AAO-50

GODINA 1 NEDELJNI ASTRONOMSKI ONLINE BILTEN - BROJ 50 / 2017 

1

REČ UREDNIKA ZA ONE KOJI PRVI PUT ČITAJU BILTEN 3 

AKTUELNO TOKOM NEDELJE 4 

- EGZO PLANETE 4 

- DIAMANTSKA PLANETA CANCRI E - JANSSEN 5 

- MLADA PLANETA K2-33B 7 

- METALNA LOPTA U SVEMIRU – K2-106B 8 

- PAHULJICE TITAN OKSIDA NA PLANETI KEPLER 13AB 9 

- PLANETA OGLE-2016-BLG-1190LB JE BRAON PATULJAK 11 

- HABITABILNA PLANETA ROSS 128B 12 

- PLANETA WASP 18B POSEDUJE OTROVNU ATMOSFERU 13 

- JEDNA GODINA NA PLANETI WASP 19B TRAJE SAMO 19 SATI 14 

- PLANETA PDS 110 SA OGROMNIM SISTEMOM PRSTENOVA 15 

- PLANETA OGLE-2007-BLG349B KRUŽI OKO DVE CRVENE ZVEZDE 16 

STALNE RUBRIKE 17 

- NASA-APOD - SLIKE DANA OVE NEDELJE 17 

- SDO - AKTUELNO NA SUNCU OVE NEDELJE 24 

- ESA - SLIKA NEDELJE 25 

- ESA - SLIKA ZEMLJE IZ SVEMIRA 26 

- ESO - SLIKA NEDELJE 27 

HABLOVA SLIKA NEDELJE 28 

- CHANDRA - SLIKA NEDELJE 29 

- SPACEX 30 

- SVE OPSERVATORIJE SVETA 31 

- KUTAK ZA MLADE ASTRONOME 32 

- NAŠA LEPA PLANETA ZEMLJA 33 

- ZANIMLJIVOSTI 34 

ASTRONOMSKE BELEŠKE 35 

POZIV II UPUTSTVO ZA SARADNJU 36 

IMPRESUM 37 

BILTEN SARAĐUJE SA ORGANIZACIJAMA 38 

2

Dragi čitaoci! 

Stigosmo do 50. Broja biltena! Pošto je svaki deseti broj, specijalan tematski broj, ovaj put 

je tema: Egzo planete i njihove osobine. Zahvaljujem se Planetary Society, Nexuss, kao i 

novim saradnicima, Exoplanet.eu, International Virtual Observatory Alliance, Paris 

Astronomical Date Center i Centre Nacionale de la Recherche Scientifique, na poslatom 

materijalu za tekstove o egzo planetama. Kada izlazi tematski broj, stalni saradnici imaju 

pauzu, tako da će od sledećeg broja nastaviti sa svojim rubrikama. 

Zahvaljujem se svim čitaocima na kontaktu i idejama koje su poslali, kao i na pitanjima, čiji 

odgovori će biti objavljeni u sledećim brojevima. 

Astronomski Bilten može da se pohvali sa sve većim brojem čitaoca. Do sada ih već ima 

nekoliko stotina, ako se bude tako nastavilo, još pre Nove godine ćemo uspeti da se 

pohvalimo i sa prvom hiljadom čitalaca. Zahvaljujem se svima na interesovanju, 

pozitivnom mišljenju i lepim kritikama. 

Drago mi je da je veliki broj tekstova prenesen putem raznih elektronskih medija i da 

Internaconalna Astronomska Unija stalno podupire ovaj blten u svojim objavama. 

Zahvaljujem se stalnim saradnicima i raznim upitima za saradnju od strane mnogih 

internacionalnih organizacija. 

Adrese za kontakt sa urednicom se nalaze u impresumu na kraju biltena. Takođe se tamo 

nalaze i adrese socijalnih medija u kojima je bilten zastupljen. 

Želim vam prijatno vreme uz čitanje biltena. 

Urednica i izdavač biltena 

Prof. Dipl.Ing.Dr. Ljiljana Gračanin 

10. decembar 2017. 

3

EGZO PLANETE 

Egzo planete u orbiti oko zvezda, dugo nisu mogle da se posmatraju direktno sa teleskopima, 

jer su svetlosno slabe, a jačina svetlosti njihove zvezde ih zasenjuje. Rezolucija teleskopa na 

Zemlji nije dovoljno velika, da bi mogla da se vide dva objekta tako blizu jedan drugome. 

Prva egzo planeta, koja je optički mogla da bude prikazana je 2M1207b, ona kruži oko braon 

patuljka (slika ispod). 

Još uvek ne postoji internacionalni sveopšti sistem, prema kome bi se izvršila klasifikacija 

egzo planeta. Uopšteno se klasifikacija trenutno obavlja razdvajanjem na kamene i gasovite 

planete. 

- Kamene planete su slične Zemlji (terestrične planete), kada poseduju nekoliko puta masu 

Zemlje, označavaju se kao „Super Zemlje“. 

- Gasoviti giganti slicni Jupiteru veoma blizu svoje zvezde se označavaju kao „Vreli Jupiteri“, a 

gasovite planete slične Neptunu u blizini svoje zvezde, se označavaju kao „Vreli Neptuni“. 

Ova trenutna klasifikacija se pokazala kao nedovoljno tačna, jer kod mnogih novootkrivenih 

planeta nije bilo jasno, da li imaju čvrstu površinu, da li su guste kao Merkur ili ledene kao 

daleki sateliti u Sunčevom sistemu. 

Najnovija informacija o broju otkrivenih egzo planeta potiče od 8. decembra 2017. godine i 

taj broj iznosi 3.715 planeta. 

4

Egzo planete 

DIAMANTSKA PLANETA -- CANCRI e -- JANSSEN 

Superzemlja 55 Cancri e koja nosi naziv Janssen, je dvostuko veća od Zemlje. Ona kruzi oko 

komponente A dvojnog zvezdanog sistema Kopernik (55 Cancri). Pretpostavlja se da na 

površini planete teku reke lave. Planeta kruži tako blizu svoje zvezde, da mu okreće uvek istu 

stranu, tako da ima jednu stranu na kojoj je stalno dan i jednu stranu na kojoj je uvek noć. 

Ovaj zaključak se zasniva na studiji prema NASA podacima svemirskog teleskopa Spitzer. 

Lava na dnevnoj strani reflektuje zračenje zvezde i tako doprinosi ukupnoj temperaturi 

planete. 

Dalja istraživanja su pokazala, da planeta verovatno poseduje atmosferu, čiji sastav može da 

se uporedi sa onima u Zemljinoj atmosferi, samo su gušći. Jezera lave, koja bi bez atmosfere 

bila odbačena direktno u svemir, proizvode lokalna mesta sa visokim temperaturama. 

Naučnici smatraju da, ako postoji lava na ovoj planeti, morala bi da pokriva celu površinu, ali 

ona bi ispod guste atmosfere bila sakrivena od teleskopskih pogleda. 

Uz pomoć modela transporta energije na planeti i zračenja energije u svemir, naučnici su 

došli do zaključka, da „hladna“ strana planete, u poređenju sa Zemaljskim merilima, nije 

toliko hladna, kako se u početku mislilo. Temperatura na noćnoj strani iznosi između 1.300 i 

1.400°C. Prosečna temperatura na dnevnoj strani je prosečno između 2.300 i 2.400°C. Da 

nema atmosphere, razlika zu temperature između dnevne i noćne strane bi trebala da bude 

još ekstremnija. 

5

Egzo planete – Cancri e 

Atmosfera ove planete bi mogla da sadrži Azot, vodu i kiseonik (molekuli koji se nalaze i u 

našoj atmosferi). Gustina planete može da se uporedi sa gustinom Zemlje, sto znači da se 

radi o kamenoj planeti. Intenzivna vrelina, koju planeta dobija sa centralne zvezde je 

previsoka da bi mogao da se razvije život i planeta ne može da poseduje tečnu vodu na 

površini. 

Planeta poseduje veliku količinu ugljenika i pošto na njoj vladaju ovako visoke temperature i 

pritisak, smatra se da ova egzo planeta u unutrašnjosti poseduje velike količine dijamanata. 

Priroda ovog objekta je veoma protivrečna, što je razlog da do sada još nije dovoljno 

istražena. 

Teleskop Spitzer je posmatrao Cancri e pri čemu je koristio kameru za posmatranje u 

infracrvenoj oblasti, koja je specijalno razvijena za ovu priliku. Infracrveno svetlo je nevidljivo 

za ljudsko oko i poazuje toplotnu energiju. 

Po 

Poređenje veličina planeta Zemlje i Janssen 

6

Egzo planete 

MLADA PLANETA K2-33b 

Mnoge poznate egzo planete kruže oko svoje centralne zvezde na veoma uskom rastojanju, 

koje je manje od jedne astronomske jedinice (rastojanje Zemlja-Sunce).Pošto su zbog toga 

periodi obilaska oko zvezde veoma kratki i njihov gravitativni uticaj na centralnu zvezdu 

prilično veliki, mogu da budu lako otkrivene putem tranzitnog metoda. 

Ono što astronomi još uvek ne znaju je, da li su ove planete u blizini zvezda, zadržale svoju 

poziciju iz ranije protostelarne materije ili su se našle na udaljenostima većim od jedne 

astronomske jedinice i onda su se sve više približavale zvezdi. Kod svih mehanizama 

migracije planeta se radi o planetarnim međusobnim uticajima sa protoplanetarnim diskom, 

sa stelarnim pratiocem (kod dvojnih zvezda) ili između više planeta. 

Planeta K2-33b je masivnija od Neptuna, to je takozvani Superneptun, sa prečnikom koji je 

pet puta veći od prečnika Zemlje. Planeta svakih 5,4 dana obiđe oko svoje zvezde, što znači 

da toliko traje jedna godina na toj planeti. Rastojanje planete od zvezde je 15% manje nego 

rastojanje Merkura od Sunca. Zvezda je prilično mlada sa samo ‚11 miliona godina i od nas je 

udaljena oko 472 svetlosne godine u pravcu sazvežđa Škorpija. Ona je M-tipa i pošto je tako 

mlada, pretpostavlja se da je to uzrok nastanka egzo planeta veoma blizu zvezdi. 

7

Egzo planete 

METALNA LOPTA U SVEMIRU -- K2-106b 

Oko zvezde K2-106 (poznata i kao EPIC 220674823) na udaljenosti od 850 svetlosnih godina 

od Zemlje, kruže dve planete na veoma maloj udaljenosti od nje. Jedna planeta obiđe za 13 

dana oko zvezde, druga sa manje od 12 sati. Spoljašnja planeta ima prečnik koji je 2,5 puta 

veći od Zemlje, unutrašnja planeta ima prečnik koji je 1,5 puta veći od Zemlje. Kada su 

poznate masa i veličina, onda lako može da se izračuna srednja gustina. Ona u ovom slučaju 

iznosi 13 grama po kubnom santimetru. Za poređenje: gustina Zemlje je 5,5 g/cm³ i naša 

Zemlja je najgušća planeta u Sunčevom sistemu. Planeta kao što je K2-106b sa ovako 

enormno velikom gustinom je više nego neobična. U principu bi ona morala da se sastoji 

kompletno od metala. Astronomski podaci i modeli pokazuju da planeta ima jezgro od 

gvožđa, koje čini oko 80% celog objekta. 

Obično se planete slične veličine kao Zemlja, koje imaju čvrstu površinu, nazivaju kamenim 

planetama. Međutim, ovo je prva „čvrsta“ planeta koja se sastoji skoro sasvim od metala. Mi 

imamo sličnu planetu u našem Sunčevom sistemu. To je Merkur. Naša najmanja planeta ima 

takođe ogromno jezgro koje se 70% sastoji od metala. Ni u ovom slučaju nije jasan razlog 

nastanka ove planete. Pretpostavlja se da je snažan sudar, odbacio najveći deo kamenog 

omotača Merkura u svemir, tako da je ostalo veliko metalno jezgro sa tankom kamenom 

korom. Ali, Merkur je daleko manji od K2-106b. Moguće je da je i K2-106b izgubio veliki deo 

kamenog dela sudarom, ali bi onda, zbog veličine planete, udarac morao da bude toliko 

snažan, da je ova pretpostavka nemoguća. 

Realnija pretpostavka je, da je K2-106b već nastala takva kakva je danas, ako se u proto disku 

za vreme nastanka planeta nalazio skoro samo metal. To su sasvim drugačiji procesi, nego 

oni za k oje astronomi do sada znaju. 

8

Egzo planete 

PAHULJICE TITAN OKSIDA NA PLANETI KEPLER-13Ab 

Svemirski teleskop Habl je izvan našeg Sunčevog sistema otkrio vrelu planetu, na kojoj pada 

kiša titan oksida. To je bliski „rođak“ titan dioksida, koji se na Zemlji koristi kao pigment boje 

i nalazi se u sastavu krema za Sunce. 

Ona pada samo na noćnoj strani planete Kepler 13Ab. Astronomi pretpostavljaju, da su 

snažni vetrovi transportirali gas titan oksida na hladniju, noćnu stranu, gde je naprvio oblake 

i kondenzovao u kristalne pahuljice, koje onda padaju na površinu planete. Jaka površinska 

gravitacija Keplera 13Ab je šest puta veća od Jupiterove i ona povlači titan oksid iz gornje 

atmosfere i drži ga u donjoj atmosferi. 

Naučnici nisu sa Hablom specijalno tražili titan oksid, nego su posmatrali da je atmosfera ove 

velike planete na većim visinama hladnija, što je bilo suprotno očekivanjima. Na takozvanim, 

vrelim Jupiterima se često nalazi gasoviti titan oksid. Bez gasovitog titan oksida, koji na 

dnevnoj strani apsorbuje svetlost zvezde, temperatura u atmosferi sa povećanom visinom 

opada. Obično titan oksid apsorbuje svetlost u atmosferama vrelih Jupitera i ispušta toplotu, 

što zagreva atmosferu na većim visinama. 

Ovakva posmatranja daju uvid u kompleksnost vremena i atmosferskog sastava na egzo 

planetama, tako da će jednog dana moći da se iskoristi za analiziranje planeta veličine 

Zemlje, da li je moguć život na njima. 

9

Egzo planete – Kepler 13Ab 

Kepler-13Ab je jedna od najvrelijih poznatih egzo planeta, na njegovoj dnevnoj strani je 

temperatura skoro 2.800°C. Ranija posmatranja vrelih Jupitera su otkrila, da je temperatura 

u gornjim atmosferskim slojevima viša. Najveći broj gasovitih planeta našeg Sunčevog 

sistema takođe pokazuju ovaj fenomen, iako na mngo nižim temperaturama. 

Kepler-13Ab se nalazi toliko blizu svoje centralne zvezde, da ima vezanu rotaciju. Jedna 

strana planete je uvek okrenuta zvezdi, dok je druga strana u stalnom mraku. Na sličan način 

je Mesec vezan sa Zemljom, tako da je sa Zemlje vidljiva samo jedna polulopta. Naučnici 

smatraju da se ovaj proces padavina odvija na najvećem broju vrelih Jupitera, ali da ovi 

gasoviti džinovi imaju manju površinsku gravitaciju od Keplera-13Ab. Sneg titan oksida ne 

pada dovoljno daleko iz atmosfere, nego ga vetrovi oduvaju na dnevnu stranu, gde on 

ponovo ispari i vrati se u gasovitom stanju. 

Habl je ovo posmatranje obavio u infracrvenom svetlu, kada je planeta prolazila ispred 

zvezde. Pri tome su prikupljene informacije o temperaturi atmosferskih sastojaka na dnevnoj 

strani egzo planete. Posmatranja Keplera-13Ab pokazuju, kako nastaju kondenzati i oblaci u 

atmosferama veoma vrelih planeta ovog tipa i kako gravitacija utiče na sastav atmosfere. 

10

Egzo planete 

PLANETA OGLE-2016-BLG-1190Lb JE BRAON PATULJAK 

Jupiter je najveća planeta u Sunčevom sistemu i 317 puta masivnija od Zemlje. Da su 

pronađene egzo planete koje su još veće, nije retkost. Od određene količine mase, centar 

ovakvog nebeskog tela počinje da obrazuje nuklearnu fuziju i sa time postaje zvezda. Granica 

za ovakve objekte je do sada pretpostavljena sa 13 – 14 masa Jupitera. 

Astronomi su otkrili Objekat sa oznakom OGLE-2016-BLG-1190Lb koji ima 13,4 Jupiterove 

mase. On se nalazi na udaljenosti od 22.000 svetlosnih godina u „izbočenja“ u centru 

Mlečnog puta. Ovo otkriće je zagonetka za astronome. Objekat ove veličine ne bi smeo više 

da bude planeta, ali ipak izgleda da on jeste planeta. Ona kruži oko svoje zvezde na 

udaljenosti od dve astronomske jedinice (dva puta je udaljenija nego Zemlja od Sunca). Za 

njen obilazak joj je potrebno tri godine. Otkriće OGLE-2016-BLG-1190Lb bi moglo da dovede 

do toga, da se revidiraju postojeće teorije o formiranju braon patuljaka ili planeta ekstremno 

velike mase. 

11

Egzo planete 

HABITABILNA PLANETA ROSS 128b 

Astronomi su uz pomoć instrumenta HARPS otkrili malu egzo planet, koja se nalazi na 

rastojanju od 11 svetlosnih godina od patuljaste zvezde Ross 128. Na planeti bi mogle da 

vladaju temperature pogodne za život. Osim toga, Ross 128 kruži oko neaktivnog crvenog 

patuljka, što bi olakšalo potencijalni nastanak života na površini planete. 

U zadnje dve decenije su otkrivene mnoge egzo planete koje kruže oko zvezda. Takođe su 

otkriveni svetovi u habitabilnoj zoni, dakle tamo gde je zračenje centralne zvezde takve 

jačine, da je moguće postojanje tečne vode na površini. Ove planete čak imaju veličinu 

Zemlje. Ali, većina ovih svetova su veoma udaljeni od nas. U našem direktnom kosmičkom 

komšiluku nisu otkrivene mnoge planete pogodne za život. Oko zvezde Proksime Kentauri je 

pronađena kamena planeta u habitabilnoj zoni na udaljenosti od 4,2 svetlosne godine od 

Sunca. 

Međutim, oko zvezde Ross 128, koja je crveni patuljak, i značajno 

slabije zrači od našeg Sunca, otkrivena je kamena planeta Ross 

128b. Ona se nalazi na 20 puta manjem rastojanju od svoje zvezde, 

nego Zemlja od Sunca. Ross 128b obiđe oko svoje zvezde svakih 9,9 

dana i ima veličinu Zemlje. Pošto je Ross 128 tako slabog sjaja, na 

planeti vladaju prijatne temperature od 20 do -50 stepeni, iako je 

ona mnogo bliža zvezdi od Sunca. Tako da nije sigurno da li se ova planeta zaista nalazi u 

habitabilnoj zoni. 

Ova planeta je jedna od nama najbližih, koja ima koliko-toliko podnošljive temperature. Od 

Zemlje je udaljena 11 svetlosnih godina. Time je Ross 128b, posle Proksime Kentauri b, 

druga p laneta po blizini, koja je potencijalno pogodna za život. Zvezda Ross 128 je neaktivna, 

pa se za razliku od Proksime Kentauri ovde ne očekuju eksplozije zračenja, koje bi 

onemogućile život na ovoj planeti. 

Iz kretanja patuljaste zvezde su astronomi izračunali, da će za 79.000 godina, ona doći u 

blizinu Zemlje sa rastojanjem nešto većim od 4,2 svetlosne godine, kolika je udaljenost 

trenutno nama najblize zvezde osim Sunca. Time će se i planeta Ross 128b naći blizu Zemlje. 

U svakom slučaju će planete u okolini zvezda Proksima Kentauri i Ross 128 biti veoma 

detaljno istražene uz pomoć nove generacije teleskopa, kako bi se u njihovim atmosferama 

istražilo prisustvo molekula i jedinjenja, kojii su indicija za postojanje mogućeg života na 

njima. 

12

Egzo planete 

PLANETA WASP-18b POSEDUJE OTROVNU ATMOSFERU 

Ogromna planeta WASP-18b poseduje stratosferu sa ugljenmonoksidom. Obrazovanje sloja 

stratosphere u atmosferu jedne planete poöiva na molekulima, koji apsorbuju ultravioletno 

zračenje i vidljivu svetlost zvezde i tu energiju onda oslobađaju kao energiju. Planeta je vreli 

Jupiter i poseduje neobičan sastav. Prema tome bi nastanak ovog sveta protekao sasvim 

drugačije od nastanka Jupitera ili gasovitih džinova u drugim planetarnim sistemima. Do sada 

naučnici nisu naišli na egzo planetu u kojoj ugljendioksid tako kompletno dominira gornju 

atmosferu. 

Na Zemlji ozon apsorbuje ultravioletnu svetlost u stratosferi i štiti našu planetu od najvećeg 

dela štetnog zračenja Sunca. Kod nekoliko egzo planeta sa stratosferama, obično titan oksid 

apsorbuje zračenje. WASP-18b je od Zemlje udaljena 325 svetlosnih godina i poseduje 

desetostruku masu Jupitera. 

Na osnovu svetla, koje planetarna atmosfera emituje u infracrvenom području, mimo 

vidljivog svetla, je moguće da se pronađu spektralni otisci vode I drugih važnih molekula 

Analiza je otkrila specijalnu signature od WASP-18b, koja ne liči ni na jednu do sada istraženu 

egzo planetu. Jedino ob jašnjenje za podatke koje su dobili astronomi, je prisustvo 

stratosphere i prekometna količina ugljen monoksida, a veoma malo vodene pare u 

atmosferi od WASP-18b. Ova retka kombinacija faktora otvara nove mogućnosti za 

razumevanje fizikalno-hemijskih procesa u atmosferama egzo planeta. 

U poređenju sa ostalim vrelim Jupiterima, atmosfera ove planete poseduje 300 puta više 

elemenata koji su teži od vodonika i helijuma. Ovaj ekstremno visok metalicitet ukazuje na 

to, da je WASP-18b prilikom nastanka prik upio veliku količinu leda i da je moguće da nije 

nastao na isti način kao ostali vreli Jupiteri. 

WASP-18b nikada nije važio za kandidata 

za drugu Zemlju. Ona preblizu kruži oko 

svoje zvezde I gravitacija bi bila prevelika 

na vrelom Jupiteru, koji je deset puta veći 

od našeg Jupitera. Sastav atmosfere je 

tako ekstreman, da naučnici isprva nisu 

mogli da veruju šta vide kao rezultate 

merenja, naime do sada neviđenu, 

apsolutno smrtonosnu atmosferu jedne 

egzo planete. 

13

Egzo planete 

JEDNA GODINA NA PLANETI WASP-19b TRAJE SAMO 19 SATI 

Egzo planeta WASP-19b se nalazi u sazvežđu Jedro i obiđe svoju zvezdu za 19 sati, ali ova 

planeta ne poseduje uslove pogodne za život, jer pripada kategoriji vrelih Jupitera i na njoj 

vladaju temperature od oko 2.000 stepeni Celzijusa. U atmosferi planete je dokazan titan 

oksid, što nije bilo jednostavno. Astronomi su dve godine proveli analizirajući milione 

pojedinačnih spektra na svim talasnim dužinama vidljivog svetla. Konačno je otkriven kao 

para, koja snažno rasipa svetlost zvezda. Na Zemlji se titan oksid pojavljuje veoma retko, on 

važi za apsorbera toplote u vrelim Jupiterima. 

Poređenje veličine SASP-19b sa Jupiterom 

14

Egzo planete 

PLANETA PDS 110 SA OGROMNIM SISTEMOM PRSTENOVA 

Zvezda PDS 110 se mlada zvezda od nas udaljena oko 1.100 svetlosnih godina u sazvežđu 

orion. Oko nje se nalazi disk prasine prečnika 300 astronomskih jedinica. Zvezda je nešto 

veća od Sunca i ima sličnu temperaturu kao Sunce. Egzo planeta koja orbitira na udaljenosti 

od 2 astronomske jedinice od zvezde, poseduje ogroman sistem prstenova. Ova planeta ima 

masu od 50 masa Jupitera i naučnici nisu sigurni da li se ovde radi o braon patuljku ili o 

planeti. Sistem prstenova je mnogostruko veći od Saturnovih prstenova i svakih 808 dana ili 

2,2 godine, koliko je planeti potrebno da obiđe zvezdu, ona pokriva zvezdu, a time i jačinu 

njene svetlosti, što astronomi koriste da bi istražili prstenove oko planete. Zadnje pokrivanje 

je bilo u septembru 2017. godine. 

15

Egzo planete 

PLANETA OGLE-2007-BLG-349b KRUŽI OKO DVE CRVENE ZVEZDE 

Sistem se nalazi oko 8.000 svetlosnih godina udaljen od Zemlje u pravcu centra naše 

galaksije. Planeta kruži na 483 miliona kilometara od stelarnog dua, što odgovara distance 

između pojasa asteroid i Sunca. Međusobna udaljenost dve zvezde iznosi oko 11,2 miliona 

kilometara, što je 14 x udaljenost Meseca od Zemlje. Svemirski teleskop Kepler je otkrio 

deset drugih planeta koje kruže oko dvojnih zvezdanih sistema, ali su one mnogo bliže od 

ovog para zvezda, koji je potvrđen tek posmatranjem uz pomoć efekta mikrogravitacije. 

16


ZEMLJA II MESEC 

Objašnjenje snimka: Retko se dogodi, da se Zemlja i Mesec zajedno fotografišu. Jedna od 

najupečatljivijih mogućnosti, kod kojih se to desilo je bilo u decembru pre 25 godina, kada je 

Jupiterova sonda Galiloeo proletela pored sistema Zemlja-Mesec. Tada je Galileo sa 

penaestostruke udaljenosti posmatrao kako naš satelit leti pored Temlje. Ovaj video 

kombinuje 52 istorijske slike sa pojačanim bojama. Naš Mesec izgleda mali pored Zemlje, ali 

ni jedna druga planeta u našem Sunčevom sistemu nema pratioca, čija veličina mu je toliko 

slična. Sunce, na desnoj strani, osvetljava polovinu svake kugle. Večeras je na celoj Zemlji 

skoro pun Super Mesec, od zalaska Sunca, do izlaska. 

Kredit za video i autorska prava: NASA, JPL, Galileo Project; 

Obrada i licenca: Gordan Ugarkovic 

17


HORIZONT U PLAVOJ II CRVENOJ BOJI 

Objašnjenje slike: Šta se dogadja na horizontu? Ovaj horizont iza polja španaća u Gvatemali se 

ne sastoji samo od drveća, nego i jednog velikog vulkana: Volcán de Fuego (vatreni vulkan). 

Crveno svetlucanje na vrhu vulkana je vrela lava. Ali možda ce vaše oko da pogleda plavi krug 

levo iznad horizonta. Ovaj krug obavija Mesec i zajedno sa bojama se označava kao korona. Jedna 

korona nastaje prelamanjem svetlosti – u ovom slučaju Mesečevog svetla – na malim kapljicama 

vode u Zemljinoj atmosferi. Jedan procep u oblacima desno pokazuje zvezde i planetu Saturn, 

daleko iza vulkana. Iako je Volcán de Fuego često u manjoj meri aktivan, astrofotograf je bio 

srećan, da je fotografisao ovu scenu za vreme erupcije krajem septembra. 

Kredit za sliku i autorska prava: 

Sergio Montúfar (Planetario Ciudad de La Plata) 

18


HH 666: KARINA PRASNJAVI STUBOVI II JEDAN ZRAK 

Objašnjenje slike: Neki ovde prepoznaju pčelinjak i jednu zlu pčelu. Ali, ova Hablova 

fotografija pokazuje kosmički stub veličine dve svetlosne godine, u kome se nalazi Herbig 

Haro 666, mlada zvezda, koja izbacuje snažne zrake. . Struktura se nalazi u jednoj od najvecih 

oblasti gde se rađaju zvezde u našoj galaksiji - u maglini Karina, koja svetli na južnom nebu na 

udaljenosti od oko 7.500 svetlosnih godina. Slojeviti obrisi stuba su formirani od strane 

vetrova i zračenja Karininih vrelih, masivnih zvezda, od kojih neke tek nastaju u unutrašnjosti 

magline. Pogled u unutrašnjost uz pomoć infracrvenog svetla pokazuje oba uska, energetska 

zraka, koji izlaze iz još sakrivenih mladih zvezda. 

Kredit za sliku i licenca: NASA, ESA, Hubble, HLA; 

Obrada & Copyright: Domingo Pestana 

19


SVA POMRAČENJA U 2017. GODINI 

Objašnjenje slike: Na ove četri slike su sva pomračenja Sunca i Meseca u 2017. godini, koja 

su se videla sa planete Zemlje, ovde prikazani u istoj srazmeri veličina. Početak sezone 

pomračenja gore levo je pun Mesec u februaru i fotografisan je u Českoj republici. Nezno 

šatiranje pomračenja u polusenci potiče od svetlije spoljašnje Zemljine senke. Krajem istog 

meseca je gore desno bio mlad Mesec okovan vatrenim prstenom, koji je fotografisan u 

Argentini, za vrreme prstenastog pomračenja Sunca. Avgustovski par pomračenja ispod levo 

u tamnoj jezgrovitoj Zemljinoj senci, prilikom delimičnog pomračenja u Nemačkoj i desno, 

živahna Sunčeva korona na zapadu USA, koja obuhvata totalno pomračeno Sunce. Brojevi 

saros ciklusa (ciklusa pomračenja) svih pomračenja u 2017. godini se vide na slikama dole 

levo. 


Petr Horálek 

20


SUPERGA ZALAZAK MESECA U ALPIMA 

Objašnjenje slike: Decembarski pun Mesec je bio blizu perigeja, najbližoj tački njegove 

putanje oko Zemlje. Svetli, veliki Mesečev disk na ovoj slici zalazi pored Torina (Italija) iznad 

ispucalih brda. Difuzna Sunčeva svetlost kratko pre zalaska Sunca na ivici Zemljine senke na 

horizontu pokazuje crvenkasti sjaj Alpskih vrhova. Uzvisine u prvom planu se još nalaze u 

senci, ali pod difuznom Sunčevom svetlosti, kupole i vrhovi istorijske Superga bazilike u 

Torinu sjaje, na jednoj uzvisini dole desno. 


Stefano De Rosa 

21


ZVEZDANA PRAŠINA 

U OVNU 

Objašnjenje slike: Ova kompozicija zvezdane prašine pokriva na severnom nebu više od 8 

stepeni. Vidno polje se nalazi zapadno od poznatog zvezdanog jata Plejada u sazvežđu Ovna 

u ravni naseg Mlečnog puta. Detaljni nebeski pejsaž desno pokazuje plavičastu zvezdu 

Epislon Arietis, koja se vidi golim okom i udaljena je oko 330 svetlosnih godina od nas. 

Prašnjave magline LBN762, LBN753 i LBN743 reflektuju zvezdano svetlo oblasti, oni su rasuti 

sa leva na desno preko slike i udaljeni su oko 1.000 svetlosnih godina. Na procenjenoj 

udaljenosti je ovaj pogled veći od 140 svetlosnih godina. Tamna unutrašnjost na ivici velikog 

molekularnog oblaka, sakriva od optičkih teleskopa novonastale zvezde i mlade stelarne 

objekte ili protozvezde. One nastaju gravitacionim kolapsom oko gustih jezgra, koji su 

ušuškani u molekularni oblak. 


Rogelio Bernal Andreo (Deep Sky Colors) 

22


SILUETE ISPRED PUNOG MESECA 

Objašnjenje slike: „Digni ruke, ako vidiš polarnu svetlost“. Sa ovim uputstvom su prošle dve 

noći, najvećim delom oblačne. Treće noći se nebo razvedrilo prilikom povratka na isti vrh i 

još je pružilo spektakularan šou. Ruke su dignute u vazduh, strpljenje i iskustvo su doneli 

plodove i ovaj fascinirajući pogled je mogao da bude fotografisan. Okolina je vrh fjorda 

Austnesfjorden u blizini Svolveara na Lofotenu u severnoj Norveškoj. To je bilo početkom 

2014. godine. Iako se nase Sunce približava minimumu aktivnosti i pokazuje relativno malo 

površinske aktivnosti, rupe u gornjoj koroni su poslednjih meseci dovele do lepe polarne 

svetlosti. 

Kredit za snimak i autorska prava: Mark Gee; 

Max Rive 

23

49. nedelja 2017. 

KLIZEĆA PROTUBERANCA 

Objašnjenje slike: Ovaj film nas vodi na putovanje od središta Sunca do erupcija u atmosferi 

Sunca i sve do efekata te aktivnosti u blizini Zemlje. Pogled počinje u jezgru Sunca gde se 

atomi spajaju i stvaraju svetlost i energiju. Zatim putujemo prema površini Sunca, gledajući 

petlje magnetnih polja kako se probijaju kroz atmosferu Sunca, koronu. U koroni se događaju 

džinovske eksplozije zračenja i energije poznatih kao solarni džetovi, kao i gigantske erupcije 

sunčevog materijala koje se zovu izbačaji koronalne mase ili CMEs. Film prati jedan od ovih 

CME-a prema Zemlji, gde udara u magnetosferu. Energija i čestice sa Sunca teku duž linija 

magnetnog polja blizu Zemlje, oni na kraju proizvode auroru na Zemljinim polovima. 

Video snimak može da se pogleda ovde: 

https://sdo.gsfc.nasa.gov/assets/gallery/movies/Prominence_slither304_big.mp4 


SDO/NASA 

24


KASINIJEV OPROSTAJNI MOZAIK SATURNA 

Objašnjenje slike: Oproštajući se od planete koja je 13 godina bila centar njenog istraživanja, 

sonda Kasini je bacila poslednji pogled na Saturn i sjajno prstenje tokom zadnjeg dela svog 

putovanja i snimila je seriju slika koje su sakupljene u ovaj novi mozaik. 

Misija je završena 15. septembra sa planiranim dramatičnim uronjavanjem u atmosferu 

planete. Dva dana ranije, napravljene su slike planete i njegovih glavnih prstenova sa jednog 

kraja na drugi. Meseci Prometheus, Pandora, Janus, Epimetheus, Mimas i Enceladus takođe 

ulepšavaju izgled u pozadini. 

Ovaj pogled je upravljen prema sunčanoj strani prstena od oko 15 ° iznad ravni prstena. 

Kasini je bio na 1,1 miliona kilometara od Saturna, kada su napravljene 42 crvene, zelene i 

plave slike u ovom mozaiku. Kombinovane su kako bi se dobio pogled u prirodnim bojama. 

Skala na Saturnu je oko 67 km po pikselu. Skala slike na Mesecima varira od 59 km po pikselu 

do 80 km po pikselu. Ugao Sunce-planeta-sonda je 138°. 

Kredit i autorska prava: ESA 

https://twitter.com/ESA_serbia 

25


TULUZ, FRANCUSKA 

Satelit Sentinel-2A je napravio ovu fotografiju Francuskog grada Tuluza. 

Kredit i autorska prava: ESA 

https://twitter.com/ESA_serbia 

26


SPHERE NA VLT-U POSMATRA STENOVITO KAMENJE 

Ove fotografije su napravljene sa SPHERE (Spectro-Polarimetric High-contrast Exoplanet 

REsearch) instrumentom na Very Large Teleskopu (VLT), koji pripada ESO Parnal opservatoriji 

u Čileu. Zadivljujuće detaljne slike pokazuju četri od miliona stenovitog kamenja u pojasu 

asteroida, koji je prsten izmedju Marsa i Jupitera, koji odvaja unutrašnje kamene planete 

Sunčevog sistema od gasovitih i ledenih giganta. 

U pravcu skazaljke na satu od levo gore, slika pokazuje asteroid (29)Amhitrit, 

(324)Bamberga, (2)Palas i (89)Julia. Asteroid nazvan prema grčkoj boginji Palas Atina, 

(2)Palas, ima prečnik od oko 510 kilometara. Time je najveći asteroid u glavnom pojasu i 

jedan od najvećih asteroida u celom Sunčevom 

sistemu. On sadrži skoro 7% celokupne mase celog 

pojasa asteroida – toliko je veliki, da je ranije važio 

za planetu. Sa samo trećinom veličine od (2)Palasa, 

je (89)Julia verovatno nazvana po Juliji od Korzike. 

Pošto se uglavnom sastoji od kamena, pripada klasi 

S-asteroida. Jedan drugi primerak ove klase je 

(29)Amfitrit, koji je otkriven tek 1854. godine. 

(324)Bamberga je jedan od najvećih C-asteroida u 

pojasu i otkriven je još kasnije. Johana Palisa ga je 

otkrila 1982. godine. Danas se pretpostaljva, da C- 

asteroidi potiču iz spoljašnjeg dela Sunčevog 

sistema, koji su pratili kretanje velikih planeta. Zbog toga bi mogli da se sastoje od leda. 

Iako se pojas asteroida u naučnofantastičnoj literaturi često opisuje kao opasno mesto sa 

mnogim sudarima, gde su objekti gusto raspoređeni i predstavljaju opasnost za iskusne 

pilote, u stvarnosti su objekti međusobno veoma udaljeni. Pojas asteroida ima samo 4% 

mase Meseca, od čega se polovina sastoji od četri najveća primerka: (1)Ceres, (4)Vesta, 

(2)Palas i (10)Higiea. 

Tekst na ESO-strani: https://www.eso.org/public/serbia/images/potw1748a/ 

Kredit i autorska prava: ESO 

27


EKSPLOZIVNE TENDENCE 

Objekat na slici ove nedelje nosi katalošku oznaku ESO 480-49. Izgleda mirno i 

nespektakulatno, ali ova spiralna galaksija naginje u stvarnosti ka eksplozivnom ponašanju. U 

oktobru 2011. godine je zabeležena katastrofalna eksplozija visokoenergetskog gama 

zračenja (takozvana gama-munja). Ona je došla iz oblasti na nebu, gde se nalazi ova galaksija. 

Tačni uzrok gama-munje, koja se desila unutar ove galaksije i katalogizovana je kao 

111005A, ostaje i dalje tajna. Postoje vise događaja, koji mogu da dovedu do gama-munje, 

ali ni jedno od ovih objašnjenja, ne odgovara ovom slučaju. Zbog toga su astronomi 

pretpostavili, da je ESO 580-49 izbacila novu vrstu gama-munje, koja do sada još nije 

okarakterisana. 

Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA 

https://twitter.com/Hubble_serbian 

28

ČUDOVIŠNA MAGLINA 

Otprilike oko 2.800 svetlosnih godina, zračenje i vetrovi masivnih mladih zvezda utiču na 

oblake hladnog gasa, koji stvaraju nove generacije zvezda. Ova slika ima veličinu od oko 15 

svetlosnih godina i pokazuje maglinu IC1396A. 

Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA 

https://twitter.com/Hubble_serbian 

Kodirane boje: milimetarsko područje (crveno), optički (zeleno), rentgenski zraci (violet-plavo) 

29

TRKA ZA OSVAJANJE MARSA IZMEĐU SPACEX II BOEINGA 

Kada se radi o planovima za let na Mars, do sada je Elon Musk dominirao temu sa svojom 

raketnom firmom SpaceX. Međutim, etablirana konkurencija se ne predaje tako lako. Denis 

Muilenberg iz firme Boeing je ubeđen da ce njegova firma da izgradi raketu, sa kojom će prvi 

čovek da se spusti na Mars. Boeing radi po nalogu NASE na Space Launch System-u, koji bi 

trebao da odnese šest astronauta na Mars. 

Dok NASA zeli da pošalje profesionalne astronaute na Mars, Elon Musk želi da pošalje obične 

ljude na Mars. Čak i ako se transportni problem zadovoljavajuće reši, postoje velike 

nedoumice i nesigurnosti, jer je put do Marsa ogroman izazov, ali je još teže održati ljude na 

životu kada se spuste na planetu. Boeing kaže da Space X gradi samo transporter, dok o 

koloniji na Marsu trebaju drugi da se brinu. Elon Musk kaže da Boeing može da pokuša da 

stigne SpaceX, on će ih već čekati na cilju. Tako se veselo začikavanje nastavlja, dok stručnjaci 

i alje sumnjaju u mogućnost ostvarenja leta na Mars sa ljudskom posadom. 

30

33. DEO 

BOSŠA OPSERVATORIJA, INDONEZIJA 

Bosša opservatorija je najstarija opservatorija u Indoneziji. Osnovana je 1923. godine i nalazi 

se na visini od 1.310 metara u gradu Lembang na zapadu ostrva Java. Opservatorija se bavi 

istraživanjem dvojnih zvezda puten fotometrije, kratera na Mesecu, planeta Marsa, Saturna i 

Jupitera, kao i kometa. Teleskop ima prečnik od 60 cm. 

31

33. DEO 

DA LI JE DO SADA JEDAN ASTRONAUT ILI KOSMONAUT 

IZGUBLJEN U SVEMIRU? 

Nije. Za sve astronaute koji su bili u svemiru se zna, šta se sa njima dogodilo. Nekoliko ljudi 

nisu preživeli boravak u svemiru, ali do sada nije ni jedan astronaut bio izgubljen u svemiru. 

Astronauti Apola 13 su bili najbliže tome, da budu izgubljeni u svemiru. Da su proračuni i 

manevri posle eksplozije sadržali najmanju grešku, astronauti bi promašili Zemlju i bili bi za 

uvek izgubljeni u svemiru. 

32

23. DEO 

INDIJANSKA KAMENA OBALA -- FLORIDA, USA 

Indijanska kamena obala je grad na Floridi. Nalazi se 35 kilometara zapadno od Tampe. U 

gradu se nalazi indijanski muzej, koji sadrži spomenike etniöke različitosti ovog dela države. 

33

23. DEO 

BROJ ZVEZDA U MLEČNOM PUTU 

Prema najnovijim istraživanjima, naša galaksija Mlečni put ima prečnik od 100.000-120.000 

svetlosnih godina i sadrži između 100 i 1.000 milijardi zvezda, od kojih svaka sadrži jednu ili 

više planeta. 

34

ASTRONOMSKE BELEŠKE 

SU IZDANJE AAO -- BILTENA 

https://www.facebook.com/Astronomske-bele%C5%A1ke-1690990334293556/ 

35

Na saradnju su pozvani, kako amateri, tako i profesionalni astronomi i zainteresovani za 

astronomiju. U potpisu vašeg teksta, navedite kojoj od ovih grupa pirpadate i vašu funkciju, 

ako je imate u nekoj organizaciji. Prihvataju se isključivo tekstovi koji za temu imaju 

astronomiju i astronomske nauke. Kontakt adresu imate u impresumu. 

STALNI I POVREMENI SARADNICI 

Možete da postanete stalni ili povremeni saradnik biltena. 

- Stalni saradnici će biti navedeni u impresumu biltena, kao i njihova organizacija kojoj 

pripadaju. Od njih očekujem bar jedan kvalitetan tekst mesečno, da bi zadržali svoj status. 

Molim vas da pošaljete vašu kratku astronomsku biografiju od par rečenica i sliku. Stalni 

saradnici će moći da besplatno reklamiraju svoje astronomsko društvo ili neki događaj u 

astronomskom društvu. 

- Povremeni saradnici nemaju obavezu periodičnog slanja teksta i nisu navedeni u 

impresumu biltena, ali će biti potpisani u tekstu. 

VAŠ TEKST 

Kada šaljete neki tekst, molim vas da se držite sledećeg: 

1) Koristite interpunkciju i odvajajte pasuse u tekstu kako bi on bio pregledan. Stavite kvačice 

na slova i pazite na gramatiku. 

2) Urednica nema obavezu objavljivanja poslatih tekstova. U svakom slučaju ćete biti 

obavešteni ili u kom broju će se objaviti vaš tekst, ili o razlogu neobjavljivanja. 

3) Uz svaki tekst vas molim da navedete izvor i literaturu koju ste koristili prilikom pisanja 

teksta. To je uslov za objavljivanje vašeg teksta. Ako šaljete slike ili dijagrame uz tekst, molim 

vas da navedete ko poseduje Copyright za njih. U suprotnom, njihovo objavljivanje nije 

moguće. 

4) U biltenu se objavljuju tekstovi napisani ozbiljnim tonom, na jasan i nekomplikovan način, 

ali to NE znači, da želim od vas tekstove „niskog nivoa“, ili prepisanu Vikipediju, kako su neki 

saradnici to pogrešno shvatili. 

5) Tekstove pišite na srpskom ili na hrvatskom jeziku, ali u svakom slučaju, latinicom. 

6) Tekstove šaljite neformatirane u .docx - formatu. Za tekstove koji su duži od dve strane sa 

slikama, zamoljeni ste da se prethodno dogovorite sa urednicom. 

7) Pošto je bilten besplatno dostupan, za poslate i / ili objavljene tekstove, se ne isplaćuje 

novčana nadoknada. 

36

IZDAVAČ I UREDNICA: PROF.DIPL.ING.DR. LJILJANA GRAČANIN 

KONTAKT-MEJL: AAO.kontakt@gmail.com 

STALNI SARADNICI (po azbučnom redu): ALEKSANDAR RACIN, MOJCA NOVAK, STEFAN 

TODOROVIĆ, DR. STJEPAN JANKOVIĆ 

PRENOŠENJE TEKSTOVA IZ BILTENA je dozvoljeno, ako se navede pun naziv biltena: 

„AAO-Aktuelna Astronomija Online“ i ime autora teksta. 

FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI: Umetnička ilustracija 

COPYRIGHT ZA FOTO NA NASLOVNOJ STRANI: NASA 

OBJAŠNJENJE SKRAĆENICA: 

NASA National Aeronautics and Space Administration 

APOD Astronomy Picture Of the Day 

ESA 

SDO 

ESO 

COPYRIGHT 

European Space Agency 

Solar Dynamic Observatory 

European Southern Observatory 

Tekstovi preneseni od astronomskih organizacija koje sarađuju sa AAO biltenom, poseduju 

dozvolu za prevođenje i objavljivanje u ovom obliku, kao i fotografije koje idu uz tekst. 

Dozvola se odnosi isključivo na AAO-bilten. S obzirom da je bilten neprofitan, pismena 

dozvola je trajna u cilju širenja astronomije i astronomskih nauka. 

DOWNLOAD BILTENA: 

- WEB STRANA - ONLINE LISTANJE: http://bit.ly/AAO-listanje 

- FORUM I ARHIVA: http://bit.ly/AAObilten 

- FACEBOOK: https://www.facebook.com/Aktuelna-Astronomija-Online-342138369483507/ 

- GOOGLE+: https://plus.google.com/u/0/109631081348265628406 

- TWITTER: https://twitter.com/AAObilten 

- PINTEREST: https://de.pinterest.com/aaobilten/aao-bilten/?eq=AAO-bilten&etslf=3347 

- TUMBLR: https://aaobilten.tumblr.com 

- IMGUR: http://aaobilten.imgur.com/all/ 

- FLICKR: https://www.flickr.com/photos/152251541@N07/ 

37

38

39

AAO-50

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?