PSS 42
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Imate dosta iskustva u<br />
inostranstvu. Kako procenjujete<br />
odnos razvijenih država prema<br />
privatnoj bezbednosti?<br />
Sve države nastoje da prenesu<br />
određene policijske aktivnosti<br />
na pripadnike privatne<br />
bezbednosti. To nije slučajno, jer<br />
preuzimanjem poslova u sektoru<br />
bezbednosti od strane privatnih<br />
kompanija, stvara se ušteda u<br />
budžetu, što je naročito značajna<br />
stavka u vreme opšte finansijske<br />
krize.<br />
Prema analizama svetskih<br />
stručnjaka iz oblasti bezbednosti,<br />
kvalitet rada privatnih<br />
bezbednjaka se stalno kontroliše.<br />
Radnici obezbeđenja snose<br />
konsekvence – od mandatnih<br />
kazni, gubitka dozvola za rad do<br />
gubitka posla. Najbolji primer<br />
je Francuska. Naime, 2000.<br />
godine je organizovan najveći<br />
štrajk privatnih bezbednjaka<br />
u trajanju od 13 dana, kada<br />
su čelni ljudi iz vlade (premijer<br />
Žak Širak, tadašnji ministar<br />
policije Nikola Sarkozi, ministar<br />
odbrane Mihael Alioti, kao<br />
i ministar zapošljavanja i socijalni<br />
politike Žan Luj Borio) zajedno<br />
sa ekspertima za bezbednost<br />
i sindikatima dostavili Senatu<br />
predlog da se donese zakon po<br />
hitnom postupku. Taj zakon je<br />
definisao ekonomsku nazavisnost<br />
(uvođenjem minimalnog<br />
ekonomskog koeficijenta),<br />
minimalne bezbednosne<br />
norme, učešće vozila privatne<br />
bezbednosti u javnom<br />
saobraćaju, uveo određene<br />
beneficije i podeio odgovornost<br />
u lancu bezbednosti.<br />
odlučuju bez ikakve odgovornosti prema zaposlenim radnicima.<br />
Dakle, uslovi za njihovo učešće u ovoj oblasti nisu precizno<br />
definisani. Neke države su se zaštitile tako što su ograničile broj<br />
zaposlenih u firmama za privatno obezbeđenje na 200 do 300<br />
ljudi, zabranili im učešće na tenderima, kao i obezbeđivanje<br />
objekata od strateškog i vitalnog značaja za državu. Zamislite kako<br />
bi to izgledalo kada bi stranci obezbeđivali naša ministarstva.<br />
Postoji li to negde u svetu? I koliko su im dostupne informacije<br />
koje su državna tajna? Ozbiljne države propisuju da strana<br />
kompanija može da posluje na njihovoj teritoriji samo ukoliko<br />
ima dokaz da je njihova matična država uložila od 250 miliona<br />
do milijardu evra. Treba napomenuti da nijedna država sa<br />
prostora bivše Jugoslavije nije ustupila strancima ni 1% privatne<br />
bezbednosti. Opravdano se treba zapitati zašto, jer su naši<br />
bezbednosni izazovi mnogo veći i komplikovaniji nego njihovi.<br />
Zašto i ovde ne važe pravila koja važe svuda u svetu, nego se<br />
svemu pristupa selektivno?<br />
<strong>PSS</strong>: Da li smatrate da strane kompanije formiraju cenu rada<br />
prema sopstvenoj volji u sektoru privatne bezbednosti?<br />
Najniža cena rada u sektoru privatne bezbednosti je u Srbiji, pa<br />
je život ljudi koji se bave ovim poslom najjeftiniji, nažalost. Stanje<br />
je gore nego u Africi. Kod nas cena rada iznosi jedan evro, i tu<br />
cenu su stranci ponudili potencijalnim korisnicima. Na taj način<br />
oni kompenzuju kvalitet i utiču na smanjenje nivoa ukupne<br />
bezbednosti. U stvari, to je najbolji način da se uništi konkurencija<br />
i preuzme vodeća uloga u okviru nacionalne bezbednosti Srbije.<br />
To izgleda nelogično i nerealno, ali ulaskom stranih kompanija<br />
na srpsko tržište, ugrožena je nacionalna bezbednost države.<br />
Nadležni bi trebalo da se zapitaju kako strane firme nabavljaju<br />
novac za isplatu zarada, s obzirom na činjenicu da cena rada ne<br />
može da isprati ukupne troškove.<br />
<strong>PSS</strong>: Postoji mišljenje da se domaće firme plaše konkurencije,<br />
pa je i to jedan od razloga zašto one strahuju od sve<br />
agresivnijeg dolaska stranih kompanija. Koliko je to tačno?<br />
Ovo mišljenje su svesno nametnuli stranci, jer im to ide u prilog.<br />
Treba znati da u Evropskoj uniji na poslovima obezbeđenja<br />
radi između 70 i 80 odsto ljudi koji dolaze iz područja bivše<br />
Jugoslavije, Turske i afričkih zemalja. Po svoj prilici ne bi bili<br />
angažovani da su nestručni i bez iskustva u ovoj osetljivoj oblasti.<br />
<strong>PSS</strong>: U bezbednosnim krugovima se zna da je izražena<br />
netrpeljivost između javnog i privatnog sektora bezbednosti.<br />
Kako prevazići taj problem?<br />
Pre svega treba shvatiti da svi imaju isti cilj i da su na istom<br />
zadatku. Razlika je što iza policajca stoji država, ali će ona<br />
uskoro morati da promeni ulogu i podjednako zaštiti i radnike<br />
privatnog obezbeđenja. Teško je danas govoriti odvojeno o javnoj<br />
i privatnoj bezbednosti, jer u budućnosti jedna bez druge neće<br />
moći da postoje. Moraju se povratiti narušeni partnerski odnosi,<br />
koji datiraju još ih 1945. kada su postojale Industrijsko-zavodska<br />
milicija, Narodna milicija i OZNA (tzv. kolektivna bezbednost).<br />
Oni su imali partnerske odnose. Kasnije je DSZ postala pravni<br />
naslednik industrijske milicije, ali je i dalje negovan partnerski<br />
odnos. Istina je da policija privatnu bezbednost sve više doživljava<br />
kao konkurenciju. Najvažnije je povratiti poverenje građana<br />
u bezbednosne strukture, što je ozbiljan posao države. Bivša<br />
16 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
Change language