PSS 42

inicijative samo na kratko zaživeti,
a onda se ugasiti.
O važnosti donošenja kvalitetnog
zakona, kao i o problemima
s kojima se svakodnevno suočavaju
zaposleni u privatnom sektoru
bezbednosti razgovaramo
s Dušanom Dunđerom, doktorom
za nacionalnu bezbednost
i specijalnim savetnikom za
bezbednost u nekim kompanijama
u Evropi i Africi, koje obezbeđuju
događaje visokog stepena rizika.
Dugogodišnji bezbednjak je
i specijalni savetnik u beogradskom
„Protektoru“, koji je osnovan
1989. i najstarije je preduzeće za
obezbeđenje u bivšoj Jugoslaviji.
Našeg sagovornika smatraju
jednim od najkompetentnijih
kritičara poslednjeg Nacrta
zakona o privatnom obezbeđenju
u Srbiji. U narednom tekstu on
objašnjava zašto najnoviji Nacrt
zakona o privatnom obezbeđenju
ne rešava ključne probleme, već
legalizuje postojeći haos u ovoj
oblasti, naročito pogoduje stranim
firmama i, što je najgore, ugrožava
već poljuljan sistem nacionalne
bezbednosti u državi.
PSS: Šta mislite o novom Nacrtu
zakona za privatno obezbeđenje?
Predloženi Nacrt zakona se
ne bavi problemima privatne
bezbednosti. Iako ima formu,
Nacrt nema adekvatnu sadržinu.
Najvažniji zadatak jeste jasno
definisati minimalne bezbednosne
norme i cenu rada zaposlenih,
kako bi se podigao profesionalni
nivo ove delatnosti. U stvari, ovaj
Nacrt se bavi pogrešnim stvarima
– licenciranjem i kažnjavanjem
davalaca usluga. Da bi se budući
zakon pravilno primenjivao on
treba podjednako da podeli
odgovornost na davaoce usluga,
osiguravajuće kuće, MUP, lokalne
vlasti i republičke organe. Naglasio
bih i značaj učešća vozila za
pratnju novca u saobraćaju.
Potpuno je besmisleno da vozila
za obezbeđenje nemaju rotaciona
svetla. U svetu je to praksa i niko
nema pravo da zaustavi transport
novca, dok ne dođe na odredište.
Ukoliko se vozilo zaustavi ranije,
rizik je vrlo veliki. Uostalom,
pljačkaši su danas izuzetno dobro
organizovani, često se lažno
predstavljaju, jer lako dolaze
do policijske uniforme i značke.
Rotacija nije bila nikakav problem
do pre dve godine, ali danas
prilikom transporta novca vozilo
može da zaustavi svaki saobraćajac,
bez obzira na rizik od potencijalne
pljačke. Dakle, naglašavam da je
Nacrt nepotpun i da se postavlja
pitanje njegove legitimnosti, s
obzirom na to da u njegovom
kreiranju nije učestvovalo ni
tri odsto firmi koje se bave
obezbeđenjem.
PSS: Da li se javno zna ko je
predlagač ovog Nacrta zakona
o privatnom obezbeđenju?
To ne znam, ali mislim da niko
stručan i dovoljno obrazovan iz
oblasti bezbednosti ne bi smeo
da stane iza ovakve verzije Nacrta
zakona. Siguran sam da onaj
ko je ovo pisao ne zna materiju
i aktivnosti privatnih bezbednjaka.
Jednostavno rečeno, ne zna šta je
privatna bezbednost. Naveo bih
da nigde u svetu ne postoji licenca
za procenu rizika, jer u ozbiljnim
zemljama procenu rizika rade
stručni timovi. Ne bih govorio
kako se u Srbiji vrši procena rizika,
naročito u poslednjih 20 godina
PSS: Kakve su šanse da se
ovakav Nacrt, sa mnogobrojnim
amandmanima uskoro usvoji
u Skupštini?
Zanimljiva tema. Smatram da
mediji mogu da odigraju značajnu
ulogu i spreče da ovakav nepotpun
Nacrt zakona uđe u skupštinsku
proceduru. Recimo, izvanredan
primer jeste Zakon o vanrednim
situacijama, koji predstavlja dobar
model zakona koji je usklađen sa
svetskim normama. Ostala priča
nam daje legislativu da donesemo
pravi zakon, koji će odslikavati
bezbednost nacije i naše države.
Naravno, važan je i način na koji
ćemo sve to uraditi.
PSS: Navedite nam koji su glavni
nedostaci predloženog Nacrta
zakona?
Doneti Nacrt zakona može
samo da pospeši kriminal, a ne
da deluje preventivno, što je
njegov krajnji cilj. Kao što sam
rekao, suština donošenja zakona
je da jasno definiše ovlašćenja
radnika obezbeđenja, upotrebu
oružja (u kojim situacijama se
nosi oružje?) i minimalnu cenu
rada. Treba imati u vidu da 80%
privatnih bezbednjaka u Evropi
ne nosi oružje (tržni centri, banke,
škole, kulturne ustanove). Zato
treba obezbediti adekvatne
tehničke uslove, kako bi sve
dobro funkcionisalo (od tzv. useka
u bankama, prilikom transporta
novca, do tzv. prolaznih soba
na ulasku u banku), kada radnik
obezbeđenja ne mora da nosi
oružje. U tom slučaju akcenat je na
tehničkom obezbeđenju. Suprotno
tome, radniku obezbeđenja
je neophodno oružje na
aerodromima, prilikom transporta
novca, prevoza zatvorenika,
obezbeđivanja zatvorskih ustanova,
kao i svih ustanova od vitalnog
i strateškog interesa. U tom slučaju
sva ta lica imaju status ovlašćenih
službenih lica (OSL).
PSS: Koliko su favorizovane strane
kompanije u predloženom Nacrtu
zakona?
Ulazak stranih kompanija na
srpsko tržište nije ni malo nevažno
i bezezleno pitanje, kao što se
predstavlja u javnosti. U suštini,
ne bi nikome trebalo da smeta
ulazak stranih kompanija, ukoliko
to kontroliše država, kao što je
praksa u svetu. A pitanje je da li to
država Srbija radi?! Predloženi Nacrt
zakona možda ne favorizuje strane
kompanije ili poslodavce, ali isto
tako ne definiše ni cenu rada, pa im
je često pušteno na volju da o tome
MAGAZIN ZA BEZBEDNOST
15