plus biblioteka savremenika

izvesna„. Shodno istoj lucidnoj imaginaciji nutrina plu}a je nalik
pejza`u (Plu}a). U drugom tekstu (Usta–rodnica) “projektovan„
je jedinstveni “organ„. U Odmoru, ve} u prvoj re~enici, pleni
slika tela koje je “kao rastresiti jastuk ba~eno na postequ„, dok je
u Podlegawu snu san “prozra~ni puding u ~iniji„.
O se}awu, o gladi, o vodi i spajawu sa vodom, o qubavi i qubomori,
samo}i, zavisti, voqi, strahu, mr`wi, besu, osveti, stidu,
optimizmu, radosti, `alosti, prijateqstvu, disawu, smejawu, re~ima,
nestajawu i jo{ mnogo ~emu pesnikiwa oblikuje oneobi~eni,
novi pojmovnik. Ni`u se jednostavni naslovi, “teme„, obrti i zaigravawa
oslobo|ena prostorazumske te`e, su~eqena s dnevno-banalnom
silom “gravitacije„.
Osim igra “na prekr{aj„ poezija je po Mirjani Stefanovi}
nalik rukavici: ono “pravo„ je sama wena nutrina, “prostor„ koji
se dose`e (“ogoquje„, ~ini belodanim) upravo preokretawem, smelim
posuvra}ewem.
Taj pristup pone{to je primiren “dnevnom materijom„ i ve}
spomenutim akcentima humora i ironije u pesmama celine Radni
dan {to osciliraju izme|u (disciplinovane) raspri~anosti i hotimi~ne
{krtosti (elipti~nosti). U ovom potowem slu~aju dominantni
postupak mo`e se opisati kao izricawe-imenovawe, ali u
naznakama. Te pesme kao da tra`e izvesno do~itavawe, “lov„ na nagove{teno,
sugestiju i istra`ivawe same beline u koju su upisane.
U pesmama okupqenim u celini [kola `ivota naslovna
“didakti~na tema„ obdelana je kroz pristupe i odskoke. Pristup
bi u tom sklopu ozna~avao ono racionalno i izri~ito (makar tu i
tamo za~iweno humorom), dok je odskok autorkin ponovni izlazak
na crtu nepodlo`no–nepojamnom.
Zakqu~ne celine kwige Promaja, tog izbora upotpuwenog
novim pesmama, naslovqene su Pomra~ewe i O promaji. (O zaista
potowem krugu, pesmama za decu Enca sa kredenca, ovde ne}e biti
re~i. Preostaje da o wima sude tuma~i verziraniji u tu vrstu poetskog
stvarala{tva.)
Posmatrane kao “zakqu~ni udarac„ pesme predo~ene u dva
spomenuta kruga vra}aju ovog tuma~a temi otvorenoj ranijom prigodom,
pri kraju napisa o poeziji Mirjane Stefanovi} iz 1980. *
Tom prilikom govorio sam o demonu poetskog `urnalizma i isku-
{ewima vezanim za wegovu pojavu, da bih zakqu~io kako se u (odre-
|enim) pesmama Mirjane Stefanovi}, “paradoksalno i prividno
kontradiktorno„, taj “demon„ osvedo~io na plodan na~in.
Mislim da se sada, imaju}i u vidu ozna~ene celine (Pomra-
~ewe i O promaji) mo`e i}i i korak daqe. Iako delom nastale u
zna~ajnom vremenskom rasponu, ove novije i nove pesme podrazumevaju
jednu vrstu autorkinog anga`mana.
Jezi~ko-oblikovni “standard„ pri tome nije napu{ten a jo{
mawe poni{ten. Autorka ostaje dosledna sebi i svome ume}u, {to
smatram veoma bitnim. Bez `eqe za ma kakvim pore|ewima podseti}u
na lirski anga`man jednog Bertolta Brehta (iskazan tako da
nije umawio postignu}a wegovog stiha) ili na rafinirani anga-
* Tekst Igra “na prekr{aj„ objavqen u ~asopisu Kwi`evnost br. 6-7, jun-jul
1980, potom pre{tampan u mojoj kwizi Deset srpskih pesnika, Krovovi,
Sremski Karlovci, 1992, pod naslovom Mirjana Stefanovi} igra “na prekr-
{aj„, str. 43-49.
17