AAO-42

GODINA 1 NEDELJNI ASTRONOMSKI ONLINE BILTEN - BROJ 42 / 2017
1

REČ UREDNIKA ZA ONE KOJI PRVI PUT ČITAJU BILTEN 3
AKTUELNO TOKOM NEDELJE 4
- POSADA KOJA SE NIKADA NIJE VRATILA KUĆI 4
- REŠENA JE TAJNA SUPER VRELE KORONE SUNCA 9
- ZVEZDANI BLIZANCI 10
- ONO ŠTO DARVIN NIJE ZNAO 12
- KAKO SE FACEBOOK UPLAŠIO VEŠTAČKE INTELIGENCIJE 13
STALNE RUBRIKE 15
- NASA-APOD - SLIKE DANA OVE NEDELJE 15
- SDO - AKTUELNO NA SUNCU OVE NEDELJE 22
- ESA - SLIKA NEDELJE 23
- ESA - SLIKA ZEMLJE IZ SVEMIRA 24
- ESO - SLIKA NEDELJE 25
- HABLOVA SLIKA NEDELJE 26
- CHANDRA - SLIKA NEDELJE 27
- SPACEX 28
- SVE OPSERVATORIJE SVETA 29
- KUTAK ZA MLADE ASTRONOME 30
- NAŠA LEPA PLANETA ZEMLJA 31
- ZANIMLJIVOSTI 32
TEKSTOVI SARADNIKA 33
- STUBOVI STVARANJA 33
- ZVEZDA MIRACH (BETA ANDROMEDAE) 34
- LARISA - NEPTUNOV SATELIT 35
- TAJNA DREVNIH KONTINENATA 36
POZIV II UPUTSTVO ZA SARADNJU 37
IMPRESUM 38
BILTEN SARAĐUJE SA ORGANIZACIJAMA 39
2

Dragi čitaoci,
sa ovim brojem započinje stalna oficijelna saradnja sa SpaceX. Veoma se radujem
zainteresovanosti ove prestižne firme za saradnju. Tekođe se radujem tekstu Vatikanske
akademije i tekstu NASINOG Nexussa. Posebno se zahvaljujem Roskosmosu na čestoj
saradnji, ovaj put u vidu naslovnog teksta i slika iz arhive, kao i svim ostalima koji su
poslali tekstove za ovaj i sledeći broj.
Astronomski Bilten Online može da se pohvali sa sve većim brojem čitaoca. Do sada ih već
ima nekoliko stotina, ako se bude tako nastavilo, do Nove godine ćemo uspeti da se
pohvalimo i sa prvom hiljadom čitalaca. Zahvaljujem se svima na interesovanju,
pozitivnom mišljenju i lepim kritikama.
Drago mi je da je veliki broj tekstova prenesen putem raznih elektronskih medija i da
Internaconalna Astronomska Unja stalno podupre ovaj blten. Zahvaljujem se i raznim
upitima za saradnju i dobroj volji na uspostavljanju kontakta.
Adrese za kontakt sa urednicom se nalaze u impresumu na kraju biltena. Takođe se tamo
nalaze i adrese socijalnih medija u kojima je bilten zastupljen.
Želim vam prijatno vreme uz čitanje biltena.
Urednica i izdavač biltena
Prof. Dipl.Ing.Dr. Ljiljana Gračanin
15. oktobar 2017.
3

POSADA KOJA SE NIKADA NIJE VRATILA KUĆI
Sojuz 11 je oznaka za misiju koja je letela na Sovjetskom svemirskom brodu Sojuz prema
Sovjetskoj svemirskoj stanici Saljut 1. To je bilo prvo uspešno spajanje svemirskog broda sa
svemirskom stanicom i 19. let u Sovjetskom Sojuz programu. Zbog jedne pogrešne tehnčke
funkcije za vreme faze spuštanja, sva tri kosmonauta su poginula.
Posada se sastojala od tri kosmonauta: komandant Georgi Timofejevič, brodski inžinjer
Viktor Ivanovič Pazajef, test inžinjer Vladislav Nikolajevič Volkov. U stvari su ova tri
kosmonauta bili predviđeni kao zamena za prvobitnu posadu: Aleksej Leonov, Pjotr Kolodin i
Valerij Kubasov. Tri dana pred start su primećeni znaci tuberkuloze kod Kubasova, ali to se
kasnije nije potvrdilo.
Rezervna posada
Prva svemirska stanica u istoriji Saljut 1, se nalazila još od 19. aprila 1971. godine u orbiti oko
Zemlje. Između ostalog je bila opremljena sa teleskopom, spektrometrom,
elektrofotometrom i televizijskim sistemom. Osim toga je na brodu bio tajni radiometar
Svinets, kao i UV-instrument Orion, sa kojim su mogli da budu posmatrani startovi raketa na
Zemlji. Solarni teleskop nije bio spreman za upotrebu, jer jedan pokrivac na spoljašnjoj strani
stanice nije mogao da se odvoji.
4

Posada koja se nikada nije vratila kući
Prva posada nove svemirske stanice je trebala da doleti sa Sojuzom 10. Svemirski brod se
približio Saljutu 24. aprila 1971. godine, ali spajanje nije bilo
izvedeno pod pravilnim uglom, zbog čega mehanizam nije
potpuno spojen. Misija je morala da bude prekinuta, bez da su
kosmonauti Šatalov, Jelisejev Rukavašnikov stupili na stanicu.
Kod Sojuza 11 je bilo dovoljno da se sistem za spajanje pojača, kako bi se startovao ponovni
pokušaj. Osim toga je Sojuz 11, za razliku od Sojuza 10, trebao da ostane autonomno u
svemiru ne tri dana, nego četri dana. Sistem za spajanje - “Igla” je bio modernizovan.
Bio je planiran let od 25 do 30 dana od juna 1971. godine, posle čega je trebalo da usledi
noćno spuštanje. Razmišljalo se o tome da posada Sojuza 11 ima izlazak u svemir, kako bi
pregledala sisteme za spajanje, ali i da otklone pokrivač koji je blokirao solarni teleskop. U tu
svrhu su trebala samo dva astronauta da izašu u svemir, jer je kapsula bila premala za tri
kosmonauta u svemirskim odelima. Međutim, plan je odnačen znog toga, što bi koštao
previše vremena. Dok bi svemirska odela bila urađena i astronauti trenirani, Saljut bi već
došao do kraja svoje izdržljivosti.
Zamena posade Sojuza 11 je bila oređena za sledeći let sa Sojuzom 12. Tri dana pre
predviđenog starta je posada još jednom medicinski pregledana, pri čemu se na rentgenkim
slikama Kubasova pojavila senka na plućima. Lekari su je dijagnosticirali kao početak
tuberkuloze i zabranisi su mu let u svemir. Prema pravilima je cela posada morala da bude
zamenjena. Umesto Leonova, Kubasova i Kolodina, sada su trebali da lete
Dobrovolski,Volkov i Pazajev. Upravnik kosmonatuskog treninga, Nikolaj Kamanin je hteo da
zameni samo Kubasova i Volkova, ali nije naišao na odobravanje.
Posada Sojuza 11 pre starta
5

Posada koja se nikada nije vratila kući
Am Folgetag – die Diagnose wurde inzwischen von aus Moskau angereisten Ärzten bestätigt
– wurde Dobrowolskis Mannschaft offiziell als Besatzung von Sojus 11 vorgestellt. Posle dve
korekture kursa, Sojuz 11 se priblizio svemirskoj stanici na 7 kilometara. Tu je aktiviran
automatski sitem za približavanje i spajanje. Ovaj put je spajanje uspelo. Za to vreme nije
postojala veza sa stanicom na Zemlji.
Kada je posle spajanja veza ponovo uspostavljena, Dobrovolski je javio da je spajanje bilo
uspešno. Posle četri zajednička obilaženja, sve je bilo spojeno i Viktor Pazajev je kao prvi
astronaut stupio na svemirsku stanicu. Čim su stigli na stanicu, kosmonauti su javili da se
oseća neprijatan miris sagorelog. Pošto je za kompletnu izmenu vazduha na stanici bilo
potrebno 20 sati, posada je morala da prvu noć provede na brodu Sojuza. Sledećeg dana više
nije bilo neprijatnog mirisa i posada je započela sa svojim radnim programom na brodu
stanice.
Tako je započeo prvi pogon jedne svemirske stanice, dve godine pre Američkog
Skajlaba.Kosmonauti su izvršili korekturu kursa i orijentisali su solarne ćelije prema Suncu,
kako bi dobili maksimum električne energije. Sledećih dana su vršili razna posmatranja
Zemlje i naucne eksperimente. Imali su redovan kontakt sa stanicom na Zemji, pri čemu su
dogovorene razne oblasti za eventualno prinudno spuštanje, ako bi morali iznenada da
napuste stanicu. Ovakvo spuštanje bi se dogodilo izvan Sovjetskog Saveza.
Sojuz
6

Posada koja se nikada nije vratila kući
16. juna su kosmonauti ponovo osetili snažan miris pregorelog, čiji razog nisu mogli da
pronađu. Dogovarali su se da se premeste u Sojuz i da ga otkače od stanice, ali su ipak
odustali od toga. Deset sati kasnije, vazduh je opet bio cist, a situacija stabilna.Komandant
Dobrovolski je zamolio za dozvolu da nastave misiju. Državna komisija je odobrila nastavak
sledećeg dana, ali je naredila da se isključe svi naučni instrumenti. Jedan po jedan treba da
se uključuju, kako bi se otkrio uzrok pregorelog mirisa. Sledeceg dana, 18. juna, su svi sistemi
bili ponovo uključeni i više se nije pojavio isti miris.
Za 20. juni je bio planirano posmatranje starta Sovjetske N1-rakete iz svemira, ali je start
zbog tehničkih problema morao da bude pomeren. 24. i 25. juna su Dobrovolski i
Pazajevmogli da posmatraju start dve druge Sovjetske rakete. N1 je onda startovala 26. juna,
ali je izgubljena kontrola
nad njom i morala je posle
50 sekundi da bude
uništena eksplozijom.
Posada se tokom vremena
više nije nalazila u
najboljem mentalnom i
telesnom stanju. Zbog
mirisa na zagorelo i
neplaniranih popravki,nisu
mogli redovno da
treniraju. Gumene trake
odela za trening, koje su trebale da simuliraju bestežinsko stanje su istegljene, koristenje
ergometra, koji je trebao da nadgleda kretanje je već kroz nekoliko dana obustavljeno, jer je
zbog njega cela stanica vibrirala, a solarne ćelije i komunikacione antene su se tresle. Došlo
je do napetosti između komandanta Dobrovolskog kome je ovo bio prvi let u svemir i
inžinjera Volkova, kome je ovo bio treći let u svemir. Spuštanje na Zemlju je bilo predviđeno
za 30. juni, ili u toku noći, ili kratko pre izlaska Sunca.
26. juna su tri kosmonauta završila sve naučne i tehničke eksperimente. Ostali dani su služili
za telesni trening i pripremu za povratak. Nije bilo moguće doneti sve filmove i eksperimente
u Sojuz kapsuli, tako da je stanica na Zemlji morala da izvrši izbor. Svi sistemi koji nisu bili
preko potrebni su isključeni. Posada je za vreme spuštanja trebala da održava kontakt sa
centralom preko UKW-talasa i da jave kada se otvorio padobran. Kosmonauti su trebali da
ostanu u kapsuli i da ne otvaraju sami vrata kabine, nego da čekaju da ih tim za spasavanje sa
medicinskim personalom, pronađe. To je trebalo da traje najviše 20 - 30 minuta.
7

Posada koja se nikada nije vratila kući
Pošto su kosmonati iz svemirske stanice prešli u svemirski brod Sojuz, upalila se kontrolna
lampica da vrata kabine izmedju modula nisu dobro zatvorena. Tek posle nekoiko poušaja su
vrata zatvorena kako treba. Posle odvajanja su napravljene mnoge slike Saljuta 1 na
različitim udaljenostima, kako bi se dokumentovalo stanje svemirske stanice. Oko 12 minuta
posle paljenja raketa za kočenje, prema planu su odvojeni modul za povratak, orbitalni
modul i servisni modul. Zbog pogrešne sekvence paljenja eksplozije za uklanjanje vijka,
neočekivano se otvorio ventil za svež vazduh i cela količina vazduha je izletela iz kapsule.
Dobrovolski, Volkov i Pazajev su u veoma kratkom vremenu umrli. Spuštanje kapsule se
odvijalo automatski. Posle ove misije je nošenje svemirskih odela prilikom starta, manevara
odvajanja i ateriranja, propisano kao obavezno.
Istraživanje je pokazalo, da su 12 eksploziva za odvajanje eksplodirala, ali ne jedno za
drugim, nego svi odjednom. Tako je uzdrman zapečaćen ventil za pritisak, koji se olabavio.
Ovaj ventil je trebao da se otvori mnogo kasnije, kada su astronauti na visini od nekoliko
kilometara, da bi svež vazduh ušao u kabinu. Ali, on se otvorio već na 168 kilometara visine,
što je u roku od 30 sekundi dovelo do toga da je sav vazduh iz kabine isisan i kosmonauti su
pali u nesvest.
Medicinski podaci posade su stalno snimani, ali nisu stalno slani na Zemlju. Kada su
pregledani, utvrđeno je da je kosmonautima 110 sekundi posle odvajanja, srce prestalo da
kuca.
ROSKOSMOS
8

REŠENA MISTERIJA SUPER VRELE KORONE SUNCA
Korona našeg Sunca je više od 1.000 puta vrelija od njegove površine, koja ima samo 5.600
stepeni Celzijusa. Iako se pruža daleko u svemir, korona ima više od nekoliko miliona stepeni.
Već neko vreme, naučnici sumnjaju da su uzrok tome, takozvane nano-baklje. Stalne, male
erupcije Sunca, koje transportuju veliku količinu energije u koronu, ali koje sa običnim
instrumentima ne mogu da se izmere. Zbog toga su sada naučnici iskoristili rentgenski senzor
na brodu jedne istraživačke rakete, kako bi uhvatili tragove nano-baklji.
Tim Japanske svemirske agencije JAXA je priikom jednog leta 2014. godine, registrovao tvrdo
rentgensko zračenje u oblasti na površini Sunca, koja je doduše aktivna, ali nije mesto gde se
obično događaju erupcije. Naučnici su otkrili da je temperatura zračenja na plazmi 10 miliona
stepeni Celzijusa, sto znači, da je jonzovani gas u ovoj oblasti bio još topliji od prosečne
temperature korone. Ovakva merenja mogu najpre da se objasne sa postojanjem nanobaklji.
Kao i sve erupcije na Suncu, nano-baklje nastaju lokalnom reorganizacijom linija magnetnog
polja, pri čemu se plazma u obliku luka izbacuje u okolinu Sunca. Dok velike erupcije na
Suncu pružaju upečatljivu predstavu, nano-baklje su premale da bi mogle na taj način da se
vide. Za visoke temperature Sunčeve korone drugi naučnici smatraju udarne talase i plazma
džetove odgovornim.
JAXA - JAPAN AEROSPACE EXPLORATION AGENCY
9

ZVEZDANI BLIZANCI
Internacionalni tim astronoma je otkrio do sada najmasivniju poznatu duplu zvezdu. Njene
komponente se nalaze toliko blizu jedna drugoj, da se međusobno dodiruju. Obe zvezde se
kreću prema svom kraju gde će se ili povezati u jednu ogromnu zvezdu ili će nastati dve crne
rupe.
Dvojna zvezda VFTS 352 se nalazi udaljena oko 160.000 svetlosnih godina u maglini
Tarantela. Ova neobična oblast je najaktivnije mesto gde se rađaju nove zvezde u
univerzumu. Nova posmatranja sa ESO - Very Large teleskopom su otkrila, da ovaj mladi
zvezdani par pripada najneobičnijoj i najčudnijoj vrsti zvezda, koja je ikada otkrivena.
VFTS 352 se sastoji od dve veoma vrele, sjajne i masivne zvezde, koje se međusobno obiđu
za više od jednog dana. Centri zvezda se nalaze samo 12 miliona kilometara udaljeni jedno
od drugog. To je toliko blizu, da se njihove površine preklapaju, tako da se obrazovao most
između njih. VFTS 352 nije samo najmasivniji primerak u svojoj veoma maloj klasi (ima masu
57 puta veću od Sunca), nego poseduje i najvrelije komponente sa površinskom
temperaturom od preko 40.000°C.
Neobične zvezde kao što je VFTS
352 imaju odlučujuću ulogu kod
nastanka galaksija i smatra se da
su glavni producenti elemenata,
kao što je kiseonik. Ovakve dvojne
zvezde imaju i egzotične načine
ponašanja, pa nose ime
„vampirske zvezde“, jer u takvim
sistemima manja zvezda usisava
materiju sa površine veće zvezde.
Međutim, u slučaju VFTS 352, su
obe zvezde skoro iste veličine.
Prema tome se materija ne usisava od jedne zvezde na drugu,nego delimično pripada obema
zvezdama. Prema procenama, obe zvezde dele oko 30% njihove materije.
Ovakvi sistemi su veoma retki, jer ova faza njihovog života traje veoma kratko,zbog čega je
teško da se posmatraju. Pošto su zvezde toliko blizu jedna drugoj, astronomi
pretpostavljajuda snažne sile gravitacije mešaju materiju u unutrašnjosti.
10

Zvezdani blizanci
Modeli preskazuju, da VFTS 352 ima dve mogućnosti za razvoj i obe vode u propast: Prva
mogućnost se sastoji u stapanju obe zvezde, što ima za posledicu da će postati brzo
rotirajuća i verovatno snažno magnetična, ogromna zvezda. Ako nastavi da rotira, njen život
će da se završi sa energetskom eksplozijom, koja je poznata kao dugotrajna eksplozija gama
zraka.
Druga mogućnost je, da kada su zvezde dovoljno izmešane iznutra, one ostaju kompaktne i
sistem VFTS 352 se neće stopiti. To će odvesti ove zvezde na sasvim drugi put od onoga koji
predviđa klasična teorija razvoja zvezda. U slučaju VFTS 352 će obe zvezde završiti svoj život
verovatno kao eksplozija supernove i pri tome će uski dvojni sistem da obrazuje dvojni
sistem crnih rupa. Ovako neobičan objekat bi značio smažan izvor gravitacionih talasa.
Za profesionalne astronome, strucni tekst se nalazi ovde:
https://drive.google.com/open?id=0B6nCakt7xCcZWjl0NkRkUnRnVlU
STSCI - SPACE TELESCOPE SCIENCE INSTITUTE
11

ONO ŠTO DARVIN NIJE ZNAO
Broj zvezda u univerzumu ne može direktno da se izbroji. Tako danas postoje samo procene i
na ovaj način se dolazi do broja 10 sa 25 nula. To je ogroman broj!
Današnji brzi kompjuteri izvode deset milijardi računskih operacija u jednoj sekundi. Kada
bismo ovakav kompjuter upotrebili da prebroji sve zvezde, on bi u prvoj sekundi izbrojao 10
milijardi zvezda. U drugoj sekundi bi bio kod 20 milijardi i tako dalje. Koliko dugo bi ovaj
kompjuter morao da radi, da bi izbrojao sve zvezde? Bio bi time zabavljen vise od 30 miliona
godina. To nam daje utisak o tome,koliko je veliki broj 10 sa 25 nula. Tako dugo ni jedan
kompjuter neće postojati i to vreme ne stoji ni jednom čoveku na raspolaganju.
Ranije se verovalo da Zemlja kao ravna ploča pliva na beskrajnom okeanu. U srednjem veku
se mislilo da je univerzum prazan. Ali, aktuelni naučni proračuni polaze od preko 100
milijardi galaksija, pri čemu se svaka galaksija sastoji od 100 do 300 milijardi zvezda. Samo
naša galaksija Mlečni put se sastoji od 2.800 biliona biliona biliona tona materije (2,5 x 10 39 ).
Prilikom apsolutno ravnomerne raspoređenosti mase, svih 200 milijardi zvezda unutar naše
galaksije, na 1cm³ svemira bi se
nalazilo samo 4 atoma vodonika.
Za poređenje U 1cm³ našeg
vazduha se nalaze 27 miliona
biliona (2,7 × 10 19 ) čestica.
Čak i vakuum koji se proizvede u
laboratoriji sadrži još 10.000
molekula po cm³. Iz ovoga može
da se vidi, koliko je svemir
nezamislivo veliki, a pojam praznine je veoma relativan. Ali, ova sedmina procenta je
neophodna, da bi ove dve čestice uopšte mogle da postoje. Kada bi bilo obratno ili kada bi se
radilo o drugačijem procentualnom iznosu, ne bi postojali atoma ugljenika, ne bi postojali
atomi vodonika i onda ne bi bilo ni zvezda, ni Sunca, ni života. Ništa ne bi bilo moguće onako,
kako mi to danas poznajemo. To znači, da nasa egzistencija zavisi od sedam procenta razlike
u masi između protona i neutrona.
VATIKANSKA AKADEMIJA NAUKA
12

KAKO SE FACEBOOK UPLAŠIO OD VEŠTAČKE INTELIGENCIJE
Elon Musk i Stiven Hoking već duže vremena upozoravaju od opasnosti koja nam preti od
veštačke inteligencije. Da to nisu prazne reči, pokazao je poslednji eksperiment Facebooka.
Dva algoritma kojima upravlja neuralna mreža su programirani da se pogađaju za cenu. Na
kraju nije rezultat bio zanimljiv, nego „sporedna dejstva“.
Cenkanje veštačkih inteligencija je omiljen postupak, kako bi se isprobali algoritmi i kako bi
se poboljšali. Dva bota, koji su u ovom slučaju nazvani Alice i Bob, krecu u razgovor sa
definisanim preferencama. Naučnici određuju vrednost, koliko je svakom učesniku važna
fiktivna roba - šeširi, lopte i knjige. Botovi ne znaju preference jedno drugog, nego njih
moraju da procene iz toka razgovora. Pre toga se vežbaju sistemi sa ljudima. Važna razlika je,
da humanoidni učesnik mora da prihvati, da možda neće dobiti ništa. Botovi se trude da
stalno postignu dobar rezultat.
Ovako je trebala da izgleda konverzacija botova
Kada su konačno počeli sa cenjkanjem, scenario je bio tako konfigurisan, da je za oboje bilo
nemoguće da istovremeno postignu optimalan rezultat. Međutim, programeri su zaboravili
da odrede jezik kojim botovi treba da razgovaraju. U ovom slučaju bi to trebao da bude
engleski.
Tako su veštačke inteligencije vremenom počele sve više da se udaljavaju od gramatike i
građe rečenica, pa su počele da razvijaju sopstvenu logku govora. Tako je došlo do ovakvih
konverzacija:
13

Kako se Facebook uplašio od veštačke inteligencije
Očito su botovi počeli određene elemente rečenica za definiciju vrednosti virtuelnih dobra,
da ponavljaju. Bar je to pretpostavka naučnika. Dokaz za tu pretpostavku ne postoji. Jezik
koji su koristili botovi je posle nekog vremena bio samo za njih same razumljiv. Naučnici nisu
mogli da ga razumeju. Zbog toga je eksperiment prekinut, pre nego što dođe do potpunog
osamostaljenja veštačke inteligencije, koje bi onemogućilo prekid programa od strane
čoveka.
Neuspeh ovog eksperimenta nije doveo do toga da se prestane sa takvim opasnim
„igranjem“, naprotiv, naučnici su sada došli do saznanja da je potrebno da botovi nauče da
razgovaraju sa čovekom i da to treba da više vežbaju. Osim toga, smatraju da je potrebno
ugrađivanje granica razvijanja botova pre sledećeg pokušaja. Facebook, Microsoft i druge
firme su odlučile da aktuelno ne idu dalje sa ovakvim istraživanjima.
NEXSS - NASA
14

09. oktobar 2017.
NEOBIČNA PLANINA AHUNA MONS NA CERESU
Objašnjenje slike: Kako je nastala ova neobična planina? Ahuna Mons je najviša planina na
Ceresu, najvećem poznatom asteroidu u našem Sunčevom sistemu. Ceres kruži oko Sunca u
glavnom pojasu asteroida izmedju Marsa i Jupitera. Ahuna Mons je drugačija od svega, što
su ljudi do sada videli. Pre svega. Njene padine nisu pokrivene starim kraterima, nego sa
mladim uspravnim trakama. Jedna hipoteza kaže, da je Ahuna Mons, ledeni vulkan, koji je
nastao posle udara na suprotnoj strani patuljaste planete. Taj udar je rastresao okolno
zemljište kroz koncentrisane talase zemljotresa. Svetle trake bi mogle da sadže puno
reflektujuće soli i da su slične materijama, koje se nazivaju "svetlin flekama" na Ceresu. Ova
duplo uzvišena digitalna slika je konstruisana iz površinskih karti, koje je od Ceresa prošle
godine sastavila robotska sonda Dawn.
Kredit za sliku i autorska prava:
Dawn Mission , NASA , JPL-Caltech , UCLA , MPS/DLR/IDA
15

10. oktobar 2017.
MLEČNI PUT II ZODIJAKALNO SVETLO IZNAD AUSTRALIJSKIH ŠILJAKA
Objašnjenje slike: Koji je ovo čudan svet? To je Zemlja. U prvom planu slike se nalaze šiljci -
neobične špicaste stene u Namung-Nacionalnom parku u zapadnoj Australiji. Kako su ovi
pitoreskni šiljci veličine čoveka nastali iz prastarog morskog kreča, još uvek se istražuje.
Panorama je fotografisana zadnjeg meseca. Zodijakalno svetlo se izdiže iznad sredine slike sa
horizonta. Zodijakalna svetlost je Sunčeva svetlost, koja se reflektuje od zrnaca prašine, koja
se nalazi između planeta i Sunca. Iznad se izvija centralna traka našeg Mlečnog puta. Vidljive
su i planete Jupiter i Saturn, kao i nekoliko poznatih zvezda u pozadini na noćnom nebu.
Kredit za sliku i autorska prava:
ALMA (ESO/NAOJ/NRAO), M. MacGregor; NASA/ESA Hubble, P. Kalas; B. Saxton (NRAO/AUI/NSF)
16

11. oktobar 2017.
HABLOVA SLIKA ZVEZDANOG JATA NGC 362
Objašnjenje slike: Kada bi se naše Sunce nalazilo u centru NGC 362, noćno nebo bi izgledalo
kao kutija dragulja, prepuno svetlih zvezda. Stotine šarenih zvezda svih boja bi bile svetlije od
Sirijusa. Za nas bi bilo teško da vidimo univerzum iza tih zvezda i da ga razumemo. NGC 362
je jedno od 170 kuglastih zvezdanih jata, koje je nastalo verovatno mnogo kasnije, nego naša
galaksija. NGC 362 može da se vidi golim okom, nalazi se skoro ispred Malog Magelanovog
oblaka, a blizu drugom po svetlosti zvezdanom jatu, za koji znamo: 47 Tucanae. Ova slika je
napravljena sa svemirskim teleskopom Habl, kako bi se bolje razumelo kako masivne zvezde
u blizini centra, završavaju svoj život.
Kredit za sliku i licenca:
Hubble WFC3, NASA, ESA, J. Heyl, I. Caiazzo, & Javiera Parada (UBC)
17

12. oktobar 2017.
NGC 1365 -- MAESTRALNI OSTRVSKI UNIVERZUM
Objašnjenje slike: Prečkasta spiralna galaksija NGC1365 je zaista maestralni ostrvski
univerzum sa prečnikom od oko 200.000 svetlosnih godina. Ona se nalazi 60 miliona
svetlosnih godina udaljena u sazvežđu Fornax. NGC 1365 je markantan clan dobro istraženog
Fornax-jata galaksija. Ova upečatljivo oštra slika u boji pokazuje aktivne oblasti gde se rađaju
zvezde na krajevima prečke i duž spiralnih krakova, kao i detalje prašnjavih traka, koje se
prostiru preko galaktičkog jezgra. U jezgru se nalazi veoma masivna crna rupa. Astronomi
pretpostavljaju da je markantna prečka od NGC 1365 imala odlučujuću ulogu u razvoju
galaksije, tako što je povlačila gas i prašinu u vrtlog gde su se rađale zvezde i konačno je
materija hranila centralnu crnu rupu.
Kredit za sliku i autorska prava:
Dietmar Hager, Eric Benson, Torsten Grossmann
18

13. oktobar 2017.
ISPOD GALAKSIJE
Objašnjenje slike: Veliki Magelanov oblak je prateća galaksija Mlečnog puta i na slici se
nalazi iznad južnog horizonta Las-Campanas-opservatorije (planeta Zemlja). Mala galaksija na
tamnom septembarskom nebu čileanske Atakama pustinje je upečatljivih 10 uglovnh stepeni
široka, što odgovara prečniku 20 punih Meseca. Panorama osetljive digitalne kamere
pokazuje i bledu, noćnu svetlost, koja je obično nevidljiva za oko. Svetla u prvom planu su u
stvari veoma slabo osvetljenje za stanove astronoma i tehničara opservatorije. Poravnani vrh
planine na horizontu ispod galaksije je Las-Campanas-vrh, mesto na kome će se ubuduće
nalaziti "Veliki Magelanov Teleskop".
Kredit za sliku i autorska prava:
Yuri Beletsky (Carnegie Las Campanas Observatory , TWAN)
19

14. oktobar 2017.
STIV PREKO CELOG NEBA
Objašnjenje slike: Familiarno zelena i crvena auroralna emisija poplavljuje nebo duž
severnog (gornjeg) horizonta na ovoj projekciji ribarske panorame od 27. septembra. U
blagoj, bistroj večeri, Mlečni put prolazi kroz zenit južnog Alberta neba i završava se
šestodnevni Mesec postavljen na jugozapadu. Čudan, izolovan, roza i beličasti luk preko juga
postao je poznat kao Stiv. Ovaj fenomen je dobio naziv od strane grupe Alberta Aurora
Chasers, koja je snimila pojavu. Ponekad se pogrešno identifikuje kao protonska aurora ili
protonski luk, misteriozni Stivovi lukovi izgledaju povezani sa aurorom, ali se približavaju
ekvatoru više nego auroralne zavese. Široki dokumentovani luk od strane naučnika i građana,
je nedavno direktno istražen od strane satelitske misije Svear, gde su izmerene toplotne
emisije iz tečnog gasa, a ne emisije nabijene energetskim elektronima. Poreklo fenomena je i
dalje misteriozno.
Kredit za sliku i autorska prava:
Alan Dyer, Amazingsky.com, TWAN
20

15. oktobar 2017.
NA IZVORU ZLATA
Objašnjenje ilustracije: Odakle potiče zlato u nasem nakitu? To nije tačno poznato. Prosečni
depoziti zlata u našem Sunčevom sistemu izgledaju veći, nego što su postojali u ranom
univerzumu, u zvezdama, čak veci nego što bi nastali prilikom tipičnih eksplozija supernove.
Neki astronomi misle, da su neutronski bogati teški elementi, kao što je zlato, najlakše mogli
da nastanu na primer, sudarom neutronskih zvezda. Umetnička ilustracija iznad, pokazuje
kako se neutronske zvezde približavaju jedna drugoj na spiralnoj putanji, kratko pre nego što
se sudare. Kolizija neutronskih zvezda bi mogla da bude i uzrok nastanka kratkotrajnih
eksplozija gama zraka, koja je uspomena jedne od najsnažnijih eksplozija u univerzumu.
Kredit za ilustraciju i autorska prava:
FORS Team, 8.2-meter VLT Antu, ESO
21

41. nedelja 2017.
DINAMIČNI DUO
Objašnjenje slike: Ovaj video snimak pokazuje da su aktivne oblasti (svetlija područja)
pomerena i menjaju se dok se rotiraju sa Suncem u toku 17 sati (4.-5. oktobra 2017. godine).
Oni su posmatrani na talasnoj dužini ekstremne ultravioletne svetlosti, koja otkriva plazmu
koja se zagreva na više od milion stepeni. Lukovi iznad oblasti se sastoje od čestica koje se
kreću i otkrivaju linije magnetnog polja. Svaki luk pokazuje nekoliko manjih eksplozija
materijala, ni jedan od njih nije bio opasan.
Video snimak može da se pogleda ovde:
https://sdo.gsfc.nasa.gov/assets/gallery/movies/Dynamo_Duo_big.mp4
Kredit za sliku i autorska prava:
SDO/NASA
22

09. oktobar 2017.
GEOLOGIJA VIKTORIJA ČETVOROUGLA NA MERKURU
Objašnjenje slike: Merkur, najudaljenija planeta našeg Solarnog sistema, je sivi, neugledni
svet u našim ljudskim očima. U potpunom kontrastu, ova mapa pokazuje deo površine u boji,
gde svaka boja odgovara različitim tipovima geoloških
karakteristika. Slika je izvod iz detaljne geološke mape
koja je prvo potpuno geološko istraživanje ovog regiona
napravljena korištenjem podataka NAINE Messenger
misije koja je kružila oko Merkura od 2011. do 2015.
godine. Ona obuhvata deo na severnoj hemisferi
planete poznat planetarnim geolozima kao Victoria Kuadrangle.
Od kratera u različitim stanjima degradacije (tamno crv ena/zelena/žuta/bež), dolazi se do
glatke vulkanske ravnoteže (roza/boja breskve) i sirove ravnice (braon). Scena obuhvata
milijarde godina bogate geološke istorije. Veliki krater neposredno desno od centra je širok
oko 150 km. Na ovoj slici je prikazano ukupno 867 kratera većih od 5 km - puna Victoria
Kvadranga sadrži 1.789 kratera. Od toga, su 519 veći od 20 km (268 u ovom posebnom
odeljku). Mapiranje gustine i karakteristika kratera pomaže da se utvrdi relativna starost
površine: uopšte, što više kratera, to je površina starija.
Mapa takođe ukazuje na karakteristike površine, kao što su šupljine, jame, i grebenasti
bregovi, koji su snimljeni u visokoj rezoluciji od strane Mesendzera, mnogi su identifikovani
po prvi put. Na primer, Messenger je otkrio šupljine koje izgledaju mlade i jedinstvene za
Merkur i mogu biti zbog od sublimirajućeg materijala koji slabi delove površine tako da se
ona ruši. ESA misija BepiColombo, koja će biti spremna za lansiranje sledeće godine, pratiće
mnoge karakteristike površine koje je identifikovao Mesendzer. Na primer, snimanće u
visokoj rezoluciji, od ultravioletne do termalne infracrvene mreže, odrediće hemijski sastav
šupljina, pomažući da se otkrije kako se one formiraju.
Misija BepiColombo je partnerstvo sa Japanskom svemirskom agencijom (JAXA). Sastoji se od
dva naučna orbitera, ESA Mercury Planetary Orbiter i JAXA Mercury Magnetospheric Orbiter,
koji će doći do Merkura zajedno u decembru 2025. godine.
Kredit i autorska prava: ESA
https://twitter.com/ESA_serbia
23

13. oktobar 2017.
PLESETSK, RUSIJA
Fotografiju je napravio Sentinel-2B satelit. Na vrhu Rockot na lansirnoj rampi kosmodroma
Plesetsk, vidljivom u gornjem desnom uglu, postavljen je satelit Sentinel-5P, spreman za
lansiranje. Ovaj sateit na sebi nosi najsavremeniji Tropomi instrument za mapiranje velikog
broja tragova gasova kao što su azot dioksid, ozon, formaldehid, sumporni dioksid, metan,
ugljen monoksid i aerosoli - sve to utiče na vazduh koji dišemo i stoga na naše zdravlje i našu
klimu.
Kredit i autorska prava: ESA
https://twitter.com/ESA_serbia
24

02. oktobar 2017.
HIGH-TECH-FAMILIJARNI PORTRET
Ovaj familijarni portret je napravio stari ESO-Foto ambasador Alexandru Tudorică i pokazuje
sve teleskope La-Silla opservatorije u Čileu.
Sasvim levo se nalazi 3,6-metarski teleskop, koji sadrži instrument HARPS (High Accuracy
Radial velocity Planet Searcher). Sa time je ovaj teleskop najproduktivniji lovac na planete
koji se nalazi naZemlji. New Technology Telescope (NTT) se nalazi na sledećem vrhu, lako
prepoznatljiv kao drugi po veličini u familiji.NTT je eksperimentalna platforma za mnoge
nove tehnoogije, među njima Aktivna Optka, koja danas spada u standard mnogih teleskopa
u svetu, ukljucujuci i Very Large Telescope (VLT).
Takođe se vide mnoge manje kupole koje koristi ESO i čiji teleskopi su delimicno već van
upotrebe. Osim toga se vidi prilazni put, koji vodi od večernjeg Sunca, do raznih zgrada sa
tehnikom i za snabdevanje.
Tekst na ESO-strani: https://www.eso.org/public/serbia/images/potw1741a/
Kredit i autorska prava: ESO
25

09. oktobar 2017.
VELIČINA MOŽE DA VARA
U odnosu na galaksije, veličina može da vara.Neke od najvećih galaksija u univerzumu su
neaktivne, dok na suprot njima, neke patuljaste galaksije produciraju ogromne brzine. Jedna
takva patuljasta galaksija je objekat na slici sa kataloškom oznakom ESO 553-46. U ovoj
galaksiji je jedan od najvećeg broja nastanka zvezda, među oko 1.000 galaksija u Mlečnom
putu. Na slici su mlade, vrele zvezde raspoređene duž galaksije.Intenzivno zračenje koje one
produciraju, osvetljava i gas u bližoj okolini, što se na ovoj slici vidi u crvenim bojama.
Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA
https://twitter.com/Hubble_serbian
26

NUSTAR DAJE OBJAŠNJENJE O NEOBIČNOJ SUPERNOVI -- SN 2014C
„Mi smo napravljeni od zvezdane prašine“, rekao je astronom Karl Sagan. Nuklearne reakcije
koje se dogadjaju u starim zvezdama su stvorile veliki deo materije od koje se sastoji naše
telo, naša planeta i naš Sunčev sistem. Kada zvezde eksplodiraju kao snažne supernove,
novostvoreni elementi se šire univerzumom.
Supernova SN 2014C je u toku jedne godine dramatično promenila svoj izgled, jer je odbacila
veliku količinu materije. To se ne uklapa ni u jednu poznatu kategoriju onoga što se događa
prilikom jedne stelarne eksplozije.
Astronomi klasifikuju zvezde koje
eksplodiraju i na osnovu toga, da li je
prilikom događaja prisutan vodonik
ili nije. Iako zvezde svoju egzistenciju
zapocinju fuzijom vodonika u
helijum, velike zvezde koje se
približavaju svom kraju kao
supernova, su potrošile svoj vodonik.
Tako supernove, kod kojih je prisutno veoma malo vodonika, pripadaju „Tipu II“.
Međutim, supernova SN 2014C, je drugačija. Ona je otkrivena 2014. godine u spiralnoj
galaksiji, koja je udaljena 36-46 miliona svetlosnih godina. Pošto je jezgro zvezde kolabriralo,
supernova tipa I se pretvorila u supernovu tipa II. Prva posmatranja nisu registrovala
vodonik, ali oko godinu dana kasnije, postalo je jasno, da šok talasi, koji potiču od eksplozije,
udaraju u opnu od materije izvan zvezde, u kojoj dominira vodonik.
Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA
https://twitter.com/Hubble_serbian
Kodirane boje: milimetarsko područje (crveno), optički (zeleno), rentgenski zraci (violet-plavo)
27

USPEŠNA SARADNJA SPACEX II JAPANA
SpaceX i Japanska Svemirska Agencija (JAXA) su 10. oktobra startovali satelite sa
vazduhoplovng centra Vanderberg i svemirske stanice Tanegešima. Oba starta su bila
uspešna. SpaceX je startovao komunikacioni satelit koncerna Iridijum. Nedugo zatim je
raketa nosač - Falcon 9 uspešno aterirala na platformi u Pacifiku. Ponovnom upotrebom
rakete, SpaceX postiže značajnu uštedu troškova i otvara nove mogućnosti svemirskog
istraživanja. Japan je izbacio u svemir prvi od četri GPS-satelita. Do sada je Japan koristio
američku GPS-mrežu. Sa svojim sistemom koji su razvili japanski naučnici, Japan želi da
smanji raspon grešaka prilikom određivanja tražene pozicije u sopstvenoj zemlji, na samo
nekoliko santimetara. Tako će korisnici smarfona dobijati još tačnije informacije. Ti podaci su
takođe važni za navigatore u automobilima i ostale instrumente.
28

25. DEO
KASTEL GANDOLFO, VATIKAN
Rimska crkva je još 1616. godine verovala da se Sunce kreće oko Zemlje i vodila je sa
pristalicama Kopernikovoe slike sveta, inkvizicione procese. Pri tome je crkva još u 16. veku
posedovala „Toranj vetrova“, astronomsko mesto istraživanja. Opservatorija je do danas, na
veoma dobrom glasu. Svoje istraživačke objekte je Vatikanska opservatorija 1981. godine
premestila na Univerzitet u Arizoni, sa VATT (Vatican Advanced Technology Telescope),
veličine 1,8 metara. Već 400 godina astronomi Vatikanske opservatorije istražuju nebo.
Njihov cilj je povezivanje nauke sa verom. Međutim, nova otkrića predstavljaju zagonetku,
kao nikada ranije, iako Jezuiti danas vrše istraživanja sa strogo naučnim sredsvima.
29

25. DEO
NA KOJOJ FREKVENCI SE NALAZI KOSMIČKO ZRAČENJE?
Pod kosmičkim zračenjem astronomi ne podrazumevaju zračenje u osnovnom smislu, dakle
ne smatraju ga elektromagnetnim zračenjem sa talasnom dužinom ili frekvencom. Više se tu
radi o česticama kao što su protoni, elektroni ili jonizovani atomi, koji potiču sa Sunca, drugih
zvezda ili drugih galaksija. Da se koristi pojam “zračenje” ima više istorijske razloge.
30

15. DEO
PONTA DA PIEDADE, PORTUGAL
Ponta da Piedade važi u Portugalu za najlepšu formaciju stena na Algarve. Iznad stena se
nalazi svetionik, odakle može da se gleda na stene. Mali putići vode pored pećina, gde je
opasno ulaziti u njih. Ispod se nalazi peščana plaža.
31

15. DEO
URAN JE BIO DŽORDŽ
Od 1781. do 1850. godine, planeta Uran je nosila ime Džordž. Sa otkrićem je započela debata
o imenu nove planete, koja je trajala više od 60 godina. Sam Heršel je u čast engleskog kralja
Džordža III, planetu nazvao „Georgium Sidus“ - Džordžova zvezda. Jezuit i astronom
Maksimilijan Hel je predložio ime „Uranija“, po muzi astronomije. U Francuskoj su Uran
astronomi nazivali “Heršel”, dok je Bode predložio naziv prema grčkom bogu „Uranosu“. Tek
1850. godine je prihvaćeno ime Uran, prema rimskim nazivima ostalih planeta i latinskom
pismu.
Džordž III
32

H II -- OBLAST NGC 604
NGC 604 je zvezdana asocijacija oblasti H II u sazvežđu Trougao. To je jedno od najvećih
oblasti u H II lokalnoj grupi galaksija. Istovremeno je jedno od najvećih zvezdanih porodilišta.
Spektralne analize pokazuju, da ova oblast sadrži brojne Wolf-Rayet zvezde. Kao i sve
emisione magline, gas u sredini ovog područja je jonizovan, jer se tu nalaze grozd masivnih
zvezda.
LITERATURA: Hipparchos Katalog
O AUTORU: Astronom amater.
Živi u Hrvatskoj. Bavi se proucavanjem zvezdanih jata i planetarnih maglina.
33

KANOPUS (ALFA CARINAE)
Kanopus (α Carinae) je najsvetlija zvezda u sazvežđu Carina. Posle Sirijusa je druga zvezda po
jačini sjaja, ali se nalazi toliko daleko na jugu, da iz Srednje Evrope ne može da se vidi. Samo
sa Gibraltara, Malte ili Krita je vidljiva sa severne Zemljine polulopte. Kanopus pripada
neobičnoj spektralnoj klasi F0II, jer se ne zna da li će da se razvije u crvenog džina ili prema
nekog drugoj spektralnoj klasi.
LITERATURA: David A. Aguilar: „Encyclopedia of Our Universe”
Hipparchos Katalog
O AUTORU: Astronom amater.
Živi u Celju, Slovenija. Njena tema je proučavanje zvezda.
34

STEFANO (URANOV
SATELIT))
Stephano je prirodni Uranov satelit, iz grupe spoljašnjih, nepravilnih, retrogradnih satelita, sa
oko 32 kilometra u prečniku i orbitalnim periodom od 677,37 dana. Zbog velikog rastojanja
od Urana i gravitativnih smetnji sa Sunca, kao i drugih faktora, parametri Stefanove putanje
su varijabilni, tako da bi mesec mogao da dospe na heliocentričnu putanju. Pretpostavlja se
da je Stefano uhvaćen objekat iz Kuiperovog pojasa, a nije se formirao iz akrecione ploče,
koja je oblikovala Uranov sistem.
Izvor: Solar Universe
O AUTORU: Astronom amater.
Živi između Beograda i Rima. Bavi se proučavanjem prirodnih satelita u Sunčevom sistemu.
Povremeno piše tekstove za Astronomsko društvo u Rimu
.
35

NASA ŽELI DA OHLADI SUPER VULKAN
Takozvani supervulkani se od običnih vulkana razlikuju po njihovoj velikoj komori za magmu
ispod vulkanskog područja. Prilikom erupcije,
posebno veliki vulkani izbacuju najmanje
1.000 kubnih kilometara lave. Magma komora
super vulkana ispod Jelouston nacionalnog
parka je dugačka 60 kilometara, 40 kilometara
široka i u nju stane oko 15.000 kubiknih
kilometara magme. Geolozi posmatraju ovaj
vulkan, jer ako dođe do erupcije, to će
verovatno da izazove dugačku vulkansku zimu i da dovede veliki deo života na Zemlji u
opasnost.
Sada su NASA naučnici prvi put predstavili ideju, kako bi erupcija Jelouston vulkana mogla da
se spreči. Eksperti predlažu da se super vulkan kontinuirano ohladi. Jedna od teoretskih
mogućnosti je, da se sveža voda pumpa u vulkan, ali ova mogućnost nije baš praktična i
donosi velike rizike. Druga ideja je, pošto iz
ĆJeloustona trenutno izlazi energija od 6 gigavata
u obliku toplote, da se vulkan izbuši i da se instalira
geotermalna elektrana, što bi polako ohladilo
vulkan. Ovakva elektrana bi kontinuirano povlačila
toplotu iz ta i tako dugo dok je komora magme
ohlađena, vulkan ne bi više bio opasan. Problem
je, ako bi se dogodilo nešto da vulkan bude
pogresno bušen, to bi moglo da izazove erupciju.
Problem Jelouston vulkana je ignorisan već jako dugo vremena
i ovaj projekat bi bio nešto, što bi obezbedilo budućnost
sledećih generacija. U svetu postoje 20 super vulkana, koji su
isto tako velika opasnost za čovečanstvo, pa je potrebno da,
kako naučnici, tako i političari pronađu dugoročna rešenja.
O AUTORU: Geofizičar
Department of Earth Sciences - University of Oregon
Bavi se studiranjem globalne Zemljine strukture.
36

Na saradnju su pozvani, kako amateri, tako i profesionalni astronomi i zainteresovani za
astronomiju. U potpisu vašeg teksta, navedite kojoj od ovih grupa pirpadate i vašu funkciju,
ako je imate u nekoj organizaciji. Prihvataju se isključivo tekstovi koji za temu imaju
astronomiju i astronomske nauke. Kontakt adresu imate u impresumu.
STALNI I POVREMENI SARADNICI
Možete da postanete stalni ili povremeni saradnik biltena.
- Stalni saradnici će biti navedeni u impresumu biltena, kao i njihova organizacija kojoj
pripadaju. Od njih očekujem bar jedan kvalitetan tekst mesečno, da bi zadržali svoj status.
Molim vas da pošaljete vašu kratku astronomsku biografiju od par rečenica i sliku. Stalni
saradnici će moći da besplatno reklamiraju svoje astronomsko društvo ili neki događaj u
astronomskom društvu.
- Povremeni saradnici nemaju obavezu periodičnog slanja teksta i nisu navedeni u
impresumu biltena, ali će biti potpisani u tekstu.
VAŠ TEKST
Kada šaljete neki tekst, molim vas da se držite sledećeg:
1) Koristite interpunkciju i odvajajte pasuse u tekstu kako bi on bio pregledan. Stavite kvačice
na slova i pazite na gramatiku.
2) Urednica nema obavezu objavljivanja poslatih tekstova. U svakom slučaju ćete biti
obavešteni ili u kom broju će se objaviti vaš tekst, ili o razlogu neobjavljivanja.
3) Uz svaki tekst vas molim da navedete izvor i literaturu koju ste koristili prilikom pisanja
teksta. To je uslov za objavljivanje vašeg teksta. Ako šaljete slike ili dijagrame uz tekst, molim
vas da navedete ko poseduje Copyright za njih. U suprotnom, njihovo objavljivanje nije
moguće.
4) U biltenu se objavljuju tekstovi napisani ozbiljnim tonom, na jasan i nekomplikovan način,
ali to NE znači, da želim od vas tekstove „niskog nivoa“, ili prepisanu Vikipediju, kako su neki
saradnici to pogrešno shvatili.
5) Tekstove pišite na srpskom ili na hrvatskom jeziku, ali u svakom slučaju, latinicom.
6) Tekstove šaljite neformatirane u .docx - formatu. Za tekstove koji su duži od dve strane sa
slikama, zamoljeni ste da se prethodno dogovorite sa urednicom.
37

IZDAVAČ I UREDNICA: PROF.DIPL.ING.DR. LJILJANA GRAČANIN
KONTAKT-MEJL: AAO.kontakt@gmail.com
STALNI SARADNICI (po azbučnom redu): ALEKSANDAR RACIN, MOJCA NOVAK, STEFAN
TODOROVIĆ, DR. STJEPAN JANKOVIĆ
PRENOŠENJE TEKSTOVA IZ BILTENA je dozvoljeno, ako se navede pun naziv biltena:
„AAO-Aktuelna Astronomija Online“ i ime autora teksta.
FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI: PosadaSojuza 11
COPYRIGHT ZA FOTO NA NASLOVNOJ STRANI: Roskosmos
OBJAŠNJENJE SKRAĆENICA:
NASA
APOD
ESA
SDO
ESO
National Aeronautics and Space Administration
Astronomy Picture Of the Day
European Space Agency
Solar Dynamic Observatory
European Southern Observatory
COPYRIGHT
Tekstovi preneseni od astronomskih organizacija koje sarađuju sa AAO biltenom, poseduju
dozvolu za prevođenje i objavljivanje u ovom obliku, kao i fotografije koje idu uz tekst.
Dozvola se odnosi isključivo na AAO-bilten. S obzirom da je bilten neprofitan, pismena
dozvola je trajna u cilju širenja astronomije i astronomskih nauka.
DOWNLOAD BILTENA:
- WEB STRANA - ONLINE LISTANJE: http://bit.ly/AAO-listanje
- FORUM I ARHIVA: http://bit.ly/AAObilten
- FACEBOOK: https://www.facebook.com/Aktuelna-Astronomija-Online-342138369483507/
- GOOGLE+: https://plus.google.com/u/0/109631081348265628406
- TWITTER: https://twitter.com/AAObilten
- PINTEREST: https://de.pinterest.com/aaobilten/aao-bilten/?eq=AAO-bilten&etslf=3347
- TUMBLR: https://aaobilten.tumblr.com
- IMGUR: http://aaobilten.imgur.com/all/
- FLICKR: https://www.flickr.com/photos/152251541@N07/
38

39

40