plus biblioteka savremenika

we je kod Wego{a (i drugih) u sprezi sa filozofijom, istorijom,
mistikom, religijom, prirodom, metafizikom... Pitawe Wego{eve
“emocionalne inteligencije„, pesni~kog duha – du{e, pesni~kog
genija. Kategori~ki tvrditi ne{to o smislu, o smislu opsega pojmova
je osetqiva stvar. Naravno, to [turanovi} zna, kao i wegovi
prethodnici i zato ostaje, eventualno, na nehoti~nom nagove{taju
o {irim zna~ewima i kristalizaciji pojmova kroz qudsko i nacionalno
trajawe.
Dakle, verujem da smo izbegli nesporazum sa ~itaocem oko
toga {ta zna~e neki Wego{evi stihovi u Gorskom vijencu. Impozantan
broj (vi{e desetina) stihova je [turanovi} komentarisao
u “komentarima komentara„. Radi ilustracije, uzmimo samo jedan
primer sa strane 16. kwige, koji mo`e pokazati muke tuma~a, pa i
slatke muke, kako se ka`e, i samog [turanovi}a:
– (22) Junaku se ~e{}e putah ho}e,
vedro nebo nasmijat grohotom. (583, 584)
Uz po{tovawe komentara, pa i komentara komentara [turanovi}a,
mislim da ovi stihovi zna~e suprotno od toga “da se junaku
~esto mo`e desiti da mu se sre}a nasmije veselo„. Domet duha junaka,
pa i junaka poezije, crkve, dr`ave i razaznavawa stvari, pa i
“vedrog neba„ je mali, da mu se “nebo nasmije grohotom„. Da ne idemo
u filozofiju, religiju, mistiku... Junak, koji je u samoobmani o
svetu i sebi, ne vidi Nebo... Apsolut... Tajne promisli... Nekoliko
decenija posle Wego{eve smrti konstituisan je pojam “prokleti
pesnik„. Apstraktum, konstrukt. Ja Wego{a tretiram kao “ukletog„,
“prokletog pesnika...„ Da ne dajemo {ira obja{wewa. I navedeni
stihovi su neki prilog tome tvr|ewu...
No, ostavimo sve to i pre|imo na rimsko
II. Osam ogleda i rasprava o Wego{u, odnosno o GV
Naslovi tih osam ogleda su slede}i: (1) Od Rada Tomova do
vladike Rada; (2) Neka otvorena pitawa u GV; (3) Kwi`evni postupak
u GV; (4) Narod kao dramski lik u GV; (5) Efendija ti ne
ugoneta...; (6) Veliki pesnik nadrasta i srpske i crnogorske okvire;
(7) Kwiga o GV; (8) Wego{evi dometi po kwi`evnoj kritici.
Prvi rad u II. delu je: Od Rada Tomova do vladike Rada. On
je sastavqen od ~etiri celine obele`ene arapskim ciframa. Po
meni ovo je zna~ajan tekst po sa`etosti i informativnosti. Mislim
da je veoma pogodan za uxbenike – za literaturu uz uxbenike.
Tekst koji zanimqivo informi{e o Wego{u, obrazovawu Wego{a.
Tekst izaziva i onog ko poznaje Wego{evo delo da ponovo ~ita
Wego{a. Verovatno bi zainteresovao qude i za one koji su Wego-
{a obrazovali i vaspitavali...
Antologi~arski [turanovi} navodi mawi broj kwi`evnokriti~arskih
sudova o Wego{evoj genijalnosti. U tim sudovima
ima i “bombaste„ kwi{kosti u stilu: “Lijepo li ono re~e„; “da se
pri~a...„ U mom izboru dajem slede}e sudove:
– Wego{ je mogao da, poput Viwijevog Mojsije, ka`e: Ja sam
i{ao pred svima tu`an i sam u svojoj slavi (Dragi{a Vito{evi});
– Vojislav \uri}, misle}i na GV, ka`e: Povlasticu na ve~nost
ima samo poezija koja je ostvarila sklad predmeta i pesni~kog
izraza;
78