Istorija 5 udzbenik Freska

5. 

ПРОМОТИВНИ ПРИМЕРАК ЗА НАСТАВНИКЕ 

ОДАБЕРИТЕ НАЈБОЉЕ 

УЏБЕНИК 

Јелена Луковић 

Уџбеник за 5. разред основне школе

Данијела Стефановић • Снежана Ферјанчић • Зорица Недељковић 

ИСТОРИЈА 

УЏБЕНИК СА ОДАБРАНИМ ИСТОРИЈСКИМ ИЗВОРИМА 

ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ 

УЏБЕНИК СА ОДАБРАНИМ 

ИСТОРИЈСКИМ ИЗВОРИМА 

ФРЕСКА – Београд 2019. 

Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније уџбенике 

у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.

ИСТО РИ ЈА 

Уџбеник са одабраним историјским изворима за пети разред основне школе 

Данијела Стефановић, Снежана Ферјанчић, Зорица Недељковић 

Друго из да ње 

Евалуатори: Мирослав Живковић, Велимир Митић, Милан Гладић, 

Милош Радовановић, Дарко Тмушић 

Лектура и коректура: Агенција ФЕДАР 

Ликовни уредник и графичко обликовање: Братислав Ивановић 

Издавач: Издавачка кућа „Фреска” д.о.о., Београд 

Маршала Бирјузова 3–5, 11000 Београд 

Тел: 011/4056-164 

office@freska.rs, www.freska.rs 

За из да ва ча: Гордана Кнежевић Орлић 

Главни уредник: Александар Рајковић 

Извршни уредник: Крста Поповски 

Штам па: ХХХХХ, ХХХХХХХХХХХ 

Тираж: ХХХХХ примерака 

ПРОМОТИВНИ 

Министарство просвете, науке и технолошког развоја одобрило је издавање и употребу овог 

уџбеника у петом разреду основне школе решењем број 650-02-00095/2018-07. 

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског 

дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући фотокопирање, штампање, чување у електронском 

облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу 

индивидуални приступ делу са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако 

неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима. 

ПРИМЕРАК 

© Фреска, 2019. 

ISBN 978-86-88341-29-5

САДРЖАЈ 

I. ПРОШЛОСТ 

1. ИСТОРИЈА – НАУКА О ПРОШЛОСТИ 

2. ВРЕМЕ 

3. РЕКОНСТРУИСАЊЕ ПРОШЛОСТИ – ИСТОРИОГРАФИЈА 

ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ 

II. НАЈСТАРИЈА ПРОШЛОСТ ЉУДСКОГ ДРУШТВА 

1. ПРАИСТОРИЈА 

2. ПРАИСТОРИЈСКЕ КУЛТУРЕ НА ПРОСТОРУ ЦЕНТРАЛНОГ БАЛКАНА 


III. СТАРИ ИСТОК 

1. ДРЖАВЕ СТАРОГ ИСТОКА 

2. ДРУШТВА СТАРОГ ИСТОКА 

3. КУЛТУРА И НАУКА НАРОДА СТАРОГ ИСТОКА 


IV. АНТИЧКА ГРЧКА И ХЕЛЕНИЗАМ 

1. НАЈСТАРИЈИ ПЕРИОД ГРЧКЕ ИСТОРИЈЕ 

2. ПРОЦВАТ ГРЧКИХ ПОЛИСА 

3. ГРЧКИ СВЕТ У 5. ВЕКУ ПРЕ Н. Е. 

4. РЕЛИГИЈА И УМЕТНОСТ ХЕЛЕНСКОГ СВЕТА 

5. КЊИЖЕВНОСТ И НАУКЕ ХЕЛЕНСКОГ СВЕТА 

6. ХЕЛЕНИЗАМ 


V. АНТИЧКИ РИМ 

1. ОСНИВАЊЕ И УСПОН РИМА 

2. РИМ КАО СВЕТСКА СИЛА СТАРОГ СВЕТА 

3. РИМ У ДОБА ЦАРСТВА 

4. КУЛТУРА СТАРОГ РИМА 

5. ХРИШЋАНСТВО 

6. ПРОПАСТ АНТИЧКОГ СВЕТА 


РЕЧНИК ПОЈМОВА 

ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ – РЕШЕЊА 

5 

6 

9 

12 

14 

19 

20 

25 

28 

33 

34 

39 

43 

48 

55 

56 

62 

66 

71 

77 

82 

88 

95 

96 

100 

104 

109 

114 

117 

120 

126 

129 



ИСТОРИЈА5 


ПРИМЕРАК

Прошлост 

Тема I 

Драги ученици, 

Пре ма јед ном од грч ких ми то ва, му зе су би ле кћерке 

бо га Зев са. Било их је девет и рођене су недалеко од 

вр ха Олим па где су има ле и сво ју па ла ту. Сва ка од њих 

би ла је за штит ни ца не ке људ ске делатности, а једна од 

муза би ла је Клио. При ка зи ва на је као мла да же на са 

отвореном књигом у рукама. Клио је била заштитница 

исто ри је, на у ке о про шло сти људ ског дру штва. 

Пре ма пла ну и про гра му, у пе том раз ре ду основ не 

школе упознаћете се са најстаријим периодом развоја 

људ ског дру штва пра и сто ри јом и дру штви ма и др жава 

ма Ста рог ис то ка, Грч ке и Ри ма. Ове епо хе тра ја ле 

су ве о ма ду го. То ком њих љу ди су овла да ли многим 

ве шти на ма и зна њи ма утка ним у европ ску и свет ску 

цивилизацију. 

Аутори 

Кључни појмови: 

прошлост, историја, историјски извори, узроци и 

последице, датум, праисторија, стари век 

Археолошко налазиште 



ПРОШЛОСТ 

1.ИСТОРИЈА – НАУКА 

О ПРОШЛОСТИ 

Породична фотографија из 19. века 

При се ћа ју ћи се, у раз го во ру са дру го ви ма, до го дов шти на са 

зим ског рас пу ста или са ле то ва ња, го во ри мо о до га ђа ји ма ко ји 

су се од и гра ли у про шло сти. С временом, међутим, на ша се ћања 

на про шле до га ђа је бле де. Ипак, све оно што се од и гра ло у 

про шло сти, а за нас је ва жно, на сто ји мо да што ду же за др жи мо 

у сећању. У томе нам помажу фотографије, видео-записи или беле 

шке у днев ни ци ма. 

Пр ви дан у шко ли, ро ђе ње бра та или се стре, ин те ре сант но 

ле то ва ње, ва жни су за сва ког од нас, за на шу по ро ди цу и дру гове. 

Међутим, у про шло сти су се од и гра ли и до га ђа ји ко ји су важни 

за све љу де. Ве ли ка от кри ћа у на у ци, на пример проналазак 

вакцине или електричне енергије, као и идеје, на пример разни 

верски покрети, променили су живот великог броја људи. До гађаји 

као што су изум писма, парнe машинe, конструисање авиона, 

Косовска битка или крај Дру гог свет ског ра та, због зна ча ја и утица 

ја ко ји су има ли на раз вој људ ског дру штва, зах те ва ју на ро читу 

па жњу. Њих про у ча ва по себ на на у ка ко ја се назива исто ри ја. 

На уч ни ци ко ји про у ча ва ју исто ри ју је су исто ри ча ри. 

Ка ко се на зи ва на у ка ко ја про у ча ва про шлост људ ског 

друштва? 



Сазнавање прошлости 

Египатски писар 

Ка да љу ди уоче одрeђени до га ђај или по ја ву, пре или ка сни је 

ће усле ди ти и пи та ња: како и за што се то до го ди ло и да ли је 

оста ви ло од ре ђе не по сле ди це. Ста ри Егип ћа ни су, ка ко пре но си 

грч ки пи сац Хе ро дот, из во ди ли екс пе ри мен те не би ли са зна ли

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ 

шта ће се догодити у одређеној ситуацији. На пример, када су желе 

ли да са зна ју ко ји је нај ста ри ји је зик на све ту, на ло жи ли су да 

се две бе бе изо лу ју и да са њи ма ни ко не раз го ва ра. Реч из оног 

је зи ка ко ју би оне прво изговориле била би доказ да је то нај стари 

ји је зик на све ту. 

Исто ри ча ри не мо гу да изводе екс пе ри мен те, али на сто је да 

што детаљније сагледају до га ђа је из про шло сти и уоче њи хо ве 

узро ке и по сле ди це. 

Објасните зашто су за историчара битни узроци и 

последице неких догађаја. 

Начини сазнавања прошлости 

Археолошко налазиште 

Доживљаја са летовања или зимовања присећамо се уз помоћ 

фо то гра фи ја или ви део-за пи са. На осно ву њих уоча ва мо и ка ко 

се ме ња мо – ви ди мо да су оде ћа и фри зу ре ко је смо но си ли пре 

неколико година другачији од садашњих; биле су нам занимљиве 

дру га чи је игре; му зи ка ко ју смо слу ша ли ви ше нам се не до па да. 

Ка да по сма тра мо фо то гра фи је на ко ји ма су на ши ро ди те љи или 

баке и деке, или слушамо приче о њиховом детињству, запажамо 

још ве ће раз ли ке у по ре ђе њу са вре ме ном у ко јем да нас жи ви мо. 

О дав ним вре ме ни ма та ко ђе са зна је мо на осно ву оно га што 

су љу ди ства ра ли, а што се са чу ва ло до на шег вре ме на. На уч ници 

ко ји се ба ве про у ча ва њем про шло сти, ове тра го ве на зи ва ју 

исто риј ским из во ри ма. 

На основу чега историчари проучавају прошлост? 

Историјски извори 

Од тре нут ка ка да су љу ди из у ме ли пи смо, пре око 5.000 го дина, 

пи са ни тра го ви о њи хо вом жи во ту и де лат но сти по ста ли су 

део сва ко дне ви це: пи са не су при зна ни це и ра чу ни, скла па ни су 

уго во ри, пи са на пи сма, за ко ни, за пи си ва на књи жев на де ла. Тексто 

ве за пи си ва не на ка ме ну, гли не ним пло чи ца ма, па пи ру су, кожи 

(пергаменту), воштаним таблицама, папиру или неком другом 

ма те ри ја лу на зи ва мо пи са ним из во ри ма. Ва ше ђач ке књи жи це 

и све ске, али и уџ бе ни ци из ко јих учи те, та ко ђе ће јед ног да на 

бити писани историјски извор. Данас се писани извори углавном 

чу ва ју у ар хи ви ма и би бли о те ка ма. 

Пред ме ти ко је су љу ди то ком свог жи во та ко ри сти ли (ору ђа, 

оруж је, по су ђе, оде ћа, но вац, на кит), гра ђе ви не ко је су по ди зали 

(ку ће, хра мо ви, мо сто ви, спо ме ни ци), умет нич ка де ла ко ја су 

ства ра ли (скулп ту ре, сли ке, та пи се ри је) и гро бља на ко ји ма су 

сахрањивани такође су део прошлости. Такве остатке прошлости 

називамо материјалним изворима, а њих проналази и проучава 

на у ка ко ја се зо ве ар хе о ло ги ја. Ма те ри јал ни оста ци чу ва ју се у 

7 

Писани историјски извор 

Асурбанипалова 

би бли о те ка 

У ру ше ви на ма па ла те асир ског влада 

ра Асурбанипала, ко ји је жи вео у 7. 

ве ку пре н. е. ар хе о ло зи су от кри ли 

пре ко 22.000 гли не них та бли ца. На 

њима су била записaна књижевна дела, 

пи сма, уго во ри, реч ни ци, прав ни 

спи си. Та бли це из Асурбанипало ве 

би бли о те ке у Ни ни ви да нас се чува 

ју у Бри тан ском му зе ју у Лон до ну. 

Непознате речи 

ар хе о ло ги ја – на у ка ко ја про у ча ва 

ма те ри јал не остат ке људ ског друштва 

библиотечки каталог – ка та лог или 

по пис књи га и ру ко пи са ко ји се чува 

ју у би бли о те ка ма 

архив – институција у којој се чувају 

пи са ни исто риј ски из во ри 




различитим музејима. Они су веома важни и допуњују наша знања 

до би је на из пи са них из во ра, на ро чи то када је реч о да ле кој 

про шло сти. 

Наведите у којим се установама чувају историјски извори. 

О про шло сти не са зна је мо са мо из пи са них и ма те ри јал них 

извора. Неки догађаји могу да се пренесу и усменим путем – кроз 

при че, пе сме, ми то ве, ле ген де или по сло ви це. По што и на тај 

на чин мо же мо да упо зна мо про шлост, усме но пре да ње та ко ђе 

убра ја мо у исто риј ске из во ре. 

Савремено доба омогућило је људима да трагове свог постојања 

забележе и помоћу звучних, филмских, видео и компјутерских 

за пи са. Фо то гра фи ја, филм и текст сни мљен на CD-ро му та ко ђе 

мо гу би ти ви зу ел ни исто риј ски из во ри. 

Историјски архив Србије, Београд 

Александријска 

библиотека 

Алек сан дриј ска би бли о те ка је 

била нај ве ћа би бли о те ка ан тич ког 

света. Налазила се у Александрији, 

у да на шњем Егип ту. Би бли о те ку су 

по чет ком 3. ве ка п. н. е. осно ва ли 

вла да ри из ди на сти је Пто ле ме и- 

да. У Алек сан дриј ској би бли о теци 

чу ва на су сва до тад на пи са на 

књи жев на де ла на грч ком је зи ку. 

Ка ли мах из Ки ре не са ста вио је ката 

лог ове би бли о те ке у 120 књи га. 

Је дан део би бли о те ке стра дао је у 

по жа ру у вре ме Алек сан дриј ског 

ра та сре ди ном 1. ве ка пре н. е. 



Александријска библиотека данас 

Ко ри сте ћи се свим на ве де ним из во ри ма, исто ри ча ри – на учници 

који се баве проучавањем прошлости – настоје да разумеју, 

об ја сне и ре кон стру и шу жи вот љу ди у про шло сти. 

Како се деле историјски извори и који су од њих најважнији 

за историчаре? 

8


Про шлост људ ског дру шт ва про у ча ва на у ка ко ја се назива 

историја. До података о прошлим временима историчари 

до ла зе на осно ву исто риј ских из во ра. То су оста ци про шло сти 

који се деле на писане и материјалне изворе, и усмена предања. 

Да бисмо догађаје из прошлости што боље разумели и објаснили, 

мо ра мо да од ре ди мо ка да и где су се од и гра ли. 

2.ВРЕМЕ 

Хронологија 

Ка да раз ми шља мо о про шло сти, нај че шће се пр во за пи тамо 

ка да се не што до го ди ло. По не кад се се ти мо тач ног да ту ма 

(да на, ме се ца и го ди не), а по не кад нам је у се ћа њу оста ло са мо 

то да се до га ђај од и грао пре го ди ну да на. Уколико желимо да 

сазнајемо о животу људи у прошлости, онда морамо да знамо 

када су се одиграли догађаји који нас интересују. Међутим, да ли 

су и древни људи време рачунали онако како то ми данас чинимо? 

Наведите шта чини датум. 

У ста ром Егип ту го ди на је по чи ња ла сре ди ном ју ла. Да нас, 1. 

ја ну ар пра зну је мо као пр ви дан но ве го ди не. Тај датум ипак није 

празник за све људе, јер у неким земљама нова година долази или 

пре њега или, као у Кини, после њега. Слич но је би ло и у про шлости. 

Хро но ло ги ја је на у ка ко ја нам по ма же да раз у ме мо на чи не 

ра чу на ња вре ме на у про шло сти. Она је ве о ма ва жна јер ако не 

откријемо ка да се не ки до га ђај од и грао, не мо же мо да зна мо ни 

ко јем де лу про шло сти при па да. 

Објасните шта је хронологија и у чему је њен значај? 

Рачунање времена – хришћанска ера 

Да нас се у ве ли ком бро ју зе ма ља у све ту вре ме ра чу на тако што 

се броје године од Хри сто вог ро ђе ња (1. го ди на но ве ере). Вре ме 

9 

Ки не ски ка лен дар 

У Ки ни и не ким зе мља ма Да ле ког 

истока користи се лунарни календар, 

то јест ка лен дар ко ји се за сни ва на 

кре та њу Ме се ца. Ки не ска ка лен дарска 

го ди на за то има 354 да на. Сва ки 

од два на ест ме се ци но си име жи воти 

ње: во, ти гар, зец, змај, зми ја, коњ, 

ко за, мај мун, пе тао, пас, сви ња и пацов. 

Према веровању Кинеза, сваком 

го ди ном, и љу ди ма ро ђе ним у њој, 

вла да од ре ђе на жи во ти ња. Исто тако, 

по че так ка лен дар ске го ди не ника 

да не па да у исти дан јер за ви си од 

Ме се че вих ме на. 


хронологија – наука која проучава 

различите системе рачунања времена 

ера – метод рачунања времена према 

коме се године броје од неког 

важног догађаја који се одиграо у 

прошлости 




које је од тада протекло назива се хришћанска или но ва ера. Метод 

рачунања времена према коме се године броје од неког важног 

догађаја који се одиграо у прошлости, у овом случају од Христовог 

рођења, зове се ера. Да би се лак ше сна ла зи ли у вре ме ну, љу ди су 

еру поделили на веће и мање хронолошке целине: 

ве ће: 

ма ње: 

ми ле ни јум (раз до бље од 1.000 го ди на) 

век или сто ле ће (раз до бље од 100 го ди на) 

де це ни ја (раз до бље од 10 го ди на) 

го ди на (раз до бље од 365 дана) 

Исус Христос 

Ми да нас жи ви мо у 21. ве ку, ко ји при па да III ми ле ни ју му нове 

ере. Тај век је за по чео 1. ја ну а ра 2001. го ди не и тра ја ће до 31. 

де цем бра 2100. го ди не. 

Време пре Христовог рођења јесте претхришћанска или стара 

ера. Лен та вре ме на по ка зу је да го ди не у ери пре Хри ста те ку 

од ве ћих пре ма ма њим, а у ери по сле Хри ста – од ма њих према 

ве ћим. Та ко је 21. век пре на ше ере от по чео 2100, а за вр шио 

се 2001. го ди не. Он је та ко ђе чи нио део III ми ле ни ју ма, али пре 

Хри ста. 

Од ког важног догађаја се данас рачуна време? 



Астро но ми Ва ви ло на 

Астрономи Вавилона били су посебна 

група писара задужена за посматрање 

кре та ња зве зда и пла не та. Они су 

имали различите дужности, а главна је 

била да бележе дневно, месечно и годишње 

кретање ових небеских тела, и 

да владарима Вавилона објасне како 

њи хов по ло жај утиче на промене у 

календару. Њи хо ва за па жа ња за писи 

ва на су на гли не ним та бли ца ма и 

чу ва на у ар хи ви ма хра мо ва и па лата. 

По не кад се у извештајима налазе 

сачувана и име на ових астро но ма, 

те та ко зна мо да се је дан од њих, који 

је живео у време Хамурабија, звао 

Аплум. По да ци ва ви лон ских астроно 

ма да нас су од ве ли ке ва жно сти: 

захваљујући њима, историчари и археолози 

реконструишу системе рачунања 

времена који су се користили 

на простору Месопотамије. 

10 

Древни начини рачунања времена 

Као што данас не рачунају сви људи време према хришћанској 

ери, тако га нису сви рачунали ни у прошлости. Народи Старог 

истока рачунали су године према владавинама својих владара, а 

не у односу на неки догађај из прошлости. Го ди на сту па ња влада 

ра на пре сто би ла је пр ва ка лен дар ска го ди на. 

Ста ри Гр ци бро ја ли су го ди не од пр вих олим пиј ских ига ра, 

одр жа них 776. го ди не пре н. е. Олим пиј ске игре одр жа ва не су на 

сваке четири године. Када Атињанин каже да се нешто догодило 

3. го ди не пр ве олим пи ја де, то зна чи да го во ри о 773. го ди ни пре 

на ше ере. У не ким грч ким гра до ви ма по сто ја ли су и чи нов ни ци 

пре ма чи јој се слу жби та ко ђе мо гло ра чу на ти вре ме. 

У ста ром Ри му вре ме се ра чу на ло „од осни ва ња гра да”, то јест 

од осни ва ња Ри ма, што се, пре ма ле ген ди, од и гра ло 753. го ди не 

пре н. е. Сто га, ако у из во ру про чи та мо да се у Ри му не што дого 

ди ло 100. го ди не од осни ва ња гра да, то зна чи да је реч о 653. 

го ди ни пре но ве ере. Ме ђу тим, го ди не 776. и 753. ни су грч ке или 

рим ске – до њих се до шло та ко што су ан тич ки да ту ми пре ра чуна 

ти пре ма хри шћан ској ери. 

Епо ха сред њег ве ка та ко ђе је по зна ва ла раз ли чи те ме то де рачу 

на ња вре ме на. У Ви зан ти ји се, као и у сред њо ве ков ној Ср би ји,


време рачунало од стварања света. Датум „стварања света”, а уједно 

и по че так ви зан тиј ске ере, био је 1. сеп тем бар 5508. го ди не 

пре н. е. Историчар који проучава историју Срба у средњем веку, 

у до ку мен ти ма мо же да на и ђе на 6918. го ди ну. Текст ко ји чи та 

го во ри, у ства ри, о 1410. го ди ни. 

Му сли ма ни ши ром све та и да нас, као не ка да, вре ме ра чу на ју 

од 622. го ди не, ка да је про рок Му ха мед пре шао из Ме ке у Ме дину. 

Овај до га ђај зо ве се хиџ ра. 

2018. 

1000. 

На које су начине људи рачунали време у прошлости? 

Ра чу на ње вре ме на пре по ја ве пи сма 

Често се може чути и прочитати: „Ова животиња живела је пре 

50.000 година”, или: „Пронађени су остаци човека стари 20.000 годи 

на”. Да ли и на осно ву че га на уч ни ци мо гу да про це не ста рост 

људских и животињских остатака ако нема писаних трагова и ако 

не по зна је мо на чи не ра чу на ња вре ме на? Је дан од на чи на про цењи 

ва ња ста ро сти људ ских и жи во тињ ских оста та ка за сни ва се 

на ана ли зи ко сти ју. 

Размислите због чега су људи рачунали време некада, а 

због чега то чине и данас. 

нова ера 

100. 

90. 

80. 

70. 

60. 

50. 

40. 

30. 

20. 

10. 

9. 

8. 

7. 

6. 

5. 

4. 

3. 

2. 

1. 

I деценија нове ере 

I век нове ере 

I миленијум нове ере 

100. 

200. 

пре нове ере 

300. 

400. 

500. 

600. 

700. 

800. 

900. 

1000. 

I миленијум пре нове ере 

Скелет диносауруса 2000. 


у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја. 

11


Хронологија је наука која проучава начине рачунања времена 

у про шло сти. Ера је на чин ра чу на ња вре ме на у ко ме се 

го ди не бро је од не ког ва жног до га ђа ја (од на стан ка све та, од 

Хри сто вог ро ђе ња, од пре ла ска Му ха ме да из Ме ке у Ме ди ну). 

Са зна ња о до га ђа ји ма у про шло сти исто ри ча ри уоб ли ча ва ју у 

писаној и усменој форми. Писани резултати истраживања историчара 

називају се историографија. 

Клио, муза заштитница историје 

3.РЕКОНСТРУИСАЊЕ 

ПРОШЛОСТИ – 

ИСТОРИОГРАФИЈА 

За пи си ва ње до га ђа ја из про шло сти 

Богиња Сешхат 


реконструкција – покушај да се на 

основу мањих сачуваних јединица 

уобличи већа изгубљена целина 

периодизација – хронолошка подела 

прошлости 

историографија – излагање, у писаном 

облику, резултата истраживања 

до којих су дошли историчари 

Историја је наука која проучава прошлост људи. Упознаје 

нас са њиховим начином живота и догађајима у којима су 

учествовали. Људи су од давнина веровали да догађаје из 

прошлости треба памтити и записивати. Према легенди, Сешхат, 

богиња старих Египћана, уписивала је на стаблу живота важне 

догађаје из владавине фараона, да се не би заборавили и да би 

потомци могли да се уче на славним подвизима предака. 

За старе Грке, историја је најпре представљала знање стечено 

слушањем и распитивањем, потом познавање догађаја из прошлости 

и на крају њихово излагање. У Херодотовој Историји 

први пут се уочава да „историчар” настоји да објективно прикаже 

догађаје, али и да уочи њихове узроке (догађаје који су им 

претходили) и последице (догађаје који су уследили). Због тога 

се Херодот назива „оцем историје”. 

Римски историчар Тит Ливије бележи да изучавање историје 

омогућава да се упознају поучни примери из прошлости и да се 

види на које се од њих треба угледати, а шта треба избегавати. 

Због чега су Херодот и Тит Ливије сматрали да је 

историја важна? 



Са зна ња о до га ђа ји ма из про шло сти исто ри ча ри уоб ли ча ва ју у пи са ној и усме ној фор ми. 

Пи са ни ре зул та ти ис тра жи ва ња исто ри ча ра на зи ва ју се исто ри о гра фи ја. 

12


Хронолошка подела 

прошлости – периодизација 

Про шлост ко ју по ку ша ва мо да ре кон стру и ше мо ме ња ла се и 

развијала, јер су се мењали и начини привређивања, међуљудски 

од но си, ве ро ва ња, кул ту ра, сва ко днев ни жи вот. Због тих раз лика 

исто ри ча ри про шлост де ле на ма ње це ли не, ка ко би је лак ше 

проучили и разумели. Ове поделе нису случајне. Оне су начињене 

пажљиво, на основу посебних одлика које један период разликују 

од дру гог. Ве ли ка пре крет ни ца у исто ри ји људ ског дру штва био 

је про на ла зак пи сма. Вре ме пре про на ла ска и упо тре бе пи сма 

на зи ва мо пра и сто ри јом, а вре ме по сле про на ла ска пи сма назива 

мо исто ри јом. 

Због чега историју убрајамо у друштвене науке? 

Исто риј ска епо ха де ли се на ста ри век или ан тич ко до ба, 

сред њи век, но ви век и са вре ме но до ба. Ста ри век тра јао је 

нај ду же: од 3000. го ди не пре на ше ере до 476. го ди не на ше ере. 

Исто ри ја ста рог ве ка про у ча ва на ро де, др жа ве и кул ту ре Ста рог 

ис то ка и грч ког и рим ског све та. Сред њи век об у хва та раз до бље 

од 5. до 15. ве ка на ше ере, а но ви век вре ме од 15. до по чет ка 20. 

ве ка. За вр шет ком но вог ве ка за по че ло је са вре ме но до ба. Ова 

епо ха тра је и да нас. 

Објасните поделу људске прошлости. 

Исто ри ја – „учи те љи ца жи во та“ 

Да би смо про шлост раз у ме ли, исто ри ја тре ба да од го во ри на 

пи та ња шта се до го ди ло, где, ка да, ка ко и за што. На ро чи то је 

ва жан од го вор на по след ње пи та ње, јер указује на узро ке не ког 

догађаја и његове последице. Ако историју сведемо само на препри 

ча ва ње не ког до га ђа ја или по ја ве, из гу би ће мо из ви да је дан 

од ње них основ них за да та ка. Исто ри ја нас учи да су љу ди из прошло 

сти би ли на лик на ма и да се до га ђа ји не ни жу слу чај но, већ су 

део ду жег про це са ко ји ни је увек јед но став но от кри ти. Исто ри ја 

тре ба да нас по у чи да раз ми шља мо о све ту у комe жи ви мо, а можда 

и да нам на не ким по уч ним при ме ри ма по мог не да га бо ље 

раз у ме мо. Сто га не чу ди што су је још ста ри Ри мља ни на зва ли 

„учи те љи цом жи во та”. 

Чему може да нас научи историја? 

Хе ро дот (484–425. год. пре н. е.) 

рођен је у гра ду Ха ли кар на су, грч кој 

ко ло ни ји на оба ли Ма ле Ази је. Херо 

дот је про пу то вао ве ћи део та да 

по зна тог све та. Об и шао је ме ста где 

су се во ди ле ве ли ке бит ке с Пер сијанцима, 

путовао је на север и стигао 

до Цр ног мо ра, по се тио је Еги пат, а 

на ис то ку је сти гао до Ва ви ло на. Путо 

вао је и Грч ком; нај ду же се за држао 

у Ати ни, где се спри ја те љио с 

Пе ри клом. Хе ро дот је на сво јим путо 

ва њи ма не са мо мно го то га ви део, 

већ је и на у чио да упо ре ђу је стра не 

обичаје и културу са грчким обичајима 

и кул ту ром, и да из тих по ре ђе ња 

из вла чи за кључ ке. На пу то ва њи ма је 

са ку пио по дат ке на осно ву ко јих је 

на пи сао сво је де ло, Исто ри ју, где је 

при ка зао су прот но сти из ме ђу Ис тока 

и За па да, ко је су до ве ле до грчко-пер 

сиј ских ра то ва. То је ујед но и 

глав на те ма Хе ро до то вог де ла; она 

му је по слу жи ла као оквир у ко ји је 

умет нуо при по ве сти о раз ли чи тим 

зе мља ма и на ро ди ма, али и мно го 

грч ких и ста ро и сточ них на род них 

при ча, бај ки и анег до та. 

Херодот је први схватио и дефинисао 

историју као приповедање, 

приказивање онога до чега је дошао 

истраживањем. Због тога га је Цицерон 

назвао „оцем историје“. 



13


Пр о верите, обновите, научите! 

А 

ДА ЛИ СТЕ ЗАПАМТИЛИ? 

Народни музеј у Београду 

1. 

Зашто је још од давнина људе занимала прошлост? 

Како се називају научници који проучавају прошлост? 

Шта су то узроци, а шта последице догађаја из прошлости? 

Како историчари називају трагове прошлости? 

Шта је то усмено предање? 

Шта је археологија? 

Где се чувају материјални, а где писани историјски извори? 

Зашто су људи бележили када се нешто догодило? 

Шта је ера? 

Како су Грци, Римљани и Византинци рачунали време? 

Зашто грчког историчара Херодота називамо „оцем историје”? 

У чему је значај проналаска писма? 

Како називамо време пре проналаска и употребе писма? 

Како се дели историја? 

Који период историје називамо старим веком? 



Грчки новац са 

представом корњаче 

14


Б 

ПРОУЧИTE И ОДГОНЕТНИTE 

1. 

По ве жите да ту ме на лен ти са до га ђа ји ма. 

Нилски коњ „Вили“, египатска статуета 

5508. г. 

пре н. е. 

776. г. 


753. г. 


476. г. 

н. е. 

622. г. 

н. е. 

1. јануар 

2001. г. н. е. 

1) Прве олимпијске игре 2) Оснивање града Рима 3) Почетак византијске ере 4) Почетак 21. века 

и III миленијума 5) Крај старог века 6) Хиџра 

2. 

Повежите линијама године са 

одговарајућим вековима: 

1492. година 










1. век 

8. век 

5. век 

15. век 

21. век 

20. век 

4. век 

3. век 

10. век 

11. век 

3. 

ЗАДАТАК: 

Одреди време трајања: 

2. деценије 1. века н. е. __________________ 

5. века пре н. е. ____________________ 

10. деценије 1. века н. е. ________________ 

9. века н. е. ________________________ 

7. деценије 1. века пре н. е. ______________ 

13. века н. е. _______________________ 

1. миленијума пре н. е. _______________ 

15. века пре н. е. ____________________ 

10. деценије 1. века пре н. е. _____________ 

В 

РАЗМИШЉАЈТЕ као историчар 

1. 

Обновите лекције из одељка „Прошлост”. Подсетите се основних 

појмова, запишите их у своју свеску и покушајте да их објасните. 



15


2. 

ЗАДАТАК: Повежите илустрације с наведеним појмовима (упишите бројеве 

у празна поља): 1) писани историјски извори, 2) материјални историјски 

извори, 3) визуелни историјски извори. 

3. Стари Римљани називали су историју „учитељицом живота”. Размислите због чега. 

На која питања историчар треба да нађе одговоре да би разумео прошлост? 

Г 

ВЕЖБАЈТЕ као историчар 

1. 

ЗАДАТАК: Прочитај текст о папирусу и одговори на питања. 

Материјали за писање – папирус 


Па пи рус је ма те ри јал за пи са ње сли чан дана 

шњем па пи ру. Овај ма те ри јал за пи са ње је 

од сре ди не III ми ле ни ју ма пре н. е. по чео да 

се из ра ђу је у Егип ту, од са мо ни кле мо чвар не 

биљ ке, јед не вр сте тр ске истог име на. Биљ ка 

папируса може да нарасте у висину до три метра, 

а стабљика му је мекана и понекад дебела 

као људ ска ру ка. О то ме ка ко се про из во дио 

па пи рус да нас се зна на осно ву за пи са римског 

пи сца Пли ни ја Мла ђег. 

Про цес је от по чи њао це па њем ста бљи ке 

биљ ке па пи рус у тра ке, ко је су по том та ње не 

и гла ча не. Сре ди шња тра ка би ла је нај ши ра, 

те пре ма то ме и нај ко ри сни ја. Тра ке су по том 

ре ђа не јед на по ред дру ге а пре ко њих је, под 

пра вим углом, сла ган дру ги ред тра ка. Та кви 

сло је ви па пи ру са по том су ле пље ни блат ном 

водом Нила или лепком од пшеничног брашна. 

Ли сто ви ко ји су до би је ни на тај на чин по сле 

то га су про сти ра ни на сун це да се осу ше. 

Од вит ких ста бљи ка па пи ру са из ра ђи ва не 

су ко ша ре, а од де бљих ста бљи ка чак и је дра. 

Је згро или срж па пи ру са, ка да се ску ва, би ло 

је хра на за си ро ма шне, а кад се осу ши, упо требља 

ва ло се као го ри во. Сре ди ном II ми ле ни јума 

пре н. е. глав ни тр го вач ки цен тар за про да ју 

папируса налазио се у граду Библосу. Папирус 

је у Грч ку сти гао у 7. ве ку пре н. е., а по том и у 

Рим и дру ге кра је ве Евро пе, где се као ма те ријал 

за пи са ње ко ри стио све до 10. ве ка. 


Од че га се пра вио па пи рус? 

Ка ко се пра вио па пи рус? 

За шта се све мо гла ко ри сти ти биљ ка па пи рус? 

До ка да се па пи рус ко ри стио као ма те ри јал за пи са ње? 

На ко ју реч вас под се ћа реч „па пи рус”? 

16


2. 

ЗАДАТАК: Про чи тај те од лом ке из исто ри ја Хе ро до та и Ти та Ли ви ја, од гово 

ри те на пи та ња и ре ши те за да так. 

Из Хе ро до то ве Историје Из Историје Ти та Ли ви ја 

„Ово је пре глед исто ри је Херо 

до та из гра да Ха ли кар наса. 

На пи сан је ра ди то га да се 

с вре ме ном не би ума њио значај 

оно га што је чо ве чан ство 

ство ри ло. Да ве ли ка и див на 

де ла, и она ко ја су ство ри ли Хеле 

ни, као и она ко ја су ство ри ли 

варвари, не би била заборављена. 

По ред то га, на пи сан је за то 

да би об ја снио због че га је изме 

ђу Хе ле на и вар ва ра до ла зило 

до ра то ва.“ 

а. б. 

„Ме ни је пре све га ста ло до 

тога да сваком покажем какав је 

био жи вот и ка кви су би ли обича 

ји; ко ји љу ди и ко јим сна га ма 

су у ра ту и ми ру ство ри ли и пове 

ћа ли др жа ву; ка ко је, по том, 

ред по сте пе но сла био и ка ко 

смо, па да ју ћи све ни же, нај зад 

стрмоглаво дошли до ових времена 

када више нисмо кадри ни 

да под но си мо на ше ма не ни да 

се ле чи мо од њих...“ 

Због че га је Хе ро дот пи сао исто ри ју грч ко-пер сиј ских ра то ва? 

Због че га је Тит Ли ви је пи сао исто ри ју Ри ма? 

Раз ми сли те и упо ре ди те њи хо ве на ме ре. 

Д 

КОРАК НАПРЕД 

ПРОЈЕКАТ 

На пра ви те па но ва ше оде љењ ске за јед ни це, на ко ме ће сва ки уче ник 

при ло жи ти по дат ке о соп стве ној исто ри ји или исто ри ји сво је по ро дице. 

При из ра ди па ноа ко ри сти те исто риј ске из во ре! 

Сажетак 

• Историја је наука која проучава прошлост људског друштва. 

• До података из прошлости историчари долазе на основу историјских извора. Историјски извори могу 

бити писани, материјални и усмени. 

• Време пре проналаска и употребе писма називамо праисторијом, а време после проналаска писма 

називамо историјом. 



17



ПРИМЕРАК

Најстарија прошлост људског друштва 

Тема II 

Пре око 3,5 милиона година, на територији источне 

Африке појавила су се бића налик човеку. Ова бића 

су се постепено мењала, развијала и овладала 

способношћу говора. Како би олакшали себи услове 

живота и прилагодили се природи која се такође 

мењала, људи су почели да израђују ору ђа и оруж ја, 

да припитомљавају животиње, обрађују земљу и живе 

у сталним насељима. Ови дуготрајни и сложени процеси 

од и гра ва ли су се у нај ста ри јој про шло сти људ ског 

дру штва – пра и сто ри ји. 


Источна Африка, камено доба, метално доба, 

култура Лепенског Вира, старчевачка култура, 

винчанска култура 

Прво биће налик човеку, реконструкција 



НАЈСТАРИЈА ПРОШЛОСТ ЉУДСКОГ ДРУШТВА 

Исто ри ја је на у ка ко ја про у ча ва про шлост људ ског дру штва. 

Историја треба да одговори на питања шта се догодило, где, 

ка да, ка ко и за што, да уочи узро ке и по сле ди це не ког до га ђа ја 

или по ја ве. Исто ри ја људ ског дру штва по че ла је са изу мом писма. 

Прет ход на епо ха зо ве се пра и сто ри ја. Исто риј ски пе ри од 

де ли се на стари век, средњи век, но ви век и са вре ме но до ба. 

Лобања праисторијског човека 

1.ПРАИСТОРИЈА 

Пр ви љу ди 

Камено оруђе 

Да ли сте ика да по ми сли ли да су не ки од ва ших пре да ка жи вели 

у вре ме Це за ра, или у још дав ни јој про шло сти? Ка да би би ло 

мо гу ће да исто ри је на ших по ро ди ца пра ти мо хи ља да ма и ми лионима 

година у прошлост, неке од предака пронашли бисмо међу 

љу ди ма ко ји су жи ве ли у вре ме пра и сто ри је. 

Пре око 3,5 ми ли о на го ди на на те ри то ри ји ис точ не Афри ке 

по ја ви ла су се би ћа на лик чо ве ку: би ла су ве о ма погрбљена, али 

ходала су на две но ге и има ла су ша ке ко је су би ле раз ви је ни је 

него код мајмуна. После 1,5 милиона година у Африци се појавио 

пр ви чо век. Спо ра зу ме вао се кри ци ма и по кре ти ма ру ку, и да ље 

је био по гр бљен, а те ло му је би ло об ра сло дла ком; за разлику 

од својих предака, умео је да прави оруђа од камена. Нај че шће је 

пр во ору ђе би ло са мо оби чан ка мен не што угла ча ни јих иви ца – 

њи ме су га ђа ли пти це и жи во ти ње не би ли до шли до хра не. Међу 

тим, за раз вој чо ве ка то је био огро ман на пре дак и знак по чет ка 

пр ве ве ли ке епо хе у про шло сти људ ског дру штва – пра и сто ри је. 



Где су се и када појавила прва бића налик човеку? 

Праисторијско оруђе 

20 

С вре ме ном, чо век је схва тио да од ка ме на мо же да на пра ви 

оштри це и се чи ва и да га та ко бо ље ис ко ри сти. Ка ко су се климат 

ске при ли ке по гор ша ва ле и чо век је мо рао да по ста не снала 

жљи ви ји. Шта се до го ди ло? Ис пр ва су ле та би ва ла све кра ћа а 

зи ме ду же и хлад ни је. Да би за шти тио те ло, чо век је по чео да се 

огр ће жи во тињ ском ко жом. Све че шће се до га ђа ло да се снег од


прет ход не го ди не не ото пи а већ поч не да па да но ви. На сту пи ла 

су че ти ри не ве ро ват но ду га ле де на до ба. Хи ља да ма го ди на санте 

ле да пре кри ва ле су ве ли ки део се вер не Зе мљи не по лу лоп те. 

Услед та квих при ли ка биљ ни свет је го то во пот пу но не стао, а од 

животиња су опстале само оне најотпорније. Човек је преживљавао 

жи ве ћи на обо ди ма гле че ра и ло ве ћи ма му те, ру на сте но соро 

ге и би зо не. Лед је пре кри вао и про стор на ше зе мље. Тра го ви 

пра и сто риј ских жи во ти ња от кри ве ни у Ри со вач кој пе ћи ни код 

Аранђеловца потичу из последњег, четвртог леденог доба. Њихова 

ста рост мо же се про це ни ти на от при ли ке сто хи ља да го ди на. 

Клима је почела постепено да се мења: зиме су бивале мање 

оштре, а лета дужа и топлија. Ма ло-по ма ло лед се то пио и поја 

ви ле су се пр ве биљ ке. Чо век је са да мо гао да до пу ни сво ју исхра 

ну, али су се, с дру ге стра не, ка ко је вре ме по ста ја ло то плије, 

жи во ти ње ко је је ло вио по ме ра ле пре ма пре де ли ма још увек 

пре кри ве ним ле дом. Пра те ћи жи во ти ње и љу ди су се кре та ли 

азијским континентом, стигли до данашње Аљаске и прешли Берин 

гов мо ре уз, ко ји је у то вре ме био део коп на. Пре око 11.000 

го ди на љу ди су са Аља ске пре шли на аме рич ко коп но и сти гли 

све до Ју жне Аме ри ке. 

Про ме на кли ме до не ла је и дру ге про ме не. Чо век је по чео да 

сти че но ва зна ња, а ме ђу нај ва жни ји ма сва ка ко су би ла та што је 

на у чио да уз га ја биљ ке и припитомљава жи во ти ње. Ка ко је лед 

по чео да се то пи, на Арк ти ку и у се вер ној Евро пи, пре око 12.000 

го ди на снег ко ји је па дао зи ми за ме ни ла је ки ша. Ки ше – од ко јих 

је хи ља да ма го ди на за ви сио оп ста нак љу ди, би ља ка и жи во тиња 

се вер не Афри ке и Бли ског ис то ка – све ви ше су се по ме рале 

пре ма Евро пи. Ма ња ко ли чи на па да ви на ути ца ла је на биљ ни 

свет – оне биљ ке ко је су зах те ва ле ма ње во де оп ста ле су, док су 

Рисовачка пећина (Србија, 

код данашњег Аранђеловца) 

Представа бизона, 

цртеж у пећини Алтамира, Шпанија 



21


Село из доба неолита 

дру ге из у мр ле. Се ве р на Афри ка по ста ја ла је све су вља. Ка ко је 

во да по треб на и жи во ти ња ма и љу ди ма, и њи хо ва ста ни шта су 

се ме ња ла – оазе, до ли не ре ка и обо ди је зе ра постала су њихова 

нова места за живот. 

У под нож ји ма пла ни на и у до ли на ма ре ка, на про сто ру од источног 

Медитерана до Персијског залива, почела су да ничу села 

и ве ће уре ђе не за јед ни це љу ди. Мно га од ових ра них на се ља стара 

су из ме ђу 10.000 и 11.000 година, а нека од њих су најстарије 

уређене заједнице људи на свету. 

Све ове новине, усавршавање оруђа и оружја, припитомљавање 

животиња, узгој биљака, овладавање новим знањима и вештина 

ма и фор ми ра ње стал них на се ља – усло ви ле су но ве, ве ли ке 

про ме не у жи во ти ма љу ди. 

Објасните на који начин су промене климе утицале на 

живот првих људи. 

Пе ри о ди за ци ја пра и сто ри је 

Праисторијска посуда 


палеолит – старије камено доба 

неолит – млађе камено доба 

Пре око по ла ми ли о на го ди на чо век је на у чио да го во ри и на 

тај на чин се у пот пу но сти одво јио од сво јих жи во тињ ских преда 

ка. Пра и сто ри ја је тра ја ла од по ја ве пр вих љу ди на Зе мљи до 

изу ма пи сма, сре ди ном IV ми ле ни ју ма пре н. е. То је нај ду жи период 

људске прошлости. Наша знања о праисторији заснивају се 

на материјалним остацима: оруђу и оружју праисторијских људи, 

њиховим стаништима и насељима, предметима које су свакодневно 

ко ри сти ли. 

То ком ове епо хе људ ско би ће по сти гло је огро ман на пре дак: 

са вла да ло је многе ве шти не и на у чи ло да жи ви у за јед ни ци са 

дру гим љу ди ма. У зависности од материјала од кога су људи у 

пра и сто ри ји из ра ђи ва ли сво ја ору ђа, ова епо ха по де ље на је на 

два пе ри о да. Пр ви пе ри од зо ве се ка ме но до ба (ка да се ко ристи 

ло ору ђе од ка ме на), дру ги ме тал но до ба (ка да су се алат ке 

израђивале углавном од метала). Камено доба дели се на старије 

(па ле о лит) и мла ђе (нео лит). Ору ђа ста ри јег ка ме ног до ба би ла 

су од гру бо об ра ђе ног ка ме на, док је у пе ри о ду мла ђег ка ме ног 

доба човек научио да глача и буши камен. Први метали откривени 

су у VI ми ле ни ју му пре н. е., што је озна чи ло по че так ме тал ног 

до ба. Ова епо ха по де ље на је на три ма ње це ли не: ба кар но, бр онза 

но и гво зде но до ба. 

Како се и на основу чега дели праисторија? 



Камено доба 

Старије камено доба Млађе камено доба Метално доба 

22 

6000.


Жи вот пр вих љу ди 

Љу ди ста ри јег ка ме ног до ба би ли су без стал ног ста ни шта и 

у не пре ста ној по тра зи за хра ном. За ис хра ну су ко ри сти ли све 

оно што се мо гло на ћи у при ро ди (ко ре ње би ља, је сти ве пло дове, 

сит не жи во ти ње и ин сек те). Човек се није кретао сам, већ у 

групи. Те пр ве људ ске за јед ни це називају се чо по ри или хор де. 

С вре ме ном је чо век на у чио да пра ви ко пље на чи јем се вр ху налазио 

прво обичан камени шиљак, а потом наоштрен тврд камен 

(кре мен). Ко пљем је мо гао да ло ви круп ни је жи во ти ње, да оде ре 

њи хо ву ко жу и њом се огр не, али и да од жи во ти ња и дру гих чопо 

ра бра ни ста ни ште ко је је за по сео – пе ћи ну. 

Сле де ћи ве ли ки на пре дак би ла је ве шти на па ље ња ва тре. Пећина 

није више била његово једино станиште – научио је да прави 

колибе на земљи, на води (сојенице) и у земљи (земунице). Колибе 

су би ле угод ни је за жи вот од пе ћи на и пру жа ле су бо љу за шти ту 

од жи во ти ња. 

Ме ђу тим, то не зна чи да су љу ди са да стал но жи ве ли на јед ном 

ме сту. У потрази за храном и водом, и даље су се селили с места 

на место. Та кав на чин жи во та на зи ва се но мад ски. 

Чо век мла ђег ка ме ног до ба при пи то мио је жи во ти ње (ко зе, 

ов це, го ве да), об ра ђи вао зе мљу и уз га јао би ље. Љу ди су по че ли 

да се ба ве по љо при вре дом око 10.000 го ди на пре н. е., и то нај пре 

на Бли ском ис то ку. Плуг, мо ти ка и раз бој учи ни ли су њихо ве послове 

лакшим и успешнијим. Пољопривредна производња и узгој 

сто ке омогућили су им лакше прехрањивање и учинили да почну 

да живе у сталним насељима. За по тре бе сва ко днев ног жи во та 

по че ли су да из ра ђу ју и по су ђе од пе че не гли не. Ова кав на чин 

жи во та на зи ва се се де лач ким. 

Препричајте како су живели и чиме су се бавили први људи. 

Упо тре ба ме та ла до не ла је и но ва за ни ма ња: ру дар, ли вац, ковач. 

Ору ђа од ме та ла олак ша ла су жи вот љу ди. На при мер, металном 

мотиком лакше се обрађивала земља, а металним алатом 

др во. Пр ви ме тал ко ји су љу ди по че ли да ко ри сте био је ба кар. 

Овај ме тал је мек и ла ко се об ра ђу је, али оруж је и ору ђе на правље 

но од ње га ни је би ло до вољ но чвр сто. Потом је ба кар по чео 

да се ме ша са ка ла јем, и та ко је до би јен по сто ја ни ји ма те ри јал, 

брон за. Гво жђе је би ло још чвр шће. По што је би ло рет ко, предмети 

од гвожђа сматрани су подједнако драгоценим као и они од 

злата и сребра. У зависности од тога који метал су људи користили, 

ме тал но до ба де ли се на бакарно, бронзано и гвоздено доба. 

Занатски производи из 

металног доба 

Ви лен дор фска ве не ра 

Ви лен дор фска ве не ра – ста ту е та 

же не пре у ве ли ча них гру ди, бе да ра 

и сто ма ка, пред ста вља ре мек-де ло 

па ле о лит ске умет но сти. Ста ту е та је 

от кри ве на 1908. го ди не у Ви лен дорфу, 

у Аустри ји. Прет по ста вља се да је 

на ста ла из ме ђу 24.000 и 22.000 го дина 

пре н. е. Ви лен дор фска ве не ра је 

праисторијски идол плодности и материнства. 

Статуета је висока 11,1 cm, 

из ра ђе на је од ка ме на и обо је на црвен 

ка стом бо јом. Ви лен дор фска вене 

ра да нас се чу ва у При род њач ком 

му зе ју у Бе чу (Аустри ја). Умет ност 

палеолита, којој припадају и „Рањени 

бизон“ насликан на таваници пећине 

Ал та ми ра у се вер ној Шпа ни ји, и црте 

жи из пе ћи не Ла ско у Фран цу ској, 

углав ном чи не цр те жи жи во ти ња, 

по пут је ле на, би зо на, ма му та, но соро 

га, и скулп ту ре од ка ме на, гли не и 

ко сти жи во ти ња. 



23


От кри ће грн чар ског ко ла уна пре ди ло је пр о цес об ли ко ва ња 

глине. Унапређивање производње захтевало је и нова знања и вештине, 

које нису биле познате свима. Корак по корак, човек праисторије 

приближавао се изуму писма и уласку у историјску епоху. 

Објасните значај проналаска и употребе метала. 

Веровања 

О ве ро ва њи ма љу ди из пра и сто ри је не зна мо мно го. Ма те ријал 

ни оста ци на во де на за кљу чак да су са хра њи ва ња по кој ни ка 

пра ти ли об ре ди, те да су том приликом по ди за ли и не ке вр сте 

све ти ли шта. Ору ђе и оруж је пра и сто риј ских љу ди че сто је украшавано 

различитим представама и украсима који су, веровали су 

они, има ли ма гиј ски ка рак тер. Фи гу ри не жи во ти ња и љу ди ко је 

су че сто про на ла же не на пра и сто риј ским ло ка ли те ти ма та ко ђе 

говоре о веровањима првих људи. Истраживачи су закључили да 

су људи праисторије веровали у снагу природе и природне појаве, 

и да се на њих могло утицати различитим ритуалима и магијским 

радњама. Прикази сачувани на зидовима пећина откривају сцене 

из сва ко днев ног жи во та (лов), пред ста ве жи во ти ња и љу ди, али 

и сли ке ко је би мо гле би ти још је дан од раз ве ро ва ња у при род не 

по ја ве. 

Цртежи из пећине Ласко 

Праисторијски идол 

Стоунхенџ 

Сто ун хенџ је гра ђе ви на у об ли ку пот ко ви це, ко ја се 

налази у Енглеској; потиче из млађег каменог доба. Овај 

спо ме ник чи не огром ни ка ме ни бло ко ви. Ар хе о ло шка 

ис тра жи ва ња Сто ун хен џа по ка за ла су да је спо ме ник 

гра ђен у три глав не фа зе, од ко јих је нај ра ни ја за врше 

на око 2900. го ди не пре н. е. Са сто ји се од кру жног 

јар ка преч ни ка око 110 m и ду би не од 1,5 m. Ар хе о ло зи 

сма тра ју да су се као мо ти ке ко ри сти ли је ле њи ро го ви. 

У дру гој фа зи, ко ја је тра ја ла до 2500. го ди не пре н. е., 

по диг ну то је ви ше др ве них де ба ла ко је су поста ви ли у 

сре ди ште ја ма. 

Стоунхенџ је веома промењен за време треће фазе 

градње, која је трајала до око 1600. године пре н. е. У 

средишту места, у два концентрична круга подигнуто 

је отприлике 80 стубова од вулканских стена. Стубови 

су доношени са планина које су удаљене 220 km од 

локалитета. Превоз ових стубова, а сваки је тежак 

четири тоне, био је невероватан подухват. За време 

саме изградње ови стубови су уклоњени и донети нови, 

од пешчара. Тридесет камених стубова подигнуто је у 

кругу од 33 m2. На њих су постављене греде тако да су 

два стуба са гредом на њима чинила лук. Од првобитних 

30 данас стоји још 17 стубова. На британским острвима 

налази се више од 1.000 камених кругова, али је 

Стоунхенџ јединствен међу њима. Научници још увек 

нису сигурни зашто је изграђен, али претпостављају да 

је могао бити нека врста светилишта. 



Стоунхенџ 

Каква су била веровања првих људи? 

24

НАЈСТАРИЈА ПРОШЛОСТ ЉУДСКОГ ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ ДРУШТВА 

РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ 

Пра и сто ри ја је епо ха ко ја је тра ја ла од по ја ве пр вих љу ди до 

изу ма пи сма. Пра и сто ри ју про у ча ва ју ар хе о ло зи на осно ву 

материјалних извора. Ова епоха дели се на камено доба (старије 

и мла ђе) и ме тал но до ба. Остат ке раз ли чи тих пра и сто риј ских 

кул ту ра ар хе о ло зи су от кри ли и на про сто ру цен трал ног Балкана. 

Фигура из Лепенског Вира 

2.ПРАИСТОРИЈСКЕ КУЛТУРЕ 

НА ПРОСТОРУ 

ЦЕНТРАЛНОГ БАЛКАНА 

Ле пен ски Вир 

Пра и сто ри ју цен трал ног Бал ка на обе ле жи ле су три кул ту ре: 

кул ту ра Ле пен ског Ви ра, стар че вач ка и вин чан ска кул ту ра. 

Назване су према локалитетима на којима су прво откривене. На 

простору централног Балкана археолози су открили и најстарији 

руд ник ба кра у Евро пи – Руд на гла ва код Мај дан пе ка. 

Које су праисторијске културе постојале на територији 

централног Балкана? 

Лепенски Вир је археолошко налазиште из млађег каменог доба, 

на оба ли Ду на ва у Ђер дап ској кли су ри. Кул ту ра Ле пен ског 

Ви ра по че ла је да се раз ви ја око 7000. го ди не пре н. е. Но си о ци 

ове кул ту ре би ли су лов ци и са ку пља чи, а ка сни је и зе мљо радни 

ци и сто ча ри. 

Од око 5300. године пре нове ере становници Лепенског Вира 

по че ли су да при пи то мља ва ју жи во ти ње и да се ба ве зе мљо радњом. 

Око хи ља ду го ди на ка сни је, ка да су ста нов ни ци Ле пен ског 

Вира кренули у потрагу за већим обрадивим површинама, живот 

на ло ка ли те ту је за мро. 

Ста нов ни штво ове кул ту ре жи ве ло је у ста ни шти ма ко ја подсе 

ћа ју на ша тор. У гра ни ца ма на се ља по сто јао је про стор не само 

за стам бе не објек те већ и за све ти ли шта, за гро бо ве и за све 

ак тив но сти и по је ди на ца и за јед ни це у сва ко днев ном жи во ту. 

Праисторијски идол, Лепенски Вир 

Жи вот ста нов ни ка 

Ле пен ског Ви ра 

О свакодневном животу становника 

Ле пен ског Ви ра, на осно ву ма тери 

јал них оста та ка про на ђе них у насе 

љу, ар хе о лог Дра го слав Сре јо вић 

на пи сао је: 

„Свакодневни живот становника 

Лепенског Вира био је изузетно тежак. 

Да би се обезбедила храна, грађа 

за подизање кућа и израду оруђа, 

било је потребно изаћи из насеља, 

које је било притешњено стрмим 

литицама и великом реком. Требало 

је ући у свет препун опасности. Снага 

и вештина појединца нису биле 

довољне за такву борбу. Били су 

потребни заједнички напори да би 

се дошло до плена или потребних 

сировина. Само се скупина људи могла 

срећно вратити у насеље.“ 



25


Ду пљај ска ко ли ца 

Дупљајска колица откривена су 

почетком 20. века у Банату, у месту 

Дупљаја. Фигура је направљена од 

теракоте и потиче из средњег бронзаног 

доба. Према претпоставкама, 

стара је око 3.500 година. 

На се ља от кри ве на у Ле пен ском Ви ру, и на још не ко ли ко ме ста 

на де сној и ле вој оба ли Ду на ва код Ђердапске клисуре, под се ћа ју 

– распоредом кућа и мрежом путева – на мале градове. На основу 

по ло жа ја и об ли ка ку ћа от кри ве них у Ле пен ском Ви ру мо же се 

за кљу чи ти да су твор ци ове кул ту ре раз ли ко ва ли стра не све та и 

да су рас по ла га ли од ре ђе ним ма те ма тич ким зна њи ма. Скулп туре 

пронађене у Лепенском Виру спадају у најдрагоценије остатке 

пра и сто риј ске умет но сти. 

Објасните значај културе Лепенског Вира. 

Кли че вач ки идол 

Кли че вач ки идол, гли не на фи гу ра 

про на ђе на у се лу Кли чев цу 1881. годи 

не, пред ста вља фи гу ру же не. Фигу 

ра је цр не бо је, ви со ка је 34 cm; 

при ка зу је же ну у ка рак те ри стич ној 

оде ћи са пљо сна том ка пом на гла ви 

и бо га то укра ше ним по ја сом. Идол 

при па да пе ри о ду брон за ног до ба, 

када је у Подунављу и Банату живела 

по себ на кул тур на гру па ко ју, пре ма 

глав ним на ла зи шти ма – Ду бов цу и 

Жу том бре гу код се ла Уси ја – ар хео 

ло зи на зи ва ју ду бо вач ко-жу то брдска 

кул ту ра. Ова кул ту ра тра ја ла је 

од 1500. до 1000. год. пре н. е. Кли чевач 

ки идол по ти че сва ка ко из дру ге 

по ло ви не на ве де ног раз до бља. 

За време Првог светског рата, 

зграда Народног музеја у Београду 

била је оштећена и тада су уништени 

многи експонати који су се у њој 

чували, међу њима и Кличевачки 

идол. 




те ра ко та – грн чар ска гли на пе че на 

на високој температури, без глазуре 

26 

Старчевачка култура 

Стар че вач ка кул ту ра је до би ла име по ло ка ли те ту Стар че во, 

ко ји се на ла зи не да ле ко од Пан че ва. Реч је о нео лит ској кул тури 

ко ја се про сти ра ла на ве ли ком де лу Бал кан ског по лу о стр ва. 

Старчевачка култура понекад се зове и култура првих подунавских 

зе мљо рад ни ка јер је ка рак те ри шу стал не за јед ни це љу ди, 

уз га ја ње до ма ћих жи во ти ња и про из вод ња гли не ног по су ђа. 

Где се налази Старчево и због чега се старчевачка култура 

назива и културом земљорадника? 

Винча 

Археолошко налазиште Лепенски Вир 

Вин ча се на ла зи на де сној оба ли Ду на ва, 14 km од Бе о гра да; то 

је једно од најважнијих налазишта млађег каменог доба у Европи. 

На про сто ру на се ља, ко је се про те за ло на по вр ши ни од 10 хекта 

ра, ар хе о ло зи су от кри ли многобројне зе му ни це са оста ци ма 

ма те ри јал не кул ту ре пра и сто риј ског чо ве ка. У Вин чи је про нађе 

но ору ђе и оруж је од ка ме на и ко сти, за тим по су ђе за сва коднев 

ну упо тре бу, бо га то укра ше не ва зе, ве ли ки број фи гу ри на


ко је пред ста вља ју љу де или жи во ти ње, на кит од ра зних вр ста 

рет ких и ску по це них ма те ри ја ла. От кри ве ни пред ме ти да нас се 

могу видети у Народном музеју у Београду, Музеју града Београда 

и Вин чан ској збир ци на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Бе о гра ду. 

Вин чан ској кул ту ри при па да и ло ка ли тет Руд на гла ва код 

Мај дан пе ка, нај ста ри ји руд ник ба кра у Евро пи. На ло ка ли те ту 

су от кри ве ни ве ли ки че ки ћи на пра вље ни од облу та ка, ору ђа од 

костију, алатке од јелењих рогова, велика оруђа која су вероватно 

слу жи ла за при ку пља ње и ко па ње раз мр вље не ру де и јед но ставни 

ма ли кли но ви ко ји су ко ри шће ни за про ши ри ва ње пу ко ти на 

при ли ком раз би ја ња бло ко ва ру де. 

Тра го ви вин чан ске кул ту ре по твр ђе ни су у Ср би ји, Ру му ни ји, 

Бу гар ској, на про сто ру Ма ке до ни је, у де ло ви ма сред ње Евро пе 

и Ма ле Ази је. Вин чан ска кул ту ра се око 4000. го ди не пре н. е. 

про сти ра ла на те ри то ри ји ве ћој од те ри то ри је би ло ко је дру ге 

кул ту ре мла ђег ка ме ног до ба у Евро пи. 

Објасните у чему је значај винчанске културе и наведите 

где су све откривени њени трагови. 

Фигура из Винче 

Пронађите и на историјској карти 

покажите налазишта праисторијских 

култура на централном Балкану. 

Фигура из Старчева 



27


НАЈСТАРИЈА ИСТОКПРОШЛОСТ ЉУДСКОГ ДРУШТВА 


А 


1. 

Када се и где појавио први човек? 

Које је било прво оруђе које су користили првобитни људи? 

Где су у нашој земљи откривени остаци праисторијских животиња? 

Како је промена климе утицала на живот првобитних људи? 

Зашто су првобитни људи почели да узгајају биљке и припитомљавају 

животиње? 

Како се дели праисторија? 

Када су откривени први метали? 

Шта је чопор (хорда)? 

Која је нова занимања донела употреба метала? 

Каква су била веровања људи праисторије? 

Где се налази археолошко налазиште Лепенски Вир? 

Где је пронађен најстарији рудник бакра у Европи? 

Из ког периода праисторије потичу налазишта са централног Балкана? 

Чиме су се бавили становници Лепенског Вира? 

У чему је значај винчанске културе? 



Посуда из Винче 

28


Б 


1. 

По ве жи да ту ме на лен ти са до га ђа ји ма. 

3,5 мил. г. 


2 мил. г. 


10.000 г. 


9.000 г. 


7.000 г. 


3.500 г. 


1) Проналазак писма 2) Појава бића налик човеку у источној Африци 3) Настанак културе 

Лепенског Вира 4) Појава пољопривреде 5) Појава првог човека у Африци 6) Прелазак првих 

људи преко Аљаске на америчко копно 

2. 


у празна поља): 

1) првобитни човек, 2) мамут, 3) земљорадња, 4) оруђа старијег каменог 

доба, 5) оруђа млађег каменог доба, 6) метално доба, 7) Дупљајска колица, 

8) Лепенски Вир. 



29


НАЈСТАРИЈА ИСТОКПРОШЛОСТ ЉУДСКОГ ДРУШТВА 

3. 

ЗАДАТАК: Погледајте илустрације и присетите се одељка о веровањима људи 

праисторије. Прочитајте и текст о Вилендорфској венери. Одговорите на 

следећа питања: 

Вилендорфска 

венера 

Цртеж из пећине Алтамира 

Цртеж из пећине Ласко 

Зашто су праисторијски људи правили статуете и сликали на зидовима пећина? 

Размислите од ког су материјала правили статуете и шта нам то говори? 

Како вам изгледа Вилендорфска венера у поређењу са данашњим узорима 

женске лепоте? 

В 



1. 

На основу лекције о праисторији и илустрација покушајте да својим речима 

опишете живот првих људи. 


2. 

Објасните везу између сеоба првобитних људи и промена климе у прошлости. 

Уочите узрочно-последичне везе између појаве земљорадње, 

припитомљавања животиња и промена у начину живота првих људи. 

3. 

Првобитни људи су пронашли ватру и с временом 

почели да је користе. Размисли како 

је човек реаговао у првом сусрету са ватром. 

На који је начин проналазак ватре променио 

живот првобитних људи? 

За шта је све првобитни човек користио 

ватру? 

Шта би вам све било потребно да запалите 

ватру као што су то радили први људи? 

30


Г 


1. 

ЗАДАТАК: Прочитајте текст о мамуту, одговорите на питања и решите 

задатак. 

Мамут 

Ма мут је јед на од из у мр лих 

врста животиња чији су остаци 

пронађени на свим континен 

ти ма осим у Аустра ли ји и 

Ју жној Аме ри ци. У Се вер ној 

Аме ри ци и Ру си ји от кри ве на 

су велика гробља мамута угинулих 

услед природних катастро 

фа. Је дан ске лет ма му та 

недавно је пронађен у речном 

и шљун ко ви том на си пу не посред 

но крај Ви ми на ци ју ма, на 

ду би ни од 27 ме та ра. Реч је о 

јед но м од троп ских, „ју жних“ 

мамута који су пре више милиона 

година из северне Африке 

пре шли у Евро пу. Ви ка, жен ка 

ма му та, ду га пет ме та ра и тешка 

10 то на, би ла је ста ра око 

60 година. 

Кости мамута из Виминацијума 

Виминацијум – римски град у близини 

данашњег Костолца 

Ко ја на у ка про у ча ва ма те ри јал не исто риј ске из во ре? 

Раз ми сли те о че му све до че ве ли ка гро бља ма му та. 

Ко је је све жи во ти ње осим ма му та ло вио пр во бит ни чо век? 

На ко ју да на шњу жи во ти њу нај ви ше под се ћа ма мут? 

2. 

При се тите се ка да су от кри вени пр ви ме та ли и од го во рите на пи та ња. 

Ка ко се и пре ма че му де ли ме тал но до ба? 

За што ни је по сто ја ло злат но и сре бр но до ба? 

Раз ми сли ка ко је упо тре ба ме та ла ути ца ла на жи вот пр во бит них љу ди. 

Д 


Оруђе металног доба 


Припремите видео-презентацију праисторијских налазишта на простору 

цен трал ног Бал ка на (Ле пен ски Вир, Стар че во, Вин ча). Ор га ни зуј те 

екс кур зи ју или из лет до не ког од ових на ла зи шта. 


• Историја људског друштва почела је са изумом писма. Претходна епоха зове се праисторија. 

• Праисторију централног Балкана обележиле су три културе: култура Лепенског Вира, старчевачка 

и винчанска култура. Назване су према локалитетима на којима су прво откривене. 



31

ИСТОРИЈА7 ИСТОРИЈА55 


ПРИМЕРАК

Европа открива Стари Прошлост исток свет и себе 

Тема III 

Најстарије историјске цивилизације људског друштва 

образоване су на територији Старог истока. Оне 

су настајале и нестајале у периоду од краја IV миленију 

ма пре н. е. до по след њих де це ни ја 4. ве ка пре н. е. 

Ста нов ни ци др жа ва и гра до ва-др жа ва Егип та, Ме сопотамије, 

Мале Азије и Леванта живели су у сложеним 

за јед ни ца ма сло бод них љу ди ко ји ма су упра вља ли 

вла да ри. По ли тич ки, при вред ни, кул тур ни и сва коднев 

ни жи вот ових дру шта ва био је про жет ре ли гијским 

ве ро ва њи ма, те је и јед на од нај ва жни јих ин ститу 

ци ја ци ви ли за ци ја Ста рог ис то ка био упра во храм. 

Кул ту ра ма Ста рог ис то ка ду гу је мо не ке од нај ва жнијих 

изума људског друштва: писмо, као и математичка, 

астрономска, технолошка и медицинска знања. 


Стари исток, Нил, Стари Египат, Тигар и Еуфрат, 

Месопотамија, Левант, политеизам, монотеизам, 

клинопис, хијероглифи, алфабет, точак 

Европски Земљорадња морепловци у Египту 

на прагу Новог света 



СТАРИ ИСТОК 

Чо век мла ђег ка ме ног до ба при пи то мио је жи во ти ње (ко зе, 

овце, говеда), обрађивао земљу и узгајао биљке. Око 10.000 

го ди на пре н. е. љу ди су по че ли да се ба ве по љо при вре дом, и 

то нај пре на Бли ском ис то ку. Плуг, мо ти ка и раз бој учи ни ли су 

њихове послове лакшим и успешнијим. Пољопривредна производ 

ња и уз гој сто ке омо гу ћи ли су лак ше пре хра њи ва ње и учини 

ли да љу ди поч ну да жи ве у стал ним на се љи ма. Но ви усло ви 

живота донели су и промене у организацији људских заједница. 

Споменик Нарам-Сина 

1.ДРЖАВЕ СТАРОГ ИСТОКА 

Ста ри ис ток 

На територији која се простире од Мале Азије (данашња Турска) 

и Египта, преко Леванта (који чине области Израела, Либана, 

Јордана и Сирије) и даље на истоку обухвата Ирак (Месопотамија) 

и део Ира на, на ста ли су нај ста ри ји гра до ви-др жа ве и др жа ве 

света: Египат, Урук, Акадско царство, Асирија, Персија, Феникија, 

Изра ел, Хе тит ска др жа ва. Не ке од њих тра ја ле су крат ко, а не ке, 

по пут ста рог Егип та, и ви ше хи ља да го ди на. Ову те ри то ри ју данас 

на зи ва мо Ста ри ис ток. 




речна делта – карактеристичан 

троугласти облик ушћа реке 

Месопотамија – Међуречје, област 

између река Тигар и Еуфрат 

34 

Пр во бит не уре ђе не за јед ни це у ко ји ма су жи ве ли љу ди ни су 

могле да задовоље све њихове потребе. Да би се изборили са природним 

непогодама (поплаве, суше), обезбедили довољно хране и 

во де, ору ђа и оруж ја за рад, љу ди су по че ли да се удру жу ју у ве ће 

за јед ни це, из ко јих су се с вре ме ном раз ви ли гра до ви. Из су ко ба 

са дру гим гра до ви ма, ко ји су се во ди ли нај че шће због об ра ди ве 

зе мље и из во ра во де, по бед ник је по ве ћа вао сво ју те ри то ри ју и 

богатство. Живот у таквој заједници постајао је сложенији, односи 

ме ђу љу ди ма су се ме ња ли, и да би за јед ни ца оп ста ла, по степе 

но су се раз ви ли еле мен ти сло же ни јег, уре ђе ног дру штва ко је 

на зи ва мо др жа ва. У др жа ви по сто ји вла дар или го спо дар ко ји 

упра вља за јед ни цом, уво де се по ре зи, до но се се за ко ни, би ра ју 

се чи нов ни ци ко ји кон тро ли шу за јед ни цу, ус по ста вља ју се правила 

понашања која прихватају сви чланови заједнице. Заједницу 

Нармерова палета 

Где су настали најстарији градови-државе Старог истока?


по ве зу је и по што ва ње бо жан ства ко је се сла ви у град ском хра му 

или све ти ли шту. 

Објасните због чега су људи почели да се удружују и 

оснивају градове и државе? 

Стари Египат 

У до ли ни ре ке Нил већ у IV ми ле ни ју му пре н. е. по сто ја ле 

су уре ђе не за јед ни це љу ди. По сте пе но, оне су се ује ди ни ле у две 

це ли не: До њи Еги пат (дел та) и Гор њи Еги пат (до ли на Ни ла). 

Око 3000. го ди не пре н. е. Гор њи и До њи Еги пат ује ди ни ли су се 

у јед ну др жа ву. Егип том је упра вљао вла дар; ње га су по да ни ци 

осло вља ва ли раз ли чи тим име ни ма, а из јед но га од њих раз вио 

се по јам фа ра он, ка ко се да нас нај че шће на зи ва вла дар ста рог 

Египта. Прва престоница уједињеног Египта био је град Мемфис. 

У потрази за добрима којих није било у њиховој земљи, владари 

старог Египта су од најранијих времена предузимали трговачке 

и вој не по хо де у областима ко је су се гра ни чи ле са Егип том: 

на југ у Ну би ју (да на шњи Су дан) и на се ве ро и сток, ка Ле ван ту. 

Захваљујући освајањима, територија Египта се ширила, а из покоре 

них зе ма ља сти зао је ка ко бо гат рат ни плен та ко и но ва зна ња 

и ве шти не. Је дан од нај моћ ни јих вла да ра Егип та био је фа ра он 

Тут мес III (14. век пре н. е.) ко ји је пред у зео чак ше сна ест по хо да 

на Ле вант. У вре ме фа ра о на Рам зе са II (13. век пре н. е.) Еги пат 

је, захваљујући његовим војним походима, постао најмоћнија држа 

ва Ста рог ис то ка. 

Вла да ри Егип та ни су би ли са мо хра бри рат ни ци већ и ве ште 

ди пло ма те. О пре го во ри ма ко је су во ди ли са вла да ри ма дру гих 

др жа ва Ста рог ис то ка са зна је мо на осно ву пи са ма за пи са них на 

гли не ним та бли ца ма, про на ђе ним у Тел Амар ни. 

По чет ком I ми ле ни ју ма при ли ке су се на Ста ром ис то ку промениле: 

због унутрашњих проблема и спољних притисака других 

др жа ва Еги пат је по чео да сла би. Осла бље на др жа ва по ста ла је 

лак плен стра них осва ја ча – нај пре Аси ра ца, а по том и Пер си јанаца 

и Македонаца. Тридесете године пре н. е. Египат су освојили 

Ри мља ни. 

Наведите време и место настанка 

египатске државе. 

Месопотамијa 

Рамзес II Велики 

Рам зес II је ступио на престо са 25 

година. Владао је 67 година и преминуо 

у сво јој 92. го ди ни. То ком свог дугог 

жи во та по ди гао је многе гра ђевине 

у Египту. Престоница Рамзеса II, 

Пер-Рам зес, на ла зи ла се у дел ти Нила. 

На њеној изградњи, према староза 

вет ним при ча ма, ра ди ли су Је вреји. 

Му че ни те шким ра дом Је вре ји су, 

пре ма тра ди ци ји, на пу сти ли Еги пат, 

пред во ђе ни Мој си јем. 

Ипак, најважнији догађај из његовог 

времена била је битка код 

Кадеша. Египћани и Хетити, два најмоћнија 

народа тадашњег света, сукобили 

су се код града Кадеша у северној 

Сирији, покушавајући да се 

изборе за превласт над Сиријом. 

Рамзесова војска бројала је 20.000 

војника; Хетита је било још више. 

Битка је трајала два дана и завршила 

се нерешено. Шеснаест година касније, 

Рамзес II и хетитски владар 

Хатушилиш III потписали су мировни 

уговор којим је спорна територија 

подељена између две државе. 

На про сто ру Ме со по та ми је, из ме ђу ре ка Ти гар и Еуфрат, наста 

ја ли су и не ста ја ли многи гра до ви-др жа ве и др жа ве, а њихов 

по че так и крај че сто су обе ле жа ва ле се о бе на ро да. Плод на и 

отво ре на до ли на Ме сопо та ми је би ла је ви ше не го при влач на за 

жи вот љу ди. 



35


Еп о Гилгамешу 

„Гилгамеш, победоносни јунак, 

саградио је зид око Урука. 

Високо као брег диже се свети храм 

у утврђеном граду. 

Чврсто, као од туча, лежи насути 

темељ. 

Под заштитом узвишене куће, 

у којој пребива бог неба, 

далеко се пружа житница града, 

прекрасно спремиште. 

Сјајном белином блиста у светлу 

краљевска палата. 

Цео дан стоје стражари на бедемима, 

а и ноћу бдију ратници.“ 

Државе Месопотамије често су, због велике територије коју су 

об у хва та ле, би ле по де ље не на ма ње обла сти. Њи ма су упра вљали 

на ме сни ци ко је је обич но по ста вљао сам вла дар, а би рао их је 

нај че шће из ре до ва сво јих бли ских ро ђа ка. 

Због чега су се на простору Месопотамије често смењивале 

државе? 

Гра до ви-др жа ве Су ме ра и Акад ско цар ство 

На самом југу Месопотамије Сумерци су у IV ми ле ни ју му пре 

наше ере образовали своје градове-државе. Најпознатији су били 

Киш, Ур, Урук и Ла гаш. Гра до ви ма су упра вља ли кра ље ви ко је су 

њи хо ви по да ни ци нај че шће на зи ва ли ен си. О гра до ви ма Су ме ра 

највише знамо захваљујући археолошким истраживањима. Ипак, 

неки подаци сачувани су и у писаним изворима. Тако је опис града 

Уру ка са чу ван у Епу о Гил га ме шу. 

Стари исток у III и II миленијуму пре н. е. 



Гра до ви су че сто ме ђу соб но ра то ва ли због об ра ди ве зе мље 

и кон тро ле над си сте ми ма за на вод ња ва ње. У 24. ве ку пре н. е. 

су мер ске гра до ве по ко ри ли су ста нов ни ци се вер ног де ла Ме сопо 

та ми је – Ака ђа ни, на род се мит ског по ре кла. Сар гон, вла дар 

Ака да, ус пео је да ује ди ни чи та ву Ме со по та ми ју под сво јом влашћу, 

а На рам-Син, је дан од ње го вих на след ни ка, на звао је се бе 

„го спо да ром че ти ри стра не све та”. 

Гудеа, владар Лагаша 

36 

Ко су били Сумерци, а ко Акађани?


Ва ви лон и Аси ри ја 

По чет ком II ми ле ни ју ма пре н. е. у Ме со по та ми ји је на ста ла 

нова држава чија се престоница налазила у Вавилону. Њен најзначајнији 

владар био је Хамураби (18. век пре н. е.). За хва љу ју ћи 

војним походима и вештој политици, Хамураби је успео да завлада 

читавом Месопотамијом. Највише проблема задало му је освајање 

града-државе Ешнуне, који се налазио у суседству Вавилона. 

Моћни бедеми Ешнуне годинама су одолевали Хамурабијевој војсци. 

Град је на крају освојен захваљујући поплави која је поткопала 

ње го ве бедеме, што је омогућило војницима да у њега уђу. 

Хамурабијева држава била је уређена по узору на Акадско царство. 

Ме ђу тим, Ха му ра би је ви на след ни ци – услед уну тра шњих 

проблема, нових сеоба народа и сукоба са другим државама – нису 

ус пе ли да очу ва ју др жа ву ко ју је он ство рио. 

Хамураби 

Објасните због чега је значајна Хамурабијева владавина. 

Асир ци су на род се мит ског по ре кла ко ји је жи вео се вер но од 

Ва ви ло на. По сте пе но су ши ри ли сво ју власт и у 7. ве ку пре н. е. 

ус пе ли су да за вла да ју го то во чи та вим Ста рим ис то ком. Го ди не 

671. пре н. е. осво ји ли су и Еги пат. Асир ци су би ли ве шти гради 

те љи, тр гов ци, бан ка ри, али и вр ло су ро ви рат ни ци. Њи хо во 

пространо царство било је подељено, ради лакшег управљања, на 

територијалне округе. Ипак, сва власт налазила се у рукама цара 

ко ји је вла дао из сво је пре сто ни це Ни ни ве. 

Асир ско цар ство уни шти ли су Хал деј ци, но ви го спо да ри Вави 

ло на и осни ва чи Но во ва ви лон ског цар ства. Хал деј ски вла дар 

Набополасар је 612. године пре н. е. освојио Ниниву, престоницу 

Аси ри је. Убр зо по том Аси ри ја је пре ста ла да по сто ји као са мостал 

на др жа ва. 

Асирски цар у лову 

Ко су били Асирци? 

Пер си ја 

Пер си јан ци, на род ин до е вроп ског по ре кла, жи ве ли су на 

Иран ској ви со рав ни. Пр ви пер сиј ски вла дар био је Кир Ве ли ки. 

У дру гој по ло ви ни 6. ве ка пре н. е. Кир је, за хва љу ју ћи успе шним 

ратовима које је водио, успео да покори Малу Азију и Месопотамију. 

Један од његових највећих успеха било је освајање Вавилона 

538. го ди не пре н. е. 

Кирови наследници, а посебно Дарије I, наставили су да шире 

те ри то ри је сво је др жа ве. За рад бо ље упра ве, Пер си ја је би ла поде 

ље на на ве ли ки број про вин ци ја ко је су се зва ле са тра пи је. У 

са тра пи ја ма је при ку пљан по рез и ре гру то ва на вој ска за цар ске 

походе. Даријеви наследници нису били толико успешни. Персија 

је сла би ла и у 4. ве ку пре н. е. осво јио ју је Алек сан дар Ве ли ки. 

37 

Остаци Персеполиса, персијске 

престонице 




Персијско царство 

Због чега је значајан персијски владар Кир Велики? 

Др жа ве Ле ван та 

Феничански градови (Тир, Сидон, Библос, Угарит) на источној 

оба ли Сре до зем ног мо ра би ли су во де ћи тр го вач ки цен три на 

Ста ром ис то ку. Ови гра до ви ни ка да ни су ство ри ли је дин стве ну 

државу, а како су се налазили на раскрсници путева често су били 

плен моћнијих држава. Источно од феничанских градова налазила 

се др жа ва Је вре ја, обра зо ва на по чет ком I ми ле ни ју ма пре н. е. 

Ње на пре сто ни ца био је Је ру са лим. Је дан од ње них нај ва жни јих 

вла да ра, ко ји је остао упам ћен пре све га због му дро сти, био је 

Со ло мон. Др жа ву Је вре ја пр во је осво ји ла Аси ри ја, по том Но вова 

ви лон ско цар ство, а на кра ју је по ста ла део Пер си је. 

Со ло мо но ва уче ност 

Со ло мон је вла дао Изра ел ским 

цар ством по сле смр ти свог оца, 

кра ља Да ви да, по чет ком 10. ве ка 

пре но ве ере. Ра ди бо љег упра вљања, 

др жа ву је по де лио на два на ест 

по ре ских окру га. У Је ру са ли му, својој 

пре сто ни ци, из гра дио је ве ли ки 

двор и храм по све ћен бо гу Ја хвеу, 

у ко јем се чу вао и Ков чег за ве та 

– нај ва жни ји сим бол ју да и зма. По 

предању, Соломону се приписује да 

је изрекао 3.000 пословица и испевао 

1.005 песама. 



Како се називала престоница Соломоновог краљевства? 

Држава Хетита 

Др жа ва Хе ти та, ин до е вроп ског на ро да, обра зо ва на је на просто 

ру Ма ле Ази је око 1650. год. пре н. е. У вре ме ве ли ких се о ба, у 

12. ве ку пре н. е., др жа ва Хе ти та пре ста ла је да по сто ји. Уре ђе ње 

ове државе било је слично уређењу старог Египта и држава Месопотамије. 

Хетитски владари били су веште и успешне војсковође 

и с еги пат ским фа ра о ни ма че сто су ра то ва ли због кон тро ле посе 

да на Ле ван ту. По пут Аси ра ца, и Хе ти ти су из ра ђи ва ли оруж је 

од гво жђа, а овој ве шти ни на у чи ли су и Егип ћа не. 

Наведите где је настала држава Хетита? 

38 

Лавља капија – остаци Хатуше, 

престонице Хетита 


сатрапије – провинције Персијског 

царства 

јудаизам – верско учење Јевреја


Угра до ви ма-др жа ва ма и др жа ва ма Ста рог ис то ка жи ве ло је 

слободно и неслободно становништво. Од њиховог порекла 

и бо гат ства за ви си ло је и то ко јим ће се за ни ма њи ма ба ви ти и 

на који начин организовати своје животе. 

2.ДРУШТВА 

СТАРОГ ИСТОКА 

Фараон Рамзес II 

Еги пат 

Египатски писар 

Храм краљице Хатшепсут 

Вла дар Егип та, фа ра он, упра вљао је зе мљом осла ња ју ћи се на 

ве ли ки број чи нов ни ка. Нај ва жни ји ме ђу њи ма био је ве зир. Он 

се ста рао о при ку пља њу по ре за, ра ду су до ва и свим дру гим посло 

ви ма у зе мљи. Ва жан по сао оба вља ли су и чи нов ни ци ко ји су 

водили рачуна о каналима за наводњавање, бранама и вештачким 

језерима, у којима се чувала вода потребна за наводњавање поља 

током сушних периода године. Сем аристократа, блиских владару 

и дво ру, на ва жне по ло жа је у др жа ви мо гли су до ћи и љу ди ко ји 

ни су би ли пле ме ни тог по ре кла. 

Ве ћи ну ста нов ни штва Егип та чи ни ли су сло бод ни љу ди ко ји 

су при па да ли раз ли чи тим сло је ви ма дру штва. Нај ве ћи број слободних 

људи чинили су земљорадници, занатлије и трговци. Једно 

од најцењенијих занимања било је занимање писара. Писменост 

је у Египту била веома цењена али је доживљавана као вештина, а 

не као ре зул тат чо ве ко вог обра зо ва ња. Пи са ри су пред ста вља ли 

нај ва жни ји део ад ми ни стра ци је ста рог Егип та. Пи сар ски за нат 

пре ла зио је са оца на си на, и ни је био огра ни чен на при пад ни ке 

аристократије. Cви људи упућени у тајне писарског заната могли 

су да ра чу на ју на раз ли чи те слу жбе у зе мљи. 

У ста ром Егип ту би ло је и ро бо ва, љу ди ко ји ни су би ли лич но 

сло бод ни. Они су би ли вла сни штво фа ра о на или не ког ари стократе. 

Робови су најчешће били ратни заробљеници, али понекад 

39 

Египатски чиновник 


аристократија – слој угледних људи 

у друштву, који због свог порекла 

понекад имају већа права од других 

слободних становника 

чиновници – људи који обављају 

различите државне послове 




и Егип ћа ни ко ји ни су пла ти ли по рез. Сем што су пла ћа ли порез, 

ста нов ни ци Егип та су одређен број да на у го ди ни мо ра ли 

да про ве ду на јав ним ра до ви ма: град њи хра мо ва, па ла та, пу те ва, 

гробница. Избегавање ове обавезе строго се кажњавало. Посебна 

па жња по кла ња на је одр жа ва њу си сте ма за на вод ња ва ње, ко ји је 

чи ни ла раз гра на та мре жа ка на ла, бра на и ве штач ких је зе ра ца, 

у ко ји ма се чу ва ла во да за на вод ња ва ње усе ва у вре ме су шних 

пе ри о да. 

Како се делило становништво старог Египта? 

Ме со по та ми ја 

Сумерски свештеник 

Вла да ри др жа ва Ме со по та ми је су се, у упра вља њу сво јим градовима 

и царствима, такође ослањали на велики број чиновника. 

У гра до ви ма Су ме ра и у др жа ви Ака да ови чи нов ни ци че сто су 

би ли вла да ре ви ро ђа ци. 

Реконструкција остатака 

града Вавилона 

Не бу хад не зар (На ву хо до но сор) II био је 

вла дар Но во ва ви лон ског цар ства. Ова држа 

ва обра зо ва на је кра јем 7. ве ка пре н. е. 

Пер си јан ци су је осво ји ли 539. го ди не пре 

н. е. За вре ме вла да ви не Не бу хад не за ра II 

(605–562. год. пре н. е.) Но во ва ви лон ско царство 

било је најмоћнија држава Старог истока 

– про сти ра ло се од Ме со по та ми је до источне 

обале Медитерана. У својој пространој 

др жа ви Не бу хад не зар је нај ви ше про бле ма 

имао са државама Леванта, у којима су често 

из би ја ле по бу не. Он их је су ро во гу шио, а 

његова срџба најтеже је погодила Јерусалим. 

По сле јед не по бу не град је, 586. го ди не пре 

н. е., ра зо рен, а ње го во ста нов ни штво прину 

ђе но да се исе ли у дру ге обла сти цар ства 

(„Вавилонско ропство“). При разарању града 

био је по ру шен и храм ко ји је краљ Со ло мон 

по ди гао у част бо га Ја хвеа. Не бу хад не зар 

је остао упам ћен и по то ме што је по ди гао 

многе гра ђе ви не у Ва ви ло ну, пре сто ни ци 

цар ства: ка на ле и мо сто ве, храм по све ћен 

бо гу Мар ду ку, ка пи ју бо ги ње Иштар, чу ве не 

Се ми ра ми ди не вр то ве. За хва љу ју ћи ње говим 

гра ди тељ ским по ду хва ти ма, Ва ви лон је 

по стао нај ве ле леп ни ји град Ста рог ис то ка. 



Ве ћи ну ста нов ни штва у др жа ва ма Ме со по та ми је чи ни ли су 

сло бод ни љу ди: зе мљо по сед ни ци, све ште ни ци, пи са ри, ле ка ри, 

тр гов ци, за на тли је, ра та ри. У др жа ва ма Ме со по та ми је би ло је и 

неслободног становништва – робова. То су најчешће били ратни 

заробљеници, али и људи који нису успевали да врате своје дугове 

те су сто га па да ли у „ду жнич ко роп ство”. Ро бо ви су мо гли би ти 

вла сни штво дво ра, хра мо ва, али и ари сто кра ти је. 

Египћанка меси хлеб 

Ко се све убрајао међу слободне људе у друштвима 

Месопотамије? 

40


Свакодневни живот у старом Египту 

Егип ћа ни су жи ве ли и ра ди ли у се ли ма и гра до ви ма. Плод на 

до ли на Ни ла (на ста ла за хва љу ју ћи на но си ма плод ног му ља али 

и сточ ном ђу бри ву) би ла је при влач но и угод но ме сто за жи вот, 

где је било могуће гајити разноврсне биљне и животињске врсте. 

Јед на од основ них жи та ри ца био је је чам; од ње га су се до би јали 

хлеб и пиво. Од поврћа су се узгајали краставац, празилук, црни и 

бе ли лук, со чи во и ле бле би је, а од во ћа ур ме, гро жђе и смо кве. Од 

животињских врста гајене су различите сорте афричког говечета, 

ко је је би ло основ на жи во ти ња за ву чу и глав ни из вор ме са. Осим 

го ве да га је не су и ко зе, ов це и сви ње, а од жи ви не пат ке и гу ске. 

Египатска слу шки ња 

Ве ли ки број Егип ћа на ра дио је на 

по љи ма или су би ли слу ге на по седима. 

Статуете често приказују младе 

слушкиње одевене у ланене хаљине 

ка ко но се ко ша ре на гла ва ма, исто 

она ко ка ко то и да нас ра де Егип ћанке 

у се ли ма. 

Слуге су обављале тешке послове, 

а ношење терета на описан начин 

могло је довести до повреда, што 

потврђују скелети жена откривени 

приликом археолошких ископавања: 

честа су оштећења вратних пршљенова. 

На скелетима мушкараца 

овакве повреде нису пронађене. 

Призори из свакодневног живота Египћана 

У скло пу по се да хра мо ва, има ња имућ них љу ди и вла да ра нала 

зи ли су се воћ ња ци и по врт ња ци, раз ли чи те за нат ске ра ди о- 

нице, ткачнице, пекаре, месаре, пиваре, у којима су радили многи 

љу ди. Сло бод ни љу ди ко ји су у њи ма ра ди ли ис пла ћи ва ни су у 

јеч му, јед ној од основ них жи вот них на мир ни ца. 

Егип ћа ни су сло бод но вре ме про во ди ли од ма ра ју ћи се, ло већи 

у пу сти њи или у мо чва ра ма Ни ла, на све ча ним го зба ма, или 

играјући друштвене игре. Игра „сенет”, која подсећа на нашу игру 

„не љу ти се, чо ве че”, би ла је јед на од оми ље них ига ра. 

Исхрана старих Египћана била је разноврсна: на трпези се могло 

на ћи раз ли чи то во ће и по вр ће, раз не вр сте хле ба и ме са, пиво, 

ви но и ко ла чи. Оде ћа је би ла из ра ђи ва на од ла не ног плат на, 

глатког или плисираног, а сандале, накит и перике могли су себи 

да при у ште са мо нај бо га ти ји. Огле да ло је би ло знак по себ ног 

бо гат ства. Шмин ка је и за же не и за му шкар це би ла ва жан део 

Хлеб пронађен у египатској гробници 

Хлеб 

Хлеб је у ста ром Егип ту био осно ва 

ис хра не. У из во ри ма је за бе ле же но 

де се ти не об ли ка и на зи ва раз ли читих 

вр ста хле ба. 



41


жи во та: сен ке за очи, ма ска ра, руж за усне сва ко днев но су ко ришће 

ни, а ар хе о ло зи су от кри ли и остат ке са ло на за улеп ша ва ње. 

Опишите свакодневни живот старих Египћана. 

Сва ко днев ни жи вот у Ме со по та ми ји 

Ста нов ни ци ме со по там ских се ла ба ви ли су се углав ном пољо 

при вре дом и сто чар ством. У гра до ви ма су жи ве ле за на тли је, 

трговци, чиновници, као и владар са својим дворанима. Месопотам 

ски ра та ри уз га ја ли су је чам и пше ни цу, не го ва ли воћ ња ке са 

ста бли ма ора ха, ур ми, на ра, ли му но ва и ду до ва. Иако је еко номи 

ја гра до ва углав ном по чи ва ла на по љо при вре ди, сто чар ство 

је та ко ђе би ло раз ви је но (га је не су ко зе, ов це, го ве да, сви ње и 

пат ке). Во ло ви и ма гар ци ко ри шће ни су за ву чу и као то вар не 

жи во ти ње. Риб ња ци су по сто ја ли чак и на ма лим има њи ма. 

Асирска гозба 

Пер сиј ски цар Да ри је Ве ли ки вла дао је од 522. до 486. го ди не пре н. е. Пошто 

је угушио побуне које су избиле широм царства после његовог ступања 

на престо, спровео је велике реформе захваљујући којима је Персија постала 

добро уређена држава. Ради лакшег управљања, Дарије је земљу поделио на 

двадесет провинција (сатрапија). Централна власт додатно је ојачана реформом 

пореског система. Захваљујући овим мерама у царске благајне сливало 

се огром но бо гат ство. Је дин ству цар ства и бр жој ко му ни ка ци ји допринела 

је и пут на мре жа ко ју је уна пре дио, а нај ва жни ји је био пут ко ји је во дио од 

Сарда до Сузе (Царски пут). Пошто је уредио државу и реорганизовао војску, 

Да ри је је по кре нуо низ по хо да за хва љу ју ћи ко ји ма је Пер си ја по ста ла најпространија 

држава старог века. Крајем владавине Дарија Великог почели су 

сукоби са Грцима. Неколико година после угушења Јонског устанка, Дарије је 

предузео велики поход на Хеладу, под изговором да жели да казни Атињане 

што су пру жи ли по моћ по бу ње ни ци ма. Да ри је ву вла да ви ну обе ле жи ли су и 

многи гра ди тељ ски по ду хва ти. Је дан од нај ве ћих био је по че так из град ње 

Пер се по ли са, но ве цар ске пре сто ни це. 



Исхрана становника Месопотамије такође је била разноврсна. 

Је чам и пше ни ца, раз ли чи те вр сте ме са, укљу чу ју ћи и ри бе, корњаче 

и ракове, којих је било у рекама и каналима, били су саставни 

део ис хра не. Од јеч ма се до би ја ло и пи во, оми ље ни на пи так. 

Ме со се рет ко је ло: углав ном са мо у вре ме вер ских свет ко ви на 

ка да се жи во ти ња при но си ла на жр тву. 

У др жа ва ма Ме со по та ми је рад на оба ве за од но си ла се на чита 

во ста нов ни штво, укљу чу ју ћи и же не и де цу. 

Опишите свакодневни живот становника Месопотамије. 

42


Сви народи Старог истока, осим Јевреја, веровали су да приро 

ду на ста њу ју и кон тро ли шу многобројни бо го ви. Сто га је 

и њи хов сва ко днев ни жи вот у ве ли кој ме ри за ви сио од во ље 

бо го ва. Пре ма је вреј ском ве ро ва њу, свет је ство рио, и њи ме 

вла да, је дан бог – Ја хве. На ро ди Ста рог ис то ка из у ме ли су три 

писма: клинопис, хијероглифско писмо и алфабет. 

Бог Мардук 

3.КУЛТУРА И НАУКА 

НАРОДА СТАРОГ ИСТОКА 

Ве ро ва ња на ро да Ста рог ис то ка 

Предања народа Старог истока преносе многобројне легенде о 

на стан ку све та и чо ве ка. По што су свет и чо ве ка ство ри ли бо гови, 

народи Старог истока веровали су да и природом и њиховим 

животима управљају божанства од чије је воље зависио опстанак 

чи та ве за јед ни це. 

Поворка хетитских богова 

Пре ма јед ном од еги пат ских пре да ња, свет је на стао из во де. 

Бо ги ња Мут је, ус пра вив ши се, сво јим те лом раздвojила не бо и 

во ду. По том је из во де из ро ни ло бр до на ко јем су пр во жи ве ли 

бо го ви, а он да и љу ди. Бо го ви су по том ство ри ли уре ђе ни свет 

који су препустили људима, и стога је један од основних задатака 

фа ра о на био да тај свет очу ва. 

Бог Озирис 

Мит о Изи ди и Ози ри су 

Египатска религија обилује митовима. 

Најпознатији су митови о Озирису 

и Изиди и борби између Хоруса 

и Сета. Озирис је био први господар 

Земље, који је људе научио да 

обрађују земљу, узгајају стоку, поштују 

богове и пишу, а саставио је и 

прве законе. Његов брат Сет био је 

жељан власти па је, уз помоћ завереника, 

убио Озириса, а његово тело 

бацио у Нил. Озирисова жена Изида 

је након дугог трагања пронашла 

његово тело. Када је Сет за ово сазнао, 

исекао је Озирисово тело на 

четрнаест делова и разбацао их по 

Египту. Изида их је пронашла, обавила 

обред мумифицирања и тиме 

Озириса вратила у живот. Тако је Озирис 

постао господар света мртвих. 

мит – прича која говори о пореклу и настанку 

човека, народа, и других живих 

бића, богова и хероја 



43


Египатским светом владали су многобројни богови. Међу најпо 

што ва ни ји ма би ли су Ра – бог Сун ца, Изи да – за штит ни ца 

кра љев ске вла сти, Ози рис – бог под зем ног све та, Хат хор – богиња 

лепоте. Египћани су веровали да се живот наставља и после 

смрти. Због тога је било потребно да се тело сачува од распадања, 

што се по сти за ло му ми фи ци ра њем, и да се за ње га из гра ди ку ћа 

(гроб ни ца). Гроб ни це су гра ђе не и за фа ра о не и за обич не љу де. 

Највеће гробнице изграђене у Египту јесу пирамиде у Ги зи. Припа 

да ле су фа ра о ни ма Ке оп су, Ке фре ну и Ми ке ри ну. 

Набројте божанства старог Египта. 

Богиња Изида 

Пирамидe у Гизи 

Део зида сумерске куће 

Становници Месопотамије такође су поштовали многобројне 

бо го ве и по лу бо жан ска би ћа. Та кав си стем ве ро ва ња зо ве се поли 

те и зам (мно го бо штво). Пре ма ве ро ва њу Су ме ра ца, пр вог чове 

ка ство рио је бог во де Еа од гли не и кр ви. Го то во сва ки град 

у Ме со по та ми ји имао је свог бо га-за штит ни ка, ко ји се сла вио у 

хра му са зи да ном на вр ху сте пе на сте ку ле (зи гу рат). Ен лил, бог 

земље и ветрова, био је један од најпоштованијих богова у Сумеру. 

Заштитник града Вавилона био је бог Мардук. Важно месопотамско 

божанство била је и Иштар, богиња лепоте али и богиња 

рата. За разлику од Египћана, за које је смрт била само другачији 

об лик жи во та, али јед на ко уго дан као и жи вот на Зе мљи, ста новни 

ци Ме со по та ми је ве ро ва ли су да се те ло по сле смр ти рас па да 

и да ду ша веч но оста је у цар ству сен ки. 



Зигурат у Уру 


политеизам – веровање у више 

богова 

монотеизам – веровање у једног 

бога 

Објасните шта су зигурати. 

Јевреји су веровали да постоји само један бог, Јахве. Так во верско 

уче ње зо ве се мо но те и зам (јед но бо штво). Пре ма је вреј ском 

пре да њу, бог је за се дам да на ство рио свет: не бо, зе мљу, во ду, 

биљке, животиње и човека. Верски и историјски списи јеврејског 

на ро да са бра ни су у Ста ром за ве ту, ко ји је по стао са став ни део 

Би бли је. 

Која је главна карактеристика јеврејске религије? 

44


Писменост на Старом истоку 

Изум пи сма јед на је од нај ве ћих тековина на ро да Старог 

ис то ка. Пи смо ко је су ко ри сти ли Су мер ци са сто ја ло се од 

многобројних сли ка. Уколико су же ле ли да на пи шу реч во да, кори 

сти ли су три та ла са сте ли ни је по ре ђа не јед на ис под дру ге – 

ова сли ка под се ћа ла је на уз бур ка ну во ду. Су мер ци су пи са ли на 

глиненим плочицама које су потом сушене на сунцу или печене у 

пе ћи ма. Слике су потом по ста ја ле све јед но став ни је и све су мање 

личиле на предмете које су првобитно представљале. Како су 

Су мер ци пи са ли шта пи ћи ма од тр ске чи ји је је дан крај био ко со 

за се чен, ова „олов ка” је у гли ни оста вља ла траг ко ји под се ћа на 

клин. Оту да и име пи сма – кли на сто пи смо. Зна ци ма од ко јих 

је био са ста вљен кли но пис мо гле су се ис ка за ти ре чи, сло го ви 

или по је ди ни гла со ви. Овим пи смом ко ри сти ли су се го то во сви 

на ро ди Ме со по та ми је, али и Хе ти ти у Ма лој Ази ји. 

Школ ске не во ље 

су мер ског ђа ка 

У архивима и библиотекама градова 

Ме со по та ми је и Егип та са чу ва на 

су и школ ска ве жба ња ђа ка. Не вешто 

ис пи са не зна ке кли но пи са или 

хи је ро гли фе учи те љи су ис пра вљали 

и чу ва ли да би мо гли да пра те 

на пре до ва ње својих ученика. Је дан 

су мер ски ђак је о сво јим школ ским 

оба ве за ма за бе ле жио: 

„Ово је ме сеч ни пре глед мо јих 

школ ских оба ве за: 

Сва ког ме се ца имам три да на одмо 

ра и три да на пра зни ка. То укуп но 

чи ни 24 да на сва ког ме се ца ко је морам 

да про ве дем у шко ли. 

Како су то дуги дани!“ 

Клинопис 

Писмо старих Египћана такође је било сликовно. С временом 

су слике почеле да означавају и групе сугласника (слогове), али и 

појединачне гласове. Стари Грци су ово писмо звали „свети знаци” 

– хијероглифи, јер су њима били исписивани текстови посвећени 

фараонима и боговима. Хијероглифима се могло писати на 

камену, дрвету, кожи или на папирусу. Ово писмо је почетком 19. 

века дешифровао француски научник Жан-Франсоа Шамполион. 

Објасните сличност између клинастог писма и хијероглифа. 

Ста нов ни ци фе ни чан ских гра до ва слу жи ли су се гла сов ним 

пи смом од 22 су гла снич ка зна ка. Овим пи смом (ал фа бе том) писа 

ло се мно го бр же не го кли но пи сом или хи је ро гли фи ма, а то је 

Феничанима, вештим трговцима, било веома важно. Алфабетом 

су пи са ли и Је вре ји. 

Хијероглифи 

Какво је писмо алфабет? 

На уч на зна ња на ро да Ста рог ис то ка 

На Старом истоку се, упоредо са развојем друштва, развијала 

и на у ка. За по тре бе сва ко днев них по сло ва: да би се пре ме ри ла 

пар це ла зе мље, про ко пао ка нал за на вод ња ва ње, из гра ди ла кућа 

или храм, тре ба ло је оба ви ти од ре ђе на ме ре ња и про ра чу не. 

45 

Феничански алфабет 




Ковчег фараона Тутанкамона 

Против разних бо лести које су погађале и људе и животиње такође 

се требало борити, а да би се предупредиле, требало је побољша 

ти усло ве ста но ва ња. Да би би ли си гур ни ка да ће ре ке по че ти 

да плаве, народи Старог истока морали су да науче да посматрају 

не бо и уоче кре та ња зве зда и пла не та ко ја су на го ве шта ва ла и 

про ме не у све ту у ко јем су жи ве ли. Из ових по тре ба раз ви ле су 

се различите науке: математика, архитектура, медицина, ветерина, 

астро но ми ја и мно ге дру ге. Зна ње се сти ца ло и пре но си ло у 

школама које су радиле у оквиру храмова или владарских палата. 

Које су науке развили и неговали народи Старог истока? 

Египат 

Египатска мумија 


мумифицирање – поступак којим 

се спречава распадање тела 

Египћани су поседовали велика знања из математике, архитекту 

ре и гра ђе ви нар ства, што упе ча тљи во по твр ђу ју хра мо ви ко је 

су из гра ди ли. Зна ли су да ко ри сте ра чун ске опе ра ци је, по зна вали 

су раз лом ке, умели су да из ра чу на ју по вр ши ну и за пре ми ну 

ге о ме триј ских те ла. Са чу ван је и Ма те ма тич ки па пи рус из 16. 

ве ка пре н. е. са за бе ле же ним арит ме тич ким и ге о ме триј ским 

обра сци ма и фор му ла ма, што све до чи о до бром по зна ва њу мате 

ма ти ке. 

Егип ћа ни су ра но уочи ли да се по че так из ли ва ња Ни ла поду 

да ра са по ја вом зве зде Си ри јус на не бу. По пла ве су по чи ња ле 

сре ди ном ју ла те је и ка лен дар ска го ди на за Егип ћа не по чи ња ла 

упра во та да. Еги пат ска го ди на има ла је 365 да на и де ли ла се на 

четири сезоне са три месеца од по тридесет дана. Последњих пет 

да на го ди не би ли су по себ но про сла вља ни јер се ве ро ва ло да су 

тих да на ро ђе ни бо го ви. 

Кроз мумифицирање Египћани су добро упознали људски организам. 

Лекари старог Египта били су веома тражени на Старом 

ис то ку, а њи хо во уме ће би ло је на гла су и у грч ком све ту. Зна ли 

су како функционише крвоток, умели су да лече зубне и очне боле 

сти. За ја ча ње ор га ни зма обично су пре пи си ва ли во ду ко ја се 

чу ва ла у ба кар ним по су да ма. Чест са сто јак ле ко ва био је мед, а 

кр ва ре ње се за у ста вља ло ста вља њем си ро вог ме са на отво ре ну 

ра ну. Еги пат ски ле кар је, пре не го што би по чео да ле чи па ци јенте, 

мо рао да се под врг не јед ном те сту. У хра му бо ги ње Сех мет, 

за штит ни це ме ди ци не, мо рао је да до зво ли да га угри зе зми ја – 

ако би по том ус пео да из ле чи се бе, сма тра ло се да је спо со бан да 

лечи и друге људе. Ветеринарска знања такође су била развијена. 

На уч ни ци су, про у ча ва ју ћи па пи ру се, до шли до са зна ња да је и у 

ста ром Егип ту сто ка обо ле ва ла од бо ле сти са ко ји ма се и да нас 

ве те ри на ри бо ре (сли нав ка, шап, бо лест „лу дих кра ва”). 



46 

Које су природне науке неговали стари Египћани?


Месопотамија 

Ста нов ни ци Ме со по та ми је би ли су вр ло до ми шља ти и мно го 

тога су изумели. Унапредили су и олакшали земљорадњу употребом 

се ја ли це: исто вре ме но ора ње и се ја ње њи ве знат но је олакша 

ва ло по сао. Ве ро ва ли су да их је сам бог Ен лил на у чио овој 

ве шти ни и да се због то га плуг мо гао ви де ти ме ђу зве зда ма. 

На вр хо ви ма зи гу ра та че сто су по ста вља не оп сер ва то ри је из 

којих се посматрало небо. Открили су да се посматрањем кретања 

не бе ских те ла мо же ме ри ти вре ме, што је би ло веома ва жно 

за пла ни ра ње по љо при вред них ра до ва и сла вље ње вер ских празни 

ка. Ме со по там ски астро но ми су ду жи ну го ди не доводили у 

везу са кретањем Месеца, те је она има ла 354 да на. Зна ли су да 

се вре ме мо же од ре ди ти и у од но су на кре та ње Сун ца и да та ква 

го ди на тра је 365 да на. Го ди ну су де ли ли на 12 ме се ци, а не де љу 

на седам да на. 

Заједно с астрономијом, у месопотамским градовима развијала 

се и астрологија. Веровали су да небеска тела утичу на животе 

љу ди и да се на осно ву њих мо же пред ви де ти бу дућ ност. По че ли 

су да израђују хороскопе – најстарији хороскопски знаци откриве 

ни су упра во у су мер ским гра до ви ма. 

О хи ги је ни се та ко ђе во ди ло ра чу на. У ме со по там ским градо 

ви ма је по сто ја ла ка на ли за ци ја, а ако би се по ја ви ле бо ле сти, 

ле чи ли су их ве шти ле ка ри. Ипак, јед на од нај че шћих бо ле сти 

ста нов ни ка Ме со по та ми је би ла је жу ти ца. За не са ве сне ле ка ре 

Ха му ра би јев за ко ник предвиђао је и казне. По себ но об у че ни лека 

ри (ве те ри на ри) би ли су за ду же ни за ле че ње жи во ти ња. 

5000. 4000. 3000. 2000. 1000. 1. 1. 1000. 

п р е н о в е е р е новa ерa 

ХЕТИТИ 

1650. 1200. 

АСИРИЈА 

2200. 612. 

Државе са центром у 

СУМЕР АКАД ВАВИЛОНУ 

3600. 2400. 1900. 538. 

ЕГИПАТ 

3100. 30. 

Лента времена – Стари исток 

Ма те ма ти ка је та ко ђе би ла раз ви је на. Ста нов ни ци Ме со пота 

ми је ко ри сти ли су по себ не зна ке за бе ле же ње бро је ва, а позна 

ва ли су и ну лу. Уме ли су да са би ра ју, од у зи ма ју, мно же и де ле. 

Сумерци су били први који су поделили круг на 360 степени. Око 

3500. године пре н. е. Сумерци су изумели точак и пр ви су на род 

ко ји је по чео да ко ри сти једра и сна гу ве тра за пло вид бу. 

Капија богиње Иштар 


астрономија – наука која проучава 

небеска тела, настанак и развој 

свемира 

астрологија – техника прорицања 

на основу кретања небеских тела 

До којих су све научних знања дошли народи Месопотамије? 

Вавилонска мапа света 



47




А 


Сумерци 

1. 

Коју је територију обухватао Стари исток? 

Зашто су прве државе настале на Старом истоку? 

Који је град био прва престоница уједињеног Египта? 

Који су народи створили државе на простору Месопотамије? 

Који су феничански градови били значајна трговачка средишта? 

Како се делило становништво Месопотамије? 

У чијем су власништву били робови у Египту? 

Какав је био свакодневни живот становника Месопотамије? 

Како су Египћани проводили слободно време? 

Које су намирнице користили становници Месопотамије? 

Шта су пирамиде и које су најпознатије? 

Шта су зигурати и где су грађени? 

Која су божанства поштовали народи Старог истока? 

По чему се верска схватања Јевреја разликују од веровања других народа 

Старог истока? 

Која су писма користили народи Старог истока и у чему су њихове 

сличности и разлике? 



48


Б 


1. 


3000. г. 


1650. г. 


671. г. 


586. г. 


538. г. 


30 г. 


1) Римљани освајају Египат 2) Кир Велики осваја Вавилон 3) Настанак хетитске државе 4) 

Уједињење Горњег и Доњег Египта 5) Асирци освајају Египат 6) Небухаднезар осваја Јерусалим 

2. 

Повежите (линијама) владаре и државе или народе 

којима су припадали: 

Рамзес II 

Саргон 

Хамураби 

Набополасар 

Кир Велики 

Соломон 

Вавилон 

Персија 

Египат 

Халдејци 

Акад 

Јеврејска држава 

3. 

Саргон 

ЗАДАТАК: Погледајте карту Старог 

истока и илустрације о животу становништва 

овог простора. Затим одговорите 

на питања и решите задатак. 

Које велике реке протичу кроз ово 

подручје? 

Зашто су државе Старог истока настале 

у долинама река или на морској 

обали? 

Размислите на који је начин рељеф 

утицао на занимања становништва 

Старог истока. 



49



В 


1. 

2. 

Об но ви те лек ци ју о дру штви ма Ста рог ис то ка. Под се ти те се основ них 

дру штве них гру па у Егип ту и Ме со по та ми ји и раз ми сли те о слич но сти ма 

и раз ли ка ма ме ђу њи ма. 

Под се ти те се бо жан ста ва на ро да Ста рог ис то ка. Об ја сни те ка ко су ве рова 

ња на ро да Ста рог ис то ка ути ца ла на њи хов на чин жи во та. Уочи те узроч 

но-по сле дич не ве зе из ме ђу на чи на са хра њи ва ња и вер ских схва та ња у 

Егип ту и Ме со по та ми ји. 

3. 

ЗАДАТАК: По гле дај те илу стра ци је пи сама 

Старог истока и одговорите на питања. 

По че му је кли но пис до био на зив? 

На ко јим ма те ри ја ли ма се пи са ло на Ста ром 

ис то ку? 

Какав је био положај писара у Египту? 

Зашто су Грци хијероглифе назвали „светим 

знацима“? 

Ко је створио алфабет и по чему се ово писмо 

разликовало од клинописа и хијероглифа? 


Г 


1. 

ЗАДАТАК: Прочитајте одломак из извора о дужностима везира, 

одговорите на питање и решите задатак. 

Дужности везира 


О дужностима везира, најважнијег чиновника 

у ста ром Егип ту, го во ре тек сто ви са чу ва ни 

на зидовима њихових гробница. Научници су 

ове текстове назвали „Дужности везира“. 

„Он поставља чиновнике у Горњем и Доњем 

Египту... Свака четири месеца они га извештава 

ју о све му што се до га ђа. Под но се му на писа 

не из ве шта је и из но се сво је ми шље ње. 

Он опре ма вој ску ко ја ће пра ти ти фа ра о на 

на се вер и југ... 

Он саветује управнике градова и управнике 

окру га да ору и жа њу. 

Он поставља судије... 

Ве зир од ре ђу је гра ни це сва ког окру га, сваке 

ба ште, свих има ња хра мо ва, сва ке њи ве.“ 

Које су дужности обављали везири у старом Египту? 

Покушајте да закључите с ким је све сарађивао везир у обављању својих дужности. 

50


2. 

ЗАДАТАК: Прочитајте одломак из извора о добрим и лошим занимањима у старом 

Египту, решите задатак и одговорите на питање. 

До бра и ло ша за ни ма ња у ста ром Егип ту 

На еги пат ским па пи ру си ма 

за бе ле же не су и по у ке пи сара 

на ме ње не уче ни ци ма писар 

ског за на та. Да би ис та кли 

све пред но сти пи сар ског пози 

ва, ко ји се ве о ма це нио и 

омо гу ћа вао на пре до ва ње у 

дру штву, учи те љи су сво јим 

ђа ци ма по ку ша ва ли да прика 

жу ма не дру гих за ни ма ња. 

На па пи ру су из 12. ве ка пре 

н. е. опи са не су те шко ће војничког 

позива. 

„До ђи, опи са ћу ти не да ће 

вој ни ка иако су ње го ви коман 

дан ти број ни... По што су 

војника пробудили у зору, воде 

га као што се во ди ма га рац. 

Он ра ди док сун це не за ђе. Он 

је гла дан и ње гов сто мак му че 

болови... Када добије следовање 

јеч ма, и ка да је осло бо ђен 

слу жбе, тај је чам ви ше ни је 

до бар за мле ве ње. По зван је 

због Си ри је, и не ма вре ме на 

да се од мо ри... Не ма ни одећу 

ни сан да ле... За вре ме дугог 

мар ша пре ко бр да он пи је 

во ду сва ки тре ћи дан, она је 

уста ја ла и има укус со ли. Њего 

во те ло раз ди ре бо лест. Непријатељ 

је стигао и опколио 

га стрелама, живот га напушта. 

Го во ре му: ‘По жу ри, на пред, о 

хра бри вој ни че! По бе ди да би 

се тво је име пам ти ло!’... Би ло 

да је сло бо дан или за ро бљен, 

вој ник па ти. Ако по бег не и оде 

ме ђу де зер те ре, сви ње го ви 

ће би ти за тво ре ни. Он умире 

на иви ци пу сти ње, и не ма 

ни ко га да ове ко ве чи ње го во 

име. Смрт му је те шка као што 

му је и жи вот био те жак... Буди 

пи сар и спа си се бе да не будеш 

војник. Немој бити војник 

и спа си ћеш се бе му ка.“ 

Раз ми сли те за што вој ник па ти и ако је сло бо дан и ако је за ро бљен. 

Ко је за ни ма ње пи сац овог тек ста пре по ру чу је чи та о цу? 

Овo Египатски je промотивни војниципримерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније уџбенике 


51



Д 


РАДИОНИЦА 

Прочитајте наведене чланове Хамурабијевог законика и 

размислите зашто су казне биле тако строге у поређењу 

са данашњим законима. 

Ха му ра би јев за ко ник 

На ро ди Ста рог ис то ка по зна ва ли су пи са но и оби чај но 

пра во. Је дан од нај ста ри јих са чу ва них пи са них за ко на са 

про сто ра Ме со по та ми је је сте Ха му ра би јев за ко ник. 

„§ 22. Ако не ко из вр ши раз бој ни штво и бу де ухва ћен, да 

се убије. 

§ 53. Ако је не ко су ви ше лењ да одр жа ва сво ју бра ну и на 

њој се на пра ви отвор и во да пре пла ви по ље, не ка на докна 

ди жи то ко је је уни ште но. 

§ 59. Ако не ко, без зна ња го спо да ра ба ште, у ту ђој ба шти 

од се че др во, пла ти ће по ла ми не сре бра. 

§ 117. Ако не ко за ду жи сво ју же ну, си на или кћер про да 

за но вац или у ду жнич ко роп ство, три го ди не ра ди ће у кући 

купца или господара дуга, у четвртој години пустиће их 

на слободу. 

§ 196. Ако не ко дру го ме уни шти око, да се уни шти његово 

око.“ 




мина – стара мерна јединица за 

тежину; једна мина износи око 

570 грама. 

Хамурабијев законик 

52



Смислите неколико речи које је могуће написати хијероглифима. 

A Б В Г Д 

Ђ И Л К М 

Н П Р С Т 

У Ф Х Ч Ш 


• На територији Старог истока настали су најстарији градови-државе и државе света: Египат, Урук, 

Акадско царство, Асирија, Персија, Феникија, Израел, Хетитска држава. 

• Једна од најважнијих институција ових цивилизација била је храм. Политички, привредни, 

културни и свакодневни живот ових друштава био је прожет религијским веровањима. 

• Друштво се делило на слободно и неслободно становништво. 

• Народи Старог истока изумели су три писма: клинопис, хијероглифско писмо и алфабет. 



53



ПРИМЕРАК

Античка Грчка и хеленизам 

Тема IV 

Упо ре до са про цва том ве ли ких др жа ва Ста рог исто 

ка, на тлу Евро пе раз ви ја ла се грч ка ци ви ли за ци ја. 

Она пред ста вља основ на ко јем по чи ва ци ви ли за ци ја 

савремене Европе. Грци су заслужни за настанак и развој 

друштвених и државних институција, као што је, на 

при мер, де мо кра ти ја или на род на скуп шти на. Грч ка 

кул ту ра угра ђе на је у те ме ље европ ске и свет ске башти 

не. Ста ри Гр ци су да ли огро ман до при нос раз во ју 

дру штве них и при род них на у ка, као што су исто ри ја, 

фи ло зо фи ја или ма те ма ти ка. Њи хо ва умет нич ка де ла 

(хра мо ви, ста туе, епо ви итд.) и да нас, по сле то ли ко 

ве ко ва, пред ста вља ју узор ге не ра ци ја ма ства ра ла ца. 

Исто мо же мо ре ћи и за хе ле ни стич ку кул ту ру, ко ја је 

настала спајањем грчке културе и културе народа Старог 

истока. 


Крит, Кносос, Минос, Ахајци, Микена, Хомер, 

Дорска сеоба, грчка колонизација, полис, 

Пелопонез, Спарта, Атина, демократија, Јонски 

устанак, грчко-персијски ратови, Маратонска 

битка, Термопилски кланац, Пелопонески рат, 

Сицилијска експедиција, Олимпијске игре, 

трагедија, комедија, филозофија, историографија, 

Хеленизам, Македонија, Филип II, Александар 

Велики, поход на Персију и Индију 

Грчки ратници 



АНТИЧКА ГРЧКА И ХЕЛЕНИЗАМ 

Увре ме II и I ми ле ни ју ма пре н. е. кул ту ре су се, осим на Старом 

истоку, развијале и у другим деловима света: на острвима 

у Егеј ском мо ру и у кон ти нен тал ној Грч кој. Ста ри Гр ци, као и 

Хетити и Персијанци, припадају породици индоевропских народа. 

До ла зак пр вих Гр ка у Грч ку мо же се пра ти ти са мо на осно ву 

ма те ри јал них из во ра. На осно ву њих ар хе о ло зи про це њу ју да 

су Гр ци на тло да на шње Грч ке мо гли доћи у вре ме брон за ног 

до ба, не што пре 2000. го ди не пре н. е. 

Глава бика, Крит 

1.НАЈ СТА РИ ЈИ ПЕ РИ ОД 

ГРЧ КЕ ИСТО РИ ЈЕ 

Палата у Кнососу 

О сла ви Кри та и ње го вој над мо ћи 

на мо ру го во ри и грч ки исто ри чар 

Ту ки дид: 

„Минос је био најстарији владар 

који је створио флоту и који је под 

својом влашћу држао највећи део 

онога што данас називамо Хеленским 

морем (тј. Егејским морем). А владао 

је и острвима. Очистио је море од 

гусара колико је то било у његовој 

моћи, тако да су му приходи лакше 

притицали.“ 


лавиринт – део Миносове палате 

на Криту са многобројним одајама 

и ходницима 

флота – морнарица 

56 

Ми ној ски Крит 



На острву Криту, у Средоземном мору, прве палате саграђене 

су око 2000. го ди не пре н. е. Гра до ви Кри та су се у јед ном тре нутку, 

према предању, ујединили под влашћу града Кнососа, ко јим је 

владао легендарни краљ Минос. Пре ма ње го вом имену, ова епоха 

се и назива минојска. У Кно со су се на ла зи ла вла дар ска па ла та 

која је била центар политичког, привредног и културног живота. 

Грађевина је имала неколико спратова и у њој су живели не само 

краљ и краљица већ и многи чиновници, слуге и робови. Зидови 

Миносове палате били су богато украшени фрескама које су приказивале 

сцене из свакодневног живота и верске светковине. Престо 

крит ских кра ље ва и данас се мо же ви де ти у па ла ти у Кно со су. 

Крићани су своје богове поштовали на различитим местима: у 

пећинама, на врховима брежуљака, у палатама. Светилишта која 

су гра ди ли бо го ви ма раз ли ку ју се од ка сни јих грч ких хра мо ва. 

Сим бо ли њи хо вих бо го ва би ли су двој на се ки ра, ро го ви би ка, 

стуб, др во, пти ца, бик, зми ја, а по што ва ли су ви ше бо ги ња не го 

бо го ва. Бо ги ње су по што ва не као мај ке и за штит ни це жи во та. 

Кри ћа ни ми ној ског до ба ни су би ли Гр ци (Хе ле ни). Ста новни 

ци Кри та су пр во пи са ли хи је ро глиф ским пи смом, а по том су 

раз ви ли но ви си стем за пи си ва ња, ко ји су на уч ни ци на зва ли лине 

ар но пи смо А. Ово пи смо још увек ни је де ши фро ва но и сто га 

о њи хо вој про шло сти не до вољ но зна мо. 

Најважнија занимања на Криту била су трговина и поморство. 

Критски трговци пловили су широм Средоземља: од обала Мале


Ази је и Ле ван та на ис то ку, до Ита ли је на за па ду, пре све га у потра 

зи за ме та ли ма. У Егип ту су Кри ћа ни има ли и сво ју на се о бину. 

Ми ној ска ци ви ли за ци ја раз ви ја ла се бр же од ци ви ли за ци је 

на остр ви ма и грч ком коп ну. О Кри ту и Ми но су го во ре многа 

пре да ња и ле ген де, а јед на од нај по зна ти јих је она о Ми но та у ру. 

Кри ћа ни су раз ви ли ци ви ли за ци ју ко ја је знатно ути ца ла на 

на пре дак та да сла би је раз ви је них обла сти коп не не Грч ке и егејских 

остр ва. 

Представа лавиринта на новцу 

Мит о Ми но та у ру 

О Ми но со вој па ла ти у Кно со су постоје многе леген 

де. Нај по зна ти ја је она ко ја пре но си при чу о Мино 

та у ру: 

„Минотаур је био син критске краљице, жене краља 

Миноса, и бога мора Посејдона. Он је био чудно 

биће – имао је главу бика. Несрећан због његовог 

рођења краљ Минос наредио је да се сагради 

посебна грађевина (лавиринт) са многобројним 

салама и ходницима, и да се Минотаур у њу затвори. 

Из овог лавиринта није се могло лако изаћи. Ту је 

Минос склонио Минотаура и хранио га људским 

месом. Атињани су морали сваке године да пошаљу 

седам девојака и седам младића којима се Минотаур 

хранио. Међу њима се једне године нашао и Тезеј, син 

атинског краља Егеја. Он је желео да убије Минотаура 

и ослободи свој град ове тешке обaвезе. На Криту се 

у Тезеја заљубила Миносова кћерка Аријадна. Она 

му је кришом дала клупко конца које је он одмотавао 

на путу до Минотаурових одаја које су се налазиле у 

средишту лавиринта. Пошто је убио чудовиште, Тезеј 

је лако пронашао излаз из лавиринта.“ 

Наведите главне одлике критске цивилизације. 

Микенско доба 

У вре ме док је цве та ла крит ска кул ту ра, на грч ком коп ну разви 

ја ле су се др жа ви це ко је су осно ва ли Ахај ци, јед но од грч ких 

пле ме на. Гр ци су се бе на зи ва ли и Хе ле ни ма, а сво ју зе мљу Хе ладом. 

На полуострву Пелопонез, Ахајци су образовали краљевине 

са до бро утвр ђе ним гра до ви ма. Њи хо ви нај ва жни ји цен три на 

Пелопонезу били су Микена (по ко јој се ова епо ха на зи ва ми кенском), 

Пи лос и Ти ринт. За раз ли ку од крит ских па ла та, ми кенске 

су би ле до бро утвр ђе не та ко зва ним „ки клоп ским зи до ви ма”. 

Микенске краљевине, којих је било и у другим областима Грчке, 

до сти гле су вр ху нац у пе ри о ду од око 1450. до 1200. год. пре н. е. 

Имена неких од легендарних владара микенских краљевина знамо 

из грчких митова и Хомерових епова Илијадa и Одисејa (Тезеј – 

краљ Атине, Агамемнон из Микене, Менелај из Спарте, Нестор 

из Пилоса, Одисеј са Ита ке и дру ги). 

57 

Лавља капија у Микени 


„киклопски зидови“ – зидови саграђени 

од великих грубих комада 

камена 

полис – град-држава у старој Грчкој 




О уређењу, друштву, привреди и култури микенских краљевина 

мно го са зна је мо на осно ву до ку ме на та про на ђе них пре све га 

у Пи ло су. То су за пи си на гли не ним та бли ца ма пи смом ко је су 

на уч ни ци на зва ли ли не ар но пи смо Б. Ово пи смо је де ши фро вано 

средином 20. века. Микенски краљеви предузимали су велике 

градитељске подухвате: градили су не само тврђаве и палате, већ 

и си сте ме за на вод ња ва ње, пу те ве, ве ли ке гроб ни це. 

Ахајски ратник 

Борба Грка и Тројанаца 

Линеарно писмо Б 

Ра то бор ни Ахај ци су око 1450. год. пре н. е. на па ли Крит и сруши 

ли ње го ву моћ, али су и прихватили многе тековине крит ске 

кул ту ре. Пре да ње о њи хо вој ра то бор но сти са чу ва ло се и у епу 

Или ја да ко ји је спе вао грч ки пе сник Хо мер. Еп го во ри о Тро јанском 

ра ту ко ји се, пре ма тра ди ци ји, од и грао по чет ком 12. ве ка 

пре н. е. Гр ци су де сет го ди на без у спе шно оп се да ли Тро ју, мо ћан 

град на се ве ро за па ду Ма ле Ази је. На кра ју су при бе гли лу кавству: 

правећи се да се повлаче, Тројанцима су на поклон оставили 

огромног дрвеног коња у чијој су унутрашњости били сакривени 

ратници. Тројанци су, не слутећи превару, примили поклон и унели 

га у град. Кад је па ла ноћ, Гр ци су иза шли из ко ња и осво ји ли 

град. 

Микена данас 



58


Ста нов ни ци ми кен ских др жа ва, ко ји ма су вла да ли кра ље ви, 

ба ви ли су се зе мљо рад њом, сто чар ством, за нат ством и тр го вином. 

У из во ри ма се по ми њу зла та ри, тка чи, грн ча ри, пе ка ри, каменоресци 

и друге занатлије. Као и Крићани, и Ахајци су трговали 

са дру гим др жа ва ма Ме ди те ра на. Из Егип та су уво зи ли зла то 

и па пи рус, а из Фе ни ки је ву не не тка ни не и ста кло. 

О ве ро ва њи ма Гр ка ми кен ске епо хе са зна је мо на осно ву писа 

них из во ра. На та бли ца ма ис пи са ним ли не ар ним пи смом Б 

по ми њу се не ка бо жан ства по зна та из ка сни јих пе ри о да грч ке 

исто ри је (Зевс, Хе ра, По сеј дон, Арес, Ар те ми да, Ди о нис). Сто га 

се мо же ре ћи да је у ми кен ском пе ри о ду грч ки пан те он био у вели 

кој ме ри фор ми ран. 

Објасните ко су били Ахајци и наведите које су главне 

одлике Микенске цивилизације. 

Грчки морепловац 


пантеон – група богова из одређене 

религије или митологије 

Микенски свет 



59


Медеја 

Шлем грчког ратника 

У по тра зи за но вим све то ви ма – 

мит о Ар го на у ти ма 

Обале Црног мора Грцима су постале 

привлачне у време велике 

колонизације. Међутим, мит о Аргонаутима 

сведочи о томе да их је 

ова територија и раније занимала. 

Предвођени Јасоном, Аргонаути су 

из тесалског града Јолка запловили 

према Колхиди, на источној обали 

Црног мора, у потрази за златним 

руном. Путовање је било дуго и препуно 

опасности – на улазу у Црно 

море прошли су између стена које 

су се померале и мрвиле бродове. 

Захваљујући лукавству успели су да 

савладају ову и друге препреке и 

стигну на своје одредиште. У Колхиди 

су, захваљујући принцези Медеји, 

узели златно руно. Међутим, повратак 

кући Аргонаутима је донео нове 

невоље и препреке. 

60 

Ахај ске др жа ве на Пе ло по не зу угро зио је но ви та лас по ме рања 

на ро да, на зван Дор ска се о ба, пре ма Дор ци ма, име ну јед ног 

од грч ких пле ме на. Ко нач но ру ше ње ми кен ских цен та ра, ко је је 

озна чи ло и крај ове епо хе, да нас се да ту је око 1050. год. пре н. е. 

Како је Дорска сеоба утицала на ахајске државе на 

Пелопонезу? 

Хомерско доба 



Но во раз до бље грч ке исто ри је тра ја ло је од сре ди не 11. до 

сре ди не 8. ве ка пре н. е.; на зва но је хо мер ско до ба јер се сма тра 

да су тада уобличени Хомерови епови Илијада и Одисеја. Остало 

је за пам ће но и као „мрач но до ба” јер су мно га ва жна до стиг ну ћа 

прет ход не епо хе би ла из гу бље на – Гр ци су за бо ра ви ли чак и да 

пи шу. 

На по чет ку хо мер ског до ба Гр ци су се већ де ли ли на три ве лика 

пле ме на: Дор це , Јон це и Еол це. Се о бу Дораца Гр ци су по ве зива 

ли са па дом ми кен ских кра ље ви на. Грч ка је то ком хо мер ског 

доба била подељена на више држава, којима су владали краљеви. 

У управљању државом краљеви су се ослањали на аристократско 

ве ће и на род ну скуп шти ну. Ста нов ни штво је би ло ор га ни зо ва но 

по ро дов ском прин ци пу – у по ро ди це, ро до ве, брат ства и племе 

на. У вре ме хо мер ског до ба жи вот Грч ке вра тио се на пле менске 

основе, без градова и развијене државне управе, писмености, 

високе културе, развијене занатске производње и трговине. Економски 

живот Грка хомерског доба почивао је на пољопривреди, 

сточарству и занатству, нарочито на изради посуда од керамике. 

У хо мер ско до ба Гр ци су жи ве ли у ми ру и без на па да са стране, 

што им је омо гу ћи ло да по но во поч ну да раз ви ја ју град ски 

на чин жи во та. Дор ска се о ба до ве ла је и до исе ља ва ња де ла грчког 

ста нов ни штва на Ки пар, за пад ну оба лу Ма ле Ази је и остр ва 

уз ма ло а зиј ско коп но, што је ути ца ло на бу ду ћи про цват ових 

обла сти. 

Који се период грчке историје назива хомерско доба? 

Велика грчка колонизација 

По сле хо мер ског до ба у исто ри ји Грч ке усле ди ла је ар хај ска 

епо ха, ко ја је тра ја ла од сре ди не 8. до сре ди не 6. ве ка пре н. е. Током 

ове епохе Грци су прихватили алфабет од Феничана, и почели 

да истражују и насељавају обале Медитерана и Црног мора. Осми 

век обе ле жи ло је и уз ди за ње грч ких гра до ва-др жа ва – по ли са. 

Од најстаријих времена Грци су се исељавали и оснивали своје 

на се о би не на оба ла ма Сре до зем ног мо ра. Та лас насељавања био 

је на вр хун цу у пе ри о ду од сре ди не 8. до 6. ве ка пре н. е., ка да су 

на се ли ли не са мо оба ле Сре до зем ног, већ и Цр ног мо ра. Овај


про цес на зи ва се ко ло ни за ци ја, а на се ља ко ја су осно ва ли – коло 

ни је. Ве ли ки број ко ло ни ја био је осно ван и у ју жној Ита ли ји 

и на остр ву Сицилија. Због то га ће ове обла сти, гу сто на се ље не 

Гр ци ма, ка сни је би ти на зва не Ве ли ка Грч ка. 

Ко ло ни за ци ја је би ла проузро ко ва на раз ли чи тим раз ло зи ма: 

недостатак обрадиве земље, пренасељеност, суша и глад, потрага 

за новим тржиштима, контрола трговачких путева, политички и 

друштвени сукоби у градовима, али и знатижеља и авантуризам. 

Грч ке ко ло ни је, по пут Си ра ку зе на Си ци ли ји, бр зо су по ста ле 

ва жна еко ном ска, при вред на и кул тур на сре ди шта. Тр гу ју ћи са 

пле ме ни ма у су сед ству, ко ло ни је су при ба вља ле ра зно вр сну робу, 

укљу чу ју ћи и ме та ле; из за ле ђа Цр ног мо ра сти за ло је жи то, 

са оба ла Егеј ског мо ра дрв на гра ђа и пле ме ни ти ме та ли. Ус поста 

вља ју ћи ве зе са ста ро се де о ци ма, ко је су на зи ва ли вар ва ри ма 

(на ро ди ко ји су жи ве ли на иви ца ма или ван грч ког све та), Гр ци 

су међу њима ширили и своје обичаје и културу, али понекад прихва 

та ли и њи хо во на сле ђе. 

Објасните узроке и последице грчке колонизације. 

Велика грчка колонизација 

Остаци античке Кирене 

Оснивање Кирене 

На осни ва ње ко ло ни ја Гр ци су се 

од лу чи ва ли из раз ли чи тих раз ло га. 

Грч ки исто ри чар Хе ро дот опи сао је 

осни ва ње гра да Ки ре не у Ли би ји: 

„Седам пуних година после тога 

на Тери није било кише и на острву 

се посуши све дрвеће сем једног. 

Кад су се због тога становници Тере 

обратили пророчишту, оно им предложи 

да оснују колонију у Либији 

(северна Африка)... Терани одлуче 

да од два брата, где их буде било, 

коцком одлуче кога ће послати, а да 

им вођа и краљ буде Бат...“ Основали 

су колонију на обали саме Либије, 

у пределу који је био с две стране 

окружен дивним шумама и поред 

којег је текла једна река. 

Призор из свакодневног живота 

Кирене 



61


Критска култура цветала је средином II миленијума пре н. е., у 

време краља Миноса. Нешто касније у Грчкој су образоване 

ахај ске кра ље ви не (Ми ке на, Ти ринт, Пи лос). Ахај ци су око 1450. 

год. пре н. е. на па ли Крит и сру ши ли ње го ву моћ. Ру ше ње микенских 

центара означило је крај ове епохе и почетак хомерског 

доба. Наредни период обележила је велика грчка колонизација. 

Богиња Атина 

2.ПРОЦВАТ ГРЧКИХ ПОЛИСА 

Полис – град-држава грчког света 

Спартијати лове дивљег вепра 

Ре љеф Грч ке (бр до ви то зе мљи ште, са ма ло број ним плод ним 

равницама, испресецано рекама и удолинама) утицао је на облик 

по ли тич ког ор га ни зо ва ња ње них ста нов ни ка. Ви со ки и те шко 

проходни планински венци отежавали су одржавање веза између 

хеленских градова и тако сваку заједничку акцију чинили сложеном 

и те шко из во дљи вом. Сто га су на тлу Грч ке (Хе ла де) уме сто 

једне, образовани мањи градови-државе – полиси. Први полиси 

настали су средином 8. века пре н. е. уједињењем сеоских општина 

или мањих градова око једног центра, верског или политичког. 

Гра ђа не по ли са по ве зи ва ли су по ли тич ки и еко ном ски ин те ре си 

и веровање у исте богове. Полиси су имали различите календаре, 

као и митове и легенде о оснивању и историји. Територија полиса 

обич но је об у хва та ла сам град, ње го ву твр ђа ву („акро пољ”) и 

се ла у за ле ђу. На раз вој по ли са ути цао је и про цес ко ло ни за ци је. 

Нај моћ ни ји грч ки по ли си би ли су Спар та и Ати на. 



Објасните у каквој су вези рељеф Грчке и настанак полиса. 

Спарта 

Шлем спартанског ратника 

Спар та се на ла зи ла у до ли ни ре ке Еуро те у Ла ко ни ји, на ју гу 

полуострва Пелопонез. Настала је уједињењем неколико сеоских 

за јед ни ца у 10. ве ку пре н. е. и с вре ме ном по ста ла нај моћ ни ји 

дор ски по лис. Град је пр во ује ди нио област Ла ко ни ју. Успе шно 

62


ра ту ју ћи са дру гим по ли си ма на Пе ло по не зу, Спар тан ци су, среди 

ном 6. ве ка пре н. е., ус пе ли да ство ре Пе ло по не ски са вез. 

Образовање савеза значило је успостављање спартанске превласти 

на Пелопонезу. У каснијим вековима вођство Спарте прошири 

ће се и на дру ге обла сти Грч ке. 

Становништво овог полиса делило се на спартијате, перијеке и 

хе ло те. Спар ти ја ти су би ли је ди ни пу но прав ни гра ђа ни Спар те. 

Њима је било поверено управљање државом. Такође, они су чинили 

језгро спартанске војске. Пошто се спартанска држава посебно 

бри ну ла о сво јој вој сци, спар ти ја ти ма ни је би ло до зво ље но да се 

ба ве би ло ко јим дру гим по сло ви ма (зе мљо рад њом, за нат ством, 

трговином) да њихове војничке способности не би биле умањене. 

Пе ри је ци су би ли сло бод ни љу ди, слу жи ли су у вој сци, пла ћа ли 

порез, али нису могли да учествују у управљању државом. Бавили 

су се зе мљо рад њом, за нат ством, тр го ви ном и жи ве ли у гра до вима 

у Ла ко ни ји. Хе ло ти су би ли др жав ни ро бо ви ко ји су ра ди ли 

на има њи ма спар ти ја та. Др жа ви су да ва ли по ло ви ну при но са са 

има ња, а од остат ка су из др жа ва ли сво ју по ро ди цу. Сло бо ду су 

мо гли сте ћи са мо од лу ком спар тан ске на род не скуп шти не, као 

награду за неку велику услугу спартанској држави. У рату су служили 

као слуге спартијата, али без наоружања. Укупан број хелота 

ви ше стру ко је пре ва зи ла зио број спар ти ја та. Стра ху ју ћи од њихо 

вих по бу на спар ти ја ти су че сто ор га ни зо ва ли по хо де у ко ји ма 

су хе ло ти уби ја ни. 

Како се делило становништво Спарте? 

Спартанци су све своје законе и уређење приписивали реформатору 

Ликургу. Уређење Спарте било је аристократско. На челу 

др жа ве на ла зи ла су се два кра ља (ба зи ле у си) ко ји ма је у управљању 

помагало веће стараца (герузија) и петорица ефора. Они 

су би ли из бор ни слу жбе ни ци и кон тро ли са ли су власт кра ље ва. 

Ге ру зи ју су чи ни ли углед ни спартијати ста ри ји од 60 го ди на. Пуно 

лет ни спар ти ја ти (ста ри ји од 30 го ди на) уче ство ва ли су и у 

ра ду на род не скуп шти не. У скуп шти ни су се уз ви ци ма одо брава 

ли или од би ја ли пред ло зи кра ље ва и ге ру зи је. О спар тан ском 

са же том из ра жа ва њу, стро го сти и ме то да ма вас пи та ња ан тич ки 

пи сци оста ви ли су многе за бе ле шке. 

Опишите државно уређење Спарте. 

Атина 

Спартански ратник 

Спар тан ско васпитање 

Ли кург је, пре ма пре да њу, био творац 

спартанског уређења. Ликургова 

би о гра фи ја, ко ју је на пи сао Плу тарх, 

говори и како су Спартанци васпитава 

ли сво ју де цу. 

„Сваком оцу није било допуштено 

да одгаја и васпитава сина по својој 

вољи, него чим дете напуни седам 

година, законодавац их је преузимао 

и увршћавао их у групе, где су живели 

и хранили се заједно и тако се привикавали 

да се једни с другима играју 

и заједно уче. Као вођу групе постављао 

им је дечака који се истицао 

разборитошћу и срчаношћу у борби; 

у њега су сви упирали очи, слушали 

његове наредбе и подвргавали се казнама 

које је он изрицао. Тако је то 

васпитање било вежба у послушности... 

Читање и писање учили су само 

за најнужније потребе. Све друго 

њихово образовање било је срачунато 

на то да добро слушају заповести, 

истрајно подносе напоре и побеђују 

у борби.“ 

Ме ђу јон ским по ли си ма сво јом мо ћи ис ти ца ла се Ати на. Ова 

др жа ва је, осим са мог гра да, кон тро ли са ла и многобројна се ла 

по лу о стр ва Ати ке. Нај ста ри је уре ђе ње Ати не је, као и у дру гим 



63


Атински новац 

по ли си ма, би ло ари сто крат ско. Ари сто кра те (еупа три ди), ко ји 

су чи ни ли ма њи део ста нов ни штва, има ли су ве ли ке зе мљи шне 

по се де у рав ни ци ко ја је окру жи ва ла град. Ве ћи део ста нов ништва 

чи ни ли су обич ни сло бод ни љу ди – де мос (на род). Они су 

углавном били занатлије, трговци и земљорадници, и насељавали 

су различите области Атике. Поред слободних људи и у Атини је, 

као и у Спар ти али и у дру гим по ли си ма, би ло и ро бо ва. Они су 

нај че шће би ли рат ни за ро бље ни ци, али и си ро ма шни Ати ња ни 

ко ји су у роп ски по ло жај до спе ли јер ни су ус пе ли да вра те сво је 

ду го ве. Ро бо ви су у Ати ни би ли вла сни штво по је ди на ца ко ји су 

Из ра не исто ри је Ати не – Ки ло но ва за ве ра 

О ра ној исто ри ји грч ких по ли са 

у пи са ним из во ри ма не ма мно го 

по да та ка. Са ма реч „по лис“ сре ће 

се пр ви пут у Хо ме ро вим епо ви ма 

Или ја да и Оди се ја. У овим књижев 

ним де ли ма та ко се озна ча ва 

гор њи град, твр ђа ва на ко јој се 

на ла зи ла кра љев ска па ла та. Ки лонова 

завера један је од најстаријих 

исто риј ских до га ђа ја у Ати ни за 

ко ји зна мо. Од и гра ла се дру гој 

по ло ви ни 7. ве ка пре н. е. Из во ри 

пре но се да је Ки лон по ти цао из 

ари сто крат ске по ро ди це и да је у 

једном тренутку покушао да насилно 

пре у зме власт у Ати ни. Ус пео је 

да за у зме Акро пољ, али то ни је наи 

шло на одо бра ва ње Ати ња на. 

Пошто су завереници били опкољени 

и изморени глађу и жеђу, 

одлучили су да се предају, док је 

Килон успео да побегне. Његове 

присталице спас су потражиле у 

храму богиње Атине, али су ипак 

били побијени. 


Ује ди ње ње Ати ке 


Пре ма тра ди ци ји, Ати ном су у нај ста ри ја време 

на вла да ли кра ље ви. Иако су њи хо ва име на 

позната, они нису историјске личности. Један од 

мит ских кра ље ва био је и Те зеј. У ње го во вре ме 

је, пре ма пре да њу, остварено ује ди ње ње Ати ке. 

Грч ки исто ри чар Ту ки дид о ује ди ње њу Ати ке запи 

сао је: 

„Кад је завладао Тезеј, који је осим мудрости 

поседовао и моћ, он је уредио земљу у сваком 

погледу, укинуо већа и управе осталих мањих 

градова и спојио их у овај град какав је данас. 

Установио је једну већницу и све их је ујединио... 

Приморао их је да им једино Атина буде 

главни град; и пошто су сада сви плаћали порезе, 

Атина је постала велики град у тренутку кад 

ју је Тезеј предао потомству у наслеђе“. 

Краљ Тезеј и богиња Атина 

64


њи хо вим жи во ти ма мо гли да рас по ла жу по сво јој во љи. Могли 

су да буду упућени на рад у каменолом, на имање, у рат, али исто 

тако господари су могли и да их ослободе. 

Како се делило становништво Атине? 

У нај старија, митска времена Атином су владали краљеви (базилеуси). 

С временом је њихова власт све више прелазила у руке 

ари сто кра ти је, те су у јед ном тре нут ку Атињани уместо кра ља 

по че ли да би ра ју де ве то ри цу љу ди (ар хон ти) ко ји су во ди ли држав 

не по сло ве. 

Служба архоната трајала је годину дана. По истеку службе они 

су по ста ја ли чла но ви ве ћа ко је се зва ло аре о паг, а ко је је та ко ђе 

има ло ва жну уло гу у упра вља њу гра дом. Ве ће је ово име до било 

пре ма ме сту на ко ме је за се да ло, бр ду по све ће ном бо гу рата 

Аре су. Де мос ни је био за до во љан та квим ста њем, а пре све га 

рас по де лом зе мље и не мо гућ но шћу уче ство ва ња у по ли тич ком 

жи во ту гра да. Пр ви ко рак ка про ме ни при ли ка у Ати ни до не ле 

су реформе које је спровео атински законодавац Солон почетком 

6. ве ка пре н. е. Со лон је сво јим ре фор ма ма на сто јао да по прави 

еко ном ски по ло жај нај си ро ма шни јих ста нов ни ка Ати не и да 

учи ни да нај ви ше ду жно сти по ста ну до ступ не и оним имућ ним 

гра ђа ни ма Ати не ко ји ни су би ли пле ме ни тог по ре кла. Си ро машни 

ма је по мо гао уки да њем ду го ва и роп ства за дуг. За тим је 

пу но прав не ста нов ни ке Ати не, без об зи ра на то да ли су при падали 

аристократији или демосу, поделио на четири разреда, према 

при хо ди ма ко је су оства ри ва ли са сво јих по се да. Со ло но вим 

реформама су и бо га ти ји при пад ни ци де мо са до би ли пра во да 

уче ству ју у др жав ним по сло ви ма. При пад ни ци сва ког од ових 

раз ре да има ли су оба ве зе и у ра ту и у ми ру. 

Да ље ре фор ме спро вео је Кли стен, а њи хов циљ био је да се 

ограничи утицај политичких подела међу становништвом полиса, 

и да се Ати ња ни на у че да од лу ке до но се до го во ром, без об зи ра 

на то у ко јем де лу Ати ке жи ве. По сле ви ше ве ков них су ко ба са 

ари сто кра ти јом и ре фор ми ко је је око 500. год. пре н. е. спро вео 

Кли стен, у Ати ни је ус по ста вље на де мо кра ти ја. То је об лик држав 

ног уре ђе ња у ко јем власт при па да де мо су (на ро ду). Нај вишу 

власт у по ли су има ла је на род на скуп шти на, ко ју су чи ни ли 

сви пунолетни атински грађани. У скупштини је сваки Атињанин 

мо гао да из не се сво је ми шље ње или пред ло жи за кон, а гла са ло 

се ди за њем ру ку. Сви Ати ња ни би ли су јед на ки пред за ко ном и 

мо гли су да уче ству ју у упра вља њу по ли сом. 

Опишите државно уређење Атине. 

Солон 


аристократско уређење – облик 

уређења у којем само аристократија 

има право учешћа у државним пословима 

реформа – спровођење одређених 

промена у држави или друштву 

демократија – облик уређења у 

којем сви пуноправни грађани имају 

право учешћа у државним пословима 



65


Град-др жа ва у ста рој Грч кој на зи ва се по лис. Два нај моћ нија 

по ли са грч ког све та би ли су Спар та и Ати на. Спар тан ско 

уређење почивало је на власти двојице краљева, герузије и народ 

не скуп шти не. Ње но ста нов ни штво чи ни ли су спар ти ја ти, 

перијеци и хелоти. Уређење Атине претрпело је више промена 

да би, кра јем 6. ве ка пре н. е., у по ли су би ла ус по ста вље на демократија. 

То је облик државног уређења у којем власт припада 

народу (демосу). Осим демоса, у Атини су живели и припадници 

племићких породица, странци и робови. 

Борба грчког и персијског ратника 

3.ГРЧКИ СВЕТ 

У 5. ВЕКУ ПРЕ Н. Е. 

Позориште у јонском граду Милет 

(данас град Мендерес у Турској) 

Грч ко-пер сиј ски ра то ви 

(499–449. године пре н. е.) 

У претходним вековима Грци су на западној обали Мале Азије 

основали велики број градова. Када су Персијанци освојили Малу 

Ази ју, сре ди ном 6. ве ка пре н. е., Гр ци ко ји су та мо жи ве ли по стали 

су поданици овог староисточног царства. Тешко су подносили 

свој но ви по ло жај, а по себ но то што су се Пер си јан ци ме ша ли 

у уну тра шње уре ђе ње њи хо вих гра до ва. Еко но ми ја и тр го ви на 

гра до ва та ко ђе су назадовале у ко рист Фе ни ча на. Не за до вољство 

је пре ра сло у отво ре ну по бу ну 499. год. пре н. е. – Јон ски 

уста нак, ко ји се озна ча ва као по че так грч ко-пер сиј ских ра то ва. 

Са прекидима, ти ратови су трајали све до 449. го ди не пре н. е. 

Без об зи ра на то што је уста ни ци ма у по моћ при те кла и Ати на, 

Пер си јан ци су по бу ну са вла да ли. Под из го во ром да же ли да казни 

Ати ну, а у ства ри на сто је ћи да про ши ри сво ју др жа ву, персиј 

ски цар Да ри је по чео је да при пре ма по ход на Грч ку (Хе ла ду). 

У од бра ни Хе ла де во де ћу уло гу узе ла су два нај моћ ни ја по ли са: 

Спар та и Ати на. 



Када је и због чега избио Јонски устанак? 

Персијски ратник 

Огром на пер сиј ска вој ска се 490. год. пре н. е. ис кр ца ла на 

Ма ра тон ско по ље, на оба ли Ати ке. Пред том вој ском ко ју је водио 

цар Дарије, Грци су се делом поколебали – неки команданти 

ни су би ли си гур ни да се тре ба упу сти ти у бор бу. По сле гла сања 

ипак је од лу че но да се Пер си јан ци ма тре ба су прот ста ви ти. 

66


За мет ну ла се бит ка и Гр ци су, за хва љу ју ћи ју на штву Ати ња на, 

остварили прву велику победу у грчко-персијским ратовима. После 

овог по ра за, а су о че ни и са не во ља ма код ку ће, Пер си јан ци 

су се по ву кли са Ати ке. 

Де сет го ди на по сле Ма ра тон ске бит ке Пер си јан ци су, под 

вођ ством ца ра Ксерк са, си на Да ри ја I, по кре ну ли нов по ход на 

Хе ла ду. Гр ци су, да би сво ју зе мљу од бра ни ли од Пер си ја на ца, 

одлучили да у јесен 481. године пре н. е. склопе савез. Савезници 

су по ло жи ли све ча ну за кле тву, до не та је од лу ка да се пре ки ну 

сви су ко би и ра то ви ме ђу по ли си ма, да се у Ма лу Ази ју по ша љу 

ухо де ко је ће при ку пи ти по дат ке о пер сиј ској вој сци и да се потра 

жи по моћ ме ђу Хе ле ни ма ко ји се још увек ни су при кло ни ли 

ниједној страни у рату. Савез је чинио 31 полис. Списак савезника 

био је укле сан на осно ви сту ба ко ји су Гр ци, по сле јед не ве лике 

по бе де над Пер си јом, по кло ни ли Апо ло ну у Дел фи ма. Много 

година касније, цар Константин Велики је овај стуб пренео у 

Константинополис. 

Пошто су Персијанци напредовали копном са севера, удружене 

хе лен ске сна ге по ку ша ле су да их за у ста ве у Тер мо пил ском 

клан цу, на гра ни ци из ме ђу се вер не и сред ње Грч ке. Упра во на 

том ме сту се 480. год. пре н. е. и од и гра ла ве ли ка бит ка. 

После неколико дана сукоба Грци су схватили да ће им Персијанци 

заобилазним путем заћи за леђа, те су одлучили да се повуку 

из бит ке. На бој ном по љу остао је са мо спар тан ски краљ Леонида 

са својих 300 Спартанаца. Леонидини војници храбро су се борили 

и на кра ју су сви из ги ну ли. По сле по бе де у Термопилском кланцу 

Персијанци су без већих тешкоћа стигли до Атине, освојили град 

и спа ли ли га. Њи хо во на пре до ва ње ка Пе ло по не зу за у ста вио је 

по раз у по мор ском бо ју код Са ла ми не 480. год. пре н. е. По сле 

Го ди не 493. пре н. е. у Ати ни је би ла 

из ве де на Фри ни хо ва тра ге ди ја Пад 

Ми ле та. По што се пу бли ка рас плака 

ла над ту жном суд би ном ста новни 

ка гра да Ми ле та, ко ји су Пер сијан 

ци у по след њој го ди ни Јон ског 

устан ка осво ји ли и су ро во ка зни ли, 

Фри них је био ка жњен, мо рао је да 

пла ти 1.000 драх ми, а тра ге ди ја је забра 

ње на. 

уходе – шпијуни 


Спартански војници у бици 

код Термопила 

Кимон је био атински државник и војсковођа. Живео 

је кра јем 6. и у пр вој по ло ви ни 5. ве ка пре н. е. У по литичком 

животу Атине постао је утицајан у време грчко-персијских 

ратова. Иако је Кимон био наклоњен 

спартанском уређењу, велики углед у Атини стекао је 

захваљујући војним успесима у рату против Персије: 

осво јио је остр во Ски рос, ко је је за Ати ну би ло ва жно, 

протерао је Персијанце са обала Тракије и поразио их 

у двема биткама код Еуримедонта у Малој Азији. Када 

су, средином 5. века пре н. е., Спарту задесиле велике 

невоље (град је погодио снажан земљотрес и избио 

је устанак хелота), Спар тан ци су по зва ли Ати ња не у 

помоћ. У атинској скупштини било је одлучено да се 

у Спар ту упу ти од ред од 4.000 вој ни ка под ко мандом 

Кимона. Међутим, Спартанци су атинске војнике 

убр зо вра ти ли ку ћи јер су стра хо ва ли да би мо гли да 

пре ђу на стра ну уста ни ка, и да их из да ју. Не у спех у 

Спарти пољуљао је Кимонов углед међу Атињанима. 

Када су Египћани подигли устанак против Персијанаца, 

Кимон је отишао да им помогне. Међутим, одлазак 

из Атине још више је отежао његов положај. Подухват 

у Егип ту ни је био успе шан те се Ки мон, по по врат ку 

у Атину, нашао у безизлазној ситуацији. Убрзо је био 

ка жњен про те ри ва њем на де сет го ди на. Ипак, због 

пораза који су Атини задале Теба и Спарта, Кимон се 

вра тио у Ати ну, на пред лог Пе ри кла, већ 457. го ди не 

пре н. е. Во дио је успе шне пре го во ре са Спар том и 

ус пео да ис по слу је за кљу че ње при мир ја на че ти ри 

ме се ца. Го ди не 451. пре н. е. ус пео је да атин ску скупшти 

ну убе ди да одо бри вој ни по ход не би ли се Ки пар 

ослободио персијске власти. Током овог похода Кимон 

је и пре ми нуо, 450. го ди не пре н. е. 



67


ове бит ке, Пер си јан ци су по че ли да се по вла че из Хе ла де. 

Су ко би су окон ча ни 449. год. пре н. е., ка да је скло пљен Ка лијин 

мир. 

Ко се истакао у Маратонској, а ко у Термопилској бици? 

Ати ња нин Ту ки дид, је дан од нај важни 

јих исто ри ча ра ста рог ве ка, живео 

је у дру гој по ло ви ни 5. ве ка пре 

н. е. Ту ки дид је по ти цао из углед не 

и бо га те по ро ди це те је имао мо гућност 

да стек не до бро обра зо ва ње. 

У вре ме Пе ло по не ског ра та био је 

је дан од за по вед ни ка атин ске војске. 

По што ни је ус пео да на вре ме 

при тек не у по моћ гра ду Ам фи по љу, 

главном атинском упоришту у Тракији, 

био је осу ђен и прог нан из Атине. 

Ту ки дид је у про гон ству про вео 

два де сет го ди на – у Ати ну се вра тио 

кра јем 5. ве ка пре н. е. На пи сао је 

Исто ри ју Пе ло по не ског ра та јер је 

же лео да по ка же да је чи та ва грчка 

исто ри ја не знат на у по ре ђе њу 

са до га ђа ји ма ко је опи су је. Ни је дан 

прет ход ни рат, па чак ни Тро јан ски, 

ни је био та ко стра шан и ни је имао 

та ко ве ли ке по сле ди це по грч ки 

свет. Ту ки дид је на сто јао да што верније 

прикаже догађаје, али и да уочи 

њи хо ве по во де и узро ке, и ис так не 

по сле ди це. Сто га на во ди да је пра ви 

узрок ра та био страх Спар та на ца од 

успо на и ја ча ња Ати не. Ту ки ди до ва 

Исто ри јa Пе ло по не ског ра та треба 

ло је да подучи: с једне стране, да 

прикаже шта се догодило и, са друге, 

да укаже на то да се догађаји могу 

поновити на исти или сличан начин. 

68 

Процват Атине 



По сле бит ке код Саламине, Ати на се, за хва љу ју ћи сна зи сво је 

фло те, грч ком све ту на мет ну ла као пред вод ник у ра ту са Пер сијом. 

До га ђа ји ко ји су усле ди ли до ве ли су до ства ра ња Атин ског 

по мор ског са ве за, чи је се се ди ште на ла зи ло на остр ву Де ло су. 

Испрва су сви полиси који су улазили у савез били равноправни, 

али је Ати на убр зо сте кла пре власт те је но вац ко ји је био уплаћи 

ван у за јед нич ку бла гај ну са ве за, ко ри сти ла по сво јој во љи. 

Незадовољни оваквим понашањем савезници су се често бунили, 

а Ати на их је су ро во ка жња ва ла. 

Сре ди ном 5. ве ка пре н. е, под вођ ством Перикла, Ати на је била 

на врхунцу моћи. Перикле је унапредио атинску демократију 

и ти ме што је за сва ку др жав ну слу жбу увео пла ту. За хва љу ју ћи 

овој мери и најсиромашнији грађани Атине могли су да се укључе 

у државне послове. Избор чиновника међу предложеним кандида 

ти ма обављао се жре бом. У вре ме Перикла, Ати на је би ла је дан 

од нај ра зви је ни јих по ли са грч ког све та и сте ци ште умет ни ка и 

уче них љу ди. Пе ри кле је био и вешт вој ско во ђа. Никада се није 

упуштао у бит ку ако је сум њао у њен ис ход. Ве ли ку па жњу по клањао 

је атин ској вој сци и фло ти, и њи хо вој при пре мље но сти за рат. 

Објасните значај Перикла за историју Атине. 

Пелопонески рат (431–404. год. пре н. е.) 

Ка ко су ра сли углед и моћ Ати не, на ро чи то на мо ру, Спар та се 

осе ти ла угро же ном. Не тр пе љи вост и не ра зу ме ва ње из ме ђу два 

нај моћ ни ја грч ка по ли са за вр ши ли су се Пе ло по не ским ра том. 

Пелопонески рат во дио се из ме ђу Ати не и Спар те, и њи хо вих 

савезника окупљених у Атинском поморском савезу и Пелопонеском 

савезу. То је био нај ве ћи и нај стра шни ји су коб у исто ри ји 

Хе ла де, у ко јем су уче ство ва ли го то во сви грч ки по ли си. Пе лопо 

не ски рат био је по сле ди ца бор бе Ати не и Спар те за пре власт 

у грч ком све ту. Грч ки исто ри чар Ту ки дид на во ди да је упра во 

страх Спар те од ја ча ња Ати не био глав ни узрок из би ја ња ра та. 

Када је и због чега почео Пелопонески рат? 

Ка ко су Ла ке де мо ња ни има ли ја ку коп не ну вој ску, а Ати ња ни 

фло ту, атин ски вој ни ци су избегавали бор бу на коп ну иако су


Спар тан ци ви ше пу та про ва љи ва ли у Ати ку. Скло ни ли су се у 

Ати ну и из утвр ђе ног гра да по сма тра ли ка ко Спар тан ци па ле и 

пустоше њихову земљу. Атина се нашла у нарочито тешком положа 

ју кад је у њој из би ла ку га. Иако је град био у те шком по ло жа ју, 

атин ска фло та је на дру гој стра ни ни за ла успе хе и сва ке го ди не 

пу сто ши ла оба ле Пе ло по не за. 

Је дан од нај ва жни јих до га ђа ја овог ра та би ла је Си ци лиј ска 

екс пе ди ци ја. Ати ња ни су ор га ни зо ва ли по мор ски по ход са наме 

ром да осво је Си ци ли ју, не би ли на тај на чин обез бе ди ли снабде 

ва ње жи том. Да би осво ји ли остр во, пр во су мо ра ли да за у зму 

Си ра ку зу, нај моћ ни ји си ци лиј ски град. Оп сед ну те гра ђа не Сира 

ку зе спа сла је фло та Пе ло по не ског са ве за, ко ја им је при текла 

у по моћ. Ати ња ни су пре тр пе ли не ко ли ко по ра за на мо ру, 

Грчки свет у 5. веку пре н. е. 

Остаци Аполоновог храма у Сиракузи 



69


из гу би ли ве ћи део фло те, те су мо ра ли да се по вла че коп ном. 

Приликом повлачења, Спартанци и Сиракужани су их још једном 

поразили. Атинске војсковође Никија и Демостен су погубљени, 

а заробљени Атињани осуђени на рад у каменоломима Сиракузе. 

По сле про па сти Си ци лиј ске експедиције, Пе ло по не ски рат трајао 

је још де се так го ди на. Го ди не 404. пре н. е. не при ја тељ ства су 

окон ча на по ра зом Ати не. Ати на је, пре ма усло ви ма ми ра, мо рала 

да рас пу сти свој са вез, да Спар ти пре да го то во чи та ву сво ју 

фло ту и да по ру ши бе де ме ко ји су по ве зи ва ли град и лу ку Пи реј. 

Ко је победио у Пелопонеском рату и који су били 

услови мира? 

Остаци античког Делоса 

Златно доба Атине 

У вре ме Перикла, Ати на је би ла 

је дан од нај моћ ни јих грч ких по лиса, 

о че му све до чи и грч ки пи сац 

Плу тарх: 

„Сад је дошло време кад је Перикле 

узео у своје руке Атину и 

све што је Атињанима припадало: 

приходе, и војску, морнарицу, и 

острва, и море, и велику власт која 

се простирала не само над Хеленима 

него и над варварима... Моћ 

над људима није му давала само 

снага његове речитости него 

углед што га је стекао својим начином 

живота и поверење у њега, 

јер свако је знао да се он не може 

подмитити никаквим поклонима 

и новцима... Атину је од великог 

града учинио највећим и најбогатијим 

градом.“ 


Перикле 


Макета атинског ратног 

брода 

Ује ди ње ње Ати ке 

О по ра зу и пре да ји атин ске војске 

по сле про па сти Си ци лиј ске 

екс пе ди ци је, али и о зна ча ју овог 

догађаја, грчки историчар Тукидид 

за бе ле жио је: 

„Сиракужани и њихови савезници 

ску пе се, узму за ро бље ни ке и 

оте та оруж ја, што су ви ше мо гли, 

и оду у Си ра ку зу. Оста ле Ати ња не 

и њи хо ве са ве зни ке за тво ре у каме 

но ло ме јер су ми сли ли да је то 

најјачи затвор, а Никију и Демостена 

по гу бе... 

То је био најзнаменитији догађај 

у томе рату, а како ја мислим и у 

целој хеленској историји, и најславнији 

за победнике и најнесрећнији 

за побеђене. Јер Атињани свугде 

доживеше потпун пораз. Нису претрпели 

само незнатне губитке, него 

су, што кажу, потпуно потучени. Изгубише 

и пешадију и морнарицу, 

те све пропаде, а само се мало 

њих од многих врати кући. То се 

догодило на Сицилији.“ 

70


Народи Старог истока дали су огроман допринос развоју верских 

схватања човечанства. Готово сви, од народа Месопотамије 

до Египћана, поштовали су мноштво богова. Такво верско 

учење назива се политеизам или многобоштво. Једино су Јевреји 

по што ва ли јед ног бо га. То је био Ја хве, тво рац чи та вог све та 

и свих живих бића; ово верско учење назива се монотеизам или 

једнобоштво. Уметност је на Старом истоку била тесно повезана 

са верским животом. Египћани и народи Месопотамије градили 

су храмове посвећене својим боговима. Људи се и данас у Египту 

ди ве пи ра ми да ма – гроб ни ца ма еги пат ских фа ра о на. 

Сфинга 

4.РЕЛИГИЈА И УМЕТНОСТ 

ХЕЛЕНСКОГ СВЕТА 

Хе лен ска кул ту ра 

Стари Грци никада нису створили јединствену државу. Полиси 

су се ује ди ња ва ли са мо пред спољ ним не при ја те љи ма, као што 

су, на при мер, би ли Пер си јан ци. По сто ја ло је, ипак, не што што је 

спа ја ло Хе ле не ра су те по чи та вом Сре до зе мљу. То су за јед нич ки 

језик, религија, уметност и наука. Сваки полис, од Сицилије, преко 

Грч ке, до оба ла Цр ног мо ра, до при но сио је раз во ју хе лен ске 

кул ту ре. Она пред ста вља те мељ на ко јем по чи ва кул ту ра чи та ве 

Евро пе и на шег до ба. 

Шта је било заједничко свим Хеленима? 

Бог Зевс 

Бо го ви и хе ро ји 

Ста ри Гр ци су се од нај ста ри јих вре ме на за ни ма ли за свет у 

ко ме су жи ве ли. Пи та ли су се, на при мер, ка ко је ство рен људ ски 

род. Или за што се на не бу ја вља ју му ње и гро мо ви. По што на ова 

и слич на пи та ња у вези са светом, природним појавама и људским 

животом ни су мо гли да на ђу пра ве од го во ре, об ја шња ва ли су их 

де ло ва њем бо го ва и нат при род них си ла. 

Грци су, као и народи Старог истока, веровали да постоји мноштво 

бо го ва. Вр хов ни бог био је Зевс, отац и краљ свих бо го ва, 

господар муња и громова. Његова жена Хера била је заштитница 

же на, мај чин ства и бра ка. Зевс је имао два бра та: Хад је вла дао 

Богиња Афродита 



71


под зем ним све том а По сеј дон мо рем. Зевс је са бо ги ња ма и 

смртним женама изродио мноштво деце. Његов најмлађи син био 

је Ди о нис, бог ве се ља и ви на. Ати на је би ла бо ги ња му дро сти, 

Арес бог ра та, а Апо лон бог све тло сти и за штит ник умет но сти. 

Хелени су о својим боговима испредали приче које се називају 

ми то ви. За ми шља ли су их и пред ста вља ли као љу де, са свим 

људским особинама, манама и врлинама. Богови су се међусобно 

во ле ли и по ма га ли, мр зе ли и сва ђа ли. Упра вља ли су суд би на ма 

смрт ни ка, упли ћу ћи се у њи хо ве жи во те. Ве ро ва ло се да жи ве на 

пла ни ни Олимп. Ту су се го сти ли бо жан ским пи ћем нек та ром и 

божанском храном амброзијом, уживајући у Аполоновој свирци. 

Стари Грци су веома волели митове у којима се богови и богиње 

за љу бљују у смрт не љу де. Из та квих ве за ра ђа ли су се хе ро ји. 

Ме ђу њи ма је био Зев сов син Хе ра кле, ми ље ник бо го ва. Они су 

му да ро ва ли хи тре ко ње, оклоп од зла та, мач и убо ји ти лук са 

Аполон 

Мит ска би ћа 

Стари Грци веровали су у постојање многобројних митских 

би ћа. Не ка од њих су би ла ве о ма опа сна, док су 

дру га по ма га ла љу ди ма. 

Кер бер је био тро гла ви пас са зми јом уме сто ре па. 

Чу вао је ка пи ју под зем ног све та. Све ко ји су ула зи ли 

до че ки вао је ма шу ћи ре пом. Про жде рао би сва ког ко 

је по ку шао да иза ђе из под зем ног све та. Уми рио га је 

је ди но Хе ра кле на хра нив ши га ко ла чи ћем спра вљеним 

од ме да. 



Си ре не су би ле же не-пти це. Опи ја ју ћи мор на ре својом 

пе смом, од вла чи ле су их у морске ду би не. Са мо је 

Оди сеј из бе гао ову суд би ну. Пло ве ћи крај си ре на воском 

је за пу шио уши сво јих при ја те ља. Он сам слу шао 

је за но сну пе сму ве зан за јар бол сво је ла ђе. 

Сфин га је има ла гла ву же не, те ло ла ва, реп зми је и 

кри ла ор ла. Жи ве ла је у пла ни на ма у бли зи ни гра да 

Те бе у Бе о ти ји. Пре сре та ла је пут ни ке за го нет ком: „Које 

жи во би ће ују тру иде на че ти ри но ге, у под не на 

две, а уве че на три?“ По је ла би сва ког ко не би умео да 

одговори. Загонетку је решио краљ Тебе Едип. Одговорио 

је: „Човек, јер као дете пузи четвороношке, чврсто 

сто ји на две ма но га ма као од ра стао чо век, и по шта па 

се у ста ро сти.“ Чув ши ре ше ње сфин га се стро по шта ла 

у под нож је пла ни не и умр ла. 

Кен та у ри су би ли по ла љу ди, по ла ко њи. Би ли су вео 

ма му дри и под у ча ва ли су мно ге грч ке хе ро је, ме ђу 

ко ји ма је био и Хе ра кле. 

Херакле и кербер 

Одисеј и сирене 

Едип и сфинга 

Кентаур 

72


Пер сеј и Ме ду за 

Је дан од нај чу ве ни јих грч ких ми то ва при ча о то ме 

ка ко је Пер сеј, хе рој из гра да Ар го са на Пе ло по не зу, 

убио стра шну Ме ду зу. 

„Ме ду за има зми је уме сто ко се, огром не зу бе, испла 

жен је зик и уоп ште ли це то ли ко ру жно да се сви 

ко ји је по гле да ју ска ме не од стра ха. Ати на, за кле ти 

Ме ду зин не при ја тељ... ре ши да по мог не Пер се ју... 

Опо ме ну га да ни ка да не по гле да Ме ду зу пра во у 

очи, већ са мо у огле да лу, и по кло ни му сјај но угла ча ни 

штит. Хер мес је та ко ђе по мо гао по да рив ши му не сало 

мљив срп од ди ја ман та, ко јим је тре ба ло да од се че 

Медузи главу. Али Персеју су недостајале још крилате 

сан да ле и ча роб ни то бо лац да у ње га сме сти од рубље 

ну гла ву и не ви дљи ви шлем, вла сни штво Ха да... 

Пер сеј узе сан да ле, то бо лац и шлем, па од ле те на 

за пад у зе мљу Хи пер бо ре ја ца, где за те че Ме ду зу како 

спа ва ме ђу ки шом ис пра ним об ли ци ма љу ди и дивљих 

жи во ти ња ко је је ока ме ни ла. Он упе ри по глед 

на оно што се одражавало на глаткој површини његовог 

штита. Атина му је водила руку, те одруби Медузину 

главу једним ударцем српа... Журно стрпавши главу 

у то бо лац, да де се у бек ство. Иако су се про бу ди ле 

Медузине сестре и надале за њим, Хадов шлем учини 

Пер се ја не ви дљи вим и он срећ но по бе же...“ 

Персеј убија Медузу 

стрелама. Највећи херој грчког света, јунак Тројанског рата Ахил, 

та ко ђе је био по то мак бо го ва. Ње гов отац био је смрт ник а мај ка 

бо ги ња мо ра Те ти да. 

Наведите које су богове и хероје поштовали стари Грци. 

Олим пиј ске игре 

Ста ри Гр ци су у част бо го ва при ре ђи ва ли многе све ча но сти, 

пра ће не спорт ским над ме та њи ма. Нај по зна ти је су би ле олимпиј 

ске игре, по све ће не Зев су. Одр жа ва не су у ње го вом све тили 

шту у Олим пи ји на Пе ло по не зу. Пр ви пут су при ре ђе не 776. 

го ди не пре н. е. По том су одр жа ва не сва ке че твр те го ди не, у 

ав гу сту или сеп тем бру. То ком пет да на, ко ли ко су тра ја ле, у грчком 

све ту вла дао је мир. За ра ће ни по ли си по ла га ли су оружје 

да би њи хо ви пред став ни ци уче ство ва ли у над ме та њи ма. На 

олим пиј ским игра ма так ми ча ри из свих кра је ва хе лен ског све та 

над ме та ли су се у многим ди сци пли на ма. То су тр ча ње, ска ка ње 

у даљ, ба ца ње ко пља и ди ска, пе сни че ње, рва ње, тр ке че тво ропре 

га и коњ ске тр ке. По бед ни ци су као на гра ду до би ја ли ве нац 

од ма сли но вих гран чи ца. По што ва ни су као хе ро ји у чи та вом 

грч ком све ту. 

Када су и где одржане прве олимпијске игре? 

Тркачи на олимпијским играма 

Рвачи на олимпијским играма 



73


Ли ков не умет но сти 

Хелени су били љубитељи свега што је лепо. Стога су нарочито 

не го ва ли ли ков не умет но сти: ар хи тек ту ру, ва јар ство и сли карство. 

Њи хо ва де ла, не про ла зне вред но сти, слу жи ла су као узор 

многим ге не ра ци ја ма све до на ших да на. Све гра не умет но сти 

би ле су у не кој ве зи са ре ли ги јом. Ши ром грч ког све та ни ца ли 

су рас ко шни хра мо ви, пре би ва ли шта бо го ва. При зо ри из ми това 

би ли су ме ђу оми ље ним те ма ма хе лен ских ва ја ра и сли ка ра. 

Партенон 

Које су ликовне уметности неговали стари Грци? 



Ерехтејон 

Три врсте капитела: 

дорски, јонски и коринтски 

Хе лен ска ар хи тек ту ра 

Ста ри Гр ци да ли су огро ман до при нос раз во ју ар хи тек ту ре. 

Хеленски неимари створили су три основана стила: дорски, јонски 

и ко ринт ски. Раз ли ке ме ђу њи ма нај бо ље се мо гу уочи ти на 

сту бо ви ма хра мо ва. Нај ста ри ји су дор ски сту бо ви. Они су се завршавали 

једноставним пљоснатим завршетком, капителом. Најпознатији 

храм дорског стила је Партенон на Акро по љу у Ати ни. 

Из гра ђен је у до ба Пе ри кла и био је по све ћен бо ги њи Ати ни. 

Пар те нон је са свих стра на био опа сан дор ским сту бо ви ма. Био 

је укра шен пред ста ва ма бо го ва и хе ро ја и њи хо вих под ви га. Међу 

њи ма је, на при мер, би ла бор ба Ати не и По сеј до на око Ати ке. 

Јон ски сту бо ви знат но су вит ки ји од дор ских. Њи хо ви ка пите 

ли су има ли спи рал не укра се на угло ви ма. Је дан од чу ве них 

храмова јонског стила је Ерехтејон на атин ском Акро по љу. Био је 

74


посвећен Ерехтеју, једном у низу митских краљева Атине. Највећи 

храм јон ског сти ла у грч ком све ту на ла зио се у гра ду Ефе су, на 

за пад ној оба ли Ма ле Ази је. По све ћен Апо ло но вој се стри Ар теми 

ди, убра јан је ме ђу се дам чу да ста рог све та. Храм је уни штен 

у по жа ру ко ји је 356. го ди не пре н. е. под мет нуо не ки Хе ро страт. 

Из во ри бе ле же да је то ура дио ка ко би ње го во име оста ло за памће 

но у исто ри ји. 

Нај мла ђи и нај ра ско шни ји би ли су ко ринт ски сту бо ви, са капителима 

украшеним лишћем. Они су названи по граду Коринту 

на Пе ло по не зу. 

Које стилове градње су неговали стари Грци и по чему су се 

они разликовали? 

Хе лен ско ва јар ство 

Вајарство се у хеленском свету развијало постепено. У почетку 

умет ни ци ни су зна ли ка ко да пред ста ве људ ско те ло у по кре ту. 

Због то га њи хо ва нај ста ри ја де ла де лу ју уко че но. То су ку ро си и 

ко ре, ста туе мла ди ћа и де во ја ка ко ји при но се да ро ве бо го ви ма. 

Нај леп ша де ла хе лен ског ва јар ства по ти чу из 5. и 4. ве ка пре 

н. е. Ста туе од ка ме на или брон зе из тог пе ри о да ве ли ча ју и 

Два куроса 

Поликлет 

По ли клет се убра ја ме ђу нај зна чај ни је ва ја ре хе лен ског све та. Жи вео је 

у дру гој по ло ви ни 5. ве ка пре н. е. Ро ђен је у гра ду Ар го су на Пе ло по не зу. 

Из ра дио је многе ста туе од брон зе, мер ме ра, зла та и сло но ва че. Оне да нас 

нису сачуване. Познате су само на основу копија из римског периода. Једна 

од По ли кле то вих ста туа је великом броју уметника слу жи ла као узор. Због 

то га у из во ри ма пише да је овај ва јар јед ним умет нич ким де лом ство рио 

са му умет ност. 

По ли клет је још у ста ром ве ку био познат по ки по ви ма атле та и по бед ни ка 

на олим пиј ским игра ма. Чу ве не су ње го ве ста туе мла ди ћа ко ји но си ко пље 

или младића који везује траку око главе. Оба дела одликују се изузетном лепотом 

и складношћу. Извори бележе да је Поликлетово дело и Херина статуа 

која се налазила у богињином храму у граду Аргосу, на Пелопонезу. Хера џиновских 

размера била је израђена од злата и слоноваче. Седела је на богато 

укра ше ном пре сто лу. На гла ви је има ла кру ну, док је у ру ци др жа ла же зло. 

Бацач диска 



75


до ча ра ва ју ле по ту људ ског те ла. Ме ђу чу ве ним ва ја ри ма хе ленског 

све та ис ти чу се Фи ди ја и Ми рон. Ати ња нин Фи ди ја био је 

Пе ри клов са вре ме ник. Ње го во нај по зна ти је де ло је кип бо ги ње 

Атине у Партенону. Статуа је била израђена од дрвета, па прекривена 

слоновачом и златом. Слоновача је покривала тело богиње, 

док су оде ћа, сан да ле, шлем, ко пље и штит би ли од зла та. Фи дија 

је из ва јао и Зев сов кип у Олим пи ји, ко ји је сма тран јед ним од 

се дам чу да ста рог све та. 

Ми рон је остао за пам ћен по брон за ној ста туи „Ба цач ди ска“. 

Мла ди атле та при ка зан је у тре нут ку ка да се спре ма да ба ци диск. 

Ње го во те ло је на пе то, но ге бла го по ви је не, а ру ка у ко јој др жи 

диск ис пру же на од ра ме на на до ле. 

Наведите најпознатије вајаре хеленског света и набројте 

њихова дела. 

Хе лен ско сли кар ство 

Стари Грци су зидове храмова и других грађевина украшавали 

рас ко шним сли ка ма. Оне су да нас из гу бље не у та ми про ху ја лих 

векова. Из описа старих писаца знамо да су приказивале митове 

(на при мер, Тро јан ски рат) или исто риј ске до га ђа је (на при мер, 

Ма ра тон ску бит ку). 

Дела хеленских сликара сачувана су једино на вазама. У најстари 

је до ба ва зе су би ле укра ша ва не ге о ме триј ским ша ра ма. Чак 

су и људи и животиње подсећали на геометријске облике. Људско 

те ло је, на при мер, пред ста вља но као тро у гао. Слике на вазама 

су се потом усавршавале. Нај че шће су при ка зи ва ле при зо ре из 

ми то ва и сва ко днев ног жи во та. 

Шта све можемо да сазнамо из призора на 

хеленским вазама? 

Грчка ваза са геометријским 

шарама 




неимар – градитељ 

куроси и коре – најстарије грчке 

статуе 

жезло – палица, знак краљевске 

власти 

Аполон и Херакле 

76


Народи Старог истока дали су непроцењив допринос развоју 

културе старог света. Изумели су и користили три врсте писма. 

На ро ди Ме со по та ми је пи са ли су клинописом, а Егип ћа ни 

хијероглифима. Феничани су створили алфабет – прво гласовно 

писмо. Народи Старог истока поставили су темеље многобројним 

наукама које се и данас изучавају. Међу њима су математика, 

ме ди ци на, ве те ри на и астро но ми ја. 

Грчка позоришна маска 

5.КЊИЖЕВНОСТ И НАУКЕ 

ХЕЛЕНСКОГ СВЕТА 

Хелен ски ал фа бет 

Нај ста ри је пи смо ко је су Хе ле ни ко ри сти ли би ло је ли не ар но 

пи смо Б. То је би ло сло гов но пи смо, што зна чи да је сва ки знак 

озна ча вао је дан слог. Оно је па ло у за бо рав ка да су Дор ци уништи 

ли ми кен ску ци ви ли за ци ју. 

Хе ле ни су с вре ме ном по но во на у чи ли да пи шу. Њи хо во но во 

пи смо био је алфабет, ко јим се и да нас ко ри сте. То је, као и на ша 

ћи ри ли ца, гла сов но пи смо, у ко јем сва ком зна ку од го ва ра је дан 

глас. Ал фа бет је на стао по угле ду на фе ни чан ско пи смо, ко је су 

Гр ци при ла го ди ли свом је зи ку. На зив до ла зи од пр ва два сло ва 

– ал фа и бе та. По ја ва ал фа бе та омо гу ћи ла је ста рим Гр ци ма да 

за пи шу ми то ве и ле ген де ко је су до та да пре но си ли с ко ле на на 

ко ле но. Та ко је на ста ла књи жев ност. 

Грчки алфабет 

Какво је писмо грчки алфабет и према чему је названо? 

Еп ске и лир ске пе сме 

Хе ле ни су од нај ста ри јег до ба из у зет но во ле ли и не го ва ли 

по е зи ју. Њи хо ви пе сни ци са ста вља ли су еп ске и лир ске пе сме. 

Еп ске пе сме опе ва ле су под ви ге бо го ва и хе ро ја, док су лир ске 

из ра жа ва ле осе ћа ња. 

Нај по зна ти ји еп ски пе сник грч ког све та био је Хо мер. Он 

је спе вао епо ве Или ја да и Оди се ја, ко ји су сто ле ћи ма, па и данас, 

оми ље но шти во многих генерација читалаца. Или ја да је 

Хомер 



77


Бој Ахила и Хектора 

на сло вље на по Или о ну, ка ко су Гр ци на зи ва ли Тро ју. Хо мер је у 

овом епу опе вао де се то го ди шњу оп са ду Тро је. У њој су уче ствова 

ли мно ги хе лен ски ју на ци. Нај ве ћи ме ђу њи ма био је Ахил, 

син смрт ни ка и бо ги ње мо ра Те ти де. Он је у дво бо ју по бе дио 

тројанског принца Хектора. Потом је његово тело, привезано за 

дво ко ли це, ву као око град ских зи ди на. На кра ју га је, уз от куп, 

вра тио ње го вом оцу, тро јан ском кра љу При ја му, да га са хра ни. 

Оди се ја је по све ће на пу сто ло ви на ма грч ког ју на ка Оди се ја 

по сле па да Тро је. Он је де сет го ди на лу тао Сре до зе мљем, су о чавајући 

се са многобројним опасностима и искушењима. На крају 

се вра тио у отаџ би ну, на остр во Ита ку, сво јој вер ној же ни Пе нело 

пи и си ну Те ле ма ху. 

О чему је реч у „Илијади“, а о чему у „Одисеји“? 

Драм ско пе сни штво 

Стари Грци посебно су неговали драмско песништво. Драме су 

настале из песама певаних на свечаностима у част бога Диониса. 

Оди сеј и По ли фем 

Оди сеј се то ком сво јих лу та ња Сре до зе мљем об рео на остр ву на 

ко ме су жи ве ли ки кло пи – ди во ви са јед ним оком на сред че ла. Тра жећи 

хра ну, с дру го ви ма је за лу тао у По ли фе мо ву пе ћи ну. Ки клоп је наме 

ра вао да их све по је де, али их је спа сло Оди се је во лу кав ство. Ка да 

га је По ли фем за пи тао за име, Оди сеј је ре као да се зо ве „Ни ко“. По том 

је на пио ки кло па и осле пео га ко цем од ма сли но вог др ве та. Да љи ток 

до га ђа ја Хо мер је опе вао ова ко: 



„Стра шно за ур ла ки клоп, у пе ћи ни тут ња ва на ста. 

Ми се од стра ха по ву че мо сви и он да из ока 

Ки клоп ко лац из ву че. Хит не га да ле ко и дру ге ки кло пе 

ста не при зи ват’ што су око ње га у ве тро ви тим бр ди ма 

жи ве ли. Они за чу ју ви ку и са свих стра на до тр че, 

око пе ћи не ста ну и узму га пи та ти шта је: 

,Ка кво, По ли фе ме, зло ти се зби те по ви ка та ко 

усред но ћи и не даш нам спа ва ти мир но? 

Да л’ те не уби ја не ко из пре ва ре ил’ на си љем ка квим?’ 

На то из пе ћи не њи ма од го во ри сна жни По ли фем: 

,Ни ко не уби ја ме не ни вар ком ни на си љем ка квим.’ 

...Ме ни се на сме ја ср це, име ка ко их мо је и од лич на 

пре ва ри па мет.“ 

Одисеј ослепљује Полифема 

По ли фе мо ви су се ди су оти шли јер су за кљу чи ли да њи хо вом прија 

те љу не пре ти ни ка ква опа сност. Оди сеј је са дру го ви ма по бе гао 

ују тру, ка да је ки клоп пу стио ов це на па шу. Хо мер пе ва да су се др жали 

за њи хо во ру но и та ко иза шли из пе ћи не. 

78


Извођене су у полукружним позориштима под ведрим небом. Све 

уло ге, и му шке и жен ске, игра ли су му шкар ци; сви глумци но си ли 

су ма ске. Са њи ма је на сце ни био и хор ко ји је ту ма чио до га ђа је. 

Хе лен ски пе сни ци са ста вља ли су две вр сте дра ма: тра ге ди је 

и ко ме ди је. Тра ге ди је су об ра ђи ва ле ту жне до га ђа је из жи во та 

хе ро ја. Нај по зна ти ји писци тра ге ди ја би ли су Ати ња ни Ес хил, 

Со фо кле и Еурипид (5. век пре н. е.). Ме ђу њи хо вим де ли ма наро 

чи то се ис ти чу Ес хи ло ви Персијанци – пе снич ки при каз грчко-пер 

сиј ских ра то ва. Ова тра ге ди ја свр ста ва се ме ђу зна чај не 

исто риј ске из во ре. Ко ме ди је су би ле сме шна де ла у ко ји ма су 

песници исмевали савремене личности или догађаје. Најчувенији 

пе сник ко ме ди ја био је Ари сто фан из Ати не (5. век пре н. е.). На 

ме ти ње го вих жа о ка че сто је био и сам Пе ри кле. 

Ко су били најпознатији писци трагедија у хеленском свету? 

Пан до ра 

Пандори су богови поверили врч у 

ко ме су би ла за тво ре на сва зла овог 

све та. Је дан хе лен ски пе сник опе ва 

шта се до го ди ло ка да је она, под стакну 

та ра до зна ло шћу, врч отво ри ла. 

„Рукама дигнувши поклопац с врча 

Она је же на међ’ љу де ра су ла нево 

ље мно ге. 

Је ди но оста де На да у не са ло мљивом 

су ду, 

Уну тра, под са мим ру бом, и ни је 

из ле те ти мо гла, 

Јер је по су ду пре то га же на за клопи 

ла.“ 

Фи ло зо фи ја и при род не на у ке 

У грч ком све ту раз ви ја ле су се и на ста ја ле многе дру штве не 

и при род не на у ке. Оне пред ста вља ју ка мен-те ме љац на ко ме се 

за сни ва ју на уч на са зна ња са вре ме ног све та. 

Од најстаријих времена постојали су мудри и учени људи који 

су одбацивали митове. Из њихових настојања да објасне природне 

Позориште у Епидаурусу на 

Пелопонезу 

Ари сто тел се убра ја ме ђу нај значај 

ни је грч ке фи ло зо фе и на уч ни ке. 

Ро ђен је 384. го ди не пре н. е. у Ста гири. 

Овај град на ла зио се на по лу о стрву 

Халкидики, на се ве ру Хе ла де. Ари стотел 

је по те као из углед не ле кар ске 

по ро ди це – ње гов отац био је дворски 

ле кар ма ке дон ског кра ља. Он се 

по бри нуо да ње гов син стек не ве о ма 

добро образовање. Када је напунио седам 

на ест го ди на, Ари сто тел је оти шао 

у Ати ну. Ту је учио у Ака де ми ји, Пла тоно 

вој шко ли. 

Сре ди ном 4. ве ка пре н. е. Ари стотел 

се об рео на ма ке дон ском дво ру. 

Краљ Фи лип II по звао га је да вас пи та ва 

ње го вог си на Алек сан дра. Из у ча ва јући 

књи жев ност, фи ло зо фи ју и исто рију, 

мла ди принц је са сво јим учи те љем 

исковао присно пријатељство. Аристоте 

ла је на зи вао сво јим ду хов ним оцем. 

Ари сто тел је по сле смр ти Фи ли па II 

на пу стио Ма ке до ни ју (336. го ди не пре 

н. е.). Оти шао је у Ати ну, где је, по пут 

сво га учи те ља Пла то на, осно вао школу. 

У њој су се из у ча ва ле дру штве не и 

при род не на у ке (фи ло зо фи ја, фи зи ка, 

ма те ма ти ка, астро но ми ја итд.). Шко ла 

је располагала богатом библиотеком и 

збир ком ге о граф ских ма па. Ари сто тел 

је вре ме про во дио пи шу ћи фи ло зофске 

спи се. Пре да ва ња је др жао та ко 

што је са сво јим уче ни ци ма ше тао и 

раз го ва рао о ра зно вр сним пи та њи ма 

и про бле ми ма. 

По сле смр ти Алек сан дра Ве ли ког 

(323. го ди не пре н. е.) у Ати ни је оја ча ло 

не при ја тељ ство пре ма Ма ке дон ци ма. 

Ари сто тел је због то га био при мо ран 

да напусти Атину. Уточиште је нашао на 

обли жњем остр ву Еубе ји, где је и умро 

322. го ди не пре н. е. 

Ари сто тел је био ве о ма пло дан писац. 

Ње го ви спи си, са чу ва ни до на ших 

да на, пред ста вља ју ка мен-те ме љац 

на ко ме по чи ва ју фи ло зо фи ја и мно ге 

при род не на у ке. 



79


Платон 

по ја ве на ста ла је фи ло зо фи ја. Нај чу ве ни ји фи ло зо фи жи ве ли су 

кра јем 5. ве ка пре н. е. и у 4. ве ку пре н. е. То су би ли Сократ, Платон 

и Аристотел. Пла тон и Ари сто тел су у Ати ни осно ва ли чу вене 

филозофске школе. У њима су се, поред филозофије, изучавале 

и дру ге при род не и дру штве не на у ке. 

Ста ри Гр ци су, као и на ро ди Ста рог ис то ка, не го ва ли и природне 

науке: математику, географију, медицину, астрономију итд. 

Нарочито су допринели развоју математике, пре свега геометрије. 

Ма те ма ти ка је у грч ком све ту би ла те сно по ве за на са фи ло зофи 

јом. Број ни фи ло зо фи су исто вре ме но би ли и ма те ма ти ча ри. 

Је дан од нај чу ве ни јих био је Пи та го ра (дру га по ло ви на 6. ве ка 

пре н. е.). 

Ле ка ри су у хе лен ском све ту ужи ва ли ве ли ки углед још од хомер 

ског до ба. У ве ћи ни по ли са ра ди ли су др жав ни ле ка ри, ко ји 

су па ци јен те ле чи ли бес плат но. Нај по зна ти ји грч ки ле кар био је 

Хи по крат с остр ва Ко са, где се на ла зи ла јед на од нај чу ве ни јих 

ле кар ских шко ла. Он је сми слио за кле тву ко ју и да нас по ла жу 

ле ка ри ши ром све та. 

Наведите најзначајније филозофе грчког света. 


Питагора 

Исто ри ја 

Хипократ 

Демостен 


беседништво – говорништво 

Кад је о дру штве ним на у ка ма реч, ста ри Гр ци су по себ ну пажњу 

при да ва ли исто ри ји. Она је плод чо ве ко вог на сто ја ња да 

упо зна сво ју про шлост и отрг не је од за бо ра ва. Пр ви хе лен ски 

историчар био је Периклов пријатељ Херодот (5. век пре н. е.). 

Његова историја грчко-персијских ратова најзначајнији је извор 

за проучавање овог великог сукоба. Она доноси и обиље података 

о исто ри ји хе лен ских по ли са (на при мер, Спар те или Ати не), али и 

народа и држава Старог истока (на пример, Египта, Персије итд.). 

Најзначајнији хеленски историчар био је Атињанин Тукидид (5. 

век пре н. е.). Он је опи сао Пе ло по не ски рат, у ко јем је и сам учествовао, 

на страни Атине. Пишући своје дело Тукидид је настојао 

да открије узроке и последице догађаја које је описивао. Увидео је, 

на при мер, да је пра ви узрок Пе ло по не ског ра та страх Спар те од 

јачања Атине. Тукидид је своје дело наменио људима који су желели 

да сазнају истину о догађајима из прошлости. Она није била за 

читаоце који су од историје очекивали само пуку забаву. 


80 

Наведите најзначајније историчаре старе Грчке.


Бе сед ни штво 

Бе сед ни штво је игра ло ве о ма ва жну уло гу у жи во ту ста рих 

Гр ка. Ве шти го вор ни ци мо гли су, на при мер, ути ца ти на до ношење 

неке важне политичке одлуке, као што је објављивање рата 

и ми ра или скла па ње са ве за. Ме ђу нај ве ће бе сед ни ке хе лен ског 

све та убра ја се Ати ња нин Де мо стен (4. век пре н. е.). Чу ве ни су 

ње го ви го во ри про тив ма ке дон ског кра ља Фи ли па II, по зна ти 

под на зи вом Филипике. 

Ко је био Демостен? 

Одећа старих Грка 

Сва ко днев ни жи вот ста рих Гр ка 

Сва ко днев ни жи вот у хе лен ском све ту ни је био ни ма ло лак. 

Ка ко би пре хра ни ли сво је по ро ди це, обич ни љу ди ба ви ли су се 

ра зно вр сним де лат но сти ма као што су тр го ви на, за нат ство или 

зе мљо рад ња. Не ки су слу жи ли и као на јам ни ци у вој сци. Жи вели 

су у ма лим ку ћа ма, са гра ђе ним од др ве та или опе ка. Оне су 

обич но има ле је дан, не што ре ђе два спра та. Вра та су се отва ра ла 

на по ље, па је би ло уоби ча је но да се пре из ла ска по ку ца на њих. 

Ти ме су се про ла зни ци упо зо ра ва ли да из бег ну уда рац вра ти ма. 

У Ати ни су по сто ја ле и ку ће са ви ше спра то ва. У њи ма је жи ве ло 

по не ко ли ко по ро ди ца. 

Брање маслина 

Хе ле ни су увек на ла зи ли вре ме на за ра зо но ду и за ба ву. Шетали 

су улицама и трговима завирујући у продавнице и занатске 

радње. Волели су разне врсте друштвених игара, нарочито оне са 

коцкицама. Уживали су посматрајући борбе животиња (нпр. паса 

и ма ча ка или пе тло ва), као и спорт ска над ме та ња. На град ским трговима 

дивили су се вештинама мађионичара, жонглера и плесача. 

Многи су хрлили у позоришта да гледају трагедије и комедије. 

Ис хра на ста рих Хе ле на ни је би ла јед но лич на. На тр пе за ма су 

нај ви ше би ле за сту пље не жи та ри це (је чам и пше ни ца), смо кве, 

маслине и разне врсте рибе. Имућнији су себи могли да приуште 

и месо, најчешће свињетину или пилетину. Грци су од најстаријих 

времена јелима додавали разноврсне зачине: сусам, нану, ким или 

ша фран. Во ле ли су да пи ју ви но, ме ша ју ћи га са во дом. Да би му 

по бољ ша ли укус и аро му, че сто су до да ва ли мед или ци мет. 

Опишите свакодневни живот старих Грка. 

Атињани посматрају борбу 

пса и мачке 

Грчка гозба 



81


Хеленски полиси су се од најстаријих времена често сукобљава 

ли. Не ка да су то би ле ма ње раз ми ри це или по гра нич ни 

су ко би. С вре ме на на вре ме во ђе ни су и пра ви ра то ви. Нај ве ћи 

и нај о збиљ ни ји био је Пе ло по не ски рат (431–404. го ди не пре 

н. е.). Овај су коб Ати не и Спар те за хва тио је го то во чи тав хе ленски 

свет. По ли си су из ње га иза шли осла бље ни и ни су мо гли да 

се од у пру но вој си ли ко ја се уз ди гла се вер но од Грч ке. 

Александар Велики 

6. ХЕЛЕНИЗАМ 

Шта је хе ле ни зам? 

Филип II 

Хе ле ни зам је раз до бље ко је је у исто ри ји чо ве чан ства оставило 

неизбрисив траг. Почело је владавином македонског краља 

Александра Великог и трајало до римског освајања последње хеле 

ни стич ке кра ље ви не – Егип та (31. го ди не пре н. е.). 

Успон Ма ке до ни је 




фаланга – одред македонске војске 

Ма ке до ни ја је др жа ва ко ја је на ста ла се вер но од Грч ке. Ње но 

уз ди за ње по че ло је у дру гој по ло ви ни 4. века пре н. е., за вре ме 

вла да ви не кра ља Фи ли па II. Он је ство рио ја ку и до бро ор га низо 

ва ну вој ску – пе ша ди ју и ко њи цу. Глав на је ди ни ца пе ша ди је 

била је фаланга. Припадници фаланге били су наоружани сарисама, 

копљима дугачким шест метара. Ступали су у густо збијеним 

редовима, са копљима истуреним испред себе. Због тога су били 

го то во не по бе ди ви. 

Фи лип II за го спо да рио је грч ким гра до ви ма ве што ко ри стећи 

њи хо ве ме ђу соб не раз ми ри це и не при ја тељ ства. Осла бље ни 

у Пе ло по не ском ра ту, по ли си ни су мо гли да му се од у пру. Маке 

дон ска вој ска од не ла је ве ли ку по бе ду над хе лен ским сна га ма 

338. го ди не пре н. е. код гра да Хе ро не је у Бе о ти ји. Фи лип II је 

та ко про ши рио сво ју власт на Хе ла ду. 

Македонска фаланга 

82 

Када је и због чега почео успон Македоније?


Алек сан дар Ве ли ки 

Филипа II наследио је његов двадесетогодишњи син Александар 

(владао од 336. до 323. го ди не пре н. е.). Он је у мла до сти 

сте као све стра но обра зо ва ње. Под у ча вао га је чу ве ни фи ло зоф 

Ари сто тел. Из во ри бе ле же да је Алек сан дар под уз гла вљем увек 

др жао при ме рак Или ја де ко ји му је по кло нио ње гов учи тељ. 

Алек сан дров по ход на Пер си ју 

Ма ке до ни ја је под Алек сан дром по ста ла нај моћ ни ја др жа ва 

старог света. Млади краљ предузео је велики поход против Перси 

је. У то ме је сле дио сво га оца Фи ли па II ко ји је на ме ра вао да 

за ра ти про тив овог моћ ног царства, али га је у то ме оме ла смрт. 

Сакупивши велику војску Александар је прешао из Европе у Малу 

Азију. Победоносни поход започео је победом над персијским 

снагама на реци Граник (334. го ди не пре н. е.). По том се за пу тио 

на југ, ослобађајући грчке градове који су га дочекивали раширених 

руку. Македонска војска однела је још једну велику победу у 

боју код града Иса на југоистоку Мале Азије (333. године пре н. е.). 

Бит ка на Гра ни ку 

Пр ва ве ли ка бит ка у ко јој су Маке 

дон ци по бе ди ли Пер си јан це од и- 

гра ла се на Гра ни ку (334. го ди не пре 

н. е.). У њој је Алек сан дар за ма ло изгу 

био жи вот. Исто ри чар Ари јан је то 

опи сао сле де ћим ре чи ма: 

„Кад је Алек сан дар ви део да Да ријев 

зет хи та про тив ње га са ко њи цом, 

ис ко чио је ис пред сво јих вој ни ка, 

уда рио га је ко пљем у ли це и оборио. 

У том тре нут ку на Алек сан дра 

је на ср нуо Ре сак и са бљом га уда рио 

по гла ви. Од се као му је део шле ма, 

а шлем је осла био сна гу удар ца. Тада 

га је Алек сан дар ко пљем уда рио 

кроз оклоп у гру ди и обо рио га је с 

ко ња. Већ је је дан пер сиј ски вој ник 

с ле ђа ди гао са бљу на Алек сан дра, 

кад га је пре те као кра љев при ја тељ 

Клит. Персијанцу је одсекао руку једним 

удар цем по ра ме ну, за јед но са 

са бљом.“ 

Битка код Иса 

После битке код Иса, Александар је ослободио и феничанске 

градове од персијске власти. По том је на ред до шао Еги пат, где 

је та ко ђе до че кан као осло бо ди лац. Из до ли не Ни ла за пу тио се 

на ис ток јер је са знао да је пер сиј ски цар Да ри је у Ме со по та ми ји 

са ку пио ве ли ку вој ску. Ма ке дон ске и пер сиј ске тру пе су да ри ле 

су се у бо ју код гра да Га у га ме ле 331. го ди не пре н. е. Из во ри беле 

же да се нај же шћа бор ба во ди ла у сре ди шту пер сиј ске вој ске, 

око Да ри ја. Вој ни ци ко ји су га шти ти ли раз бе жа ли су се пред налетом 

Александрових људи. Видећи да ће изгубити битку Дарије 

83 

Натпис са именом Александра 

као египатског фараона 




Александрова бла гост 

По сле по бе де код Иса, ма ке донска 

вој ска је освојила Да ри јев ло гор. 

Том при ли ком за ро бље не су ца ре ва 

мај ка, же на и де ца. Алек сан дар је 

пре ма њи ма по сту пио бла го и са пошто 

ва њем. 

„Даријева мајка, жена и две ћерке 

су пла ка ле јер су опа зи ле Да ри је ва 

ко ла и лук, и по ми сли ле да је Да рије 

по ги нуо. Алек сан дар им је ре као: 

’Ни ти је Да ри је по ги нуо, ни ти тре ба 

да се бо ји те Алек сан дра.’ Ако су се 

ове ре чи го спо ђа ма учи ни ле бла ге 

и пле ме ни те, још љу ба зни ји је био 

краљев поступак према њима. Допустио 

им је да од пле на узму ха љи на 

и на ки та ко ли ко год же ле. До зво лио 

им је и да за др же слу ге и ужи ва ју све 

по ча сти. Чак им је да вао и но вац за 

из др жа ва ње и то ви ше не го што су 

ра ни је до би ја ле.“ 

је по бе гао са бо ји шта. По бе да код Га у га ме ле озна чи ла је пот пун 

слом Пер сиј ског цар ства. Убр зо је па ла и пер сиј ска пре сто ни ца 

Пер се по лис, а за тим и ис точ не са тра пи је. 

Наведите битке које је Александар Велики водио против 

персијске војске. 

Битка код Гаугамеле 

Алек сан дров по ход на Ин ди ју 

Алек сан дар се ни је за до во љио ру ше њем Пер сиј ског цар ства. 

Же лео је да на ста ви по ход ка ис то ку и да пре ко Ин ди је до ђе до 

оба ла Ин диј ског оке а на. Алек сан дар је по ко рио кра љев ства у 

сли ву ре ке Инд. Ту је био при ну ђен да се за у ста ви. Ис цр пљени 

ду го трај ним ра то ва њем, ње го ви вој ни ци ни су има ли во ље ни 

сна ге да иду да ље на ис ток. Сем то га, мла ди краљ је знао да га 



Пор 

Пор је био је дан од ин диј ских 

кра ље ва са ко ји ма се Алек сан дар 

су ко био у сли ву Ин да. Он је од био 

да при зна Алек сан дро ву власт и 

од лу чио је да му се су прот ста ви. 

Из во ри бе ле же да се Пор ис ти цао 

високим стасом. Седећи на бојном 

сло ну да ле ко је пре ва зи ла зио виси 

ну обич них ко ња ни ка. По ро ва 

вој ска се са ма ке дон ским сна га ма 

су да ри ла на ре ци Хи да спу, с проле 

ћа 326. го ди не. Бит ка је тра јала 

осам са ти, а по бе да је на кра ју 

при па да ла Ма ке дон ци ма. За бој је 

ве за на и при ча о По ро вом бој ном 

сло ну. Док је краљ био при све сти, 

животиња га је бесно бранила. Кад 

је осе тио да му је го спо дар кло нуо 

од ра на, слон се по ла ко ко ле ни ма 

спу стио на зе мљу. По том је по чео 

да сур лом из вла чи стре ле из госпо 

да ре вих ра на. 

Пор је пре жи вео бој на Хи да спу. 

По што га је за ро био, Алек сан дар 

га је упи тао ка ко да по сту па пре ма 

ње му. „Кра љев ски“, од го во рио је 

Пор. Кад га је Алек сан дар упи тао 

има ли шта да до да, од го во рио је 

са мо ово: „Све је са др жа но у ре чи 

’кра љев ски’. “Алек сан дар је правилно 

разумео Порове речи. Допустио 

му је да упра вља не ка да шњим 

кра љев ством. По ред то га, дао му је 

и окол не обла сти. Из во ри ка жу да 

је у њи ма би ло пет хи ља да ве ћих 

гра до ва и ве о ма мно го се ла. 

84


на оба ли Ган га оче ку је огром на вој ска. Због то га је од лу чио да 

се за у ста ви и вра ти на за пад, у Ва ви лон. Овај град иза брао је за 

сво ју пре сто ни цу. 

Због чега је Александар Велики одустао од даљег похода 

на исток. 

Алек сан дро ва др жа ва 

Алек сан дро ва др жа ва про сти ра ла се на три кон ти нен та – у 

Европи, Азији и Африци. Обухватала је многобројне разнородне 

народе (Македонце, Грке, Персијанце, Египћане, Индијце). Млади 

краљ на сто јао је да их што ви ше збли жи и по ве же. Сма трао је да 

ће та ко нај бо ље учвр сти ти сво ју власт. Због то га је ши ром своје 

др жа ве осни вао гра до ве. Нај по зна ти ји је био Алек сан дри ја у 

Егип ту, на ушћу Ни ла у Сре до зем но мо ре, основан 331. го ди не 

пре н. е. Ша ро ли кост ста нов ни штва у но вим гра до ви ма до ве ла 

је до по сте пе ног ста па ња грч ких и ис точ њач ких оби ча ја и на чина 

жи во та. 

Остаци античке Александрије 

Објасните због чега је Александар Велики оснивао 

нове градове. 

Алек сан дар је на ро чи то на сто јао да га Пер си јан ци при хва те 

као свог вла да ра. При хва тио је њи хо ве оби ча је и на чин оде ва ња. 

Поред тога, оженио се персијском принцезом Роксаном. Бракове 

Држава Александра Великог 



85


са Пер си јан ка ма скло пи ли су и ње го ви при ја те љи и вој ско во ђе 

(324. го ди не пре н. е.). Ка сни ја по ко ле ња то су на зва ла „свад бом 

Евро пе и Ази је”. 

Који се догађај назива „свадбом Европе и Азије“? 

Рас пад Алек сан дро ве др жа ве 

Алек сан дар је умро 323. го ди не пре н. е. у Ва ви ло ну. Ње гова 

др жа ва га је над жи ве ла за је два не ко ли ко де це ни ја. Пу но летних 

на след ни ка ма ке дон ског пре сто ла ни је би ло, сто га се ме ђу 

Алек сан дро вим вој ско во ђа ма рас плам са ла бес по штед на бор ба 

за власт. Њен ис ход био је рас пад Алек сан дро вог цар ства на три 

др жа ве: Ма ке до ни ју, Си ри ју и Еги пат. 

Шта се десило са Александровом државом после 

његове смрти? 

Хе ле ни стич ка кул ту ра 

Сарапис 

Александрова освајања означила су почетак нове фазе у 

развоју грчке културе. На њу су, у хеленистичком периоду, 

утицале тековине култура народа Старог истока. 

Ре ли ги ја 



музеј – дом муза, заштитница уметности 

и наука 

Преплитање грчких и источних утицаја донело је значајне нови 

не на по љу ре ли ги је. Од ис точ них на ро да пре у зет је оби чај да 

се владари поштују као богови. Та идеја је Грцима и Македонцима 

била потпуно страна. Хеленизам је донео и спајање грчких богова 

са божанствима народа Старог истока. Бог Сарапис је, на пример, 

имао осо би не грч ког Зев са и еги пат ског Ози ри са. 


На у ке 

Хе ле ни стич ко до ба би ло је раз до бље ве ли ког по ле та при родних 

на у ка, на ро чи то ма те ма ти ке и астро но ми је. Уче ним љу ди ма 

на рас по ла га њу су би ле бо га те би бли о те ке. Нај чу ве ни ја се нала 

зи ла у Алек сан дри ји у Егип ту. У њој су чу ва не сто ти не хи ља да 

сви та ка са де ли ма грч ке књи жев но сти. Би ло је ту и спи са из Месо 

по та ми је и Егип та. У Алек сан дри ји је по сто јао и Му зеј – дом 

му за, за штит ни ца умет но сти и на у ка. У ње му су се оку пља ли и 

пре да ва ња др жа ли многи на уч ни ци (ма те ма ти ча ри, астро но ми, 

фи ло зо фи и дру ги). 

Лисипов портрет Александра Великог 

Где се налазила најчувенија библиотека 

хеленистичког доба? 

86



Хе ле ни стич ко до ба до не ло је зна чај не но ви не на по љу ли ков них 

уметности. Некадашњу једноставност у архитектури заменила је 

раскош. Градови су грађени по строго утврђеним плановима. Широке 

улице секле су се под правим углом. Хеленистички вајари су 

по себ ну па жњу по све ћи ва ли пор тре ти ма. На сто ја ли су да љу де 

при ка жу ка ко су за и ста из гле да ли, да до ча ра ју њи хо ве осо би не 

и рас по ло же ња. То се нај бо ље мо же ви де ти на Алек сан дро вим 

пор тре ти ма у ка ме ну, де ли ма ње го вог при ја те ља Ли си па. У сликар 

ству се по ја ви ла но ва тех ни ка из ра де сли ка. Реч је о мо за и ку 

– сли ци са ста вље ној од ра зно бој них ко ма ди ћа ка ме на. 

У хе ле ни стич ко до ба на ста ла су и два од се дам чу да ста рог 

све та. Све ти о ник Фа рос из гра ђен је на исто и ме ном остр ву, на 

ула зу у лу ку Алек сан дри ја у Егип ту. На остр ву Ро до су на ла зи ла 

се џи нов ска ста туа бо га сун ца Хе ли ја, по зна та под на зи вом „Колос 

са Ро до са”. 

Светионик Фарос у Александрији, 

представе на новцу 

Која су два чуда старог света настала у хеленистичко доба? 

oкo 

1600. 1050. 776. 550. 336. 

п р е н о в е е р е 

МИКЕНСКО 

ДОБА 

ХОМЕРСКО 

ДОБА 

ВРЕМЕ ГРЧКЕ 

КОЛОНИЗАЦИЈЕ 

КЛАСИЧНА 

ЕПОХА 

Лента времена – стара Грчка 

359. 

Почетак 

владавине 

Филипа II 

338. 336. 334. 333. 331. 323. 30. 

Битка код 

Херонеје 

Почетак 

владавине 

Александра 

Великог 

Битка на 

Гранику 

Битка 

код Иса 

Битка код 

Гаугамеле 

п р е н о в е е р е 

ХЕЛЕНИЗАМ 

Смрт 

Александра 

Великог 

Римско освајање 

Египта 

Лента времена – хеленизам 

87 

Лов на лава, хеленистички мозаик 






А 


Лав, златна маска 

1. 

Како се звао легендарни краљ Кнососа на Криту? 

По чему је названо микенско доба? 

Шта су полиси? 

У чему су биле сличности, а у чему разлике између Спарте и Атине? 

Какво је било државно уређење Спарте, а какво Атине? 

Како се гласало у народној скупштини Спарте, а како у народној скупштини 

Атине? 

Шта је узрок, а шта су последице грчко-персијских ратова? 

Које су најважније битке Пелопонеског рата? 

Како је завршена Сицилијска експедиција? 

Који је најважнији писани историјски извор за историју Пелопонеског 

рата? 

Која су божанства, према предању, живела на планини Олимп? 

Који су најпознатији храмови дорског и јонског стила? 

О чему су певале епске, а о чему лирске песме? 

Које су друштвене науке неговали стари Грци? 

Које су намирнице биле заступљене у исхрани старих Грка? 

Које се историјско раздобље назива хеленизам? 

Како је владао Александар Велики? 

Шта је мозаик? 



Артемида, грчка богиња лова 

88


Б 


1. 


2000. г. 


1450. г. 


1050. г. 


509. г. 


499. г. 


490. г. 


480. г. 


431. г. 


334. г. 


323. г. 


1) Јонски устанак 2) Крај микенског доба 3) Термопилска битка 4) Смрт Александра Великог 

5) Изградња првих палата на Криту 6) Битка на Гранику 7) Почетак Пелопонеског рата 8) Клистенове 

реформе 9) Маратонска битка 10) Ахајци нападају Крит 

2. 


у празна поља): 

1) Бацач диска, 2) лавиринт, 3) Тукидид, 4) Лавља капија, 5) мозаик, 

6) Александар Велики, 7) Палата у Кнососу, 8) Велика Грчка. 



89


СТАРИ АНТИЧКА ИСТОК ГРЧКА И ХЕЛЕНИЗАМ 

3. 

Погледајте илустрације, одговорите на питања 

и решите задатак. 

Како се зову стилови градње у грчкој архитектури? 

По чему су добили називе? 

Опишите стубове сва три стила. 

Пронађите у свом месту неку грађевину са стубовима 

који имају основне особине грчких стилова 

градње. 

В 


1. 

Обновите лекцију „Процват грчких полиса”. Подсетите се основних појмова 

као што су: полис, спартијати, перијеци, хелоти, базилеус, герузија, ефори, 

на род на скуп шти на, еупа три ди, де мос, ар хон ти, аре о паг, де мо кра ти ја. 

2. 

Об ја сни те ка ко су нај ва жни ја за ни ма ња у Спар ти и Ати ни ути ца ла на развој 

спартанске пешадије и атинске флоте. Уочите узрочно-последичну везу 

између завршетка грчко-персијских ратова и стварања Атинског поморског 

са ве за. 


Грчки 

војник 

3. 

По гле дај те илу стра ци је, од го во ри те на 

пи та ња и ре ши те за дат ке. 


Која је статуа старија? 

Опишите статуе са илустрација и 

истакните разлике између њих. 

Које су материјале Грци користили 

за израду скулптура? 

Размислите због чега су остаци хеленског 

сликарства сачувани само 

на вазама. 

Хера са острва 

Самос 

Статуа жене 

Грчка ваза 

90


Г 


1. 

ЗАДАТАК: Прочитајте одломке из извора који се односе на грчко-персијске 

ратове и одговорите на питања. 

а. 

Маратонска битка 

Битку на Маратонском пољу приказао је грчки 

историчар Херодот: 

„Ати ња ни су се по стро ји ли за бор бу. Бор бе ни 

ред им је био ду га чак исто ко ли ко и пер сиј ски, 

али су јој у сре ди ни бор бе не сна ге би ле нај слаби 

је. Ра сто ја ње из ме ђу две вој ске из но си ло је 

1600 m. У бор бу про тив Пер си ја на ца кре ну у трку. 

Пер си јан ци по ми сле да су Ати ња ни си шли с 

ума кад та ко ср ља ју у про паст. Би ло их је ма ло, а 

нису имали ни коњицу ни стрелце. Али Атињани 

су ју ри ша ли и слав но се бо ри ли. Бор ба је тра јала 

дуго.“ 

Шлем атинског војсковође Милтијада, 

заповедника у Маратонској бици 

Који је део атинског борбеног реда био најслабији? 

Због чега су Атињани напали Персијанце трчећи? 

Који рoд војске су Атињани имали у овом боју? 

Термопилска битка 

б. 

Грчки писац Херодот преноси да 

је у спомен палим Спартанцима на 

камену био урезан и натпис који 

гласи: 

„Јави у Спарту, о странче, да овде 

лежимо мирно 

Њених закона сви слушајућ' 

покорно глас.“ 

Како сте разумели овај натпис? 

Присетите се спартанског васпитања! 

Савремени споменик краљу Леониди у Термопилима 



91


СТАРИ АНТИЧКА ИСТОК ГРЧКА И ХЕЛЕНИЗАМ 

2. 

ЗАДАТАК: Прочитајте одломак из извора, одговорите на питања и решите 

задатак. 

Оснивање Александрије у Египту 

Алек сан дар Ве ли ки осни вао је гра до ве ши ром 

сво је др жа ве. Нај ве ћи и нај леп ши од њих био је 

Алек сан дри ја, на ушћу Ни ла у Сре до зем но мо ре. 

„Алек сан дар је на ме ра вао да се би у спо мен 

осну је ве ли ки хе лен ски град и да му на де не своје 

име. Јед не но ћи уснио је чуд но ват сан. Учи ни ло 

му се као да је по ред ње го вог кре ве та стао ста рац 

ко се бе ле као снег, го во ре ћи ове сти хо ве: 

,Остр во има у ја ко ва ло ви том мо ру, 

баш пред Егип том ле жи, а Фа ро сом га 

љу ди зо ву.‘ 

СРЕДОЗЕМНО МОРЕ 

Фарос 

Чим је устао, Алек сан дар је кре нуо пре ма острву 

Фаросу. Ту је угледао место које се одликовало 

по вољ ним по ло жа јем, са про стра ном лу ком. Кад 

је Алек сан дар све то ви део, ре че: ,Хо мер у сва ком 

по гле ду за слу жу је ди вље ње, али ни ко ни је знао 

да је он и нај му дри ји не и мар!‘ 

Алек сан дар је од мах на ре дио да се из ра ди нацрт 

гра да. Ка ко ни су има ли кре де, бра шном су по 

зе мљи ис цр та ли план, у об ли ку хла ми де – ма кедон 

ске рат не ка ба ни це. 

Алек сан дар се овом на цр ту ве о ма об ра до вао. 

Од јед ном је са ре ке до ле те ло ја то пти ца сва каквих 

вр ста и ве ли чи на. По пут обла ка су се спусти 

ле на план и по зо ба ле све бра шно, та ко да ни је 

оста ла ни јед на мр ви ца. И сам Алек сан дар се од 

тога уплашио. Пророци су га охрабрили објашњењем 

да ће град ко ји осни ва би ти ве о ма бо гат и 

мо ћан и да ће хра ни ти љу де сва ко ја ких на ро да. 

Алек сан дар је та да над зор ни ци ма град ње на редио 

да от поч ну по сао.“ 

Плутарх, Александар (одломак из биографије 

Александра Великог) 

План Александрије 

Остаци Александрије 



Због че га је Алек сан дар же лео да осну је ве ли ки град? 

Раз ми сли те шта то го во ри о Алек сан дро вој лич но сти. 

Због че га је иза брао баш остр во Фа рос у Егип ту? 

Ка ко су про ро ци про ту ма чи ли сле та ње пти ца на на црт гра да? 

92


Д 



На пра ви те видео-презентацију умет ности 

старе Грчке. Пронађите и прикажите 

згра де мо дер ног до ба у ко ји ма се огле да 

на сле ђе хе лен ске ар хи тек ту ре. 


Направите мозаик. Користите разнобојне 

па пи ри ће, кар тон, ка мен чи ће, жи тари 

це, ма ху нар ке, пер ли це... Организујте 

оде љењ ску из ло жбу ра до ва. 


• Грчка цивилизација се развијала на тлу Европе, упоредо са процватом великих држава Старог 

истока. Она представља основ на којем почива цивилизација савремене Европе. 

• На острву Криту су око 2000. године пре н. е. саграђене прве палате. Према легендарном краљу 

Миноју, ова се епоха назива минојска епоха. Крићани минојског доба нису били Грци (Хелени). 

• На грчком копну, истовремено с развојем минојске цивилизације, развијале су се државице које 

су основали Ахајци, једно од грчких племена. 

• Ахајци су, на полуострву Пелопонезу, образовали краљевине. Најважнији центри на Пелопонезу 

били су Микена (по којој се ова епоха назива микенском), Пилос и Тиринт. 

• Грци су своје насеобине оснивалли на обалама Средоземног мора. Талас насељавања је био 

најснажнији од средине 8. до 6. века пре н. е. Овај процес се назива колонизација, а насеља која 

су основали – колоније. 

• На тлу Грчке су се, средином 8. века пре н. е., образовали градови-државе – полиси. Најмоћнији 

грчки полиси били су Спарта и Атина. 

• Незадовољни Персијским освајањем Мале Азије и тиме што су постали поданици овог царства, 

Грци подижу побуну 499. године пре н. е. Ова је побуна позната под називом Јонски устанак. 

• Персијска војска се 490. године пре н. е. искрцала на Маратонско поље. Тако почињу грчкоперсијски 

ратови. У првом рату Грци односе победу. Десет година касније, Персијанци поново 

покрећу поход. Најжешћа битка се одиграла у Термопилском кланцу, а Грци односе пресудну 

победу у поморском боју код Саламине. Персијанци се из Грчке повлаче 449. године пре н. е. 

• Атински полис доживљава процват у 5. веку пре н. е., под вођством Перикла. Атина и Спарта 

улазе у рат 431. године пре н. е. (Пелопонески рат) који је трајао до 404. године пре н. е. и окончан 

је победом Спарте. 

• Македонија је држава која је настала северно од Грчке. Њено уздизање почело је у другој 

половини 4. века пре н. е., за време владавине краља Филипа II. Филип II загосподарио је грчким 

градовима јер грчки полиси, ослабљени у Пелопонеском рату, нису успели да му се одупру. 

Македонска војска однела је велику победу над хеленским снагама 338. године пре н. е. код 

града Херонеје у Беотији. 

• Филипа II је наследио његов син Александар, под којим је Македонија постала најмоћнија држава 

старог света. Поразио је Перцијанце у боју код града Гаугамеле 331. године пре н. е. Кренуо у поход 

на Индију. Александрова држава простирала се на три континента – у Азији, Африци и Европи. 

Александар умире 323. године пре н. е. и убрзо почиње распад велике македонске државе. 



93



ПРИМЕРАК

Антички Рим 

Тема V 

Упоредо са великим догађајима грчке и хеленистичке 

исто ри је, у за пад ном де лу Сре до зе мља на ста ја ла 

је и уз ди за ла се но ва ци ви ли за ци ја. Ње ни но си о ци 

би ли су Ри мља ни. Рим је, то ком не ко ли ко ве ко ва, од 

гра да-др жа ве у Ита ли ји из ра стао у моћ ну си лу. Сна га 

Рима по чи ва ла је, ве ро ва ло се, на склад ном др жавном 

уређењу и снажној и добро организованој војсци. 

Рим ска др жа ва је у свом нај ве ћем оби му об у хва та ла 

читаво Средоземље и велики део онда познатог света. 

Многобројне народе који су улазили у њен састав спајала 

је заједничка култура. Староседеоци су од Римљана 

примали латински језик, обичаје и верска схватања, 

што је доприносило стварању јединства у римској држа 

ви. Мо же мо сло бод но ре ћи да је рим ска кул ту ра, 

поред грчке и хеленистичке, још један темељ на којем 

почива цивилизација савремене Европе. 


Ромул и Рем, краљеви, република, сенат, 

патрицији, плебејци, робови, освајање Апенинског 

полуострва, легије, Пунски ратови, освајање 

Галије, освајање Балканског полуострва, 

диктатори, доба принципата, доба домината, 

Константин Велики, Вергилије, правна наука, 

Тит Ливије, Тацит, форум, аквадукти, појава 

хришћанства, Нови завет, Диоклецијан, Милански 

едикт, Врата народа, Велика сеоба народа, подела 

Римског царства, пад Западног римског царства 

Римски славолук 



АНТИЧКИ РИМ 

Исто ри ју Хе ла де су у 5. ве ку пре н. е. обе ле жи ли грч ко-персиј 

ски ра то ви и Пе ло по не ски рат, али и успон и раз вој демо 

кра ти је у Ати ни. У 4. сто ле ћу пре н. е. ма ке дон ски кра ље ви 

по ко ри ли су грч ке по ли се и сру ши ли Пер сиј ско цар ство. Истовре 

ме но са овим до га ђа ји ма, у Ита ли ји се уз ди за ла но ва си ла. 

То је би ла рим ска др жа ва. Рим је то ком 5. и 4. ве ка пре н. е. од 

града-државе израстао у моћну силу. У старом веку се веровало 

да је успон ду го вао до бром и по сто ја ном др жав ном уре ђе њу. 

Латински ратник 

1.ОСНИВАЊЕ И УСПОН РИМА 

Вучица доји Ромула и Рема 

Ро мул и Рем 

Ле ген да ка же да су Рим осно ва ла бра ћа бли зан ци Ро мул и 

Рем. Они су ро ђе ни у гра ду Ал ба Лон ги, где је њи хов де да био 

краљ. Ње гов брат је тек ро ђе не бли зан це ба цио у Ти бар. При грабив 

ши кра љев ску власт же лео је да за тре бра то вље ву по ро ди цу. 

Ка да је кор па с бе ба ма до спе ла до оба ле, њи хов плач чу ла је јед на 

вучица. Она их је спасла и подојила. Касније их је пронашао неки 

па стир ко ји их је от хра нио као сво је си но ве. 

Ка да су од ра сли, Ро мул и Рем су осветили свог де ду и вра ти ли 

му пре сто у Ал ба Лон ги. По том су од лу чи ли да на ме сту где их 

је ву чи ца про на шла осну ју град. У то ку град ње зи ди на бра ћа су 

се по сва ђа ла. Ру га ју ћи се, Рем је пре ско чио пре ко бе де ма ко је је 

гра дио Ро мул. Раз ја рен, Ро мул је убио бра та. По том је осно вао 

град ко ји је, ка ко су Ри мља ни ве ро ва ли, по ње му на зван Рим. 



Препричајте легенду о Ромулу и Рему. 

Осни ва ње Ри ма 

Етрурски ратник 

96 

Град Рим про сти рао се на се дам бре жу ља ка на ле вој оба ли 

ре ке Ти бар. Осно ван је, пре ма пре да њу, 753. го ди не пре н. е. 

Ар хе о ло шка ис ко па ва ња су по ка за ла да је нај ста ри је на се ље на 

бре жуљ ци ма на ста ло знат но ра ни је, око 1000. го ди не пре н. е.


Др жав но уре ђе ње Ри ма 

Ри мом су од ње го вог осни ва ња вла да ли кра ље ви. Би ло их је 

се дам, а пр ви је био осни вач гра да Ро мул. Рим ски кра ље ви би ли 

су вр хов ни за по вед ни ци вој ске, су ди је и све ште ни ци. По след њи 

ме ђу њи ма вла дао је ве о ма су ро во. Због то га је 509. го ди не пре 

н. е. зба чен с пре сто ла. По том је у Ри му ус по ста вље но но во држав 

но уре ђе ње – ре пу бли ка. 

Рим ском др жа вом су у до ба ре пу бли ке упра вља ла дво ји ца 

кон зу ла. Они су би ли вр хов ни за по вед ни ци вој ске. У ми ру су 

во ди ли др жав не по сло ве. Њи хо ва ду жност би ла је вре мен ски 

огра ни че на: тра ја ла је го ди ну да на. Кон зу ли су се у упра вља њу 

др жа вом са ве то ва ли са се на том. Ово те ло има ло је на ро чи то 

зна чај ну уло гу у во ђе њу спољ не по ли ти ке. У Ри му су по сто ја ле и 

на род не скуп шти не. Оне су до но си ле за ко не и би ра ле кон зу ле. 

Има ле су и пра во да об ја вљу ју рат и скла па ју мир. 

Опишите државно уређење Рима. 

Дру штве но уре ђе ње Ри ма 

Римски грађани делили су се на патриције и плебејце. Патрици 

ји су би ли ари сто кра те, љу ди пле ме ни тог по ре кла. Пле беј ци 

су би ли „оби чан на род”: за на тли је, тр гов ци и се ља ци. У по чет ку 

су са мо па три ци ји мо гли да уче ству ју у упра вља њу рим ском држа 

вом. Пле беј ци су би ли ли ше ни по ли тич ких пра ва. Има ли су 

оба ве зу да пла ћа ју по рез и слу же у вој сци. 

Плебејци су се готово два столећа борили да добију иста права 

као и патрицији. Одбијали су да бране државу од спољних неприја 

те ља. Не ко ли ко пу та су се чак и исе ли ли из Ри ма. Тај чин на зи ва 

се се це си јом. Бор ба пле бе ја ца за по ли тич ка пра ва за вр ше на је у 

пр вој по ло ви ни 4. ве ка пре н. е. Од 367. го ди не пре н. е. они су 

мо гли би ти би ра ни за кон зу ле. На тај на чин су из јед на че ни са 

па три ци ји ма. 

Осим па три ци ја и пле бе ја ца, у рим ској др жа ви би ло је и мноштво 

ро бо ва ко ји су оба вља ли нај ра зли чи ти је по сло ве. 

Опишите друштвено уређење Рима. 

Римски сенатори 

Гу ске спа са ва ју Ка пи тол 

По чет ком 4. ве ка пре н. е. у сред њу 

Ита ли ју су са се ве ра про др ли Га ли и 

осво ји ли и сам Рим. Је ди но је брежу 

љак Ка пи тол остао ван њи хо вог 

до ма ша ја. Тит Ли ви је пре но си при чу 

о то ме ка ко су га спа сле гу ске по свеће 

не бо ги њи Ју но ни. 

„Ка пи тол се на шао у ве ли кој опасно 

сти. Га ли су но ћу, при ме се чи ни, 

сти гли до вр ха у та квој ти ши ни да су 

за ва ра ли не са мо стра жа ре, не го и 

псе, ко ји су ина че осе тљи ви на ноћне 

шу мо ве. Ме ђу тим, ни су мо гли да 

из не на де гу ске по све ће не Ју но ни 

и по ште ђе не иако је вла да ла ве лика 

оску ди ца у хра ни. Оне су спа сле 

ствар. На њи хо во га ка ње и ле пета 

ње кри ли ма про бу дио се Мар ко 

Ман ли је ко ји је био ис ку сан рат ник. 

Зграбивши оружје узбунио је остале. 

Док су они хитро по ска ка ли, обо рио 

је јед ног Га ла ко ји се већ био по пео 

на врх. Тај сво јим па дом по ву че оне 

ко ји су му ста ја ли нај бли же. Уско ро 

су се са ку пи ли и оста ли Ри мља ни и 

збунили непријатеља бацајући стреле 

и ка ме ње. За тим се це ла ко ло на 

Га ла, па да ју ћи, сру чи ла у су но врат.“ 

Ла ти ни и Етрур ци 

У првим вековима своје историје Рим није био ништа моћнији 

од дру гих гра до ва-др жа ва у Ита ли ји. То раз до бље обе ле же но је 

ра то ви ма про тив су се да – Ла ти на и Етру ра ца. Са Ла ти ни ма је 

по чет ком 5. ве ка пре н. е. скло пљен са вез. 

Ме ђу нај о па сни јим не при ја те љи ма рим ске др жа ве би ли су 

Ве ји. То је етрур ски град на де сној оба ли Ти бра, бли зу Ри ма. 

Римски 

конзул 



97


Ри мља ни су про тив Ве ја ра то ва ли три пу та. Осво ји ли су их после 

де се то го ди шње оп са де (по чет ком 4. ве ка пре н. е.). Из во ри 

бележе да су ископали подземни пролаз испод бедема и тако продр 

ли у град. 

Етрурска гозба 

Етрур ци 

Етрур ци су у ста ром ве ку жи ве ли 

у сред њој Ита ли ји, из ме ђу ре ке Арно, 

на се ве ру, и Ти бра, на ју гу. Ни ка да 

ни су ство ри ли је дин стве ну др жа ву. 

Живели су у градовима-државама који 

ма су вла да ли кра ље ви. Ба ви ли су 

се земљорадњом, занатством и тргови 

ном. Раз вит ку зе мљо рад ње на рочито 

је доприносило то што су знали 

како да помоћу мреже канала исуше 

мо чвар но зе мљи ште. Тр го вач ке везе 

одржавали су са Грцима из Велике 

Грчке и са Картагином, феничанском 

ко ло ни јом у се вер ној Афри ци. 

Етрур ци су за со бом оста ви ли 

зна чај не кул тур не те ко ви не. Њи хови 

ва ја ри су, слич но хе ле ни стич ким, 

при ка зи ва ли љу де она ко ка ко су изгле 

да ли. Сем то га, Етрур ци су сли кали 

ле пе фре ске жи вих бо ја. На њи ма 

су че сто пред ста вља ли при зо ре из 

сва ко днев ног жи во та (нпр. пле са чице, 

свирача на фрули, рваче итд.). 

Етрур ска ре ли ги ја би ла је слич на 

грч кој и рим ској. Вр хов ни бог Тини 

ја био је, по пут Зев са и Ју пи те ра, 

го спо дар му ња и гро мо ва. Етрур ци 

су на ро чи ту па жњу по све ћи ва ли 

про ри ца њу. Чи та ли су бу дућ ност из 

утроба жртвованих животиња или из 

ле та пти ца. 

Етрур ци су то ком 5. и 4. ве ка пре 

н. е. че сто ра то ва ли са Ри мом. Упркос 

то ме, Ри мља ни су од њих прими 

ли мно ге кул тур не те ко ви не (нпр. 

пи смо, гла ди ја тор ске игре, ве шти ну 

про ри ца ња). 



Италија до средине 3. века пре н. е. 

Римљани су после освајања Веја загосподарили средњом Итали 

јом. На се ве ру су по ко ри ли многе етрур ске гра до ве. На ју гу 

су са вла да ли Сам ни те, пле ме ко је је жи ве ло у ср цу пла нин ског 

ма си ва Апе ни на. 

На који су начин Римљани завладали средњом Италијом? 

98


Та рент и Пир 

По сле осва ја ња сред ње Ита ли је рим ска власт и ути цај ши рили 

су се ка ју гу. То је до ве ло до су ко ба са Та рен том. Овај град 

био је најмоћнија грчка колонија на југу Апенинског полуострва. 

Та рен тин ци ни су има ли вој ску ко ја би се мо гла су прот ста ви ти 

Римљанима. Због тога су се обратили Пиру, краљу Епира, у западној 

Грч кој. Он је при хва тио по зив са ња ју ћи о осва ја њу Ита ли је и 

за пад ног Сре до зе мља. То би био пр ви ко рак у ства ра њу кра љевства 

рав ног Алек сан дро вом. 

Пир је на по чет ку ра та по сти зао успе хе. Имао је зна чај ну предност 

у од но су на рим ске сна ге. Из Епи ра је до вео до бро уве жба ну 

и искусну војску. Његови бојни слонови сејали су страх и панику 

ме ђу рим ским вој ни ци ма. По пут мо дер них тен ко ва, про би ја ли 

су не при ја тељ ски бој ни ред. 

Захваљујући искусним војницима и слоновима Пир је победио 

у две ма ве ли ким бит ка ма у ју жној Ита ли ји. Оба успе ха ко штала 

су га ве ли ких гу би та ка у људ ству. Из во ри бе ле же да је по сле 

дру ге бит ке сво јим при ја те љи ма ре као: „Ако Ри мља не по бе ди мо 

још јед ном, пот пу но ће мо про па сти.” Због то га из раз „Пи ро ва 

по бе да” и да нас озна ча ва по бе ду из во је ва ну уз те шке гу бит ке. 

Пи ро ви ус пе си ни су обес хра бри ли Ри мља не, са мо су про буди 

ли њи хов гнев и рас плам са ли же љу за по бе дом. Ри мља ни су 

од лу чу ју ћи уда рац Пи ру за да ли у бо ју код гра да Бе не вен та (275. 

године пре н. е.). Њихови стрелци су успели да поплаше слонове. 

Жи во ти ње су се да ле у бег, га зе ћи свој бој ни ред. Пир се по сле 

овог по ра за вра тио у Грч ку, а Ри мља ни су вр ло бр зо за го спо дари 

ли чи та вом Ита ли јом. 

Како су и због чега Римљани дошли у сукоб са Пиром? 

Ка мил (4. век пре н. е.) 

Мар ко Фу ри је Ка мил био је је дан 

од чу ве них рим ских вој ско во ђа. Заслу 

жан је за осва ја ње Ве ја (396. годи 

не пре н. е.). По по врат ку из Ве ја, 

Ка мил је пао у не ми лост. Оп ту жен је 

да је за се бе при гра био део бо га тог 

рат ног пле на. Због то га је осу ђен на 

из гнан ство. 

Не пу ну де це ни ју по сле осва ја ња 

Ве ја, Ри мља ни су се су о чи ли с новом 

озбиљ ном опа сно шћу. У средњу 

Ита ли ју про др ли су Га ли ко ји су 

жи ве ли на се ве ру, у до ли ни ре ке По. 

Они су 390. го ди не пре н. е. осво ји ли 

Рим. Из во ри бе ле же да су опљач кали 

и спа ли ли чи тав град. Ван до маша 

ја Га ла остао је је ди но бре жу љак 

Ка пи тол. Ње го ве бра ни о це су у то ку 

ноћ ног на па да про бу ди ле гу ске посве 

ће не бо ги њи Ју но ни. 

Су о че ни са не ми нов ном про пашћу 

Ри мља ни су се обра ти ли Ками 

лу. Он је по но во по ста вљен за 

вр хов ног за по вед ни ка вој ске (389. 

го ди не пре н. е.). Ка мил је, ка ко ка жу 

из во ри, оку пио 20.000 љу ди. У ме ђувре 

ме ну су се ме ђу Га ли ма у Ри му 

по ја ви ле бо ле шти не. Му чи ла их је и 

вру ћи на на ко ју ни су би ли на ви кли. 

Га ли су због то га при хва ти ли пре да ју 

Ри мља на. Ри мља ни су се, пак, на то 

од лу чи ли из гу бив ши сва ку на ду да 

ће им Ка мил до ћи у по моћ. У тре нутку 

пре да је зла та за от куп, у гал ском 

та бо ру по ја вио се Ка мил. Ре као је Гали 

ма да узму ва гу и те го ве. На ре дио 

им је да оду јер Ри мља ни отаџ би ну 

из не во ље из ба вља ју гво жђем, а не 

зла том. Га ли су се по ву кли ван Ри ма, 

а Ка мил их је по сле из ве сног вре мена 

на пао. Пу ни са мо по у зда ња, ње гови 

вој ни ци по бе ди ли су Га ле. 

Краљ Пир 

Рањени галски ратник 



99


Рим је, пре ма пре да њу, осно ван 753. го ди не пре н. е. То ком 

пр вих сто ле ћа сво је исто ри је из ра стао је од гра да-др жа ве 

на оба ли Ти бра у моћ ну си лу. Ри мља ни су по чет ком 3. ве ка пре 

н. е. го спо да ри ли сред њом Ита ли јом. По том су, ра ту ју ћи против 

грч ког гра да Та рен та и епир ског кра ља Пи ра, по ко ри ли и 

области на југу. 

Римски легионар 

2.РИМ КАО СВЕТСКА СИЛА 

СТАРОГ СВЕТА 

„Корњача“ 

Опре ма ле ги о на ра 

У ста ром ве ку се ве ро ва ло да су 

Ри мља ни осво ји ли го то во цео познати 

свет за хва љу ју ћи до број војсци. 

Опрему легионара описао је, између 

осталих, и историчар Полибије: 

„Рим ско на о ру жа ње са сто ји се, 

нај пре, од шти та. Штит је са ста вљен 

од две да ске сле пље не леп ком доби 

је ним пре ра дом ко же би ка. Споља 

је пре сву чен ла не ним плат ном, а 

он да го ве ђом ко жом. Гор ња и до ња 

иви ца за шти ће не су гво зде ним рамом 

ко ји га шти ти од уда ра ца ма чем. 

На сре ди ни има гво зде но ис пуп чење 

ко је за у ста вља ка ме ње, ко пља 

и уоп ште те шко оруж је. Ле ги о на ри 

но се и брон за ни шлем и штит ни ке 

за пот ко ле ни це. Ко нач но, ки те се и 

пур пур ним или цр ним пе ри ма. Када 

на гла ву ста ви пера и узме остало 

на о ру жа ње, сва ки чо век из гле да 

дво стру ко ве ћи не го што је сте. Он 

пред ста вља леп и стра шан при зор 

за не при ја те ље.“ 

100 

Рим ска вој ска 



Рим је од гра да на оба ли Ти бра до пре сто ни це свет ског царства 

из ра стао за хва љу ју ћи до бро ор га ни зо ва ној, опре мље ној и 

об у че ној вој сци. Основ на је ди ни ца рим ске вој ске би ла је ле ги ја. 

Са ста вље на од пе ша ка и ко ња ни ка, сва ка ле ги ја бро ја ла је око 

6.000 љу ди. Рим ски вој ни ци би ли су на о ру жа ни ла ким и те шким 

копљима и кратким мачевима. Носили су оклопе, штитове и шлемо 

ве. Од шти то ва су че сто пра ви ли тзв. кор ња че: на сту па ли би 

збијени један уз другог, држећи штитове изнад глава и усправљене 

са стра не. На тај на чин би ли су пот пу но за шти ће ни од на па да 

не при ја тељ ских стре ла ца. 

Рим ске ле ги је би ле су нај сна жни ја вој на си ла ста рог све та захва 

љу ју ћи по што ва њу ди сци пли не и не пре кид ном ве жба њу. Легионари 

су у миру свакодневно вежбали, под будним оком својих 

офи ци ра и вој ско во ђа. Че сто су оба вља ли и ра зно вр сне дру ге 

по сло ве: гра ди ли су во до во де, пу те ве и мо сто ве пре ко ре ка. У 

рим ским ле ги ја ма вла да ла је стро га ди сци пли на. Уко ли ко би је 

пре кр ши ли, вој ни ци су би ли ка жња ва ни, нај че шће ба ти на ма. 

Опишите оружје, опрему и дужности римских легионара. 

Пун ски ра то ви 

Пошто су покорили Италију, Римљани су током следећих столећа 

загосподарили читавим Средоземљем. Јачање и успон Рима


до ве ли су нај пре до су ко ба са Кар та ги ном. Ова фе ни чан ска коло 

ни ја у се вер ној Афри ци би ла је нај моћ ни ја др жа ва у за пад ном 

делу Средоземља. Располагала је јаком флотом и поседима на Сици 

ли ји и на оба ла ма Ибе риј ског по лу о стр ва, тј. Шпа ни је. Бор ба 

Ри ма и Кар та ги не тра ја ла је, са пре ки ди ма, ви ше од 100 го ди на 

(264–146. го ди не пре н. е.). 

Објасните због чега је дошло до сукоба Рима и Картагине. 

Три рата које су Римљани водили против Картагињана позната 

су под на зи вом пун ски ра то ви, јер су Ри мља ни Кар та ги ња не 

зва ли Пу ни ма. Пр ви пун ски рат за вр шен је рим ским осва ја њем 

Си ци ли је. Нај те жи и нај о па сни ји по Рим био је Дру ги пун ски 

рат (218–201. го ди не пре н. е.). Кар та гин ском вој ском за по ве дао 

је Ха ни бал, је дан од нај ве ћих вој ско во ђа ста рог све та. Он је одлу 

чио да из не на ди Ри мља не та ко што ће на Ита ли ју уда ри ти са 

се ве ра. Због то га је сво ју вој ску коп не ним пу тем – из Шпа ни је 

пре ко Га ли је – до вео у се вер ну Ита ли ју. Нај те жи део пу та био је 

прелазак преко Алпа. Ханибал је на тешко проходним превојима 

и уским стазама затрпаним снегом изгубио мноштво људи, коња 

и сло но ва. 

По што се са Ал па спу стио у се вер ну Ита ли ју, Ха ни бал је почео 

да ни же рат не успе хе. По бе дио је Ри мља не у три ве ли ке бит ке – 

два пу та у до ли ни ре ке По и тре ћи пут код Тра зи мен ског је зе ра у 

Етру ри ји (217. го ди не пре н. е.). Кар та гин ска вој ска на пре до ва ла 

је кроз Италију пустошећи и пљачкајући све пред собом. Суочени 

са ве ли ком опа сно шћу Ри мља ни су се од лу чи ли за но ву так ти ку. 

По што је пун ска вој ска би ла ве о ма ис ку сна, из бе га ва ли су отворе 

не бит ке. Упу шта ли су се са мо у ма ње окр ша је, на сто је ћи да 

отежају снабдевање непријатеља намирницама. Када су се коначно 

одважили на отворену битку, претрпели су још један страшан 

пораз: римска војска готово је уништена 216. го ди не пре н. е. код 

града Кане у ју жној Ита ли ји. По сле бит ке стра хо ва ло се и од па да 

са мог Ри ма. У гра ду се уз ви ки ва ло: „Ха ни бал је пред вра ти ма!” 

Ханибал није искористио предност коју је стекао победом код 

Ка не. Ри мља ни су ус пе ли да об но ве сна ге и при мо ра ју га да се пову 

че из Ита ли је. На кра ју су из Дру гог пун ског ра та они иза шли 

као победници. Одлучујућу победу извојевали су у боју код града 

За ме у се вер ној Афри ци (202. го ди не пре н. е.). Моћ Кар та ги не 

ко нач но је сло мље на сре ди ном 2. ве ка пре н. е. Град је осво јен и 

ра зо рен до те ме ља. 

Ханибал 

Ха ни бал пре ла зи мо чва ре 

у до ли ни Ар на 

У Дру гом пун ском ра ту Ха ни бал је 

из не на дио Ри мља не та ко што је напао 

Ита ли ју. Из до ли не ре ке По продро 

је у Етрурију, прешавши мочваре 

у до ли ни ре ке Ар но. О не да ћа ма на 

том пу ту све до чи овај од ло мак из изво 

ра: 

„Ибе ри ма (тј. Шпан ци ма) и Ли бијци 

ма је на мар шу кроз мо чва ре тло 

би ло још чвр сто, та ко да су про шли 

без ве ћих те шко ћа. Га ли су, ме ђутим, 

те шко на пре до ва ли јер је во да 

у мо чва ри већ би ла уз бур ка на, а тло 

из га же но. Ко њи ца, ко ја им је би ла за 

ле ђи ма, оне мо гу ћа ва ла им је да се 

вра те на траг. Це ла вој ска се нај ви ше 

му чи ла због не спа ва ња – че ти ри дана 

и три но ћи су без пре стан ка марши 

ра ли кроз во ду. Од то вар них живо 

ти ња нај ве ћи део је на ли цу ме ста 

про па дао кроз муљ и стра да вао, чине 

ћи ти ме бар јед ну услу гу љу ди ма. 

Се де ћи на њи ма и на на го ми ла ном 

пр тља гу др жа ли су се из над во де, и 

на тај на чин би пре спа ва ли бар мали 

део но ћи. Мно гим ко њи ма су због 

дуготрајног ходања кроз блато отпала 

ко пи та. Сам Ха ни бал је је два, уз 

ве ли ке те шко ће, ус пео да пре ђе на 

је ди ном пре о ста лом сло ну. Тр пео је 

велике болове због тешке упале ока, 

због ко је је на кра ју око и из гу био.“ 

Наведите најзначајније догађаје Другог пунског рата. 

Упоредо са пунским ратовима Римљани су постепено покоравали 

и хеленистичке краљевине у источном Средоземљу. Последња 

је би ла Еги пат, ко ји је осво јен тек 31. го ди не пре н. е. Та да је 

Сре до зем но мо ре ко нач но по ста ло „рим ско је зе ро”. 

101 


ле ги ја – основ на је ди ни ца рим ске 

вој ске 




Осва ја ње Га ли је 

Средином 1. века пре н. е. Ри мља ни су сво ју власт про ши ри ли 

на Галију (данашња Француска). Гале није било лако победити јер 

су били храбри и добри ратници. Чувени војсковођа Јулије Цезар 

ра то вао је про тив њих пу них осам го ди на. Га ли су по след њи отпор 

пру жи ли под зи ди на ма Але зи је. Пад овог утвр ђе ња озна чио 

је по ко ра ва ње Га ли је. 

Када су и како Римљани освојили Галију? 

Сци пи он Афри ка нац 

Пу бли је Кор не ли је Сци пи он је дан је од нај ве ћих римских 

вој ско во ђа и др жав ни ка. Из во ри бе ле же да се ис такао 

и сла ву сте као још као осам на е сто го ди шњи мла дић. 

Сципионов отац био је врховни заповедник римске војске 

у вре ме Ха ни ба ло вог ра та. По што је у јед ном бо ју те шко 

ра њен, на шао се оп ко љен не при ја те љи ма са свих стра на. 

Син му је од ва жно при ско чио у по моћ и спа сао га. 

Римљани су од почетка Другог пунског рата настојали да 

Кар та ги ња ни ма оду зму по се де у Шпа ни ји. На тај на чин би 

их ослабили и Ханибала натерали на повлачење из Италије. 

Неколико година после битке код Кане, за заповедника 

у Шпанији постављен је Сципион. Пошто је увежбао војску, 

по чео је да ни же по бе де над пун ским сна га ма. Осво јио је 

главно картагинско упориште – Нову Картагину (209. године 

пре н. е.). Пред сам на пад на град, у сну му се ука зао бог 

мо ра Неп тун и обе ћао му по моћ. Сци пи о но ви ус пе си су 

на крају приморали Картагињане да се повуку из Шпаније. 

Сципион је заслужан и за коначну римску победу у Другом 

пун ском ра ту. Он је је ди ни вој ско во ђа ко ји је ус пео 

да по ра зи Ха ни ба ла. За по ве дао је рим ском вој ском у бо ју 

код За ме (202. го ди не пре н. е.). Ле ги о на ре је под ста као на 

борбу позивајући их да се сете ранијих битака. Рекао је да 

ће, ако победе, постати господари читавог света. Битка код 

За ме ду го је тра ја ла, а по бе да је на кра ју при па ла Ри мљани 

ма. По сле скла па ња ко нач ног ми ра Сци пи он је до био 

на ди мак Афри ка нац. 


Римска држава у доба републике 


102


Про вин ци је 

Ри мља ни су за не што ма ње од три сто ле ћа (сре ди на 3. ве ка пре 

н. е. – крај 1. ве ка пре н. е.) по ко ри ли ско ро чи тав та да по знати 

свет. Осво је не обла сти ван Ита ли је на зи ва ли су про вин ци ја ма. 

Пр ва је би ла Си ци ли ја, осно ва на по сле Пр вог пун ског ра та. 

Про вин ци ја ма су упра вља ли на ме сни ци ко ји су до ла зи ли из 

Ри ма. Ста нов ни ци про вин ци ја би ли су оба ве зни да рим ској држа 

ви пла ћа ју по рез. По ред то га, слу жи ли су и у рим ској вој сци, 

као пе ша ци и ко ња ни ци. 

Ри мља ни су у про вин ци ја ма осни ва ли но ве гра до ве. Ста новни 

ци ма су да ва ли рим ска гра ђан ска пра ва. Сва ку про вин ци ју је 

по сле осни ва ња за пљу ски вао та лас рим ских гра ђа на. Би ло је ту 

чиновника, војника, трговаца, занатлија. Староседеоци су од њих 

прихватали римски начин живота, културу и латински језик. Све 

то убрзавало је процес романизације. Романизација је доприноси 

ла ства ра њу је дин ства у огром ној рим ској др жа ви. 

Какве је обавезе према римској држави имало 

становништво провинција? 

Осва ја ње Бал кан ског по лу о стр ва 

На Балканском полуострву су у историјско доба живели Илири 

(у за пад ним обла сти ма) и Тра ча ни (на ис то ку). У 4. ве ку пре 

н. е. у се вер не обла сти су се до се ли ли Кел ти, тј. Га ли. По ме ну ти 

на ро ди ра но су до шли у до дир са Гр ци ма и Ма ке дон ци ма. Ус постављање 

веза са суседима на југу пресудно је утицало на културни 

и политички напредак Илира, Келта и Трачана. Они су почели 

да се удру жу ју и ства ра ју пле мен ске са ве зе. 

Рим ски про дор на Бал кан ско полу о стр во по чео је 

не по сред но пре из би ја ња Дру гог пун ског ра та. Илири 

су у дру гој по ло ви ни 3. ве ка ство ри ли мо ћан племенски 

савез на источној обали Јадранског мора. Били 

су познати по гусарењу: њихови бродови су на југу 

допирали све до обала Пелопонеза. Често су пљачкали 

и римске трговачке бродове. Римљани су због тога 

три пу та ра то ва ли про тив Или ра. По ко ри ли су их у 

2. ве ку пре н. е. 

Рим ска власт се по том по сте пе но ши ри ла ка унутрашњости 

Балканског полуострва. Староседеоци су 

пружали жесток отпор па је освајање трајало дуже од 

сто го ди на. За вр ше но је кра јем 1. ве ка пре н. е. Гра ни ца је ус постављена 

на Дунаву. Тако се и територија данашње Србије нашла 

под рим ском вла шћу. Она је би ла по де ље на из ме ђу три про винци 

је. Нај ве ћи део је об у хва та ла Гор ња Ме зи ја. За пад на Ср би ја 

би ла је део Дал ма ци је, а се ве ро за пад на део Па но ни је. 

Које су римске провинције обухватале територију 

данашње Србије? 

103 

Трачка уметност 

Полудраги камен са представом 

покоравања Далмације 


про вин ци ја – рим ска те ри то ри ја 

ван Ита ли је 

ро ма ни за ци ја – про цес при хва тања 

рим ске кул ту ре и оби ча ја 

Римске провинције на северу 

Балканског полуострва 




Уста ром ве ку ве ро ва ло се да је сна га рим ске др жа ве почи 

ва ла на до бром др жав ном уре ђе њу и вој сци. Ри мом су 

у нај ста ри је до ба вла да ли кра ље ви. По том је, 509. го ди не пре 

н. е., уведена република. Државом су управљала двојица конзула, 

сенат и народна скупштина. С временом је Римску републику 

за хва тио ви хор гра ђан ских ра то ва. То је до ве ло до ње не пропасти 

и успостављања царства. 

Јулије Цезар 

3.РИМ У ДОБА ЦАРСТВА 

Про паст Рим ске ре пу бли ке 

Рим ску ре пу бли ку су то ком чи та вог 1. ве ка пре н. е. по тре сали 

гра ђан ски ра то ви. Ти су ко би су би ли ре зул тат бор бе за власт 

ме ђу ис так ну тим др жав ни ци ма и вој ско во ђа ма. Пут осни ва њу 

цар ства утро је Ју ли је Це зар. Он је у гра ђан ском ра ту по бе дио 

свог про тив ни ка Помпеја и тако се Рим ска ре пу бли ка на шла под 

његовом контролом. Цезар је изабран за доживотног диктатора. 

То му је до не ло нео гра ни че на овла шће ња у упра вља њу др жа вом. 

При ста ли це ре пу бли ке би ле су не за до вољ не ова квим раз во јем 

догађаја и због то га је про тив Це за ра ско ва на за ве ра. Убијен је 

на сед ни ци Се на та 44. го ди не пре н. е. 



Објасните како је Јулије Цезар постао диктатор. 

Прин ци пат 

Октавијан Август 

Исто ри ја рим ског цар ства де ли се на два раз до бља: прин ципат 

и до ми нат. До ба прин ци па та на зва но је по то ме што је цар 

био са мо прин цепс, тј. пр ви чо век др жа ве. То доба трајало је од 

вла да ви не Ок та ви ја на Ав гу ста до кра ја 3. ве ка н. е. 

Који период римске историје називамо принципатом? 

104 

Римско царство основао је Октавијан Август (27. го ди не пре 

н. е. – 14. годинe н. е.). Он је окон чао гра ђан ске ра то ве и ус поста 

вио ду го же ље ни мир. Ав густ је знао да се Ри мља ни про ти ве


неограниченој власти једног човека и због тога није укинуо републику. 

Он и његови наследници били су само први људи римске 

државе. Сва власт се, међутим, налазила у њиховим рукама. Цареви 

су били врховни заповедници војске. Постављали су намеснике који 

су управљали провинцијама. Сенат и народна скупштина били су 

под њиховом контролом. 

Ав густ и ње го ви на след ни ци во ди ли су му дру спољ ну по лити 

ку. На сто ја ли су да пре све га оси гу ра ју гра ни це цар ства. Не ки 

од њих во ди ли су осва јач ке ра то ве и осни ва ли но ве про вин ци је. 

Рим ско цар ство се у 1. ве ку пре н. е. про те за ло од Бри та ни је на 

се ве ру до Афри ке на ју гу, и од Шпа ни је на за па ду до Си ри је на 

ис то ку. 

Објасните у чему је значај владавине Октавијана Августа. 

Тра ја но ви дач ки ра то ви 

Римско царство је током читаве своје историје било изложено 

на па ди ма вар ва ра – на ро да ко ји су жи ве ли ван гра ни ца рим ског 

све та. Про вин ци је на Бал кан ском по лу о стр ву су то ком 1. ве ка 

н. е. угро жа ва ли Да ча ни. Они су жи ве ли на под руч ју да на шње 

Ру му ни је, се вер но од до њег то ка Ду на ва. Пљач ка шке по хо де на 

римску територију предузимали су чак и зими. Тада су прелазили 

пре ко за ле ђе ног Ду на ва. 

Бри ти 

Римско царство обухватало је већи 

део Бри та ни је. На се ве ру, ван римских 

гра ни ца, жи ве ли су ра то бор ни 

и дивљи Брити. Њихове обичаје и начин 

жи во та опи сао је је дан рим ски 

исто ри чар. 

„Они пре би ва ју у ди вљим и безводним 

планинама и пустим мочварним 

рав ни ца ма. Не ма ју ни утвр ђе ња 

ни гра до ве. Не ба ве се зе мљо радњом, 

већ жи ве од сво јих ста да, ло ва 

и не ких пло до ва. Ри бу ко ја се та мо 

мо же на ћи у огром ним ко ли чи на ма 

уоп ште не је ду. Жи ве у ша то ри ма, 

на ги и бо си. У бој иду на ко ли ма и 

имају мале, брзе коње. Имају и пешади 

ју ко ја ве о ма бр зо тр чи и хра бро 

се бо ри, не од сту па ју ћи. Од оруж ја 

но се штит и крат ко ко пље на чи јем 

вр ху је при ка че на ја бу ка од брон зе 

ко ја, кад за тре су ко пљем, звец ка и 

иза зи ва страх код не при ја те ља. Они 

под но се глад и хлад но ћу и све вр сте 

напора. Улазе у мочваре и тамо живе 

по не ко ли ко да на док им са мо гла ве 

сто је из над во де. У шу ма ма се хране 

ко ром др ве ћа и ко ре њем. Има ју 

и на ро чи ту вр сту хра не ко ја, ка да је 

по је ду, спре ча ва да осе те глад или 

жеђ, иако је ве ли ка као зр но бо ба.“ 

Трајанова табла 

Да ча не је по ко рио цар Тра јан (98–117. го ди не н. е.). По ход 

против варвара брижљиво је припреман. На обалама Дунава никао 

је чи тав низ утвр ђе ња. Да би вој ска из ра зних кра је ва царства 

мо гла да се пре ба ци на Ду нав, усе чен је пут кроз Ђер дап ску 

кли су ру. О овом по ду хва ту и да нас све до чи нат пис по знат под 

називом Трајанова табла. Да би се олакшао продор у дачку територију, 

подигнут је и мост преко Дунава (код данашњег Кладова). 

Пре шав ши на ле ву оба лу Ду на ва Тра јан је за шао ду бо ко у непри 

ја тељ ску те ри то ри ју. Ње го ви вој ни ци хра бро су се бо ри ли 

Трајан 



105


Римско царство у доба принципата 

против Дачана, који су пружали жесток отпор. Извори бележе да 

је у једном боју број рањених легионара био огроман. Видевши то 

Тра јан је сво ју оде ћу исе као на тра ке и по чео сам да пре ви ја ра не 

својих људи. Дачани су на крају били приморани да се предају. На 

њи хо вој те ри то ри ји осно ва на је про вин ци ја Да ки ја. 

Тра јан је био по след њи цар ко ји је ши рио гра ни це Рим ског царства. 

Његови наследници усредсредили су се на њихову одбрану. 



Какав је био исход Трајанових дачких ратова? 

До ми нат 

Доба до ми на та тра ја ло је од кра ја 3. ве ка н. е. до па да За падног 

рим ског цар ства (476. го ди не н. е.). На зив је до би ло по то ме 

што је цар био до ми нус. Ова реч у пре во ду са ла тин ског зна чи 

го спо дар. Цар је у овом пе ри о ду био не при ко сно ве ни го спо дар 

др жа ве и свих сво јих по да ни ка. Од њих се зах те ва ло да га за живо 

та по шту ју као бо жан ство. 

Диоклецијан 

Објасните шта је доминат. 

106


Доба домината почело је владавином Диоклецијана (284–305. 

го ди не н. е.). Рим ско цар ство су то ком 3. ве ка н. е. за хва ти ле тешке 

недаће. Преко граница су надирали варвари. У провинцијама 

су беснели грађански ратови. Легије су своје заповеднике проглаша 

ва ле за ца ре ве. Они су се он да ме ђу соб но бо ри ли за пре власт. 

Овим не во ља ма тре ба до да ти и опа да ње при вре де. 

Сту пив ши на пре сто Ди о кле ци јан је пред у зео низ ме ра за 

оздра вље ње цар ства. Нај пре је увео нов по ре ски си стем. По рез 

се пла ћао у на ту ри, да ва њем по љо при вред них про из во да, па су 

највећи терет сносили сељаци. Вредност римског новца је током 

3. ве ка н. е. знат но опа ла. То је до ве ло до на глог ско ка це на. Дио 

кле ци јан је због то га до нео на ред бу ко јом је утвр дио нај ви ше 

мо гу ће це не за основ не жи вот не на мир ни це и услу ге. 

У чему је значај Диоклецијанове владавине? 

Осни ва ње Кон стан ти но по ли са 

На по чет ку до ми на та, Рим и Ита ли ја из гу би ли су не ка да шњи 

зна чај. Те жи ште цар ства по сте пе но се пре ме шта ло ка ис то ку. 

Источ не про вин ци је су би ле бо га ти је и гу шће на се ље не од западних. 

Због то га је цар Кон стан тин Ве ли ки (306–337. го ди не 

н. е.) од лу чио да на ис то ку осну је но ву пре сто ни цу – Кон станти 

но по лис, тј. Кон стан ти нов град. Основан је 330. го ди не н. е., 

на ме сту ста рог грч ког гра да Ви зан та, на оба ли Бос фо ра, мо реу 

за ко ји по ве зу је Мра мор но и Цр но мо ре. Константинополис је 

представљао спо ну из ме ђу Евро пе и Ази је. Убрзо је по стао то лико 

зна ча јан да су га назива ли „дру гим Римом”. 

Због чега је цар Константин Велики основао 

Константинополис? 

Мар ко Ауре ли је 

Рим ски цар Мар ко Ауре ли је вла дао 

је од 161. до 180. го ди не н. е. Ве ћи 

део сво је вла да ви не про вео је бране 

ћи гра ни це цар ства од вар ва ра. 

Мо рао је да за у ста ви Гер ма не ко ји 

су про ва ли ли у се вер ну Ита ли ју и 

оп се ли град Акви ле ју (170. го ди не н. 

е.). Мар ко Ауре ли је од био је њи хов 

напад. Потом је предузео велики поход 

про тив вар ва ра ко ји су жи ве ли 

се вер но од про вин ци је Па но ни је. 

На ме ра вао је да на њи хо вој те ри торији 

оснује две нове провинције, али 

тај план никада није остварен. Марко 

Ауре ли је је био су о чен и са јед ним 

гра ђан ским ра том. Реч је о по бу ни 

на ме сни ка про вин ци је Си ри је (175. 

го ди не н. е.). За вре ме ње го ве вла дави 

не Рим ско цар ство за хва ти ла је и 

велика епидемија куге. Како је војска 

би ла де сет ко ва на, цар је био при нуђен 

да ле ги је по пу ни гла ди ја то ри ма, 

бив шим ро бо ви ма и раз бој ни ци ма. 

Мар ко Ауре ли је је од мла до сти био 

наклоњен филозофији. Ретке слободне 

тре нут ке у бес крај ним ра то ви ма 

про во дио је пи шу ћи де ло под насло 

вом Са мо ме се би. У ње му је за писивао 

своја размишљања о људском 

животу и разноврсним филозофским 

пи та њи ма. Сма трао је да сви љу ди 

морају да делају за опште добро. Тим 

на че лом ру ко во дио се то ком чи та ве 

сво је вла да ви не. 

Остаци мозаика из царске палате 

у Константинополису 

Константинов портрет 

нађен у Нишу 



107


Цен трал ни и се вер ни Бал кан 

под рим ском вла шћу 

Про вин ци је на цен трал ном и се вер ном Балкану, од самог 

оснивања, запљускивали су таласи рим ских до се ље ни ка. Би ло 

је ту вој ни ка, др жав них чи нов ни ка, при пад ни ка ари сто кра ти је, 

за на тли ја и тр го ва ца. Не пре ста ни при лив рим ских гра ђа на омогу 

ћио је брз на пре дак при вре де. Нај зна чај ни ја при вред на гра на 

било је рударство. Северни делови Балканског полуострва били 

Остаци Виминацијума 



Римско царство у доба домината 

су чу ве ни по руд ном бла гу. Бо га ти руд ни ци сре бра, зла та, оло ва 

и бакра били су под контролом римских царева. Осим рударства 

раз ви ја ла се и тр го ви на, за хва љу ју ћи раз гра на тој мре жи пу те ва. 

До бро гра ђе ни пу те ви омо гу ћа ва ли су брз и лак пре воз ро бе, па 

су за то ус по ста вље не чвр сте тр го вач ке ве зе са Ита ли јом и провин 

ци ја ма на за па ду и ис то ку. 

Ри мља ни су на под руч ју да на шње Ср би је осно ва ли низ градо 

ва. Нај зна чај ни ји су би ли: Сир ми јум (Срем ска Ми тро ви ца), 

Сингидунум (Београд), Виминацијум (Костолац) и Наис (Ниш). 

Која је привредна грана била најзначајнија у римским 

провинцијама на централном и северном Балкану? 

108 

Остаци Хадријановог зида у Британији. 

Зид је представљао границу Римског 

царства


Народи Старог истока и Хелени оставили су иза себе културне 

тековине непролазне вредности. Допринели су настанку 

и раз во ју ре ли ги је, умет но сти и мно го број них на у ка. Њи хо вим 

стопама пошли су и Римљани. Римска култура развијала се под 

ја ким ути ца јем грч ке кул ту ре. То се осе ћа ло у вер ском жи во ту, 

ра зним гра на ма умет но сти и на у ке. Рим ски ва ја ри су, на пример, 

во ле ли да пра ве ко пи је чу ве них грч ких ста туа. Фи ло зо фи 

су при хва та ли и раз ра ђи ва ли иде је и уче ња сво јих хе лен ских 

претходника. 

Јупитер 

4.КУЛТУРА СТАРОГ РИМА 

Рим ска ре ли ги ја 

Рим ска ре ли ги ја раз ви ја ла се под ја ким ути ца јем хе лен ских 

вер ских схва та ња. Рим ски бо го ви пред ста вља ни су као љу ди. 

Има ли су исте осо би не као и хе лен ски бо го ви. Вр хов ни бог старог 

Ри ма био је Ју пи тер. Он је био отац свих оста лих бо го ва и 

господар муња и громова. Његова жена Јунона била је заштитница 

бра ка и уда тих же на. Марс је био бог ра та, а Нептун је вла дао 

мо рем. Ми нер ва је би ла бо ги ња му дро сти и за штит ни ца за натли 

ја. Ри мља ни су не ке бо го ве пре у зе ли од Гр ка. Ме ђу њи ма је 

на ро чи то зна ча јан био Апо лон. 

У доба царства, Римљани су своје владаре поштовали као божанства. 

У томе се римска религија може упоредити са верским 

схватањима хеленистичких краљевина. За време принципата, цареви 

су проглашавани за богове тек после смрти. Доба домината 

до не ло је зна чај ну про ме ну: вла да ри су сма тра ни бо го ви ма и за 

жи во та. 

Минерва 

Набројте најважнија римска божанства. 

Књи жев ност и пра во 

Рим ска књи жев ност раз ви ја ла се под сна жним ути ца јем грчке 

књи жев но сти. Чи та о ци су, слич но Хе ле ни ма, во ле ли еп ску и 

лир ску по е зи ју, али и про зна де ла слич на да на шњим ро ма ни ма. 

Еп ски пе сни ци ста рог Ри ма ства ра ли су под ути ца јем Хо ме ра. 

Писана табла, Рим 



109


Енеја са сином 

Нај чу ве ни ји ме ђу њи ма био је Вер ги ли је, са вре ме ник ца ра Окта 

ви ја на Ав гу ста. Ње го во глав но де ло је Ене и да. Она опе ва судби 

ну тро јан ског ју на ка Ене је по сле па да Тро је. Слич но Оди се ју, 

Ене ја је ду го лу тао Сре до зе мљем. На кра ју је до спео у Ита ли ју и 

ту се скра сио. Ње го ви по том ци су, пре ма пре да њу, би ли Ро мул и 

Рем. У Ав гу сто во вре ме жи ве ла су и ства ра ла још два зна ме ни та 

рим ска пе сни ка: Ови ди је и Хо ра ци је. 

Ко је спевао „Енеиду“ и о чему она говори? 

Ри мља ни су да ли не мер љив до при нос раз во ју прав не на у ке. 

Рим ско пра во је те мељ на ко ме по чи ва са вре ме но пра во. Уче ни 

рим ски прав ни ци при ку пља ли су и ту ма чи ли ста ре за ко не и одлу 

ке су до ва. За хва љу ју ћи то ме, пра во се не пре кид но раз ви ја ло 

Ци це рон 

Мар ко Ту ли је Ци це рон био је чуве 

ни рим ски бе сед ник и др жав ник 1. 

сто ле ћа пре н. е. У мла до сти је сте као 

ве о ма до бро обра зо ва ње. Шко ло вао 

се у Ри му, за тим у Ати ни и на остр ву 

Ро до су, где је учио фи ло зо фи ју и бесед 

ни штво. 

Ци це рон је у Ри му ра дио као адвокат, 

да би се по том укљу чио у по литич 

ки жи вот. Го ди не 63. пре н. е. изабран 

је за кон зу ла. Као кон зул спа сао 

је републику грађанског рата. Открио 

је за ве ру ко ју је, са ци љем да пре у зме 

власт, ско вао мла ди ари сто кра та Катилина. 

Разоткривање његових планова 

донело је Цицерону огроман углед. 

Док се јед не ве че ри вра ћао ку ћи, грађа 

ни су га по здра вља ли пље ска њем. 

Називали су га спаситељем домовине. 

Узвикивали су да му дугују захвалност 

јер их је осло бо дио озбиљ не опа сности. 

Цицерон се за време Цезарове диктатуре 

повукао из политичког живота. 

Из во ри бе ле же да је сво је вре ме посве 

ћи вао мла ди ма ко ји су же ле ли да 

се ба ве фи ло зо фи јом. Та ко ђе је са стављао 

и преводио филозофске списе. У 

по ли тич ки жи вот се по но во укљу чио 

на кон Це за ро вог уби ства (44. го ди не 

пре н. е.). По др жа вао је дик та то ро вог 

не ћа ка Ок та ви ја на про тив моћ ног 

Мар ка Ан то ни ја. У се на ту је одр жао 

че тр на ест го во ра про тив Ан то ни ја. 

На звао их је фи лип ика ма, по узо ру на 

Демостенове беседе против Филипа II. 

Ци це ро но во са ве зни штво са Ок та вијаном 

није дуго потрајало. До раздора 

је до шло ка да су Це за ров не ћак, Анто 

ни је и Ле пид скло пи ли спо ра зум о 

по де ли вла сти. Они су се су ро во обра 

чу на ли са свим про тив ни ци ма, међу 

ко ји ма је био и Ци це рон. Ок та вијан 

ни је ни шта ура дио да за шти ти свог 

до ско ра шњег са ве зни ка. Бе сед ник је 

убијен док је покушавао да побегне из 

Ри ма (кра јем 43. го ди не пре н. е.). 



и уса вр ша ва ло. Ри мља ни су, као и Хе ле ни, по себ но не го ва ли беседништво. 

Адвокати и државници морали су бити добри говорни 

ци. Нај чу ве ни ји бе сед ник до ба ре пу бли ке био је Ци це рон (1. 

век пре н. е.). 

Ко је био Цицерон? 

Исто ри ја 

Макета Рима 

110 

Исто ри ја је за у зи ма ла ва жно ме сто ме ђу на у ка ма у ста ром 

Ри му. По че ци ба вље ња исто ри јом се за ли су ду бо ко у про шлост. 

Вр хов ни све ште ни ци су сва ке го ди не у ка лен да ри ма бе ле жи ли 

најзначајније догађаје (ратни походи, поплаве, помрачења Месеца 

и Сун ца итд.). Из тих за пи са раз ви ли су се исто риј ски спи си.


Нај по зна ти ји рим ски исто ри ча ри жи ве ли су у до ба цар ства. 

Тит Ливије био је савременик Октавијана Августа. Историја Рима 

ко ју је на пи сао по чи ња ла је осни ва њем гра да и се за ла је до 

његовог времена. Написана је да подучи појединце и државу. Тит 

Ли ви је на сто јао је да по ка же ко је при ме ре тре ба сле ди ти и подра 

жа ва ти, а шта из бе га ва ти. 

Та цит је пи сао по чет ком 2. ве ка н. е. Он је ис ти цао да истори 

чар мо ра да пи ше без гне ва и при стра сно сти, али се сам то га 

ни је при др жа вао. Био је про тив ник цар ске вла сти. Сма трао је да 

је Ав густ Ри мља ни ма до нео мир по це ну гу бит ка сло бо де. 

Ко су били најпознатији римски историчари? 


Римљани су дали значајан допринос развоју ликовних уметности. 

Највише су постигли на пољу архитектуре. Римски градови 

у Италији и провинцијама знатно су се разликовали од грчких. 

Грађени су, попут хеленистичких, по строго одређеном плану. Две 

глав не ули це се кле су се под пра вим углом и град де ли ле на четири 

велике четврти. Свака четврт била је испресецана мрежом 

мањих улица. 

Сва ки рим ски град имао је фо рум, про стра ни трг. То је би ло 

сре ди ште по ли тич ког, при вред ног и вер ског жи во та. Фо ру ме су 

красили многобројни храмови, статуе царева и богова. Ту су биле 

и про дав ни це са ра зно вр сном ро бом, као и за нат ске ра ди о ни це. 

По се ти о ци фо ру ма мо гли су да се ди ве сла во лу ци ма. То су споме 

ни ци у об ли ку огром них ка пи ја, по ди за ни у знак се ћа ња на 

ве ли ке по бе де у ра то ви ма. 

Ме ђу нај зна чај ни је те ко ви не рим ских не и ма ра убра ја ју се и 

аква дук ти. Ови спо ме ни ци се и да нас мо гу ви де ти у не ким земљама 

савремене Европе. Служили су да градове у Италији и провин 

ци ја ма снаб де ва ју во дом. Ри мља ни су да ли ве ли ки до при нос 

раз во ју ва јар ства. До са вр шен ства су до ве ли из ра ду пор тре та. 

Остаци храма Марса Осветника 

Ав гу сто ви хра мо ви у Ри му 

Август се за време своје владавине 

побринуо да Рим буде најлепши град 

ста рог све та. Из гра дио је мно ге храмо 

ве, по зо ри ште, аква дук те и дру ге 

грађевине. Пред смрт се похвалио да 

је за те као град од ци га ла, а оста вља 

Рим од мер ме ра. Ње го ва гра ђе винска 

де лат ност опи са на је у овом одлом 

ку из из во ра. 

„По ди гао је ве ли ки број згра да, од 

којих су најпознатији храмови Марса 

Освет ни ка, Апо ло на и Ју пи те ра Громов 

ни ка. Од ре дио је да у Мар со вом 

хра му се нат од лу чу је о ра то ви ма... 

и да се ода тле ис пра ћа ју на ме сници 

ко ји од ла зе у сво је про вин ци је. 

Апо ло нов храм је са гра дио на ме сту 

сво је ку ће на Па ла ти ну. Ту је уда рио 

гром и вра чи су об ја сни ли да бог 

же ли да му се на том ме сту по диг не 

храм... Ју пи те ру Гро мов ни ку по светио 

је храм јер се спа сао из жи вот не 

опасности. Док је једном путовао ноћу, 

гром је уда рио тик уз ње го ву носиљ 

ку и убио ро ба ко ји је пред њом 

но сио све тиљ ку.“ 

Марс 

Римски аквадукт у данашњој Француској 


111 



Ца ре ви и вој ско во ђе, али и обич ни љу ди, при ка зи ва ни су она ко 

ка ко су за и ста и из гле да ли. Ако су, на при мер, би ли ста ри, то се 

ви де ло на пор тре ту. Рим ски ва ја ри су сво ју ве шти ну ис ка зи ва ли 

из ра ђу ју ћи рас ко шне ре ље фе, ко ји су кра си ли хра мо ве и сла волу 

ке. На њи ма су пред ста вља ни бо го ви или при зо ри из слав не 

рим ске про шло сти. 

Шта се све могло видети у римским градовима? 

Сва ко днев ни жи вот Ри мља на 

Инсула 

Сва ко днев ни жи вот Ри мља на до бро је по знат. Имућ ни љу ди 

живели су у раскошним вилама у градовима или на селу. Сиромашни 

ма су у гра до ви ма на рас по ла га њу би ле тзв. ин су ле. Ви со ке 

неколико спратова, подсећале су на данашње стамбене зграде. У 

приземљу инсула биле су смештене продавнице и занатске радио 

ни це. На спра то ви ма су се мо гли из нај ми ти ста но ви. 

Рим ска го зба 

Углед ни Ри мља ни су сва ко днев но ужи ва ли уз 

бо га те тр пе зе. Овај текст опи су је јед ну рас ко шну 

го збу. 

„Заузесмо места за трпезом. Дечаци из Александрије 

полише нам руке водом коју су расхладили 

сне гом. Дру ги су уре ђи ва ли на ше но ге и пе ва јући 

се кли нам за нок ти це. Ко год би шта за тра жио, 

роб би му пе ва ју ћи при нео. Кад су сви за у зе ли 

ме ста, до не со ше бо га то пред је ло. На по слу жавни 

ку се на ла зио брон за ни ма га рац са би са га ма 

на пу ње ним с јед не стра не цр ним, а с дру ге зеле 

ним ма сли на ма. Ту је био и сре бр ни ро штиљ 

на ко ме су цвр ча ле ко ба си це... Он да су ро бо ви 

до не ли у кор пи пу ној сла ме па у но ва ја ја. Кад су 

гости отклонили љуску, унутра су налазили дебелу 

гр му шу по хо ва ну у жу ман це ту и до бро по су ту 

би бе ром. Слу жи ли су нас ви ном и ме дом. Ви но је 

би ло сто го ди шње. Он да при не со ше ве ли ки послу 

жав ник с ра зним је ли ма од ме са, ри бе и пи те. 

Не ки мла ди Егип ћа нин раз но сио је врућ хлеб... На 

до њем де лу по слу жав ни ка на ла зи ли су се уго јени 

пи ли ћи и зец укра шен кри ли ма. Око ње га су 

пливале пржене рибе на које је падао забиберени 

ка ви јар. Роб је, у рит му ор ке стра, се као пе че ње... 

А он да уне ше огром ни по слу жав ник на ко ме се 

налазио дивљи вепар огромних размера и у корпицама 

урме. Наоколо прасићи од печеног теста, 

пред ви ђе ни да се де ле го сти ма за успо ме ну...“ 

Петроније, Сатирикон 

(одељак„Трималхионова гозба”) 



Двобој гладијатора 

112 

Ис хра на обич них рим ских гра ђа на би ла је ве о ма скром на. На 

њиховим трпезама најчешће су биле житарице, месо, разне врсте 

во ћа и по вр ћа. Ју тар њи и по днев ни обро ци би ли су оскуд ни, а 

вечерњи нешто обилнији. Насупрот томе, богати Римљани често 

су при ре ђи ва ли го збе на ко ји ма су се слу жи ле ра зно вр сне ђа кони 

је: мор ски је же ви, пе че ни је лен, ку ва ни ној или фла мин го итд. 

Стари Римљани су посебну пажњу поклањали вежбању и нези 

те ла. Тај њи хов став од ра жа ва из ре ка „у здра вом те лу здрав дух”. 

Рим ски гра до ви има ли су јав на ку па ти ла – тер ме. У њи ма су се 

Ри мља ни од ма ра ли и опу шта ли. 

Упоредите живот богатих и сиромашних Римљана.


Мно ги Ри мља ни су сло бод но вре ме про во ди ли по сма тра ју ћи 

гла ди ја тор ске бор бе. Оне су при ре ђи ва не ши ром цар ства, чак и 

у нај за ба че ни јим гра до ви ма уда ље них про вин ци ја. Гла ди ја то ри 

су се бо ри ли из ме ђу се бе или про тив ди вљих зве ри (ла во ва, тигро 

ва, но со ро га итд.). Уко ли ко је цар при су ство вао представи, 

гладијатори, када би ушли у арену, по здра вља ли су га ре чи ма: 

„Царе, поздрављају те они који ће умрети.” Најуспешнији гладијато 

ри мо гли су да се из бо ре и за сло бо ду. Уко ли ко би од ца ра или 

го спо да ра до би ли др ве ни мач, би ли су осло бо ђе ни. 

Статуета Меркура, гласника 

богова, пронађена у Текији 

код Ђердапа 

Остаци царске палате у Гамзиграду 

Кул тур ни жи вот про вин ци ја 

цен трал ног и се вер ног Бал ка на 

До се ља ва ње рим ских гра ђа на у про вин ци је цен трал ног и север 

ног Бал ка на под ста кло је њи хо ву ро ма ни за ци ју. Ста ро се део 

ци су при ми ли рим ски на чин жи во та и оби ча је. По че ли су да 

користе латински језик и писмо. Прихватили су и римске богове: 

Ју пи те ра, Ју но ну, Ми нер ву, Неп ту на и дру ге. У њи хо ву част поди 

за ли су хра мо ве и ва ја ли ста туе. Рим ски ути цај осе ћао се и у 

ар хи тек ту ри, ва јар ству и сли кар ству. О то ме, мно штвом спо мени 

ка, све до чи и цар ска па ла та у Гам зи гра ду код За је ча ра, из грађе 

на по чет ком 4. ве ка н. е. 

Један од најзначајнијих римских градова на подручју данашње 

Ср би је био је Сир ми јум (Срем ска Ми тро ви ца). У 4. и 5. ве ку н. е. 

био је зна чај но вој но и при вред но сре ди ште. У Сир ми ју му се нала 

зи ла лу ка ду нав ске реч не фло те. Ту је би ла и ра ди о ни ца за израду 

оружја, као и ковница новца. У Сирмијуму су често боравили 

ца ре ви. Сто га је у гра ду ни кла рас ко шна па ла та. Ар хе о ло зи су у 

Срем ској Ми тро ви ци от кри ли и остат ке хи по дро ма, где су грађа 

ни ужи ва ли по сма тра ју ћи тр ке дво ко ли ца. 

Које су тековине римске цивилизације прихватили 

становници провинција централног и северног Балкана? 

113 

Дионис, мозаик из Гамзиграда 


хи по дром – гра ђе ви на где се одржа 

ва ју тр ке ко ња и дво ко ли ца 

Па ла тин – је дан од се дам рим ских 

бре жу ља ка 

гр му ша – вр ста пти це 




Верска схватања античког света одликовао је политеизам. Наро 

ди Ста рог ис то ка, Гр ци и Ри мља ни по што ва ли су ве ли ки 

број бо го ва. Је ди ни из у зе так би ли су Је вре ји. Они су ве ро ва ли 

да по сто ји са мо је дан бог – Ја хве, тво рац све та и људ ског ро да. 

Распеће из прве половине 5. века 

5.ХРИШЋАНСТВО 

Исус Хри стос 


За вре ме вла да ви не Ав гу сто вог на след ни ка Ти бе ри ја, у Римском 

царству појавила се нова једнобожачка вера. То је било хришћанство, 

названо по оснивачу Исусу Христу. Он се, пре ма преда 

њу, ро дио у гра ду Ви тле је му у про вин ци ји Ју де ји, у три де се тој 

го ди ни Ав гу сто ве вла да ви не. Не по сред но пре ње го вог ро ђе ња 

на не бу се по ја ви ла зве зда па да ли ца. Био је то пред знак до ла ска 

си на Бож јег на ово зе маљ ски свет. Ве ро ва ло се, на и ме, да је Исус 

син Бож ји, по слат да смрт не љу де из ба ви од гре хо ва. 




апо сто ли – Хри сто ви уче ни ци 

Исус позива прве ученике 

114 

Када се и где појавило хришћанско учење? 

Исус Христос је врло брзо стекао велики број следбеника. Путо 

вао је Па ле сти ном у прат њи 12 уче ни ка (апо сто ла) и ши рио 

своје учење. Чуда која је према предању чинио, учврстила су увере 

ње да је он за и ста син Бож ји. На јед ној свад би је во ду пре творио 

у вино да би напојио многобројне госте. Другом приликом је 

на чудесан начин нахранио мноштво људи: пошто је благословио 

пет хлебова и две рибе, апостоли су њима нахранили пет хиљада 

Хри сто вих след бе ни ка. Јед но од нај ве ћих чу да је вас кр се ње Лаза 

ре во. Ла зар је био са хра њен у јед ном се лу бли зу Је ру са ли ма. 

До шав ши до ње го вог гро ба Исус је на ре дио да се са ула за укло ни 

пло ча. За тим је по ди гао очи ка не бу и ре као: „Ла за ре, иза ђи напо 

ље.” Ла зар је истог тре на ожи вео и иза шао из гро ба. 

Ши ре ње но вог вер ског уче ња за бри ну ло је на ме сни ка Ју деје 

Пон ти ја Пи ла та. Он је на ре дио да се Исус Хри стос ухап си. 

Осу дио га је на смрт ра за пи ња њем на крст, као што су тра жи ли


је вреј ски све ште ни ци. По што је осу ђен, рим ски вој ни ци су на 

Христову главу положили круну од трња. Ругајући му се, поздравља 

ли су га ре чи ма: „Здра во, ца ре Је вре ја!” Исус Хри стос био је 

приморан да кроз улице Јерусалима на леђима носи тежак дрвени 

крст. До нео га је до бр да Голготе, где је рас пет 33. го ди не н. е. 

Исус је на кр сту тр пео стра шне му ке, а из дах нуо је уз ре чи: „Оче, 

у ру ке тво је пре да јем дух свој!” Са хра ни ли су га ње го ви уче ни ци. 

По сле три да на Исус Хри стос је, пре ма пре да њу, вас кр снуо, тј. 

устао из гро ба и при дру жио се сво ме оцу у цар ству не бе ском. 

Препричајте како је свој живот завршио Исус Христос. 

„Добри пастир“, хришћански мозаик 

Хри шћан ско уче ње 

Осно ве хри шћан ског уче ња из ло же не су у Би бли ји. Ова света 

књи га са сто ји се из две це ли не: Ста рог и Но вог за ве та. Ста ри 

за вет, по ред оста лог, са др жи и мно го број на про ро чан ства ко ја 

су на ја вљи ва ла Хри стов до ла зак ме ђу љу де. У Но вом за ве ту запи 

са на су основ на на че ла хри шћан ске ве ре. Ње гов нај зна чај ни ји 

део су четири јеванђеља. То су спи си у ко ји ма су апо сто ли (Ма теј, 

Мар ко, Лу ка и Јо ван) опи са ли жи вот и стра да ња сво га учи те ља 

Ису са Хри ста. 

Хри шћа ни су ве ро ва ли да по сто ји са мо је дан бог – Бог Отац, 

тво рац све та и људ ског ро да. Сви су љу ди пред њим јед на ки. Међу 

њи ма ни је би ло раз ли ке, би ло да су бо га ти или си ро ма шни, 

сло бод ни или ро бо ви. 

Се дам хри шћан ских вр ли на 

1. Смер ност 

2. Да ре жљи вост 

3. Мо рал на чи сто та 

4. Чо ве ко љу бље 

5. Уз др жљи вост 

6. Тр пе љи вост 

7. Ис трај ност у ве ри и мо ли тви 

У каквој су вези хришћанско учење и Библија? 

Ши ре ње хри шћан ства у Рим ском цар ству 

Апо сто ли су, по сле стра да ња и вас кр сну ћа Ису со вог, ши рили 

хришћанство. Путовали су Римским царством проповедајући 

но ву ве ру. Хри шћан ство је нај пре ухва ти ло ко рен у ис точ ним 

про вин ци ја ма, а за тим се по сте пе но ра ши ри ло и на за па ду. Прихватали 

су га људи који више нису веровали у старе богове. Међу 

њи ма је би ло ро бо ва, си ро ма шних, се ља ка, тр го ва ца, за на тли ја, 

вој ни ка, али и љу ди пле ме ни тог по ре кла. 

Ко је све у Римском царству прихватао хришћанско учење? 

Про го ни хри шћа на 

Римски цареви у почетку нису обраћали много пажње на хришћан 

ство. Сма тра ли су га јед ним од мно го број них вер ских учења 

са ис то ка. Ка ко је број вер ни ка не пре кид но ра стао, по је ди ни 

115 

Хришћански натпис, мозаик 




вла да ри по че ли су да про го не хри шћа не. То су чи ни ли за то што 

је хри шћан ство пред ста вља ло опа сност по рим ску др жа ву. Исусови 

следбеници нису поштовали римске богове. Осим тога, нису 

при зна ва ли ца ре ве за бо жан ства. На тај на чин су под ри ва ли 

те ме ље рим ске др жа ве. 

Пр ви цар ко ји је про го нио хри шћа не био је Нерон (средина 1. 

ве ка н. е.). Исто ри чар Та цит бе ле жи да је за вре ме ње го ве вла дави 

не у Ри му из био ве ли ки по жар. Ва тра је ве о ма бр зо про гу та ла 

ве ли ки део гра да. Не рон је за ову стра шну не сре ћу окри вио хришћа 

не и на ре дио њи хов про гон. 

Про го ни хри шћа на би ли су на ро чи то же сто ки у 3. ве ку н. е. 

След бе ни ци Ису со вог уче ња сви ре по су му че ни: спа љи ва ни су 

на ло ма ча ма, ра за пи ња ни на кр сто ве, ба ца ни у ре ке са ка ме њем 

око но гу. У цир ку си ма ши ром цар ства при ре ђи ва не су пред ставе 

у ко ји ма су хри шћа ни ба ца ни из глад не лим ди вљим зве ри ма. 

По след њи цар ко ји је про го нио хри шћа не био је Ди о кле ци јан. 

Објасните због чега су римски цареви прогонили 

хришћане. 

Колосеум у Риму, место 

страдања хришћана 

Сим бо ли ра ног хри шћан ства 

Хришћанима је све до почетка 4. века н. е. било забрањено да исповедају 

своју веру. Они су се због тога скупљали у тајности, у подземним ходницима, 

који се називају катакомбе. Ту су се молили Богу и сахрањивали своје мртве. 

У ка та ком ба ма се и да нас мо гу ви де ти сли ке и зна ци ко ји су би ли разу 

мљи ви са мо хри шћа ни ма. Си дро је би ло сим бол на де, јер су апо сто ли 

под у ча ва ли да је на да си гур но и по у зда но си дро ду ше. Брод је озна ча вао 

цр кву. Је дан хри шћан ски пи сац за пи сао је сле де ће: „Овај свет је уз бур ка но 

мо ре. У ње му је цр ква као брод ко ји мор ски та ла си за пљу ску ју, али га не пота 

па ју.“ Ри ба је би ла сим бол ћу та ња, док је јаг ње пред ста вља ло са мог Ису са 

Хри ста. Он се у је ван ђе љи ма на зи ва Јаг ње том Бож јим ко је на се бе при ма 

све гре хе све та. 



По бе да хри шћан ства 

Велики прогони нису могли да зауставе ширење хришћанства 

у Римском царству. Видевши огромну снагу нове вере, Константин 

Ве ли ки схва тио је да ће цар ство са мо оја ча ти уз по др шку 

хри шћа на и њи хо ве цр кве. Због то га је 313. го ди не н. е. до нео 

Ми лан ски едикт. Овом на ред бом хри шћан ство је из јед на че но 

са паганством. Хришћанима је допуштено да слободно проповеда 

ју сво је уче ње. 

Ма ње од сто го ди на по сле Ми лан ског едик та, хри шћан ство 

је по ста ло је ди на зва нич на ре ли ги ја Рим ског цар ства. Цар Тео 

до си је I је 391. го ди не н. е. за тво рио све хра мо ве и за бра нио 

по што ва ње па ган ских бо го ва. 

Који је владар хришћанство прогласио једином званичном 

религијом Римског царства? 

116 

Теодосије I 

„По бе ди ћеш под овим зна ком“ 

У из во ри ма за исто ри ју Рим ског 

цар ства са чу ва но је пре да ње пре ма 

ко ме се ца ру Кон стан ти ну Ве ли ком, 

пред јед ну бит ку, на не бу ука зао крст 

у пла ме ну. На кр сту је ста јао нат пис: 

„По бе ди ћеш под овим зна ком.“ Констан 

тин у по чет ку ни је знао шта је то 

зна чи ло. У сну му се ја вио Исус Христос 

и ре као да знак ко ји је ви део 

на не бу ста ви на че ло сво је вој ске. 

Цар је на ре дио да се на пра ви ве лики 

крст да се но си за јед но са рат ним 

бар ја ци ма. То му је, пре ма ле ген ди, 

до не ло по бе ду над не при ја те љи ма. 


едикт – цар ска на ред ба


До ба до ми на та по че ло је вла да ви ном ца ра Ди о кле ци ја на. 

За хва љу ју ћи ме ра ма ко је је пред у зео, Рим ско цар ство изашло 

је из кри зе ко ја га је по тре са ла то ком 3. ве ка. Уво ђе ње новог 

по ре ског си сте ма и едикт о це на ма до при не ли су об но ви 

при вред ног жи во та. Оја ча на је и учвр шће на и цар ска власт. За 

вре ме ца ра Кон стан ти на те жи ште цар ства пре не то је на ис ток. 

Основана је нова престоница – град Константинополис. 

Шлем римског војника 

6.ПРОПАСТ АНТИЧКОГ СВЕТА 

На се ља ва ње вар ва ра на 

те ри то ри ји Рим ског цар ства 

Варвари су притискали границе Римског царства од самог њего 

вог осни ва ња. Гер ма ни и при пад ни ци дру гих на ро да нај че шће 

су пре ла зи ли пре ко ве ли ких ре ка – Ду на ва и Рај не. Про ди ра ли 

су дубоко у провинције, пљачкајући и пустошећи све пред собом. 

Из во ри бе ле же да су у 3. ве ку н. е. на ју гу сти за ли све до Аха је, 

тј. Грч ке. 

При ро да вар вар ских на па да на Рим ско цар ство из ме ни ла се 

у 4. ве ку н. е. Вар ва ри су се ра ни је, по сле пљач ка ња, са пле ном и 

за ро бље ни ци ма по вла чи ли са рим ске те ри то ри је. Вра ћа ли су се 

у сво ја ста ни шта ван рим ских гра ни ца. Са да су са со бом во ди ли 

сво је по ро ди це и че сто оста ја ли у опу сто ше ним обла сти ма. Насе 

ља ва ње вар ва ра на рим ској те ри то ри ји под сти ца ли су и ца реви. 

Не ки од њих су им до пу шта ли да се на ста не у по гра нич ним 

про вин ци ја ма. На се ље ни ци су има ли оба ве зу да се ба ве зе мљорадњом 

и штите границе. На тај начин је обезбеђено обрађивање 

на пу ште не зе мље, али и од бра на цар ства. 

Због чега су римски цареви насељавали варваре на 

територији царства? 

Германски војсковођа у служби 

римског цара 

Ве ли ка се о ба на ро да 

Ве ли ка се о ба на ро да је про цес про до ра и на се ља ва ња вар варских 

племена на територију Римског царства. Талас сеоба покрену 

ли су Хуни, ра то бор но пле ме по ре клом са ис то ка, из азиј ских 

Борба Римљана и варвара 



117


сте па. Они су 375. го ди не н. е. про шли кроз Вра та на ро да, равни 

цу из ме ђу пла ни не Ура л и Ка спиј ског је зе ра. Про дор Ху на у 

Евро пу до вео је до ве ли ког по ме ра ња дру гих пле ме на. На уда ру 

су се нај пре на шла она ко ја су жи ве ла у пре де ли ма се вер но од 

Цр ног мо ра и Ду на ва. 

Објасните како је почела велика сеоба народа. 

Го ти 

Валенс 

Теодосије I са породицом 

Међу варварима које су Хуни угрожавали били су и Готи. Они 

су жи ве ли се вер но од до њег то ка Ду на ва. Пред на ле том хун ских 

хор ди спу сти ли су се на Ду нав, гра ни цу Рим ског цар ства. Цар 

Ва ленс им је до пу стио да пре ђу ре ку и да се на се ле на рим ској 

те ри то ри ји (376. го ди не н. е.). До би ли су зе мљу на об ра ђи ва ње, 

уз оба ве зу да да ју од ре ђен број вој ни ка. 

Го ти су убр зо по ста ли не за до вољ ни сво јим по ло жа јем. На рочи 

то су се жа ли ли на по на ша ње рим ских чи нов ни ка јер их ови 

нису снабдевали намирницама. Сметало им је и то што су њихова 

де ца про да ва на у ро бље. Не мир ни Го ти су се на кра ју окре ну ли 

пљачкању области у којима су били насељени. То је довело до суко 

ба са рим ском вој ском. Ри мља ни су пре тр пе ли стра шан по раз 

у бо ју код гра да Ха дри ја но по ли са (378. го ди не н. е.). У бор би је 

из ги ну ло мно штво ле ги о на ра, а пао је и сам цар Ва ленс. Го ти су 

после победе код Хадријанополиса наставили да харају римским 

провинцијама. На удару се нашла и Горња Мезија. Када је коначно 

скло пљен мир, вар ва ри су по но во на се ље ни на рим ској те ри тори 

ји, са истим оба ве за ма као и ра ни је. 


Какав је био исход битке код Хадријанополиса? 


По де ла Рим ског цар ства 

Варварски ратник 

Рим ско цар ство је то ком 4. ве ка би ло оп хр ва но спољ ним и 

уну тра шњим опа сно сти ма. Вар ва ри су на па да ли гра ни це и насе 

ља ва ли се на рим ској те ри то ри ји. У про вин ци ја ма су из би ја ле 

по бу не про тив цар ске вла сти. Ове не да ће до ве ле су до по де ле 

царства, крајем 4. века н. е. Један владар није могао истовремено 

да од би ја и су зби ја на па де вар ва ра и да у по кор но сти др жи провинције. 

Због тога је 395. го ди не н. е., после смрти цара Теодосија 

I, Римско царство подељено између његових синова. Хонорију 

су при па ле за пад не, а Ар ка ди ју ис точ не про вин ци је. Гра ни ца између 

Западног и Источног римског царства прелазила је преко 

Бал кан ског по лу о стр ва. Во ди ла је од Син ги ду ну ма на се ве ру до 

Бо ке Ко тор ске на ју гу. 

Када је и због чега дошло до поделе Римског царства? 

118


Ху ни 

Сре ди ном 5. ве ка н. е. Рим ско цар ство би ло је су о че но са новом 

опа сно шћу. Ху не је ује ди нио Ати ла, зва ни Бич Бож ји. Он је 

успоставио хунску превласт у пределима северно од Црног мора 

и Ду на ва. По ко рио је вар вар ска пле ме на на огром ном про сто ру 

од Ка спиј ског је зе ра, на ис то ку, до Ал па, на за па ду. 

Наведите ко је носио надимак Бич Божји. 

На уда ру Ху на нај пре су се на шле про вин ци је Бал кан ског полу 

о стр ва. Рим ска вој ска ни је мо гла да за у ста ви хор де ко је су неми 

ло срд но пу сто ши ле и па ли ле све пред со бом. Ху ни су у овим 

по хо ди ма ра зо ри ли го то во све зна чај ни је рим ске гра до ве на тлу 

да на шње Ср би је. Опљач ка ли су Сир ми јум, Син ги ду нум, Ви мина 

ци јум и На ис. Из во ри бе ле же да су вар ва ри би ли ве о ма вич ни 

опсадама. Користили су опсадне куле, овнове за разбијање капија, 

ле стве за пе ња ње на бе де ме итд. 

Пошто је иза себе оставио пустош на Балканском полуострву, 

Ати ла се упу тио у за пад не обла сти Рим ског цар ства. Про ва лио 

је у Га ли ју, али је за у ста вљен у бо ју на Ка та ла ун ским по љи ма 

(451. го ди не н. е.). Глав ни ну рим ске вој ске ко ја је по ра зи ла Ху не 

чи ни ли су вар ва ри. 

Рим ско цар ство је од хун ске опа сно сти спа сла Ати ли на из ненад 

на смрт 453. го ди не н. е. Хун ска пре власт се вер но од Цр ног 

мора и Дунава није га дуго надживела. Савез варварских племена 

ко ји је Ати ла ство рио убр зо се рас пао. 

Када је и где заустављен продор Хуна у Римско царство? 

Про паст За пад ног рим ског цар ства 

Тери то ри ју За пад ног рим ског цар ства су у 5. ве ку н. е. пре плави 

ла гер ман ска пле ме на. Вар ва ри су се на се ља ва ли у гал ским и 

шпан ским про вин ци ја ма и у се вер ној Афри ци. Не ки од њих су 

пред у зи ма ли пљач ка шке по хо де све до Ита ли је и са мог Ри ма. 

Је дан од нај стра шни јих на па да на Рим за бе ле жен је 455. го ди не 

н. е. Град су на па ли и опља ча ли Ван да ли. Иза се бе су оста ви ли 

та кву пу стош да из раз ван да ли зам и да нас озна ча ва ра за ра ње и 

уни шта ва ње кул тур них до ба ра. 

За пад но рим ско цар ство су у 5. ве ку н. е. по тре са ле и не прекид 

не бор бе за пре сто. Во ди ле су их гер ман ске вој ско во ђе у служби 

ца ре ва. По след њег рим ског ца ра, Ро му ла Ав гу сту ла, 476. 

го ди не н. е. с пре сто ла је зба цио гер ман ски за по вед ник Одо а- 

кар. На те ри то ри ји За пад ног рим ског цар ства по том су осно ване 

вар вар ске кра ље ви не. Ита ли јом и Шпа ни јом вла да ли су Го ти, 

Афри ком Ван да ли, а Га ли јом Фран ци. Ис точ но рим ско цар ство 

је под на зи вом Ви зан ти ја оп ста ло још хи ља ду го ди на. 

Атила 

Хун ски вој ско во ђа Ати ла био је 

страх и тре пет за Рим ско цар ство у 

5. ве ку н. е. Је дан ви зан тиј ски пи сац 

опи сао је ње гов из глед, др жа ње, пона 

ша ње и рат нич ке спо соб но сти. 

Ати ла је, пре ма ње го вим ре чи ма, 

био поносита држања, необично немир 

на по гле да. Сва ки ње гов по крет 

из ра жа вао је охо лост због ње го ве 

си ле. За љу бљен у ра то ва ње, он је 

ипак штедео своје снаге. Био је спосо 

бан да раз ми шља и при сту па чан 

за мо ли о це. Био је ве ран за да тој речи. 

Ње гов ма ли раст, ши ро ке гру ди, 

круп на гла ва, сит не очи, проређена 

бра да, на ко стре ше на ко са, пре ви ше 

кра так нос, цр на пут – све су то би ли 

зна ци ко ји су ода ва ли ње го во по рекло. 

Иако је ње го вој при ро ди би ло 

свој стве но да пред у зи ма ве ли ке поду 

хва те, ње го ва од ва жност би ла је 

тим ве ћа јер је про на шао Мар сов 

мач... Про на шао га је на сле де ћи начин. 

Не ки чо ба нин при ме тио је да му 

ју ни ца хра мље. Сле де ћи траг кр ви, 

до шао је до ме ста где је жи во ти ња 

па сла и где је ра се кла но гу. Чо ба нин 

је на том ме сту от ко пао мач и од мах 

га је од нео Ати ли. Он се об ра до вао 

јер је тим по кло ном по ста вљен за 

вла да ра чи та вог све та. Мар со вим 

ма чем је, на и ме, до био не из мер ну 

вој нич ку моћ. 


ван да ли зам – ра за ра ње и уни штава 

ње кул тур них до ба ра 

Вандалски 

ратник 

Када је дошло до пропасти Западног римског царства? 



119



А 


1. 

Када је, према предању, основан Рим? 

Ко су конзули? 

Због чега је значајна битка код града Беневента? 

Како се називала основна јединица римске војске? 

Ко је био Ханибал? 

Који су народи живели на Балканском полуострву пре римског освајања? 

Због чега је значајна владавина Октавијана Августа? 

Када је владао цар Диоклецијан? 

Које градове су Римљани основали на подручју данашње Србије? 

Како се назива врховни римски бог? 

Ко је био Цицерон? 

Каква је била архитектура римских градова? 

Како су се називали Христови ученици и колико их је било? 

Шта је Библија и од чега се састоји? 

Ко је и због чега донео Милански едикт? 

На шта се односи израз „Врата народа”? 

Када се одиграла битка код Хадријанополиса? 

Како је настао израз вандализам? 



Савремена статуа галског вође Верцингеторикса 

120


Б 


1. 

По ве жите да ту ме на лен ти са до га ђа ји ма. 

753. г. 


509. г. 


275. г. 


216. г. 


44. г. 


31. г. 


27. г. 


33. г. 

н. е. 

330. г. 

н. е. 

451 г. 

н. е. 

1) Битка код Кане 2) Убиство Јулија Цезара 3) Легендарно оснивање Рима 4) Битка код Беневента 

5) Битка на Каталаунским пољима 6) Оснивање Константинополиса 7) Оснивање Римске 

републике 8) Почетак владавине Октавијана Августа 9) Распеће Исуса Христа 10) Римско 

освајање Египта 

2. 

Повежите линијама личности са одговарајућим појмовима: 

Ромул и Рем 

Пир 

Ханибал 

Јулије Цезар 

Трајан 

Вергилије 

Константин Велики 

Ромул Августул 

Милански едикт 

Битка код Беневента 

Пропаст Западног римског царства 

Други пунски рат 

Енеида 

Оснивање града Рима 

Освајање Галије 

Дачки ратови 

ЗАНИМЉИВОСТИ 

Зе мљо трес у Ан ти о хи ји 

По чет ком 2. ве ка н. е. ис точ ни део Сре до мља био је по го ђен ра зор ним зе мљо тре сом. 

зе- 

Је дан рим ски исто ри чар за бе ле жио је да су 

том при ли ком стра да ли мно ги гра до ви, а највише 

Антиохија у провинцији Сирији. 

„Нај пре се, из не на да, за чу ла стра шна бу ка, а 

за тим је усле дио сна жан по трес. Зе мља се узди 

гла, а згра де су по ле те ле у ва здух. Не ке су 

са мо по диг ну те и од мах су па да ле раз би ја јући 

се у ко ма де, док су дру ге ба ца не та мо-амо 

као да их но си мо ре. Тре сак дрв не гра ђе ко ја 

се мр ви ла и ло ми ла, цре по ва и ка ме ња, био је 

за стра шу ју ћи. По ди гла се не ви ђе на пра ши на 

од ко је се ни шта ни је мо гло ви де ти, ни ти чу ти. 

У не ким слу ча је ви ма је чак и др ве ће, за јед но 

са ко ре њем, ле те ло у ва здух. Број љу ди ко ји су 

страдали био је неизмеран. Грађа која се рушила 

усмр ти ла је огром но мно штво, а мно ги су се 

угу ши ли под ру ше ви на ма...“ 

121 




3. 

Погледајте илустрације римских богова, одговорите 

на питања и решите задатак. 

Како се звао римски бог рата? 

За шта је била „задужена“ богиња 

Јунона? 

Под чијим се утицајем развијала 

римска религија? 

Подсетите се хеленских богова и 

нађите им парове у римској религији. 

Јупитер Јунона Марс 

В 


1. 

Обновите лекцију „Оснивање и успон Рима”. Подсетите се основних 

појмова као што су: република, конзули, сенат, народна скупштина, 

патрицији, плебејци, Латини, Етрурци, Тарент. 


2. 

Објасните везу између дисциплине и увежбаности римских легија и 

претварања Средоземног мора у „римско језеро”. Уочите узрочно-последичне 

везе између опадања привреде, грађанских ратова, надирања варвара 

и пропасти Западног римског царства. 


3. 

Погледајте илустрације, одговорите на 

питања и решите задатак. 

Крст 

Зашто римски цареви у почетку нису обраћали 

пажњу на хришћанство? 

Шта су јеванђеља? 

Размислите какав је био однос Константина 

Великог према хришћанима. 

Због чега је хришћанство крајем 4. века н. е. 

постало једина званична религија Римског 

царства? 

Покушајте да се сетите још неке једнобожачке 

религије осим хришћанства. 

Библија 


122 

Распеће Христа


Г 


1. 

ЗАДАТАК: Прочитајте одломак из извора и решите задатке. 

Овлашћења конзула 

Историчар Полибије (2. век 

пре н. е.) описао је овлашћења 

и дужности конзула у старом 

Риму: 

„У Риму конзули управљају 

свим државним пословима. 

Све хитне ствари износе на 

расправу у сенату и брину 

се за спровођење сенатских 

одлука. Њихова је дужност 

да сазивају скупштине. Они 

им износе предлоге и брину 

се за спровођење њихових 

одлука. Што се тиче рата, 

власт конзула је ту скоро неограничена. 

Они одређују величину 

савезничких трупа, постављају 

официре, позивају 

грађане у војску. Поред тога, 

на ратним походима могу да 

изричу казну сваком војнику 

под њиховом командом. 

Државна благајна им је потпуно 

на располагању – троше 

онолико колико сами одлуче.“ 

Наведите овлашћења 

конзула у миру. 

Наведите овлашћења 

конзула у рату. 

2. 

ЗАДАТАК: Прочитајте одломак из извора, одговорите на питања и решите 

задатке. 

Римски град 

Римљани су широм своје државе оснивали 

многе градове. Сви су грађени по одређеном 

плану. Један римски архитекта изложио је 

главна начела за избор места и подизање 

бедема: 

„Када се подижу градске зидине, треба 

најпре изабрати врло здраво место. Добро 

је када то место није изложено ни магли, 

ни мразу. Треба да је окренуто према оним 

странама света које нису сувише топле, ни 

сувише хладне. Избегава се близина мочвара. 

Околина града треба да буде плодна ради 

прехране становништва. Води се рачуна и о 

томе да ли добри путеви, пловне реке или лука 

на мору олакшавају прилаз граду. 

Темељи треба да буду шири од зидина које ће 

се на њима подићи. Куле се са спољне стране 

толико истурају напред да се непријатељ са 

бокова може тући и десно и лево кад хоће да 

се примакне зиду. Непријатељу не сме да буде 

лак пут до зидина и зато се град мора дизати 

на стрмини.“ 

Шта је било најважније приликом избора места за оснивање града? 

Објасните зашто је било пожељно да околина града буде плодна. 

Какав треба да буде прилаз граду? 

На који се начин град бранио од непријатеља? 

Подсетите се како је изгледао сваки римски град. 

Размислите да ли данашњи градови испуњавају основна начела изложена у овом тексту. 



123



Д 



Направите видео-презентацију Сирмијума, Сингидунума, 

Виминацијума или Наиса. Организујте излет или екскурзију 

и обиђите римско наслеђе у Сремској Митровици, 

Београду, Костолцу и Нишу. 


Диоклецијан 

Поделите се у групе, на пијаци и у продавници забележите цене животних 

намирница које се спомињу у наведеном одломку из Диоклецијановог 

едикта о ценама. Распитајте се и о вредности дневница 

мајстора и учитеља. Упоредите висину цена намирница некада и данас 

и уочите које су најскупље а које најјефтиније. Исто урадите и са дневницама 

мајстора и учитеља. 

Едикт о ценама 

„пшеница – 10 килограма – 100 денарија, 

јечам – 10 килограма – 60 денарија, 

свињетина – 300 грама – 12 денарија, 

говедина – 300 грама – 8 денарија, 

морска риба – 300 грама – 24 денарија, 

речна риба – 300 грама – 12 денарија, 

шкољке – 100 комада – 100 денарија, 

столар – дневно – 50 денарија, 

молер – дневно – 75 денарија, 

пекар – дневно – 50 денарија, 

учитељ – по дечаку месечно – 75 денарија.“ 

Римски касапин 

денарији – римски новац 



753. 

Оснивање 

Рима 

509. 27. 


републике 

1. 1. 

п р е н о в е е р е новa ерa 

ДОБА ЦАРСТВА 

ДОБА КРАЉЕВА ДОБА РЕПУБЛИКЕ ПРИНЦИПАТ ДОМИНАТ 


царства 

284. 

476. 

Пад Западног 

римског царства 

Лента времена – стари Рим 

124


Остаци римског града у северној Африци 


•• 

Римска цивилизација развијала се упоредо с великим догађајима грчке и хеленистичке историје. 

Према предању, Рим је основан 753. године пре н. е. Током 5. и 4. века пре н. е. од града-државе 

израстао је у моћну силу. 

•• 

Римом су прво управљали краљеви, а потом је успостављено ново државно уређење – 

република, којом су управљала двојица конзула. 

•• 

Римски грађани су се делили на патриције (аристократе) и плебејце (обичан народ). Осим њих, 

постојали су робови. 

•• 

После битке код Беневента (275. године пре н. е.), Римљани су загосподарили читавим 

Апенинским полуострвом. 

•• 

Основна јединица римске војске звала се легија и бројала је око 6.000 људи. 

•• 

Када су покорили Апенинско полуострво, Римљани су ушли у сукоб са моћном државом на 

северу Африке – Картагином (Пунски ратови). Картагинска војска, под вођством Ханибала, је са 

севера, преко Алпа, ушла у северну Италију. Римљани су коначно сломили Картагину средином 

2. века пре н. е. 

•• 

Балканско полуострво су освојили крајем 1. века пре н. е. 

•• 

У 1. веку пре н. е. Рим су потресали грађански ратови. У тим сукобима је победу над Помпејем 

однео Јулије Цезар и изабран је за доживотног диктатора. 

•• 

Римско државно уређење пролазило је кроз доба принциата (од 1. века пре н. е. до 3. века н. е.), 

потом кроз доба домината (од краја 3. века н. е. до пада Западног римског царства (476. године н. е.). 

•• 

Римљани су дали огроман допринос у развоју правне науке. 

•• 

Цар Константин Велики доноси 313. године н.е. Милански едикт којим се хришћанима допушта 

да слободно проповедају своју веру. 

•• 

Римско царство је 395. године подељено на Западно и Источно римско царство. 

•• 

Западно римско царство је пало 476. године. Последњег римског цара Ромула Августула збацио 

је германски заповедник Одоакар. 

125 




ИСТОРИЈА 5 

РЕЧНИК 

ПОЈМОВА 

Акад – град и територија у центру Месопотамије 

Александар Велики – македонски краљ, владао од 

336. до 323. године пре н. е. 

Александрија у Египту – хеленистички град на северу 

Египта, који је основао Александар Велики 

алфабет – гласовно писмо 

апостоли – ученици Исуса Христа 

ареопаг – аристократско веће у Атини 

аристократија – слој угледних људи у друштву који 

због свог порекла понекад имају већа права од других 

слободних становника 

аристократско уређење – облик уређења у којем 

само аристократија има право на учешће у државним 

пословима 

археологија – наука која проучава материјалне остатке 

људског друштва 

архив – институција у којој се чувају писани историјски 

извори 

архонти – званичници који руководе атинском државом 

Асирија – држава Старог истока на северу Месопотамије 

Вавилон – град у централној Месопотамији 

варвари – народи који су живели на ободима грчког 

и римског света 

везир – највиши званичник староегипатске државе 

Винча – праисторијско налазиште у Србији 

Гамзиград – палата римских царева у Србији 

герузија – аристократско веће у Спарти 

Дарије I – персијски цар, владао од 521. до 486. године 


демократија – облик уређења у којем сви пуноправни 

грађани имају право на учешће у државним пословима 

демос – народ на грчком језику 

Египат – држава Старог истока, у долини Нила 

еп – песма о подвизима богова и хероја 

ера – начин рачунања времена према коме се године 

броје од неког важног догађаја који се одиграо у прошлости 

Зевс – врховни бог старих Грка 

Илијада – еп о Тројанском рату 



астрологија – техника прорицања на основу кретања 

небеских тела 

астрономија – наука која проучава небеска тела, настанак 

и развој свемира 

Атина – полис на полуострву Атици, у средњој Грчкој 

Ахил – грчки херој 

Библија – хришћанска света књига, састоји се од Старог 

завета и Новог завета 

историја – наука о прошлости 

историјски извори – писани, материјални и усмени 

остаци, на основу којих се реконструише прошлост 

историографија – излагање, у писаном облику, резултата 

истраживања до којих су дошли историчари 

Исус Христос – оснивач хришћанства 

Јерусалим – град на Леванту, престоница државе 

Јевреја 

126


Јулије Цезар – римски државник и војсковођа из 

прве половине 1. века пре н. е. 

Јупитер – врховни бог старог Рима 

камено доба – раздобље праисторије; дели се на 

старије и млађе 

Картагина – феничанска колонија у северној Африци 

клинопис – сликовно писмо народа Месопотамије 

колонизација – процес оснивања насеобина ван 

матичне територије 

конзули – званичници који руководе римском 

републиком 

Константин Велики – римски цар, владао од 306. до 

337. године н. е. 

Константинополис – град на Босфору, који је 

основао Константин Велики 

легија – основна јединица римске војске 

Лепенски Вир – праисторијско налазиште у Србији 

Месопотамија – Међуречје, област између река 

Тигар и Еуфрат 

олимпијске игре – спортска надметања у старој 

Грчкој, одржавана у Олимпији на Пелопонезу 

патрицији – аристократија у старом Риму 

плебејци – народ у старом Риму 

Перикле – атински државник друге половине 5. века 


периодизација – хронолошка подела прошлости 

Персеполис – престоница Персијског царства 

Персија – последње велико царство Старог истока 

Пир – краљ Епира у Грчкој из прве половине 3. века 


пирамиде – гробнице староегипатских владара 

полис – град-држава у старој Грчкој 

политеизам – многобожачка религија 

праисторија – прошлост људског друштва до појаве 

писма 

римска провинција – римска територија ван Италије 

метално доба – раздобље праисторије; дели се на 

бакарно, бронзано и гвоздено 

Микена – град и грчка краљевина на Пелопонезу 

мит – прича која говори о пореклу и настанку човека, 

народа, и других живих бића, богова и хероја 

монотеизам – једнобожачка религија 

муслиманска ера – начин рачунања времена од Мухамедовог 

преласка из Меке у Медину 

народна скупштина – државно тело које чине сви 

пуноправни грађани 

Наис – римски град у Србији, Ниш 

Одисеја – еп о грчком јунаку Одисеју 

Октавијан Август – први римски цар, владао од 

27. године пре н. е. до 14. године н. е. 

Рамзес II – староегипатски владар из 13. века пре н. е. 

Ре – староегипатски бог Сунца 

Римска република – облик државног уређења у 

старом Риму 

Рим – град у Италији, престоница римске државе 

роб – човек који није лично слободан 

романизација – процес прихватања римске културе 

и обичаја 

сатрапије – провинције Персијског царства 



127



сенат – аристократско веће у старом Риму 

Сингидунум – римски град у Србији, Београд 

Сирмијум – римски град у Србији, Сремска Митровица 

Соломон – владар старојеврејске државе из 10. века 


Солон – атински законодавац с почетка 6. века пре 

н. е. 

Спарта – полис на полуострву Пелопонезу, на југу 

Грчке 

Средоземље – области и државе око Средоземног 

мора 

стари век – прва епоха у историји људског друштва 

Стари исток – скуп географских области у којима су 

настале најстарије државе; такође: назив за најстарији 

период историје старог века 

Сумер – област на југу Месопотамије 

Тацит – римски историчар с почетка 2. века н. е. 

Трајан – римски цар, владао од 98. до 117. године н. е. 

Трајанова табла – натпис у Ђердапској клисури који 

сведочи о изградњи римског пута 

Троја – град и држава на северозападу Мале Азије 

Тукидид – грчки историчар из друге половине 5. века 


Феникија – историјско-географска област на Леванту 

фараон – једна од титула староегипатских владара 

Хамурабијев законик – законик вавилонског владара 

Хамурабија из 18. века пре н. е. 

Ханибал – картагински војсковођа с краја 3. века 


Хелада – други назив за Грчку 

хеленизам – раздобље у историји старог века, од владавине 

Александра до пада Египта под римску власт 

Херакле – грчки херој 

Херодот – грчки историчар из 5. века пре н. е. 

хијероглифско писмо – сликовно писмо у старом 

Египту 

Хомер – грчки песник из 8. века пре н. е. 

хришћанска ера – начин рачунања времена од рођења 

Исуса Христа 

хришћанство – верско учење чији је оснивач Исус 

Христос 

хронологија – наука која проучава различите системе 

рачунања времена 



128



РЕШЕЊА 


А) ДА ЛИ СТЕ ЗАПАМТИЛИ? (стр. 14) 

1. 

- Људи су радознали и занимало их је да нешто сазнају 

о неким важним догађајима или личностима из прошлости 

или о својим прецима и породици. 

- Научници који проучавају прошлост су историчари. 

- Узроци су разлози због чега се нешто догодило, а последице 

су догађаји и промене које су уследили после 

тога. 

- Историчари трагове прошлости називају историјским 

изворима. 

- Усмено предање су приче, песме, митови, легенде, 

пословице које се преносе усменим путем. 

- Археологија је наука која проналази и проучава материјалне 

историјске изворе. 

- Материјални историјски извори чувају се у музејима 

или на местима на којима су настали, а писани историјски 

извори чувају се у архивима и библиотекама. 

- Људи су бележили када се нешто догодило да то не 

би заборавили. 

- Ера је начин рачунања времена према којем се године 

броје од неког важног догађаја који се одиграо у 

прошлости. 

- Грци су рачунали време од првих Олимпијских игара 

(776. године пре н. е.), Римљани од оснивања града 

Рима (753. године пре н. е.), а Византинци од стварања 

света (5508. године пре н. е.). 

- Грчки историчар Херодот је настојао не само да непристрасно 

прикаже догађаје, већ и да уочи њихове 

узроке и последице. 

- Проналаском и употребом писма стварају се услови 

за развој различитих људских делатности као 

што су, на пример, образовање, наука или уметност. 

Записивањем догађаја из прошлости настају и писани 

историјски извори. 

- Време пре проналаска и употребе писма називамо 

праисторијом. 

- Историја се дели на стари век, средњи век, нови век 

и савремено доба. 

- Стари век је период историје који је трајао од 3000. 

године пре н. е. до 476. године н. е. 

Б) ПРОУЧИТЕ И ОДГОНЕТНИТЕ (стр. 15) 

1. 

1) Прве Олимпијске игре – 776. година пре н. е. 

2) Оснивање града Рима – 753. година пре н. е. 

3) Почетак византијске ере – 5508. година пре н. е. 

4) Почетак 21. века и 3. миленијума – 1. јануар 2001. 

године н. е. 

5) Крај старог века – 476. година пре н. е. 

6) Хиџра – 622. година н. е. 

1492. година – 15. век 

776. година – 8. век 



1967. година – 20. век 


2003. година – 21. век 

1000. година – 10. век 


1001. година – 11. век 

2. 

3. 

2. деценија 1. века н. е. – од 11. до 20. године н. е. 

5. век пре н. е. – од 500. до 401. године пре н. е. 

10. деценија 1. века н. е. – од 91. до 100. године н. е. 

9. век н. е. – од 801. до 900. године н. е. 

7. деценија 1. века пре н. е. – од 40. до 31. године пре н. е. 

13. век н. е. – од 1201. до 1300. године н. е. 

1. миленијум пре н. е. – од 1000. до 1. године пре н. е. 

15. век пре н. е. – од 1500. до 1401. године пре н. е. 

10. деценија 1. века пре н. е. – од 10. до 1. године 


В) РАЗМИШЉАЈТЕ КАО ИСТОРИЧАР (стр. 16) 

2. (слике су побројане с лева на десно) 

7) Писани историјски извори – сл. 1, 2, 5. 

8) Материјални историјски извори – сл. 3, 4. 

9) Визуелни историјски извори – сл. 6. 

3. 

Да би разумели прошлост, историчари постављају 

следећа питања: ко или шта, где, када, како и зашто. 



129



Г) ВЕЖБАЈТЕ КАО ИСТОРИЧАР (стр. 16) 

1. 

-- 

Папирус се правио од самоникле мочварне истоимене 

биљке, врсте трске, која је расла у долини Нила 

у Египту. 

-- 

Стабљике папируса сечене су у танке траке које су 

се ређале једна поред друге, а горњи слој преко њих 

попреко под правим углом. Лепљене су водом или 

лепком од пшеничног брашна, а потом су сушене на 

сунцу. 

-- 

Биљка папирус могла се користити за израду материјала 

за писање, за корпе, једра, за јело и за огрев. 

-- 

Папирус се као материјал за писање користио све 

до 10. века н. е. 

-- 

Реч папирус подсећа на реч папир. 

2. (стр. 17) 

-- 

Херодот је писао историју грчко-персијски ратова 

да се не заборави оно што су створили Хелени и 

варвари, али и да би објаснио зашто је између њих 

долазило до ратова. 

-- 

Тит Ливије је писао историју Рима да би показао 

живот и обичаје и приказао како је римска држава 

јачала, али и слабила. 

-- 

Намере обојице су сличне. И један други су сматрали 

да ће својим писањем упознати читаоце са догађајима 

из прошлости. 

НАЈСТАРИЈА ПРОШЛОСТ 

ЉУДСКОГ ДРУШТВА 




1. 

-- 

Први човек појавио се пре 2.000.000 година у 

Африци. 

-- 

Прво оруђе које су користили првобитни људи био 

је обичан камен углачаних ивица. 

-- 

У нашој земљи остаци праисторијских животиња 

откривени су у Рисовачкој пећини код Аранђеловца. 

-- 

Човек је постао сналажљивији и прилагодио се временским 

приликама. Почео је да прави одећу од животињске 

коже и крзна, да би се заштитио од хладноће, 

и селио се у потрази за намирницама. 

-- 

Првобитни људи су почели да узгајају биљке и припитомљавају 

животиње због промене климе, отопљавања 

и повлачења леда. Тако су лакше долазили 

до хране и почели су да живе седелачким начином 

живота. 

-- 

Праисторија се дели камено и метално доба. 

-- 

Први метали откривени су у 6. миленијуму пре н. е. 

-- 

Чопор (хорда) је прва људска заједница у којој је живео 

праисторијски човек. 

130 

-- 

Употреба метала донела је нова занимања као што су 

рудар, ливац, ковач. 

-- 

Веровања људи праисторије нису нам добро позната. 

Приликом сахрањивања покојника вршили су обреде 

и подизали неку врсту светилишта. Украси на оруђу 

и оружју имали су магијски карактер. Људи су веровали 

у снагу природе и природне појаве, правили су 

фигуре, тј. идоле људи и животиња. 

-- 

Археолошко налазиште Лепенски Вир налази се на 

обали Дунава, у Ђердапској клисури. 

-- 

Најстарији рудник бакра у Европи пронађен је код 

Мајданпека и назива се Рудна глава. 

-- 

Налазишта са централног Балкана потичу из периода 

млађег каменог доба (неолита). 

-- 

Становници Лепенског Вира бавили су се ловом, 

риболовом, сакупљањем плодова, земљорадњом, 

сточарством, израдом оруђа и оружја. 

-- 

Значај винчанске културе је у томе што је она, међу 

културама млађег каменог доба, обухватала највећу 

територију у Европи. Њени трагови налазе у Србији, 

Румунији, Бугарској, на простору Македоније и у деловима 

средње Европе и Мале Азије. 


1. 

1) Проналазак писма – 3500. година пре н. е. 

2) Појава бића налик човеку у источној Африци – 

3,5 милиона година пре н. е. 

3) Настанак културе Лепенског Вира – 7000. година 


4) Појава пољопривреде – 10000. година пре н. е. 

5) Појава првог човека у Африци – 2 милиона година 


6) Прелазак првих људи преко Аљаске на америчко 

копно – 9000 година пре н. е. 


1) Првобитн човек – сл. 3, ред 1. 

2) Мамут – сл. 4, ред 1. 

3) Земљорадња – сл. 1, ред 2. 

4) Оруђа старијег каменог доба – сл. 2, ред 1. 

5) Оруђа млађег каменог доба – сл. 1, ред 1. 

6) Метално доба – сл. 2, ред 2. 

7) Дупљајска колица – сл. 5, ред 1. 

8) Лепенски Вир – сл. 3, ред 2. 

3. (стр. 30) 

-- 

Прављење статуета и сликање у пећинама је повезано 

са веровањима људи у праисторији. Статуете су 

коришћене у магијским обредима, а слике у пећинама 

је требало да обезбеде успешан лов. 

-- 

Статуете су правили од камена, кости и теракоте. То 

нам говори да су користили материјале из природе 

и да су знали да их обрађују.



3. 

-- 

Проналазак ватре знатно је олакшао живот праисторијских 

људи. 

-- 

Првобитни човек користио је ватру да се греје, осветли 

станиште, припреми храну, пече глину, топи 

метале и плаши грабљиве животиње. 

-- 

Два тврда камена, тј. кремена, сува трава и гранчице 

дрвета. 


1. 

-- 

Материјалне историјске изворе проучава археологија. 

-- 

Велика гробља мамута сведоче о великим природним 

катастрофама из прошлости. 

-- 

Првобитни човек је, осим мамута, ловио рунасте носороге, 

бизоне, јелене и птице. 

-- 

Мамут највише подсећа на слона. 

2. 

-- 

Метално доба се дели на бакарно, брозано и гвоздено 

доба. Подела је направљена према врсти метала 

која је коришћена за израду оруђа и оружја. 

-- 

Златно и сребрно доба није постојало зато што су 

злато и сребро ретки метали, па су због тога коришћени 

само за израду драгоцених предмета као 

што је накит. 



1. 

-- 

Стари исток је обухватао територију Мале Азије 

(данашња Турска), Египта, Леванта (Израел, Либан, 

Јордан и Сирија), Ирака (Месопотамија) и дела 

Ирана. 

-- 

Прве државе настале су на Старом истоку због 

плодне земље у долинама великих река. Стварање 

држава омогућило је људима да се лакше изборе са 

природним непогодама (поплаве, суше) и обезбеде 

довољно намирница, воде, оруђа и оружја. 

-- 

Прва престоница уједињеног Египта био је град 

Мемфис. 

-- 

На простору Месопотамије државе су створили 

Сумерци, Акађани, Асирци и Халдејци. 

-- 

Феничански градови који су били значајна трговачка 

средишта су Тир, Сидон, Библос и Угарит. 

-- 

Становништво држава Месопотамије чинили су 

слободни људи (чиновници, земљорадници, занатлије, 

трговци, свештеници) и робови. 

-- 

Робови у Египту били су у власништву фараона или 

аристократије. 

-- 

Становници Месопотамије бавили су се земљорадњом, 

сточарством, трговином и занатством. Сви 

су имали радну обавезу, укључујући жене и децу. 

-- 

Египћани су слободно време проводили у одмору 

и забави, ловили су, ишли су на гозбе и играли 

друштвене игре. 

-- 

Становници Месопотамије су од намирница користили 

јечам, пшеницу, орахе, урме, нар, лимун, дуд, 

различите врсте меса, поврће и пиво. 

-- 

Пирамиде су гробнице (куће) египатских фараона. 

Најпознатије су Кеопсова, Кефренова и Микеринова 

у Гизи. 

-- 

Зигурати су степенасте куле на чијем врху су 

били храмови посвећени боговима. Грађени су 

Месопотамији. 

-- 

Народи Старог истока поштовали су многе богове. 

То су, код Египћана, Ра, Изида, Озирис, Хатхор, а 

код народа Месопотамије Енлил, Мардук и Иштар. 

-- 

Јевреји су једини народ Старог истока који је поштовао 

једног бога Јахвеа. 

-- 

Народи Старог истока користили су три писма: клинасто 

писмо, хијероглифе или феничански алфабет. 

Клинасто писмо и хијероглифи су сликовна писма, 

док је феничански алфабет гласовно писмо којим се 

знатно брже писало. 


1. 

1) Римљани освајају Египат – 30. година пре н. е. 

2) Кир Велики осваја Вавилон – 538. година пре н. е. 

3) Настанак хетитске државе – 1650. година пре н. е. 

4) Уједињење Горњег и Доњег Египта – 3000. година 


5) Асирци освајају Египат – 671. година пре н. е. 

6) Небухаднезар осваја Јерусалим – 586. година пре 

н. е. 

2. 

Рамезес II – Египат 

Саргон – Акад 

Хамураби – Вавилон 

Набополасар – Халдејци 

Кир Велики – Персија 

Соломон – Јеврејска држава 

3. 

-- 

Кроз ово подручје протичу Тигар, Еуфрат и Нил. 

-- 

Државе Старог истока настале су у долинама река 

зато што је ту било плодно земљиште, а реке су омогућавале 

и лако наводњавање. Настанак држава на 

обалама мора повезан је са трговином. 



131




3. 

-- 

Клинопис је добио назив по трагу који је трска за 

писање остављала на глини. Он је подсећао на клин. 

-- 

На Старом истоку се писало на камену, дрвету, кожи 

и папирусу. 

-- 

Положај писара у Египту био је веома добар. Ово занимање 

било је једно од најцењенијих међу чиновницима. 

Писари су могли да рачунају на лако запослење 

у различитим службама. 

-- 

Грци су хијероглифе називали светим знацима, јер су 

њима били исписани текстови посвећени фараонима 

и боговима. 

-- 

Алфабет су створили Феничани. Од хијероглифа и 

клинописа се разликовао по томе што је био гласовно 

писмо којим се брже писало. 


1. 

-- 

Везири су у старом Египту обављали следеће дужности: 

постављали су чиновнике, слушали су и читали 

њихове извештаје, опремали су војску, саветовали 

су управнике градова и округа о пољопривредним 

радовима, постављали су судије и одређивали су 

границе округа, територија храмова и приватних 

поседа. 

2. (стр. 51) 

-- 

Писац овог текста читаоцу препоручује занимање 

писара. 





1. 

-- 

Легендарни краљ Кнососа на Криту звао се Минос. 

-- 

Микенско доба названо је по Микени, једном од 

ахајских центара на Пелопонезу. 

-- 

Полиси су градови-државе у старој Грчкој. 

-- 

Сличности су: Спарта и Атина су грчки полиси основани 

на полуострвима; становништво им се делило 

на аристократију, слободне људе и робове и бавило 

се истим занимањима. Разлике су: Спарта је имала 

аристократско државно уређење, а Атина демократско 

(после реформи); Спартом су управљала два 

краља, а Атином архонти. 

-- 

Државно уређење Спарте било је аристократско, а 

Атине у почетку аристократско, а после реформи 

демократско. 

-- 

У народној скупштини Спарте гласало се узвицима, 

а у народној скупштини Атине дизањем руку. 

132 

-- 

Узрок грчко-персијских ратова је жеља Персије да 

своју власт прошири на Хеладу, а последица је било 

јачања Атине и стварање Атинског поморског савеза. 

-- 

Најважнији догађаји Пелопонеског рата су спартанско 

пустошење Атике, напади атинске флоте на обале 

Пелопонеза и Сицилијска експедиција. 

-- 

Сицилијска експедиција завршила се поразом 

Атињана. Њихове војсковође Никија и Демостен су 

погубљени, а заробљени војници су присиљени да 

раде у каменоломима Сиракузе. 

-- 

Најважнији писани историјски извор за историју 

Пелопонеског рата је Тукидидова Историја 

Пелопонеског рата. 

-- 

Према предању, на планини Олимп живела су грчка 

божанства: Зевс, Хера, Хад, Посејдон, Дионис, 

Атина, Арес, Аполон, Афродита, Артемида. 

-- 

Најпознатији храм дорског стила је Партенон на 

Акропољу у Атини, а најпознатији храмови јонског 

стила су Ерехтејон на Акропољу у Атини и 

Артемидин храм у Ефесу, на западној обали Мале 

Азије. 

-- 

Епске песме певале су о подвизима богова и хероја, 

а лирске о осећањима. 

-- 

Стари Грци су од друштвених наука неговали филозофију 

и историју. 

-- 

Стари Грци су од намирница користили јечам, пшеницу, 

смокве, маслине, различите врсте меса, вино, 

грожђе, мед, зачине. 

-- 

Хеленизам је историјско раздобље које је трајало од 

владавине Александра Великог (336–323. године пре 

н. е.) до римског освајања хеленистичке краљевине 

Египта (30. године пре н. е.) 

-- 

Александар Велики владао је водећи ратове на истоку, 

против Персије. По њиховом завршетку, настојао 

је да учврсти своју власт радећи на зближавању 

многобројних разнородних народа свог царства 

(Македонци, Грци, Персијанци, Египћани, Феничани). 

-- 

Мозаик је слика састављена од разнобојних каменчића. 


1. 

1) Јонски устанак – 499. година пре н. е. 

2) Крај микенског доба – 1050. година пре н. е. 

3) Термопилска битка – 480. година пре н. е. 

4) Смрт Александра Великог – 323. година пре н. е. 

5) Изградња првих палата на Криту – 2000. година 


6) Битка на Гранику – 334. година пре н. е. 

7) Почетак Пелопонеског рата – 431. година пре н. е. 

8) Клистенове реформе – 509. година пре н. е. 

9) Маратонска битка – 490. година пре н. е. 

10) Ахајци нападају Крит – 1450. година пре н. е.



1) Бацач диска – сл. 3, ред 1. 

2) Лавиринт – сл. 2, ред 2. 

3) Тукидид – сл. 5, ред 1. 

4) Лавља капија – сл. 4, ред 1. 

5) Мозаик – сл. 2, ред 1. 

6) Александар Велики – сл. 3, ред 2. 

7) Палата у Кнососу – сл. 1, ред 1. 

8) Велика Грчка – сл. 1, ред 2. 

3. (стр. 90) 

-- 

Стилови градње у грчкој архитектури су дорски, јонски 

и коринтски стил. 

-- 

Дорски и јонски стил названи су по грчким племенима 

Дорцима и Јонцима, а коринтски по граду 

Коринту на Пелопонезу. 


3. 

-- 

Старија је статуа Хере са острва Самоса. 

-- 

Грци су за израду скулптура користили камен, дрво, 

слоновачу и метале (бронзу и злато). 

Г) БЕЖБАЈТЕ КАО ИСТОРИЧАР (стр. 91) 

1а. 

-- 

Најслабији део атинског борбеног реда била је његова 

средина. 

-- 

Атињани су на Маратону непријатеља напали трчећи 

да би умањили деловање персијских стрелаца. 

-- 

Атињани су на Маратону имали само пешадију. 

2. (стр. 92) 

-- 

Александар Велики је желео да оснује велики град у 

Египту да би његово име остало запамћено. 

-- 

Ово место је изабрао зато што је имало повољан положај 

и пространу луку. 

-- 

Пророци су протумачили знамења рекавши да ће 

град бити богат и моћан и да ће хранити људе свакојаких 

народа. 



1. 

-- 

Рим је, према предању, основан 753. године пре н. е. 

-- 

Конзули су управљали римском државом у доба републике, 

а били су и врховни заповедници војске. 

Дужност им је била ограничена на годину дана. 

-- 

Битка код града Беневента (275. године пре н. е.) значајна 

је зато што су у њој Римљани победили Пира и 

после тога загосподарили читавом Италијом. 

-- 

Основна јединица римске војске била је легија. 

-- 

Ханибал је био чувени картагински војсковођа из 

времена Другог пунског рата. 

-- 

Пре римског освајања, на Балканском полуострву 

живели су Илири, Трачани и Келти (Гали). 

-- 

Владавина Октавијана Августа (27. година пре н. е. 

– 14. година н. е.) значајна је јер њоме почиње доба 

царства. Октавијан је окончао грађанске ратове, донео 

мир и ојачао римску државу. 

-- 

Цар Диоклецијан владао је од 284. до 305. године н. е. 

-- 

Римљани су на подручју данашње Србије основали 

градове: Сирмијум (Сремска Митровица), 

Сингидунум (Београд), Виминацијум (Костолац), 

Наис (Ниш). 

-- 

Врховни римски бог био је Јупитер. 

-- 

Цицерон је био чувени римски беседник и државник 

из 1. века пре н. е. 

-- 

Архитектура римских градова личила је на хеленистичку. 

Градови су грађени по строго утврђеном плану, 

где су се две улице секле под правим углом и град 

делиле на четири велике четврти. 

-- 

Христови ученици називали су се апостолима и било 

их је дванаест. 

-- 

Библија је света књига хришћана у којој се налазе 

основе њиховог учења. Она се састоји из Старог и 

Новог завета. 

-- 

Цар Константин Велики (306-337. године н. е.) донео 

је Милански едикт 313. године н. е. јер је увидео 

снагу хришћанства и схватио да ће Римско царство 

ојачати уз подршку хришћана и хришћанске цркве. 

-- 

„Врата народа“ су пролаз, тј. равница између планине 

Урал и Каспијског језера. Овим путем су 375. године 

н. е. Хуни продрли из Азије у Европу. Тиме је почела 

Велика сеоба народа. 

-- 

Битка код Хадријанополиса одиграла се 378. године 

н. е. између Римљана и Гота. 

-- 

Израз вандализам настао је пошто је варварско 

племе Вандала 455. године н. е. напало и разорило 

град Рим. 


1. 

1) Битка код Кане – 216. година пре н. е. 

2) Убиство Јулија Цезара – 44. година пре н. е. 

3) Легендарно оснивање Рима – 753. година пре н. е. 

4) Битка код Беневента – 275. година пре н. е. 

5) Битка на Каталаунским пољима – 451. година н. е. 

6) Оснивање Константинополиса – 330. година н. е. 

7) Оснивање Римске републике – 509. година пре н. е. 

8) Почетак владавине Октавијана Августа – 27. година 


9) Распеће Исуса Христа – 33. година н. е. 

10) Римско освајање Египта – 31. година пре н. е. 



133



2. 

Ромул и Рем – оснивање града Рима 

Пир – битка код Беневента 

Ханибал – Други пунски рат 

Јулије Цезар – освајање Галије 

Трајан – дачки ратови 

Вергилије – Енеида 

Константин Велики – Милански едикт 

Ромул Августул – пропаст Западног римског царства 

3. (стр. 122) 

-- 

Римски бог рата био је Марс. 

-- 

Богиња Јунона, Јупитерова жена, била је заштитница 

брака и удатих жена. 

-- 

Римска религија развијала се под утицајем грчке религије. 


3. 

-- 

Римски цареви у почетку нису обраћали пажњу на 

хришћанство, јер су га сматрали једним од многобројних 

верских учења које се јавило у источном делу 

царства. 

-- 

Јеванђеља су део Новог завета. То су списи у којима 

су апостоли (Матеј, Марко, Лука и Јован) описали 

живот и страдање свог учитеља Исуса Христа. 

-- 

Хришћанство је крајем 4. века н. е. постало једина 

званична религија Римског царства јер су цареви 

схватили да не могу да зауставе његово ширење. 


1. 

-- 

Овлашћења конзула у миру: управљају свим државним 

пословима, сазивају сенат и народну скупштину, 

износе на расправу и брину се о спровођењу одлука 

сената и скупштина. Овлашћења конзула у рату: 

одређују величину савезничких трупа, постављају 

официре, позивају грађане у војску, изричу казне 

војницима под својом командом и управљају финансијама. 

2. 

-- 

Приликом избора места за оснивање града најважније 

је било изабрати здраво место, које има повољан 

географски положај и благу климу. 

-- 

Околина града треба да буде плодна, да би становништво 

могло да се прехрани обрађујући земљу. 

-- 

Прилаз граду треба да омогуће добри путеви, пловна 

река или излаз на море. 

-- 

Град се од непријатеља бранио зидинама и кулама. 

Поред тога, требало га је подићи на тешком приступачном 

узвишењу. 



134




ПРИМЕРАК

Istorija 5 udzbenik Freska

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?