Geografija 5 udzbenik Freska

ПРОМОТИВНИ ПРИМЕРАК ЗА НАСТАВНИКЕ 

ОДАБЕРИТЕ НАЈБОЉЕ

Јелена Луковић 

ГЕОГРАФИЈА 

за пети разред основне школе 

УЏБЕНИК 

ФРЕСКА – Београд, 2019. 

Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније уџбенике 

у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.


Уџбеник за пети раз ред основ не шко ле 

Мр Јелена Луковић 

Друго из да ње 

Израда карата: мр Милан Миливојевић 

Евалуатори: Милена Јаковљевић, Александра Шмигић, Елизабета Јовановић, 

Станислав Кошћал, Милан Бојић, Милијана Ивановић 

Лектура и коректура: Агенција ФЕДАР 

Ликовни уредник и графичко обликовање: Александар Прибићевић 

Издавач: Издавачка кућа „Фреска” д.о.о., Београд 

Маршала Бирјузова 3–5, 11000 Београд 

Тел: 011/4056-164 

office@freska.rs, www.freska.rs 

За из да ва ча: Гордана Кнежевић Орлић 

Главни уредник: Александар Рајковић 

Извршни уредник: Крста Поповски 

Штам па: XXXXX, XXXXXXX Tираж: 

XXXXXXXX примерака 

ПРОМОТИВНИ 

Министарство просвете, науке и технолошког развоја одобрило је издавање и употребу овог 

уџбеника у петом разреду основне школе решењем број 650-02-00030/2018-07. 

ПРИМЕРАК 

Републички геодетски завод дао је сагласност за издавање и стављање у промет ове картографске 

публикације решењем број 034-01-1-77/2018, од 03. 07. 2018. године. 

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела 

или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, 

односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални 

приступ делу са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог 

ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима. 

© Фреска, 2019. 

ISBN 978-86-88341-30-1

САДРЖАЈ 

I. ЧОВЕК И ГЕОГРАФИЈА 5 

1. Предмет проучавања, подела и значај географије 6 

ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ 12 

II. ВАСИОНА 15 

1. Васиона 16 

2. Сунчев систем: Сунце, планете, Mесец, мала тела Сунчевог система 20 


III. ПЛАНЕТА ЗЕМЉА 27 

1. Облик Земље и структура њене површине 28 

2. Ротација Земље и последице ротације 32 

3. Револуција Земље и последице револуције 34 


Унутрашња грађа и рељеф Земље 43 

1. Постанак и грађа Земље, литосферне плоче 44 

2. Стене: магматске, седиментне, метаморфне, фосили 49 

3. Вулканизам и земљотреси 52 

4. Рељеф: висије и низије 57 

5. Обликовање рељефа утицајем спољашњих сила 60 


Ваздушни омотач Земље 69 

1. Атмосфера: састав, структура, значај 70 

2. Време: метеоролошки елементи и појаве, прогноза времена 73 

3. Клима: климатски фактори 78 

4. Основни типови климе 81 

5. Загађивање атмосфере: глобално загревање, озонске рупе, киселе кише, мере заштите 86 


Воде на Земљи 93 

1. Светско море и његова хоризонтална подела 94 

2. Својства и кретање морске воде 97 

3. Подземне воде и извори 100 

4. Реке 103 

5. Језера и ледници 106 

6. Човек и вода 109 


Биљни и животињски свет на Земљи 115 

1. Распростирање биљног и животињског света на Земљи 116 

2. Угроженост и заштита живог света 120 


РЕШЕЊА – ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ 123 

РЕЧНИК ПОЈМОВА 127 

Литература 128 



Драги ученици, 

Ова књига је написана да би вас упознала како је планета Земља настала и мењала 

се током времена, из чега се састоји и на који начин је проучавамо. 

Надамо се да ће вам овај уџбеник помоћи да уживате у географији, а истовремено и 

да добијете добру оцену. Покушаћемо и мало више од тога, покушаћемо да вас убедимо 

да путујете кад год вам се пружи прилика, посматрате појаве око себе и доводите их 

у везу. То је најбољи начин да упознате свет и откријете његове многобројне тајне. 

Најбоље би било да прво истражите крај у којем живите. Само познавањем свог краја, 

поштоваћете и друге области на планети. Не заборавите пословицу немачког писца и 

научника Гетеа: „Ако хоћеш да упознаш песника, иди у његов родни крај.” 

Најлепше жеље и пуно успеха у школи. 

Ауторка 

Поднаслов Основни текст Наслов лекције Уводни текст лекције Наслов теме 

Резиме лекције 



Питања у лекцији 

Кључни појмови 

Непознате речи 

Помоћни текст 

Помоћни текст Задатак Табела 

Остале иконице у уџбенику

ЧОВЕК И 


Тема I 

За чо ве ка је пла не та Зе мља про стор на ко јем жи ви. 

Ге о гра фи ја је на у ка ко ја нам по ма же да тај про стор 

бо ље упо зна мо и раз у ме мо. 



ЧОВЕК И ГЕОГРАФИЈА 

Пре ма грч кој ми то ло ги ји, јед на од нај ва жни јих бо ги ња би ла је 

Геа, бо ги ња Зе мље. Име ове бо ги ње на ла зи се у на зи ву ге о графија 

(геа-земља, графо-писати, описивати). Дословни превод 

би био „описивање земље” или „земљопис”. 

Геа, грчка богиња 

1.ПРЕДМЕТ ПРОУЧАВАЊА, 

ПОДЕЛА И ЗНАЧАЈ 

ГЕОГРАФИЈЕ 

Предмет проучавања 


Ератостен 

Eратос тен је ро ђен пре око 2.200 

го ди на у Ки ре ни (да на шња Ли би ја). 

Био је грч ки ма те ма ти чар, пе сник, 

атле ти чар, ге о граф и астро ном. Руко 

во дио је та да нај ве ћом би бли о теком 

на свету у Александрији. Сматра 

се осни ва чем ге о гра фи је. Ње го во 

глав но де ло је Географија у три књиге. 

У том је де лу Ера то стен из ло жио 

и сво ју те о ри ју о лоп та стом об ли ку 

Зе мље. Био је пр ви на уч ник ко ји је 

израчунао обим наше планете. Израдио 

је пр ву ма пу све та. 

Пр ва осо ба ко ја је упо тре би ла реч „ге о гра фи ја” био је грч ки 

астроном Ератостен ка да је опи си вао део све та ко ји је до та да Грци 

ма био по знат. Због то га се ста ри Гр ци и сма тра ју осни ва чи ма 

географије. Успон географије почиње са првим описима поје-диних 

обла сти на Зе мљи ко је су нам оста ви ли Ин ду си, Аси р ци, Вавилонци, 

Кинези, Египћани и Феничани. Њихова скромна знања 

о про сто ру, по ста ви ла су до бар те мељ ге о гра фи је. 

Од Ератостеновог времена много се тога променило. Нестале 

су мно ге шу ме, из гра ђе ни су пу те ви, по ја ви ла су се но ва је зе ра, 

љу ди су по ди гли ку ће, згра де, мо сто ве. Сем то га, из ме ни ли су се 

многи обичаји, људи се другачије одевају, имају другачије навике. 

За што и ка ко је до шло до тих про ме на? Од го во ре на та пи та ња 

пружа нам модерна географија. Она нам објашњава како и зашто 

су се с вре ме ном ме ња ли при ро да и дру штво и ка кве су по следи 

це то га. Да кле, ге о гра фи ја је на у ка ко ја по ве зу је од нос из ме ђу 

при ро де и дру штва на од ре ђе ном про сто ру. 



астроном – научник који се бави 

проучавањем небеских тела. 

Шта зна чи реч ге о гра фи ја? 

Због че га је зна ча јан Ера то стен? 

6

ГЕОГРАФИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ 

Пред мет про у ча ва ња са вре ме не ге о гра фи је је сте ге о граф ски 

омотач Земље. Њега чине четири сфере: литосфера, атмосфера, 

хидросфера и биосфера. Литосфера је стеновити омотач Земље. 

Атмосфера је ваздушни омотач. Све воде на планети образују хидрос 

фе ру, а жи ви свет чи ни би ос фе ру. Ове сфе ре ни су одво је не 

јед на од дру ге, већ се ме ђу соб но про жи ма ју. 

Б 

И 

О С Ф Е 

живи свет 

Р А 

Л И Т О С Ф Е Р А 

стеновити омотач 

ХИДРОСФЕРА 

водени омотач 

АТМОСФЕРА 

ваздушни омотач 


Сфера – реч старогрчког порекла, 

значи „лопта”. 

Подела географије 

Географија је као наука подељена на две веће области: физичку 

ге о гра фи ју и дру штве ну ге о гра фи ју. Фи зич ка ге о гра фи ја проу 

ча ва при ро ду Зе мљи не по вр ши не. При род ну сре ди ну чи не: рељеф, 

кли ма, во де, зе мљи ште, биљ ни и жи во тињ ски свет. Они су 

ме ђу со бом по ве за ни и за ви се јед ни од дру гих. 

Ка ко кли ма ути че на 

биљни и животињски свет? 


у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја. 

7



Регија (област, предео, крај) – за себ 

на те ри то ри ја ко ја се по не че му 

раз ли ку је од су сед них те ри то ри ја. 

Дру штве на ге о гра фи ја про у ча ва ста нов ни штво, на се ља и делат 

но сти љу ди. Чи ни је скуп број них ди сци пли на као што су ге о- 

гра фи ја ста нов ни штва, ге о гра фи ја на се ља, еко ном ска ге о гра фија, 

по ли тич ка ге о гра фи ја и др. Регионална географија проучава 

везе између природе и људи у једној регији. Регије се међусобно 

разликују. 

Са ко јим на уч ним ди сци пли на ма је ге о гра фи ја по ве за на? 

Зна чај ге о гра фи је 

Географија нам пружа одговоре на следећа питања. 

За што по сто је те ри то ри је где вла да ве чи то ле то и дру ге ко је 

су увек пре кри ве не сне гом и ле дом? Ка ко су на ста ле пла ни не и 

рав ни це? Због че га су по је ди не обла сти гу сто на се ље не, а дру ге 

пот пу но не на се ље не? За што не ке др жа ве има ју раз ви је ну привре 

ду и бо га те су, док су дру ге си ро ма шне? Ка кве су раз ли ке у 

начину живота људи који насељавају различите просторе, у њиховим 

оби ча ји ма, ре ли ги ји? Ка ко се из бо ри ти с не во ља ма као што 

су ши ре ње пу сти ња, кр че ње троп ских шу ма, не до ста так хра не и 

во де за пи ће и за га ђе ње? 


Шта ће мо на у чи ти у пе том раз ре ду 

У овом раз ре ду ће мо се упо зна ти са осно ва ма ма те ма тич ке и 

фи зич ке ге о гра фи је. Ма те ма тич ка ге о гра фи ја про у ча ва Зе мљу 

као не бе ско те ло, њен об лик, ве ли чи ну и по ло жај у од но су на 

дру га не бе ска те ла, кре та ња Зе мље и по сле ди це тих кре та ња. У 

оквиру физичке географије изучаваћемо састав стена, рељеф, 

вулкане и земљотресе, време, климу, загађење атмосфере, воде 

и живи свет. 


8 

Чи ме се све слу жи је дан ге о граф? 

Као што о про шло сти са зна је мо по мо ћу исто риј ских из во ра, 

та ко у ге о граф ским ис тра жи ва њи ма ко ри сти мо кар те, ски це, 

сли ке и гра фи ко не. За ми сли те да вам до ла зи у го сте не ко ко 

пре ни ка да ни је био у ва шем кра ју. Покушаћете да му об ја сните 

ка ко да се сна ђе. Мо жда ће те на цр та ти и ски цу ва шег кра ја. 

Ипак, нај лак ше ће се сна ћи ако му по ша ље те кар ту. Кар та пружа 

ви ше ин фор ма ци ја. Кар том мо же мо при ка за ти, на при мер,


по раст бро ја ко ри сни ка мо бил них те ле фо на у раз ли чи тим држа 

ва ма Африке, али мо же мо пра ти ти и ње го ве про ме не. Ако 

ура ди мо кар ту за сва ку го ди ну, ви де ће мо ка ко се број мо бил них 

те ле фо на по ве ћа вао. 

За што су ва жне ге о граф ске кар те? 

Јануар 1999. Март 2002. Септембар 2006. 

Пример карте: повећање употребе мобилних телефона у Африци од 1999. до 2006. године 

Тех но ло ги ја из ра де ка ра та је с вре ме ном на пре до ва ла. Захва 

љу ју ћи ве штач ким са те ли ти ма ко ји кру же око Зе мље и снима 

ју је, по сто је са те лит ски сним ци. Њих, та ко ђе, ко ри сти мо у 

ге о гра фи ји, ка ко за пре ци зну из ра ду ка ра та, та ко и као из вор 

мно гих на уч них ин фор ма ци ја. На при мер, за хва љу ју ћи овим 

сним ци ма, на уч ни ци пра те кре та ње олу је. То им омо гу ћа ва да 

на вре ме упо зо ре ста нов ни штво да се скло ни, уко ли ко се прибли 

жа ва ја ка олу ја. 

Ка ко ге о граф мо же спа си ти људ ске жи во те? 

Чи ме се ге о гра фи слу же да би упо зо ри ли љу де 

на олу је, по пла ве или зе мљо тре се? 

Сателитски снимак 

Земљине површине 



9


У ге о гра фи ји ко ри сти мо фо то гра фи је, ко је че сто са ми мо жемо 

да сни ми мо. На сли ка ма ва шег кра ја мо же се уо чи ти до ста 

ге о граф ских еле ме на та. Мо же мо да од ре ди мо ка кав је про стор, 

пла нин ски или рав ни чар ски, ин ду стриј ски или по љо при вред ни. 

Мо же те ли сни ми ти сел фи на ко јем ће се ви де ти 

ка кав је крај у ко јем жи ви те? 

Ге о граф ске по дат ке при ка зу је мо и климадијаграмима. 

Климадијаграм је врста графикона који се користи за приказ 

климе одређеног места. Најчешће приказује температуру ваздуха 

и падавине. Они се ко ри сте на раз ли чи те на чи не, че сто ка ко бисмо 

при ка за ли про ме ну тем пе ра ту ре. Мо гли би смо да да мо табе 

лу са тем пе ра ту ра ма за је дан ме сец, али на климадијаграмима 

јасније видимо када су биле највише, а када најниже температуре 

ва зду ха. Температура ваздуха се приказује линијом, а падавине 

се најчешће приказују стубићима. 



Пример климадијаграма: 

просечна температура ваздуха 

и количина падавина у Банату 

10


Одговорност човека према планети Земљи 

Географија нам помаже да планету Земљу боље упознамо и 

разумемо. Више од тога, географија нас учи да се према планети на 

којој живимо понашамо одговорно. Присуство штетних гасова у 

атмосфери, уништавање биљних врста, недозвољена и непланска 

градња насеља, загађење вода и земљишта, као и прекомерна 

експлоатација ресурса су облици неодговорног понашања човека 

према природи и њеним ресурсима. На тај начин човек угрожава 

простор у којем живи. Како не бисмо угрозили опстанак живота 

на планети, најпре је морамо добро упознати, а затим уважавајући 

њене законе одговорно се понашати. Заштита природе и њених 

ресурса задатак је сваког од нас појединачно. 

Широм света 22. aприла сваке године 

обележава се Дан планете Земље 

Јо ван Цви јић (1865–1927) је чу ве ни 

срп ски ге о граф. Ро ђен је у Ло зни ци, 

где је за вр шио основ ну шко лу. Студи 

рао је у Бе о гра ду, а док то ри рао у 

Бе чу. На у ком је по чео да се ба ви још 

као студент. Написао је важна научна 

дела. Читав живот посветио је истражи 

ва њу Ср би је и Бал кан ског по лу о 

стр ва, пу ту ју ћи ско ро сва ке го ди не 

по Бал ка ну. Под јед на ко се ба вио физич 

ком и дру штве ном ге о гра фи јом. 

За хва љу ју ћи ње го вим ис тра жи вањи 

ма на пра вљен је помак у свет ској 

ге о гра фи ји. Осно вао је Срп ско ге о 

граф ско дру штво. У ње го вој по родич 

ној ку ћи у Бе о гра ду (Ули ца Је лене 

Ћет ко вић, број 5) да нас се на ла зи 

Музеј Јована Цвијића. 

• Географија проучава географски омотач Земље. 

• Географија је подељена на физичку географију и друштвену 

географију. 

• У географији користимо карте, скице, графиконе, фотографије 

и сателитске снимке. 

• Географија нас учи одговорности према природи и њеним 

ресурсима 

Срп ско ге о граф ско дру штво је 

основано 1910. године у Београду. То 

је би ло пр во ге о граф ско дру штво на 

Бал ка ну. „Ни ка ко се не сме мо ограни 

чи ти у ис тра жи ва њи ма са мо на 

Србију”, говорио је Јован Цвијић, први 

пред сед ник дру штва. Ово друштво 

и да нас ра ди, и на ла зи се на 

Ге о граф ском фа кул те ту у Бе о гра ду. 



11


Пр о верите, обновите, научите! 

А 

ПРОВЕРИТЕ: 

1. 

1. Ко је пр ви упо тре био реч „ге о гра фи ја”? 

2. Шта је пред мет про у ча ва ња ге о гра фи је? 

3. Од ко јих се де ло ва са сто ји ге о граф ски омо тач Зе мље? 

4. Шта је ат мос фе ра? 

5. Ка ко се ге о гра фи ја де ли? 

6. Због че га су зна чај ни са те лит ски сним ци? 

7. Ко је био Јо ван Цви јић? 

8. Ка да је осно ва но Срп ско ге о граф ско дру штво? 

9. Чи ме се све ба ви са вре ме ни ге о граф? 

10. Ка ко је дан ге о граф мо же спа си ти људ ске жи во те? 



12


Б 

ОБНОВИТЕ: 

1. 

Погледајте претходну фотографију и одредите физичко-географске и друштве 

но-ге о граф ске еле мен те. Уне си те их у та бе лу у од го ва ра ју ћој колони. 

Физичко-географски елементи 

Друштвено-географски елементи 

2. 

За о кру жи те фи зич ко-ге о граф ске еле мен те: 

а) Зла ти бор, б) Кра гу је вац, в) Ду нав, г) Ре сав ска пе ћи на, д) Но ви Сад, 

ђ) Ђер дап ско је зе ро, е) Ма на стир Жича 

В 

РАЗМИШЉАЈТЕ као географ: 

1. Об но ви те лек ци ју „Предмет проучавања, подела и значај географије”, 

под се ти те се основ них пој мо ва, за пи ши те их у све ску и по ку шај те 

да их об ја сни те. 



13


2. 

Упишите у кружиће одговарајућа слова којима су означени 

географски елементи: 

а) рељеф, б) насеље, в) воде, г) биљни свет и животињски свет, 

д) земљиште, ђ) облаци 



3. 

За што је ге о гра фи ја јед на од нај ста ри јих на у ка? Раз ми сли те о то ме. 

На ко ја пи та ња ге о граф тре ба да на ђе од го вор да би раз у мео и об јаснио 

свет око се бе? 

14

ВАСИОНА 

Тема II 

На ша пла не та ни је уса мље на у све ми ру. На њу ути чу и окру жу ју је дру га 

не бе ска те ла. Због то га је ва жно да их упо зна мо, ка ко би смо бо ље раз у ме ли 

жи вот на Зе мљи. 

„Сви љу ди има ју зве зде, али оне сви ма не зна че исто. За оне ко ји пу ту ју 

зве зде су во ди чи. За дру ге, оне су са мо ма ле све тиљ ке. За на уч ни ке оне су 

про бле ми...” 

(Ан то ан де Сент Ег зи пе ри, Мали Принц) 




Све мир (ва си о на, ва се ље на) је сав уку пан про стор у 

ко јем је сва ма те ри ја ко ја по сто ји. Све мир је огро ман 

и не мо гу ће га је це лог осмо три ти. Због то га, онај део 

све ми ра ко ји је до сту пан љу ди ма за ис пи ти ва ње на зива 

мо – наш све мир. 

Телескоп 

1. ВАСИОНА 



Кла у ди је Пто ло меј (90–168 н. е.) – 

математичар, астроном и картограф 

био је најзначајнији географ римског 

и читавог античког периода. Рођен је 

у Егип ту, а жи вео је у Алек сан дри ји. 

На пи сао је ви ше де ла, а на ма је посеб 

но ва жно де ло Ге огра фи ја. То је 

збир ка оно га што је би ло по зна то о 

ге о гра фи ји све та у Рим ском цар ству. 

Садржало је и карте читавог тада насе 

ље ног све та. Нај ста ри ји пре пи си 

из 12. и 13. ве ка чу ва ју се у Ва ти канској 

би бли о те ци, као и у ма на сти ру 

Ва то пед на Све тој го ри (Грч ка). 

16 

Ва си о на – ко смос – све мир 

Ва си о на је бес ко нач но ве ли ки про стор у ко јем се на ла зи безброј 

васионских тела. У васионска тела убрајамо звезде, планете, 

сателите, астероиде, комете и метеориде. С об зи ром на то да их 

видимо на небу, називамо их и небеским телима. Небо је видљиви 

део ко смо са из над нас. Да њу је оно пла ве бо је услед ра си па ња 

сун че вих зра ка у ат мос фе ри. Но ћу је там не бо је и на ње му се виде 

број не зве зде, Ме сец и по не ка пла не та. На у ка ко ја про у ча ва 

не бе ска те ла, на ста нак и раз вој све ми ра на зи ва се астро но ми ја. 

На уч ни ци ко је се ба ве астро но ми јом зо ву се астро но ми. 

Шта је васиона? 

Пре не го што су по сто ја ли ин стру мен ти за по сма тра ње небе 

ских те ла и по ја ва, као што је те ле скоп, про у ча ва ње зве зда и 

неба вршило се голим оком, са високих грађевина или природних 

уз ви ше ња. Астро но ми ја је би ла ве о ма раз ви је на у ста рој Грч кој 

(2. и 3. век пре н. е.) јер је ве ли ки број ве дрих да на, без обла ка, 

омо гу ћа вао по сма тра ње не ба. Нај по зна ти ји астро ном у то време 

био је Пто ломеј ко ји се др жао ста рог ве ро ва ња да је Зе мља у 

сре ди шту све ми ра и да се све зве зде кре ћу кру жним пу та ња ма 

око ње. Пр ви пут се та квом уче њу су прот ста вио Коперник 1543. 

го ди не, а ми да нас зна мо да се у на шем Сун че вом си сте му све 

пла не те, укљу чу ју ћи и Зе мљу, кре ћу око Сун ца.


Шта је астро но ми ја? 

Ко је конструисао први телескоп? 

Земљи најближа звезда, после Сунца, 

уда ље на је 4,3 све тло сне го ди не од 

ње и зо ве се Ал фа Кен та у ри. 

Хаблов телескоп 

у свемиру 

От кри ће те ле ско па нам је омо гу ћи ло да бо ље упо зна мо космос. 

Је дан од нај бо љих те ле ско па је Ха блов те ле скоп. 

На ла зи се у ор би ти Зе мље на ви си ни од 600 km, а лан си ран је 

1990. го ди не. Овај те ле скоп да је ве о ма ква ли тет не сним ке не беских 

те ла ко је би би ло не мо гу ће на пра ви ти са Зе мље, и на уч ници 

ма пру жа вред не ин фор ма ци је о са мом ко смо су. 

Растојања у космосу су велика и не могу се изражавати мерама 

ко ји ма се слу жи мо на Зе мљи (ме три ма и ки ло ме три ма). Ме ри ти 

ра сто ја ња у ва си о ни ки ло ме три ма би ло би слич но као ка да би 

се ра сто ја ња на Зе мљи ме ри ла ми ли ме три ма. За то ко ри сти мо 

астрономску јединицу мере – светлосну годину. Она представља 

растојање које зрак светлости пређе за једну годину, прелазећи у 

свакој секунди 300.000 km/s. Колико је велика ова брзина најбоље 

илу стру је по да так да је све тлост у ста њу да це лу пла не ту Зе мљу 

обиђе приближно осам пута у само једној секунди! Најбржем авио 

ну је за је дан круг око Зе мље по треб но ви ше од де сет са ти. 

Сазвежђа 

На ко ји се на чин да нас оба вља ју 

истраживања васионе? 

Због че га се све тло сном го ди ном из ра жа ва ју 

растојања у васиони? 

Кад по гле да мо у не бо ви ди мо ве ли ки број зве зда. Да би се лакше 

снашли ноћу и могли према њима да се оријентишу, астрономи 

су зве зде по ве за ли у гру пе. Те гру пе пред ста вља ју са зве жђа. 

По зна то нам је укуп но 88 и сва ко са зве жђе има по се бан об лик, 

Бетелгез 

Алнитак 

Сафо 

Мeиса 

Белатрикс 

Минтака 

Алнилам 

Ригел 

Орион, ловац из грчке митологије, је 

једно од најпознатијих сазвежђа. Његов 

пре по зна тљив део је Ори о нов 

по јас (три зве зде у ис тој ли ни ји: Алнитак, 

Алнилам и Минтака) са мачем. 

Он се на не бу на ла зи по ред Ве ли ког 

и Ма лог пса, ко ји му пре ма ми то логији 

помажу у лову. 

Знате ли ка ко да од ре ди мо стра не 

све та по мо ћу зве зде Се вер ња че? 

По гле дај те рад ни део на стр. 26 . 



17


ко ји је љу де под се ћао на не ку жи во ти њу (нпр. лав, бик, рак) или 

ликове из грчке митологије (Касиопеја, Лира, Цефеј). Најпознатија 

сазвежђа су Велики медвед и Мали медвед. Она су нам ва жна 

јер по мо ћу њих мо же мо да од ре ди мо стра не све та. 

Звезде 

У повољним условима, при ведрим ноћима, голим оком могуће 

је видети неколико хиљада звезда. Телескопом, наравно, далеко 

ви ше. Оне пред ста вља ју лоп те уси ја них га со ва, ми ли јар дама 

пу та ве ће од Зе мље. Ми их ви ди мо као све тле тач ке за то што су 

ве о ма уда ље не. Баш као и љу ди, зве зде се ра ђа ју, ста ре и уми ру. 

Што је зве зда ве ћа, то су ње на тем пе ра ту ра и сјај ве ћи, али живот 

ни век кра ћи. Нај бли жа зве зда на ма је Сун це. Оно при па да 

гру пи ма њих зве зда, ко је се на зи ва ју бе ли па туљ ци. Ме ђу њи ма 

је нај сјај ни ја зве зда – Си ри јус у са зве жђу Ве ли ки пас. Џи нов ске 

зве зде се на зи ва ју цр ве ни џи но ви. Оне су по не кад хи ља ду пу та 

ве ће од на шег Сун ца. 



Бели патуљак 

Црвени џин 

Шта су зве зде? 

Да ли је Сун це ве ли ка зве зда? 

18


Млеч ни пут и га лак си ја 

Космос се састоји од огромног броја галаксија. Галаксија или 

галактика је огро ман скуп зве зда. На ша га лак си ја се зо ве Млечни 

пут и са сто ји се од 300 ми ли јар ди зве зда, од ко јих је јед на 

Сун це. Број зве зда у Ко смо су је та ко ве ли ки да пре ма шу је број 

зр на ца пе ска на свим пла жа ма на пла не ти Зе мљи! 

У лет њим, ве дрим и там ним но ћи ма мо же мо ви де ти га лакси 

ју Млеч ни пут (по зна та је и под име ном Ку мо ва сла ма). То 

је све тла тра ка сла бог сја ја ко ја пре се ца не бе ски свод. На ма је 

по себ но зна чај на јер њој при па да ју Сун це и на ша пла не та. Има 

об лик спи ра ле и спада у мање галаксије. Ско ро сва не бе ска тела 

ко ја мо же мо ви де ти го лим оком при па да ју на шој га лак си ји. 

Оста ле га лак си је се мо гу ви де ти са мо по мо ћу ве о ма моћ них 

те ле ско па. 

Назив Млеч ног пу та 

Млеч ни пут до био је на зив пре ма 

грч ком ми ту у ко јем је Зевс, тек рође 

ног си на Хе ра кла, при сло нио на 

гру ди усну ле Хе ре да га по до ји, ка ко 

би по стао бе смр тан. Ка да се она пробу 

ди ла ви де ла је да до ји бе бу ко ја 

ни је ње на, тр гла се, а мле ко се пролило 

по небу оставивши траг. 

• Васиона је бесконачно велики простор који 

садржи безброј васионских тела. 

• У васионска тела се убрајају звезде, планете, 

сателити, астероиди, комете и метеориди. 

• Звезде представљају лопте усијаних гасова, 

милијардама пута веће од Земље. 

• Огроман скуп звезда чини галаксију. Наша 

галаксија се назива Млечни пут. 

Млечни пут 


васиона, сазвежђе, звезда, галаксија 



19


Зве зда без ко је не би био мо гућ жи вот на на шој пла не ти је 

Сун це. Сви про це си ко ји се од ви ја ју на Зе мљи, од ви ја ју се 

захваљујући Сунцу. Око њега круже планете и мања небеска 

те ла и ску па са Сун цем чи не Сун чев си стем. 

Представа Сунца 

2.СУНЧЕВ СИСТЕМ: 

СУНЦЕ, ПЛАНЕТЕ, МЕСЕЦ, 

МАЛА ТЕЛА СУНЧЕВОГ 

СИСТЕМА 

Сунце 

Сун це 


Хелиоцентрични систем поставио је 

пољ ски на уч ник Ни ко ла Ко пер ник, 

сре ди ном 16. ве ка. Ово схва та ње је 

нај пре би ло за бра ње но. Ита ли јан 

Ђор да но Бру но га је при хва тио и 

због то га га је ка то лич ка цр ква осуди 

ла на смрт, па је жив спа љен на 

ло ма чи у Ри му 1600. го ди не. Ве ли ки 

на уч ник Га ли лео Га ли леј је, та ко ђе, 

подржао Коперниково учење, али је 

мо рао да га се од рек не пред претњом 

смр ћу. Пре ма ле ген ди, пред 

крај жи во та је из го во рио: „Ипак се 

окреће”. 

Сун це је нај ва жни је не бе ско те ло Сун че вог си сте ма а ве ће 

је од Зе мље око 1.300.000 пу та. Око ње га кру жи осам пла не та, 

укљу чу ју ћи и Зе мљу. Ка да би смо по сма тра ли Сун це те ле ско пом 

уочили бисмо на њему светлије и тамније површине. Тамније повр 

ши не се на зи ва ју Сун че ве пе ге. То су уси ја ни га со ви на Сун цу 

који се вртложно крећу. Иако Сунце представља огромно небеско 

те ло, у по ре ђе њу са дру гим зве зда ма у ко смо су је па ту љак. 

Колико планета кружи око Сунца? 

Љу ди су не ка да ми сли ли да је Зе мља средиште ко смо са и да 

се сва не бе ска те ла кре ћу око ње. Та кво схва та ње би ло је по зна то 

под на зи вом ге о цен трич ни си стем све та. Да нас зна мо да није 

та ко. На уч на ис тра жи ва њу су по ка за ла да је Сун це средиште 

на шег си сте ма. Зе мља са оста лим пла не та ма оби ла зи око ње га, 

од но сно на ла зи се у Сун че вој ор би ти. Ова кво схва та ње по зна то 

је под на зи вом хе ли о цен трич ни си стем све та. 


20


Пла не те 

Пла не те су лоп та ста и хлад на не бе ска те ла ко ја се кре ћу око 

зве зда. Оне не ма ју вла сти те из во ре енер ги је, већ све тлост и топло 

ту до би ја ју од зве зда. Сун чев си стем чи не Сун це и осам плане 

та. То су, ре дом по уда ље но сти од Сун ца: Мер кур, Ве не ра, 

Зе мља, Марс, Ју пи тер, Са турн, Уран и Нептун. Пла не те ко је су 

ближе Сунцу добијају више топлоте. Једина на којој има живота 

је пла не та Зе мља. Пла не те су по де ље не у две гру пе: сте но ви те, 

које су мањих димензија (Меркур, Венера, Земља и Марс) и гасовити 

џинови – већих димензија (Јупитер, Сатурн, Уран, Нептун). 

Планете круже око Сунца путањама у облику издужених кружница 

ко је се зо ву елип се. Не ка да се сма тра ло да у Сун че вом си стему 

по сто ји де вет пла не та. Ме ђу тим, од 2006. го ди не на уч ни ци 

сма тра ју Плу тон па ту ља стом пла не том и не убра ја ју га у пла не те 

Сун че вог си сте ма. Сва ка од пла не та Сун че вог си сте ма, по зна та 

је по не кој сво јој осо би ни. 

Ко ја се пла не та мо же 

најбоље видети 

го лим оком? 

МЕРКУР 

Најближа планета Сунцу. 

ВЕНЕРА 

Најтоплија планета. 

ЗЕМЉА 

Једина планета на којој се 

одвија живот. 

МАРС 

Има највишу планину. 

ЈУПИТЕР 

Највећа планета. 

САТУРН 

Пла не та ко ја има нај ве ће 

прстенове. 

УРАН 

Прва планета откривена 

телескопом. 

НЕПТУН 

Најветровитија планета. 

Планете Сунчевог система и њихове значајне особине 



21


Ме сец 

Млади месец 

Прва четврт 

Пун месец 

Планете имају своје пратиоце који круже око њих. То су мања 

те ла ко је на зи ва мо при род ним са те ли ти ма. У Сун че вом си стему 

има их 327, а нај ви ше их кру жи око Ју пи те ра и Са тур на. Не ке 

пла не те не ма ју са те лит (Мер кур и Ве не ра), а Зе мљин са те лит је 

Ме сец. Осим при род них, око Зе мље кру же и вештачки сателити. 

Лан си ра ни су ра ке та ма са Зе мљи не по вр ши не ра ди ис пи ти ва ња 

васионе, научних осматрања и мерења, навигације и у војне сврхе. 

Пр ви ве штач ки са те лит лан си ран је 1957. го ди не са те ри то ри је 

данашњег Казахстана. 

Ме сец је је ди ни Зе мљин при род ни са те лит и ујед но нај бли же 

не бе ско те ло. Пред ста вља чвр сто и ма ло не бе ско те ло, по по врши 

ни 14 пу та ма ње од Зе мље. Ме сец не ма ат мос фе ру, па за то на 

ње му не ма ни мно гих по ја ва ко јих има на Зе мљи. Око ње га не ма 

обла ка, ки ше, ва зду ха, ве тро ва. Због не по сто ја ња ва зду ха Ме сече 

ва по вр ши на се бр зо за гре ва, али се бр зо и хла ди. По вр ши ну 

Ме се ца по кри ва ју гро ма де сте на и пра ши не. Ме се чев ре љеф чине 

пла нин ски вен ци, као и про стра на уду бље ња, на чи јем дну се 

на ла зе број ни кра те ри. Ме се че ви кра те ри су на ста ли од уда ра 

ме те о ри та. Је дан од ових кра те ра на зван је по на шем ве ли ком 

на уч ни ку Ми лу ти ну Ми лан ко ви ћу. 

Шта је Ме сец? 

Ка ко на по вр ши ни Ме се ца на ста ју кра те ри? 


Месечеве мене 

Последња 

четврт 

Због стал ног ме ња ња по ло жа ја пре ма Сун цу и Зе мљи, Ме сец 

је раз ли чи то осве тљен, па се са Зе мље ви ди у раз ли чи тим об лицима. 

Те облике називамо месечевим менама или фа за ма од којих 

су че ти ри ка рак те ри стич не: мла ди ме сец, пр ва че тврт, пун 

месец, последња четврт. Од једне до друге месечеве мене прође 

7 да на, 9 са ти и 11 ми ну та. Кроз све ме не ме сец про ђе за 29,5 да на. 

То је љу ди ма по слу жи ло да на пра ве ка лен дар, па су овај пе ри од 

на зва ли ме сец. 


Ме сец је је ди но не бе ско те ло на које 

је чо век за ко ра чио (21. ју ла 1969. 

го ди не). То је био астро на ут Нил 

Армстронг, командант америчке свемир 

ске ми си је Апо ло 11. Ка да је крочио 

на тло Ме се ца из го во рио је: „Ово 

је ма ли ко рак за чо ве ка, али ве ли ки 

за човечанство.” Мисија Аполо 11 доне 

ла је са Ме се ца 382 kg сте на и прашине 

ради испитивања. 

М ала т ела Су нч евог с ист ема 

Осим пла не та, па ту ља стих пла не та и са те ли та, око Сун ца се 

крећу и друга небеска тела која се означавају као мала тела Сунчевог 

си сте ма. У њих се убра ја ју асте ро и ди, ко ме те и ме те о ри ди. 

У Сун че вом си сте му по сто је ма ла чвр ста те ла, нај че шће непра 

вил ног об ли ка. Ка да се по сма тра ју те ле ско пом под се ћа ју на 

зве зди це, а на зи ва ју се асте ро и ди (зве здо лик). Раз ли чи тих су 

ди мен зи ја, од не ко ли ко де се ти на ме та ра до хи ља ду ки ло ме та ра. 

22


Има их пре ко 170.000, а не ки има ју и сво је на зи ве. Асте ро ид под 

бро јем 1517 је на зван Бе о град, а 2244 – Ни ко ла Те сла. Ве ћи на 

асте ро и да у Сун че вом си сте му на ла зи се у по ја су из ме ђу Мар са 

и Ју пи те ра. 

Ко ме те су там на не бе ска те ла од пра ши не, смр зну тих га со ва, 

ка ме на и ле да. Са сто је се из два де ла: гла ве или је згра и ма гли частог 

ре па од пра ши не и га со ва. Због то га су и до би ле на зив зве зде 

ре па ти це. Ко ме те по ста ју ви дљи ве ка да се на ђу у бли зи ни Сун ца 

или Зе мље. Нај по зна ти ја је Ха ле је ва ко ме та, ко ја се по ја вљу је на 

сва ких 76 го ди на. По след њи пут је про шла по ред Зе мље 1986. 

го ди не, а сле де ћи њен про ла зак ће би ти 2062. го ди не. 

Шта су асте ро и ди а шта ко ме те? 

У Сунчевом систему постоје и честице прашине и комади стена. 

То су те ла ма лих ди мен зи ја и на зи ва ју се ме те о ри ди. При 

уласку у земљину атмосферу они сагоревају и остављају светлећи 

траг на не бу, па их у на ро ду на зи ва ју и зве зде па да ли це. Ова по јава 

се на зи ва ме те ор. До вољ но ве ли ки ме те о ри ди не успе ва ју да 

сагоре цели у атмосфери и један њихов део може пасти на Земљу. 

Тада се називају метеорити. Свакога дана на Земљу падну милио 

ни ме те о ри та, али су не знат не ве ли чи не, па их не при ме ћу је мо. 

Рет ки су они чи ја је ма са не ко ли ко хи ља да ки ло гра ма. На ме сту 

њи хо вих уда ра у Зе мљу обра зу ју се ме те о рит ски кра те ри. 

Ми лу тин Ми лан ко вић (1879–1958) 

је био срп ски ин же њер, ге о фи зи чар, 

кли ма то лог и астро ном. Свет ски је 

уважаван научник. Познат је по теорији 

ледених доба, која повезује проме 

не у Зе мљи ној ор би ти са про мена 

ма кли ме на Зе мљи. Ми лу тин 

Ми лан ко вић је је дан од нај ве ћих 

српских научника свих времена. Њего 

во име но се кра те ри на Ме се цу и 

Мар су, као и асте ро ид 1605. 

У на шим кра је ви ма се 1997. го ди не 

видела ХејлБопова комета. Већа је и 

сјај ни ја од Ха ле је ве ко ме те, а по ја виће 

се по но во тек за 3.100 го ди на. 

По че му се раз ли ку ју ме те о ри ди од ме те о ри та? 

Комета 

• Сунце је најважније небеско тело Сунчевог система, око којег 

кружи 8 планета. 

• Планете су лоптаста и хладна небеска тела која се крећу око 

звезда. 

• Планете имају своје пратиоце, који круже око њих, а називамо 

их природним сателитима. 

• У мала тела Сунчевог система убрајају се астероиди, комете 

и метеориди. 


Метеоритски кратер Чаб се налази 

на Лабрадору. Пречника је 3.600 m 

и дубине 550 m. Испуњен је водом 

и представља језеро. 

Сунце, планете, метеориди, 

Месец, астероиди, комете 



23



А 


1. 

1. Шта је то ко смос? 

2. Ка ко су астро но ми у про шло сти про у ча ва ли ва си он ска те ла? 

3. Због че га је ва жно от кри ће те ле ско па? 

4. Ка ко се на зи ва на ша га лак си ја? 

5. За што је Сун це нај ва жни ја зве зда за на шу пла не ту? 

6. Шта су Сунчеве пеге? 

7. За што је не бо пла ве бо је? 

8. Шта су са зве жђа? 

9. На ве ди те при мер не ког са зве жђа? 

10. По мо ћу ко јих са зве жђа мо же мо да од ре ди мо стра не све та? 

11. У че му је раз ли ка из ме ђу га лак си је и са зве жђа? 



2. 

Ве не ра је до би ла име пре ма римској 

бо ги њи ле по те, ко ју су Гр ци 

зва ли Афро ди та. У на шој на родној 

по е зи ји Ве не ра се на зи ва Звездом 

Даницом. Истражите како су 

оста ле пла не те Сун че вог си сте ма 

до би ле на зи ве. 

24


3. 

ЗАДАТАК: На ве ди те све пла не те Сун че вог си сте ма. По ку шај те да њи хо ве 

на зи ве упи ше те ре дом, од нај бли же до нај у да ље ни је пла не те од Сун ца. 

Б 


1. Који редослед је правилан, ако небеска 

2. У ко ју свр ху се ко ри сте ве штач ки 

те ла по сма тра мо од ма њег ка ве- 

сателити? Заокружите тачне одговоре. 

ћем. За о кру жи те та чан од го вор. 

а) пла не та–зве зда–га лак си ја 

б) пла не та–га лак си ја–зве зда 

в) зве зда–пла не та–га лак си ја 

а) шпи ју ни ра ње 

б) вре мен ска прог но за 

в) пу то ва ње до оста лих пла не та 

3. 

На слици је приказана једна месечева 

ме на. Да ли зна те ко ја? За о кружи 

те та чан од го вор. 

а) млад месец 

б) пун месец 

в) последња четврт 



25


В 

РАЗМИШЉАЈТЕ: 

1. 

ЗАДАТАК: Про чи тај те упут ство и покушај те да од ре ди те стра не све та 

по мо ћу зве зде Се вер ња че. 

Оријентација уз помоћ звезде Северњаче 

Зве зда Се вер ња ча се на ла зи у са зве жђу 

Ма ли ме двед и ви ди се са мо са се вер не полу 

лоп те. За хва љу ју ћи свом по ло жа ју на небу 

ко ри сти се за ори јен та ци ју. Иза ђи те на 

отво рен про стор и про бај те да про на ђе те 

са зве жђе Ве ли ки ме двед. У том са зве жђу 

на ђи те две по след ње зве зде. Кроз те звезде 

за ми сли те пра ву ли ни ју и њи хо во расто 

ја ње пре не си те пет пу та на за ми шље ну 

пра ву. У де лу не ба ко ји са да ви ди те уо чиће 

те јед ну зве зду ко ја је не што сјај ни ја од 

оста лих. То је зве зда Се вер ња ча. Упе ри те 

прст пре ма њој и спу штај те га пре ма хоризонту. 

Тачка на хоризонту представља 

пра вац се ве ра. Окре ни те се ли цем пре ма 

се ве ру и ла ко ће те од ре ди ти оста ле стране 

све та. Иза вас је југ, ле во је за пад, а десно 

исток. 


звезда 

Северњача 

5 

Мали 

медвед 

4 

3 

2 

1 

правац севера 

N 

Велики 

медвед 

E 


2. 

Про на ђи те на не бу са зве жђе Ори он и ис тра жи те на зи ве зве зда 

из ко јих се са сто ји. 

26

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА 

Тема III 

Иако се људско друштво мењало током последњих четири хиљаде година, 

чо век и да ље ужи ва по сма тра ју ћи из ла зак и за ла зак сун ца. Је смо ли се за питали 

зашто сваког дана сунце излази на истоку, а залази на западу? Замислите 

да се вр ти те вр те шком (рин ги шпи лом) у дво ри шту. Из гле да ло би вам као да 

се све вр ти око вас, ку ћа, огра да, све што ви ди те. Да ли се све то за и ста вр ти? 

Наравно да не, тако вам изгледа јер се ви окрећете. Дакле, посматрајући небо 

ре кли би смо да се Сун це, Ме сец и зве зде сва ко днев но окре ћу око Зе мље. Међу 

тим, то кре та ње је са мо при вид но, а кре ће се, у ст вари, Зе мља. Као огро ман 

рин ги шпил она се окре ће око сво је осе. 




Да је Зе мља лоп та стог об ли ка да нас зна мо сви. Са те лит ски 

сним ци из ко смо са нам то нај бо ље по твр ђу ју. Ипак, у про шлости 

ми шље ња о об ли ку Зе мље су се раз ли ко ва ла. На при мер, 

Грци су Земљу замишљали у облику великог штита, који са свих 

страна окружује море. Древни Индуси су веровали да је Земља 

пло ча ко ју на ле ђи ма но се три ве ли ка сло на. 

Индијска представа Земље 

1.ОБЛИК ЗЕМЉЕ И СТРУКТУРА 

ЊЕНЕ ПОВРШИНЕ 

Об лик Зе мље 

Фер нан до Ма ге лан (1480–1521) је 

био пор ту гал ски ис тра жи вач ко ји је 

пло вио под шпан ском за ста вом. Први 

је Евро пља нин ко ји је пре шао Тихи 

оке ан. Из гу био је тра гич но жи вот 

на Фи ли пи ни ма, пре по врат ка у 

Евро пу. Осам на ест чла но ва ње го ве 

по са де вра ти ло се у Шпа ни ју, опловивши 

Земљу. Овим путовањем очиглед 

но је до ка за но да Зе мља има 

лоптаст облик. 

Ми шље ње да је Зе мља лоп та стог об ли ка по ја ви ло се у вре ме 

античког филозофа и математичара Питагоре (6. век пре н.е). Он 

је за кљу чио да Зе мља мо ра има ти об лик нај са вр ше ни јег те ла – 

лоп те. Ари сто тел (4. век пре н. е.), ста ро грч ки фи ло зоф и бе седник 

забележио је прве доказе о лоптастом облику Земље. Неке од 

доказа које је користио Аристотел можемо и сами да проверимо: 

Ако се низијом приближавамо неком граду, прво ћемо уочити 

кро во ве ку ћа и дим ња ке, а тек он да на се ље. 

Ако са оба ле мо ра по сма тра мо при бли жа ва ње бро да, нај пре 

ће мо угле да ти гор ње де ло ве бро да, па тек он да чи тав брод (као 

да брод из ра ња из во де). 

Ако брод ис пло вља ва, не ста ће са ви ди ка пр во нај ни жи, а затим 

нај ви ши де ло ви бро да. 

Све ово ја сно го во ри да је Зе мља лоп та стог об ли ка. Ка да би 

би ла рав на пло ча, брод, као и на се ље, ука за ли би се у пот пу но сти 

на видику. Постоји још један доказ који можете сами да проверите. 

Ка да се за вре ме по мра че ња Ме се ца Зе мља на ђе из ме ђу ње га 

и Сун ца, она на Ме сец ба ца сен ку луч ног об ли ка. 



Помрачење Сунца 

Ка ко је Ари сто тел до ка зао да је Зе мља лоп та стог об ли ка? 

28


Схва та ња о лоп та стом об ли ку Зе мље до при не ла су ши ре њу 

ге о граф ских зна ња. Мо ре плов ци су сма тра ли да, ако је Зе мља 

лоп та, онда она може да се оплови. Пр во пу то ва ње око Зе мље 

оба ви ла је Ма ге ла но ва екс пе ди ци ја од 1519. до 1522. го ди не. 

Овим великим путовањем, које је трајало три године, најубедљиви 

је је до ка за но да је Зе мља лоп та стог об ли ка. 

Са те лит ски сним ци су ка сни је по твр ди ли лоп таст об лик Земље. 

Мерењем и израчунавањем Земљиних димензија утврђено је 

да је Земља на екватору мало испупчена, а на половима спљоштена. 

Такво тело назива се елипсоид. Земљин елипсоид одступа од 

об ли ка пра вил ног ге о ме триј ског те ла. До ова квог об ли ка Зе мље 

је до шло услед ње ног окре та ња око соп стве не осе. Зе мљи на оса је 

замишљена права линија која пролази кроз Северни и Јужни пол. 

Ве ли чи на Зе мље 

Захваљујући сателитским снимцима могу се прецизно одредити 

обим и величина Земље. Дужина полупречника Земље износи 

6.370 km, а њен обим је 40.000 km. По вр ши на на ше пла не те из носи 

510 милиона km 2 . И на кар та ма и на гло бу су ви ди мо да су ве ће 

по вр ши не обо је не пла вом бо јом, што зна чи да има ви ше во дених 

површина него копна. Од укупне површине 149 милиона km 2 

је коп но, а 361 ми ли он km 2 је во да. 

Кон ти нен ти 

Је ли по вр ши на Зе мље пре те жно коп не на 

или претежно водена? 

Коп но на Зе мљи је по де ље но на седам ве ли ких де ло ва, ко је 

на зи ва мо кон ти нен ти ма. Ве ћи део коп на се на ла зи на ис точ ној 

по лу лоп ти, а с об зи ром на то да је по знат од дав ни на на зи ва се 

Стари свет. Чине га континенти: Европа, Азија и Африка. Дуго 

се мислило да, осим ових континената, и не постоји друго копно. 

Године 1492. Кристифор Колумбо, тражећи западни пут у Индију, 

от крио је Но ви свет. Он се са сто ји од два кон ти нен та: Се вер не 

и Ју жне Аме ри ке. Ка сни је је на ју жној по лу лоп ти от кри ве на Аустра 

ли ја, а на крај њем ју гу, око Ју жног по ла и сед ми кон ти нент 

– Ан тарк тик. Евро па и Ази ја су по ве за не и чи не јед ну коп не ну 

ма су, ко ја се на зи ва Евро а зи ја. Ау стра ли ја и Ан тарк тик су потпуно 

окружени океанима. Континенти се разликују по величини, 

као што се мо же ви де ти у та бе ли на страни 30. Ази ја не са мо да 

има највећу површину, него у њој живи и највише људи на планети 

(60% од укуп ног бро ја ста нов ни ка). 

Елипсоид 


Екватор – замишљена кружница 

која опасује Земљу на једнакој 

удаљености од полова. Екватор дели 

Земљу на северну и јужну полулопту. 

Полови – тачке где Земљина оса 

пролази кроз површину Земље. 

Постоје Северни и Јужни пол. 

Величина Земље 

ПОВРШИНА ЗЕМЉЕ 

(у милионима km2) 

КОПНО 

149 

Северни пол 

обим Земље 40.000 km 

пречник Земље 12.740 km 

полупречник Земље 

6.370 km 

Јужни пол 

Укупно: 510 

МОРЕ 

361 



29


Површине континената 

Континент 

Азија 

Африка 

Северна Америка 

Јужна Америка 

Антарктик 

Европа 

Аустралија 

Површина (милиони km2) 

44 

30 

24 

18 

14 

10 

9 

Шта означава појам Стари свет? 

СЕВЕРНИ ЛЕДЕНИ ОКЕАН 

ТИХИ ОКЕАН 

СЕВЕРНА АМЕРИКА 

Е А Н 

С К И О К 

ЕВРОПА 

АФРИКА 

А 

З 

И Ј 

ИНДИЈСКИ 

А 

ТИХИ 

ОКЕАН 

ЈУЖНА АМЕРИКА 


А Т Л А Н Т 

ОКЕАН 

АУСТРАЛИЈА 


ЈУЖНИ ОКЕАН 

АНТАРКТИК 

Континенти и океани 

30 

Океани 

Две трећине планете чини водена површина (71%), коју називамо 

Светско море или Свет ски оке ан. Свет ско мо ре пред ставља 

јединствену целину, огромну водену масу. Ипак, оно је континентима 

и острвима подељено на мање целине, које се називају 

оке а ни и мо ра. Свет ско мо ре се де ли на пет оке а на: Тихи океан 

или Пацифик, Атлантски океан или Атлантик, Индијски океан,


Северни ледени океан и Јужни или Антарктички океан. Тихи 

океан има највећу површину и он захвата 49% Светског мора или 

35% површине Земље. 

Шта су океани? 

Атлантски океан 

Глобус 

Глобус 

Гло бус је ума ње ни лоп та сти при каз Зе мље. На ње му нај бо ље 

уо ча ва мо од нос по вр ши не коп на и мо ра. Гло бу си се де ле на географске 

и астрономске. У настави географије глобус је једно од 

основ них сред ста ва. 

• Прве доказе о лоптастом облику Земље забележио је 

Аристотел. 

• Дужина полупречника Земље износи 6.370 km, 

а површина 510 милиона km2. 

• Копно на Земљи подељено је на седам великих делова, 

који представљају континенте. 

• Више од две трећине планете чини водена површина, 

коју називамо Светско море. 

Пр ви гло бу си су се по ја ви ли по сазна 

њу да је Зе мља окру гла. Ка ра тес 

(2. век пре н. е.) са остр ва Ма лос, сматра 

се пр вим твор цем гло бу са. Кла у 

ди је Пто ло меј је у свом де лу Географија 

дао упут ства за из ра ду гло бу са. 

У арап ском све ту на пра вље но је неко 

ли ко мо де ла. Мар тин Бе хајм је 

1492. го ди не кон стру и сао пр ви глобус 

у сред њем ве ку, пре от кри ћа 

Аме ри ке. Због то га на овом гло бу су, 

ко ји се да нас чу ва у Не мач кој, ни је 

уцртан Амерички континент. 


елипсоид, континенти, 

Светско море, глобус 



31


Зе мља има два основ на кре та ња: око сво је осе и око Сун ца. 

Окре та ње Зе мље око сво је осе на зи ва се ро та ци ја, а оби ла жење 

око Сун ца – ре во лу ци ја. Зе мљи на оса је за ми шље на пра ва 

ли ни ја ко ја про ла зи кроз цен тар Зе мље и из ла зи у ко смос на 

Се вер ном и Ју жном по лу. Око ње се на ша пла не та кре ће од запа 

да пре ма ис то ку. Је дан пун круг на пра ви за 24 ча са. То нам 

зву чи по зна то. Зар не тра је дан 24 ча са? Упра во је вре ме ро таци 

је узе то за тра ја ње јед ног да на. 


2.РОТАЦИЈА ЗЕМЉЕ И 

ПОСЛЕДИЦЕ РОТАЦИЈЕ 

Докази за ротацију 



Ротација Земље 

Кре та ње не бе ских те ла, а на ро чи то 

Земље, још је древним народима послу 

жи ло за од ре ђи ва ње вре ме на. 

Основ на је ди ни ца за вре ме био је 

дан. Ме ђу тим, дан не тра је тач но 24 

ча са већ 23 ча са, 56 ми ну та и 4 се кунде. 

То је, у ства ри, вре ме за ко је се 

Зе мља окре не око сво је осе. 

Зе мља се окре не око сво је осе за је дан дан. Кре та ње Зе мље око 

сопствене осе је рав но мер но и не пре кид но, иа ко га не осе ћа мо. 

Број ни су до ка зи за ро та ци ју. 

Об лик Зе мље. На ша пла не та из гле да као лоп та на ко јој не ко 

се ди. То јест, спљо ште на је на по ло ви ма, а по сре ди ни, на еквато 

ру је ис пуп че на. Мо жда сте не ка да ви де ли ка ко се на ва ша рима 

пра ви ше ћер на ву на. Мо та се око шта па ко ји се вр ти у круг. 

Обич но се нај ви ше на го ми ла око средине, баш као око еква то ра. 

То се де ша ва због си ла ко је ути чу на те ло ко је се вр ти у круг, а о 

томе ћете више учити на часовима физике у каснијим разредима. 

Ка ко се на зи ва кре та ње Зе мље око соп стве не осе? 

Смена обданице и ноћи 


32 

Нај ва жни ји и нај о чи глед ни ји до каз ро та ци је је сме на об да нице 

и но ћи. И при ро да и жи ви свет има ју днев ни ри там. Љу ди су 

у то ку об да ни це ак тив ни, док но ћу спа ва ју. По сто је жи во ти ње 

ко је да њу спа ва ју, а но ћу су буд не (со ва). Биљ ке да њу про из во де


енер ги ју и хра ну, а но ћу је тро ше. Днев ни ри там је уса гла шен дужи 

ном тра ја ња об да ни це и но ћи. 

Привидно дневно кретање Сунца 

и локално време 

Ако ле жи мо не ко ли ко са ти и сун ча мо се, при ме ти ће мо ка ко 

се Сун це по ми че, по ми чу се и сен ке. Нама на Земљи изгледа да се 

Сунце креће, а да Земља мирује. Али то баш и ни је тач но: Сун це 

ми ру је, а окре ће се, тј. ро ти ра Зе мља, иако је реч о привидном 

кретању Сунца. Због ро та ци је Зе мље Сун це осве тља ва ону по лулоп 

ту ко ја му је окре ну та. На тој Зе мљи ној по лу лоп ти је об да ница. 

На дру гој је у том тре нут ку ноћ. Ка ко се Зе мља не пре кид но 

окре ће, по лу лоп та ко ја је би ла у та ми из ла зи на светлост и обрну 

то. Та ко се у то ку 24 са та сме не об да ни ца и ноћ. Пре ла зак из 

но ћи у об да ни цу за па жа мо као из ла зак сун ца (сви та ње). Та да 

се, у ства ри, сме њу ју све тла и там на по лу лоп та. Она ко ја је би ла 

у мраку, излази на светлост. Прелазак из обданице у ноћ запажамо 

као залазак сунца (су мрак). Сун це се ра ђа на ис то ку, а за ла зи 

на за па ду. 

Видели смо да док је на једној страни обданица на другој је 

ноћ. Значи, када је у једном месту поноћ на другом тек свиће. 

Окрећући се око своје осе, Сунце у различито време осветљава 

различите делове Земље. 

Другим речима, излазак и залазак сунца, а самим тим и поноћ 

и подне нису у свим местима на планети у исто време. Када би 

свако одбројавао време од своје поноћи настала би свеопшта 

збрка, јер свако место има своје локално време . Због тога је 

планета подељена на часовне зоне. Време у свакој зони се броји 

на исти начин. Значи у свакој зони поноћ и подне су у исто време, 

то је тзв. зонско време. 

Смена обданице и ноћи 

• Окретање Земље око своје осе назива се ротација. 

• Пун круг око своје осе Земља направи за 24 часа. 

• Као последица ротације јавља се смена обданице и ноћи. 


ротација, 

обданица 



33


Осим окре та ња око сво је осе, на ша пла не та оби ла зи и око 

Сун ца. Ње но кре та ње око Сун ца на зи ва се ре во лу ци ја. За хваљу 

ју ћи то ме, мно га ме ста на пла не ти има ју раз ли чи та го дишња 

до ба. Код нас по сто је че ти ри го ди шња до ба: про ле ће, 

ле то, је сен и зи ма. Да ли зна те за што је зи ма хлад на, а ле то 

топло? 

3.РЕВОЛУЦИЈА ЗЕМЉЕ И 

ПОСЛЕДИЦЕ РЕВОЛУЦИЈЕ 

Кретање планета око Сунца 


Еклиптика – путања у облику елипсе којом се Земља креће око Сунца 


34 

Револуција Земље 

Ка да смо го во ри ли о ва си о ни, на ве ли смо да пла не те кру же 

око Сун ца по пу та ња ма у об ли ку раз ву че них кру жни ца ко је се 

називају елипсе. Земља се око Сунца, такође, креће по замишљеној 

пу та њи у об ли ку елип се, ко ја се на зи ва еклип ти ка. Пун круг 

Зе мља на пра ви око Сун ца за јед ну го ди ну. Као што је је дан дан 

пе ри од ро та ци је, јед на го ди на је пе ри од ре во лу ци је – вре ме које 

је по треб но да Зе мља оби ђе око Сун ца. Та ко је чо век од ре дио 

ме ре вре ме на у од но су на при ро ду. 

Као што ви ди мо на гло бу су, Зе мљи на оса ни је нор мал на на 

еклип ти ку. Она је наг ну та под углом од 66,5 степени. На чи та вом 

свом пу ту око Сун ца она увек за др жа ва тај на гиб. Ре во лу ци ја 

Зе мље и на гиб ње не осе иза зи ва ју сле де ће по сле ди це: не јед на ко


тра ја ње об да ни це и но ћи, сме ну го ди шњих до ба и не јед на ко загре 

ва ње Зе мљи не по вр ши не (то плот ни по ја се ви). 

Ка ко се на зи ва за ми шље на пу та ња Зе мље око Сун ца? 

За колико се часова Земља окрене око Сунца? 

Неједнака дужина обданице и ноћи 

Ако бисмо бележили свакога дана у току године време изласка 

и за ла ска Сун ца при ме ти ли би смо да се не до га ђа у исто вре ме. 

Ле ти Сун це ра ни је из ла зи, а ка сни је за ла зи и об да ни ца је ду жа. 

Зи ми Сун це ка сни је из ла зи, а ра ни је за ла зи, па је об да ни ца краћа, 

а ноћ ду жа. Да кле, то ком го ди не ду жи на тра ја ња об да ни це 

и но ћи се раз ли ку је. За што? Због на ги ба Зе мљи не осе. Ка да би 

Зе мљи на оса би ла под пра вим углом, Сун це би под јед на ко осветљавало 

и загревало северну и јужну Земљину полулопту. Тада би 

дужина обданице и ноћи била једнака, по 12 сати. Граница измећу 

осветљеног и неосветљеног дела Земље би пролазила кроз полове. 

Ме ђу тим, као што зна мо Зе мљи на оса је наг ну та. Због то га, 

Сун це не кад за гре ва ве ћи део се вер не, а не кад ју жне по лу лоп те. 

Револуција Земље 

Еклиптика 

Сунчеви зраци 

Смер ротације Земље 



35


На оној по лу лоп ти ко ја је ви ше осве тље на об да ни це су ду же, а 

но ћи кра ће. Она при ма ви ше то пло те јер је окре ну та пре ма Сунцу, 

па је то пли ја. По лу лоп та ко ја је ма ње осве тље на је хлад ни ја. 

Об да ни ца и ноћ (у нашим крајевима) има ју јед на ку ду жи ну са мо 

два да на у то ку го ди не: 21. мар та и 23. сеп тем бра. Та да сун че ви 

зра ци под јед на ко за гре ва ју се вер ну и ју жну по лу лоп ту. Ова два 

да на на зи ва мо про лећ на и је се ња рав но дне ви ца. 

Ка да су но ћи ду же од да на: зи ми или ле ти? 

На кон про лећ не рав но дне ви це Зе мља све ви ше окре ће Сун цу 

сво ју се вер ну по лу лоп ту. Због то га на њој об да ни ца тра је ду же 

од но ћи. Нај ду же тра ја ње об да ни це је 22. ју на и на зи ва се дугодне 

ви ца. Од овог дана надаље, дужина обданице се смањује, а 

ноћи повећава, све до 22. децембра, када ноћ најдуже траје. Овај 

дан назива се краткодневица. На јужној полулопти тада је летња 

ду го дне ви ца. 

Ви де ли смо да због на ги ба Зе мљи не осе, Сун це раз ли чи то 

оба сја ва пла не ту. По сто је обла сти ко је су увек осве тље не. То су 

области око екватора. Коју год полулопту да Сунце осветљава, на 

екватору су дужина обданице и ноћи јед на ке. Од еква то ра ка Север 

ном по лу ле ти ду жи на об да ни це се по ве ћа ва, а но ћи сма њу је. 

Зими је, наравно, обрнуто: обданице су све краће, а ноћи све дуже. 

Међутим, шта се збива на самим половима? На са мим по ло ви ма 

дан и ноћ тра ју по шест ме се ци. На Се вер ном по лу дан не пре кидно 

тра је од 21. мар та до 23. сеп тем бра. То је тзв. по лар ни дан. У 

том пе ри о ду Сун це уоп ште не за ла зи. По лар на ноћ на сту па већ 

24. сеп тем бра и тра је до 21. мар та. 



Поларни дан 

36


Због че га се ме ња ју ду жи не об да ни це и но ћи? 

Поларна ноћ 

Смена годишњих доба 

Сун че ви зра ци па да ју на Зе мљи ну по вр ши ну под раз ли чи тим 

угловима и различито је загревају. Као резултат различитог загревања 

у току године постоје годишња доба. Има их четири: пролеће, 

ле то, је сен и зи ма. Ме ђу тим, да ли зна мо ко ли ко тач но тра је 

сва ко од њих? На се вер ној по лу лоп ти про ле ће по чи ње 21. мар та 

и тра је до 22. ју на. Да кле, по чи ње рав но дне ви цом, а за вр ша ва се 

ду го дне ви цом. У овом пе ри о ду ду жи на об да ни це се по ве ћа ва, а 

ноћи смањује, до дана када је обданица најдужа. Лето почиње 22. 

ју на и за вр ша ва се 23. сеп тем бра. Је се ња рав но дне ви ца пред ставља 

крај ле та и по че так је се ни. У овом го ди шњем до бу об да ни ца 

би ва све кра ћа а ноћ све ду жа и све та ко до 22. де цем бра ка да 

је ноћ нај ду жа. Тај дан пред ста вља крај је се ни и по че так зи ме. 

Треба да знамо да се датуми почетака годишњих доба мењају из 

године у годину због несавршености календара. Тако, на пример, 

од 2012. године пролеће почиње 20. марта, уместо 21. марта, а 

2048. године почеће 19. марта. Сем тога, треба знати и то да када 

је на северној полулопти зима, на јужној је лето. На ши зим ски 

празници у Аустралији се прослављају усред лета. Због различитог 

угла под ко јим сун че ви зра ци па да ју на Зе мљу, на еква то ру и 

у по лар ним обла сти ма се не сме њу ју го ди шња до ба. 

Нова година у Аустралији 

Да ли се Но ва го ди на сву да на Зе мљи сла ви зи ми? 



37


Зима 

Пролеће 

Лето 

Јесен 



Топлотни појасеви на Земљи 

Ви ше пу та смо по ка за ли да Сун це не за гре ва све де ло ве Земље 

под јед на ко. Због то га се на Зе мљи из два ја пет то плот них 

по ја се ва: је дан жар ки, два уме ре на и два хлад на. Жар ки по јас 

се простире са обе стране екватора. Сунчеви зраци стално падају 

под ве ли ким углом, те је у овом по ја су то пло пре ко це ле го ди не. 

У ње му, да кле по сто ји са мо јед но го ди шње до ба-ле то. Уме ре ни 

по ја се ви се про сти ру из ме ђу по врат ни ка и по лар ни ка на обе полулопте. 

Лети у њима сунчеви зраци падају под већим, а зими под 

ма њим углом. На ша зе мља се на ла зи у сре ди ни уме ре ног по ја са 

на се вер ној хе мис фе ри. У овим обла сти ма из ра же на су сва чети 

ри го ди шња до ба. Пре ма жар ком по ја су ле та су све то пли ја и 

ду жа, а зи ме све кра ће. Пре ма хлад ном по ја су зи ма је све ду жа и 

хлад ни ја, а ле то све кра ће и све жи је. Хлад ни по ја се ви про сти ру 

се око по ло ва. Ове обла сти сун че ви зра ци оба сја ва ју под ма лим 

углом, па је за гре ва ње са свим сла бо. Због то га је на по ло ви ма 

стал но зи ма. 

38


Колико годишњих доба постоји 

у жар ком по ја су? 

Северни хладни појас 

90º 

66,5º 

Северни хладни 

Северни умерени појас 

Северни умерени 

23,5º 

Жарки појас 

0º 

Жарки појас 

Јужни умерени појас 

23,5º 

Јужни умерени 

Јужни хладни појас 90º 

66,5º 

Јужни хладни 

Топлотни појасеви на Земљи 

Календар 

Захваљујући календару лакше рачунамо дане, месеце и године. 

Ипак, тра ја ње ових вре мен ских је ди ни ца од ре ди ла је при ро да. 

Дан је период ротације, месец је пе ри од про ла ска кроз све ме не, 

а го ди на пе ри од ре во лу ци је. Јед на ка лен дар ска го ди на има 365 

да на и 6 ча со ва. Због тих 6 ча со ва сва ка че твр та го ди на тра је 366 

дана и назива се преступна година. Тај је дан дан до да је се фе бруару 

као 29. дан. Почетак бројања календара одређен је Христовим 

ро ђе њем. Да кле, би ло ко ја го ди на у ства ри по ка зу је пре ко ли ко 

го ди на се ро дио Исус Христ. 

Наш по зна ти на уч ник Ми лу тин Милан 

ко вић пред ло жио је про ме ну кален 

да ра по ко јој не би сва ка че твр та 

година била преступна. Миланковићев 

пред лог ни је усво јен, али ипак 

пред ста вља нај са вр ше ни ји тип календара. 

• Кретање Земље око Сунца назива се револуција. 

• Пун круг Земља направи око Сунца за 365 дана и 6 часова 

или за једну годину. 

• Као последица револуције јављају се смена годишњих доба 

и неједнака дужина обданице и ноћи. 

• На Земљи се издваја пет топлотних појасева: један жарки, 

два умерена и два хладна. 


револуција, еклиптика, 

равнодневица, карткодневица, 

дугодневица 



39



А 


1. 

1. Због че га се сме њу ју об да ни ца и ноћ? 

2. У ком прав цу се Зе мља окре ће око сво је осе? 

3. Наведите доказ за Земљину ротацију? 

4. Шта је то еклип ти ка? 

5. На број те по сле ди це ре во лу ци је? 

6. Због че га се ја вља про лећ на рав но дне ви ца? 

7. За што се ја вља ју то плот ни по ја се ви? 

8. На ве ди те то плот не по ја се ве? 

9. Ко је обла сти на Зе мљи не ма ју го ди шња до ба? 

10. Због чега користимо календар? 

11. Шта је пре ступ на го ди на? 



Сунчани сат 

40


Б 


1. 

Због чега на Земљи постоје годишња доба? 

Заокружите тачан одговор. 

а) Због тога што је Земља ближа Сунцу лети, а даља зими. 

б) Сунце више сија лети него зими. 

в) Због револуције и нагиба Земљине осе. 

2. 

Дан на Марсу траје 37 минута дуже него на Земљи. Зашто? 

Заокружите тачан одговор. 

а) Марсовци добро не рачунају време. 

б) Марс се спорије окреће око своје осе од Земље. 

в) Марс се брже окреће око своје осе него Земља. 

В 


1. 

ЗАДАТАК: Користећи податке из табеле покушајте да одговорите на следеће 

питање. Којој планети треба највише, а којој најмање времена да обиђе око 

Сунца? 

Планета 

Удаљеност од Сунца 

(милиони километара) 

Период револуције 

(година) 

Венера 108 0,6 

Земља 150 1,0 

Марс 228 1,9 

Јупитер 778 12 

Сатурн 1.427 30 



41


2. 

ЗАДАТАК: Нацртајте облик Земље и унесите екватор, Северни и Јужни пол. 

Затим, обележите топлотне појасеве и означите их бојама. 



3. 

Нагиб Земљине осе према еклиптици износи: 

а) 23,3°; б) 66,5°; в) 90°; г) 66,4°. 

(Заокружите тачан одговор.) 

42


Унутрашња грађа и рељеф Земље 

Вулкански кратер 

Плава планета, Земља – једна једина у безводној пустоши васионе међу милијардама 

не бе ских те ла. Ка ква је са мо при ви ле ги ја би ти на њој, ма кар и као црв, а тек чо век! То лико 

је ле па да сâм Бог мо ра ше ство ри ти не ког с ким ће по де ли ти сво ју ра дост. И да де нам 

је у ру ке, да од ње узи ма мо за жи вот, а зауз врат да је чу ва мо. Ње не ле по те и ње не тај не 

су не ис црп не. Све нам се от кри ва баш кад тре ба и ко ли ко тре ба за на ше до бро. И не ма 

те пе сме ко ја ће дир љи ви је при ка за ти не ког, од оне ко ја опи су је ка мен (на ко ме...), обалу 

( на ко јој...), ки шу (на кон...), мо ју ре ку, на ше бр до, сла ву ја у ма ју или ми рис ли пе у ју ну. 

Ненад Живковић 




Ка да би смо ста рост Зе мље упо ре ди ли са осо бом ко ја има 46 годи 

на, исто ри ја Зе мље би из гле да ла ова ко: о пр вих седам го дина 

се не зна ни шта јер по да ци ни су са чу ва ни. Пе ри од основ не 

шко ле мо гу ће је пра ти ти на осно ву пла ни на у Ју жној Афри ци. 

Све што ви ди мо на по вр ши ни Зе мље на ста ло је у по след њих 

шест го ди на ње ног жи во та. Ди но са у ру си су жи ве ли пре осам 

ме се ци, а чо век се по ја вио про шле не де ље. Пре сат вре ме на 

по чео је да се ба ви по љо при вре дом, а пре ми нут ин ду стри јом. 

Н. Калдер, Немирна земља 

1.ПОСТАНАК И ГРАЂА ЗЕМЉЕ, 

ЛИТОСФЕРНЕ ПЛОЧЕ 

Постанак Земље 

Ужарена маса лаве 

Пла не та Зе мља на ста ла је пре 4,6 ми ли јар ди го ди на. Као и 

остали чланови Сунчевог система, формирала се од густог облака 

ко смич ке пра ши не и га со ва. Око тог обла ка су се оку пља ле и 

спа ја ле чвр сте че сти це фор ми ра ју ћи пла не те. Пр во бит на Зе мља 

се са сто ја ла од ужа ре них и рас то пље них сте на, ко је су се с време 

ном хла ди ле и очвр шћа ва ле. 



При се ти те се: шта је то ли тос фе ра? 

4.600.000.000 

3.800.000.000 

3.300.000.000 600.000.000 0 

Настанак 

Земље 

Најстарије 

познате стене 

Настанак живота Фосили Садашње 

доба 

44


Унутрашња грађа Земље 

Уну тра шњост Зе мље се мо же упо ре ди ти са ку ва ним ја је том. 

Као што ку ва но ја је са др жи ви ше сло је ва, та ко је и Зе мља изгра 

ђе на је од ви ше сло је ва – сфе ра. По чев од ње ног сре ди шта, 

уну тра шњост Зе мље чи не три сфе ре: Зе мљи но је згро, ко је би 

од го ва ра ло жу ман це ту, за тим омо тач је згра би би ло бе лан це и 

Зе мљи на ко ра пред ста вља љу ску. О уну тра шњој гра ђи Зе мље 

са зна је мо и на осно ву бу шо ти на. Јед на од нај ду бљих бу шо ти на 

се на ла зи у Не мач кој и до сти же ду би ну од 19 km. 

Зе мљи но је згро је из гра ђе но од ме та ла и у ње му су изузетно 

високе температуре. Састоји се из два дела: унутрашњег дела, који 

је у чвр стом и спољашњег дела који је у растопљеном стању. 

Земљино језгро има полупречник од 3.500 km. 

ЗЕМЉИНА КОРА – ЛИТОСФЕРА 

Континентална 

кора 


кора 


кора 

Океанска кора 

Океанска кора 

ОМОТАЧ ЈЕЗГРА 

ЈЕЗГРО 

Струјања у астеносфери 

Грађа Земље 

Астеносфера 

Омо тач је згра се на ла зи из ме ђу Зе мљи ног је згра и Зе мљи не 

ко ре. Он оба ви ја Зе мљи но је згро, а његова де бљи на из но си око 

2.980 km. Са сто ји се из два де ла: уну тра шњег (чвр шћег) и спо љашњег 

(жит ки јег) де ла. Овај спо ља шњи део на зи ва се асте нос фера. 

Покрети у њој су одговорни за померање континената, појаве 

вул ка на и зе мљо тре са. 

По вр шин ски, сте но вит омо тач на ше пла не те на зи ва се Земљи 

на ко ра. Њен са став и де бљи на се раз ли ку ју, а то за ви си од 

то га да ли ко ра при па да коп ну или мор ском дну. За то раз ли кује 

мо кон ти нен тал ну и оке ан ску ко ру. Зе мљи на ко ра и не што 

чвр шћи по вр шин ски слој омо та ча је згра по зна ти су под име ном 

ли тос фе ра. 



45


ВЕГЕНЕРОВА ТЕОРИЈА 

Да се Земљина кора помера, први је 

прет по ста вио не мач ки ге о граф Алфред 

Ве ге нер, 1912. го ди не. Он је, 

посматрајући карту света, уочио да 

се обале континената допуњују, наро 

чи то Ју жне Аме ри ке и Афри ке 

(по гле дај те кар ту). Ово му је да ло 

иде ју, да су кон ти нен ти не ка да би ли 

спојени у једну целину. Комадањем 

овог ве ли ког коп на и да љим по мера 

њи ма на стао је да на шњи рас поред 

коп на и мо ра. 

Померање континената 

Т е т и с 

П а н г е а 

Л а у р а з и ј а 

С. Америка 

Ј. Америка 

Европа 

Африка 

Азија 


Г о н д в а н а 

Антарктик 

Праконтинент Пангеа пре 225 милиона година Пре 200 милиона година Данас 

Литосферне плоче 

Ли тос фе ра се са сто ји од се дам ве ли ких и два де се так ма њих 

делова који се непрекидно крећу. То су литосферне или тектонске 

пло че. Оне пли ва ју по асте нос фе ри (гор њем сло ју омо та ча 

језгра) и изазивају кретање континената и океанског дна. Неке од 

плоча се међусобно разилазе, а друге приближавају (сударају). На 

месту где се плоче раздвајају долази до изливања магме (усијане 

течне масе из унутрашњости Земље) на површину и стварања 

нове Земљине коре. Та мо где се оне су да ра ју до ла зи до под вла чења 

океанске коре под континенталну и настају планине. Кретање 

ли тос фер них пло ча од ви ја се ве о ма спо ро, али не пре кид но. 



Шта су ли тос фер не пло че? 

46 

Граница литосферних плоча 

У зависности од правца у којем се крећу, разликујемо неколико 

гра ни ца ко је ли тос фе ре не пло че фор ми ра ју: 

1. Када се две литосферне плоче раздвајају магма се излива 

на површину, хлади и формира нову кору. Пример је раздвајање 

плоча средином Атланског океана. Ово је уједно најмлађа кора 

на планети.


Северноамеричка 

плоча 

Карипска 

плоча 

Афричка плоча 

Евроазијска плоча 

Арабијска 

плоча 

Иранска плоча 

Филипинска плоча 

Пацифичка плоча 

Јужноамеричка 

плоча 

Сомалијска 

плоча 

Индоаустралијска плоча 

Антарктичка плоча 

Тектонске плоче 

2. Су дар оке ан ске са кон ти нен тал ном пло чом. По што оке анска 

има ве ћу гу сти ну под вла чи се под кон ти нен тал ну, за ла зи у 

асте нос фе ру и то пи се. На овај на чин до ла зи до не ста ја ња ко ре. 

Су да ра ње ових пло ча пра ће но је зе мљо тре си ма. При мер је Паци 

фич ка пло ча ко ја се под вла чи под Евро а зиј ску и отуд че сти 

зе мљо тре си у Ја па ну. 

3. Ка да се две кон ти нен тал не пло че су да ре ни јед на не то не 

већ се на би ра ју и та ко настају пла ни не. Су да ра ње Ин диј ске и 

Раздвајање тектонских плоча 

Сударање тектонских плоча 

Северноамеричка 

континентална плоча 


Евроазијска 


E 

Јужна Америка 

Тихи 

океан 

Океанска плоча 


плоча 

Магма из омотача језгра 



47


Евро а зиј ске пло че до ве ло је до на би ра ња коп на и из ди за ња Хима 

ла ја, чи ја ви си на ра сте 5 mm го ди шње. 

Мимоилажење плоча не доводи ни до стварања нове коре нити 

до ње ног уни шта ва ња. При мер је Ка ли фор ниј ски ра сед, због 

ко јег су че сти зе мљо тре си у Сан Фран ци ску. 

Због че га је ва жно зна ти 

границе литосферних плоча? 

3. Када се две континенталне плоче сударе ниједна не тоне већ 

се набирају и тако се гра де пла ни не. Су да ра ње Ин диј ске и Евроазијске 

Хималаји плоче довело је до набирања копна и издизања Хималаја, 

чи ја ви си на ра сте 5 mm го ди шње. 

4. Мимоилажење плоча не доводи ни до стварања нове коре нити 

ње ног уни шта ва ња. При мер је Ка ли фор ниј ски ра сед, због ко јег 

су че сти зе мљо тре си у Сан Фран ци ску. 

Индоаустралијска 


Евроазијска 


N 

Тихи океан 

Северна Америка 

Калифорнијски расед 


Сударање континенталних плоча 

Мимоилажење тектонских плоча 



• Планета Земља је настала пре 4,6 милијарди година од густог 

облака космичке прашине и гасова. 

• Унутрашњост Земље чине Земљино језгро, омотач језгра и 

Земљина кора. 

• Разликујемо континенталну и океанску Земљину кору. 

• Земљина кора се састоји од литосферних или тектонских 

плоча које се непрекидно крећу изнад астеносфере. 

Земљино језгро, омотач језгра, 

Земљина кора, астеносфера, 

литосферне плоче. 

48


Ге о граф ска про у ча ва ња Зе мље углав ном се сво де на про у чава 

ње ње ног спо ља шњег омо та ча – ли тос фе ре. Овај омо тач 

се са сто ји из ве ли ког бро ја раз ли чи тих сте на. Да би смо бо ље 

раз у ме ли маг мат ске и тек тон ске про це се у Зе мљи ној ко ри, 

као и про це се на по вр ши ни Зе мље, нео п ход но је да по зна - 

је мо сте не. 

2.СТЕНЕ: МАГМАТСКЕ, 

СЕДИМЕНТНЕ, 

МЕТАМОРФНЕ, ФОСИЛИ 

Стене и минерали 

Струк ту ру сте на чи не ми не ра ли. Ми не ра ли су чвр ста при - 

-род на је ди ње ња и основ ни еле мент Зе мљи не ко ре. Је дан од највред 

ни јих и нај твр ђих ми не ра ла је ди ја мант. Ску по ви слич них 

или истих ми не ра ла чи не сте не. Са њи ма се су сре ће мо сва кодневно. 

Шетајући улицом ми примећујемо различите врсте стена. 

Поједине зграде и куће садрже мермер или гипс. Креда којом пише 

мо на школ ској та бли је та ко ђе сте на. Ако би смо про ше та ли 

при ро дом ви де ли би смо их на рав но ви ше. Пе сак и шљу нак ни су 

ни шта дру го до усит ње на и угла ча на сте на. 

Седиментне стене 

Шта су ми не ра ли, а шта сте не? 

У саставу Земљине коре налазе се стене које су различите по 

начину постанка, саставу и старости. Према начину постанка, разликују 

се три типа стена: магматске, седиментне и метаморфне. 

Магматске стене 

Магматске стене су најстарије и најраспрострањеније. Настале 

су очвр шћа ва њем маг ме би ло у са мој зе мљи ној ко ри, би ло на 



49


по вр ши ни. Са сто је се од сит них кри ста ла ко ји су на ста ли хла ђењем 

ла ве. При ме ри ових сте на су гра нит и базалт. 

Стена 

Гранит 

Базалт 

Постанак 

Маг ма из омо та ча је згра про ди ре у Зе мљи ну ко ру у 

ко јој се хла ди. Спо ро хла ђе ње усло вља ва ства ра ње 

већих кристала. 

Маг ма из ла зи на Зе мљи ну по вр ши ну, бр зо се хла ди, 

а то усло вља ва фор ми ра ње ма њих кри ста ла. 

Употреба 

Гра ђе вин ски ма те ри јал (за ку ће и пу те ве) 

Основа за путеве 

Седиментне стене 

Седиментне стене настају таложењем различитог материјала 

у оке а ни ма, мо ри ма, је зе ри ма, ре ка ма, као и на коп ну. Овај мате 

ри јал мо же би ти биљ ног и жи во тињ ског по ре кла (угаљ, кречњак, 

кре да), али и са чи њен од че сти ца дру гих сте на (пе шчар). У 

Зе мљи ној ко ри ове сте не ја вља ју се у ви ду сло је ва. 

Стена 

Кречњак 

Угаљ 


Од оста та ка шкољ ки, љу шту ра и ске ле та мор ских 

организама (нпр. корала) који живе у топлим морима. 

Фо си ли зо ва ни оста ци биљ них вр ста ко је ра сту у 

то плим и вла жним усло ви ма. 


Грађевински материјал, цемент 

Користи се за до би ја ње енер ги је (стру је) у термо 

е лек тра на ма, ин ду стри ји и до ма ћин ству 


Креда 

Пешчар 

Врста кречњака 

Од на та ло же них и зби је них че сти ца пе ска. 

Гра ђе вин ски ма те ри јал, це мент 

Гра ђе вин ски ма те ри јал, у пољопривреди као 

до да так за плод ност зе мљи шта 


Метаморфне стене 

Када, под утицајем високе температуре у унутрашњости 

Земље, магматске и седиментне стене промене свој састав – 

настају ме та морф не сте не. Нај по зна ти ја ме та морф на сте на је 

мер мер. 

Стена 

Мермер 

Шкриљци 


Про ме ном креч ња ка услед ви со ких тем пе ра ту ра и 

при ти ска. 

Про ме ном шкољ ки и гли не под ути ца јем ви со ког 

при ти ска. 


За израду подова, споменика, намештаја... 

За израду кровова 

Ка ко се де ле сте не пре ма на чи ну по стан ка? 

50


Фосили представљају окамењене остатке делова биљака и животиња 

из прошлости који су сачувани у стенама. На основу њих 

се вр ши од ре ђи ва ње ста ро сти сте на. Они та ко ђе да ју по дат ке о 

развоју живог света у прошлости. Фосили су много разноврснији 

не го сте не у ко ји ма се на ла зе и пру жа ју ви ше мо гућ но сти за одређивање 

редоследа и старости догађаја у Земљиној кори. Најчешће 

су са чу ва ни у се ди мент ним сте на ма, док се у ме та морф ним 

сте на ма ја вља ју ве о ма рет ко. 

На ве ди те по је дан при мер за сва ки тип сте не. 

Како различити типови 

стена утичу на рељеф? 

Особине стена играју главну улогу у настајању различитих облика 

у рељефу и стварању одређеног пејзажа. Магматске стене су 

от пор ни је на ути цај Сун ца, ки ше, ве тра и про ме ну тем пе ра ту ре 

ваздуха од метаморфних. Поједине стене се састоје од пукотина, 

па лак ше про пу шта ју во ду, док су не ке не про пу сти ве. У сте нама 

од креч ња ка се фор ми ра ју пе ћи не са при род ним пе ћин ским 

украсима из у зет не ле по те. Исто та ко, у овим сте на ма су ре ке 

из ва ја ле ду бо ке и кри ву да ве ка њо не ка квих не ма ме ђу оста лим 

сте на ма. Ка да по гле да мо мор ску оба лу, при ме ћу је мо да она ни је 

права већ се састоји из удубљења и испупчења. Управо различита 

отпорност стена на таласе, ветар, промену температуре, условила 

је кри во ли ниј ски из глед оба ле. У сте на ма ко је су би ле мек ше 

формирали су се заливи, док су отпорне стене заостале као ртови. 

Кречњак Глина Кречњак Песак 

124 

160 

67 

25 

15 

79 

Рт 

Залив 

• Према начину постанка стене се деле на магматске, седиментне 

и метаморфне. 

• Магматске стене су настале очвршћивањем магме. 

• Седиментне стене настале су таложењем различитог материјала 

у океанима, морима, језерима, рекама и на копну. 

• Метаморфне стене настају променом магматских и седиментних 

стена под утицајем високих температура. 

Рт 

116 

23 

Залив 

Легенда 

висина изнад нивоа мора 

у метрима 


стене, магматске стене, гранит, 

базалт, седиментне стене, 

метаморфне стене, мермер, 

фосили. 



51


По кре ти у Зе мљи ној ко ри и ње на не ста бил ност су би ли по знати 

и ра ним ци ви ли за ци ја ма. У јед ној од нај ста ри јих европ ских 

кул ту ра, Ми ној ској, ко ја се раз ви ла на грч ком остр ву Кри ту, 

гра ђе ви не у гра ду Кно со су су по ди за не та ко да одо ле ва ју и јаким 

зе мљо тре си ма. 

3.ВУЛКАНИЗАМ И 

ЗЕМЉОТРЕСИ 

Вулкани 

Вулканска купа 

Области вулкана и земљотреса 

на Земљи 

Си гур но се се ћа те из цр та них фил мо ва воћ них пи та ко је се пе ку 

у рерни. Па у неком тренутку, када је температура у рерни превисо 

ка, оне по пу ца ју, обич но на ме сти ма где је те сто би ло нај та ње, 

а фил, тј. уну тра шњи са др жај пи те, поч не да пр ска на све стра не. 

Слично је и са вулканима. У унутрашњости Земље налази се ужарена 

маса која се назива магма. Када избије на површину Земље, 



Вулкани 

52


ова ужа ре на ма са на зи ва се ла ва. Вул ка ни су, да кле, отво ри на 

Зе мљи ној ко ри (нај че шће у ви ду пла ни на) кроз ко је ла ва из ла зи 

на по вр ши ну. Вул кан је ку па стог об ли ка и на ње го вом вр ху се 

налази левкасто удубљење – кратер. А избацивање лаве, пепела, 

гасова и водене паре из унутрашњости Земље назива се ерупција. 

Нај че шће је маг ма вр ло бр за и ства ра екс пло зи је, при че му се 

део ма те ри ја ла из ба циује ви со ко из над зе мљи не по вр ши не. Наго 

ми ла ва њем и хла ђе њем ла ве и вул кан ског пе пе ла ства ра ју се 

вулканске купе. Када бисмо их пресекли по дужини уочили бисмо 

читаве слојеве охлађене лаве од претходних ерупција. Вулканске 

ку пе су раз ли чи тих ди мен зи ја. Нај ви шу ку пу има вул кан Ма у на 

Лоа на Ха ва ји ма (8.818 m) али се део ку пе на ла зи ис под ни воа мора. 

Преч ник кра те ра до сти же вид не раз ме ре, на при мер, вул кан 

Све та Хе ле на у САД има преч ник кра те ра од 3 km. 

Вулканска лава 

Ко ја је раз ли ка из ме ђу маг ме и ла ве 

Пепео и стене 

Вулканска купа 

Слојеви претходних 

ерупција 

Лава 

Активност вулкана 

Магма 

По сто је жи ви (ак тив ни) и уга ше ни вул ка ни. Жи ви вул ка ни су 

они у ко ји ма се од ви ја вул кан ска ак тив ност. Њих је да нас нај више 

у Ватреном појасу Пацифика. Угашени вулкани су места где је 

било вулканске активности у прошлости, али је данас нема. Нама 

нај бли жи жи ви вул кан је Ет на на остр ву Си ци ли ја (Ита ли ја). 

Иа ко је у ви ше на вра та Ет на иза зи ва ла огром не ште те, на хиља 

де љу ди жи ви у ње ној око ли ни. У Ср би ји су, та ко ђе, по сто ја ли 

вул ка ни. Ак тив них да нас не ма, али се у ре ље фу уо ча ва ју тра го ви 

Ерупција Година Количина избаченог материјала 

Света Хелена, САД 1980. 

1 km3 

Везув, Италија 

Катмаи, САД 

Кракатау, Индонезија 

Тамбора, Индонезија 

1979. 

1912. 

1883. 

1815. 

3 km3 

12 km3 

18 km3 

80 km3 

Избацивање пепела 

Највеће вулканске ерупције 



53


Ва жно је на по ме ну ти да по сто је и 

вул ка ни ко ји се на ла зе ван спо је ва 

ли тос фер них пло ча. То су тзв. вру ће 

тач ке. Је дан од при ме ра су вул ка ни 

на Ха ва ји ма ко ји се на ла зе на сре дини 

Пацифичке плоче. 

Последице земљотреса 

вул кан ске ак тив но сти. На про сто ру ис точ не Ср би је очу ва не су 

вулканске купе и области прекривене магматским стенама. Ту се 

да нас на ла зе нај ва жни ји руд ни ци ба кра, зла та и сре бра. 

Земљотреси 

Осим вул кан ских еруп ци ја, су да ра ње и раз два ја ње ли тос ферних 

пло ча пра ће но је и по дрх та ва њем Зе мљи не по вр ши не. Ова 

појава је позната под називом земљотрес. Место у литосфери где 

се ја вља по трес на зи ва се хи по цен тар. Он се обич но на ла зи на 

ду би ни од 10 до 70 km. Из над ње га, на по вр ши ни, на ла зи се епицен 

тар и у ње му се зе мљо трес нај ја че осе ћа. Го ди шње се до го ди 

око 150.000 зе мљо тре са. Ипак, ве ћи на њих су бла ги и ре ги стру ју 

их са мо ин стру мен ти ко ји се зо ву се и змо гра фи. Сва ке го ди не 

до го ди се од 20 до 50 зе мљо тре са ко ји иза зо ву озбиљ не ште те и 

људ ске жр тве. Ја чи на зе мљо тре са из ра жа ва се Мер ка ли је вом и 

Рих те ро вом ска лом. Рих те ро ва ска ла се са сто ји од де вет по дељака 

(сте пе ни), при че му је сва ки сте пен 10 пу та ја чи од прет ходног. 

То зна чи да је зе мљо трес од пет сте пе ни 10 пу та сна жни ји 

од зе мљо тре са од четири сте пе на, а сто пу та од зе мљо тре са од 

три сте пе на. Сте пе ни ма Мер ка ли је ве ска ле опи су је се ште та на 

по вр ши ни Зе мље ко ја је на ста ла као по сле ди ца зе мљо тре са. 

Шта је епицентар? 


Јачина земљотреса исказана Рихтеровом скалом 

1 

2 

3 

4 

5 

6 

7 

8 

9 

ре ги стру ју са мо ин стру мен ти 

те шко га је осе ти ти чак и кад сте бли зу епи цен тра 

осе ћа се у за тво ре ном про сто ру 

ве ћи на љу ди при ме ћу је (осе ћа); ма ња оште ће ња 

сви при ме ћу ју, оште ће ња од ма њих до сред њих 

(Кра ље во 5,3 степени, 3. но вем бар 2010) 

сред ња оште ће ња 

ве ли ка оште ће ња (Ја пан 7,9 степени, 11. март 2011) 

велика разарања 

(Зе мљо трес у Лис або ну 8,9 степени, 1. новембар 1755, 

најјачи регистрован) 

ка та стро фал на разарања 


54


Србија се не налази у изразито трусној зони и не би требало очекивати 

земљотресе ја че од 6 сте пе ни. 

Је дан од ја чих зе мљо тре са у на шој 

зе мљи био је 3. но вем бра 2010. го дине. 

Регистровано је 5,3 степена Рихте 

ро ве ска ле са епи цен тром 10 km 

североисточно од Краљева. Погинуло 

је дво је љу ди и на чи ње на је велика 

ма те ри јал на ште та. Сру ше не су 

поједине куће и оштећене болнице 

и школе. 

Последице земљотреса у граду 

Лаквила у Италији, 2009. године 5,3 

степени рихтерове скале. 

Како умањити последице земљотреса 

Од 1900. го ди не до да нас од зе мљо тре са је стра да ло три мили 

о на љу ди. То је због то га што је не мо гу ће пред ви де ти тач но 

вре ме и ме сто зе мљо тре са. Оно што мо же мо је сте да ума њи мо 

по сле ди це. Мере које се предузимају се обично састоје из два 

дела. Пр ви је пред ви ђа ње вре ме на и ме ста до га ђа ја, а дру ги је 

при пре ма ста нов ни штва. Пред ви ђа ње се вр ши на осно ву: 

– ин стру ме на та – се и змо гра фа ко ји бе ле же по дрх та ва ње тла; 

– ка ра та ко је по ка зу ју ме ста прет ход них зе мљо тре са; 

– по сма тра ња по на ша ња жи во ти ња. Овај ме тод је успе шно 

коришћен у Кини. Наиме, уочено је да пре земљотреса животиње 

испољавају необично понашање. Рибе искачу из воде, панде зевају 

, ми ше ви тр че пре ма за кло ну, а пси не пре ста ју да ла ју. 

При пре ме укљу чу ју: 

– из град њу ку ћа и згра да ко је мо гу да из др же зе мљо трес; 

– детаљне планове који дају упутства о реаговању људи током 

зе мљо тре са. У Ја па ну ђа ци јед ном ме сеч но ве жба ју ка ко да се закло 

не то ком зе мљо тре са; 

– ства ра ње за ли ха во де и хра не у слу ча ју ве ли ке ка та стро фе; 

– систем упозорења преко телевизије, радија и интернета, како 

би љу ди на вре ме по тра жи ли за клон. 

По сто је зе мље ко је не ма ју до вољ но 

сред ста ва да би се за шти ти ле од земљо 

тре са. У та квим зе мља ма ште те 

од зе мљо тре са и гу би ци жи во та су 

највећи. Најсвежији пример је држава 

Ха и ти у Сред њој Аме ри ци (7 степе 

ни, 12. ја ну ар 2010), чи ји је глав ни 

град срав њен са зе мљом при че му 

је жи вот из гу би ло 230.000 љу ди, а 

250.000 оста ло без ку ћа. 



55


Компјутерски се умањују 

подрхтавања зграде 

Спречава се разбијање 

прозора 

Гвоздена 

ојачања 

Материјал отпоран 

на потресе 

Аутоматско 

затварање прозора 

Материјал отпоран 

на пожаре 

Отворен простор за 

евакуацију људи 

Путеви којима се 

стиже до Хитне 

помоћи 


Темељ изграђен у 

чврстим стенама 

Ублажава потресе 


Пример зграде отпорне на снажне земљотресе 

• Сударање и раздвајање литосферних плоча праћено је вулканским 

ерупцијама и подрхтавањем Земљине површине. 

• Лава је ужарена маса која из омотача језгра избија на Земљину 

површину. 

• Земљотрес је изненадни потрeс Земљине коре. 

• Припрема становништва је важна у опасним зонама како би 

се умањиле последице земљотреса. 


магма, лава, 

епицентар, хипоцентар 

56


Површина наше планете је разноврсна. Чине је планине, доли- 

не, рав ни це, ка њо ни, мор ске оба ле, што и ути че на ње ну лепоту 

и разноликост. Национални паркови привлаче милионе 

по се ти ла ца ко ји же ле да по сма тра ју ре љеф и ужи ва ју у ње говим 

пеј за жи ма. Ге о мор фо ло ге ин те ре су је об лик, на ста нак и 

про стор ни рас по ред ре ље фа. Они из у ча ва ју и ка ко се ре љеф 

мењао од његовог постанка до данас. 

4. РЕЉЕФ: ВИСИЈЕ И НИЗИЈЕ 

Како настаје рељеф? 

Уну тра шње си ле по кре ћу ли тос фе ру и ло ме је. Спољашње 

силе је обликују, радом ветрова, кише и таласа. Уну тра шње силе 

на сто је да је де фор ми шу, а спо ља шње да је за рав не. Облици 

на Земљиној површини који су настали и непрекидно се мењају 

под дејством унутрашњих и спољашњих сила представљају 

рељеф. То су сва ис пуп че ња и уду бље ња на Зе мљи ној по вр шини, 

укљу чу ју ћи и она ис под во де них по вр ши на. Да кле, у приро 

ди по сто је две основ не вр сте си ла – унутрашње (ендогене) 

и спољашње (егзогене), чи јим де ло ва њем на ста ју про ме не ко је 

уо ча ва мо на по вр ши ни Зе мље. Са да шњи из глед Зе мљи не повр 

ши не на стао је под утицајем ових си ла. Оне се у природи 

јављају исто вре ме но. Унутрашње си ле на ста ју де ло ва њем 

топлоте и гравитације. Ове си ле иза зи ва ју по ја ву вул ка на, земљо 

тре са као и тек тон ских по кре та. Под њи хо вим ути ца јем 

до ла зи до по ме ра ња кон ти не на та, про ме не рас по ре да коп на и 

мо ра, из гле да Зе мљи не по вр ши не, на стан ка пла ни на и ко тли на. 

Из вор спо ља шњих (ег зо ге них си ла) је Сун це, од но сно сун че ва 

то пло та. За хва љу ју ћи њој до ла зи до про ме на тем пе ра ту ре на 

Зе мљи, кре та ња ва зду ха (ве тро ва) и во де. Деј ством ен до ге них 

и ег зо ге них си ла на ста је ре љеф. 

Планински венац Проклетије 

Шта је ре љеф? 

Шта су ен до ге не, а шта ег зо ге не си ле? 



57


Надморска и релативна висина 

Надморска висина је вертикално 

растојање неке тачке од нивоа мора. 

Ниво мора има 0 m надморску 

висину. На пример, Панчићев врх је 

2017 m изнад нивоа мора. 

Релативна висина је вертикално 

растојање између две тачке на копну. 

Њом се најчешће изражава висина 

вулканске купе или висина стабла. 

Наша висина је такође релативна, 

зар не? 

По зна ва ње ре ље фа је ва жно из ви ше раз ло га. Без доброг 

познавања особина рељефа, тј. без доброг познавања положаја, не 

може се изградити насеље или било који важнији објекат. Равнице 

обич но има ју плод ни је тло, ту се на ве ћим ду би на ма мо же на ћи 

нафта или гас. У брдским и планинским областима су повољнији 

услови за сточарство, виноградарство, а има и рудног богатства. 

Од ре ље фа и зе мљи шта умно го ме за ви си вр ста по љо при вред не 

кул ту ре ко ју ће мо за са ди ти. Ре љеф нам мо же ука за ти на ква литетније 

изворе воде, али на основу њега можемо предвидети попла 

ве и ла ви не. Ре љеф че сто од ре ђу је и вре мен ске усло ве – два 

су сед на ме ста мо гу има ти раз ли чи ту кли му због раз ли ке у надмор 

ској ви си ни. У ва зду хо плов ству, гра ђе ви нар ству, са о бра ћа ју 

и ту ри зму је та ко ђе нео п ход но до бро по зна ва ти те рен. 

Висије и низије 

Рељеф – висија 

Рељеф – низија 

Ви со ке пла ни не у Ср би ји су Про клети 

је (врх Ђеравица, 2.656 m), Шара 

(Пескови, 2.651 m), Стара планина 

(Миџор, 2.170 m), Копаоник (Панчићев 

врх, 2.017 m). 

Нај круп ни ји об ли ци у ре ље фу коп на ко ји су на ста ли ра дом 

унутрашњих и спољашњих сила су висије и низије. Висије су простра 

на уз ви ше ња у ре ље фу ко ја се по из гле ду де ле на пла ни не 

и ви со рав ни. Пла ни не мо гу би ти ве о ма раз ли чи тих об ли ка и 

пра ва ца пру жа ња. Пре ма ви си ни се де ле на ни ске (500–1.000 m), 

сред ње (1.000–2.000 m) и ви со ке (пре ко 2.000 m). Нај ви ши врх на 

све ту је Монт Еве рест на Хи ма ла ји ма (8.850 m) у Ази ји. 

Ви со рав ни су, као што им и име озна ча ва, урав ње не ви си је, 

од но сно про стра не за рав ни у пла нин ским ре ги о ни ма. То су можда 

и нај за ни мљи ви ји об ли ци ре ље фа. Њи хо ви пеј за жи, кли ма 

и прилагођеност људи животу, у често тешким условима, увек су 

при вла чи ли па жњу. Нај и стак ну ти ја ви со ра ван на све ту је Ти бет 

у Ки ни, на 5.000 m над мор ске ви си не, док је код нас то Пе штер 

у ју го за пад ној Ср би ји на 1.000 m. Љу ди се у овим обла сти ма најчешће 

баве сточарством. Четвртина копнене површине Земље је 

под ви си ја ма и 10% љу ди на све ту жи ви у овим пре де ли ма. 

Низије су велики и уравњени делови Земљине површине који 

се одликују малим висинама (до 200 m). Оне су најчешће окружене 

планинама чија су подножја њихове границе. Највећа низија на 

све ту је Ама зон ска у Ју жној Аме ри ци, ко ја за хва та по вр ши ну од 

седам ми ли о на km 2 . У на шој зе мљи је нај ве ћа Па нон ска ни зи ја. 

Она за у зи ма се вер ни, рав ни чар ски део Ср би је и пред ста вља вео 

ма зна чај ну област. Од ли ку је се плод ним тлом, па се још на зи ва 

и „жит ни ца Ср би је”. У њој се нај ви ше га је жи та ри це и ин ду стријско 

би ље (пше ни ца, ку ку руз, сун цо крет, ше ћер на ре па). Ма ње 

ни зи је у ре ље фу су рав ни це. Оне не мо ра ју има ти ја сне гра ни це 

и че сто су за та ла са не од ни ских уз ви ше ња на њи ма. По бр ђе је 

облик рељефа у ко ме се сме њу ју бр да (до 500 m) и ма ње рав ни це. 



58


Настанак планина 

Ако спу сти те дла но ве на ве ли ки лист па пи ра ко ји ле жи на 

столу и почнете да их примичете један другом, видећете да се среди 

шњи део ли ста уз ди же. На сли чан на чин на ста ју пла ни не, као 

ре зул тат кре та ња ли тос фер них пло ча у Зе мљи ној ко ри. То крета 

ње мо же би ти хо ри зон тал но, ка да се пло че су да ра ју, а на том 

месту где се сударају до ла зи до из ди за ња сте но ви тих ма са. Та да 

се под ути ца јем ве ли ког боч ног при ти ска хо ри зон тал ни сло је ви 

са ви ја ју, из ди жу, ло ме, ства ра ју ћи у ре ље фу из ду же не пла ни не, 

слич не па ра лел ним на бо ри ма на тка ни ни. За то се оне и на зи ва ју 

на бра не или ве нач не пла ни не. У за ви сно сти од ве ли чи не пло ча 

које се сударају, притиска и дужине његовог трајања, веначне плани 

не мо гу би ти ни ске, али и из у зет но ви со ке – по пут нај ви ших 

пла ни на на све ту Хи ма ла ја, Ан да, Ал па. У на шој зе мљи су оне 

нај број ни је и нај леп ше: Про кле ти је, Ко па о ник, Ста ра пла ни на, 

Су ва пла ни на, Ртањ, Та ра, Зла ти бор, итд. 

Уко ли ко се бло ко ви и пло че у Зе мљи ној ко ри кре ћу по вер ти кали, 

дуж пу ко ти на (ра се да), он да на ста ју ра сед не или гро мад не 

пла ни не. Нај че шће су бла гих стра на, за рав ње них вр хо ва и од 

оста лих пла ни на одво је не ко тли на ма. Изо ло ва не су, уса мље не у 

рељефу, а када су у групи немају одређен правац пружања као веначне 

планине. Најпознатије громадне планине на свету су Урал, 

Апа ла чи, Ал тај, Олимп, а код нас Ја стре бац, Ју хор, Вр шач ке плани 

не, Ду кат и др. 

Стање пре почетка кретања плоча Земљине коре 

плоча 

плоча 

плоча 

хоризонтални слојеви седиментних стена 

Kретање плоча је у току и почело је стварање бора 

Када се плоче сударају милион година и дуже, настају 

веначне планине 

Настанак веначних планина 

ров 

плоча 

плоча 

плоча 

Како настају планине? 

Настанак громадних планина 

По се бан тип пла ни на пред ста вља ју вул кан ске пла ни не. Оне 

су из гра ђе не ис кљу чи во од маг мат ских сте на на ста лих на го милавањем 

и хлађењем лаве након вулканских ерупција. У свету су 

најпознатије вулканске планине Килиманџаро и Кенија (Африка), 

Акон ка гва (Ју жна Аме ри ка) и Фу џи ја ма (Ја пан). 

• Рељеф настаје као резултат деловања унутрашњих и спољашњих 

сила. 

• Висије су пространа узвишења у рељефу која се деле на 

планине и висоравни. 

• Планине су настале као последица кретања блокова и плоча 

у Земљиној кори, а деле се на веначне, громадне и вулканске. 

• Низије су велики уравњени делови Земљине површине који 

се одликују малим висинама. 

Планина Килиманџаро 


висије, низије, веначне, 

громадне и вулканске планине 



59


Ре љеф се не пре кид но под мла ђу је, али и ста ри. За то су заслужне унутрашње 

(ендогене) силе Земље, као и спољашње (егзогене) силе покренуте 

енергијом Сунца. Глав ни „из вр ши о ци” тих про ме на су ре ке, мор ски та ласи, 

лед ни ци, ве тар, али и љу ди. Не ке про ме не су бр зе и де ша ва ју се пред 

на шим очи ма, нпр. кли же ње зе мљи шта, из ли ва ње ла ве итд. Ме ђу тим, 

мно го је че шћи слу чај да се круп ни об ли ци ре ље фа ме ња ју ве о ма спо ро, 

то ли ко да се про ме не не при ме ћу ју кроз чи та ву људ ску исто ри ју. 

Храм Рамзеса II 

5.ОБЛИКОВАЊЕ РЕЉЕФА 

УТИЦАЈЕМ СПОЉАШЊИХ 

СИЛА 

Распадање стена 

Распадање стена 

Ка да је сте на из ло же на спо ља шњим ути ца ји ма, с вре ме ном 

по чи ње да се ме ња. Де ло ва ње ки ше, ви со ких и ни ских тем пе ратура 

и вегетације доводи до промене структуре стена. Распадање 

под ра зу ме ва њи хо во ло мље ње, усит ња ва ње и про ме ну њиховог 

са ста ва. До рас па да ња сте на до ла зи услед ве ли ких раз ли ка у 

дневној температури, због замрзававања воде у пукотинама стена, 

због ки шни це ко ја ме ња са став сте на и због ши ре ња ко ре ња 

би ља ка ко је про ди ре у шу пљи не сте на. 



Мразно распадање 

Хемијско распадање 

Ерозија и акумулација 

Одва ја ње ма њих ко ма да сте на од под ло ге мо гу из вр ши ти и 

ки ша, ве тар, ре ке, мор ски та ла си или лед ни ци. Ка да се та кав 

усит ње ни ма те ри јал по кре не под ути ца јем не ког од ових факто 

ра, у ре ље фу на ста ју еро зив не про ме не, тј. ја вља се еро зи ја. 

Под њом се под ра зу ме ва од но ше ње по вр шин ског сло ја са коп на, 

сте но ви тог или зе мља ног. Та мо где се за вр ша ва еро зи ја, на ста је 

њој су про тан про цес – аку му ла ци ја. То је та ло же ње по кре нутог 

усит ње ног ма те ри ја ла. Де ло ва њем ова два про це са ства ра ју 

се раз ли чи ти об ли ци ре ље фа, еро зив ни и аку му ла ци о ни. У зави 

сно сти од то га ка ко је из вр ше на еро зи ја и шта пре но си тај 

60


ма те ри ја л, раз ли ку је мо реч ну, кра шку, лед нич ку, еол ску и ерози 

ју мор ских та ла са. 

Шта је еро зи ја а шта аку му ла ци ја? 

Речна ерозија 

Текући по нагнутој површини, вода најпре у копну ствара уска 

уду бље ња ко ја усме ра ва ју њен ток. То су реч на ко ри та ко ја су у 

по чет ку ма ле ши ри не и ду би не, али с вре ме ном мо гу до би ти димен 

зи је по пут оних ко је има ју Ду нав или Ама зон, нај ве ћа ре ка 

на свету. Настанак речног корита је повезан са ерозивним радом 

во де. Во да и шљу нак ко ји она но си ода ди ру (стру жу) дно и оба ле 

речног корита. Даљим продубљивањем и проширивањем ствара 

се речна долина. Ду бо ке до ли не уског дна и стр мих стра на на зивају 

се клисуре (Ђердапска, Грделичка). Њима су слични кањони, 

с тим што су им до лин ске стра не го то во вер ти кал не (ка њон Коло 

ра да, Та ре). И кли су ре и ка њо ни су на ста ли ра дом вер ти кал не 

еро зи је, усе ца њем ре ка у от пор не сте не и то су нај леп ши об ли ци 

речне еро зи је. Материјал (песак, шљунак, муљ) који носи, река 

мора негде и да остави. 

Пример речне ерозије 

Како настају клисуре? 

Нај че шће га пре да је ре ци или мо ру у ко је се ули ва. Ме ђу тим, 

у вре ме по пла ва тај ма те ри јал се та ло жи око реч ног ко ри та, на 

до лин ском дну, ства ра ју ћи аку му ла тив ни об лик ре ље фа на зван 

алу ви јал на ра ван. То су нај плод ни ји де ло ви до ли на и у њи ма се 

од ви ја нај жи вља људ ска ак тив ност. Ре ка се спо ро кре ће и бочном 

еро зи јом пра ви ве ли ке кри ви не – ме ан дре. Они су по себ но 

Речна долина 

Речно корито 

Преношење ситног материјала 

Преношење (транспортовање) крупног материјала дном речног корита 



61


изражени у Панонској низији, на Дунаву, Тиси, Сави. Таложењем 

реч ног ма те ри ја ла у са мом ко ри ту, на ме сти ма спо рог то ка воде, 

на ста ју реч на остр ва или аде (Ада Ци ган ли ја, Ве ли ко рат но 

остр во). Уко ли ко се то де ша ва на уш ћи ма у мо ре (оке ан), он да се 

називају делте. То су разграната ушћа река у облику троугла – Δ. 

Оне могу бити огромних димензија и стално се повећавају (делта 

Ду на ва је по вр ши не Сре ма). 

Шта је и ка ко на ста је ада? 

Кањон Колорада 

Делта 

Меандaр 



62


Крашка ерозија 

Вода обогаћена угљен-диоксидом може да раствара стене, а то 

је по себ но из ра же но код креч ња ка. Тај про цес рас тва ра ња кречњачких 

стена и њиховог обликовања под утицајем воде назива се 

крашка ерозија. Деловањем крашке ерозије настају површински 

(шкра пе, вр та че, ува ле и кра шка по ља) и под зем ни (ја ме и пе ћине) 

об ли ци кра шког ре ље фа. На те ри то ри ји Ср би је, нај број ни ји 

површински облици су вртаче. То су уду бље ња у ре ље фу у об ли ку 

лев ка. На ста ле су та ко што је во да про ши ри ла и из ду би ла пу коти 

не у креч ња ку. Ја ме су вер ти кал ни ка на ли, а пе ћи не си сте ми 

ка на ла и дво ра на. У њи ма се че сто на ла зе под зем ни реч ни то кови 

. На ша зе мља се од ли ку је ве ли ким бро јем пе ћи на. По зна ти је 

су Ресавска, Петничка и Рајкова пећина. Најдужа пећина на свету 

је Ма мут ска пе ћи на у САД са ис пи та них пре ко 650 km ка на ла. 

Уну тра шњост пе ћи на је укра ше на пе ћин ским украсима: сталактитима 

и сталагмитима. Они настају таложењем раствореног 

креч ња ка. Ста лак ти ти ви се са пе ћин ских та ва ни ца, а са по да се 

уз ди жу ста лаг ми ти. 

Вртаче 

Ледничка ерозија 

Те шко је за ми сли ти да је не ка да по ло ви на Евро пе би ла прекри 

ве на сне гом и ле дом. Кли ма је би ла хлад ни ја и уме сто ки ше 

па дао је снег ко ји се стал но на го ми ла вао и од ње га је на ста јао 

лед. Ве ли ке ко ли чи не ле да – лед ни ци, под ути ца јем гра ви та ци је 

кре та ли су се по пут да на шњих ре ка. Ма те ри јал ко ји су лед ни ци 

но си ли и та ло жи ли на зи ва се мо рен ски ма те ри јал. Да нас у Србији 

нема ледника, али их је у леденом добу било. Облике ледничке 

ерозије можемо видети на Проклетијама. Као и реке, ледници 

су ода ди ра ли (стру га ли) под ло гу, но си ли сте но ви ти ма те ри јал, 

про ду бљи ва ли сво ја ко ри та и вр ши ли еро зи ју. 

Пећина 

Еолска ерозија 

Материјал настао распадањем стена може се померати и путем 

ве тра. Еро зив но деј ство ве тра нај и зра же ни је је у пу сти ња ма и 

пешчарама. Он по кре ће ко ма ди ће сте на и пе сак и ства ра раз личите 

облике рељефа. Један од облика је био инспирација за цртане 

стрипове, а има облик печурке и назива се гур. Иако у пустињама 

не ма пче ла, по сто је об ли ци ре ље фа ко ји се на зи ва ју пу стињ ско 

са ће. Уме сто пче ла, те об ли ке су из гра ди ли ко ма ди ћи сте на и 

пе ска но ше ни ве тром. Ка да сна га ве тра осла би, ма те ри јал ко ји 

је он но сио се та ло жи, па та ко на ста ју нај по зна ти ји об ли ци у 

Ледничка долина – валов 



63


пу сти ња ма – пе шча не ди не. Оне ме ња ју ме сто јер их сва ки но ви 

ве тар по ново по кре ће и пре ме шта. За то је ста нов ни ци ма пу стиње 

(бе ду и ни ма) те шко да за шти те сво ја на се ља. Сна га ве тра је са 

дру ге стра не ва жна чо ве ку. Она се ко ри сти за до би ја ње енер ги је. 

За хва љу ју ћи ве тре ња ча ма, Дан ска, Не мач ка и Хо лан ди ја оствару 

ју зна чај ну про из вод њу стру је. 

Због чега се крећу пешчане дине? 

Абразија 

Дине 

Да ли зна те да су пла же на мо ру на ко ји ма се од ма ра мо то ком 

ле та на ста ле за хва љу ју ћи ве тру? Ветар својом снагом покреће 

таласе у морској води и тако формира различите облике рељефа. 

Ови облици рељефа се називају абразиони, а настали су ударањем 

та ла са о оба лу. Њи хо вим еро зив ним де ло ва њем на ста ју стр ме 

ли ти це (кли фо ви) ко је нам слу же као пре ле пи ви ди ков ци, а акуму 

ла ци јом материјала – пешчане плаже (жала). 



Пешчана плажа 

Површински коп 

64 

Утицај човека на обликовање рељефа 

Људским утицајима на све природне процесе настају нове форме 

рељефа (насуте равнице – полдери, површински копови, вештачка 

острва итд.) које се заједничким именом означавају као антропо 

ге ни или тех но ге ни ре љеф. При ме ри ан тро по ге ног ре ље фа 

су број ни и че сто ла ко уоч љи ви. То су из град ња руд ни ка, пу те ва, 

стамбених објеката итд. Леп пример антропогеног рељефа је формирање 

групе острва Палма, у Уједињеним Арапским Емиратима. 

Ова остр ва на ста ла су на си па њем при о ба ља мор ским пе ском, 

с ци љем да се на пра ви ту ри стич ка атрак ци ја, у че му се и ус пело. 

Не да ле ко од ове ло ка ци је уве ли ко се про јек ту је и гра ди 300 

острваца која ће подсећати на карту Света (пројекат „Свет”). Ово 

је врло добар пример како човек мења рељеф. Ме ђу тим, сво јим 

ути ца јем чо век ути че и на еро зив не про це се. Град њом обје ката 

он иза зи ва по ја ву кли зи шта, ин тен зив ном по љо при вред ном 

производњом и сечом шума појачава ерозију земљишта. Са друге 

стране, човек данас спроводи мере заштите од штетног деловања 

не ких про це са (по шу мља ва њем го ле ти сма њу је еро зи ју зе мљишта, 

из град њом пот пор них зи до ва за у ста вља кли за ње тла).


Група вештачких острва у облику палме, Дубаи, Уједињени Арапски Емирати 

• Под утицајем кише, високих и ниских температура долази до 

распадања стена. 

• Одношење стеновитог материјала под утицајем неког фактора 

назива се ерозија, а таложење тог материјала – акумулација. 

• Радом речне ерозије настају речна корита и речне долине. 

• Растварањем кречњачких стена настају облици крашке ерозије. 


распадање стена, 

ерозија, акумулација 



65



А 


1. 

1. Ко ја је раз ли ка из ме ђу кон ти нен тал не и оке ан ске ко ре? 

2. Шта је асте нос фе ра? 

3. За што се кре ћу ли тос фер не пло че? 

4. Шта се до га ђа ка да се две ли тос фер не пло че раз два ја ју? 

5. Ка ко на ста ју се ди мент не сте не, а ка ко ме та морф не сте не? 

6. На цр тај те вул кан и озна чи те делове вул ка на? 

7. Ка ко се зо ве вул кан ко ји је нај бли жи на шој зе мљи? Где се он на ла зи? 

8. За што Па нон ску ни зи ју на зи ва мо „жит ни цом Ср би је”? 

9. Ко ја је раз ли ка из ме ђу ве нач них и гро мад них пла ни на? 

10. Шта је то рас па да ње сте на? 

11. Ка ко на ста ју реч на остр ва? 

12. Ко ји об ли ци рељефа на ста ју де ло ва њем кра шке еро зи је? 



66


Б 


1. 

ЗАДАТАК: Ови ђаци су искусили земљотрес. Опишите њихова 

искуства. 

До ла зим из Сан Фран ци ска. 

Има ли смо зе мљо трес 1989. 

године, од 6,9 степени ро ве ска 

Рихтеле. 

Ја сам из То ки ја, ми че сто 

осећамо земљотрес. Буде их 

око 100 го ди шње. Ево ју трос 

је био зе мљо трес од 4,9 степе 

ни Рих те ро ве ска ле 

Жи вим у Мек си ко Си ти ју. 

Ми смо 1985. го ди не има ли 

зе мљо трес од 7,8 сте пе ни 

Рих те ро ве ска ле. 

2. 

Колико је пута земљотрес од 6,9 степени јачи од 4,9 степени Рихтерове 

скале? 

3. 

Који је најјачи регистрован земљотрес? 

4. 

ЗАДАТАК: Повежите илустрације са одговарајућим појмовима. 

Испод фотографије упишите одговарајући појам: 

кањон, делта, пећина, пешчана дина, валов 



67

УНУТРАШЊА ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ГРАЂА И РЕЉЕФ ЗЕМЉЕ 

В 


1. 

ЗАДАТАК: У вашој свесци направите табелу у две колоне (предности 

и мане) и попуните је, тако што ћете испод одговарајуће 

колоне унети предности и мане живота у вулканским областима. 

ПРЕДНОСТИ 

МАНЕ 

Да ли има више предности или мана? Објасните зашто. 

Шта мислите да ли су предности важније од мана? Због чега? 

2. 

Који облик рељефа је приказан на 

слици? Објасните како настаје. 



3. 

На цртежу обележите: притоку, меандар, алувијалну раван, ушће 

68


Ваздушни омотач Земље 


Чи тав наш жи вот про во ди мо окру же ни ат мос фе ром. Због атмосферских 

прилика зи ми но си мо ка пе и ру ка ви це, а ле ти ку па ће ко сти ме. Понекад нам 

атмосферске појаве полупају црепове и аутомобиле, окују ледом сву воду или 

потопе житнице. Та ква је она, без ње не мо же мо и да хо ће мо. 




Ат мос фе ра је не ви дљи ва, али је стал но осе ћа мо кроз мраз, ки шу, ветро 

ве, снег итд. Све те по ја ве су по сле ди ца онога што се збива у атмос 

фе ри. Ка да би Зе мља оста ла без ње при ро да на ше пла не те би ла 

би дру га чи ја. Пр во, не би би ло жи вог све та. Не би се чуо ни ка кав звук 

и не бо би би ло пот пу но цр но. Да њу би се сте не за гре ва ле до +100°С, 

док би но ћу тем пе ра ту ра па да ла до –100°С. Без овог за штит ног оклопа 

Зе мљу би не пре кид но бом бар до ва ли ме те о ри. Њен ре љеф би тада 

био сли чан Ме се че вом. 

Храм Рамзеса II 

Азот 78% 

Кисеоник 21% 

Остали гасови 1% 

1.АТМОСФЕРА: САСТАВ, 

СТРУКТУРА, ЗНАЧАЈ 

Састав атмосфере 


Ат мос фе ру чи ни ва здух ко ји пред ста вља сме шу га со ва. Два 

гаса, азот и кисеоник чине заједно готово сав ваздух (99%). Остатак 

чине водена пара, угљен-диоксид, озон и остали гасови. Иако 

су присутни у малим количинама, сви имају велики значај, нарочи 

то за жи ви свет. 


Гас 

Проценти 

Значај 


Азот 

Кисеоник 

Водена пара 

Угљен-диоксид 

Озон 

78% 

21% 

0,2% 

0,03% 

0,0006% 

Неопходан за раст биљака. 

Омогућава дисање и сагоревање. Производе га биљке, па 

се зато количине кисеоника смањују сечом шума. 

Неопходна је за живот на Земљи. Захваљујући њој настају 

облаци и падавине. Омогућава кружење воде у природи. 

Користе га биљке за исхрану. Његова количина се 

повећава због издувних гасова и сече шума. 

Зауставља штетно Сунчево зрачење. 


Осим га со ва, у ат мос фе ри се на ла зе и че сти це пра ши не. Оне 

су остале након избацивања вулканског материјала у атмосферу. 

Сун че ви зра ци се од њих од би ја ју и вра ћа ју у ко смос. Због то га 

по не кад на Зе мљу стиг не ма ње Сун че ве то пло те не го обич но. 

Ре зул тат је ни жа тем пе ра ту ра ва зду ха. На кон еруп ци је вул ка на 

70


Пинатубо на Филипинима 1991. године, облак вулканске прашине 

на ла зио се у ат мос фе ри го ди ну да на. То је иза зва ло оп ште 

сни жа ва ње тем пе ра ту ре ва зду ха на ред не го ди не. 

Који гасови чине атмосферу? 

Структура атмосфере 

Доња граница атмосфере је јасно одређена, њу представља повр 

ши на Зе мље. Ме ђу тим, гор ња гра ни ца ат мос фе ре се не мо же 

ла ко од ре ди ти. На ве ли ким ви си на ма она по сте пе но пре ла зи у 

ко смич ки про стор. Због то га је ме ђу на род ним до го во ром усвоје 

но да се она про сти ре до 1.000 km ви си не. Ат мос фе ра се де ли 

на че ти ри глав на сло ја ко ји се на зи ва ју сфе ре. Оне се раз ли ку ју 

по тем пе ра ту ри ва зду ха, са ста ву и гу сти ни. 

800–1000km 

атмосфера 

(km) 

100 

90 

80 

70 

60 

50 

40 

Термосфера 

Мезосфера 


30 

20 

Озонски слој 

Стратосфера 

10 

Тропосфера 

-100 -90 -80 -70 -60 -50 -40 -30 -20 -10 0 10 20 30 (C°) 

Структура атмосфере 

Тро пос фе ра је нај ни жи и нај гу шћи слој ат мос фе ре. То је ваздух 

ко ји ми уди ше мо. Про те же се у ви си ну 8–10 km из над по ло ва 

и 16–18 km из над еква то ра. Тро пос фе ра се вр ло ма ло за гре ва од 

ди рект них сун че вих зра ка. Ти зра ци за гре ва ју по вр ши ну Зе мље, 

а она тро пос фе ру ко ју до ди ру је. Због то га су ње ни ни жи сло је ви 

то пли ји од ви ших. У то мо же мо да се уве ри мо при успо ну на не ку 

планину. Са порастом висине снижава се и температура ваздуха. 



71


Про сеч но, на сва ких 1.000 m тем пе ра ту ра је ни жа за 6,4°С. У тропос 

фе ри на ста ју обла ци, ства ра ју се ки ша и снег. 

Шта је тро пос фе ра? 

Изнад тропосфере налази се стратосфера. Она је зна чај на јер 

са др жи слој са ве ли ком кон цен тра ци јом озо на. Сле де ћи сло је ви 

ваздуха се називају мезосфера и термосфера. У мезосфери влада 

ју ни ске тем пе ра ту ре и сна жни ве тро ви. Тер мос фе ра се од лику 

је раз ре ђе ним ва зду хом и по ра стом тем пе ра ту ре. 

Озонски слој је веома важан јер 

упија сунчеве зраке који су штетни 

за живи свет. 

Значај атмосфере 

Сун це је основ ни из вор енер ги је на Зе мљи. Ме ђу тим, без атмос 

фе ре Сун че во зра че ње би би ло по губ но. Она га при ла го ђа ва 

жи во ту на Зе мљи. Ме ња га та ко што упи ја штет не де ло ве зраче 

ња ко ји су смр то но сни за жи ви свет. Пре суд ну уло гу у ово ме 

има слој озо на у стра тос фе ри. Озон за у ста вља онај део зра че ња 

ко ји је опа сан. Ат мос фе ра, за тим, чу ва Зе мљу од ме те о ри да. Без 

ње би они стал но бом бар до ва ли на шу пла не ту и њен ре љеф би 

та да под се ћао на рељеф Ме сеца, био би пун кра те ра. Ова ко, та 

небеска тела, пролазећи великом брзином кроз ваздух сагоревају 

(зве зде па да ли це) и ве ћи на не до спе до тла. Због ат мос фе ре постоји 

равнотежа између загревања и хлађења Земљине површине. 

У то ку да на она шти ти тло од пре ве ли ке то пло те, а у то ку но ћи, 

као тер мос, чу ва при мље ну то пло ту. Ат мос фе ра омо гу ћа ва кружење 

воде у природи. Захваљујући томе постоје облаци, ветрови, 

ки ша, снег. Тако се вода при род но пре чи шћа ва и об на вља, те нам 

је лак ше да је користимо. 

Атмосфера чува Земљу 



Због че га је ат мос фе ра зна чај на за жи вот на Зе мљи? 


• Атмосферу чини ваздух који представља смешу гасова. Азот 

и кисеоник заједно чине највећи део ваздуха. 

• Атмосферу чине четири главна слоја који се називају сфере. 

• Најнижи слој атмосфере назива се тропосфера. 

• Без атмосфере сунчево зрачење би било погубно. 

атмосфера, тропосфера, 

стратосфера, озон 

72


„У ју го за пад ном де лу Ср би је су тра ће би ти облач но и ки шови 

то. У Не го тин ској Кра ји ни се оче ку је ле по и сун ча но вре ме. 

Днев на тем пе ра ту ра ће се кре та ти из ме ђу 16°С и 28°С.” Препо 

зна је те вре мен ску прог но зу. Она нас обавештава ка кви нас 

вре мен ски усло ви оче ку ју. Ме ђу тим, ка ко би смо об ја сни ли 

шта је вре ме? 

2.ВРЕМЕ: МЕТЕОРОЛОШКИ 

ЕЛЕМЕНТИ И ПОЈАВЕ, 

ПРОГНОЗА ВРЕМЕНА 

Време и клима 

Време је тре нут но ста ње ат мос фе ре изнад неког места. Оно се 

стал но ме ња, из да на у дан, из ча са у час. За то је по не кад ме те о ролозима 

(научницима који проучавају време) тешко да га предвиде. 

За раз ли ку од вре ме на, по јам кли ме об у хва та мно го ду жи период 

и много већи простор. Клима је просечно стање атмосфере 

у то ку ви ше го ди на. Ка ко би упо зна ли вре ме и кли му ме те о роло 

зи про у ча ва ју ме те о ро ло шке (кли мат ске) еле мен те. То су 

осун ча ва ње, тем пе ра ту ра ва зду ха, па да ви не, вла жност ва зду ха, 

ва зду шни при ти сак, облач ност, ве тар. Ме те о ро ло шки еле мен ти 

се мере помоћу инструмената на метеоролошким станицама. У 

овом поглављу ћемо се упознати са метеоролошким елементима 

и инструментима за њихово мерење. Објаснићемо и како се прави 

вре мен ска прог но за. 

Метеоролошка станица 

Ко ја је раз ли ка из ме ђу вре ме на и кли ме? 

Ме те о ро ло шка ку ћи ца је јед но став на, бе ла ку ћи ца ко ја се 

налази на висини од 2 m изнад земљине површине. Осим термоме 

тра, у њој се на ла зе и дру ги ин стру мен ти. Ве о ма је ва жно где 



73


се метеоролошка кућица поставља. Издигнута је изнад травњака 

и не сме да буде близу дрвећа, згра да, на оба ли ре ке или је зе ра, 

јер то мо же да ути че на тем пе ра ту ру. Мо ра да има отво ре на зидо 

ви ма да би се омо гу ћи ло стру ја ње ва зду ха. 

Осунчавање (инсолација) 

Хелиограф 

По гле дај те про стор око шко ле и 

про на ђи те ме сто за ме те о ро ло шку 

ку ћи цу? За што баш ту? На ве ди те 

пред но сти и не до стат ке ло ка ци ја? 

Тем пе ра ту ра се на тер мо ме три ма 

очи та ва три пу та днев но, у 7, 14 и 21 

час. Да нас се ко ри сте и ди ги тал ни 

тер мо ме три. Они су прак тич ни ји јер 

ау то мат ски од ре ђу ју и ме мо ри шу 

про ме не тем пе ра ту ре. Мо же мо их 

по ста ви ти у на шем дво ри шту, а може 

мо и на спо ља шњем ста клу прозо 

ра ка би не та за ге о гра фи ју. Оста је 

нам да пра ти мо про ме не из са та у 

сат и бе ле жи мо. 

35 280 

30 240 

25 200 

20 160 

15 120 

Осунчавање представља трајање Сунчевог сјаја. Оно нам пока 

зу је ко ли ко ча со ва у то ку да на, ме се ца или го ди не Сун це си ја 

у не ком ме сту. Ме ри се по мо ћу ин стру мен та ко ји се зо ве хе лио 

граф (хелиос на грч ком зна чи Сун це). Ин со ла ци ја има зна ча ја 

за чи тав жи ви свет. На при мер, при ду жем осун ча ва њу биљ ке се 

бр же и бо ље раз ви ја ју. У Бе о гра ду го ди шње осун ча ва ње из но си 

око 2.000 часова. Поделите ову вредност са бројем дана у години 

и до би ће те ко ли ко у про се ку днев но тра је осун ча ва ње. 

Температура ваздуха 

У прет ход ном по гла вљу смо на у чи ли да се ва здух не за гре ва 

ди рект но од Сун ца. Нај пре се сун че вим зра ци ма за гре ва зе мљина 

по вр ши на, а он да ва здух при ма то пло ту од ње. Пре ма то ме, 

ва здух се за гре ва од о здо на ви ше. Сте пен за гре ја но сти (то плотно 

ста ње) ва зду ха по ка зу је тем пе ра ту ра ва зду ха. Из ра жа ва се у 

сте пе ни ма Цел зи ју со ве ска ле, што се скра ће но пи ше °С. По овој 

ска ли во да се ле ди на 0°С, а кљу ча на 100°С. Тем пе ра ту ра се ме ри 

помоћу термометра. Код нас је 44,9°С била највиша температура 

2007. године у Смедеревској Паланци, а најнижа од -39,5°С је била 

1985. го ди не у Ка ра ју ки ћа бу на ри ма на Пе штер ској ви со рав ни. 

Раз ли ка из ме ђу нај ви ше и нај ни же тем пе ра ту ре не ког пе ри о да 

назива се амплитуда температуре. Температурне промене се најче 

шће при ка зу ју ли ниј ским климадијаграмом. 



(ºC) 

10 80 

5 40 

0 0 

Ј Ф М А М Ј 

Ј А С О Н Д 

Ако хо ће мо, на при мер, да при каже 

мо ток тем пе ра ту ре у то ку го дине, 

на X оси на но си мо ме се це, а на 

Y оси вред но сти тем пе ра ту ре Ов де 

се ла ко уо ча ва ју нај ви ша и нај ни жа 

вред ност, као и по сте пе ни пре лазак 

из јед ног у дру го го ди шње до ба. 

Ако би смо укљу чи ли по дат ке са још 

једне метеоролошке станице, могли 

би смо да их упо ре ђу је мо. 

(mm) 

Влажност ваздуха 

По ме ну ли смо да ва здух са др жи во де ну па ру. Она до спе ва у 

ат мос фе ру ис па ра ва њем са во де них по вр ши на (оке а на, мо ра, језе 

ра, ре ка), зе мљи шта и би ља ка. Ис па ра ва ње је пре ла же ње во де 

из течног у гасовито стање. Оно зависи пре свега од температуре 

ваздуха. Што је температура виша, испаравање је веће, па ваздух 

са др жи ви ше во де не па ре. Са др жај во де не па ре у ва зду ху предста 

вља вла жност ва зду ха. Ме ри се по мо ћу ин стру мен та ко ји се 

зо ве хи гро ме тар и из ра жа ва се у про цен ти ма (%). Он се на ла зи 

та ко ђе у ме те о ро ло шкој ку ћи ци, и то по ред тер мо ме тра. 

74


Облачност и падавине 

Не бо из над нас је че сто пре кри ве но обла ци ма. Они на стају 

ка да се во де на па ра на ве ли ким ви си на ма хла ди и пре ла зи у капљи 

це. Овај про цес се на зи ва кон ден за ци ја, а скуп ве ли ког броја 

ка пљи ца чи ни обла ке. Ако су тем пе ра ту ре ва зду ха на ви си ни 

испод 0°С, онда водена пара прелази у ситне ледене кристалчиће 

или ко ма де ле да од ко јих се, та ко ђе, фор ми ра облак. Ова по ја ва 

се на зи ва су бли ма ци ја. Сви при ме ћу је мо да се обла ци раз ли ку ју 

по свом из гле ду. Они су по де ље ни у три гру пе: го ми ла сти (куму 

лу си), сло је ви ти (стра ту си) и пра ме на сти (ци ру си). Као ма ли 

сте на сли ка ма углав ном цр та ли ку му лу се. То су ни ски обла ци 

ко ји под се ћа ју на ста до ова ца. Стра ту си се са сто је од сло је ва и 

најчешће прекривају цело небо. Цируси личе на уске дугачке траке 

(пра ме но ве), и они на го ве шта ва ју про ме ну вре ме на. Ка да их 

уо чи те знај те да ће се на ред них да на вре ме по гор ша ти. 

Кумулус 

Стратус 

Шта су то стра ту си, ку му лу си и ци ру си и ка ко из гле да ју? 

Ва здух ко ји је за си ћен во де ном па ром осло ба ђа се ви шка воде 

и из лу чу је па да ви не. Под падавинама се подразумевају све 

по ја ве фор ми ра не у ва зду ху у ви ду ка пљи ца, па ху ља или ле да. 

То су ки ша, снег, град, ро са и сла на. Ки ша на ста је кон ден заци 

јом – пре ла ском во де не па ре у теч но ста ње. Снег се фор ми ра 

су бли ма ци јом или пре ла ском во де не па ре у чвр сто ста ње – лед. 

Чуд но зву чи, али по сто је љу ди ко ји у свом жи во ту ни су ви де ли и 

осе ти ли снег. Они жи ве у троп ским обла сти ма у ко ји ма су то ком 

чи та ве го ди не тем пе ра ту ре ви со ке. Ин стру мент ко јим ме ри мо 

ко ли чи ну па да ви на зо ве се ки шо мер. 

Цирус 

Наведите врсте падавина. 

Ваздушни притисак 

За ва здух нај че шће ми сли мо да не ма те жи ну јер је не ви дљив. 

Међутим, није тако. Као што му и назив каже, ваздушни притисак 

је притисак (тежина) стуба ваздуха изнад мерног места. Ваздух је 

не ка да те жи, а не ка да лак ши. То за ви си од тем пе ра ту ре и ко личи 

не во де не па ре у ње му. Хла дан ва здух је обич но гу шћи и те жи 

и ви ше при ти ска под ло гу од то плог, па он да ка же мо да та област 

има ви сок ва зду шни при ти сак. Та мо где је ва здух то пао, ваздушни 

при ти сак је ни жи. Ме рен у ни воу мо ра, ва зду шни при ти сак изно 

си 1013 mb (ми ли ба ра) и на зи ва мо га нор мал ним при ти ском. 

Барометар 



75


Ваздушни притисак се мери барометром. Ваздушне масе са високим 

притиском се називају антициклони, а са ни ским циклони. 

Ветар 

Ветроказ 

Подсетите се: 

Које су стране света и 

како их обележавамо? 

Кошава 

На ве ли смо да се Зе мљи на по вр ши на раз ли чи то за гре ва. Самим 

тим и ваздух изнад ње има различиту температуру. То ствара 

не јед на ке при ти ске у ва зду ху услед че га он по чи ње да се кре ће. 

Кретање ваздуха је познато као ветар. Као што се ре ка кре ће низ 

речно корито, тако се ветар креће од области високог ка области 

ниског ваздушног притиска. Када се ти притисци изједначе, тада 

ве тар ста је. Он мо же да ду ва крат ко, сат-два, али мо же да тра је и 

данима, недељама или да дува непрекидно. Због тога разликујемо 

сталне, периодичне (сезонске) и локалне ветрове. Сваки део наше 

пла не те има ве тро ве по ко ји ма је пре по зна тљив. За на шу зе мљу 

је ка рак те ри стич на ко ша ва. Она ду ва не ко ли ко да на, нај че шће 

зи ми и сув је ве тар. Пра вац ве тра од ре ђу је се пре ма стра ни све та 

из које ветар долази, помоћу ветроказа. Ако дува са севера, онда 

кажемо да је северац. Западни ветрови дувају од запада ка истоку. 

Ветрови су важни јер доносе кишу, прочишћавају атмосферу, али 

и иза зи ва ју су ше или ру ше све пред со бом. Ја ки и бр зи ве тро ви 

ометају саобраћај, узрокују нестанак струје, чупају дрвеће и праве 

огромну штету. Зато се, осим правца, одређује и брзина ветра. 

Она се мери инструментом који се зове анемометар, а изражава 

се у m/s (ме тар у се кун ди). У по јед ним атлет ским ди сци пли на ма 

(нпр. тр ча ње на 100 m) су ди је ме ре бр зи ну ве тра и ре кор ди се не 

при зна ју ако ве тар ду ва так ми ча ри ма „у ле ђа”, бр же од про пи сане 

гра ни це. 



Временска прогноза 

76 

Ваздух се састоји од ваздушних маса, различитих по температу 

ри, бр зи ни, са др жа ју во де не па ре итд. Оне се кре ћу из над тла 

и са со бом до но се раз ли чи те вре мен ске усло ве. На при мер, ако 

нам до ла зи ва здух са Арк ти ка, би ће ве о ма хлад но, за раз ли ку 

од троп ског ва зду ха ко ји је то пао. Ва зду шне ма се са за па да нам


нај че шће до но се ки шу, а оне са ис то ка су во вре ме. Ка ко зна мо 

из ког сме ра нам сти жу ва зду шне ма се? Се ти мо се ве штач ких сате 

ли та у Зе мљи ној ор би ти. Они не пре ста но сни ма ју ат мос фе ру 

и ша љу са те лит ске сли ке. То нас обавештава о прав цу и бр зи ни 

кре та ња ва зду шних ма са. На осно ву ових по да та ка и ме ре ња на 

ме те о ро ло шким ста ни ца ма из ра ђу ју се тзв. прог но стич ке или 

си ноп тич ке кар те. Да кле, прог но за се за сни ва на пра ће њу крета 

ња ва зду шних ма са. Ипак, пред ви ђа ња се баш не оства ре увек. 

Због че стих про ме на у кре та њу ва зду шних ма са ни је ла ко предви 

де ти вре ме. 

Због чега је важна временска прогноза? 

Кретање ваздушних маса у току 24 часа 


• Време је тренутно стање атмосфере у неком месту. 

• Клима је просечно стање атмосфере неке области у току више година. 

• У метеоролошке елементе се убрајају осунчавање, температура 

ваздуха, падавине, влажност, ваздушни притисак, облачност и ветар. 

• Праћењем кретања ваздушних маса израђује се временска прогноза. 

време, клима, метеоролошки 

елементи, временска прогноза 



77


На вре ме и кли му ути чу исти еле мен ти: тем пе ра ту ра ва зду ха, облач ност, 

па да ви не, ве тро ви. Ипак, вре ме и кли ма ни су исто. Док је вре ме тре нутно 

ста ње ових еле ме на та у ат мос фе ри, кли ма под ра зу ме ва ста ње ат мосфе 

ре кроз ду ги низ го ди на. За вре ме мо же мо ре ћи да се ме ња у то ку 

да на, али не и кли ма. Кли ма Ср би је има два пре ла зна го ди шња до ба од 

ко јих је је сен не што то пли ја, али су вља од про ле ћа, док су ле та то пла, а 

зи ме уме ре но хлад не. Ова ква об ја шње ња, мно го де таљ ни ја, по сто је за 

сва места на планети. Упоређујући их, научници (климатолози) су дефини 

са ли не ко ли ко ти по ва кли ме ко ји ва же за чи та ву Зе мљу. 

3.КЛИМА: КЛИМАТСКИ 

ФАКТОРИ 

Сингапур 



78 

Климатски фактори 

Ако ге о гра фи ма по ме не те, на при мер Син га пур, пр ва по мисао 

је ње гов по ло жај (град-др жа ва у ју го и сточ ној Ази ји), а дру га 

се од но си на кли мат ске осо би не. Од мах се ро де сли ке ве чи тог 

ле та где љу ди не но се јак не, а ка мо ли ка пу те и бун де. Али за то је 

ки шо бран оба ве зан пред мет и стал но је при ру ци. Ва здух је толи 

ко вла жан и „те жак” да се је два ди ше, па су па пир не ма ра ми це 

нео п ход не. Да кле, кли ма да је обе леж је не ком про сто ру, а ка ква 

ће она би ти за ви си од кли мат ских фак то ра. То су: удаљеност 

од екватора, рас по ред коп на и мо ра, ве тро ви, мор ске стру је и 

над мор ска ви си на. Ме ста у бли зи ни еква то ра има ју мно го више 

тем пе ра ту ре ва зду ха од оних бли зу по ло ва. То је пре све га 

због лоп та стог об ли ка Зе мље. Еква тор је бли жи Сун цу и због то га 

се ви ше за гре ва, за раз ли ку од по ло ва ко ји су уда ље ни ји, па до 

њих сти же ма ње то пло те. Пре ма то ме, ближе екватору је то плије, 

а даље од екватора је хлад ни је. На овај на чин, удаљеност од 

екватора ути че на кли му. Коп но и мо ре се раз ли чи то за гре ва ју. 

Коп но се за гре ва бр же и бр же се хла ди, а мо ре обр ну то. За то је 

по ло жај не ког ме ста у од но су на рас по ред коп на и мо ра ве о ма 

ва жан за ње го ву кли му. Код ме ста уда ље них од мо ра, раз ли ка у 

тем пе ра ту ри из ме ђу нај то пли јег и нај хлад ни јег ме се ца је ве лика. 

То је због то га што се коп но ле ти ја ко за гре ја ло, а то ком зи ме 

охла ди ло. Раз ли ка у сте пе ни ма из ме ђу нај ви ше и нај ни же темпе 

ра ту ре на зи ва се ам пли ту да. Ње не вред но сти су све ви ше са 

уда ља ва њем од мо ра. У ме сти ма крај мо ра тем пе ра ту ра ва зду ха



ЛЕТО 

Обала 

Хладније 

Унутрашњост копна 

Топлије 

Једнака количина 

енергије Сунца 

Сунчеви зраци пролазе кроз 

тањи слој атмосфере 

Сунчеви зраци пролазе кроз 

дебљи слој атмосфере 

Атмосфера 

Екватор 


Сунчеви зраци загревају 

већу површину 

Сунчеви зраци падају под 

правим углом и загревају 

мању површину 

Сунчеви зраци загревају 

већу површину 

Обала 

ЗИМА 

Топлије 

Лондон 

Температура (°С) ЛОНДОН 

Јануар 

4 

Јул 

17 

Берлин 

БЕРЛИН 

-1 

18 

Унутрашњост копна 

Хладније 

0 500 

km 

Варшава 

Кијев 

ВАРШАВА КИЈЕВ 

-3 -6 

19 20 

N 

Утицај удаљености екватора на климу 

је ујед на че ни ја то ком го ди не, па су ам пли ту де ма ње. Мо ре се лети 

спо ри је за гре ва ло, али је за то зна тан део те то пло те за др жа ло 

пре ко зи ме. Због то га су зи ме по ред мо ра мно го бла же и при јатни 

је не го уну тар коп на на ис тој удаљености од екватора. 

Набројте климатске факторе. 

Удаљеност од мора 

Да су зи ме по ред мо ра мно го бла же 

него унутар копна увиђамо упоређивањем 

температура за Лондон и Кијев. 

Ови гра до ви се на ла зе на при ближно 

истој удаљености од екватора, 

при че му је Лон дон крај мо ра, а Ки јев 

дубоко унутар континента. 

Ветар, такође, утиче на климу. Какав ће ветар бити зависи одакле 

и пре ко че га ду ва, коп на или мо ра. Ако ду ва са коп на, ве тар 

ће као и коп но би ти ле ти то пао, а зи ми хла дан. Ако ду ва са мо ра, 

лети ће нас расхлађивати, а зими угрејати. Осим тога, долазећи са 

мо ра, ве тар је вла жни ји јер је од мо ра при мио из ве сну ко ли чи ну 

во де не па ре. А ка да је сув и ду ва пре ко коп на он зна чај но по већава 

испаравање и исушује земљу. Осим таласа, поједини делови 

мо ра, ши ри или ужи, кре ћу се по пут ре ка. Нај че шће их по кре ћу 

сна жни стал ни ве тро ви ко ји ду ва ју увек у истом сме ру. То су морске 

струје и оне могу бити топле и хладне. Топле струје се крећу 

од екватора према поларним областима и доносе им топлоту. Са 

друге стране, хладне морске струје се крећу супротно, од полова 

према екватору и утичу на снижење температуре ваздуха. На овај 

начин ветрови и морске струје размењују температуру ваздуха 

између топлих и хладнијих области на планети. 

Због че га је рас по ред коп на и мо ра 

ва жан за кли му не ког ме ста? 

Морски таласи 



79


Раз лог за бо ра вак на пла ни ни то ком ле та је нај че шће освеже 

ње. Успо ном ка вр ху би ва све хлад ни је и те раз ли ке се осе ћа ју 

вр ло бр зо. На сва ких 1.000 m ви си не тем пе ра ту ра ва зду ха опа да 

за 6,4°С. То је због то га што са ви си ном ва здух по ста је ре ђи. Он 

не мо же да за др жи сву то пло ту ко ју до би је за гре ва њем и за то 

је хлад ни ји. Чак и пла ни не ко је се на ла зе бли зу еква то ра има ју 

врхове прекривене снегом. Пример су Килиманџаро у Африци и 

Ко то пак си у Ју жној Аме ри ци. Осим тем пе ра ту ре, ва жно је зна ти 

да се и падавине брзо мењају са надморском висином. Само што 

се сада оне повећавају па су планински врхови влажнији од њихових 

под нож ја. На овај на чин над мор ска ви си на ути че на кли му. 

Да ли је на ве ћој над мор ској ви си ни 

ва здух гу шћи или ре ђи? 

400m 

1.200m 

1.000m 

800m 

4,9ºC 

600m 

6,1ºC 

7,4ºC 

1.400m 1ºC 

2,3ºC 

3,6ºC 

200m 

Ниво мора 

10ºC 

8, 7ºC 


Зна ча јан кли мат ски фак тор је и рељеф. Пла ни не и реч не долине 

својим правцем пружања утичу на кретање ваздушних маса. 

Биљ ни по кри вач ути че на кли му та ко што сни жа ва тем пе ра ту ру 

ва зду ха. Због то га је у шу ми при јат ни је не го на ли ва ди. Чо век 

својим активностима такође може да утиче на климу. Подизањем 

гра до ва, из ме ном биљ ног по кри ва ча, на вод ња ва њем по вр ши на 

човек ме ња кли мат ске усло ве. На при мер, у гра до ви ма је че сто 

то пли је не го у њи хо вој око ли ни. 

Снижавање температуре ваздуха 

са повећањем надморске висине 


• Климатски фактори су удаљеност од екватора, распоред 

копна и мора, ветрови, морске струје и надморска висина. 

• Копно се брже загрева од мора, али се брже и хлади. 

• Са порастом висине опада температура ваздуха. 

• Планине и речне долине својим правцем утичу на кретање 

ваздушних маса. 


клима, климатски фактори 

80


Ка да би Зе мља би ла рав на пло ча сун че ви зра ци би је јед на ко 

за гре ва ли. Ова ко, на Зе мљу лоп та стог об ли ка зра ци па да ју под 

раз ли чи тим угло ви ма. У пре де ли ма око еква то ра па да ју го то во 

вер ти кал но, а пре ма по ло ви ма под све ма њим угло ви ма, па се 

због то га тем пе ра ту ра сни жа ва од еква то ра пре ма по ло вима . 

Као ре зул тат то га, на ста ли су кли мат ски по ја се ви. Осим климе, 

они се раз ли ку ју и у по гле ду биљ ног и жи во тињ ског све та, 

зе мљи шта и ре ље фа. 

4.ОСНОВНИ ТИПОВИ КЛИМЕ 

На читавој планети постоји неколико основних типова климе. 

Код не ких се кли ма не ме ња то ком го ди не, док се не ки раз ли ку ју 

по годишњим добима. Издвојени су: екваторијална, тропска, пустињ 

ска, ме ди те ран ска, уме ре на и по лар на кли ма. 

Поларна клима 

Умерена клима 

Медитеранска клима 

Пустињска клима 

Тропска клима 

Екваторијална клима 

УМЕРЕНА КЛИМА 

МЕДИТЕРАНСКА КЛИМА 

ПОЛАРНА КЛИМА 

Типови климе 

ЕКВАТОРИЈАЛНА КЛИМА 

ПУСТИЊСКА КЛИМА 

ТРОПСКА КЛИМА 



81


Места са екваторијалном климом на ла зе се у по ја су око еквато 

ра. Од ли ку ју се то плим и вла жним да ни ма то ком це ле го ди не. 

Киша пада скоро сваког дана у поподневним часовима. Европљани 

те шко под но се ову кли му и по треб но им је до три го ди не да 

се при вик ну на њу. 

Амазон 

Басен Конга 

Малезија 

35 280 


30 240 

25 200 

20 160 

15 

Сума падавина 1800mm 

120 

Басен Амазона 

Манаус 

Индонезија 

Екваторијална клима 

(ºC) 

10 80 

5 40 


0 0 



(mm) 

Климадијаграм са тем пе ра ту ром и 

падавинама је дат за град Манаус. Он 

се на ла зи у сре ди ни Ама зон ске низи 

је у Бра зи лу и ти пи чан је при мер 

ове кли ме. 

Тропска клима. Климадијаграм 

је дат за град Кано на 

северу Нигерије. 

Области са тропском климом на ла зе се се вер но и ју жно од 

екваторијалне климе. Издвајају се два типа тропске климе: саванска 

и монсунска. Места са саванском климом имају два годишња доба. 

Јед но је то пло и су во, а дру го вре ло и вла жно. Мон сун ска кли ма 

представља влажну варијанту тропске климе. Одликују је сезонски 

ветрови монсуни који, дувајући преко мора, доносе копну велику 

ко ли чи ну па да ви на. Монсуни дувају у Јужној и Југоисточној Азији. 

35 


280 

30 240 

25 200 


Мексико 

Западна 

Африка 

Кано 


20 160 

15 120 


10 80 

Венецуела 

Тропска клима 

Бразилска 

висија 

Источна 

Африка 

Северна 


(ºC) 

5 40 

0 0 



(mm) 

Ко ја је раз ли ка 

између екваторијалне 

и троп ске кли ме? 

Права пустињска клима је топла и сува током читаве године. 

Северно и јужно од области са тропском климом простире се 

пустињска клима. Она је топла и сува током читаве године. Многи 

љу ди ми сле да у пу сти њи ни ка да не па да ки ша. То се ипак де си, 

али не та ко че сто као у дру гим обла сти ма. Ка да се до го ди, он да су 

82


то ја ки пљу ско ви ко ји тра ју вр ло крат ко. Овај тип кли ме по сто ји 

на свим кон ти нен ти ма, осим у Евро пи. Да се не збу ни мо, по сто је 

пу сти ње и се вер ни је од ових обла сти, нпр. Го би у Ази ји, али су 

оне нешто другачијих карактеристика, хладније и мало влажније. 

На пу стињ ску се на до ве зу је ме ди те ран ска или суп троп ска 

клима. Она има из ра же на два го ди шња до ба, то пла и су ва ле та, а 

благе и влажне зиме. Ова клима је најприсутнија у областима око 

Сре до зем ног (Ме ди те ран ског) мо ра, али се ја вља и у уским примор 

ским по ја се ви ма свих кон ти не на та. Глав ни град Грч ке Ати на 

је ти пи чан пред став ник ме ди те ран ске кли ме. 

Пустиња 

35 280 

30 240 

Калифорнија 

Средоземно 

море 

Атина 

25 200 

20 



160 

15 120 

Централни 

Чиле 

Медитеранска клима 

Јужна 

Африка 

Јужна 


(ºC) 

10 80 



5 40 

0 0 



(mm) 

Уме ре на кли ма је прелаз из ме ђу топле медитеранске и 

поларне климе. По сто је кон ти нен тал на и при мор ска ва ри јан та 

уме ре не кли ме. На ша зе мља при па да кон ти нен тал ном ти пу. У 

обла сти ма уме ре не кли ме су за сту пље на че ти ри го ди шња до ба. 

Ле та су то пла, зи ме хлад не, а је сен је то пли ја од про ле ћа. Пада 

ви на нај ви ше има у про ле ће и ле то. При мор ска ва ри јан та је 

вла жни ји тип ове кли ме и ја вља се у при мор ју. Она се од ли ку је 

свежијим летима и топлијим зимама у односу на континентални 

тип. Гра до ви у ко ји ма вла да ова ква кли ма су Лон дон и Да блин. 

Медитеранска клима. 

Климадијаграм је дат за Атину, 

главни град Грчке 

Умерена клима. Климадијаграм је дат 

за град Лондон, Велика Британија 

35 280 

Лондон 

Москва 

Континентални тип умерене климе 

Приморски тип умерене климе 

(ºC) 

30 240 

25 200 

20 Температура ваздуха 

160 


15 120 

10 


80 


5 40 

0 0 



(mm) 



83


Опишите карактеристике умерене климе? 

Око Северног и Јужног пола тем пе ра ту ре су ве о ма ни ске. Овде 

је у нај ве ћем де лу за сту пље на по лар на кли ма. Зи ме су ду ге и 

хлад не, а ле та про хлад на и ве о ма крат ка. Па да ви на је ре ла тив но 

ма ло то ком го ди не и обич но су у ви ду сне га. Зи ми су ско ро сва 

приобална мора залеђена, док се током кратког лета отапају. Ова 

клима је заступљена у Сибиру, северној Канади и Аљасци. Нешто 

јужније од поларника је бла жа (суб по лар на кли ма), а пре ма поло 

ви ма усло ви по ста ју мно го су ро ви ји и оне мо гу ћа ва ју жи вот 

љу ди (арк тич ка кли ма). 

Енкориџ 

Северна 

Америка 

Русија 

20 280 

15 


240 

10 200 

5 160 

(ºC) 

0 120 

-5 

Сума падавина 371 mm 

80 

Арктичка клима 

Субполарна клима 

-10 40 

-15 0 



(mm) 


Поларна клима. Климадијаграм 

је дат за град Енкориџ на југу 

Аљаске. 

По сто ји још је дан тип кли ме ко ји ни је из дво јен јер не при пада 

ни јед ном кли мат ском по ја су, а то је пла нин ска кли ма. Она је 

последица вертикалне промене температуре у ат мос фе ри и ја вља 

се на ви со ким пла ни на ма сву да на Зе мљи. У за ви сно сти од климат 

ског по ја са, ова кли ма ће се по ја ви ти на раз ли чи тим ви си нама. 

У обла сти ма бли жим еква то ру то мо же би ти на пла ни на ма 

пре ко 3.000 m, а на уда ље ни јим и знат но ни же. Од ли ку је се ду гим 

и оштрим зи ма ма, а крат ким и све жим ле ти ма. 


Како време и клима утичу на наш живот 

Планинска клима 

На питање зашто банане не успевају у нашем крају, или зашто 

у на шим шу ма ма не ма ир ва са, од го вор на ла зи мо у кли ми. Она 

утиче на распоред читавог живог света. Јаке и честе ветрове људи 

су ис ко ри сти ли да по мо ћу ве тре ња ча до би ју стру ју. На ви со ким 

пла ни на ма, где зи ми има до вољ но сне га, чо век је на пра вио скија 

шке цен тре. Зна те ли не ки та кав у Ср би ји? Ипак, вре мен ске и 

кли мат ске при ли ке че сто не га тив но ути чу на жи вот љу ди. Као 

84


Поплаве Магла Суша 

ре зул тат ја ких и ду го трај них па да ви на ре ке се из ли ва ју из сво јих 

ко ри та и на ста ју по пла ве. Оне уни шта ва ју по љо при вред но земљи 

ште и на но се ве ли ку ште ту. 

Ма гла, та ко ђе, мо же да ути че на наш жи вот. Ве ли ки је број сао 

бра ћај них не зго да иза зва них овом по ја вом. Сва ко ко се во зио 

ау то мо би лом за вре ме ма гле по зна је тај не при ја тан осе ћај. Она 

настаје када се у охлађеном приземном слоју ваздуха водена пара 

претвори у сићушне капљице воде које лебде у ваздуху и смањују 

ви дљи вост. 

Ка да у ду жем пе ри о ду не па да ки ша, а тем пе ра ту ре ва зду ха 

су ви со ке, ја вља се су ша. Она се лоше од ра жа ва на биљ ни свет, 

по љо при вре ду, во до снаб де ва ње и реч ни са о бра ћај. Су ше има и 

у на шој зе мљи, али по сле ди це ни су ни ка да би ле та ко тра гич не 

као, на при мер, у не ким др жа ва ма Афри ке. Та мо, од гла ди ко ја се 

ја вља у вре ме су ша, уми ру ми ли о ни љу ди. У овим зе мља ма во да 

је нај ве ће бла го. Си гур но сте чу ли за ура ган или тај фун. То су нази 

ви за троп ску олу ју. Она пред ста вља огром ну ва зду шну ма су 

левкастог облика са ниским ваздушним притиском у центру. Ове 

олу је на ста ју из над оке а на у троп ском по ја су и као вр тлог се крећу 

према копну. Доносе снажне ветрове, јаке падавине и огромне 

та ла се. Иза зи ва ју ве ли ку ма те ри јал ну ште ту и људ ске жр тве. 

Ура ган Ка три на је 2005. у САД ско ро 

срав нио са зе мљом град Њу Ор леанс. 

Иза звао је смрт 1.200 љу ди, а мили 

он њих је оста ло без ку ћа. С об зиром 

на ја чи ну олу је, стра да ло је 

ма ње љу ди јер је ста нов ни штво, захваљујући 

сателитском праћењу олује, 

било обавештено на време. Током 

олу је та ла си су до сти за ли ви си ну од 

6 m. 

Тропска олуја 

Како временске прилике негативно 

ути чу на жи вот љу ди? 


• Температура се мења на Земљи од екватора према половима, 

а као резултат тога настали су климатски појасеви. 

• Наша земља има умерено-континенталну климу. 

• У областима умерене климе заступљена су четири годишња 

доба. 

• Клима утиче на живот и одређује делатност човека. 

климатски појасеви, 

типови климе, поплаве 



85


Велика потрошња фосилних горива (угља, нафте и природног 

гаса) учинила је да у атмосферу доспевају велике количине 

штет них га со ва. Во зи мо ау то мо би ле, ба ви мо се ин ду стри јом, 

гре је мо се, а то иза зи ва ис пу шта ње штет них га со ва, че сти ца 

пра ши не, ча ђи и ди ма у ат мос фе ру. Све су ово за га ђи ва чи 

ат мос фе ре. 

5.ЗАГАЂИВАЊЕ АТМОСФЕРЕ: 

ГЛОБАЛНО ЗАГРЕВАЊЕ, 

ОЗОНСКЕ РУПЕ, КИСЕЛЕ 

КИШЕ, МЕРЕ ЗАШТИТЕ 

Загађење издувним гасовима 

Глобално загревање 



Фабрике испуштају отровне 

материје у атмосферу 

86 

Ниједан проблем није изазвао толико дискусија као што је глобал 

но за гре ва ње. Да ли се кли ма на пла не ти про ме ни ла? Ко је 

изазвао промену – човек или природа? Какве нас последице очекују? 

Сви се слажу да је последњих година температура ваздуха на 

планети порасла. Исто тако, у градовима је порасла концентрација 

штетних материја у ваздуху, пре свега угљен-диоксида. Међутим, 

тешко је рећи да ли су штетни гасови изазвали промену температуре. 

Видели смо да је ваздушни омотач веома сложен. На климу 

утичу и ротација Земље, Сунце, вулканске ерупције, тако да је тешко 

објаснити због чега је тачно порасла температура на планети. 

Че сто ће те чу ти да је по ве ћа ње кон цен тра ци ја штет них мате 

ри ја до ве ло до ефек та ста кле не ба ште. Хај де да об ја сни мо 

пр во сам на зив. Ефе кат ста кле не ба ште је природна појава без 

које на Зе мљи не би би ло жи во та. Се ти мо се га со ва у ат мос фери 

ко ји одр жа ва ју рав но те жу из ме ђу за гре ва ња и хла ђе ња. Они 

спречавају да се Земљина површина потпуно охлади у току ноћи, 

тако што задржавају топлоту. То је ефекат стаклене баште. Многи 

гасови у ваздуху имају ову способност, али међу најважнијима су 

угљен-диоксид, водена пара и метан. Зато их и називамо гасовима


СУНЧЕВИ ЗРАЦИ 

СУНЧЕВИ ЗРАЦИ 

ПРИРОДНИ ГАСОВИ 

ГАСОВИ СТАКЛЕНЕ БАШТЕ 

Зраци који се враћају 

на Земљину површину 

Зраци који се одбијају од 


Зраци који се одбијају од 


Зраци који се враћају 

на Земљину површину 

Нормални услови 

Услови глобалног загревања 

Гасови из спрејева и 

фрижидера су међу најштетнијим. 

13% 

Ефекат стаклене баште 

Издувни гасови фабрика, електрана и 

осталих индустријских постројења. 

Издувни гасови 

моторних возила 

5% 

Угљен-диоксид 

72% 

Сагоревање дрвећа такође 

утиче на пораст угљен-диоксида 

Отпаци употребљених 

производа 

10% 

ста кле не ба ште. Ка да се по ве ћа са др жај ових га со ва услед за гађе 

ња, по ра сте и њи хо ва спо соб ност да за др же то пло ту. На тај 

начин, постоји могућност да се повећа и температура ваздуха на 

планети. Другим речима, догађа се глобално загревање. Међутим, 

ка ко је у при ро ди све по ве за но, и за гре ва ње има сво је по сле дице. 

По раст тем пе ра ту ре у по лар ним обла сти ма мо же да иза зо ве 

ота па ње ле да. Ти ме се ства ра ви ше во де на пла не ти, па до ла зи 

до из ди за ња ни воа во де у оке а ни ма и мо ри ма. По раст мор ског 

ни воа и до 1 m озбиљ но би угро зио мно га при мор ска на се ља. Држа 

ве ко је су у рав ни ца ма (Хо лан ди ја, Бан гла деш) би би ле де лом 

по пла вље не. По је ди на остр ва би, та ко ђе, би ла под во дом. По већа 

на ко ли чи на во де у оке а ни ма и мо ри ма би ус по ри ла мор ске 

струје. Ако би се успорила топла Голфска струја променила би се 

клима читаве западне и северне Европе. Због повећане површине 

пла не те под во дом, по ве ћа ло би се ис па ра ва ње, ти ме и са др жај 

во де не па ре у ва зду ху, а по том ко ли чи на па да ви на. 

Гасови стаклене баште 



87


Шта је то ефе кат ста кле не ба ште? 

Поље са ветрењачама које покреће 

ветар 

По сто ји опа сност да се на ста лим про ме на ма мно ге биљ не и 

жи во тињ ске вр сте не би при ла го ди ле. На тај на чин би је дан број 

ор га ни за ма јед но став но не стао. Ипак, си гур но по сто ји не што 

што мо же мо да ура ди мо да до ово га не до ђе. Ево не ко ли ко реше 

ња ко ји ма би се убла жи ле гло бал не про ме не кли ме: 

– да се ко ри шће ње фо сил них го ри ва за ме ни енер ги јом Сун ца 

или ве тра; 

– увођење казни фабрикама које испуштају више штетних гасова; 

– чување топлоте у просторијама, како би се штедела енергија; 

– спре ча ва ње се че шу ма и по шу мља ва ње го ле ти; 

– коришћење гаса уместо угља и нафте јер изазива мање штетних 

ма те ри ја. 

Колико је загревање атмосфере озбиљан проблем, толико има 

и раз ли чи тих ми шље ња о ствар ним раз ло зи ма на стан ка ове поја 

ве и ње ним по сле ди ца ма. 

Озонска рупа изнад Антарктика 

88 

Озонске рупе 



Се ти мо се озон ског сло ја у стра тос фе ри и ње го ве функ ци је. 

Он упи ја нај ве ћи део Сун че вог штет ног зра че ња. По след њих годи 

на свет је уз не ми рен ве сти ма о ње го вом уни шта ва њу. Реч је о 

истањивању и разређивању овог слоја. Овако истањени и разређени 

делови названи су „озонске рупе”. Разуме се да овде није реч 

о пра вим ру па ма. Међутим, кроз озонске рупе све ве ћа ко ли чи на 

штет ног зра че ња до спе ва до Зе мљи не по вр ши не. Ови зра ци код 

љу ди мо гу да иза зо ву рак ко же, бо ле сти очи ју и сма њу ју чо ве кову 

од брам бе ну спо соб ност, што чи ни да љу ди лак ше обо ле ва ју. 

Ра за ра ње озо на утвр ђе но је из над Ан тарк ти ка, Ау стра ли је и Новог 

Зе лан да. Из ме ре не кон цен тра ци је би ле су двоструко ма ње 

од уо би ча је них. Од та да за шти та озон ског сло ја по ста ла је јед на 

од најважнијих тема на свету. Како долази до уништавања озона? 

Озонски омотач уништавају једињења хлора, флуора и угљеника. 

Ова је ди ње ња се на ла зе у ве ћој кон цен тра ци ји у фри жи де ри ма, 

за мр зи ва чи ма и ра зним спре јо ви ма (де зо до ранс, лак за ко су). 

Ка да до спе ју у ат мос фе ру не га тив но ути чу на озон. Осим ово га, 

озон уништавају и гасови које испуштају авиони и ракете. Зато је 

због свих нас нео п ход но да схва ти мо ва жност овог про бле ма и 

да по ку ша мо да за шти ти мо ва здух оно ли ко ко ли ко је то у на шој 

мо ћи. У Ау стра ли ји је, на при мер, на про из во ди ма озна че но да 

ли ути чу на озон или не. За тим, ста нов ни штво се упо зо ра ва да 

избегава сунчање у време најјачег сунца. Важно је да напоменемо 

да се по след њих го ди на озон ски слој опо ра вља.


Шта су озон ске ру пе? 

Киселе кише 

Упо зна ли смо се са на чи ни ма до спе ва ња за га ђи ва ча у ат мосфе 

ру. Спа ја њем са ка пљи ца ма во де у обла ци ма или на њи хо вом 

пу ту кроз ва здух ства ра ју се тзв. ки се ле ки ше. За раз ли ку од обичних 

ки ша, оне су вр ло штет не. Ки се ле ки ше па да ју на др ве ће, 

земљиште и језера. Оне су главни кривац за масовно сушење шума 

и уни шта ва ње жи вог све та у је зе ри ма. Осим то га, сма њу ју и 

плод ност зе мљи шта чи ме ути чу не га тив но на здра вље љу ди, или 

оштећују фасаде зграда и споменике. Ипак, сушење (изумирање) 

шу ма је нај ве ћи про блем. У мно гим зе мља ма, као што су Хо ланди 

ја и Бел ги ја, изумирање шума је попримило ве ли ке раз ме ре. У 

Нор ве шкој и Швед ској је, због ки се лих ки ша, пот пу но иш че зло 

неколико хиљада језера. Мере заштите у овим земљама се односе 

на сма ње ње из ба ци ва ња штет них га со ва у ат мос фе ру. 

Последице киселих киша 

Како настају киселе кише? 


• Велика потрошња горива учинила је да у атмосферу 

доспевају штетни гасови. 

• Коришћење енергије Сунца и ветра смањило би загађење 

атмосфере. 

• Озонске рупе су истањени делови озонског омотача. 

• Капљице воде у атмосфери и штетне материје доводе до 

стварања киселих киша. 

глобално загревање, 

озонске рупе, киселе кише 



89



А 


1. 

1. У че му је зна чај азо та у са ста ву ат мос фе ре? 

2. На број те сфе ре из ко јих се са сто ји ат мос фе ра? 

3. Шта је вре ме, а шта кли ма? 

4. На ве ди те ме те о ро ло шке еле мен те? 

5. Шта је ам пли ту да тем пе ра ту ре ва зду ха? 

6. Ка ко се на зи ва ин стру мент ко јим се ме ри тем пе ра ту ра ва зду ха? 

7. Шта је ве тро каз? 

8. На ко ји на чин се пра ти кре та ње ва зду шних ма са? 

9. Ка ко рас по ред коп на и мо ра ути че на кли му? 

10. Опи ши те основ не ка рак те ри сти ке пу стињ ске кли ме? 

11. Ко је обла сти на Зе мљи има ју по лар ну кли му? 

12. Где се ја вља пла нин ска кли ма? 

13. Шта су троп ске олу је и због че га су опа сне? 

14. На број те га со ве ста кле не ба ште? 

15. На ко ји на чин до ла зи до уни шта ва ња озо на? 

Б 


1. 



Проучите илустрацију и елементе 

који су дати. Покушајте 

да одговорите због чега је место: 

а) А топлије од Б лети 

б) В топлије од Г зими 

в) Г има већу амплитуду 

температуре ваздуха од В 

г) В топлије од Д зими 

д) Ђ хладније од Д 

Ветар 

В 

Г 

200m 

400m 

А 

Б 

600m 

Ђ 

Д 

90


2. 

Опишите време на сликама. 

3. 

На климадијаграму за Лондон 

одредите: 

а) највишу и најнижу 

температуру ваздуха 

б) разлику између највише 

и најниже температуре ваздуха 

(ºC) 

35 280 

30 240 

25 200 

20 160 


15 120 

10 


80 

5 40 

0 0 

Ј Ф М А М Ј Ј А С О Н Д 

(mm) 

4. 

Висина воденог слоја у кишомеру изражава се у 

ми ли ме три ма. Јед ном ми ли ме тру па да ви на од го ва ра 

количина од једне литре воде распоређена на један 

квадратни метар. Као и температуру, падавине најчешће 

приказујемо климадијаграмом, само што уместо 

линија користимо стубиће. Месечне суме падавина 

добијемо када саберемо падавине свих дана у датом 

месецу, а годишње када саберемо све месечне падави 

не. На климадијаграму за Лон дон уо ча ва мо ка ко се 

количина падавина мења у току године. 

Кишомер 

Ко ји ме сец има нај ви ше, а ко ји нај ма ње па да ви на? 



91

ВАЗДУШНИ ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ОМОТАЧ ЗЕМЉЕ 

В 


1. 

ЗАДАТАК: Користећи податке у табели нацртајте графикон. 

Шта мислите који тип климе је приказан на графикону? 

МОСКВА 

Ј 

Ф 

М 

А 

М 

Ј 

Ј 

А 

С 

О 

Н 

Д 

(ºC) 

–13 

–10 

–4 

6 

13 

16 

18 

17 

12 

6 

–1 

–7 

(mm) 

39 

38 

36 

37 

53 

58 

88 

71 

58 

45 

47 

54 

20 

280 

15 

240 

10 

200 

(ºC) 

5 

0 

160 

120 

(mm) 

–5 

–10 

–15 

Ј Ф М А М Ј Ј А С О Н Д 

80 

40 

0 



2. 

Који од следећих типова климе има највећу количину падавина у 

току године? Заокружи тачан одговор. 

а) пустињска; б) тропска; 

в) поларна; г) умерена. 

92


Воде на Земљи 


„Во да! Ти не маш ни уку са, ни бо је, ни ми ри са, те бе је не мо гу ће опи са ти, 

с то бом се ужи ва, а не зна се шта си ти... Ти си нај ве ће бо гат ство на све ту!” 

Ан то ан де Сент Ег зи пе ри, Мали Принц 




Во да је је ди на ма те ри ја у при ро ди ко ја се на ла зи у чвр стом, 

теч ном и га со ви том ста њу. Во де ни омо тач Зе мље, или хи дросфе 

ра, об у хва та све во де на на шој пла не ти: мо ра, оке а не, је зера, 

ре ке... Свет ско мо ре је нај ве ћи део хи дрос фе ре. 

1.СВЕТ СКО МО РЕ И ЊЕ ГО ВА 

ХО РИ ЗОН ТАЛ НА ПО ДЕ ЛА 

Ти хи оке ан 


Океани – највеће водене површине 

на Зе мљи, ко јe раз два ја ју по је ди не 

кон ти нен те 

Свет ско мо ре је скуп свих мо ра и оке а на и об у хва та две трећи 

не Зе мљи не по вр ши не. Оно је кон ти нен ти ма и остр ви ма поде 

ље но на пет оке а на: Ти хи оке ан, Атлант ски оке ан, Ин диј ски 

океан, Северни ледени океан и Јужни океан. Највећи део Светског 

мо ра, око 90%, на ла зи се на ју жној по лу лоп ти, ко ја се због то га 

на зи ва во де на по лу лоп та. 


Површине океана и максимална дубина 


Океан 

Тихи 

Атлантски 

Индијски 

Јужни 

Северни ледени 

Површина (милиони km2) 

165 

106 

72 

20 

13 

Максимална дубина (m) Место максималне дубине 

11.034 Маријанска потолина 

9.219 Порторикански ров 

7.450 Ров Јаве 

7.235 Код Јужносендвичке бразде 

5.449 Нанзенова потолина 

Атлантски оке ан 

Ве ли ки или Ти хи оке ан, по знат и као Па ци фик, има нај већу 

по вр ши ну и за хва та 49% Свет ског мо ра или 35% по вр ши не 

Зе мље. На ободу Тихог океана налази се највећа вулканска и 

земљотресна област – „Ватрени појас Пацифика”. На дну Ти хог 

океана јављају се највеће дубине на свету (Маријански ров, 11.034 

m). Пру жа ју се дуж ис точ них оба ла Ази је. 

Дру ги по по вр ши ни је Атлан ски оке ан, ко ји за хва та ско ро 

тре ћи ну Свет ског мо ра. На ла зи се из ме ђу Евро пе и Афри ке на 

ис то ку и Се вер не и Ју жне Аме ри ке на за па ду и простире се у 

94


правцу север –југ у облику латиничног слова „с” (S). Дуж средине 

дна океанског басена пружа се расцеп настао раздвајањем литосфер 

них пло ча, из ко јег из би ја ла ва. 

Индијски океан обухвата петину Светског мора. Како се највећим 

делом простире у тропским областима, то је најтоплији океан. 

Јужни океан на ла зи се око Ју жног по ла – Ан тарк ти ка. Спа да у 

плитке океане, просечне дубине 133 m. У овом океану се могу наћи 

ледени брегови током целе године. Северни ледени океан се налази 

око Северног пола – Арктика. То је најмањи и најплићи океан, 

који је делимично прекривен морским ледом током целе године. 

Индијски оке ан 

Који океани чине Светско море? 

Де ло ви оке а на ко ји су одво је ни остр ви ма или по лу о стр ви ма 

пред ста вља ју мо ра. Она се де ле на уну тра шња, ивич на и ме ђуо 

стрв ска. 

Уну тра шња мо ра су ско ро са свих стра на оп ко ље на копном. 

Са оке а ном или дру гим мо рем по ве за на су уским во деним 

про ла зи ма – мо ре у зи ма. Јадранско и Балтичко море су 

унутарконтинентална мора, јер се налазе унутар континента 

Европе. Средоземно море је међуконтинентално, јер се налази 

између континената Европе и Африке. 

Ивич на мо ра се ве ћом ду жи ном сво јих оба ла пру жа ју по ред 

кон ти не на та и то су Ба рен цо во, Се вер но, Си бир ско и Ја пан ско 

мо ре. 

Ме ђу о стрв ска мо ра сме ште на су уну тар ве ли ких острв ских 

гру па. Та ква су мо ра из ме ђу остр ва Ма лај ског ар хи пе ла га: Су лу, 

Ја ван ско и Це ле бе ско мо ре. 

Северни ледени оке ан 

Јужни океан 

Арабијско полуострво 


Острва – делови копна окружени са 

свих страна водама океана, мора, језе 

ра или ре ка (остр во Крф у Грч кој). 

По лу о стр ва – де ло ви коп на ко ји 

ду бље за ла зе у мо ре па их во да 

окру жу је са три стра не, а на че твртој 

су спо је ни са коп ном (Ара биј ско 

по лу о стр во). 

Архипелаг – скуп остр ва, обич но на 

отво ре ном мо ру (Егеј ски ар хи пе лаг, 

Ма лај ски ар хи пе лаг). 



95


Заливи су мањи делови океана и мора који про ди ру у коп но. 

Они могу бити фјордови и риаси. 

Фјор до ви су уски за ли ви стр мих и ви со ких оба ла, на ста ли 

по та па њем лед нич ких до ли на (ва ло ва). Че сто до сти жу ве ли ку 

ду жи ну и ду би ну. Нај ви ше их има на Скан ди нав ском по лу о стрву, 

ко је је за вре ме ле де ног до ба би ло пре кри ве но лед ни ци ма. 

Ледници су се спуштали према мору, ледничким долинама. Када је 

завршено ледено доба, ледници су се отопили, а у ледничке долине 

продрла је морска вода, формирајући заливе. Највећи европски 

фјорд је Сог не у Нор ве шкој, ду га чак 180 km и ду бок 1.200 m. 

Ри а си су заливи који су настали потапањем речних долина 

дуж обала. Овде се планински венци издижу, готово под правим 

углом. Риаса највише има у северозападној Шпанији, јужној Кини 

и по ред ис точ них оба ла Ау стра ли је. 

Об ја сни те раз ли ку из ме ђу фјо р да и ри а са. 

Поглед из Шпаније према Африци 

преко Гибралтарског мореуза 

Спо ме ну ли смо да су уски во де ни про ла зи ко ји раз два ја ју 

два коп на – мо ре у зи (те сна ци). Нај по зна ти ји су Ги брал тар, Босфор, 

Дар да не ли и Бе рин гов мо ре уз. Ши ро ки и ду гач ки мо ре у зи 

на зи ва ју се мор ским ка на лима (канал Ламанш – одваја Велику 

Британију од европског копна). 

С дру ге стра не, уза ни де ло ви коп на ко ји спа ја ју ве ће коп не не 

по вр ши не и раз два ја ју два мо ра називају се зе мљо у зи. Њи ховим 

про ко па ва њем на ста ли су ве штач ки мор ски ка на ли (Су ецки, 

Ко ринт ски, Па нам ски) ко ји има ју ве ли ки зна чај у по мор ском 

са о бра ћа ју. 

Об ја сни те раз ли ку из ме ђу мо ре у за и зе мљо у за. 

Суецки канал 

Која мора повезује? 




• Светско море предсавља скуп свих мора и океана и чини 

две трећине површине планете. 

• Мора су делови океана који су одвојени острвима и 

полуострвима. 

• Делови океана који продиру у копно представљају заливе. 

• Уски водени пролази који раздвајају два копна су мореузи. 

Свет ско мо ре, оке а ни, мо ра, 

за ли ви, фјор до ви, 

мо ре у зи, зе мљо у зи 

96


Зна мо да се мор ска во да раз ли ку је од реч не или је зер ске 

во де по свом гор ко сла ном уку су. Ме ђу тим, не са др же сва 

мо ра и сви оке а ни исту ко ли чи ну рас тво ре них со ли. По једи 

на мо ра су сла ни ја од дру гих. Ко је мо ре је нај сла ни је? 

2.СВОЈСТВА И КРЕТАЊА 

МОРСКЕ ВОДЕ 

Свој ства мор ске во де 

Осим раз ли ка у количини соли коју садрже, во де по је ди них 

мора и океана се разликују и по температури, боји и провидности. 

Салинитет или сланоћа морске воде је најважније својство. 

Са ли ни тет пред ста вља ко ли чи ну рас тво ре них со ли у во ди. Изражава 

се у промилима (‰) и показује колико грама соли садржи 

је дан ки ло грам во де. Салинитет за ви си од ис па ра ва ња и при тица 

ња слат ке во де од при то ка и па да ви на. 

Солана на Канарским острвима 

Шта је са ли ни тет и ка ко се из ра жа ва? 

Про се чан са ли ни тет Свет ског мо ра из но си 35 ‰, што зна чи 

да се у 1kg во де на ла зи у про се ку 35 g рас тво ре них со ли. Нај ве ћи 

са ли ни тет има Цр ве но мо ре (42 ‰), због ве ли ког ис па ра ва ња и 

ма лог при ти ца ња слат ке во де. Нај ма њи са ли ни тет има ју мо ра у 

поларним областима (у Фин ском за ли ву, све га 3‰). Cалинит ет 

се сма њу је од еква то ри јал ног по ја са пре ма по лар ним обла сти ма. 

Тем пе ра ту ра мор ске во де највиша је у тропским областима 

где износи око 28°С, у умереним је око 15°С, док је у по лар ним 

обла сти ма ис под 0°С. 

Боја мора је различита. На бо ју мо ра ути чу ње го ва ду би на, 

чистоћа воде, садржај материја у води. Топла и слана мора су изра 

зи то пла ве бо је, док су хлад на мо ра че сто си ва и зе лен ка ста. 

Испаравањем морске воде добија се 

морска со коју користимо у исхрани. 

Ис па ра ва ње се вр ши у ве ли ким 

плитким базенима током летњих месе 

ци, ка да је тем пе ра ту ра нај ви ша и 

ка да има нај ви ше ве тра. На дну ба зена 

та ло жи се со. 



97


Црвено море 

Бело море 

Жуто море 

Црно море 

Осим то га, про вид ност то плих мо ра је ве ли ка (Сар га шко мо ре, 

67 m), док је про вид ност хлад них мо ра знат но ма ња (Бе ло мо ре, 

10 m). 




При влач на си ла, си ла те же или 

гра ви та ци ја – си ла ко јом пла не та 

Зе мља при вла чи и одр жа ва љу де и 

ства ри на Зе мљи ној по вр ши ни. Грави 

та ци о на си ла Сун ца још је ве ћа и 

Сун це по мо ћу ње др жи на оку пу све 

пла не те. Гра ви та ци о на си ла Ме се ца 

је пак око шест пу та ма ња од гра вита 

ци о не си ле Зе мље. Под се ти те се 

Сун че вог си сте ма. 

98 

Кре та ње мор ске во де 

Мор ска во да је рет ко мир на и глат ка на по вр ши ни. Та ла си на 

мору су редовна појава. Зато кажемо да се морска вода непрекидно 

креће. Осим кретања у таласима, воде Светског мора покрећу 

та ко ђе пли ма и осе ка и мор ске стру је. 

На по вр ши ни мо ра углав ном ви ђа мо та ла се, ко ји нај че шће 

на ста ју под ути ца јем ве тра. Њи хо ва ви си на за ви си од ја чи не ветра 

и може достићи 9 m у Средоземном мору. Таласи који настају 

услед под вод них зе мљо тре са су мно го ви ши и на зи ва ју се цу нами. 

Они имају велику брзину и рушилачку моћ и често изазивају 

ка та стро фал не по сле ди це. Цу на ми ко ји је 2004. го ди не по го дио 

ју го и сточ ну и ју жну Ази ју од нео је 230.000 жи во та и био је је дан 

од нај ра зор ни јих и нај смр то но сни јих. 

Плима и осека представљају кретање морске воде које је изазвано 

утицајем силе теже Месеца и Сунца. Називају се још је морска 

до ба. Ако сте не кад пра ви ли дво рац од пе ска и оста ви ли га 

на пла жи пре ко но ћи, при ме ти ли сте да га је мор ска во да сво јим


на ди ра њем оште ти ла. То је би ла пли ма, из ди за ње и на ди ра ње 

воде на копно. Насупрот плими, спуштање нивоа мора и повлачење 

воде са обале представља осеку. Разлика у нивоу мора између 

из ди за ња то ком пли ме и спу шта ња за вре ме осе ке мо же би ти од 

10 cm до 20 m. Нај ве ћа је у за ли ву Фан ди у Ка на ди, где из но си 21 m. 

Пли ма и осе ка се пра вил но сме њу ју на сва ких шест са ти. 

Ко ли ко се пу та ја ви пли ма, а ко ли ко осе ка у то ку 24 ча са? 

Осим таласа, плиме и осеке, поједини делови мора, шири или 

ужи, кре ћу се по пут ре ка. То су морске струје ко је мо гу би ти топле 

или хлад не. То пле се кре ћу од еква то ра пре ма по ло ви ма. Обалама 

поред којих пролазе доносе лепо време. Обале Норвешке се 

не ле де са мо због то пле Голф ске стру је. Хлад не стру је се кре ћу 

од по ло ва пре ма еква то ру и сни жа ва ју тем пе ра ту ру ва зду ха. У 

Њу јор ку (САД) је хлад ни је не го у Ли са бо ну (Пор ту га ли ја), иа ко 

се налазе на сличној удаљености од екватора. То је због хлад не 

Лабрадорске струје. Морске струје најчешће покрећу снажни ветро 

ви ко ји ду ва ју увек у истом сме ру. Ве тро ви и мор ске стру је 

на овај на чин ме ња ју тем пе ра ту ру ва зду ха на пла не ти. Хлад ним 

обла сти ма до но се то пло ту, а то плим хлад но ћу. 

Залив Фанди у Канади током плиме 

и осеке 

Ка ко се кре ће 

мор ска во да? 

Морске струје 

• Најважнија својства морске воде су: салинитет, 

температура, боја и провидност. 

• Салинитет представља количину растворених соли у води и 

изражава се у промилима (‰). 

• Морска вода се креће у виду таласа, плиме и осеке и 

морских струја. 

• Морске струје представљају кретање појединих делова 

мора, попут река, и могу бити топле или хладне. 

99 


са ли ни тет, тем пе ра ту ра мо ра, 

бо ја мо ра, про вид ност мо ра, 

та ла си, цу на ми, пли ма и осе ка, 

мор ске стру је 




Нај че шће смо има ли при ли ку да ви ди мо во де на по вр ши ни 

Зе мље. То су би ле ре ке, мо ра, је зе ра... Зна мо ли да се во де 

на ла зе и у Зе мљи ној уну тра шњо сти? Те во де су нај чи сти је и 

ко ри сти мо их за пи ће. Та ква во да је она из бу на ра. 

3.ПОД ЗЕМ НЕ ВО ДЕ 

И ИЗ ВО РИ 

Под зем не во де 

Гејзир на Исланду 

За раз ли ку од Свет ског мо ра ко је је сла но, све во де на коп ну, 

или такозване копнене воде, су углав ном слат ке. Од укуп не во де 

на Зе мљи, коп не не во де за у зи ма ју све га 3 %. Коп не не во де ко је 

се на ла зе на Зе мљи ној по вр ши ни су по вр шин ске во де и у њих 

спа да ју ре ке, је зе ра и мо чва ре. Во де на коп ну ко је су у Зе мљи ној 

уну тра шњо сти, у пу ко ти на ма сте на и зе мљи шту је су под зем не 

во де. Ове во де су на ста ле од па да ви на ко је су по ни ра ле кроз 

зе мљи ште и раз ли чи те шу пљи не у сте на ма. Оне су до спе ле до 

непропустивих стена у унутрашњости Земље где су се нагомилавале, 

испуњавајући све шупљине у земљишту до одређене висине. 

На тај на чин обра зо вао се слој под зем не во де – издан. Сам на зив 

овог сло ја го во ри да он из да је во ду бу на ри ма. Упра во ни во во де 

у бу на ру по ка зу је гор њу гра ни цу из да ни. 



Издан 

Растресит слој 

Непропустив слој 

бунар 

Подземна вода 

100


За што ко ри сти мо бу на ре? 

Воде на копну (3%) Остало (0,9%) 

Површинска 

Реке (2%) 

вода (0,3%) 

Подземне 

воде (30,1%) 

Мочваре (11%) 

Светско 

море (97%) 

Ледници 

(68,7%) 

Језера 

(87%) 

Воде на Земљи 

Рас про стра ње ност во де на Зе мљи 

Воде на копну 

Површинска 

слатка вода 

Међутим, у природи се дешава да подземна вода буде заробљена 

из ме ђу два сло ја непропустивих сте на и то је он да ар те шка 

издан. Када се овакав тип подземне воде отвори помоћу дубоких 

бу шо ти на, он да во да че сто из би ја у ви ду во до ско ка. Из дан ску 

во ду ко ри сти мо за пи ће и на вод ња ва ње по љо при вред них усе ва. 

Шта је из дан? 

Артешка издан 

Растресит слој 

Непропустив слој 

Подземна вода 



101


Из во ри 

Ме сто на ком под зем на во да при род но из би ја на по вр ши ну 

представља извор. Важно је напоменути да се вештачко избијање 

под зем не во де на по вр ши ну у ви ду бу на ра и бу шо ти на не на зи ва 

из во ром. По сто ји ви ше ти по ва из во ра, од ко јих су нај ва жни ји 

вре ла и геј зи ри. 

Врело је јак кра шки из вор. Ја вља се на ме сти ма на ко ји ма подземни 

канали и пукотине у кречњаку којима тече вода избијају на 

по вр ши ну. Нај че шће се ја вља ју на дну и на стра на ма реч них доли 

на, у са мим реч ним ко ри ти ма, по ред је зе ра и на њи хо вом дну. 

Вре ла су ве о ма бо га та во дом и од њих на ста ју ре ке. Ре ка Мла ва, 

у Србији, на ста је од Жа гу бич ког вре ла (ули ва се у Ду нав бли зу 

Ко стол ца). У су шном пе ри о ду го ди не до га ђа се да вре ла има ју 

ма њу ко ли чи ну во де, а не ка од њих и пре су ше. Зато ка же мо да се 

ко ли чи на во де ко ја из би ја из вре ла ко ле ба. 

Геј зи ри су то пли из во ри ко ји по вре ме но из ба цу ју млаз вре ле 

во де или во де не па ре у ви си ну. Тем пе ра ту ра во де у геј зи ри ма је 

око 80°С. Во да из геј зи ра из би ја као во до скок, у раз ма ци ма од 

не ко ли ко ми ну та до не ко ли ко да на. Геј зи ри се на ла зе на ме стима 

са вул кан ском ак тив но шћу у про шло сти. Нај ви ше их има на 

Ислан ду, у Се вер ној Аме ри ци и на Но вом Зе лан ду. Нај по зна ти ји 

је Стари Верни (енг. Old Faithful) у америчком националном парку 

Је ло у стон. Овај геј зир из ба цу је хи ља де ли та ра во де на сва ких 65 

до 92 ми ну та, до ви си не од 55 m. 

Об ја сни те раз ли ку из ме ђу вре ла и геј зи ра? 

Жагубичко врело, Србија 

По себ ну гру пу из во ра пред ста вља ју 

из во ри ко ји са др же рас тво ре не мине 

ра ле и има ју ле ко ви та свој ства. 

Називамо их ми не рал ним из во рима. 

Њи хо ва во да је ле ко ви та па се 

ко ри сти за пи ће и ку па ње, а око таквих 

из во ра на ста ла су при род на 

лечилишта – ба ње. Ср би ја је бо га та 

ова квим из во ри ма и ба ња ма, а најпо 

зна ти је су Вр њач ка ба ња и Со кобања. 



Гејзир Стари Верни, Национални 

парк Јелоустон, САД 

• Воде на копну које настају од падавина, пониру кроз земљиште 

и испуњавају различите шупљине у стенама у Земљиној 

унутрашњости представљају подземне воде 

• Издан представља слој подземне воде. 

• Место на ком подземна вода природно избија на површину 

представља извор. 

• Јаки крашки извори су врела, а топли извори који повремено 

избацују млаз вреле воде или водене паре у висину су гејзири. 


под зем не во де, из дан, 

ар те шка из дан, вре ло, геј зир 

102


Сви смо има ли при ли ку у жи во ту да ви ди мо ре ку. Не ки 

су се у њој и ку па ли. Ве ли ки број на се ља на стао је уз реку. 

Ре ке су нам ва жне јер њи хо ву во ду ко ри сти мо за пиће, 

на вод ња ва ње, пло вид бу и на ре ка ма се ре кре и ра мо. 

Је смо ли се икад за пи та ли шта чи ни јед ну ре ку и на ко ји 

начин она настаје? 

4.РЕКЕ 

Ушће 

Еле мен ти ре ке 

Реку чи не реч но ко ри то и во да ко ја се њи ме кре ће. Ви де ли смо 

да реч но ко ри то на ста је еро зив ним ра дом реч не во де. Во да у реци 

потиче од падавина и подземних вода. Она најпре тече у виду 

ма лих во де них мла зе ва, ко ји с вре ме ном по ста ју ши ри и ду бљи. 

Ме сто ода кле по чи ње ре ка на зи ва се из вор или гла ва ре ке. Ре ке 

обич но на ста ју од ви ше из во ра. Из вор мо же би ти вре ло (вре ло 

ре ке Мла ве), је зе ро (ре ка Лим из ви ре из Плав ског је зе ра), а у висо 

ким пла ни на ма и лед ник (ре ка Ро на). Јед на ре ка мо же на ста ти 

и спа ја њем две ре ке, као што Ве ли ка Мо ра ва на ста је спа ја њем 

За пад не и Ју жне Мо ра ве код Ста ла ћа. 

Ме сто где се ре ка ули ва у дру гу ре ку, је зе ро или мо ре на зи ва се 

ушће. По се бан об лик ушћа ре ке у је зе ро или мо ре је делта. Она 

на ста је та ло же њем реч ног на но са, пре ко ко јег се во да раз ли ва у 

ви ше ма њих ре ка. Под се ћа ју на грч ко сло во дел та (Δ) па оту да и 

на зив за ова ква реч на ушћа. Дел те мо гу би ти ве ли ких ди мен зија 

и стал но се по ве ћа ва ју због то га што ре ка из но ва та ло жи свој 

речни нанос. По својим делтама познате су реке Нил, Мисисипи, 

Ду нав и Вол га. 

Ко ји су еле мен ти ре ке? 

Притока 

Елементи реке 

Извор 

Подсетите се: 

Шта је речно корито? 

стр. 61 



103


Делта реке Нил 

Естуари су ушћа ре ка у об ли ку лев ка. Они су на ста ли по та пањем 

реч ног ушћа у мо ре и под се ћа ју на за ли ве. На ста ју на обала 

ма где су ве ли ке раз ли ке из ме ђу пли ме и осе ке. Ова ква ушћа 

има ју ре ке Тем за, Жи рон да и Ло а ра. 

Да кле, ре ке по чи њу од из во ра и за вр ша ва ју се на ушћу. Ток 

реке између извора и ушћа може бити планински и равничарски. 

Пла нин ске ре ке су бр зе и има ју уске реч не до ли не. Оне че сто 

обра зу ју во до па де и бр за ке. За раз ли ку од пла нин ских, рав ничар 

ске ре ке има ју спор ток и ши ро ко и плит ко ко ри то. Оне че сто 

кри ву да ју и фор ми ра ју ме ан дре. Ви син ска раз ли ка ко ју ре ка савлада 

на свом путу између извора и ушћа представља пад реке и 

из ра жа ва се у ме три ма (m). 

Реч ни си стем, реч на мре жа и реч ни слив 

Естуар Ла Плата, Аргентина 

Као што су ор га ни у на шем те лу по ве за ни у јед ну це ли ну, тако 

и ре ка са сво јим при то ка ма пред ста вља јед ну це ли ну ко ја се 

зо ве реч ни си стем. Реч ни си стем се са сто ји од глав не ре ке и 

ње них при то ка. Ре ка Ама зон са сво јим при то ка ма пред ста вља 

нај ве ћи реч ни си стем на Зе мљи. С дру ге стра не, реч ни си стем 

треба разликовати од речне мреже , ко ју чи не све ре ке на не ком 



Речна мрежа Србије 

104


про сто ру. На при мер, Ве ли ка Мо ра ва са сво јим при то ка ма чи ни 

је дан реч ни си стем, док све ре ке на те ри то ри ји Ср би је пред ставља 

ју реч ну мре жу. 

Об ја сни те раз ли ку из ме ђу реч ног си сте ма и реч не мре же? 

По вр ши на коп на са ко је ре ке оти чу реч ним си сте мом у океан, 

мо ре, је зе ро или дру гу ре ку пред ста вља реч ни слив. Гра ни ца 

у ви ду уз ви ше ња, ко ја раз два ја два су сед на реч на сли ва, на зи ва 

се раз во ђе. У пла нин ским обла сти ма раз во ђа су ја сно од ре ђе на 

и пред ста вље на су пла нин ским гре бе ни ма. У ни зи ја ма је те шко 

одредити границу између два речна слива, па таква развођа сматра 

мо нео д ре ђе ним. 

Ре ка ко ја у јед ном де лу свог то ка пони 

ре и пе ћин ским ка на ли ма те че 

подземно да би се поново појавила 

на површини назива се по нор ни ца. 

Та ква је ре ка Тре би шњи ца у Хер цеговини. 

Про ме на ко ли чи не во де у ре ка ма 

Осим над мор ске ви си не ко ју ре ка са вла да, ва жно је да зна мо 

ви си ну и ко ли чи ну во де у ре ци. Ви си на во де у реч ном ко ри ту 

на зи ва се још и во до стај и из ра жа ва се у цен ти ме три ма (cm). 

При ви со ким во до ста ји ма, мо гу на ста ти по пла ве и на не ти ве лику 

ште ту љу ди ма. То ком ни ских во до ста ја, на плов ним ре ка ма 

ја вља ју се пли ћа ци ко ји оте жа ва ју пло вид бу. 

Количина воде која протекне реком поред неког места у једној 

се кун ди је про ти цај и из ра жа ва се у m 3 /s. Во до стај и про ти цај 

зависе од падавина и мењају се у току године, због чега уочавамо 

да у ре ци не кад има ви ше, а не ка да ма ње во де. Де ша ва се, то ком 

су шних пе ри о да, и да ре ке пре су ше. 

Нај ду жа ре ка на све ту је Ама зон у Јужној 

Америци. Њена дужина износи 

6.992 km и за хва та реч ни слив од 

бли зу 7.000.000 km 2 . Про ти цај ове реке 

је 209.000 m 3 . 

Да ли се ко ли чи на во де у ре ци ме ња? 


• Основни елементи реке су речно корито и вода која се 

њиме креће. Реку такође чине извор и ушће. 

• Главна река са својим притокама чини један речни систем. 

• Површина копна са које реке отичу речним системом у 

океан, море, језеро или другу реку представља речни слив. 

• Количина воде која протекне реком поред неког места у 

једној секунди је протицај. 

из вор, ушће, дел та, есту ар, 

пад реке, реч ни си си тем, 

реч на мре жа, реч ни слив, 

раз во ђе 



105


Од свих по вр шин ских во да, је зе ра су нај леп ша. Опeвана су у 

мно гим пе сма ма и тема су мно гих ле ген ди. Раз ли чи та по свом 

на чи ну по стан ка, она кра се при ро ду и под се ћа ју нас да их чувамо. 

5.ЈЕЗЕРА И ЛЕДНИЦИ 

Мртво море 

Мр тво мо ре је нај сла ни је је зе ро на 

све ту. Ње гов са ли ни тет је ско ро девет 

пу та ве ћи од са ли ни те та обич не 

мор ске во де. Због то га у Мр твом мору 

не ма биљ ног и жи во тињ ског света. 

Због ви со ког са др жа ја со ли, во да 

је гу ста и у њој се не мо же пли ва ти, 

већ са мо плу та ти. Оба ле Мр твог мора 

де ле др жа ве Изра ел и Јор дан, а 

има при то ку – ре ку Јор дан. Мр тво 

мо ре се на ла зи 423 m ис под ни воа 

мо ра, а то пред ста вља нај ни жи део 

коп на на све ту. 

Је зе ра су уду бље ња на коп ну ис пу ње на во дом. Под се ти мо се 

ски це о рас про стра ње но сти во да на страни 101. Ви де ће мо да језе 

ра за у зи ма ју нај ве ћи про це нат коп не них во да. Она се са сто је 

из уду бље ња у ко ме је је зе ро сме ште но – је зер ског ба се на и воде 

ко ја га ис пу ња ва. Не зна се та чан број је зе ра, али је по зна то 

да их Фин ска има нај ви ше (пре ко 100.000) због че га се и на зи ва 

Зе мљом хи ља ду је зе ра. 

Бу ду ћи да је зе ра при па да ју коп не ним во да ма, во да у њи ма је 

слатка. Међутим, постоје и слана језера. Једно од таквих је Мртво 

мо ре на Бли ском ис то ку, чи ји са ли ни тет до сти же 340‰. 

Је зе ра до би ја ју во ду од па да ви на, под зем них во да и ре ка. Она 

има ју сво је при то ке али и ото ке, ре ке ко је из ви ру из њих. Ре ка 

Рај на се нај пре ули ва у Бо ден ско је зе ро у Швај цар ској, на ју гои 

сто ку, а за тим ис ти че из ње га као ото ка на се ве ро за па ду. Има 

је зе ра без ото ка и она гу бе во ду са мо ис па ра ва њем (Ка спиј ско 

језеро, језеро Чад). Таква језера се с временом исушују, зарастају 

барским биљкама и могу прерасти у мочваре. Мочваре пак могу 

на ста ти и услед из ди за ња ни воа под зем них во да. Нај по зна ти ја 

мо чва ра на све ту је Евер глејдс у Се вер ној Аме ри ци. 

У че му је раз ли ка из ме ђу 

је зе ра и мо чва ре? 



106


Ти по ви је зе ра 

По на чи ну по стан ка ба се на, је зе ра се де ле на: тек тон ска, вулкан 

ска, лед нич ка, кра шка, реч на, еол ска и ве штач ка је зе ра. 

Подсетимо се лекције о 

обликовању рељефа радом 

спољашњих сила 

Тип језера Постанак Пример 

Тек тон ска 

је зе ра 

На ста ју у ко тли на ма ко је су спу ште не дуж 

ра се да у Зе мљи ној ко ри. То су обич но вели 

ка и ду бо ка је зе ра . 

Бајкалско (Русија), 

Охридско (БЈР 

Македонија) 

Вул кан ска 


При па да ју тек тон ским је зе ри ма и на ста ју 

ка да се кра те ри уга ше них вул ка на 

ис пу не во дом. Обич но су кру жног 

об ли ка. 

Кратерско језеро 

(САД ) 

Бајкалско језеро 

Лед нич ка 


На ста ју у уду бље њи ма ко ја су на ста ла 

ра дом лед ни ка (лед нич ка еро зив на 

је зе ра) и на ме сти ма на ко ји ма је 

таложен моренски материјал (лед нич ка 

аку му ла тив на је зе ра). Овај тип је зе ра 

се на ла зи на ви со ким пла ни на ма. 

Велико црно језеро 

на Дурмитору (Црна 

Гора) и Би о град ско 

језеро на Бјеласици 

(Црна Гора). 

Кратерско језеро 

Кра шка 


На ста ју у вр та ча ма, ува ла ма и кра шким 

по љи ма. Има их у обла сти ма ко је су 

из гра ђе не од креч ња ка, као што су 

Динарске планине. 

Скадарско језеро 

(Црна гора), 

Ша ско је зе ро (Цр на 

Гора) 

Речна 


На ста ју у од се че ним реч ним ме ан дри ма 

и на зи ва ју се мр тва је. На ла зе се 

углав ном бли зу ве ћих ре ка. Код нас их 

има дуж Ду на ва, Са ве, Ти се и Ве ли ке 

Мо ра ве. На зи ва ју се још и ба ра ма, иа ко 

то по по стан ку ни су. 

Обед ска ба ра 

(Србија), 

Царска бара 

(Србија) 

Обедска бара 

Еол ска 


Ја вља ју се углав ном у пу сти ња ма, тј. 

обла сти ма ко је су из гра ђе не од пе ска. 

Она на ста ју у уду бље њи ма ко ја је 

фор ми рао ве тар. 

Палићко језеро 


Ђердапско језеро 

Ве штач ка 


На ста ју пре гра ђи ва њем реч них то ко ва 

бра на ма ко је се углав ном гра де да би се 

добијала електрична енергија. Рибњаци 

се та ко ђе убра ја ју у ве штач ка је зе ра. 

Ђердапско језеро на 

Дунаву 


Ка ква је раз ли ка 

између природних 

и ве штач ких је зе ра? 



107


Лед ни ци 

У хлад ним обла сти ма стал но па да снег ко ји се на го ми ла ва, 

фор ми ра ју ћи лед. Од ве ли ких ко ли чи на ле да на ста је лед ник: 

ле де на ма са ко ја се кре ће и на свом пу ту ло ми ко ма де сте на. 

Лед ник је, у ства ри, за мр зну та и за ро бље на слат ка во да и има га 

на свим кон ти нен ти ма, осим у Ау стра ли ји. У Ср би ји се, уме сто 

пра вих лед ни ка, на нај ви шим пла ни на ма мо гу ви де ти сне жни 

на но си – сне жа ни ци. 


Ледник 


Шта су лед ни ци? За што у Ср би ји не ма пра вих лед ни ка? 


• Је зе ра су уду бље ња на коп ну ис пу ње на во дом. При ма ју 

во ду од па да ви на, под зем них во да и ре ка. 

• Је зе ра се де ле на тек тон ска, вул кан ска, лед нич ка, кра шка, 

реч на, еол ска и ве штач ка је зе ра. 

• Мо чва ре на ста ју ису ши ва њем је зе ра и њи хо вим за ра стањем 

у бар ско би ље. 

• Лед ник је по крет на ле де на ма са ко ја на ста је на ме сти ма на 

ко ји ма снег не успе ва да се ото пи и где се го ди на ма та ло жи. 

језеро, мочвара, ледник 

108


Без во де је жи вот на Зе мљи не мо гућ. Во ду ко ри сти мо и за рекре 

а ци ју, пло вид бу, у ин ду стри ји... Ме ђу тим, де ша ва се да во да 

по ка же и сво је дру го ли це и иза зо ве ве ли ке не во ље. Ва жно је 

да се за та кве до га ђа је уна пред при пре ми мо и да, када до њих 

дође, правилно поступимо. 

6.ЧОВЕК И ВОДА 

Узро ци по пла ва 

Ка да во до стај по ра сте на ре ка ма до те ме ре да ко ри то ви ше 

не мо же да за др жи во ду, ре ка се из ли ва из реч ног ко ри та и плави 

окол не обла сти. Та ква по ја ва на зи ва се по пла ва. Не носе све 

ре ке ри зик од по пла ве. До поплава мо же до ћи због ја ких па дави 

на. Уко ли ко ки ша па да не ко ли ко да на уза стоп но, зе мљи ште 

се за си ти во дом и ви ше ни је у ста њу да је при ми и за др жи. Та да 

се во да из ли ва, пла ве ћи све око се бе. По пла ве се код нас ја вља ју 

у про лећ ним ме се ци ма. Осим ја ких ки ша, у том пе ри о ду до ла зи 

и до то пље ња сне га на ви со ким пла ни на ма, што по ве ћа ва ри зик 

од по пла ве. 

Током зиме, поплаве се најчешће јављају услед нагомилавања 

леда у рекама. Наиме, нагомилани лед формира природну брану 

на ре ци ко ја спре ча ва ток во де и до во ди до ње ног из ли ва ња узвод 

но. Ова кве по пла ве су че сте на ру ским ре ка ма. 

С дру ге стра не, чо век сво јим ак тив но сти ма та ко ђе мо же утица 

ти на по пла ве. Ру ше ње ве штач ких бра на услед зе мљо тре са 

мо же до ве сти до озбиљ них по пла ва и ма те ри јал них и људ ских 

гу би та ка. 

Након обилних падавина у Србији, 

у мају 2014. године, потопљено 

је 90% Обреновца. Евакуисано је 

цело насеље. Осим срушених кућа, 

однетих путева, поплаве су нанеле 

велику штету пољопривредном 

земљишту. 

Како настају поплаве? 



109


Ка ко мо же мо 

сма њи ти ри зик од по пла ва? 

Постоје мере које можемо предузети како бисмо умањили ризик 

од поплава и добро се организовали уколико до поплаве дође. 

Ево не ко ли ко упут ста ва: 

ПРЕ ПО ПЛА ВЕ 

– ре дов но кон тро ли са ти во до стај на ре ка ма, ка ко би смо на 

вре ме уо чи ли по раст 

– из гра ди ти ве штач ке ка на ле по ред ре ка, ко ји би при хва ти ли 

во ду ка да поч не из ли ва ње ре ке 

– из град ња на си па дуж ре ке или бра не, ка ко би смо спре чи ли 

из ли ва ње 

– за са ди ти др ве ће у реч ном сли ву, јер биљ ке упи ја ју во ду 

ЗА ВРЕ МЕ ПО ПЛА ВЕ 

– скло ни ти се на окол но уз ви ше ње, пре то га ис кљу чи ти во ду 

и стру ју у ку ћи или ста ну 

– по не ти ре зер ве во де за пи ће и хра не 

– из бе га ва ти обла сти ко је су нај ви ше по пла вље не 

– пра ти ти упут ства ло кал не слу жбе за за шти ту и спа са ва ње 

– не мој те ни кад пли ва ти или ко ра ча ти кроз по пла ву 



НА КОН ПО ПЛА ВЕ 

– по тра жи те ме ди цин ску по моћ 

– не вра ћај те се ку ћи док то над ле жне слу жбе не до зво ле 

– ка да добијете до зво лу, уђи те па жљи во у дом и утвр ди те ште ту 

– очи сти те и дез ин фи куј те дом 

Шта не сме мо ра ди ти ка да до ђе до по пла ве? 

110


На ко ји на чин чо век 

ути че на за га ђе ње во да? 

Јед ном ис ко ри шће на чи ста во да по ста је от пад на во да. Да ли 

сте се пи та ли за што? Од го вор је вр ло ја сан. Због то га што смо 

упо тре бом во де, кроз пра ње ру ку, ку па ње, пра ње ули ца, ко ришће 

њем у ин ду стри ји и по љо при вре ди, уне ли у во ду од ре ђе не 

ма те ри је и из ме ни ли њен са став. Да кле, за га ђе ње во де по ти че 

од копнених активности. Хемијска средства која се користе у пољопривреди 

за боље приносе, спирањем са земљишта, доспевају у 

реке и подземне воде. Затим, на нафтним платформама на којима 

се цр пи наф та са мор ског дна ја вља се про блем из ли ва ња наф те и 

појаве нафтних мрља. Процењено је да сваке године истекне око 

15 ми ли о на то на наф те у во де. 

Постоји река у Источној Србији коју 

називају мртвом реком, због тога што 

је један од најзагађенијих водотокова 

у Ср би ји. То је Бор ска ре ка. Не ка да су 

се љу ди у њој ку па ли и пра ли ву ну. 

Во да у ре ци је та да би ла хлад на и бистра. 

Због близине рудника и изливања 

канализације, овом водом данас 

протичу штетне материје и зато у реци 

нема ниједне живе врсте. 

Ка ко и чи ме љу ди за га ђу ју во ду? 

От пад не во де ис пу шта ју се у ре ке и мо ра и за га ђу ју их, ути чући 

та ко на биљ ни и жи во тињ ски свет ко ји у во да ма жи ви (изази 

ва ју по мор ри бе). По је ди не ре ке су то ли ко за га ђе не да се не 

мо гу ко ри сти ти за пи ће и ку па ње, као што је то Бор ска ре ка у 

Источној Србији. Процене су да милијарду људи на нашој планети 

не ма при ступ чи стој пи ја ћој во ди. Због не до стат ка ис прав не 

во де мно ги љу ди су обо ле ли. Не ста ши ца и за га ђе ње во де мо гу у 

будућности чак да изазову озбиљне ратне сукобе. Због тога је важно 

да штедимо воду и одговорно се понашамо. Стално праћење 

ква ли те та во де услов је за ње ну за шти ту. За га ђе ње во де се мо же 

спре чи ти за шти том из во ра, стал ним пре чи шћа ва њем от пад них 

вода, постављањем ђубришта даље од водотока и смањеном употре 

бом ђу бри ва у по љо при вре ди. 

Колико воде 

потрошимо током 

прања зуба и 

купања? Да ли 

том приликом 

повремено 

искључујемо воду 

или пуштамо да 

непрекидно тече? 


• По пла ва пред ста вља из ли ва ње ре ке из реч ног ко ри та и 

пла вље ње окол них обла сти, нај че шће услед ја ких па да ви на. 

• Ка ко би смо сма њи ли ри зик од по пла ве, по треб но је ре довно 

пра ти ти во до стај на ре ка ма. 

• От пад не во де за га ђу ју ре ке и мо ра и утичу не га тив но на 

биљ ни и жи во тињ ски свет ко ји у њи ма жи ви. 

• За шти та во да спро во ди се стал ним пра ће њем ква ли те та 

во да, за шти том из во ра, спре ча ва њем за га ђе ња и пре чи шћава 

њем от пад них во да. 

поплава, загађење вода, 

заштита вода 



111



А 


1. 

1. Шта обухвата Светско море? 

2. Објасните разлику између ивичних и унутрашњих мора? 

3. Како се креће морска вода? 

4. Услед чега настају плима и осека? 

5. У чему је разлика између обичног таласа и цунамија? 

6. Шта су мореузи? 

7. Шта су врела? 

8. Која су два основна елемента реке? 

9. Шта су делте? 

10. Како се деле природна језера? 

11. Како долази до поплава? 


Б 



1. 

На карти света 

упишите називе 

океана и мора. 

112


2. 

На карти је приказан слив реке Мисисипи у Северној Америци, који је обележен 

словима од А до Ђ. Поред сваког назива упишите слово на које се односи: 

СЈЕДИЊЕНЕ 

АМЕРИЧКЕ 

ДРЖАВЕ 

Ђ 

Мисури 

Д 

КАНАДА 

A 

Мисисипи 

Г 

В 

С 

извор 

притока 

речни слив 

ушће 

делта 

развође 

Мисисипи 

Атлантски 

океан 

Тихи 

океан 

МЕКСИКО 

Б 

0 500 km 

3. 

Испод сваке илустрације упишите 

ком типу језеро припада. 



113


В 


1. 

ЗАДАТАК: Опишите разлике између река приказаних на сликама. 

Одговорите на питања: 

Која река је бржа? Зашто? 

Koja река има већи протицај? Зашто? 



2. 

Који тип извора је 

приказан на слици? 

Објасните 

како настаје? 

114


Биљни и животињски свет на Земљи 

Лептир 

Научнике је одувек занимао број биљних и животињских врста 

на планети и њихова распрострањеност. Географска дисциплина 

која се бави овим питањима назива се биогеографија. 




Те шко је од ре ди ти број биљ них и жи во тињ ских вр ста на 

пла не ти, јер се тај број стал но ме ња. Но ве вр сте на ста ју, док 

по је ди не иш че за ва ју, као што су иш че зла не ка да нај ве ћа 

жи ва би ћа на Зе мљи, ди но са у ру си. Ипак, не ма ју све обла сти 

бо гат и ра зно вр стан жи ви свет. По је ди не обла сти су бо га тије 

жи вим све том од дру гих. За што? 

1.РАС ПРО СТИ РА ЊЕ БИЉ НОГ 

И ЖИ ВО ТИЊ СКОГ СВЕ ТА 

НА ЗЕ МЉИ 

При род не зо не 



Још на почетку школске године смо научили да биосферу чине 

сва жи ва би ћа на пла не ти. Она се на ла зе у свим Зе мљи ним сфе рама: 

литосфери, хидросфери и атмосфери. Другим речима, живог 

све та има у зе мљи и сте на ма, во ди и ва зду ху. Упра во ка рак те ристи 

ке ре ље фа, во да, зе мљи шта и кли ма ути чу на рас про стра њеност 

биљ ног и жи во тињ ског све та. То су аби о тич ки фак то ри. 

Човек, као и други организми у њиховом узајамном односу, могу 

утицати на распрострањење живог света. Сви ти утицаји спадају 

у би о тич ке фак то ре. 

Ипак, на распрострањење биљног и животињског света на Земљи 

највећи утицај имају климатски услови, а пре свега температу 

ра ва зду ха и па да ви не. С про ме ном кли ме од еква то ра пре ма 

по ло ви ма, сме њу ју се и при род не зо не (по ја се ви), ко је су на сеље 

не од ре ђе ним биљ ним и жи во тињ ским вр ста ма. На Зе мљи се 

мо же из дво ји ти осам при род них зо на: троп ске (ки шне) шу ме, 

саване, пустиње, суптропска (средоземна) вегетација, степе, шуме 

умереног појаса, тундре, поларне пустиње. Како температура ваздуха 

с повећањем надморске висине опада, а количина падавина 

се по ве ћа ва, при род не зо не се сме њу ју и вер ти кал но. 

У че му је ра ли ка из ме ђу аби о тич ких и би о тич ких фак то ра? 

116


Хо ри зон тал ни рас по ред 

биљ ног и жи во тињ ског све та 

Природне зоне од екватора према половима, најбоље ћемо пратити 

уз географску карту на којој су приказани типови климе. У 

обла сти ма еква то ри јал не и мон сун ске кли ме про сти ре се зо на 

троп ских ки шних шу ма. Ову при род ну зо ну од ли ку је ве ли ки 

број биљ них и жи во тињ ских вр ста у усло ви ма то пле и вла жне климе. 

Дрвеће је зелено током целе године, а стабла достижу и преко 

70 m. Најпознатије биљне врсте су махагони, сандалово дрво и кафа, 

а животињске мајмуни, тигар, бројне врсте птица и инсеката. 

Се вер ни је и ју жни је од троп ских ки шних шу ма про сти ре се 

зо на са ва на, у обла сти ма где вла да троп ска кли ма. Са ва не су 

пред ста вље не тра ва ма ви со ким од 2 до 4 m, са рет ким и по је динач 

ним др ве ћем. Нај по зна ти је др во aфричких са ва на је ба о баб. 

У са ва на ма жи ве лав, ан ти ло па, ле о пард и хи је на. 

Пустиње об у хва та ју обла сти између жарког и умереног појаса. 

Имајући у виду малу количину падавина, оне су веома сиромашне 

биљ ним све том. Да би оп ста ле, биљ ке по пут как ту са, у свом ста блу 

нагомилавају велике количине воде. Типична пустињска животиња 

је камила. 

Ко је при род не зо не се на ла зе из ме ђу еква то ра и по врат ни ка? 

Природне зоне вегетације 

Тропске кишне шуме 

Савана 

Пустиња 



117


У условима суптропске климе, распрострањена је суптропска 

(средоземна) вегетација. У овој обла сти се уз га ја ју вр сте ко је најчешће 

виђамо на мору: лимун, поморанџа, смоква и маслине. Живо 

тињ ски свет је си ро ма шан, највише је гуштера, змија и паука. 

У уме ре ном по ја су, у обла сти ма са па да ви на ма до 500 mm, 

присутне су степе, природна зона обрасла ниском травом. У њој 

се нај ви ше га је жи та ри це (пше ни ца, ку ку руз) и ин ду стриј ско биље 

(сун цо крет, ше ћер на ре па). Од жи во тињ ских вр ста сре ћу се 

лисица и вук, као и различите врсте гмизаваца, инсеката, глодара 

и пти ца. 

У областима умерено континенталне климе заступљене су шуме 

уме ре ног по ја са – ли сто пад не шу ме. Нај че шће су бу ко ве и 

хра сто ве шу ме, али ја вља ју се и граб, ли па, ја сен, ја вор и дру ге 

вр сте. У овим шу ма ма жи ве: ве ве ри це, ли си це, ву ко ви, ди вље 

сви ње, ме две ди, ср не и је ле ни. 


Средоземна вегетација 

Степа 


Шума умереног појаса 

Тајга 

Иду ћи ка се ве ру, кли ма по ста је хлад ни ја и ли сто пад не шу ме 

по сте пе но сме њу ју че ти нар ске шу ме, ко је се на се вер ној по лулоп 

ти на зи ва ју тај ге. Че ти нар ске шу ме су, због хлад ни је кли ме, 

118


сиромашније животињским светом од листопадних. Осим врста 

које живе и у листопадним шумама овде живе још и: ласице, куне, 

да бро ви и дру ге жи во ти ње. 

Ко јим је биљ ним и жи во тињ ским 

врстама богата наша земља? 

Иду ћи да ље према половима, усло ви за жи ви свет све су не повољ 

ни ји и тај га по сте пе но пре ла зи у тундру, зо ну без др ве ћа, са 

си ро ма шним биљ ним по кри ва чем у ви ду ма хо ви на и ли ша је ва. 

Од жи во тињ ских вр ста за сту пље ни су ир вас, по лар ни зец и сибир 

ски мр ки ме двед. 

У обла сти ма око по ло ва тем пе ра ту ре су го то во це ле го ди не 

ис под ну ле. Чак и у то ку крат ког ле та мра зе ви и снег су уо би ча јена 

по ја ва. Због то га су ови пре де ли пре кри ве ни ве чи тим сне гом 

и ле дом, што оне мо гу ћа ва оп ста нак биљ ног све та. За то их на зива 

мо по лар ним пу сти ња ма. 

Тундра 

Поларна пустиња 


• При род не зо не се сме њу ју са про ме ном кли ме, од еква то ра 

пре ма по ло ви ма. 

• У при род не зо не спа да ју: троп ске (ки шне) шу ме, са ва не, пусти 

ње, суптроп ске шу ме, сте пе, шу ме уме ре ног по ја са, тундре, 

по лар не пу сти ње. 

• Са по ве ћа њем над мор ске ви си не при род не зо не се сме њу ју 

вертикално. 

при род не зо не, троп ске ки шне 

шу ме, са ва на, пу сти ња, 

сре до зем на ве ге та ци ја, сте па, 

шу ме уме ре ног по ја са, 

тај га, тун дра 



119


Ва жно је да зна мо да биљ не и жи во тињ ске вр сте на ста ју, 

жи ве и не ста ју и да је то уо би ча је на по ја ва у при ро ди. Ипак, 

нео п ход но је да се пре ма њи ма оп хо ди мо од го вор но и да их 

шти ти мо! 

2.УГРО ЖЕ НОСТ И ЗА ШТИ ТА 

ЖИ ВОГ СВЕ ТА 

Угро жа ва ње жи вог све та 

Додо – изумрла врста птице 

нелетачице која је живела на 

острву Маурицијус. 

Од свог по стан ка до да нас, чо век је из ме нио сво ју жи вот ну 

сре ди ну. Кр че њем шу ма не ста ја ле су по је ди не биљ не вр сте, док 

су жи во тињ ске вр сте има ле све ма ње жи вот ног про сто ра. Уништавањем 

природних и формирањем вештачких услова (насеља) 

за у век су иш че зле по је ди не вр сте (ма му ти, пти ца до до). Пре комер 

ни лов по је ди них ди вљих жи во ти ња, углав ном због кр зна, 

та ко ђе је ути цао на њи хо во не ста ја ње. На при мер, у Ср би ји је 

да нас оста ло све га не ко ли ко де се ти на ме две да, а не ка да их је 

би ло ви ше хи ља да. Због све га ово га, угро же ност жи вог све та 

је је дан од ве ли ких про бле ма да на шњи це. 



Мамути су изумрла врста слонова, са 

ду гим, са ви је ним кљо ва ма и ду гим 

кр зном. Њи хо ви оста ци про на ђе ни 

су на свим кон ти нен ти ма осим у Аустра 

ли ји и Ју жној Аме ри ци. Сма тра 

се да су из у мр ли због то га што су их 

људи претерано ловили: користили 

су њи хо во ме со за ис хра ну, а кр зно 

за обла че ње. 

120 

Због чега су ишчезле 

многе биљне и 

жи во тињ ске вр сте? 

Мрки медвед. 

У Србији је 2002. године 

забрањен лов на медведе.


За шти та жи вог све та 

Нема сумње да је човек својим немарним понашањем угрозио 

оп ста нак по је ди них биљ них и жи во тињ ских вр ста. Мно ге вр сте 

се данас налазе пред ишчезавањем, а велики број је заувек нестао. 

Ипак, пра вил ним и од го вор ним од но сом пре ма при ро ди, чо век 

мо же и да за шти ти жи ви свет. Пр ви ко рак је сте да се по бро је 

угро же не биљ ке и жи во ти ње и упи шу се у Цр ве ну књи гу. У овој 

књи зи су на ве де не све вр сте ор га ни за ма ко је под ле жу за шти ти 

и на зна чен је сте пен њи хо ве угро же но сти. Сле де ћи ко рак је заштита 

угрожених врста законом, а затим проглашавање станишта 

заштићених врста за строге природне резервате. У таквим стаништима 

су забрањени градња свих врста објеката, загађење, одлага 

ње от па да, лов и ри бо лов. У ре зер ва ти ма се оба вља кон тро ла, 

пре хра на и пра ће ње ста ња за шти ће них биљ них и жи во тињ ских 

вр ста. Ме ђу рет ким, угро же ним и за шти ће ним жи во ти ња ма у 

Ср би ји из два ја ју се бе ло гла ви суп, степ ски со ко и орао кр сташ. 

Панчићева оморика и рунолист примери су угрожених и заштиће 

них биљ них вр ста у Ср би ји. 

Захваљујући напорима љубитеља природе и Младих истражива 

ча Ср би је не ке од не ста лих вр ста по но во су вра ће не на сво ја 

не ка да шња ста ни шта. Та ко се пти ца цр ни ибис, на кон не ко ли ко 

де це ни ја, вра ти ла на про стор Обед ске ба ре, где се да нас по но во 

гне зди. 

Рунолист, веома ретка и заштићена 

биљка у читавој Европи. Може 

се наћи само на врло неприступачним 

и високим деловима планина 

(2.000–2.900 m) на каменитим литицама 

Шта је Цр ве на књи га? 

Набројте неколико заштићених врста у Србији. 

Бе ло гла ви суп 

Бе ло гла ви суп је вр ста пти це ле ши на ра, ра спо на кри ла до три ме тра. 

На се ља ва суп троп ски кли мат ски по јас и гне зди се у кли су ра ма ре ка, 

на стр мим креч њач ким сте на ма. Жи ви у ју го за пад ном де лу Ср би је, у 

кли су ра ма ре ке Увац, Ми ле шев ке и Тре шњи це. Пре са мо не ко ли ко 

го ди на ова вр ста је би ла пред из у ми ра њем. За хва љу ју ћи на по ри ма 

ис тра жи ва ча и ме шта на ко ју су их пре хра њи ва ли, оста ли су у на шим 

кра је ви ма и је ди на су вр ста ле ши на ра у Ср би ји. 

• Гра де ћи пр ве на се о би не чо век је ме њао сво ју жи вот ну околи 

ну и ути цао на биљ не и жи во тињ ске вр сте. 

• Све угро же не и за шти ће не вр сте упи са не су у Цр ве ну књигу, 

а њи хо ва ста ни шта про гла ше на су за при род не ре зер ва те. 

• На по ри ма љу би те ља при ро де по је ди не вр сте, као што је бело 

гла ви суп, са чу ва не су од из у ми ра ња. 


угро же ност жи вог све та, 

Цр ве на књи га, 

за шти та жи вог све та 



121



А 


1. 

1. Шта чи ни би ос фе ру? 

2. Ко ји фак то ри ути чу на рас про стра ње ње биљ ног и жи во тињ ског све та? 

3. На број те при род не зо не. 

4. Опи ши те од ли ке зо не троп ских ки шних шу ма. 

5. По че му се раз ли ку ју тај ге од тун дри? 

6. Због че га је жи ви свет угро жен? 

7. На ко ји на чин се шти ти жи ви свет? 

Б 



1. 

Спо ји те ли ни јом биљ ке са 

од го ва ра ју ћим при род ним 

зо на ма у ко ји ма ра сту. 

Ја сен 

Ма ха го ни 

Как тус 

Ба о баб 

Смо ква 

Са ва на 

Шу ма уме ре ног појаса 

Сре до зем на ве ге та ци ја 

Троп ска ки шна шу ма 

Пу сти ња 


2. 

Ис под сва ке сли ке жи во тињ ске вр сте на пи ши те 

на зив при род не зо не ко јој при па да ју. 

122


Решења 

Проверите, обновите научите! 

Те ма 1 


А – про ве ри те 

1. Гр ки астро ном Ера то стен 2. Ге о гра фи ја се ба ви про у ча ва њем при ро де и дру штва и 

њиховим узајамним односом на одређеном простору 3. Литосфере, атмосфере, хидросфере 

и биосфере 4. Ваздушни омотач Земље 5. Географија се дели на физичку, друштвену 

и регионалну 6. Због тога што сателитски снимци могу да обухвате снимком веће површине 

Земље, па чак и целу планету. Они нам пружају више информација о збивањима 

у атмосфери 7. Јован Цвијић је српски научник, географ и основач Српског географског 

друштва 8. 1910. године 9. Савремени географ проучава климатске промене, природне 

непогоде, насеља, кретање становништва 10. Нај пре уче њем о са мој при ро ди и ње ним 

законима, одговорним понашањем према планети, израдом планова о понашању становништва 

за време и након природних непогода како би се избегло страдање људи. 

Б – об но ви те 

1. Фи зич ке – ре ка, пла ни на, обла ци, др ве ће (шу ма); 

Дру штве не – ку ће и згра де (на се ље), мост, пут 

2. а) в) г) ђ) 

В – раз ми шљај те као ге о граф 

2. ђ) а) б) в) д) г) 

3. За то што се ба ви из у ча ва њем про сто ра ко ји окру жу је чо ве ка. Ка ко и за што се ме ња 

свет око нас? На ко ји на чин на те про ме не ути че при ро да, а на ко ји на чин чо век? 

Те ма 2 



1. Васиона је бесконачно велики простор који садржи безброј васионских тела 2. Посматра 

ли су не бо го лим оком са ви со ких гра ђе ви на или при род них уз ви ше ња 3. Због то га 

што се њиме боље могао видети и упознати космос 4. Млеч ни пут 5. Зато што омогућава 

живот на нашој планети Земљи 6. Тамније површине на Сунцу, које представљају гасове 

ко ји се вр тло жа сто кре ћу 7. Пла ве је бо је услед ра си па ња Сун че вих зра ка у ат мос фе ри 

8. Гру пе зве зда 9. Ка си о пе ја 10. Ве ли ки ме двед 11. Га лак си ја је ве ћа јер пред ста вља 

огро ман скуп са зве жђа 

2. Мер кур – ста ро рим ски бог тр го ви не и пу то ва ња, Марс – рим ски бог ра та, Ју пи тер 

– вр хов ни ста ро рим ски бог, Са турн – отац вр хов ног бо га Ју пи те ра, Уран – ста ро грч ки 

бог не ба, Неп тун – бог мо ра 

3. Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран, Нептун 


1. а) 2. б) 3. б) 



123

Те ма 3 



1. Због кре та ња Зе мље око сво је осе, то ком ко јег Сун це оба сја ва сво јим зра ци ма ње ну 

по ло ви ну 2. Од за па да пре ма ис то ку 3. Доказ за Земљину ротацију је њен елипсоидни 

облик. 4. Пу та ња ко јом се Зе мља кре ће око Сун ца 5. Сме на го ди шњих до ба, неједнака 

дужина годишњих доба, неједнаке дужине обданице и ноћи у току године и постојање 

топлотних појасева. 6. Та да сун че ви зра ци под јед на ко за гре ва ју се вер ну и ју жну полу 

луп ту 7. Због не јед на ког за гре ва ња Зе мље 8. Жар ки, се вер ни уме ре ни, се вер ни 

хлад ни, ју жни уме ре ни, ју жни хлад ни 9. По ло ви 10. Лак ше ра чу на мо да не, ме се це 

и го ди не 11. Ка да го ди на има 366 да на, а не 365. То се де ша ва сва ке че твр те го ди не. 


1. в) 

2. б) 


1. Нај ма ње: Ве не ра, нај ви ше: Са турн 

3. б) 66, 5° 

УНУТРАШЊА ГРАЂА И РЕЉЕФ ЗЕМЉЕ 


1. Кон ти нен тал на ко ра је де бља од оке ан ске 2. Гор њи слој омо та ча је згра у ви ду житке 

ма се 3. Због кре та ња у асте нос фе ри 4. До ла зи до из ли ва ња маг ме 5. Се ди мент не 

сте не на ста ју та ло же њем ма те ри ја ла у оке а ни ма, мо ри ма је зе ри ма и на коп ну. Ка да 

се ди мент не и маг мат ске сте не под ути ца јем ви со ке тем пе ра ту ре и при ти ска про ме не 

са став на ста ју ме та морф не сте не 7. Ет на, на остр ву Си ци ли ја у Ита ли ји 8. Од ли ку је 

се плод ним тлом 9. Ве нач не су из ду же не и па ра лел не пла ни не, на ста ле на би ра њем 

сло је ва у ли тос фе ри, а гро мад не су изо ло ва не пла ни не на ста ле ра се да њем сло је ва 

10. Лом ње ње, усит ња ва ње и про ме на хе миј ског са ста ва сте на 11. Та ло же њем реч ног 

на но са у реч ном ко ри ту или на ушћу две ју ре ка 12. Шкрапе, вр та че, увале, крашка 

поља, ја ме, пе ћи не, ста лак ти ти и ста лаг ми ти 




2. сто пу та 

3. Ли са бон 8,9 сте пе ни 

4. Пе шча на ди на, ва лов, дел та, ка њон, пе ћи на 


1. Предности: плодно земљиште, топли извори, локално становништво може да се бави 

ту ри змом. Ма не: опа сност од вул кан ске еруп ци је, по ја ва зе мљо тре са 

2. Кли су ра – ду бо ка до ли на стр мих стра на и уског дна. На ста је еро зив ним ра дом во де 

и про ду бљи ва њем реч ног ко ри та. 

3. при то ка, алу ви јал на ра ван, ме ан дар, ушће (с ле ва на де сно) 

124


ВАЗДУШНИ ОМОТАЧ ЗЕМЉЕ 


1. Азот је неоп хо дан за раст би ља ка 2. Тро пос фе ра, стра тос фе ра, ме зос фе ра, тер мосфера 

3. Време је тренутно стање атмосфере, а клима је стање атмосфере током десет и 

више година 4. Температура ваздуха, падавине, осунчавање, ваздушни притисак, ветар 

5. Раз ли ка из ме ђу нај ни же и нај ви ше тем пе ра ту ре 6. Тер мо ме тар 7. Ин стру мент ко ји 

по ка зу је пра вац ве тра 8. По мо ћу ра да ра и са те ли та 9. Коп но се бр же за гре ва и бр же 

хла ди 10. То пла и су ва то ком чи та ве го ди не 11. По лар не обла сти 12. На над мор ским 

висинама изнад 3.000 метара 13. Вртложно кретање ваздушних маса у тропском појасу. 

Иза зи ва ма те ри јал не и људ ске жр тве 14. Угљен-ди ок сид, ме тан, во де на па ра 15. Озонски 

омо тач уни шта ва ју је ди ње ња хло ра, флу о ра и угље ни ка при сут на у фри жи де ри ма, 

за мр зи ва чи ма и спре је ви ма 


1. а) на ла зи се бли же еква то ру б) на ла зи се на мо ру, ко је се зи ми спо ри је хла ди в) коп но 

се бр же за гре ва и бр же хла ди па је раз ли ка у тем пе ра ту ри ве ћа г) због ве тра ко ји ду ва 

са мо ра д) на ла зи се на ве ћој над мор ској ви си ни 

2. зи ма: сун ча но и хлад но са сне жним по кри ва чем 

ле то: то пло и облач но 

3. а) нај ви ша 18°С, нај ни жа 4°С б) 14°С 

4. Нај ма ње април, нај ви ше но вем бар 


2. Троп ска 

ВОДЕ НА ЗЕМЉИ 


1. Сва мо ра и оке а ни на Зе мљи 2. Уну тра шња мо ра су ско ро са свих стра на оп ко ље на 

коп ном, док су ивич на мо ра са мо јед ном стра ном у до ди ру са коп ном 3. Та ла си, пли ма 

и осе ка, мор ске стру је 4. Услед при влач не си ле ме се ца и Сун ца 5. Оби чан та лас на ста је 

услед ве тра, а цу на ми та лас на ста је услед зе мљо тре са 6. Мо ре у зи су уски про ла зи ко ји 

раз два ја ју два коп на 7. Вре ло је вр ста из во ра 8. Реч но ко ри то и во да ко ја се њи ме креће 

9. Тро у гла ста ушћа ре ка у мо ре или је зе ро пре ко ко јих се во да из ли ва у ви ду ма њих 

ре ка 10. Тек тон ска, вул кан ска, лед нич ка, кра шка, реч на, еол ска 11. Из ли ва ње ре ке из 

реч ног ко ри та 


2. А, Д, Ђ, Г, Б, В 

3. кра шко, еол ско, гла ци јал но, ве штач ко 


1. Сли ка ле во, због то га што ре ка те че низ на гиб, док ре ка на сли ци де сно те че рав ницом. 

Рав ни чар ска ре ка има ве ћи про ти цај јер је ду бља. 

2. Геј зир. На ста је на ме сти ма вул кан ске ак тив но сти у про шло сти, из ба ци ва њем во де у 

ви си ну под при ти ском. 

125 




БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ НА ЗЕМЉИ 


1. Жи ви свет 2. Кли мат ски усло ви 3. Троп ске (ки шне) шу ме, са ва не, пу сти ње, суп тропска 

(сре до зем на) ве ге та ци ја, сте пе, шу ме уме ре ног по ја са, тун дре, по лар не пу сти ње 

4. Ве ли ки број биљ них и жи во тињ ских вр ста у усло ви ма то пле и вла жне кли ме. 5. Тај га 

садржи шуме, док тундра не 6. Због немарног понашања човека 7. Уписивањем у Црвену 

књи гу, за ко ном, од го вор ним по на ша њем чо ве ка 


1. Ба о баб – са ва на, смо ква – сре до зем на, как тус – пу стињ ска, ја сен – шу ма уме ре них 

ши ри на, ма ха го ни – троп ска ки шна шу ма 

2. Са ва не, троп ске ки шне шу ме, шу ме уме ре ног по ја са, по лар на пу сти ња, пу сти ња 



126

РЕЧНИК 

ПОЈМОВА 

адa – реч но остр во ко је на ста је та ло же њем ма те ри ја ла у 

реч ном ко ри ту 

аку му ла ци ја – та ло же ње ма те ри ја ла 

алу ви јал на ра ван – акумулативни облик рељефа настао 

та ло же њем ма те ри ја ла око реч ног ко ри та 

ан ти ци клон – област ви со ког ва зду шног при ти ска 

асте ро и ди – ма ла чвр ста те ла Сун че вог си сте ма 

астрономија – наука која проучава небеска тела, настанак 

и раз вој све ми ра 

ат мос фе ра – ва зду шни омо тач Зе мље 

базалт – маг мат ска сте на на ста ла хла ђе њем ла ве 

би ос фе ра – жи ви свет ге о граф ског омо та ча 

ва си о на – бес ко нач но ве ли ки про стор у ко јем се на ла зи 

без број ва си он ских те ла 

ва зду шни при ти сак – те жи на ва зду шног сту ба из над неке 

тач ке 

ва лов – до ли на ко јом се кре ће лед ни к 

ве нач не пла ни не – пла ни не на ста ле на би ра њем сло је ва 

у ли тос фе ри 

влажност ваздуха – степен засићености ваздуха воденом 

па ром 

вре ме – тре нут но ста ње ат мос фе ре 

вр та че – лев ка ста уду бље ња у ре ље фу на ста ла кра шком 

еро зи јом 

га лак си ја – огроман скуп зве зда 

ге јзири – термални извори на Земљиној површини који у 

мање или више редовним временским размацима избацују 

врелу воду и пару у ваздух. 

географија – наука која проучава географски омотач Земље 

гро мад не пла ни не – пла ни не на ста ле ра се да њем Зе мљине 

ко ре 

дел та – тип ушћа ре ке у мо ре на ко јем се ре ка раз два ја у 

не ко ли ко ру ка ва ца 

де ну да ци ја – спи ра ње рас тре си тог ма те ри ја ла са до линских 

стра на 

ду го днев и ца – дан ко ји има нај ду жу об да ни цу (22. јун) 

еклиптика – пу та ња ко јом се Зе мља кре ће око Сун ца 

ендогене силе – унутрашње силе (Земљина топлота и грави 

та ци ја) 

епи цен тар – ме сто на по вр ши ни Зе мље у ко јем се нај ја че 

осе ћа зе мљо трес 

еро зи ја – од но ше ње по вр шин ског сло ја са коп на, сте нови 

тог или зе мља ног 

зве зда – уси ја но га со ви то не бе ско те ло 

Зе мљи на ко ра – по вр шин ски сте но ви ти омо тач Зе мље 

зе мљо трес – из не над ни по трес Зе мљи не ко ре 

изобате – линије које спајају тачке са истим дубинама 

изохипсе – линије које спајају тачке са истом надморском 

ви си ном 

испаравање – прелажење воде из течног у гасовито стање 

ја ме – вер ти кал ни ка на ли у креч ња ку 

jулијански календар – стари календар који користи Српска 

пра во слав на цр ква 

ка њо ни – об лик реч не до ли не са вер ти кал ним стра на ма 

кли ма – ста ње ат мос фе ре у ду жем пе ри о ду 

ко ме те – там на не бе ска те ла ко ја се са сто је од пра ши не, 

смр зну тих га со ва, ка ме на и ле да 

крат ко днев и ца – дан у ко јем је об да ни ца нај кра ћа (22. 

де цем бар) 

ла ва – маг ма на Зе мљи ној по вр ши ни 

лед ник – ма са ле да ко ја се кре ће 

ли тос фе ра – сте но ви ти омо тач Зе мље 

литосферне плоче – најкрупнији делови литосфере 

маг ма – ужа ре на ма са у уну тра шњо сти Зе мље 

маг мат ске сте не – сте не на ста ле хла ђе њем маг ме 

ме ан дар – велика кривина у речном кориту која настаје 

речном ерозијом 

метаморфне стене – магматске и седиментне стене измење 

не под ути ца јем ви со ког при ти ска и тем пе ра ту ре 

ме те ор – траг ко ји на ста је са го ре ва њем ме те о ри да у 

ат мос фе ри 

ме те о ри ди – че сти це пра ши не и ко ма ди сте на у ва си о ни 

ме те о ри ти – ме те о ри ди ко ји до спе ва ју на Зе мљу 

ми не ра ли – основ не је ди ни це сте не 

Млеч ни пут – на зив за га лак си ју ко јој при па да Сун чев 

си стем 

над мор ска ви си на – вер ти кал но ра сто ја ње из ме ђу не ке 

тач ке и ни воа мо ра 

облач ност – ве ли чи на не ба пре кри ве на обла ци ма 

озон ске ру пе – ис та ње ни де ло ви озон ског сло ја 

омотач језгра – унутрашња Земљина сфера која окружује 

Зе мљи но је згро 

осун ча ва ње – ко ли чи на сун че вог сја ја у то ку да на 

озонски слој – слој атмосфере који штити од штетног сунчевог 

зра че ња 

пе шча не ди не – на сла ге пе ска у пу сти ња ма 

плу ви јал на еро зи ја – еро зи ја ра дом ки шних ка пи 

127 



РЕЧНИК ПОЈМОВА 

по лар на ноћ – ноћ то ком ко је Сун це не из ла зи ду же од 

24 ча са 

по лар ни дан – дан то ком ко јег Сун це на за ла зи ду же од 

24 ча са 

понорница – река у пределима краса која понире, делом 

тече подземно и поново излази на површину 

ре во лу ци ја – Зе мљи но кре та ње око Сун ца 

реч но ко ри то – жљеб ко јим ре ка те че 

реч ни протицај – количина воде у m 3 која протекне 

речним коритом у једној секунди поред неког места 

посматрања 

речни слив – територија са које воде отичу у један речни 

си стем (ре ка са сво јим при то ка ма) 

Рих те ро ва ска ла – ска ла ко јом се из ра жа ва ја чи на земљо 

тре са 

ро та ци ја – Зе мљи но кре та ње око сво је осе 

сазвежђе – скуп звезда блиских једна другој које заједно 

образују неки замишљени лик када се међусобно споје 

замишљеним линијама 

Свет ско мо ре – сви оке а ни и мо ра на пла не ти 

светлосна година – растојање које зрак светлости пређе 

за јед ну го ди ну, пре ла зе ћи у сва кој се кун ди 300.000 km 

се ди мент не сте не – сте не на ста ле та ло же њем раз ли читог 

ма те ри ја ла у во ди и на коп ну 

се и змич ки та ла си – зе мљо тре сни та ла си 

се и змо граф – ин стру мент ко јим се ме ри ја чи на зе мљотре 

са 

си ноп тич ка кар та – кар та на осно ву ко је се пра ви времен 

ска прог но за 

стра тос фе ра – слој ат мос фе ре у ко јем се на ла зи озонски 

слој 

Сун чев си стем – Сун це са свим не бе ским те ли ма ко ја 

се кре ћу око ње га 

су ша – дуг вре мен ски пе ри од без па да ви на 

тектонска језера – језера у удубљењима настала тектонским 

покретима 

температура ваздуха – степен загрејаности ваздуха 

тер мос фе ра – слој ат мос фе ре 

то по ни ми – ге о граф ски на зи ви на кар ти 

тро пос фе ра – нај ни жи слој ат мос фе ре 

троп ска олу ја – ја ке олу је у троп ском по ја су ко је че сто 

иза зи ва ју ште ту 

упо ред ни ци – дру ги на зив за паралеле 

фосили – окамењени остаци делова биљака и животиња 

из про шло сти ко ји су са чу ва ни у сте на ма 

хе мис фе ра – Зе мљи на по лу лоп та 

хи дрос фе ра – во де ни омо тач Зе мље 

хи по цен тар – ме сто зе мљо тре са у Зе мљи ној ко ри 

ци клон – област ни ског ва зду шног при ти ска 

Црвена књига – књига у којој су наведене све врсте организама 

које подлежу заштити 


ЛИТЕРАТУРА 

Владо Милићевић: Сјај звезде Миланковић, Рударско-геолошки факултет, Институт за геофизику, Београд, 1997. 

Наташа Станић, Милутин Тадић: Астролагија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005. 

Милутин Тадић: Kартографија или карту читај – никога не питај, Креативни центар, Београд, 2011. 

Милорад Васовић: Јован Цвијић о свом и нашем времену, ИП Принцип, Београд, 1995. 

Штефан Цвајг: Магелан, Издавачка радна организација Рад, Београд, 1983. 

Звезде и планете, Дечја илустрована енциклопедија, Политикин забавник и Књига комерц, Београд, 2004. 

Планета Земља, Дечја илустрована енциклопедија, Политикин забавник и Књига комерц, Београд, 2004. 

Екологија, Дечја илустрована енциклопедија, Политикин забавник и Књига комерц, Београд, 2004. 

Природа и њене необичне појаве, Откривање света, ИТП Змај, Нови Сад, ДОО Атлантис, Нови Сад, 

Завод за уџбенике и наставна средства, Подгорица, 2001. 


Интернет сајтови 

http://www.geografija.in.rs/Home 

National Geographic Srbija http://www.nationalgeographic-srbija.com 

National Geographic http://www.nationalgeographic.com 

Српско географско друштво http://www.sgd.org.rs 

http://www.gef.bg.ac.rs 

http://www.bbc.co.uk/schools/ks3bitesize/science/environment_earth_universe 

http://www.kidsgeo.com/geography-for-kids

Geografija 5 udzbenik Freska

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?