Историја 5, уџбеник, Klett

Промотивни примерак за наставнике 

ОДАБЕРИТЕ НАЈБОЉЕ

Емина Живковић 

Љиљана Недовић 

ИСТОРИЈА 5 

Уџбеник са одабраним историјским изворима 

за пети разред основне школе 

Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније уџбенике 

у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.

Историја 5 

Уџбеник са одабраним историјским изворима за пети разред 

основне школе 

Прво издање 

Аутори: Емина Живковић, Љиљана Недовић 

Фотографије: Подаци у колофону на страни 151 

Илустрације: Драган Врачарић, Игор Лазаревић, Бојан Јуришић 

Стручни сарадник: др Ратомир Миликић 

Графичко обликовање и обликовање корица: „Total Idea”, Нови Сад 

Лектура: мр Бранислава Марковић 

Издавач: Издавачка кућа „Klett” д.о.о. 

Маршала Бирјузова 3–5/IV, 11000 Београд 

Тел.: 011/3348-384, факс: 011/3348-385 

office@klett.rs, www.klett.rs 

За издавача: Гордана Кнежевић Орлић 

Главни уредник: Александар Рајковић 

Уредник: др Марко Шуица 

Руководилац пројекта: Ивана Беновић 

Штампа: Службени гласник, Београд 

Тираж: 17.000 примерака 

ПРОМОТИВНИ 

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије 

одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у петом разреду 

основне школе решењем број 650-02-00121/2018-07. 

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга 

употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући 

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним 

јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ 

делу са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено 

коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима. 

ПРИМЕРАК 

© Klett, 2019. 

ISBN 978-86-533-0045-6

РЕЧ АУТОРА 

Поштовани ученици и ученице, 

Ове школске године упознаћете се са историјом, 

предметом који ће вас водити кривудавим путевима 

проучавања прошлости. Некада ће ти путеви бити 

сунчани, некад олујни, некад ће вас намучити, некад 

радовати, али ће увек бити изазовни и подстицајни. 

Пред вама се налазе странице које вам могу осветлити 

пут на који крећете. Оне ће га обогатити чињеницама, 

али и питањима и изазовима који ће вас подстаћи 

на размишљање и истраживање. На крају пута који 

заједно прелазимо сачекаће вас отвореност за нова 

сазнања и јасна свест да једно питање не мора имати 

само један одговор. Циљ је у тражењу, не у налажењу. 

Драга децо, зашто учимо историју? Зато што је 

прошлост важна и занимљива, зато да бисте упознали 

животе предака, зато да бисте разумели садашњост? 

Због свега тога, а највише због тога да бисте упознали 

себе, своје окружење и заједнице у којима живимо. 

Можда трновит, пут знања је једини пут који нас води 

ка личном развоју. Уколико књига која је пред вама 

подстакне вашу знатижељу, обогати ваше мисли 

и пробуди интересовање за науку о прошлости, 

сматрамо да ће труд који смо уложиле у њен настанак 

бити награђен. 

Желимо вам много успеха у раду. 

Ауторке 


у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја. 

3

праисторија 

САДРЖАЈ 

1. Увод у историју 

1.1. Историја – прошлост и наука ....................................9 

Прошлост ....................................................9 

Историја и прошлост. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 

Чиме се бави историја .......................................11 

1.2. Историјски извори ..............................................14 

Историја као наука ...........................................14 

Подела историјских извора ..................................14 

1.3. Време и простор ................................................18 

Време ........................................................18 

Рачунање времена ...........................................18 

Подела прошлости ...........................................21 

Простор ......................................................22 

Шта смо научили ....................................................24 

2. Праисторија 

2.1. Прве људске заједнице – човек као део природе и друштва ....27 

Одлике праисторије .........................................27 

Људи праисторије ...........................................28 

Подела праисторије .........................................29 

Стваралаштво човека праисторије ...........................30 

Најважнија открића ..........................................31 

Србија и Балкан у праисторији ...............................31 


3. Стари исток 

3.1. Стари исток – настанак првих држава ..........................36 

Настанак првих држава ......................................36 

Државе Старог истока. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 

Месопотамија ................................................38 

Левант .......................................................40 

Настанак египатске државе ..................................41 

3.2. Култура народа Старог истока ..................................45 

Религија ......................................................45 

Писменост и књижевност ....................................47 

Наука и уметност .............................................48 




4. Стара Грчка 

4.1. Најстарији период грчке историје ..............................55 

Критска цивилизација .......................................55 

Микенска цивилизација. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 

Хомерско доба ...............................................59 

Колонизација ................................................59 

4.2. Успон грчких градова-држава ..................................62 

Грчки полиси .................................................62 

Спарта .......................................................63 

Атина ........................................................65 

4.3. Одбрана, процват и криза грчког света .........................69 

Персијанци ..................................................69 

Грчко-персијски ратови ......................................71 

Успон Атине ..................................................74 

Пелопонески рат .............................................75

Стари исток 

стара Грчка 

стари Рим 

4.4. Грчка култура – религија и филозофија .........................78 

Грчка култура ................................................78 

Религија ......................................................78 

Филозофија ..................................................81 

4.5. Грчка култура – уметност и наука ...............................83 

Основне одлике грчке уметности ............................83 

Архитектура .................................................83 

Вајарство ....................................................84 

Сликарство ..................................................85 

Књижевност .................................................85 

Наука ........................................................86 

4.6. Хеленистичко доба и његова култура ...........................89 

Македонска држава ..........................................89 

Александар Велики ..........................................91 

Хеленистичка култура .......................................93 


5. Стари Рим 

5.1. Рим – од оснивања до највеће силе старог века ...............101 

Оснивање града ............................................101 

Почетак ширења римске територије ........................102 

Ширење римске власти изван Апенинског полуострва .....103 

Освајање Галије .............................................105 

Римска војска ...............................................106 

5.2. Држава и друштво Рима .......................................109 

Периодизација римске историје ............................109 

Уређење римске државе ....................................109 

Римска власт у освојеним областима .......................111 

Друштво Рима ...............................................111 

5.3. Рим у доба царства ............................................113 

Прерастање републике у царство ..........................113 

Настанак царства – принципат ..............................114 

Доминат ....................................................115 

Подела царства .............................................116 

5.4. Културна достигнућа старог Рима .............................118 

Римска религија ............................................118 

Римско градитељство и ликовна уметност ..................119 

Књижевност и наука ........................................122 

Свакодневни живот .........................................123 

5.5. Хришћанство ..................................................125 

Настанак хришћанства ......................................125 

Идеје хришћанства .........................................126 

Ширење хришћанства и прогони хришћана ................127 

Победа хришћанства. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 

5.6. Пропаст Западног римског царства ............................130 

Варвари и Римско царство ..................................130 

Велика сеоба народа ........................................131 

5.7. Римско наслеђе на тлу Балкана и Србије .......................134 

Римске провинције на Балкану .............................134 

Римски градови на територији данашње Србије ............135 

Шта смо научили ...................................................139 

Речник појмова ....................................................143 



5

ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК 

НАСЛОВ ТЕМЕ 


Наслов лекције 

Истраживачки 

путоказ 

Истраживачки путоказ треба 

да те заинтересује за тему 

лекције. Тек кадa научиШ 

лекцију, моћи ћеШ да 

размиШљаШ о одговору 

на ово питање. 

Уклесано у камену 

Овде су приказане 

мудре мисли историчара, 

филозофа, античких 

писаца, али и изреке 

и пословице које су 

настајале током историје. 

Запамти их – касније 

ћеШ се у свакодневном 

животу често сретати са 

њима! 

Илустрација територије 

НАСЛОВ ПОГЛАВЉА У ЛЕКЦИЈИ 

У основном тексту лекције налазе се подаци које треба да усвојиш 

како би савладао/ла историју. Осим основног текста, уџбеник има и друге 

елементе, које ти овде представљамо. 

Историју ћеш најбоље 

научити тако што ћеш на 

приказима некадашњих 

држава пратити оно што 

се описује у основном 

тексту. Можеш да 

пратиш и како су се 

неке територије мењале 

током историје тако 

што ћеш на одређене 

илустрације прислонити 

приказе одговарајућих 

територија на 

прозирном папиру, 

из додатка на крају 

уџбеника. 



Важно 

Сви важни појмови и дефиниције у уџбенику су уоквирени и истакнути. 

Осим основног текста, уџбеник садржи и шеме које приказују различите 

поделе, и које ће ти олакшати усвајање градива. 

Религије 

старог века 

Многобожачке 

Једнобожачке 

6





У заглављу (на врху стране) налази се линија времена, која ти помаже 

да се оријентишеш како у уџбенику, тако и у времену, и да увек знаш 

о ком временском раздобљу учиш. Тако, на пример, ако је ово лекција 

која припада теми о Старом истоку, на линији времена ћеш видети да 

је само период Старог истока истакнут бојом. 

Сви нови и непознати појмови у уџбенику су објашњени на месту 

где се први пут срећу, као и у Речнику на крају уџбеника. 

На маргинама ћеш наћи и налоге за подсећање и размишљање. 

нови и непознати 

појмови – у 

основном тексту 

издвојени су 

црвеном бојом, а 

њихово значење 

објашњено је на 

маргини 

Размисли 

Овај налог те наводи 

да самостално 

закључујеш, да 

повезујеш прошлост 

и садашњост и 

да боље разумеш 

узроке и последице 

историјских збивања. 

Наслов фотографије 

Наслов илустрације 

Фотографије у уџбенику представљају историјске изворе, а помоћу илустрација моћи 

ћеш да замислиш како се некада живело у прошлости. Боље ћеш разумети лекције ако 

покушаш да одговориш на питања која су дата поред неких фотографија и илустрација. 

Занимљиво 

На многим местима у уџбенику наићи ћеш 

на разне занимљивости, које ће учење историје 

учинити забавним. Ако добро научиш лекције, 

биће ти смешни и цртежи који их прате! 

Подсети се 

Овај налог служи да 

те подсети на раније 

научено градиво, 

како из историје, 

тако и из других 

предмета које учиш у 

школи. 

Кључни појмови 

Кључни појмови су најважнији појмови у лекцији које треба да усвојиш 

и примењујеш. 

Да поновимо најважније 

Овде је укратко препричана свака лекција. Ту се налази све оно што 

је важно да запамтиш. 

Шта смо научили 

Питања за проверу знања налазе се на крају сваке лекције и служе 

за проверу и утврђивање градива. Ако не умеш да одговориш на неко 

од њих, потражи одговор у лекцији и понови све још једанпут. 

Задатак за истраживача 

Ако ти се допада историја као предмет, ови задаци ће ти бити занимљиви. 

Они су намењени ученицима који желе боље да савладају и 

разумеју историју. 


7 7 

у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.



Када видиш овакав наслов, то значи да си научио/научила целу једну тему у 

уџбенику, односно један историјски период. Сада је време да обновиш и утврдиш 

знање које си стекао/стекла у претходним лекцијама. Осмислили смо пет 

различитих врста питања, а своје познавање историје можеш тестирати тако што 

ћеш покушати на њих да одговориш. 

БЕЗ ЧЕГА ИСТОРИЧАР НЕ МОЖЕ 

Ако знаш одговоре на ова питања, то значи да си савладао/савладала основна 

историјска знања и основне појмове. Честитамо! 

ИСТРАЖИВАЧ ПРОШЛОСТИ 

У овим питањима задатак ће ти бити да анализираш историјске изворе и да 

покажеш да ли их разумеш и да ли умеш да их протумачиш. Не брини, није толико 

тешко колико звучи! 

ИСТОРИЈА СВУДА ОКО НАС 

Ово су најзанимљивији задаци! Они су везани за твој свакодневни живот и твоје 

окружење. Одговарањем на ова питања разумећеш како су прошли догађаји 

утицали на садашњост. Схватићеш и зашто се каже да је историја учитељица 

живота! 


ТАЛЕНТОВАНИ ИСТОРИЧАР 

Провери не само да ли знаш, већ и да ли разумеш историјска дешавања. Ово су 

питања у којима ће ти задатак бити да повезујеш податке, или да читаш текстове 

настале пре више хиљада година и да протумачиш шта су њихови писци желели 

да саопште. Ово су тешка питања, која захтевају размишљање и труд. Ако успеш да 

одговориш на њих, онда си заиста талентовани историчар! 


ЗА РАДОЗНАЛЕ 

На крају сваке теме су налози за радознале. То су питања, укрштенице и задаци, 

намењени ђацима који желе да знају више. Они, дакле, нису обавезан део наставе 

историје. Покушај да их решиш ако се спремаш за такмичење – или ако желиш да 

добијеш 5+ из историје! 

8

УВОД У ИСТОРИЈУ 

1.1. Историја – прошлост и наука 




„Историја је учитељица 

живота.” 

Шта све значи појам 

историја и заШто нам је 

она потребна... 

Цицерон 

Цицерон 

Римски говорник Цицерон 

живео је у Риму пре виШе од 

две хиљаде година. 

ПРОШЛОСТ 

Време се дели на: прошлост – оно што се некада догодило, 

садашњост – тренутак у коме живимо и 

будућност – време у коме ће се нешто тек 

догодити. 

Ти за собом већ имаш вишегодишњу прошлост. Време које је протекло 

од твог рођења до пре неколико тренутака јесте твоја прошлост. 

Tвоја: 

? 

прошлост садашњост будућност 

Дакле, прошлост, садашњост и будућност чине део једне целине. 

Учећи о прошлости, ми заправо учимо и о садашњости и припремамо 

се за будућност. 

ИСТОРИЈА И ПРОШЛОСТ 

Историја је реч којом се означава прошлост. 

Потиче из старе Грчке, где се односила на знање 

стечено распитивањем и слушањем. 

Свако има своју историју. Она се односи на 

догађаје из твог или живота било ког другог 

човека. Када размишљаш о прошлости, сигурно 

можеш да се сетиш неких догађаја који су за 

тебе били важни, који су део твоје личне историје. 

То би могла бити прва вожња бицикла, полазак 

у школу, прва симпатија... 

Први грчки 

историчар Херодот, 

назван оцем историје 



9


Различити догађаји спадају у твоју прошлост. 

Наведи три најзначајнија догађаја из свог живота. Објасни због чега издвајаш баш њих. 

Неки од ових догађаја догодили су се давно (рођење), па припадају 

далекој прошлости твог живота. Неки су се догодили у скорије време 

(полазак у 5. разред) и припадају ближој прошлости твог живота. 

Историја се такође бави прошлошћу, али прошлошћу човечанства. 

Као што ти имаш своју ближу и даљу прошлост, тако је има и човечанство 

и сваки крај планете Земље. 

у Србији 



Колосеум у Риму 

Кремљ у Русији 

Кинески зид у Кини Храм Маја у Мексику Велика џамија у Малију Пирамида у Египту Таџ Махал у Индији 

Сваки од приказаних споменика настао је у далекој прошлости појединих делова планете. 

Користећи прошлогодишње знање из предмета Природа и друштво, размисли који споменик би најбоље представио 

далеку прошлост наше земље. Упиши назив тог споменика на одговарајуће место у празном пољу. 

10




Што је прошлост ближа времену у коме живимо, боље је се сећамо 

и можемо лакше да је опишемо. Да бисмо схватили далеку прошлост, 

неопходна нам је помоћ науке – историје. 

ЧИМЕ СЕ БАВИ ИСТОРИЈА 

Одвајајући се од животињског света, човек се удруживао с другим 

људима. Удруживањем људи у скупине које су могле лакше да долазе до 

хране, да се боље штите од зиме, непријатеља или животиња, настало је 

људско друштво. 

Најстарије људско друштво 

Посматрај слике и наведи шта раде и чиме се баве људи приказани на њима. 

Прошлост људског друштва проучава наука историја. Наши преци 

давно су почели да бележе своје најважније догађаје. Захваљујући томе 

ми данас можемо да проучавамо њихову прошлост. 

Пећински цртежи били су 

покушај првих људи да оставе 

писани траг. 

Сумерско писмо. 

Прва писма у прошлости 

настала су пре готово пет 

хиљада година. 

Писар у старом Египту. 

Писари су писали на 

папирусу, који се правио 

од биљке која расте у 

Египту. 



11 11


Реч историја може да има више значења. Веома је важно знати када 

се она користи. 

1. Историја = прошлост – када се говори о различитим збивањима 

која су се некада одиграла, а не морају да се односе само на људско 

друштво. 

2. Историја = период прошлости људског друштва који је почео 

открићем писма – када се говори о времену које траје од када су људи 

створили прво писмо, па све до данашњих дана. 

3. Историја = наука о прошлости људског друштва – када се говори 

о науци која утврђује шта се и на који начин одигравало у прошлости. 

Историја као наука има одређена правила (као што их има и математика) 

за изучавање прошлости људског друштва. 

4. Историја = наставни предмет – када се говори о једном од предмета 

који се уче у школи. 


Прошлошћу различитих живих врста на 

Земљи бави се и наставни предмет Биологија. 

Уколико желиш да сазнаш више о врстама 

које су некада живеле на нашој планети, и то 

на територији наше земље, посети сајт: http:// 

viminacium.org.rs/mamut-park/mamut-park/. 

Мамут, једно од 

бића која су некада 

настањивала планету 


до 

Питања 

на која 

одговара 

историја 


Шта? 

Ко? 

Када? 

Где? 

Зашто? 

Шта се догодило 

Полазак у школу 

Упиши своје име 

Лична историја 

Упиши датум када се то догодило 

Упиши град или државу 

Ово је најтеже питање. Шта мислиш, зашто 

идеш у школу и због чега је то важно? 

Историја друштва 

Откриће новог континента 

Кристифор Колумбо и његови морнари 

1492. године 

Америка 

Зато што је тражио нови поморски пут 

Индије. 

12




Твоја лична историја је део историје многих заједница којима припадаш: 

породице, школе, спортског клуба... Тако је и историја човечанства 

збир различитих појединачних историја. 

Развој човечанства: цртеж у пећини, точак, штампарска машина, телефон, први авион, човек у свемиру 


прошлост историја људско друштво 


Историја је наука која проучава прошлост људског друштва. Она је 

важна јер учећи о прошлости можемо да разумемо садашњост и спремимо 

се за будућност. Зато се каже да је историја учитељица живота. 


1. Зашто учимо о прошлости? 

2. Чиме се бави историја као наука? 

3. Како разумеш реченицу: „Историја је учитељица живота”? 

4. Која су твоја искуства из прошлости која можеш да примениш у 

будућности? 


Разговарај са члановима своје породице и направи породично 

стабло: од најстаријег познатог претка на најнижој грани, до себе на највишој. 



13 13


1.2. Историјски извори 



Која је разлика између 

историје и бајке? 


„Будућност припада онима 

који се најдаље и најдуже 

сећају проШлости.” 

Ф. Ниче, немачки филозоф 

ИСТОРИЈА КАО НАУКА 

На много начина се можемо бавити прошлошћу: читати приче, слушати 

од старијих о њиховој младости, сећати се свог детињства... Међутим, 

оно што разликује историју од свих других начина виђења прошлости 

јесу докази. Историја је наука о прошлости, зато што настаје 

на основу доказа – историјских извора. Живећи и стварајући, човек је 

остављао за собом трагове свога деловања. Они су историчарима драгоцени 

јер помоћу њих могу да утврде шта се дешавало у прошлости. 

Важно 

Историјски извори су остаци из прошлости на основу којих историчари 

утврђују када, где и како се нешто одиграло. Историчари на 

основу појединих трагова стварају слику целине, односно закључују 

како се развијало друштво. 


На пример: имаш пред собом историјске текстове о градњи неколико 

грађевина и твој задатак као историчара је да утврдиш о којој врсти 

грађевина говоре. Читањем сазнајеш да се у свим текстовима помиње 

да се на врху грађевине налази крст. Дакле, можеш закључити да говоре 

о градњи цркава. 


ПОДЕЛА ИСТОРИЈСКИХ ИЗВОРА 

Први докази о човековом животу у прошлости су материјални остаци 

– историчари их зову материјални историјски извори. То су предмети 

које је човек користио, грађевине и уметничка дела која је стварао. 

Овакви докази су веома поуздани. Највећи број ових извора није настао 

с намером да о нечему сведочи, већ спонтано, у току свакодневног живота. 

То су једини докази који говоре о животу људи пре него што су 

научили да пишу. 

14




Наука која се бави проучавањем материјалних историјских извора 

назива се археологија. Сачувани материјални остаци данас се чувају у 

музејима. Међутим, материјални остаци су и зграде, споменици, храмови 

и друге грађевине. 

Колица са археолошког налазишта 

Град, код Дупљаје у Србији 

На обе фотографије су представљени материјални извори. 

Археолози на налазишту Лепенски 

вир, са предметом који су ископали 

Посебну групу историјских извора чине писани остаци прошлости – 

писани историјски извори. Од тренутка када су људи пронашли писмо 

бележили су значајне догађаје. Чинили су то из практичних разлога 

(уговори, закони, лични документи), или из жеље да оставе траг о свом 

животу, животу свог народа или државе. Писали су на различитим материјалима: 

камену, кожи, глини, папиру и тако даље. Места где се чувају 

писани историјски извори називају се архиви и библиотеке. 


Које материјале 

је човек најчешће 

користио за израду 

предмета и зашто? 


Једна од најстаријих и највећих библиотека била је она коју је основао 

Ашурбанипал, сурови владар Асирије. Имала је преко 22.000 плочица 

(књига), а најпознатије дело овде сачувано је Еп о Гилгамешу. 

пергамент – 

материјал за писање 

направљен од 

животињске коже 

Запис на египатском 

писму на зиду 

храма у Ком Омбу 

Мирослављево 

јеванђеље, написано 

на пергаменту 

Насловна страна 

новина, штампана 

на хартији 

Зашто се током историје мењају материјали које људи користе за писање? 

Људи данас 

најчешће 

пишу на свом 

рачунару. 

Дуго времена није било много писмених људи, тако да су људи у покушају 

да сачувају од заборава важне догађаје морали да се ослањају 

на приче предака. Усмена предања чине посебну врсту историјских 

извора. На пример, све док нису записане, народне песме преношене 

су с генерације на генерацију усменим путем. Такви извори су најмање 

поуздани зато што је сећање варљиво, а приметна је и намера да се прошлост 

улепша или се учини значајнијом. Ипак, они су одлична допуна 

материјалним и писаним изворима. 

Филип Вишњић, 

слепи гуслар 

Поразговарај с 

наставником или 

наставницом српског 

језика о значају 

усмене књижевности. 



15 15


аудио – звучно, 

оно што се чује 

Савремено доба донело је и нове врсте историјских извора. Човек 

је, захваљујући технолошком напретку, могао да своју прошлост сачува 

од заборава на фотографијама, филмским тракама, компакт-дисковима 

итд. Све ово историчари могу да користе у свом раду, а овакве изворе 

једном речју називамо аудио-визуелним историјским изворима. 

визуелно – видљиво, 

оно што се види 

аудио-визуелно – 

оно што се 

истовремено чује 

и види. Историјски 

извори могу бити 

само звучни, само 

сликовни, или 

истовремено и 

звучни и сликовни, 

тј. аудио-визуелни. 

Филмска трака 

Поразговарај с наставником или наставницом историје о томе на који начин филм може 

бити историјски извор. 

Историјски 

извори 

писани 

материјални 

усмени 

аудио-визуелни 




Који је од ова два 

визуелна историјска 

извора ближи 

садашњости? 

Фотографија првог човека 

на Месецу 

Фреска из манастира Милешева позната под 

називом Бели анђео 

16




Дакле, много је начина на које људи могу да се баве прошлошћу, али 

оно што историју одваја од свих других прича о прошлости јесте проверљивост 

и доказивост онога о чему говори. 


историјски извори археологија архив музеј 


Докази на основу којих проучавамо прошлост називају се историјски 

извори. Они могу бити материјални, писани и усмени. Чувају се 

у музејима, архивима и библиотекама. Користећи и упоређујући историјске 

изворе градимо слику прошлости. 

Унутрашњост 

библиотеке 


1. Шта су историјски извори и како се деле? 

2. Где се чувају историјски извори? 

3. Наведи материјалне, писане и усмене доказе твоје личне прошлости. 

4. Ако као историчар треба да истражиш историју свога места, које 

доказе ћеш користити и где ћеш их потражити? 


Сакупи по два материјална, писана, усмена и визуелна или аудио-визуелна 

историјска извора која би пружила доказе о твом детињству. Користећи 

те изворе, нека твој друг или другарица напише кратак есеј о 

твом детињству. 

Корисни линкови 

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Историјски_извори 

http://muzejirade.com/muzeji 

http://sh.wikipedia.org/wiki/Arhiv 



17 17


1.3. Време и простор 



Када и где се 

догодило... 


„Оно Што може да буде урађено 

у било које време, не буде 

никада урађено.” 

Енглеска пословица 

ВРЕМЕ 

За науку која проучава прошлост веома је значајно да одговори на 

питање када се нешто догодило. Одговарајући на ово питање, историчари 

нам омогућавају да знамо и колико година је прошло између неког 

догађаја из прошлости и времена у коме живимо. Наука која се бави 

различитим начинима рачунања времена назива се хронологија. 

ПОН УТ СРЕ ЧЕТ ПЕТ СУБ НЕД 


Како меримо време? 



Реч хронологија потиче од две старогрчке речи: хронос – време и 

логос – наука. 

РАЧУНАЊЕ ВРЕМЕНА 

Различити народи су у прошлости различито рачунали време. Свима 

им је било заједничко да су узимали неки значајан догађај да од 

њега почну да рачунају време. Хришћани су рачунали време од рођења 

Исуса Христа и зато говоримо о хришћанској ери. Такав начин рачунања 

времена користимо и данас. За догађаје који су се десили пре 

рођења Исуса Христа (у старој ери) године иду уназад. На пример, после 

614. године пре нове ере долази 613. година пре нове ере. У новој 

ери године се нижу редом, унапред. 

18




Нова ера 

(после Христа) 

2000. година 1000. година 1. година 1000. година 2000. година 

пре нове ере пре нове ере рођење Христа нове ере нове ере 

Стара ера 

(пре Христа) 

Дакле, ми данас живимо у 2018. години после Христа или нове ере. 

Важно 

Ера је начин рачунања времена када се за почетак рачунања узима 

неки значајан догађај у прошлости. Стари народи су много пре 

хришћана рачунали време од неког значајног догађаја из своје прошлости. 

На пример, стари Грци од одржавања Првих олимпијских игара 

776. године пре нове ере, стари Римљани од оснивања свога града 

753. године пре нове ере. Муслиманска ера почиње хиџром – преласком 

Мухамеда из града Меке у град Медину 622. године нове ере. 


Израчунај колико 

година је прошло од 

твог поласка у школу 

до данас. 


А сад мало историчарске математике... 

Ако желимо да израчунамо колико година је прошло 

од твог рођења до данас, одузећемо од текуће године годину 

твог рођења. На пример, ако је сада 2018. година, а ти си 

рођен/рођена 2007. године, онда: 2018 – 2007 = 11. Дакле, ти 

имаш 11 година. Исто тако, ако желимо да израчунамо колико 

година је прошло од неког догађаја из прошлости до данас, 

одузимамо од текуће године годину када се десио тај догађај. 

На пример, Вук Караџић је 1818. године нове ере објавио 

Српски рјечник. Од тада до данас прошло је: 2018 – 1818 = 

200, дакле 200 година. Међутим, другачије рачунамо ако се 

неки догађај догодио у старој ери, односно пре Христа. Онда 

сабирамо године. На пример, град Рим је, према легенди, 

осно ван 753. године пре нове ере. Дакле: 2018 + 753 = 2771. То 

значи да је од оснивања Рима до данас прошла 2771 година. 

Рачунање времена захтева 

основно познавање сабирања и 

одузимања. 

Да бисмо лакше одредили време у прошлости, користимо неке временске 

одреднице. 

Миленијум 

Век (столеће) 

Деценија 

период од 1000 година 





19 19


На пример: 476. година нове ере припада 1. миленијуму, 5. веку и 

8. деценији тог века; 2019. година нове ере припада 3. миленијуму, 

21. веку и 2. деценији тог века. 

uoH 

. yuuo. 

cpe. 

reuu. ueuu. 

cy . H 

Heg. 

uoH 

. yuuo. 

cpe. 

reuu. ueuu. 

cy 

. 

H 

Heg. 

1 

2 

3 

4 

5 

1 

2 

3 

4 

5 

6 

7 

6 

7 

8 

9 

10 

11 

12 

8 

9 

10 

11 

12 

13 

14 

13 

14 

15 

16 

17 

18 

19 

15 

16 

17 

18 

19 

20 

21 

20 

21 

22 

23 

24 

25 

26 

22 

23 

24 

25 

26 

27 

28 

27 

28 

29 

30 

29 

30 

31 


Зашто година траје 

баш 365 дана? 

Одговори користећи 

своје знање из 

географије. 

uoH 

. yuuo. 

cpe. 

reuu. ueuu. 

cy . 

H 

Heg. 

1 

2 

3 

4 

5 

6 

7 

8 

9 

10 

11 

12 

13 

14 

15 

16 

17 

18 

19 

20 

21 

22 

23 

24 

25 

26 

27 

28 

29 

30 

31 

Календар Астека – народа који је пре више од 600 

година живео на подручју данашњег Мексика 

Савремени календар 

Осим годинама, људи су од најстаријих времена мерили време и месецима, 

данима и сатима. Народи су у прошлости време мерили и прецизније 

– користећи Сунце и сенку одређивали су доба дана. Заболи би 

штап у земљу, а померање сенке коју би штап правио показивало би им 

тачно време. Такав сат звао се сунчани сат. 



Најстарији очувани 

сунчaни сат из старог 

Египта, стар око 3500 

година 

Сунчани сат у Великој 

Британији 

Свећа на којој су 

обележени сати 


Због чега у хладним 

поднебљима није 

могао да се користи 

водени сат? Због 

чега сунчани сат није 

могао да се користи у 

кишним данима? 

Осим Сунца, људи су за мерење времена користили и воду. Вода је 

стављана у један суд и у правилним временским размацима отицала је у 

други. Када би вода истекла, тачно је могло да се одреди колико је времена 

прошло. Време се мерило и свећама на којима су били обележени 

сати. Коришћене су и свеће једнаке дужине које су паљене заредом. 

Када данас желимо да прецизно одредимо неки догађај у времену, 

користимо датум. Он се састоји од дана, месеца и године. За прецизније 

одређивање доба дана данас се користе часовници. 

20





Сматра се да су стари народи, 

осим за сунчани, знали и за 

пешчани сат, јер су умели да 

праве стакло. Први доказ да је 

постојао и пешчани сат потиче 

из 14. века. 

ПОДЕЛА ПРОШЛОСТИ 

Пешчани 

сат 

Детаљ са слике Амброђа 

Лоренцетија из 14. века, на 

којој је први пут приказан 

пешчани сат 

Целокупна прошлост се дели на одређене периоде. Сваки од њих 

има заједничке, препознатљиве особености које га одвајају од других 

периода. Да би се обележила граница међу периодима, историчари су 

прихватили одређене прекретнице. То су кључни догађаји за које се 

сматра да су променили људско друштво. 

Основна подела је на праисторију и историју. Праисторија је целокупна 

прошлост људског друштва пре проналаска писма. Историја 

почиње проналаском писма и траје до данас. Људи с појавом писма почињу 

да бележе кључне догађаје и остављају за собом писане трагове. 

Писмо је пронађено око 3500. године пре нове ере на територији данашњег 

Ирака, некадашње Месопотамије (државе Сумера). 

прекретница – 

догађај, појава 

или процес који је 

потпуно променио 

начин живота и 

рада људи или 

њихову слику 

света; на пример, 

проналазак писма 

је прекретница 

између праисторије 

и историје 

Остаци града Ура 

Некадашњи изглед Ура 

Ур је један од најстаријих градова у историји. Данас се налази на територији државе Ирак 

у Азији. 

ПРОШЛОСТ САДАШЊОСТ БУДУЋНОСТ 

ПРАИСТОРИЈА 

ИСТОРИЈА 

3500. година 

пре нове ере 

Проналазак писма 



21 21


Важно 

Историја се дели на: стари век, средњи век, нови век и савремено 

доба. Историјско раздобље о којем ћете учити ове школске године је 

стари век. Он обухвата историју Старог истока, старе Грчке и старог 

Рима. 

Стари век је трајао од проналаска писма (4. миленијум пре нове 

ере) до пада Западног римског царства 476. годинe нове ере. Средњи 

век је трајао од 476. године нове ере до Колумбовог открића Америке 

1492. Нови век је трајао од 1492, до Првог светског рата, када почиње 

савремено доба. 

стари век 


средњи 

век 

нови 

век 

савремено 

доба 

око 3500. г. пре н. е. 1. г. пре н. е. – 1. г. н. е. 476. 1492. 1914–1918. 2018. 

проналазак 

писма 

Христово 

рођење 

пад 

Западног 

римског 

царства 

откриће 

Америке 

Први 

светски 

рат 

ПРОСТОР 

За разумевање прошлости важно је одговорити на питање где се 

нешто догодило. Простор и време су кључни елементи на основу којих 

реконструишемо прошлост. Током времена на једном простору се могу 

смењивати различити народи, културе, државе. 



Територија Европе 

У додатку на крају 

уџбеника пронађи 

илустрације Европе у 

5. и 6. веку и савремене 

Европе, одштампане 

на прозирном папиру. 

Прислони једну, па 

другу илустрацију на 

приказ територије 

Европе. Уочи како су 

се државе смењивале 

с временом, а народи 

настајали и нестајали 

на одређеном 

простору. 

22




С протоком времена мање или више се мењао и простор у оквиру 

једне државе, града, улице. 

Београдске Теразије 1930. 

Београдске Теразије данас 


време простор ера хронологија 


На свом путу да реконструише прошлост историчар одговара, 

између осталог, на питање када и где се нешто догађало. Дакле, он мора 

да одреди време и простор збивања о коме говори. У прошлости су се 

мењали народи и државе на одређеном простору, али се мењао и начин 

рачунања времена. Начин рачунања времена у коме се као почетак 

узима неки значајан догађај из прошлости одређеног народа назива се 

ера. Хришћани су време рачунали од Христовог рођења – хришћанска 

ера. Она се и данас примењује. 


1. Како су народи у прошлости рачунали време? 

2. Шта је ера? 

3. Погледај у лекцији и израчунај колико векова прошло од првог 

доказа о постојању пешчаног сата до данас. 

4. Шта мислиш, зашто су народи у прошлости имали потребу да мере 

време? 

5. Како је подељена прошлост људског друштва? 


Замисли да живиш у далекој прошлости, у месту у ком је увек хладно 

и нема много сунца. Чиме би мерио/мерила време? 



23 23




1. Шта све подразумевамо под појмом историја? 

Одговор упиши на линију. 

2. Унеси у табелу најважније 

догађаје из своје породичне 

историје и поређај их по 

временском редоследу 

(хронологији). Објасни зашто си 

изабрао/изабрала баш те догађаје. 

Ко? 

Шта? 

Где? 

Кад? 

1. 

2. 

3. 

1. 

2. 

3. 

1. 

2. 

3. 

1. 

2. 

3. 

Породична историја 

3. Поред наведених година напиши ком 

миленијуму, веку и деценији припадају. 

1205. г. 

нове 

ере 

68. г. 

нове 

ере 

2006. г. 

нове 

ере 

499. г. 

нове 

ере 

89. г. 

пре 

нове 

ере 

миленијум век деценија 



4. Погледај следеће слике и на линијама напиши којој врсти историјског извора 

припадају. 


24 

24




5. Упиши на линије доказе о свом боравку на првом летовању, путовању или излету. 


6. Користећи приказане историјске изворе, покушај да направиш причу о томе шта се 

десило. 

7. Анализирај историјски извор користећи историјска питања: ко, кад, шта, где. 

О КОМЕ говори овај историјски извор? 

КАД је овај историјски извор настао? 

ШТА је разлог његовог настанка? 

ГДЕ је настао? 


8. Колико година је прошло од оснивања Рима до почетка муслиманске ере? Одговор 

упиши на линију. 

Оснивање Рима Рођење Христа Прелазак Мухамеда из Меке у Медину 

753. г.пре н.е. 622. г. 



25 25 

25


9. Чије је рачунање времена старије – римско или грчко? 

10. Ако треба бродом да посетиш остатке древне цивилизације Маја полазећи из 

Србије, која мора и океане треба да пређеш? Упиши одговор на празну линију. 

Србија 

Територија Маја 


11. Пажљиво прочитај текст најзначајнијег грчког историчара Тукидида и одговори 

на питања тако што ћеш одговоре уписати на празне линије. 

„Ратне догађаје нисам хтео да излажем онако како сам их дознао од било кога, 

а ни онако како се мени чинило, него једне као очевидац, а друге по ономе што сам 

од других сазнао и проверио. Али то је било тешко, јер ни очевици нису о појединим 

догађајима исто говорили, него свако према својој симпатији, за једну или другу 

страну и према памћењу. Онима који воле да слушају приче ова ће историја бити мање 

занимљива, зато што она одбацује сваки митски додатак. Али онима који буду хтели да 

сазнају суштину и истину о ономе што се догодило, и кад се у будућности догоди нешто 

слично, то ће сматрати корисним и њима ће моје дело бити довољно [...].” 

Тукидид, Историја Пелопонеског рата (прилагођено према: М. Ђурић, Историја старих Грка) 



Коме је Тукидид наменио своје дело? 

Због чега, према његовом мишљењу, лична сећања нису поуздана? 

Шта он сматра најважнијом вредношћу историчаревог рада? 

Какву корист Тукидид види од историје? 

26 

26


2.1. Прве људске заједнице – човек 

као део природе и друштва 



С каквим изазовима су 

се суочавали људи 

у праисторији... 


„Пре него Што су почели да пиШу, 

људи су цртали. Ако је требало да 

напиШу јелен, цртали су јелена. 

Ако је требало да напиШу лов, 

цртали су ловца и звер. [...] Пећински 

људи били су ловци, цртали су 

звериње и догађаје из лова.” 

Милутин и Драга ГараШанин, 

АрхеолоШка налазиШта у Србији 

ОДЛИКЕ ПРАИСТОРИЈЕ 

Праисторија је најдужи период људске прошлости – трајао је од настанка 

човека, пре више стотина хиљада година, до проналаска писма у 

4. миленијуму пре нове ере. Човек је током праисторије постепено почео 

да мења природу и прилагођава је себи. Мењао је места у којима је 

живео, начине на које се повезивао и удруживао с другима, као и занимања 

којима се бавио. Откривао је нове начине да побољша и олакша 

свој живот. Тако се одвајао од животињске заједнице из које је потекао. 


Разговарај са 


наставницом 

биологије о томе 

када је и како настао 

човек. 

Лепенски вир, 

илустрација 

Погледај и проучи 

илустрацију која 

представља живот 

праисторијских људи. 

Чиме се баве људи 

представљени на 

илустрацији? 


Због чега је, по твом 

мишљењу, човек 

праисторије морао 

да се удружује с 

другим људима? 



27


хорда – најстарија 

људска заједница 

спонтано настала 

ради лакшег 

опстанка 


Распитај се код 

наставника или 

наставнице биологије 

да ли постоје 

заједнице животиња 

које живе у хордама и 

које су одлике таквог 

живота. 

ЉУДИ ПРАИСТОРИЈЕ 

Најстарије људске заједнице називале су се хорде или чопори. 

Касније су се стварали родови, који су представљали веће заједнице. 

Чланови родова били су у сродству. Они су заједно тражили храну и 

бринули о опстанку. У почетку су се хранили оним што су проналазили 

у природи, ловили су животиње и скупљали плодове. Непрекидно су се 

селили у потрази за храном. Начин живота када људи стално мењају место 

боравка назива се номадски начин. Људи су постепено почели да 

гаје животиње и обрађују земљу. Тако настају нова занимања – земљорадња 

и сточарство. С променом начина доласка до хране, мења се и 

начин живота. Људи почињу да оснивају стална насеља у којима бораве 

и с номадског прелазе на седелачки начин живота. 

Начин живота у праисторији 

Какве су промене видљиве у начину живота људи на приказаним сликама? 


Људи су првобитно живели у пећинама – заклонима у природи где 

су се могли склонити од временских непогода или природних непријатеља. 

Постепено су почели да граде земунице – укопане у земљу, а касније 

сојенице – куће над водом. 


Пећина Земуница Сојеница 

Како је промена у начину живота људи утицала на почетак градње кућа? 

28




ПОДЕЛА ПРАИСТОРИЈЕ 

ПРОШЛОСТ 



3500. година 

пре нове ере 

Проналазак писма 

Праисторија се према материјалима које је човек користио за израду 

оруђа и оружја дели на камено и метално доба. Камено доба се према 

начину обраде камена дели на старије камено доба – палеолит и 

млађе камено доба – неолит. У старијем каменом добу камен се грубо 

обрађивао – тесао се, док је у млађем каменом добу био финије обрађиван 

– глачан. Човек је у каменом добу правио оружје и оруђе од камена, 

а у металном је већ почео да користи метал, па је могао да израђује 

боље и чвршће предмете за свакодневну употребу. Метално доба се 

дели на бакарно, бронзано и гвоздено. 

Праисторија 

Прави изумитељ, није предвидео 

последице свог открића! 

Тек Што сам набавио ово бронзано 

оружје, ти ми кажеШ да морамо да 

пређемо на гвожђе! 

Камено доба 

Метално доба 

1. Старије камено доба 

2. Млађе камено доба 

1. Бакарно доба 

2. Бронзано доба 

3. Гвоздено доба 



29 29


Секира наоштрена 

брушењем 

(коришћена за 

сечење) 

Секира за тесање 

дрвета 

(коришћена за 

прецизнију обраду 

дрвета) 

Наоштрено сечиво 

(коришћено за 

резање) 

Стрелице 

(коришћене за лов) 

Оруђе и оружје из 

каменог доба 

Оруђе и оружје из 

металног доба 


Због чега је метално 

оруђе и оружје било 

боље од каменог? 

Употреба оруђа у праисторији 

За шта су човеку праисторије служиле алатке које је правио? 

СТВАРАЛАШТВО ЧОВЕКА ПРАИСТОРИЈЕ 

Једна од посебности човека, која га је трајно одвојила од животињског 

света из којег је потекао, јесте и његова потреба да ствара и оставља 

за собом трагове свог постојања. Из ове човекове потребе развила се 

уметност. Прве ликовне представе говоре о вези човека и природе. На 

зидовима пећина представљане су сцене из лова или живи свет који 

је човека окруживао. Неким од сачуваних слика које су праисторијски 

људи насликали у пећинама приписиване су натприродне особине. Оне 

су биле одраз веровања најстаријих људи у прошлости. 



Пећинско сликарство 

Због чега најстарије ликовне представе 

настају на зидовима пећина? 

Приказ на зиду пећине у Алтамири (Шпанија) 

Шта приказује ова сцена? 

Отисак руке из 

пећине у Аргентини 

30




Човек праисторије веровао је у живот после смрти, магијску моћ 

одређених предмета, снагу духова предака који штите потомке и морају 

се поштовати. 

Гобекли Тепе, најстарије налазиште 

неолитског светилишта, пронађено у 

данашњој Турској 

Хал-Сафлијени, једно од најстаријих 

праисторијских светилишта, укопано 

у земљу, пронађено на острву Малта у 

Средоземном мору 

НАЈВАЖНИЈА ОТКРИЋА 

Човека је од остатка живог света одвојила и његова одлика да напредује 

и непрекидно се усавршава. Најзначајнији проналасци у праисторији 

били су ватра и точак. Ватра је откриће каменог доба, а точак 

откриће металног доба. 

СРБИЈА И БАЛКАН У ПРАИСТОРИЈИ 

На територији данашње Србије и Балканског полуострва налазило 

се више насеља из различитих периода праисторије. Међу њима је једно 

од најзначајнијих налазиште Лепенски вир у Ђердапској клисури, на 

десној обали Дунава, настало око 7000 година пре нове ере. 

Напредна праисторијска култура развијала се и у Винчи у 4. миленијуму 

пре нове ере. 


Налазиште Лепенски вир пронашао 

је велики српски археолог Драгослав 

Срејовић. 

Истражујући посмртне остатке 

праисторијских људи који су живели 

у Лепенском виру, научници су дошли 

до закључка да су њихови зуби почели 

да се кваре када су почели да једу 

житарице – до тада на пронађеним 

скелетима није било каријеса. 

Фигура из Лепенског вира 

Фигуре из Лепенског вира су најстарије камене скулптуре у Европи. Имала их је свака кућа, а 

сматра се да су имале верски значај и да су штитиле од злих духова. 

Ватра 

Точак 


На који начин су 

открића ватре и 

точка унапредила 

живот људи? 


На коју животињу 

те подсећа ова 

фигура? Због чега су 

становници насеља 

код Лепенског вира 

на овакав начин 

представљали своје 

идоле? Лакше ћеш 

одговорити на ово 

питање ако знаш 

да су живели поред 

реке. 



31 31


Праисторијска 

налазишта на тлу 

Балкана 



приказ данашњег 

Балкана. Прислони га 

на ову илустрацију, 

па закључи која 

од представљених 

налазишта су на 

територији данашње 

Србије. 

Црвена стијена 

Лепенски 

вир 


праисторија камено и метално доба хорде 

родови 

номадски и седелачки начин живота 


Праисторија је најдужи период у развоју људског друштва. Траје од 

настанка човека до појаве првог писма. Праисторија се дели на камено 

и метално доба. Најзначајнија открића прaисторије су ватра и точак. 

Људи су се у овом периоду удруживали прво у хорде, а потом у родове 

како би лакше преживели. Прва уметничка дела настајала су на зидовима 

пећина и била су одраз веровања људи праисторије. 




1. Како се зове најдужи период у развоју људског друштва? 

2. Како се дели праисторија? 

3. Која археолошка налазишта из праисторијског периода налазимо у 

Србији? 

4. Зашто су се први људи удруживали у заједнице? 


Од природних материјала из своје околине покушај да направиш 

оруђе или накит који би праисторијски човек користио у свом свакодневном 

животу (за лов, риболов, гајење биљака или животиња...). 

Донеси направљене предмете, па разговарајте у одељењу ком периоду 

праисторије би могли припадати ти предмети и зашто. 

32






1. Шта подразумевамо под појмом праисторија? 

Одговор упиши на празну линију. 

2. Како се дели праисторија? 


3. Који су проналасци променили живот праисторијских људи? 



4. Погледај материјалне изворе из праисторије и одговори на питање 

заокруживањем тачног одговора. 

А) Б) 

Ком периоду праисторије припада оруђе приказано на слици? 

а) Oбе илустрације представљају оруђе из млађег каменог доба. 

б) Илустрација под Б) представља оруђе из млађег каменог доба, а илустрација под 

А) из старијег каменог доба. 

в) Обе илустрације представљају оруђе из старијег каменог доба. 

5. Пажљиво погледај илустрације станишта у праисторији и за свако издвој по једну 

предност и ману. 

Предност: Предност: Предност: 

Мана: Мана: Мана: 



33 33 

33

6. На приказаној фотографији заокружи објекат који јој временски не припада. 


7. Анализирајући приказан историјски извор, одговори на следећа питања. 

Шта представља предмет са слике? 

Чему је могао да служи приказани предмет? 

Од чега је направљен? 

Где је пронађен? 


У ком периоду праисторије је настао? 

Шта мислиш, зашто црте лица подсећају на рибу? 



8. Испод сваке илустрације упиши ком периоду праисторије припада – каменом или 

металном добу. 

34


9. Попуни укрштеницу. 

Усправно: 

1. иницијали археолога који је 

открио Лепенски вир 

2. најзначајније археолошко 

налазиште на територији 

Србије 

4. наука која се бави 

проучавањем материјалних 

историјских извора 

6. најзначајније откриће каменог 

доба 

9. млађе камено доба 

10. пећина у Шпанији чувена по 

цртежима на зидовима 

11. скраћеница за „пре нове ере” 

Водоравно: 

3. први метал коришћен 

у праисторији 

5. станиште изнад 

површине воде 

7. станиште укопано у земљу 

8. најзначајнији проналазак металног доба 

9. начин живота људи супротан седелачком 

11. најдужи период у људској прошлости 

12. скраћеница за нову еру 

13. друга реч за чопор 

9 

1 2 3 4 

5 

7 8 

12 

11 

13 

10 

6 

10. На илустрацији територије Србије 

уцртај археолошка налазишта: 

Винча, Лепенски вир и Старчево. 



35

СТАРИ ИСТОК 


3.1. Стари исток – настанак првих држава 



Како настају прве 

државе... 


„Законитост је темељ држава.” 

Латинска изрека 


Од када до када је 

трајао стари век? 

Одговор потражи 

у лекцији „Време и 

простор”. 

НАСТАНАК ПРВИХ ДРЖАВА 

Најдужи период у целокупној историји назива се стари век. У том 

периоду у различитим деловима света су настале прве државе, најчешће 

у плодним долинама великих река. 

југ Балканског 

полуострва – Грчка 

долина Еуфрата и 

Тигра – Месопотамија 

долина Инда – 

Индија 

долина Хуангхеа и 

Јангцекјанга – Кина 


Територије најстаријих 

народа и држава 


Прве државе нису 

настале у исто време 

у свим деловима 

света. На месту којих 

данашњих држава су се 

развиле прве државе у 

Европи? 

Средња Америка 

– Маје 

Јужна Америка – 

Инке 

Апенинско полуострво – 

Римска држава 

долина Нила – 

Египат 

36




Држава је створена као резултат пораста броја становника, потребе 

да се заједница одбрани од непријатеља, да се осигура њено снабдевање 

храном и водом, да се граде путеви, храмови и олакша свакодневни 

живот. Свака држава је имала своју територију, владара, чиновнике 

и војску. 

Распад родовске заједнице и појава приватне својине условили 

су и нову поделу становништва на робовласнике (богате и утицајне), 

обичне људе (средњи слој, сиромашније становништво које је имало 

личну слободу) и робове (оне који нису имали никаква права). Зато се 

друштво старог века назива робовласничко друштво. 

Слободан човек је могао да постане роб због неплаћеног дуга, као 

ратни заробљеник. Деца робова се нису рађала као слободни људи. 

Она су, као и њихови родитељи, била робови. 

ДруШтво старог века 

чиновници – људи 

који раде у државној 

управи, односно 

који обављају 

послове без којих 

држава не би могла 

да постоји (нпр. 

писари, полиција, 

порезници...) 


Поразговарај са 


наставницом о томе 

шта је приватна 

својина. Установите 

како је њена појава 

допринела распаду 

родовске заједнице. 

Робовласници, слободни људи – 

најутицајнији и најбогатији слој друштва 

Средњи слој, слободни људи – 

занатлије, трговци, сељаци 

Робови – 

становниШтво које није имало 

личну слободу 

ДРЖАВЕ СТАРОГ ИСТОКА 

Територије око долина река Нил, Еуфрат и Тигар, област Мале Азије 

и источне обале Средоземног мора (Левант) називају се Стари исток. 

На овим територијама су у старом веку настале прве државе. 



37 37


Територија Старог 

истока 



приказ савремене 

територије Блиског 

истока, одштампан на 

прозирном папиру. 

Прислони га на ову 

илустрацију. 

Које државе се данас 

налазе на територији 

Старог истока? 



и приказе осталих 

држава које су 

се развијале 

на територији 

Месопотамије у старом 

веку. Уочи где су се 

простирале државе 

које се спомињу у 

лекцији. 

МЕСОПОТАМИЈА 

На територији између река Тигар и Еуфрат налазила се плодна равница 

– Месопотамија, што значи „међуречје”. Народи који су ту живели 

претворили су земљиште око река у плодну долину. За то су користили 

систем канала којима су одводили воду од реке до својих њива. Ове радове 

су обављали сви чланови заједнице, па су због тога на тим просторима 

настале и прве државе. 

На простору Месопотамије се смењивало више држава. Прве значајне 

државе били су градови-државе у Сумеру, јужном делу Месопотамије. 

Сумери су били одлични математичари и сјајни градитељи. 


Важно 

град-држава – држава чијa је територија сведена на град и околину 


Зигурат – велика 

верска грађевина коју 

су градили народи 

Месопотамије за 

посматрање звезда 

и кретања небеских 

тела 

Знања из ког предмета, 

који учиш од првог 

разреда, су неопходна 

да би се саградила 

оваква грађевина? 

Остаци сумерског храма из града Ура, данас у Ираку 

38




После више векова у средњем делу Месопотамије уздигао се нови 

град Вавилон, који је прерастао у моћну државу – Вавилонско царство. 

Један од најстаријих сачуваних писаних закона настао је управо у овој 

држави. Добио је назив Хамурабијев законик, по владару који га је донео. 


Хамураби је био један од првих владара који 

је одлучио да запише закон. Веровало се да је 

примио закон од врховног бога. 

Из Хамурабијевог законика: 

Члан 195: Ако син удари оца, да му се одсече рука. 

Члан 196: Ако човек избије око другом човеку, 

има да се и њему избије. 

Члан 198: Ако човек избије око припаднику ниже 

класе или му сломи кост, нека плати у злату. 

Члан 205: Ако роб удари слободног човека, да му 

се одсече ухо. 

Хамурабијев законик се чува у музеју 

Лувр у Паризу. 

Уз помоћ наставника или наставнице 

анализирај ситуацију у којој врховни бог 

дарује владару закон, а владар га дарује 

народу. Ко данас доноси законе? 

Вавилонско царство је потпало под власт нових освајача – Асираца. 

После више стотина година успело је да поврати своју моћ и чак значајно 

прошири територију. Тада су подигнути многи мостови, канали и 

грађевине. 


Да ли је закон био 

исти за све слојеве 

друштва? Образложи 

свој закључак. 

Асирски владар у борби с лавом 

Размисли о томе шта симболише лав 

у царству животиња и зашто је владар 

приказан баш у борби с лавом. 

Вавилонска кула, слика из 16. века нове ере 


Према предању, Вавилонска кула је била торањ који су саградили 

људи у намери да стигну до неба, до Бога. Бог се разљутио због људске 

охолости, срушио је торањ и помешао језике којима су говорили градитељи. 

Људи су се после тога разишли и населили различите крајеве света, 

а кулу оставили разорену. Овом причом објашњава се разноликост 

језика међу народима. 



39 39


Самосталност Вавилонског царства прекинули су Персијанци, народ 

који је у другој половини 6. века пре н. е. освојио област Месопотамије. 

Старо Вавилонско царство 

Ново Вавилонско царство 

40. в. 

п. н. е. 

24. в. 

п. н. е. 

19. в. 

п. н. е. 

16. в. 

п. н. е. 

7. в. 

п. н. е. 

6. в. 

п. н. е. 

4. в. 

п. н. е. 

Сумери Акађани Асирци Персијанци 

Застава данашње 

државе Израел 

ЛЕВАНТ 

Од народа који су у старом веку живели на територији Средоземља 

значајно место припада Јеврејима, чији је главни град био Јерусалим. 

Њихова држава се налазила на простору данашњег Израела. Јевреји су 

први народ који је прихватио веровање у једног бога. Због устанка против 

римске власти они су протерани из своје земље, у којој су обновили 

државу тек у 20. веку, после великог страдања у Другом светском рату. 






како се назива симбол 

представљен на 

застави. 

Левант 

Државе 

Јевреја 

Државе 

Феничана 

Територија Леванта, 

простора на коме су 

се развиле државе 

Феничана и Јевреја 

Најзначајније државе у области 

Леванта 

40





Према предању, мудри краљ Соломон је у Јерусалиму 

подигао велелепни храм у славу јеврејског бога 

Јахве. Соломонов храм су у 6. веку пре н. е. разорили 

Вавилонци и одвели Jевреје у ропство. По повратку, 

Јевреји су подигли нови храм, чији остаци постоје и 

данас („Зид плача” или Западни зид). То је место молитве 

јеврејских верника. 

Западни зид („Зид плача”) 

Феничани су били суседи Јевреја дуж обале Средоземног мора. 

Имали су развијене приморске градове, као што су Сидон, Тир, Библос 

и др. Као највештији поморци Старог истока стизали су до веома удаљених 

делова Средоземља. Трговали су занатским производима, као и 

скупоценим кедровим дрветом. Феничани су доприносили повезивању 

различитих култура по Средоземљу. Основали су неколико колонија, 

од којих је најзначајнија била Картагина (у данашњем Тунису). Најзначајније 

културно достигнуће овог народа било је гласовно писмо. То је 

писмо у коме је сваки глас означен својим словом. 

НАСТАНАК ЕГИПАТСКЕ ДРЖАВЕ 

У плодној долини реке Нил, на североистоку Африке, настао је 

Египат. Ова држава је, захваљујући чињеници да је била окружена пустињом 

и морем, била поштеђена честих освајања, што јој је омогућило 

непрекинут развој. 

Положај Египта 

на афричком 

континенту 

Стари Египат 



приказ територије 

савременог Египта 

и његових суседа, 

одштампан на 


Прислони га на дату 

илустрацију старог 

Египта. Шта је, упркос 

временској разлици 

од више хиљада 

година, заједничко 

старом и савременом 

Египту? 



41 41


номе – мање државе 

(области) настале 

уједињавањем 

неколико села и 

области око њих 


Разговарај са 


наставницом 

географије о томе 

шта је делта реке. 

Река Нил се једном годишње изливала, а када би се вода повукла у 

корито, остављала је за собом плодан муљ и земљу која се лако обрађивала. 

Због тога су у долини Нила настајала насеља. Као и на подручју 

Месопотамије, становници насеља уз Нил почели су да сакупљају воду 

у посебним каналима како би наводњавали земљу и у сушном делу године. 

Тако је настао систем за наводњавање. Да би лакше одржавале 

овај систем, сеоске заједнице (више села са околином) почеле су да се 

удружују у веће заједнице – номе. 

Постепено је више нома почело да се уједињује, па су настале две 

веће државне целине – Горњи Египат (око горњег тока Нила) и Доњи 

Египат (у делти Нила, при ушћу Нила у Средоземно море). Око 3100. године 

пре н. е. Горњи и Доњи Египат су се ујединили у јединствену државу. 

Самосталност египатске државе, уз неке краће прекиде, трајала је 

до 6. века пре н. е. када су Египат освојили Персијанци. 


Пољопривреда у старом Египту 

Које пољопривредне гране су познавали Египћани? 


На челу египатске државе налазио се владар, који је носио титулу 

фараон. Његова власт је била наследна, неограничена и сматран је богом 

на земљи. Овакав положај фараона био је последица веровања да 

је он син бога Сунца. Фараон је доносио законе, предводио војску и био 

врховни судија. У својој владавини се ослањао на свештенике и војнике. 

Остали слободни људи су се бавили занатима, пољопривредом и трговином. 


Фараон Рамзес II имао је 96 синова и 60 кћери. 

Најнижи слој људи били су робови. Зато се о египатском друштву 

говори као о робовласничком друштву. 

42




фараон 

племићи и свештеници 

војници 

писари 

трговци 

занатлије 

Друштвена пирамида 

старог Египта 

Који слојеви су 

чинили радни део 

становништва старог 

Египта? Које место у 

држави су заузимали 

свештеници? 

сељаци 

робови 

Египатску архитектуру обележила је изградња пирамида. Већина 

археолога сматра да су оне грађене за гробнице фараона. 

Џосерова пирамида, 

данашњи изглед 

Размисли који су 

данас најзначајнији 

градитељски 

подухвати и чему они 

служе. 


Обележја фараонске власти 

била су врло различита. Интересантно 

је да су носили лажну браду, 

направљену од козје длаке. Чак 

су и фараонке носиле лажну браду. 

Фараонка 

Хатшепсут 

владала је у 

15. веку пре 

н. е. Била 

је једна од 

малобројних 

владарки у 

старом веку. 

Тутанкамон, 

фараон чија 

је гробница 

пронађена 

нетакнута 

Да ли би се без информације поред слике могло закључити на којој 

слици је приказан владар женског, а на којој мушког пола? 

Разговарај са наставником или наставницом о томе када се изједначавају 

права жена и мушкараца. 

Жене су имале значајну улогу у египатском друштву. Имале су и већа 

права него у другим државама тог времена. Осим старања о породици, 

могле су да раде и друге послове – нпр. могле су да буду лекарке или 

свештенице. 



43 43



У старом Египту су се шминкали и мушкарци 

и жене. Сматрало се да шминка има 

магичну моћ. 

Краљица Нефертити 


држава робовласничко друштво Стари исток 

Месопотамија Феничани Јевреји Египат 


Најстарије државе настале су на територији која се назива Стари 

исток. Настале су из потребе људи да се удруже како би заједно лакше 

организовали свакодневни живот, али и одбрану своје територије. Једнакост 

људи која је карактерисала заједнице праисторије нестала је с 

настанком држава и створено је робовласничко друштво. 

Област Старог истока чине државе настале на територији Месопотамије, 

Леванта и Египта. 



1. Коју област обухвата територија Старог истока? 

2. Који су друштвени слојеви у робовласничком друштву? 

3. Зашто прве државе настају у долинама великих река? 

4. Којим морем су Феничани највише пловили? 

5. Шта је „Зид плача”? 



Игре у старом Египту 

Анализирај приказане сцене из игара у старом Египту. Покушај да 

пронађеш данашње сличне игре. 

44




3.2. Култура народа Старог истока 



У чему се огледа значај 

старих цивилизација за 

време у коме живимо 

данас? 


„ПШеница не расте тамо где 

ниси посејао зрно.” 

Стара египатска пословица 

РЕЛИГИЈА 

Народи су у праисторији веровали у натприродне силе. Њихова 

веровања проистицала су из страхопоштовања према ономе што нису 

разумели у природи. То је изискивало потребу да умилостиве природне 

силе и преживе глад, болести и друге недаће. За разлику од њих, народи 

Старог истока створили су своје религије, веровања праћена одређеним 

обичајима – ритуалима. 

ритуал – скуп 

радњи које се 

обављају из верских 

разлога 

Религије 

Многобожачке – 

верује се у виШе богова 

(бог Сунца, мора, лепоте...) 

Једнобожачке – 

верује се у једног бога: јудаизам, 

хриШћанство, ислам 

Важно 

Појам религија потиче од латинске речи која значи „побожност”. 

Људи су своју побожност исказивали на различите начине: поштовањем 

бога/богова, приношењем жртава боговима, поштовањем празника, начином 

сахрањивања. 



45 45


Највећи број народа Старог истока веровао је у више богова. Вера 

у више богова назива се многобоштво. Стари народи су смишљали о 

својим боговима маштовите приче – митове. Осим у богове, народи Старог 

истока веровали су и у натприродну моћ појединих животиња. 

Народи Месопотамије веровали 

су у различита божанства. 

Сумери су поштовали мноштво 

богова. Интересантно је да су 

бога земљорадње сматрали сином 

бога воде. 

Представа Мардука, 

бога земљорадње 

Размисли зашто 

су бог воде и бог 

земљорадње 

довођени у најближу 

родбинску везу. Мала 

помоћ: подсети се 

шта је омогућило 

развој земљорадње у 

Месопотамији. 

Особеност египатске религије била је и посебно поштовање домаћих 

и дивљих животиња. Поједина египатска божанства често су 

представљана као полуживотиње – нпр. бог Сунца Ра често је приказиван 

с главом сокола, а бог мртвих Анубис с главом шакала. 


Богови и богиње старог Египта 

Међу приказаним боговима пронађи бога Сунца и бога мртвих. 



Покушај да објасниш 

зашто су богови 

старих народа често 

представљали спој 

људи и животиња. 

У којој књижевној 

врсти се животиње 

понашају као људи, 

односно постају 

симболи појединих 

људских особина? 

Статуа Сфинге, 

митолошког бића с 

телом лава и људском 

главом, налази се 

у Гизи у Египту и 

једна је од највећих 

статуа на Земљи 

направљених од 

једног камена. 

Посебна одлика египатске религије била је вера у загробни живот. 

Египћани су веровали да покојник наставља живот после смрти у загробном 

животу, и да ће му бити потребни предмети које је користио 

у овоземаљском животу. Због тога је било неопходно да се тело након 

смрти сачува од пропадања. Тело умрлог се чувало на посебан начин. 

46




Умрлом су вађени унутрашњи органи и унутрашњост тела пуњена разним 

травама и смолама које су омогућавале да се тело сачува, након 

чега би се увило посебним тракама. Оваква тела називала су се мумије, 

а тај поступак балсамовање. Неке од тих мумија су се одржале до данашњих 

дана. 

мумије – 

балсамована тела 

увијена у ланену 

тканину 

балсамовање – 

процес којим се 

тело припрема за 

сахрањивање, а у 

циљу спречавања 

пропадања 

Х. Картер, археолог који је пронашао 

Тутанкамонову мумију 

Поступак балсамовања 

Јевреји су једини народ Старог истока који је веровао у једног бога, 

што се назива једнобоштво. Религија Јевреја назива се јудаизам. Предање 

о историји и веровањима старих Јевреја сакупљено је у Старом 

завету, делу Библије. Стари завет су касније прихватили и хришћани. 

Стари завет – 

јеврејска света 

књига и део Библије, 

свете књиге 

хришћана 


Према јеврејском предању, Мојсије, један 

од најзначајнијих јеврејских вођа, повео 

је народ из Египта, где je њихов положај 

био веома тежак, у обећану земљу, ка 

Леванту. Захваљујући Божјој вољи, чуду, успео 

је да раздвоји море и направи пролаз 

за свој народ у Црвеном мору. Када су их 

Египћани сустигли, море се поново саставило 

и они су се подавили. 

Мојсије је донео важне законе, а сматрало 

се да их је донео на основу заповести 

које је добио од Бога – 10 Божјих заповести. 

Мојсије држи 

таблицу са десет 

Божјих заповести, 

Микеланђелова 

скулптура у Риму 

Да ли знаш које су 

Божје заповести? 


наставницом или 

наставником о томе 

шта је Библија и које 

делове садржи. 

ПИСМЕНОСТ И КЊИЖЕВНОСТ 

Најзначајнија културна тековина народа 

Старог истока је проналазак писма. Најстарија 

писма настала су крајем 4. миленијума 

пре н. е., на територији Месопотамије и Египта. 

Та најстарија писма била су сликовна. Велики 

број слика био је замена за речи. 

Сумери су користили клинасто писмо. 

Писали су на глиненим плочицама које су касније 

сушили на сунцу. Штапић којим су слова 

урезивали у меку глину остављао је траг клина 

– одатле потиче и назив писма. 

Плочица с текстом 

написаним клинастим 

писмом 



47 47


Стари Египћани су такође имали своје сликовно писмо – хијероглифе, 

„свете знаке”. Писали су на зидовима храмова, као и на папирусу, 

врсти материјала за писање, названог по истоименој биљци од које је 

прављен. 

Биљка папирус 

Који природни 

услови су потребни 

за гајење ове биљке? 

Поразговарај о 

томе с наставником 

или наставницом 

биологије. 


Чиме су се бавили 

стари Феничани и 

на који начин је то 

могло утицати на 

развој писма? 

Поразговарај о овоме 

с наставником или 

наставницом. 

астрономија – 

наука која проучава 

небеска тела и 

космос 

опсерваторија – 

место с којег се 

посматрају небеска 

тела 

Египатски хијероглифи 

По чему је појава писма значајна за развој 

цивилизације? 

Најстарије гласовно (фонетско) писмо имали су Феничани. У гласовном 

писму сваки глас има одговарајуће слово. Феничанско писмо 

имало је 22 знака, којима су се означавали само сугласници. Називало 

се алфабет. Из њега су настала многа данашња писма. 

НАУКА И УМЕТНОСТ 

Наука је била неопходна народима Старог истока да би могли да 

уреде свакодневни живот. На пример, да би премерили парцеле земље, 

морали су развити геометрију; да би саградили пирамиде, Египћани су 

морали да израчунају под којим углом је могуће поставити странице и 

слично. Тако се развила математика. 

Развој астрономије био је уско повезан с потребама земљорадње. 

Реке су се изливале у одређено доба године. Према учесталости поплава, 

година је у Египту имала 365 дана. Сумери су годину делили на 354 дана 

јер су је везивали за кретање Месеца, а не Сунца. Народи Месопотамије 

су на врхове својих храмова – зигурата постављали опсерваторије из 

којих су пратили кретања небеских тела. 

У Египту је била веома развијена и медицина. 

Она се развила захваљујући мумифицирању, 

које је захтевало добро познавање људског тела. 

Тако су египатски лекари били вешти хирурзи, 

зубари… 



Представа медицинских 

инструмената које су користили 

египатски лекари 

48




Градитељска делатност била је надахнута верским потребама 

и жељом да се величају поједини владари. Градитељство сведочи о 

ступњу развоја најстаријих цивилизација. 

Пирамиде у Гизи у Египту, са највећом, 

Кеопсовом пирмидом (у средини) 

Један од најбоље очуваних зигурата на свету, у Сузи (данашњи Иран) 


Пирамиде је градило и више хиљада људи, а њихова 

изградња почињала би одмах по рођењу будућег 

фараона, јер је требало много времена да се саграде. У 

њима су се налазили богатство, храна, послуга и кућни 

љубимци, пошто се веровало да се живот наставља после 

смрти. Да би се спречило пљачкање, постојали су 

тајни улази, али упркос њима, већина је сасвим опљачкана. 

Највећа и најстарија од три пирамиде код Гизе, 

уједно и највиша на свету, била је Кеопсова пирамида, 

првобитно висока чак 146 метара и тешка 6,25 милиона 

тона. На њеној изградњи радило је око 100.000 

људи. Кеопсова пирамида се убраја у једно од седам 

светских чуда античког света. 

Градња пирамида 

Народи Старог истока живели су у уређеним градовима с трговима, 

правилно поређаним кућама и улицама. 

План града у 

Месопотамији 

Макета стамбене куће у 

Месопотамији 

Која грађевина се 

налазила центру града 

у старој Месопотамији? 



49 49



једнобоштво многобоштво клинасто писмо 

хијероглифи гласовно писмо пирамиде 


Сви народи Старог истока, осим Јевреја, веровали су у више богова. 

Неки од њих веровали су и у загробни живот (живот после смрти). 

Били су писмени: у Месопотамији се користило клинасто писмо, у Египту 

хијероглифи, а прво гласовно писмо измислили су Феничани. Ови 

народи дали су значајан допринос развоју наука, па тако њима можемо 

захвалити за календар, као и за достигнућа на пољу градитељства, медицине, 

математике и астрономије. 


1. Како разумеш разлику између веровања људи праисторије и 

религија народа Старог истока? 

2. По чему се Јевреји, а по чему Феничани издвајају од осталих народа 

Старог истока? 

3. Шта је балсамовање? 

4. Објасни разлику између сликовног и гласовног (фонетског) писма. 

5. Које од тековина народа Старог истока користимо и данас? 



Користећи знаке клинастог писма 

приказане на слици, покушај да напишеш 

кратку поруку свом другу или 

другарици из разреда. Од материјала 

ти је потребно: комад глине или пластелина 

и штапић који ћеш обликовати 

тако да кад га утиснеш, у пластелину 

оставља траг попут овог на слици. На 

следећем часу предај своју и дешифруј 

добијену поруку. 

А Б В Г Д 

Е З И Ј К 

Л М Н О П Р 


С Т У Ф Х Ц 

50



1. Повежи појмове с њиховим значењем тако што ћеш на линију испред појма 

уписати одговарајући број. 

Месопотамија 

фараон 

пирамида 

Сумери 

1. владар у старом Египту 

2. најстарији народ у Месопотамији 

3. гробница фараона 

4. међуречје 

2. Користећи податке из табеле одговори на питања уписивањем одговора на линију. 

простор врста писма врховни бог 

Месопотамија клинасто писмо Мардук 

Египат хијероглифи Ра 

Левант – Феникија гласовно (фонетско) писмо Ел 

1. На ком простору је настало клинасто писмо? 

2. Како се звало врховно божанство у Египту? 

3. Где је настало гласовно писмо? 

3. Како се називају грађевине приказане на сликама? 

Одговоре упиши на линије испод одговарајућих слика. 


4. Повежи слику са одговарајућим појмом, тако што ћеш на линију испод слике 

уписати назив друштвеног слоја у старом Египту приказаног на слици. 

a) сељак б) војници в) писар г) свештеник 



51

5. Пажљиво прочитај текст и одговори на питање заокруживањем слова испред 

тачног одговора. 

„Отац је Сету дао да влада бескрајном пустињом, а Озирису је препустио плодну 

област уз реку Нил.” 

На коју државу Старог истока се односи овај текст? 

а) државу Сумера 

б) државу Јевреја 

в) државу Египћана 

г) државу Феничана 


6. Пажљиво погледај приказ данашњих територија Блиског истока и на њему заокружи 

називе држава насталих на територијама некадашње Месопотамије, Египта и 

Леванта. 


7. Пажљиво погледај слику верског објекта и 

симболе на њему, па одговори на питање 

уписивањем одговора на линију. 


Ком народу припада овај верски објекат? 

52


8. Пажљиво прочитај чланове Хамурабијевог законика и одговори на питање 

заокруживањем слова испред тачног одговора. 

„Члан 196: Ако човек избије око другом човеку, да се и њему око избије. 

Члан 198: Ако човек избије око припаднику ниже класе или му сломи кост, нека 

плати мину злата.” 

Шта ови чланови говоре о друштву старе Месопотамије? 

а) То је друштво међусобног уважавања свих становника. 

б) То је друштво једнакости свих становника. 

в) То је друштво у коме сви становници нису били равноправни. 

г) То је друштво у коме није било насиља. 

9. Пажљиво прочитај текст из два историјска извора која говоре о положају жена на 

Старом истоку. На основу прочитаног одговори на питања. 

Текст 1: 

Прилагођено из Хамурабијевог законика 

„Члан 142: Ако жена омрзне мужа [...], њен морал да испита месно веће старешина, 

па ако је поштена а њен муж се скита, и ако је понижава, та жена не сноси кривицу 

[...] вратиће се у кућу свога оца.” 

Члан 143: Ако жена није поштена, ако се скита и тако запусти кућу и понизи свога 

мужа, треба да се баци у реку.” 

Текст 2: 

Херодот о обичајима Персијанаца 

„Пре него што наврши пет година, син не излази оцу пред очи, него живи код жена. 

Овако поступају зато да, ако би под мајчином негом умро, не би нанео оцу никакав 

бол.” 

Каква је казна за жену која „понижава” мужа? 

Да ли постоји и каква је казна за мужа који „понижава” жену? 

Шта о персијском друштву говори чињеница да је патња мајке за дететом мање 

важна или занемарљива у односу на патњу оца? 



53


10. Реши укрштеницу. 

1 2 

3 4 

5 

6 

7 

8 

9 

10 

11 


1. народ који је измислио прво гласовно 

писмо 

2. вера у једног бога 

3. простор између река Тигар и Еуфрат 

4. народ који је створио прву државу на 

тлу Месопотамије 

5. старо египатско писмо 

7. најнижи друштвени слој у старом веку 

9. област источне обале Средоземног 

мора 


6. најстарије писмо Месопотамије 

8. вера у више богова 

10. митолошко биће с телом лава и главом 

човека 

11. један од првих владара који је написао 

закон 



11. На илустрацији су уцртана поља с бројевима. На линије поред илустрације упиши 

назив области Старог истока на коју се односи одговарајући број. 

2 

3 

1. 

2. 

3. 

1 

54

СТАРА ГРЧКА 

4.1. Најстарији период грчке историје 



ЗаШто се Грчка назива 

колевком европске 

цивилизације... 


„Није теШко униШтити државу, 

теШко је поставити је на 

чврсте ноге.” 

Пиндар, старогрчки песник 

КРИТСКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА 

Најстарија цивилизација античког света која је настала на територији 

Европе везује се за југ Балканског полуострва, за територију данашње 

Грчке. 

антика – потиче 

од латинске речи 

која значи „стар, 

старински, древан”. 

Овај појам се у 

историји односи 

на културу старе 

Грчке и Рима, као 

и културе под 

њиховим утицајем. 

Територије античке 

Грчке 




Грчке, одштампан на 



илустрацију античке 

Грчке. Пронађи 

територије које су 

некада насељавали 

Грци, а сада припадају 

другим државама. 

На југу Балканског полуострва није настала једна држава, већ је постојало 

више мањих, насељених грчким племенима. Копнени део Грчке 

био је испресецан бројним планинским венцима. Обала је била веома 

разуђена, с много острва и полуострва. Због оваквог географског положаја, 

уједињење у једну државу било је отежано. Грчки народ потицао 

је од различитих племена. То су били: Ахајци, Дорци, Јонци и Еолци. Сви 

они су говорили истим језиком и веровали у исте богове. Себе су називали 

Хелени, а своју земљу Хелада. Грцима су их назвали Римљани. 



55 55



Како је острвски 

положај утицао на 

развој Крита? 

Најстарија цивилизација на простору Грчке настала је на острву 

Криту, а врхунац развоја доживела је у 2. миленијуму пре н. е. Ова цивилизација 

је позната и као минојска цивилизација, тако названа по легендарном 

краљу Миносу, који је, према традицији, ујединио Крићане. 

Најпознатији материјални остаци ове напредне цивилизације су критске 

палате. Најчувенија од њих налазила се у граду Кнососу. Крићани су 

имали и писмо. 

Критски ћупови 

Обновљени остаци палате у Кнососу 

У коју врсту историјских извора спада приказани 

остатак критске културе? 

дешифровати – 

открити значење 

Палата у Кнососу била је позната по томе што су све њене просторије 

биле повезане с двориштем које се налазило у средини грађевине. 

Због низа просторија између којих су били ходници изгледала је као лавиринт. 

Палата је имала канализацију и текућу воду. 

Крит је имао развијену приведу – нарочито поморство, трговину и 

занатство. Крићани су израђивали фине занатске производе, бродове, 

накит, вазе. Имали су и писмо које још није дешифровано. 



Запис на критском писму пронађен у 

граду Фесту 

На које писмо те подсећа критско писмо? 

Фреска из палате у Кнососу 

56





Једна од најпознатијих легенди везаних за Крит је она о Минотауру, 

чудовишту с главом бика, а телом човека. Краљ Минос 

је затворио ово чудовиште у лавиринт с многим ходницима. 

Хранио га је људским месом; сваке године становници Атине 

морали су да пошаљу по седам девојака и младића као жртве. 

Једне године је и Тезеј, син краља Егеја, био међу будућим жртвама. 

Међутим, он је решио да убије Минотаура, а у томе му 

је помогла Аријадна, ћерка краља Миноса. Она се заљубила у 

Тезеја и дала му клупко, које је он одмотавао да се не би изгубио 

у лавиринту. Када је убио Минотаура, пратећи траг клупка, 

лако се вратио. 

Представа Минотаура 

на грчкој вази 

МИКЕНСКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА 

Критска краљевина опстала је до 1450. године пре н. е., када су 

острво освојили ратоборни Ахајци с полуострва Пелопонеза. Ахајци су 

били једно од четири грчка племена. Највећи центар Ахајаца био је град 

Микена. Зато се овај период грчке историје назива микенско доба. 

Због честих ратова које су водили, Ахајци су морали да добро утврде 

своје градове. Микена је била окружена дебелим зидинама од камених 

блокова. Подигнута на узвишењу, представљала је готово неосвојиву 

тврђаву. У град се улазило кроз капије, а изнад главног улаза били су 

приказани лавови. Тај се улаз називао Лавља капија. 

Ахајци су прихватили тековине критске културе. На основама њиховог 

писма створили су ново. Ово писмо се урезивало у глинене плочице. 

Ахајско писмо 

Које писмо Старог 

истока је такође 

урезивано у глинене 

плочице? 


Лавља капија у Микени 

Какав је утисак 

требало да остави на 

освајаче ова капија? 

Где си до сада у 

историји старог 

века сусрео/сусрела 

представе лавова? 



57 57


Осим пољопривреде и сточарства, Ахајци су велику пажњу посвећивали 

занатству и трговини, нарочито грнчарству и златарству. 

Златна маска приписана краљу 

Агамемнону 

Микенска златна посуда са сценом 

из лова 

Шта можеш да закључиш на основу чињенице да је злато коришћено за израду предмета 

за свакодневну употребу и свечане прилике? 


Који се метал 

користио на 

највишем ступњу 

развоја праисторије? 




Шта је еп? Ако не 

можеш да се сетиш, 

поразговарај о томе 

са наставником 


српског језика. 

Успон микенске културе прекинула је најезда новог ратоборног 

племена – Дораца, током 12. века пре н. е. Дорци су имали гвоздено 

оружје, док су Ахајци користили бронзу. Крто и лако ломљиво, бронзано 

оружје и оруђе губило је битку с чврстим и отпорним гвожђем. 

О Ахајцима, њиховим владарима, обичајима и борбености значајан 

историјски извор представљају епови Илијада и Одисеја, за које се сматра 

да их је саставио слепи песник Хомер. У епу Илијада говори се о 

Тројанском рату, који се, према традицији, одиграо у 12. веку пре н. е. 

Грци су десет година безуспешно опседали град Троју у Малој Азији, а 

на крају су га освојили на превару. У епу Одисеја говори се о повратку 

Одисеја, једног од ратника из овог похода, на родно острво у Грчкој. 

Изненађење! 

Пссст! 

Нисмо јоШ уШли! 


Једна од Хомерових прича говори о 

освајању Троје захваљујући лукавству. Иако 

су ратовали 10 година, Грци нису успели 

да освоје град. Одисеј се досетио како да 

освоји град без нових жртава. Предложио 

је Грцима да се повуку, како би Тројанци 

помислили да су одустали од опсаде. Грци 

су направили великог дрвеног коња, и 

увече га оставили испред зидина Троје. У 

унутрашњости коња сакрили би се најбољи 

ратници. Претпоставио је да ће Тројанци 

унети коња у град, верујући да су га послали 

богови. Након прославе победе, Тројанци 

су унели коња, а током ноћи грчки ратници 

су изашли, отворили капије града Грцима и 

тако освојили Троју. 

58




ХОМЕРСКО ДОБА 

С дорском сеобом почела је нова епоха 

грчке историје која се назива хомерско 

доба. Она је трајала од 12. века пре н. е. до 

8. века пре н. е. Сматра се да је у овом периоду 

Хомер испевао Илијаду и Одисеју. 

Дорци су били на нижем ступњу развоја 

културе од Ахајаца. Уништавали су све 

пред собом, тако да се у појединим крајевима 

заборавило чак и писмо. Зато се о овом 

периоду говори као о мрачном добу грчке 

историје. 


Да ли народне 

песме описују 

Краљевића Марка 

какав је стварно 

био? 

Поразговарај о 

томе с наставником 


српског језика. 

Слепи песник Хомер 

Зашто је усмена књижевност 

важна за историју? Ко је 

најпознатији српски сакупљач 

усмене књижевности? 

КОЛОНИЗАЦИЈА 

Раздобље од 8. до 6. века пре н. е. назива се епохом колонизације. 

Узроци грчке колонизације били су различити: мало плодне земље, 

пренасељеност грчког копна, политички сукоби, као и вечита људска 

потрага за бољим животом. Становништво се из Грчке исељавало у три 

правца: према западу – ка обалама јужне Италије и Сицилије, према 

истоку – ка обалама Мале Азије и Црног мора и према југу – ка обалама 

северне Африке. 

колонизација – 

процес исељавања 

народа из своје 

земље на другу 

територију и 

стварања насеља 

на тој територији – 

колонија, у којима 

су досељеници 

задржавали своју 

културу, језик, 

обичаје и религију 

Грчке насеобине 

након колонизације 

На којим 

континентима су 

настале грчке 

колоније? 



59 59


Колоније су биле независне од градова из којих су дошли исељеници, 

али су с тим градовима одржавале значајне економске и културне 

везе. Са затеченим становништвом Грци су успоставили контакт и размењивали 

робу, али и културне вредности. Тако је колонизација омогућила 

ширење утицаја грчке културе на све просторе где су се Грци 

доселили. 

2000. 

пре н.е. 

1500. 

пре н.е. 

1200. 

пре н.е. 

800. 

пре н.е. 

600. 

пре н.е. 

1. год. 

критска (минојска) микенска хомерско колонизација 

култура култура доба 


антика Крит Микена Тројански рат 

Хомер 

колонизација 


Најстарија цивилизација на територији данашње Грчке настала је 

на острву Криту. Она је названа минојска култура, по краљу Миносу. 

Крићани су имали развијену културу која је познавала писмо, а врхунац 

је достигла средином 15. века пре н. е. Њихову територију освојило је 

грчко племе Ахајци с Пелопонеза. Микенска цивилизација је преузела 

тековине критске културе и наставила да се самостално развија. У 12. 

веку пре н. е. тај развој су прекинули ратоборни Дорци. Тада је почело 

тзв. мрачно доба грчке историје, јер су културне тековине критско-микенске 

епохе пале у заборав, чак и писмо. Најзначајнији историјски извор 

за овај период су епови Илијада и Одисеја, који се приписују слепом 

песнику Хомеру. Средином 8. века пре н. е. Грци су почели да се исељавају 

ка обалама Италије, Мале Азије и Црног мора и северне Африке. Тај 

процес назива се колонизација. 



Замишљени изглед 

палате у Кнососу 

60





1. Наведи грчка племена. 

2. Где су настале најстарије цивилизације на тлу Грчке? 

3. Који су географски услови утицали на неометан развој критске 

културе? 

4. Покушај да упоредиш минојску и ахајску културу. Наброј њихове 

предности и недостатке. 

5. Како су Дорци победили Ахајце иако су били на нижем степену 

културног развоја? 

6. Зашто су Грци кренули у колонизацију? 


Пронађи легенду о Ахилу, јунаку Тројанског рата. Упознавши се са 

овим јунаком, направи листу његових позитивних и негативних особина. 

Напиши есеј о томе да ли је и зашто он херој, шта га чини херојем и 

да ли би он и данас био сматран херојем. 

Тријумф Ахила над Хектором, слика из 19. века 



61 61


4.2. Успон грчких градова-држава 



Владавина народа 

или владавина 

„племенитих”? 


„Jедина стабилна држава 

је она у којој су сви 

муШкарци једнаки 

пред законом.” 

Аристотел, грчки филозоф 

полис – град-држава 

у античкој Грчкој 

ГРЧКИ ПОЛИСИ 

Током старог века Грчка није била јединствена држава. На територији 

данашње Грчке настало је више градова-држава, који су се називали 

полиси. Сваки полис имао је своју територију, становништво, уређење 

и законе. Било је много полиса, али су се два издвојила по свом значају. 

Били су то Спарта и Атина. 


Најзначајнији грчки 

полиси 

На којим полуострвима 

се налазе Спарта и 

Атина? 


62




СПАРТА 

Спарту је основало грчко племе Дорци, на полуострву Пелопонезу 

у области Лаконији, у 10. веку пре н. е. Дорци су били најратоборнији 

од свих грчких племена, што је доста утицало на историју Спарте. Она 

је била полис у коме су се највише поштовале војничка вештина и храброст. 


Коју цивилизацију 

су Дорци срушили 

освајањем 

Пелопонеза? Ако не 

можеш да се сетиш, 

одговор можеш 

наћи у лекцији 

„Најстарији период 

грчке историје”. 

Спартански ратник 

Опиши изглед и опрему 

спартанског ратника. 

Остаци старе Спарте и модеран град 

У каквом природном окружењу је Спарта настала? 

Спарта је била аристократски полис. То значи да је током целе њене 

историје власт припадала аристократама, људима племенитог порекла. 

спартијати 

(слободни људи – 

аристократе) 

СтановниШтво 

Спарте 

перијеци 

(слободни људи) 

хелоти 

(државни робови) 

аристократија – 

потиче од две речи: 

аristos – најбољи 

и kratia – власт, 

владавина. 

Дакле, 

аристократија је 

владавина најбољих, 

тј. мањине над 

већином. 

Под „најбољима” 

подразумевани су 

припадници једног 

броја истакнутих 

породица 

племенитог рода. 

Становништво Спарте 

Становништво Спарте делило се на три групе: спартијате (аристократе), 

перијеке (слободне људе) и хелоте (државне робове). Спартијати 

су припадали владајућем слоју, били су потомци дорских освајача 

и имали сва политичка права. Управљали су државом и предводили 



63 63


војску јер су сматрали да је то једино достојно људи „племенитог рода”. 

Имали су поседе с којих су само убирали приходе. Перијеци су се бавили 

пољопривредом, занатством и трговином, плаћали порез и служили 

војску. Нису имали политичка права – нису учествовали у управљању 

државом. Хелоти су били најнижи слој становништва. Они су били робови, 

али у власништву државе. Перијеци и хелоти били су потомци покореног 

становништва Пелопонеза. 

Хелоти обављају 

пољопривредне радове 

На основу илустрације 

опиши послове које су 

обављали хелоти. 


У Спарти је било знатно више хелота него спартијата. Да би их држали у 

покорности, спартијати су имали обичај да упадну у насеље хелота и уклоне 

најистакнутије и најјаче међу њима. Тако хелоти нису имали јаког вођу 

јер су најбољи страдали, а остале је било лакше држати покорне. 

Историчар Тукидид пише о односу спартијата према хелотима следеће: 

„Хелоти су били позвани да гласањем изаберу оне за које се мислило 

да су се показали најхрабријим у борбама с непријатељем, како би добили 

слободу. Циљ је био да се тестирају: сматрало се да ће одабрани бити 

најпоноснији и најспремнији да се побуне [...]. Одабрани су се радовали 

новој слободи, међутим Спартанци би их после тога уклонили и нико никада 

није сазнао како су страдали [...].” 


Спартанском државом су управљала два краља јер се сматрало да 

је добро да један предводи војску а други да остане у граду, с народом. 

Власт краљева контролисало је и веће стараца – герузија, које су чинили 

представници најугледнијих породица старији од 60 година. Народна 

скупштина, у којој су учествовали сви спартијати старији од 30 година, 

узвицима је прихватала или одбијала предлоге краљева и герузије. 



Зашто су чланови 

герузије били људи 

старији од 60 година? 

Која је предност 

старијих људи у 

односу на млађе 

приликом доношења 

одлука? 

Два краља 

Државни органи 

Веће стараца 

(герузија) 

Народна скупШтина 

64




Као најмоћнији од свих аристократских полиса, Спарта је постала 

водећа држава у Пелопонеском савезу – савезу који је окупљао више 

полиса. 


Васпитање у Спарти 

Овако писац Плутарх говори о васпитању 

у Спарти: 

„Спартански дечаци полазили су у школу 

у седмој години. Тада су одвајани од родитеља 

и поверавани на чување држави. 

Основни циљ васпитања био је да постану 

добри и издржљиви ратници, а да би се то 

постигло, излагани су суровим условима: 

лоше су храњени, излагани екстремним температурама, 

тешким физичким напорима.” 

Вежбаоница у Спарти 


Жене су у Спарти имале могућност да се 

образују у основним знањима, али се ипак 

њихова вредност изражавала кроз улогу 

мајке будућег војника. Традиција говори да су 

мајке испраћале синове у рат речима: „Врати 

се... са штитом или на њему.” То је значило да 

се врате или као победници или мртви. 

Спартанка која трчи 

АТИНА 

Атину су основали Јонци, на полуострву Атика, у средњој Грчкој. 

Атина је била посебна јер се у њој придавао значај образовању и слободи 

изражавања мишљења атинских грађана. У почетку, Атина је била 

аристократски полис – власт је била у рукама мањине. С временом и 

захваљујући реформама које су доносиле измене у друштву, она је 

напустила ово уређење и постала демократски полис. То значи да је 

власт припадала свим слободним грађанима. 

реформа – мењање 

постојећих прилика 

у друштву на миран 

начин 

Важно 

Реч демократија потиче од две грчке речи: 

demos – народ и kratia – власт, владавина. 

Дакле, демократија је владавина народа, односно 

владавина већине. 

Модерна статуа богиње Атине, заштитнице града 

Које симболе моћи држи Атина? 



65 65



Записивање првих закона који су уредили Атину везује се за Дракона 

и 7. век пре н. е. Ови закони били су веома сурови и строги. Данас се за законе 

и дисциплинске мере које су врло сурове каже да су драконске мере. 

Становништво Атине се у почетку делило на три слоја: еупатриде 

(људе племенитог порекла, аристократе), демос (народ) и робове. 

СтановниШтво Атине 

еупатриди 

(аристократе) 

демос 

(народ, слободни 

људи) 

робови 

Демос је чинио већину атинског становништва. То су били слободни 

људи без политичких права. Бавили су се занатством, трговином и 

земљорадњом. Како су чланови демоса често западали у сиромаштво, 

морали су да се задужују. Уколико не би могли да исплате дуг, падали би 

у ропство – дужничко ропство. Поред ропства због дуга, извор ропства 

било је и заробљавање у ратовима. 


Од данас су слободни 

сви који су постали 

робови због дуга! 


Робови су у Атини били приватно власништво, а бавили су се разли- 

читим занимањима, чак су ишли и у рат; могли су бити учитељи и лекари. 

Господар је могао да ослободи роба, а то је био и једини начин на који је 

роб могао да стекне слободу. 


С временом се повећавао број робова и расло 

укупно сиромаштво слободних грађана. Тако су се 

јавили захтеви за реформама које би ослободиле 

сиромашне грађане нагомиланих дугова и омогућиле 

демосу учешће у управљању државом. Први 

се овим проблемом позабавио Солон, законодавац 

из 6. века пре н. е. Он је предложио да се ослободе 

грађани који су због дуга постали робови. Сиромашним 

грађанима су отписани дугови. 

66




Реформе су настављене у 5. веку пре н. е. Сви слободни грађани Атине 

изједначени су пред законом и могли су да учествују у управљању 

државом. Тако је уведена демократија. 

Промене у друштву доводиле су до промена у држави. Краља су 

заменили архонти. Они су водили државне послове, а бирали су се из 

редова аристократије, и то на годину дана. Међутим, с временом је све 

већи значај у доношењу важних одлука за Атину добијала Народна 

скупштина. Када је уведена демократија, у њеном раду су учествовали 

сви пунолетни слободни мушкарци. 


Како видиш примену 

демократије у свом 

породичном и 

школском животу? 

Говор у атинској скупштини 

Перикле 

Гледајући слику, можеш ли да одговориш на питање 

каква је била атмосфера у атинској скупштини? 

Најдаље у развоју атинске демократије дошло се за време државника 

Перикла, у 5. веку пре н. е. Он је први схватио да масовно учешће 

грађана у раду скупштине неће бити могуће ако њихов рад не 

буде плаћен. Зато је увео дневнице. То је, између осталог, омогућило 

да Народна скупштина постане најважније место одлучивања у Атини. 

Скупштина је доносила одлуке о објави рата или склапању мира, избору 

војсковођа, законима. Независно од богатства, сваки грађанин Атине 

могао је бити биран на највише положаје у држави. Лишени права да 

одлучују остали су жене, странци и робови. 

Атина није била једини демократски полис. Своје савезнике, друге 

демократске полисе, окупила је у Атински поморски савез. 


Прочитај 

Аристотелов цитат 

с почетка лекције, 

па размисли шта 

можемо закључити 

о положају жена у 

Атини. 

Грчки брод – тријера 

Опиши изглед грчког 

брода. 



67 67



Васпитање у Атини 

Дечаци су полазили у школу са седам година. Учили су писање, читање, 

математику, музику, гимнастику, као и да лепо говоре (беседништво). Девојчице 

нису ишле у школу. Само су оне из најбогатијих кућа имале приватне 

учитеље који су их учили основама читања и писања. Основна активност 

атинских жена била је везана за кућу и вођење домаћинства. 


полис аристокатија демократија Спарта 

Атина 

Перикле 


На територији Грчке није настала јединствена држава, него више 

мањих градова-држава – полиса. Два најзначајнија полиса била су 

Спарта и Атина. Они су се разликовали по уређењу – Спарта је била аристократски, 

а Атина демократски полис. Разликовали су се и по вредностима 

које су неговали. У Спарти је највећа врлина била храброст и војничка 

вештина, а у Атини слобода и право свих слободних појединаца 

да учествују у одлучивању о држави. 



1. Шта је полис? 

2. Који су били најзначајнији грчки полиси? 

3. У чему се разликовао положај роба у Спарти од положаја роба у 

Атини? 

4. Објасни положај сваког слоја становништва у Спарти. 

5. Како се мењала државна управа у Атини? 

6. Размисли у чему је разлика између атинске и данашње демократије. 



Замисли да можеш да бираш да ли ћеш бити дете у Атини или Спарти. 

Одабери у којој држави би радије живео/живела, и наведи зашто. 

68




4.3. Одбрана, процват и криза 

грчког света 



Шта је највећа претња 

за самосталност неког 

народа... 


„У рат се много улаже, а 

мало добија.” 

Хомер 

ПЕРСИЈАНЦИ 

Персијанци су били један од народа који су настањивали територију 

Иранске висоравни, која данас највећим делом припада Ирану. У 

6. веку пре н. е. створили су моћну државу која је почела да се шири. 

Оснивач државе био је цар Кир Велики, а главни град Персепољ. Држава 

се на истоку проширила до реке Инда, а на северу до обала Црног 

мора. Након тога Персијанци су освојили и Египат и дошли до обала 

Средоземља и Мале Азије. 


Који народ с 

територије 

Месопотамије је 

највише освајао у 

епохи пре успона 

Персије? 

Персијски владар 

заробљава египатског 

владара 

Препознај на слици 

фараона и персијског 

цара и уочи сличности 

и разлике у томе како 

су представљени. 




како су се освајачи 

односили према 

војсци и становништву 

поражених држава. 

Персијски цар на престолу 

Ова држава је доживела врхунац у 5. веку пре нове ере, за време 

цара Дарија I, који је покушао да освоји и Грчку. Зато су избили грчко-персијски 

ратови, који су обележили грчку историју прве половине 

5. века пре н. е. 

На челу државе се налазио цар. Персија је напредовала захваљујући 

земљорадњи и трговини. Осим тога, Персијанци су били врсни градитељи, 

а због потреба царства и одржавања веза између његових удаљених 

делова, градили су путеве и мостове. 



69 69


Персија у време цара 

Дарија I 

Које територије 

насељене Грцима је 

Персија прве освојила? 





истока, одштампан на 


Прислони га на 

илустрацију Персије. 

Покушај да наведеш 

данашње државе чији 

су делови улазили у 

састав државе цара 

Дарија I. 


Овако је грчки историчар Херодот писао о персијској религији и обичајима: 

„Кипове, храмове и жртвенике они [...] не подижу, него сматрају будалама 

оне који то чине, по мом мишљењу, због тога што богове нису замишљали 

као Хелени, у облику човека [...].” 

„Рођендан им је свима највећи празник. По обичају, тога дана се боље 

једе и части него у остале дане. Тог дана сви богатији испеку у пећима 

говече, коња, камилу или магарца и износе пред госте, а сиромашнији 

припремају ситну стоку. Немају много јела за време ручка, али зато имају 

много слаткиша, али и то не једу све одједном.” 

„Сматрају да је највећа срамота лагати, а на другом месту задуживати 

се [...].” 



Гробница цара Кира Великог у Персепољу 

Од ког материјала су Персијанци највише градили? 

Рељеф са главне палате у Персепољу 

Шта поданици приносе владару на дар? 

70




ГРЧКО-ПЕРСИЈСКИ РАТОВИ 

Почетком 5. века пре н. е. Персија је обухватала и територију западне 

Мале Азије на којој су се налазили многи грчки полиси. 

Устанак у једном од њих против персијске власти у граду Милету, 

назван Јонски устанак био је повод да Персијанци нападну и европски 

део Грчке. Напад је правдан оптужбом да су Грци подржавали устанике. 

Грчко-персијски ратови трајали су, с прекидима, од 499. до 449. године 

пре н. е. Херодот пише да је 491. пре н. е. персијски владар Дарије I 

послао гласнике широм Грчке како би затражили „земљу и воду”, као 

симболичан израз покорности. У већини грчких полиса прихватили су 

ове захтеве, а Атињани и Спартанци су одбили понуду. 


Откуд грчки полиси 

на обалама Мале 

Азије? 

Персијски војници 

Гробнице персијских царева у данашњем Ирану 

Које оружје 

препознајеш на овој 

представи персијских 

војника? 

Грчки свет у време 

грчко-персијских 

ратова 

Пронађи где и када 

су се одиграле 

најзначајније битке 

грчко-персијских 

ратова. 



71 71


Прва велика битка грчко-персијских ратова одиграла се 490. године 

пре н. е. на Маратонском пољу, удаљеном око 42 km од Атине. Грци су 

крајњим напорима однели победу. Како би обавестио грађане Атине да 

се не повлаче из града јер је прошла опасност, један Атињанин је претрчао 

раздаљину од места битке до града. Успео је само да им каже да су 

спасени и умро је од исцрпљености. У спомен на овај догађај уведена је 

посебна дисциплина на модерним Олимпијским играма – маратон. 

Маратонска битка, приказ трупа 

Закључи на основу илустрације и легенде да ли је 

грчка војска имала коњицу. 

Маратон у савремено доба 

Покушај да закључиш зашто велики светски градови и данас 

организују ову трку. 

мореуз – узак 

водени пролаз који 

раздваја делове 

копна 

Даријева војска се повукла после пораза. Следећи поход на Грчку 

предузет је 10 година касније, 480. године пре н. е., за време Даријевог 

наследника Ксеркса. Огромна војска је морала да из Мале Азије пређе 

преко мореуза у Европу. Због тога су постављени привремени мостови 

и војска је прешла у Европу. 




Према легенди, најбољи градитељи 

изградили су мостове преко 

мореуза којима је персијска војска 

требало да пређе у Европу. Међутим, 

олуја је срушила мостове. Бесан, 

Ксеркс је наредио да се бичује 

море. 

Уплашени вешћу да се приближава огромна војска, Атињани су позвали 

све Грке у помоћ. Спартанци су послали 300 најбољих ратника на 

челу с краљем Леонидом. Атињани који су се надали помоћи били су 

прилично разочарани одзивом Спартанаца. 

72




До битке је дошло у Термопилском кланцу, у средњој Грчкој. Спартанци 

су изабрали да сачекају непријатеља у кланцу како се персијска 

војна надмоћ не би превише осетила. Међутим, Персијанци су успели 

да зађу Грцима иза леђа и опколе их. Како би се омогућило повлачење 

Грцима, 300 спартанских ратника предвођених Леонидом изгинуло је у 

борби. 

кланац – узани 

пролаз између две 

планине 


Према легенди, краљ Леонида је, када су 

му Персијанци затражили да преда оружје, 

одговорио: „Дођите и сами га узмите!” 

Херодот говори и како је спартански војник, 

на примедбу да Персијанаца има толико 

да ће њихове стреле заклонити Сунце, рекао: 

„То је и боље, борићемо се у хладу...” 

Савремени споменик 

Леониди у близини 

места битке 

Ко су данас твоји 

хероји и због чега? 

Ксеркс је стигавши до Атине запалио град. Међутим, уследила је поморска 

битка код острва Саламине, у близини Атине, у којој су Атињани 

однели одлучујућу победу. 

Битка код Саламине 

Атињани су имали брзе 

и покретне бродове – 

тријере, који су могли 

лако да се крећу и 

у плићим водама. 

Послужили су се 

лукавством: знајући да 

су персијски бродови 

тешки, спори и слабо 

покретни у плитким 

водама, Грци су почели 

битку на отвореном 

мору. Међутим, намера 

им је била да наведу 

Персијанце да их прате 

према плићим водама, 

где су одлучили 

да дође до сукоба. 

Тако се и догодило: 

огромна персијска 

флота потопљена 

је навукавши се на 

плитке воде у којима 

нису могли ни да се 

крећу нити да се из 

њих повуку. 

Рат је трајао до 449. године пре н. е. Персијанци нису успели да 

освоје Грчку и морали су да се повуку. 



73 73


УСПОН АТИНЕ 

Атина је после грчко-персијских ратова доживела период великог 

успона, како привредног, тако и културног. Обогатила се захваљујући 

развоју трговине, али и чињеници да је, преко благајне Атинског поморског 

савеза, контролисала и присвајала приходе других чланова овог 

савеза. Благостање у граду је омогућило развој културе и уметности. 

Тако је 5. век пре н. е. доба процвата атинске културе, али и пуног развоја 

атинске демократије. Она се везује за Перикла, државника који је 

омогућио и најсиромашнијима да учествују у управљању државом. 


Атина је била повезана са 

луком Пиреј Дугим зидовима 

који су омогућавали безбедан 

прилаз луци и одбрану 

града. Изградња ових зидова 

такође се везује за Перикла. 

Дуги зидови између Атине и њене луке Пиреј 

Поразговарај с наставником или наставницом о томе заштo је било важно 

Дугим зидовима обезбедити пут између Атине и њене луке Пиреј. 

акропољ – реч 

потиче од две грчке 

речи: akros – врх, 

polis – град 

У грчком свету појам 

акропољ односио 

се на узвишење, 

најчешће брдо, око 

кога је ницао град. 

Перикле је омогућио и највећим уметницима тога доба да раде и 

стварају у Атини, па су најлепше атинске грађевине настале управо тада. 

Због тога се период Периклове владавине назива златним добом Атине. 

У овом раздобљу обновљен је Акропољ – узвишење у граду и подигнути 

су многи храмови који су били симбол грчке архитектуре и њен 

врхунски домет. 



Атински Акропољ данас 

Зашто је било важно правити утврђења на узвишењу? 

74




ПЕЛОПОНЕСКИ РАТ 

Пелопонески рат био је највећи сукоб унутар грчког света – грађански 

рат, у коме су се сукобили Атински поморски савез (који је окупљао 

демократске полисе) и Пелопонески савез (који је окупљао аристократске 

полисе). Атински поморски савез предводила је Атина, а Пелопонески 

– Спарта. 

грађански рат – 

сукоб унутар једног 

народа или државе 

Учесници 

Пелопонеског рата 

Опиши разлику у 

географској позицији 

чланица два савеза. 

Узрок рата било је супарништво Спарте и Атине, које се повећало 

наглим успоном Атине након завршетка грчко-персијских ратова. Историчар 

Тукидид, који је писао о овом рату, сматрао је да је узрок рата 

„страх Спарте од јачања Атине”. 

Атина 

Спарта 

Државна 

организација 

Војна сила 

Васпитање и 

образовање 

Демократски полис 

Превласт на мору 

(јака флота) 

Стварање активног 

грађанина који ће 

учествовати у политичком 

животу државе 

Аристократски полис 

Превласт на копну 

(јака пешадија) 

Стварање непобедивог 

војника, храброг и оданог 

држави 

флота – морнарица; 

бродови једне 

државе под 

јединственом 

командом 

Супротности између Атине и Спарте 

Рат је трајао од 431. до 404. године пре н. е. Спарта је на почетку рата 

напала Атику. Атињани су се повукли у Атину. Због глади, пренасељености 

и тешких животних услова у граду је настала велика епидемија, 

која је однела много живота. Од болести је страдао и сам Перикле. 

епидемија – брзо 

ширење заразне 

болести 

Поразговарај 

с наставницом 

или наставником 

биологије о 

заразним болестима 

и начинима лечења 

кроз време. 



75 75


Перикле држи говор 

на крају прве ратне 

године 

Посматрајући 

слику, можеш ли да 

закључиш да ли су 

грађани учествовали у 

доношењу одлука? 

Наведи аргументе у 

прилог свом закључку. 

Наведене недаће утицале су на одлуку Атине да предузме поход 

према западу Средоземља, где су се налазиле дорске колоније богате 

житом. Овај се поход назива Сицилијанска експедиција. Завршена је 

неуспехом Атине. Већина атинске војске и ратних бродова је уништена. 

Завршна битка 

Сицилијанске 

експедиције која 

се одиграла код 

Сиракузе 


Погледај илустрацију 

па закључи чиме су 

били наоружани и 

спартански и атински 

војници. 


Од кад Грци 

насељавају острво 

Сицилију? 

Одговор потражи у 

лекцији „Најстарији 

период грчке 

историје”. 

Неуспех на Сицилији био је увод у потпуни пораз Атине. Услови 

мира које је Спарта поставила били су веома тешки. Атина је, између 

осталог, морала да се одрекне демократског уређења, распусти Атински 

поморски савез, одрекне се готово целе флоте. 

Једна од најважнијих последица рата било је слабљење читавог грчког 

света. Уследили су стални сукоби међу полисима, што ће омогућити 

успон нове силе – Македоније. 


76





Персијанци Јонски устанак Маратон Термопили 

Атински поморски савез 

Пелопонески савез 

Сицилијанска експедиција 


У првој половини 5. века пре н. е. грчки свет био је суочен с нападом 

Персијанаца, моћних освајача са истока. Тако су почели грчко-персијски 

ратови. Већина грчких полиса ујединила се против заједничког 

непријатеља. Кључне битке ових ратова биле су Маратонска и Термопилска 

битка, као и битка код острва Саламине. Рат се завршио победом 

Грка. Највише користи од победе над Персијанцима имала је Атина, која 

је доживела велики успон, нарочито за време државника Перикла. 

Међутим, период благостања није дуго потрајао: 431. године пре н. е. 

почео је грађански рат између грчких полиса, изазван „страхом Спарте 

од јачања Атине”. Овај сукоб донео је велика разарања и штету свим Грцима. 

Завршен је победом Спарте и Пелопонеског савеза. Атина је била 

тешко кажњена након пораза, а Атински поморски савез распуштен. 


1. Ко су Персијанци? 

2. Наброј најзначајније персијске владаре који су предводили напад на 

Грчку. 

3. Шта је био повод за избијање грчко-персијских ратова? 

4. Који грчки јунак се истакао у грчко-персијским ратовима? 

5. Шта је златно доба Атине? 

6. Шта је узрок Пелопонеског рата? 

7. Које су последице овог рата? 


Попуни табелу користећи податке из лекције. 

РАТ ГРЧКО-ПЕРСИЈСКИ ПЕЛОПОНЕСКИ 

ЗАРАЋЕНЕ СТРАНЕ 

ВРЕМЕ ТРАЈАЊА 

УЗРОК 

ПОСЛЕДИЦЕ 



77 77


4.4. Грчка култура – религија и филозофија 



Шта је грчку културу 

учинило колевком 

модерне европске 

културе... 


„Досада и доколица* мајка 

су филозофије.” 

Грчки филозоф Аристотел 

*доколица – слободно време 

култура – 

материјалне и 

духовне творевине 

људи; људско 

стваралаштво 


Шта све спада у 

културу? 


Који народ Старог 

истока је једини 

имао једнобожачку 

религију? 


у лекцији „Култура 

народа Старог 

истока”. 

ГРЧКА КУЛТУРА 

Грчка цивилизација је свој највиши домет достигла у области културе. 

Иако су Грци у старом веку били подељени, веровали су у исте богове 

и имали заједнички језик и писмо. Уметност која се развила у старој 

Грчкој постала је узор склада и лепоте. Тако је настала грчка култура, 

као основа на којој је у каснијим вековима грађена култура Европе. 

РЕЛИГИЈА 

Стари Грци су веровали у више богова. То значи да је њихова религија 

била многобожачка. Замишљали су своје богове налик људима. 

Изгледали су као људи и имали људске особине, и позитивне, и негативне. 

Били су храбри, осветољубиви, подмукли, мудри... Од људи су се 

разликовали по својој бесмртности и натприродним моћима. Живели 

су на планини Олимпу. 

Врховни бог Зевс био је бог муње и грома. Посејдон, Зевсов брат, 

био је бог мора. Зевсова супруга, богиња Хера, била је заштитница жена, 

брака и породице. Богиња Атина била је богиња мудрости, Афродита 

– љубави и лепоте, Аполон – бог светлости и заштитник уметности, Дионис 

– вина и забаве. 



Представе грчких 

богова и богиња 

Упореди представе 

богова у Грчкој и 

старом Египту. По чему 

се они разликују? 

Аполон Афродита Зевс 

78




Стари Грци су веровали у разгранат и маштовит свет богова и различитих 

натприродних бића, рођених из веза богова и људи. Инспирисани 

животима и делима богова и њихових потомака, смишљали су различите 

митове – маштовите приче. 


Шта знаш о 

Тројанском рату? 


Један од најпознатијих митова је онај о Ахилу, највећем 

јунаку Тројанског рата. Према миту, он је био син човека, краља 

Пелеја, и богиње Тетиде. Пета је била једино место на телу на 

коме је био рањив. Мајка га је као бебу потопила у реку Стикс 

да би постао нерањив и непобедив. Том приликом га је држала 

за пету. Погинуо је погођен отровном стрелом у пету. И данас 

се израз Ахилова пета користи да означи нечију слабу тачку. 

Ахил и његов пријатељ Патрокло, 

приказ са грчке вазе 


Стари Грци су веровали у многа 

натприродна бића – на пример у 

сирене. Оне су биле полужене, полуптице, 

омамљивале су морнаре 

заносном песмом, па их одвлачиле 

у море. По легенди описаној у 

Одисеји Одисеј је одолео њиховој 

песми захтевајући да буде везан за 

јарбол брода, а да морнарима буду 

зачепљене уши. 

Одисеј одолева зову сирена 

Која Одисејева особина је дошла до 

изражаја у причи о њему и сиренама? 


О чему говоре 

Илијада и Одисеја? 





Једно од великих светилишта посвећених Зевсу налазило се у граду 

Олимпији, на Пелопонезу. 

Позиција Олимпије и 

других светилишта 

У којим деловима 

грчког света се 

налазио највећи број 

светилишта? 



79 79


Статуа Зевса у светилишту у Олимпији, замишљени изглед 

Како је приказан врховни бог на овој скулптури? 

Рушевине Зевсовог храма у Олимпији 

У Олимпији су, у славу богова, сваке четири године одржаване 

Олимпијске игре – такмичења у различитим спортовима. Колики је био 

значај ових свечаности говори и чињеница да су стари Грци рачунали 

време од 776. године пре н. е., када су, према традицији, одржане прве 

Олимпијске игре. За време Олимпијских игара прекидани су сви сукоби 

међу Грцима. 


Олимпијске дисциплине 

Које олимпијске дисциплине препознајеш на овим представама? 


Традиција одржавања Олимпијских игара обновљена је крајем 19. 

века нове ере. Прве модерне Олимпијске игре одржане су у Атини 1896. 

године нове ере. У савременом свету оне немају религијски значај, али 

су највећа спортска манифестација. 

Олимпијски кругови 

Олимпијски стадион у Атини током првих модерних 

Олимпијских игара, 1896. 

Да ли ти је познат још 

неки симбол савремених 

Олимпијских игара осим 

разнобојних кругова? 

80




ФИЛОЗОФИЈА 

Религија је настала из потребе да се објасне свет, његово порекло и 

смисао живота. Човек није могао да објасни многе појаве, па их је приписивао 

вишим силама. Из исте потребе као религија, у старој Грчкој је настала 

филозофија. Покушавајући да одговоре на вечна питања која су 

интересовала човека од давнина, филозофи су нудили објашњења, не 

задовољавајући се више оним што је нудила религија. Реч филозофија 

потиче од глагола „волети” и именице „мудрост”. Дакле, филозофија је 

„љубав према мудрости”. 

Најзначајнији грчки филозофи били су Сократ, Платон и Аристотел. 

Њихова делатност везује се за крај 5. века пре н. е. и 4. век пре н. е. 

Сократ Платон Аристотел 

Сократ је у говорима наводио своје слушаоце на одређене закључке. 

Сам није писао, па су његове најзначајније мисли записали његови 

ученици, међу којима се издваја Платон. У свом познатом делу Држава 

Платон је писао да државом треба да управљају филозофи, мудри људи. 

Аристотел, његов ученик, говорио је да поред осталог човека одређује 

и припадност заједници. 


Док је седео испред капија Атине, Сократу 

је пришао путник и упитао га да ли да уђе у тај 

град, како се у њему живи. Сократ га је запитао 

како се живело у граду у коме је претходно био, 

на шта човек одговара да су сви били зли, похлепни, 

без пријатеља... Сократ му је одговорио 

да су и у Атини сви такви, па је човек отишао 

даље. Наишао је други путник и упитао га исто. 

На поновљено Сократово питање, човек је одговорио 

да су у граду одакле долази сви били 

добри и срећни. Мудрац му одговори да су и у 

Атини такви и да је то град за њега. 


Шта је поука ове 

приче? Зашто је 

Сократ двојици 

људи рекао 

супротно о 

грађанима Атине? 



81 81



богови Олимпија мит Олимпијске игре 

филозофија 


Религија старих Грка била је многобожачка. Грчки богови били су у 

свему налик људима, осим што су били бесмртни и имали натприродне 

моћи. Врховни бог био је Зевс, господар муње и грома. Најпознатије 

светилиште посвећено овом богу било је у граду Олимпији. Тамо су се 

сваке четири године одржавале Олимпијске игре – свечаности у славу 

богова. На њима су се одвијала спортска такмичења. У старој Грчкој 

се развила и филозофија – покушај да се на питања о пореклу света, 

бесмртности и смислу живота понуде другачији одговори од оних које 

је нудила религија. 


1. Каква је била грчка религија? 

2. Наведи најзначајније богове. 

3. Шта знаш о Олимпијским играма? 

4. Покушај да објасниш цитат с почетка лекције. Зашто је Аристотел 

сматрао да је доколица (вишак слободног времена) мајка филозофије? 

5. За кога се каже да филозофира? 



Напиши састав о сличностима и разликама између Олимпијских игара 

у старој Грчкој и данас. Нека тема буде Олимпијске игре некад и данас. 


Српска атлетичарка 

Ивана Шпановић на 

Олимпијским играма 

2016. године у Рио де 

Жанеиру у Бразилу 

82




4.5. Грчка култура – уметност и наука 



Колико је уметност 

важна за друШтво... 


„Лепо је оно Што је складно.” 

Аристотел 

ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ ГРЧКЕ УМЕТНОСТИ 

Уметност је настала из човекове потребе да свој свет учини лепшим, 

да поред основних животних потреба задовољи и потребу да оплемени 

своје окружење. Уметност је у старој Грчкој била један од стубова 

културе. Упркос томе што је најчешће била надахнута религијом, грчка 

уметност величала је лепоту човека, његовог тела и духа. 

АРХИТЕКТУРА 

Једна од уметности веома развијених у старој Грчкој била је архитектура. 

Ова уметност била је уско повезана с религијом. Најтрајнији 

споменици грчког градитељства су храмови – светилишта грађена у 

славу богова. Према изгледу стубова храмова, разликују се три стила 

грчке архитектуре: дорски, јонски и коринтски. 

архитектура – 

уметност 

обликовања 

грађевина и 

простора 

Дорски Јонски Коринтски 

Типови стубова 

Који стубови су најједноставнији? 

Стубови су се разликовали по завршном делу. Дорски су били 

најједноставнији – завршавали су се пљоснатом плочом. Јонски су имали 

украсе на крајевима у облику спирале. Коринтски су се завршавали 

украсима у облику лишћа. 

Храм Ерехтејон 

имао је и стубове 

у виду женских 

фигура, који се 

називају каријатиде. 



83 83


Храм Партенон у Атини, пример 

дорског стила 

Храм Ерехтејон у Атини, пример 

јонског стила 

Остаци Зевсовог храма у Атини, пример 

коринтског стила 


Атински Акропољ био је највеће 

и најлепше светилиште старе Атине. 

На овом брду у самом граду налазили 

су се многи храмови и светилишта. 

Најзначајнији је био Партенон, посвећен 

богињи заштитници града, 

богињи Атини. Испред храма се налазила 

велелепна статуа богиње. 

Некадашњи изглед Акропоља 


Осим храмова, од грађевина из античке Грчке до данашњих дана 

остала су очувана и позоришта. 


Како разумеш изреку 

„У здравом телу 

здрав дух”? 

ВАЈАРСТВО 

Стари Грци су веома држали до идеала лепоте, како људског духа, 

тако и тела. Лепо и здраво тело, уз обавезан развој спортског духа код 

деце, било је један од циљева васпитања у свим грчким полисима. Управо 

се у вајарским делима може приметити идеал лепоте који су неговали 

Грци. 

Најпознатији грчки вајари стварали су у Атини у 5. и 4. веку пре н. е. 

Фидија је био савременик Перикла, а његово најзначајније дело била 

је скулптура богиње Атине у Партенону, која није сачувана. Била је израђена 

од дрвета, али богато украшена слоновачом и златом. 


Вајарска дела која 

су украшавала 

Партенон 

84




Атинa из храма 

Партенон, 

копија Фидијине 

скулптуре 

Бацач диска, копија 

Миронове скулптуре 

Атички приказ бацача диска 

на посуди 

Који од ова два уметничка приказа делује реалније? 

СЛИКАРСТВО 

Стари Грци су имали развијено сликарство. Али, сачувани су претежно 

сликарски прикази на вазама. Слике су најчешће имале мотиве 

из митологије и свакодневног живота. 

Развој грчког 

сликарства на вазама 

Опиши представе на 

вазама. 

Геометријски украси, 9. век 

пре н. е. 

Музичка сцена, 5. век 


Дионисов брод, 6. век 


КЊИЖЕВНОСТ 

Уметност писања, књижевност, развијала се у Грчкој од најстаријих 

времена. Стари Грци су имали своје фонетско писмо, алфабет, на коме 

су записана књижевна дела. 

Прво се развила поезија, која се преносила усменим путем, с колена 

на колено, а тек касније је записивана. Најзначајнија дела грчке књижевности 

су Хомерови епови Илијада и Одисеја. Иако се приписују слепом 

песнику, вероватније је да су делови ових епова настајали постепено, 

током низа година, преношени усменим путем, а тек онда уобличени 

у једну целину и записани. 

Неколико слова 

грчког алфабета 


Који народ Старог 

истока је имао 

најстарије фонетско 

(гласовно) писмо? 



85 85


Као посебан књижевни род у Грчкој је настала драма. Она се развила 

из свечаности посвећених Дионису, богу вина и забаве. Драме су 

извођене у позориштима. 

Разликовале су се две врсте драме – трагедија и комедија. Тема 

трагедија био је неки тужан догађај, а циљ комедија било је засмејавање 

публике. У представама су глумили искључиво мушкарци, који су носили 

маске. Златно доба грчке драме био је 5. век пре н. е. 

Бог Дионис 

На основу којих детаља са слике 

можемо закључити да је Дионис 

био бог вина? 

Остаци највећег позоришта у Епидауру 

Разговарај с наставником или наставницом о томе зашто су грчка 

позоришта била полукружног облика. 


НАУКА 


Шта неку 

област људског 

интересовања 

чини науком? 

Поразговарај о томе 

с наставником или 

наставницом. 

Питагора 

Поразговарај 

с наставником 


математике о томе 

зашто је Питагора 

био важан за развој 

математике. 

Највећи број савремених наука има своје корене у Грчкој. Међу научницима 

античке Грчке били су важни математичари који су се бавили 

и аритметиком и геометријом. 


Питагора је био и филозоф. Он је са 

својим следбеницима основао тајно 

друштво, познато као Питагорејско 

братство, које је требало да негује 

врлину и развија математичка знања. 

Они су посебно истицали да је неопходно 

да човек буде умерен у свему 

што ради. 


86




Медицина је такође имала велики значај у старој Грчкој. Прве 

болнице развиле су се при храмовима посвећеним богу Асклепију, који 

је сматран заштитником лечења. Оцем медицине сматра се Хипократ. 

Отац медицине Хипократ (лево) с богом Асклепијем (у средини), заштитником лечења 


Заклетва коју данас полажу лекари када ступају у позив назива се Хипократова 

заклетва, а настала је према тексту заклетве полагане у старој 

Грчкој. Ово су неки њени делови: 

„У часу када ступам међу чланове лекарске професије, свечано обећавам 

да ћу свој живот ставити у службу хуманости. 

Највећа брига ће ми бити здравље мог болесника. 

Поштоваћу тајне онога ко ми се повери. 

У вршењу дужности према болеснику неће на мене утицати никакви 

обзири, вера, националност, раса, политичка или класна припадност. 

Апсолутно ћу поштовати људски живот од самог почетка.” 

Асклепијев штап 

Где данас можемо 

да пронађемо овај 

симбол? 

Историја је такође настала у Грчкој. Херодот, 

отац историје, потицао је из града Халикарнаса, 

на западу Мале Азије. 

Највећим грчким историчарем сматра се 

Тукидид. Он је написао историју Пелопонеског 

рата, у коме је и сам учествовао. Први 

је историчар који је јасно разликовао узроке 

и последице одређених догађаја. Тако је он 

као узрок рата видео „страх Спарте од јачања 

Атине”. 

Тукидид се сматра највећим 

грчким историчарем 


Којим правцима 

је текла грчка 

колонизација? 


Шта знаш о 

Пелопонеском рату? 

Шта је узрок, а шта 

последица неког 

догађаја? 



87 87



храм Партенон алфабет драма 


Уметност је у Грчкој била надахнута 

религијом и митологијом. И поред тога, 

у центру грчке уметности налазио се човек. 

Најзначајнији споменици грчке архитектуре 

су храмови, грађени у различитим 

стиловима, али савршено складне 

грађевине. Вајарска дела су одражавала 

здравље и лепоту људског тела, а у књижевности 

је говорено о подвизима јунака 

и митским делима, али и о свакодневним 

ситуацијама и осећањима. Стари Грци су 

имали своје фонетско писмо, алфабет, на 

коме су записана књижевна дела и из кога 

су потекла многа данашња писма. У Грчкој 

је настала драма, односно комедија и 

трагедија. Природне и друштвене науке 

такође су имале своје корене у Грчкој, а 

нарочито је значајан грчки допринос развоју 

математике, медицине и историје. 

Грчка позоришна маска 



1. Које уметности су биле најразвијеније у Грчкој? 

2. По чему се разликују стилови грчке архитектуре? 

3. Шта је атински Акропољ? 

4. Шта знаш о најзначајнијој грађевини на Акропољу? 

5. Који књижевни родови су били развијени у Грчкој? 

6. Ко је Питагора? 

7. Наведи најзначајније науке настале у Грчкој. 



Уз помоћ наставника или наставнице пронађи неку грађевину из Европе 

инспирисану грчким стиловима у архитектури. Прикупи сазнања о 

тој грађевини и напиши нешто о њеној прошлости, значају и данашњој 

функцији. Зграда може потицати из било које епохе. 

88




4.6. Хеленистичко доба и његова 

култура 



Како је један човек 

покуШао да промени 

свет... 


„Кад год би добио вест да је 

Филип, његов отац, освојио 

неки град, или добио неку битку, 

Александар Велики се није радовао, 

већ је пред својим друговима 

говорио: ’Другари, све ће ми отац 

унапред узети, а за мене неће остати 

ниједно велико ни сјајно дело да га 

са вама изврШим’. ” 

Плутарх, Упоредни животописи 

МАКЕДОНСКА ДРЖАВА 

На територији северно од Грчке, у области мање погодној за развој 

поморства и трговине, у 4. веку пре н. е. успон је доживела Македонска 

држава. Нaрод који је створио ову државу називао се Македонцима и 

био је сродан Грцима, али су их Грци сматрали варварима. Грке и Македонце 

су повезивали сличан језик и исти богови. 

варвари – Грци 

су варварима 

називали странце 

(нпр. Египћане), али 

и све народе које 

нису сматрали себи 

равнима. 

Македонска држава 

за време краља 

Филипа II 

Која држава је 

била први сусед 

Македонске 

државе на истоку? 



89 89


Значајнији успон Македонске државе одиграо се за време владара 

Филипа II. Живео је у 4. веку пре н. е. Филип је био занимљива личност 

иако га велики број Грка није волео због физичког изгледа, грубог понашања 

и самовољног начина владања. 


Филип је изгубио 

једно око у 

бици. 

Филип II 


Демостен, највећи грчки 

говорник, био је Филипов 

велики противник и држао 

је ватрене говоре против 

њега. Ти говори се баш због 

тога зову филипике. 

фаланга – војни 

одред пешадије 

наоружан дугим 

копљима. 

Највећи Филипов успех било је освајање великог дела грчких територија. 

То није пошло за руком ни Персијанцима, који су имали већу 

војску. Кључ Филиповог успеха била је добра војна организација. Изменио 

је начин на који је македонска војска ратовала, и увео војни ред – 

фалангу. 


Сваки војник у фаланги носио је штит увек у левој руци, како би заштитио 

војника до себе. Тако су само војници који су стајали у крајњој десној 

страни реда били незаштићени. 



Фаланга 


Зашто је Грчка у 

овом периоду била 

ослабљена? Одговор 

потражи у лекцији 

„Одбрана, процват и 

криза грчког света”. 

Која је била предност овако организоване и наоружане војске? 

Македонска војска је поразила грчку у бици код Херонеје 338. г. 

пре н. е. После битке Филип II је, уз подршку осталих Грка, започео припреме 

за нови рат, овог пута против Персије. 

90




АЛЕКСАНДАР ВЕЛИКИ 

Македонска држава је доживела врхунац успона за време владавине 

Филиповог наследника Александра Великог. Он је још као дете био 

посебан, чему је допринело и одлично образовање које је стекао. Један 

од његових учитеља био је и највећи грчки филозоф Аристотел. 


Александар је имао посебан однос према 

животињама. У легенду је ушла његова љубав 

према коњу Букефалу. Први сусрет дечака и 

коња задивио је посматраче јер је Александар 

успео што нико није. Схвативши да је неукротивост 

коња последица његовог страха 

од сенке, окренуо је коња према Сунцу и једини 

успео да га узјаше. Видевши то, Филип 

је рекао сину: „Сине мој, тражи себи краљевство 

које ће бити достојно тебе. Македонија 

је за тебе премала!” Од тада, па до краја остали 

су нераздвојни, а Александар је једном 

граду који је основао дао име Букефалија. 

Коњаник са рта Артемисион, хеленистичка скулптура 

Александар је преузео власт још као двадесетогодишњи младић, 

после смрти његовог оца Филипа. Младост му није била препрека да 

постигне више него било који освајач до тада. Повео је уједињену грчку 

и македонску војску на исток, према Персији. Свој војнички таленат показао 

је већ првом победом на реци Гранику у Малој Азији 334. године 

пре н. е., затим код Иса 333. г. пре н. е. и код Гаугамеле 331. г. пре н. е. 

Битка између 

Александра Великог 

и Дарија III приказана 

на римском мозаику 

Гледајући слику, на 

основу чега бисмо 

могли закључити да је 

у сукобу учествовала 

македонска војска? 



91 91


О Александровом односу према пораженом непријатељу говори 

поступак према заробљеној породици персијског цара Дарија III коју 

је он оставио на милост и немилост непријатељу пошто је побегао 

с бојишта. Александар је наредио да Даријева породица мора бити 

заштићена и, супротно дотадашњим обичајима, поштеђена сваког 

злостављања. 


Александар Велики 

(Македонски) 

Александар је породици Дарија III дозволио да задржи послугу и ужива 

све раније почасти, чак јој је одредио већи новац за трошак него што 

је добијала пре тога. 


Ко су били фараони и 

како су их Египћани 

доживљавали? 

Остаци Персепоља, главног града Персијског царства које је покорио Александар 

Александрово 

име уклесано 

хијероглифима 

Нарочито значајно било је освајање Египта, који је тада био под персијском 

влашћу. Александар је дошао у додир са египатском културом и 

обичајима, па се прогласио фараоном. Идеја да је цар бог, иначе страна 

грчком и македонском разумевању улоге владара, све више је обузимала 

Александра. Тако се он удаљавао од грчког и постајао део источног 

света. 

Александар је након Египта освојио Персију, и кренуо у даља 

освајања према Индији. Ова територија се разликовала од до тада 

освојених земаља, и то по клими, биљном и животињском свету, начину 

ратовања, болестима... У Индији се Александар суочио и са одбијањем 

војника да наставе исцрпљујуће ратовање јер неки од њих нису видели 

породицу дуже од 10 година. 




Новчић из 4. века 


На основу чега се 

може установити 

да је на овом новцу 

приказана битка 

између Александра и 

индијског владара? 

Kоришћење слонова приликом борби, за Индијце 

уобичајено, било је за Европљане застрашујуће. 

Слонови нису били једине необичне животиње 

које су македонски војници срели на свом походу. 

На путу према Индији војска се кретала и копном 

и морем. Александрови морнари су на Индијском 

океану први пут видели морско „чудовиште”. Не 

знајући да су то мирољубиви китови, свирали су 

општу узбуну. Тако се један Европљанин први пут 

сусрео са животињским светом Азије. 

92




Александар се на повратку са овог похода разболео и убрзо умро, у 

33. години, под неразјашњеним околностима. Његови наследници нису 

успели да сачувају јединство државе. Недуго после Александрове смрти 

велико царство се распало на више делова. Његово наслеђе и све што 

је иза себе оставио били су инспирација многим будућим поколењима. 

Царство Александра 

Великог 

338. г. 

пре н.е. 

336. г. 

пре н.е. 

334. г. 

пре н.е. 

333. г. 

пре н.е. 

331. г. 

пре н.е. 

323. г. 

пре н.е. 

30. г. 

пре н.е. 



приказ поделе 

царства Александра 

Великог, одштампан 

на прозирном папиру. 


илустрацију царства 

Александра Великог, 

па одговори на питање 

која је највећа држава 

настала поделом 

царства. 

Исто уради и с 

приказом данашње 


истока, па одговори 

на питање: ако бисмо 

хтели да обиђемо 

некадашњи Вавилон, 

у коју државу бисмо 

путовали? 

битка 

код 

Херонеје 

почетак 

Александрове 

владавине 

битка 

на 

Гранику 

битка 

код 

Иса 

битка код 

Гаугамеле 

смрт Александра 

Македонског 

римско 

освајање 

Египта 

ХЕЛЕНИСТИЧКА КУЛТУРА 

Хеленистичко доба је трајало од почетка Александрових освајања 

до пада Египта под римску власт (од 4. до 1. века пре н. е.). С македонским 

и грчким војницима који су се кретали из Европе ка Азији ширили 

су се и грчка култура и начин живота у освојеним областима. На том 

путу Грци су усвајали обичаје и веровања народа с којима су се сусретали. 

Спајањем грчке и културе народа Старог истока настала је хеленистичка 

култура. 

Хеленистички храм из града Пергамона у Малој Азији, пренет у музеј у Берлину (Немачка) 



93 93


Александар је ово подстицао личним примером – оженио се ћерком 

персијског цара, и овај догађај је назван „Свадба Европе и Азије”. 

Следећи његов пример, још око 10.000 његових војника оженило се 

Персијанкама. За главни град свог царства изабрао је Вавилон, у коме 

је и умро, али је основао и преко 70 нових градова, названих по њему 

– Александрије. Најпознатија Александрија била је у Египту, а постала 

је позната по библиотеци у којој су била сакупљена сва знања старога 

света. Нажалост, ова библиотека је изгорела у пожару. 

Пошто је била највећа лука, у Александрији се налазило и једно од 

седам светских чуда – Светионик, који је олакшавао пловидбе морнара 

далеко на мору. 


На ком материјалу 

су писане књиге које 

изгледају као свици? 

Александријска библиотека 

Покушај да на илустрацији препознаш књиге. 

Изглед светионика у Александрији 

остао је забележен на старом новцу. 

Хеленистичко доба било је епоха развоја природних наука – математике, 

географије, астрономије. 



Справа из доба 

хеленизма пронађена 

на дну мора код 

једног грчког острва 

важила је за претечу 

модерних рачунара. 

На слици десно 

представљен је њен 

могући изглед пре 

више од две хиљаде 

година. 

94




Један од највећих умова тога времена био је и чувени математичар 

Архимед. 


Архимед је један од најчувенијих 

физичара и математичара у старом 

веку који је инспирацију налазио 

у Хомеровој Одисеји. Из физике је 

чувен његов закон (полуга), а из математике 

мерење круга, лопте и ваљка. 

Архимед је остао упамћен по узвику: 

„Еурека!” („Пронашао сам!”), 

који је наводно изговорио у кади 

када је дошао до открића о мерењу 

запремине судова. 

Еурека! 

Поред науке, у доба хеленизма настала су нека од најлепших уметничких 

дела у историји људске цивилизације. 

Колос са Родоса, једно од седам светских чуда, замишљени изглед 

Који утисак на људе је требало да остави статуа ове величине? 

Статуа Нике са острва 

Самотрака чува се у музеју 

Лувр у Паризу 

Грчка 


Хеленистичка 


Источњачка 




95 95



Македонија Александар Велики хеленизам 


Успон Македонске државе почео је у 4. веку пре н. е. за време владавине 

Филипа II. Његов највећи успех било је освајање Грчке (338. г. 

пре н. е. – битка код Херонеје). Највећи војсковођа старог века био је 

Филипов син и наследник Александар Македонски (336–323. г. пре н. е.) 

који је освојио готово цео до тада познати свет. Међутим, Александрова 

величина не огледа се само у освајању. Његовим походима на исток, 

према Персији, ширила се и грчка култура, која се мешала с културом 

источних народа. Тако је настала нова епоха – хеленизам. Држава коју 

је Александар створио није дуго потрајала. Недуго после његове смрти 

распала се на више делова. Последња хеленистичка држава нестала је с 

карте света римским освајањем, 30. г. пре. н. е. 


1. Који владар је покорио грчке полисе? 

2. Пронађи у лекцији материјалне изворе који сведоче о томе које државе 

је освојио Александар. 

3. Према којој држави на истоку је Александар усмерио своја освајања? 

4. Наведи основне одлике хеленистичке културе. 



Покушај да сакупиш што више легенди о Александру Великом. Упореди 

где се легенде разликују, а где поклапају са оним што се о овом 

владару учило на часу. 


Рељеф из 4. века пре н. е. који приказује битку Александрове војске с Персијанцима 

96






1. Повежи племе (народ) и државу 

коју је оно основало уписивањем 

бројева на празну линију. 

1. Ахајци Крит 

2. Дорци Атина 

3. Јонци Спарта 

4. Крићани Микена 

2. Поређај по хронолошком (временском) 

низу следеће догађаје, од најстаријег ка 

најмлађем, уписујући бројеве од 1 до 5 

испред њих. 

ахајско освајање Крита 

грчко-персијски ратови 

Пелопонески рат 

грчка колонизација 

освајања Александра Великог 

3. Подвуци реч која не припада низу: 

Посејдон Дионис Платон Зевс Афродита 

4. На празној линији наведи основне одлике положаја различитих слојева 

становништва у старој Грчкој. 


5. Погледај илустрацију и одговори на питање испод уписивањем одговора на празну 

линију. 

Који ратови су почели устанком у области 

означеној жутом бојом? 

6. Пажљиво погледај илустрацију грчке 

колонизације и одговори на питање 

испод. Одговор упиши на празну 

линију. 

У којим областима се налазио 

највећи број грчких колонија? 



97 97 

97

7. Прочитај цитат и одговори на питања испод заокруживањем слова испред тачног 

одговора. 

„Jедина стабилна држава је она у којој су сви 

мушкарци једнаки пред законом”, Аристотел 

О уређењу које античке државе говори Аристотел? 

а) Спарте в) Атине 

б) Микене г) Македоније 

8. Погледај илустрацију Македонског царства и одговори на питање заокруживањем 

слова испред тачног одговора. 

У ком правцу је ишло највеће ширење територије Македонског царства? 

а) са истока ка западу 

б) са севера ка југу 

в) са запада ка истоку 

г) са југа ка северу 




9. Погледај савремену позоришну карту и одговори на питање уписивањем одговора 

на празну линију. 

Који симболи пореклом из грчке драме су уочљиви на карти? 

98

10. Погледај слику и одговори на питање уписивањем одговора на празну 

линију. 

Ком стилу припадају стубови на овој згради у Београду? 


11. Повежи линијом битку и рат у току кога се одиграла. 

Сицилијанска експедиција 

Маратонска битка 

Битка код Гаугамеле 

Битка код Херонеје 

ратови Александра Македонског 

Пелопонески рат 

ратови Филипа Македонског 

грчко-персијски ратови 

12. Прочитај текст и одговори на питање испод заокруживањем слова испред 

тачног одговора. 

„Александар се варварима [Персијанцима] приказивао као човек који 

дубоко верује у своју божанску природу, али је пред Хеленима божанску 

природу истицао ретко и у веома малој мери [...]” 

Који су разлози Александровог различитог приказивања пред 

Персијанцима и Грцима? 

а) различито схватање улоге владара код Грка и источних народа 

б) Александрово лицемерје 

в) Александрова жеља да превари народе којима влада 

г) једнако схватање улоге владара код Грка и источних народа 

13. Прочитај питање и одговори заокруживањем тачног одговора. 

За коју личност се везује израз „златно доба Атине”? 

а) Дракона 

б) Солона 

в) Клистена 

г) Перикла 



99



14. Погледај слике и одговори на питање уписивањем одговора на линију испод 

сваке. 

Ком стилу припадају стубови приказани на слици? 

15. Погледај слику и испод ње напиши о ком миту је реч. 


Водоравно: 1. књижевни род 

у античкој Грчкој, извођен у 

позориштима 

5. врлина негована у 

спартанском васпитању 

7. атински реформатор који је 

укинуо ропство због дуга 

10. творац Илијаде и Одисеје 

13. државно уређење у Атини – 

владавина народа 

15. Спартанац, јунак 

Термопилске битке 

16. митско биће, полубик, 

получовек 

Усправно: 2. грчко писмо 

3. државно уређење у Спарти 

4. град-држава у Грчкој 

6. грчки врховни бог 

8. спој грчке и културе источних 

народа 

9. војни одред пешадије 

наоружан дугим копљима 

11. грчко племе које је основало 

Атину 

12. филозоф, учитељ Александра 

Македонског 

14. највећи јунак Тројанског рата 



15 

10 

14 

13 

6 

7 

1 2 

5 

3 4 

8 9 

16 

11 12 

100 

100

СТАРИ РИМ 

5.1. Рим – од оснивања до највеће 

силе старог века 



Како је од града-државе 

настало светско 

царство... 


„Дођох, видех, победих!” 

Цезар, римски војсковођа 

ОСНИВАЊЕ ГРАДА 

Према легенди, град Рим су 753. године пре н. е. основала браћа 

Ромул и Рем. Град је настао у средњем делу Апенинског полуострва, у 

области Лацијум, на обали реке Тибар. Изграђен је на седам брежуљака. 


Према римској традицији, Ромул и Рем су били потомци 

Тројанца Енеје, који је успео да преживи грчко 

освајање овог града. Приповест о Енеји заправо је наставак 

спевова Илијадa и Одисејa. Легенда је говорила 

да му је било предсказано да ће његови потомци господарити 

светом. Енеја је дуго лутао морима, a онда се 

искрцао на Апенинско полуострво, где је основао град. 

После неколико генерација Енејиних потомака који су 

владали градом дошло је до сукоба у породици. Један 

брат је збацио с власти другог и наредио да се близанци 

Ромул и Рем, његови тек рођени унуци, баце у реку. Плач 

беба чула је вучица, која их је подојила и тако спасла сигурне 

смрти. Тако су браћа одрасла не знајући да су потомци 

владарске породице. 

Када су порасли, младићи су сазнали за своје порекло 

и помогли своме деди да се врати на власт. Међутим, 

пожелели су да на месту где су остављени оснују 

нови град. Током изградње града су се сукобили, па је 

Ромул убио Рема. Тако је он остао једини оснивач града, 

који је по њему добио и име – Рома (Рим). 

Енеја напушта Троју у пламену 

Вучица доји Ромула и Рема , скулптура 

која представља симбол Рима 


Због чега су 

Римљани своје 

порекло доводили 

у везу с јунаком 

старогрчке легенде? 



101 101


Самнити 

Рим и његови суседи 

На основу илустрације 

и легенде закључи који 

народи су били суседи 

Римљана. 

ПОЧЕТАК ШИРЕЊА РИМСКЕ ТЕРИТОРИЈЕ 

Успон римске државе текао је постепено. Римљани су прво овладали 

средњим делом Апенинског полуострва, па заузели цело полустрво. 

Следећих векoва су стварали царство које је обједињавало народе с 

три континента, са центром у Средоземљу. 


Развој римске државе 


На којим континентима 

се простирала римска 

држава у време своје 

највеће моћи? 

аквeдукт – мост који 

служи за пренос воде 

Римљани су на почетку успона своје државе потиснули друге народе 

који су живели на Апенинском полуострву. Од њих су преузели делове 

њихове културе и знања: градњу мостова, путева, акведуката и јавних 

купатила. Ширећи се према југу Апенинског полуострва, Римљани су се 

102




сукобили са становницима грчких колонија. Освајањем најмоћнијег грчког 

града Тарента, почетком 3. века пре н.е., римска моћ се проширила 

на цело Апенинско полуострво. 


За сукоб с грчком колонијом, градом Тарентом на југу Апенинског полуострва, 

везана је и прича о краљу Пиру, кога је Тарент позвао из Грчке 

да му помогне у одбрани од Римљана. Победио је Римљане у две битке, 

али уз тако велике губитке да је рекао: „Ако још једном овако победимо 

Римљане, потпуно ћемо пропасти”. Тако је настао израз Пирова победа, 

који се и данас употребљава. 


Када се Грци 

насељавају на 

југ Апенинског 

полуострва? 





Пирова победа – 

победа остварена 

по цену великих 

губитака 

ШИРЕЊЕ РИМСКЕ ВЛАСТИ 

ИЗВАН АПЕНИНСКОГ ПОЛУОСТРВА 

Римљани су после освајања читавог Апенинског полуострва усмерили 

своју пажњу на територије западног Средоземља. Око тога су се 

сукобили с Картагином, богатом и моћном феничанском колонијом у 

северној Африци (на територији данашњег Туниса). У Картагини су били 

развијени морепловство и трговина. С њом су Римљани водили три 

рата, који се називају пунски ратови јер су Римљани називали Картагињане 

Пунима. 


Ко су Феничани и 

по чему су били 

познати у старом 

веку? 


у лекцији „Стари 

исток – настанак 

првих држава”. 

Важно 

Пунски ратови, ратови између Рима и Картагине, омогућили су прерастање 

римске државе у најмоћнију силу у области око Средоземног 

мора. 

Картагина и њени 

поседи 

На ком континенту 

су се налазили 

римски поседи, а на 

којим континентима 

картагински поседи? 



103 103


Картагина, изглед града, замишљени приказ 

Можеш ли на основу слике да закључиш на чему је Картагина 

заснивала своју моћ? 

Данашњи остаци Картагине 


Који антички владар 

се још сусрео са 

слоновима током 

свог ратовања? 

Пунски ратови су вођени од средине 3. до средине 2. века пре н. е. 

Најзначајнији је био Други пунски рат (218–201. год. пре н. е.). Њега је 

обележио упад картагинског војсковође Ханибала на територију Римске 

републике. 

Он је решио да нападне Римљане на њиховој територији, и то из 

правца који нису очекивали, не с мора, већ са севера, преко Алпа. Прва 

станица у Европи било је Пиринејско полуострво, одакле је повео војску 

на Апенинско полуострво. 

Пут преко снежних и стрмих алпских превоја нарочито је отежавало 

то што је Ханибалова војска користила слонове. Ханибал је рачунао 

на велику премоћ над Римљанима када једном са слоновима стигне у 

Италију. Ханибалова војска се осипала због хладноће и дугог пута. Упркос 

томе, Ханибал је готово неометано прешао преко Апенинског полуострва 

и нанео Римљанима тешке поразе. Ипак, и поред војних успеха 

није освојио Рим. 


Ханибал прелази 

Алпе 

Шта су биле највеће 

опасности на путу 

Ханибалове војске 

преко Алпа? 


Ханибал 


Претила је опасност да Ханибал освоји и сам Рим. Тада је међу успаниченим 

римским становништвом настала изрека „Ханибал је пред 

вратима”. 

104




Римљани су у међувремену одлучили да натерају Ханибала да се повуче 

са Апенинског полуострва напавши његову престоницу у Африци. 

Да би одбранио Картагину, Ханибал је одустао од освајања Рима. У одлучујућој 

бици на тлу Африке претрпео је пораз. Тако је Други пунски 

рат завршен победом Рима. У Трећем пунском рату освојена је и сама 

Картагина, која је разорена до темеља. Римљани су завладали читавим 

западним Средоземљем. 

Истовремено када су освајали Картагину, Римљани су освајали и 

исток. На Балканском полуострву покоравали су староседеоце – Илире, 

Келте и Трачане. Oсвајањем Грчке настављено је ширење римске територије 

према обалама источног Средоземља. 

староседеоци – 

најстарије 

становништво неке 

територије 

ОСВАЈАЊЕ ГАЛИЈЕ 

Значајан корак у даљем ширењу римске државе било је освајање 

Галије. Гали (Келти) били су народ који је насељавао многе делове Европе. 

Област под називом Галија налазила се већим делом на територији 

данашње Француске. Гали су били велики противници Римљана, па су 

приликом једног од ранијих похода стигли и до Рима. 


Према легенди, када су Гали били пред Римом, 

гуске су осетиле опасност: гакањем су разбудиле 

грађане и тако „спасле град”. 

ВИДИКУ 

НА 

НЕПРИЈАТЕЉ 

Опасност од Гала по римску државу коначно је отклонио војсковођа 

Гај Јулије Цезар, средином 1. века пре н. е. Он је ратујући неколико 

година коначно покорио галска племена и освојио Галију. Цезар 

се у својим походима отиснуо чак и на обале Велике Британије, где су 

Римљани потом основали своје градове. 

Умирући Гал, римска копија скулптуре из 3. века пре н. е. 

Анализирајући скулптуру, на основу чега можеш закључити да 

она представља ратника? 

Савремени стрип о Галима 

Како је у стрипу представљен однос Гала и 

Римљана? 



105 105


Римска територија 

после Цезарових 

освајања 

(1. век пре н. е.) 

Које територије је 

обухватала римска 

држава у 1. веку 

пре н. е.? 

РИМСКА ВОЈСКА 

Успех римских освајања зависио је од добро организоване и дисциплиноване 

војске. Римска војска била је подељена на легије, јединице 

од око 6000 војника. Владала је строга дисциплина, која се некада постизала 

и суровим кажњавањем. 



Римски војник 

Галски војник 

Шта је чинило основно наоружање римског војника? Упоређивањем римског и галског 

војника закључи у чему је била предност Римљана. 

106




Римљани су били добро опремљени ратници. На бојном пољу су 

често побеђивали непријатеља тако што су војнике постављали у такозване 

корњаче. То је био одред војске штитовима заштићен са свих 

страна. Римљани су користили и опсадне справе за освајање добро утврђених 

градова. 

„Корњача” 

Које су предности овако 

организоване војске? 

Опсадна справа – катапулт 

Савремена полиција приликом 

акције 

Величина и успех римске војске нису се огледали само у дисциплини 

и вештом коришћењу војних справа. Војска је била у приправности 

и у време мира. Легионари, тј. војници живели су у војним логорима. 

Поред учествовања у биткама, римски војници су помагали у изградњи 

путева, мостова и других значајних грађевина. 


О чему говори 

чињеница да се 

римска тактика у 

неким областима 

користи и данас? 


На територији данашње Србије 

налазило се више римских војних 

логора. Један од најзначајнијих био 

је у околини данашњег Костолца – 

Виминацијум. 

http://virtuelnimuzejdunava.rs 

Макета римског војног 

логора, Виминацијум 


Ромул и Рем Апенинско полуострво Картагина 

пунски ратови Ханибал Галија Цезар 



107 107



Рим је, према легенди, основао Ромул, 753. године пре н. е. као 

град-државу. Настао је у средњем делу Апенинског полуострва. Територија 

римске државе се мењала: римска држава се ширила постепено, 

али непрекидно. Римска држава се након освајања Апенинског полуострва 

ширила према западу, а на том путу супротставили су јој се Картагињани 

(Пуни). После три пунска рата Римљани су поразили овог противника 

и проширили власт на читаво западно Средоземље. Најтежи 

је био Други пунски рат, због упада војсковође Ханибала на територију 

Апенинског полуострва. Рим се ширио и према истоку, освајањем централног 

Балкана и територије Грчке. Војсковођа Јулије Цезар освојио је 

Галију (данашња Француска). 

Добро организована и дисциплинована војска, подељена у легије, 

била је услов римских освајања. 


1. Препричај легенду о оснивању Рима. 

2. Шта је био узрок ратова између Рима и Картагине? 

3. Како се ширила римска територија? 

4. Зашто је Други пунски рат био најтежи за Римљане? 

5. Који војсковођа је покорио Гале? 

6. Које су биле предности Римљана у односу на Гале? 

7. Наведи особености римске војске. 



На приказаној временској ленти уцртај следеће догађаје: 

1. завршетак освајања Апенинског полуострва; 

2. завршетак освајања западног Средоземља; 

3. освајање Галије; 

4. освајање Грчке. 


753. 

пре н.е. 

1. год. 

н.е. 

оснивањe 

Рима 

108




5.2. Држава и друштво Рима 



Како су стари Римљани 

уредили своју државу и 

друШтво... 


„Каква времена, такви 

обичаји!” 

Цицерон, 

римски државник и говорник 

ПЕРИОДИЗАЦИЈА РИМСКЕ ИСТОРИЈЕ 

Уређење римске државе мењало се с временом: она је настала као 

краљевина, процват доживела као република, да би највеће територије 

обухватала у доба царства. 

периодизација – 

подела на периоде, 

раздобља која 

имају одређене 

особености 

Доба краљева Доба републике Доба царства 

753. г. пре н. е. – 

509. год. пре н. е. 

509. год. пре н. е. – 

27. год. пре н. е. 

27. год. пре н. е. – 

476. год. н. е. 

Пастир проналази Ромула 

и Рема које храни вучица, 

Рубенс, 16. век н. е. 

Почетна слова латинских 

речи „сенат и римски 

народ”, означавала су 

јединство народа и сената 

и представљају симбол 

римске државе. 

Октавијан Август, 

први римски цар 

Периодизација римске историје 

УРЕЂЕЊЕ РИМСКЕ ДРЖАВЕ 

Власт је у најстаријем периоду била у рукама краљева који су били 

врховни војни заповедници, судије и свештеници. Први римски краљ 

био је Ромул, оснивач града. Уређење државе промењено је након збацивања 

последњег краља. Уместо краљевине – уведена је република. 



109 109


Важно 

Реч република потиче од две латинске речи: res – ствар, publica – јавна. 

Република је облик државе у којој се власт бира на одређени временски 

период, а не наслеђује се. 

Органи власти 

римске републике 

Два конзула 

Сенат 

Народна скупШтина 

Рим у доба републике 

Конзули су се бирали на једну годину. Управљали су војском у рату, 

а водили државу у миру. Сагласност на све одлуке конзула морао је дати 

сенат – тело које је у доба републике имало највећи значај у држави, 

нарочито у спољној политици. 



Заседање сената 


У којој цивилизацији 

се претходно јавља 

Народна скупштина? 

У овом телу били су представници најбогатијих и најутицајнијих породица. 

Сенат је управљао државном благајном. Народна скупштина 

је бирала конзуле, доносила законе и одлучивала о рату и миру. 

Током 1. века н. е., за време Римског царства, скупштина и сенат су 

изгубили ранији значај. Тада је власт прешла у руке римског цара. 

110




РИМСКА ВЛАСТ У ОСВОЈЕНИМ ОБЛАСТИМА 

Римљани су освојене области изван Апенинског полуострва називали 

провинције. Тако је, на пример, после освајања Картагине успостављена 

провинција Африка, после освајања Галије – провинција Галија. 

На челу провинције налазио се намесник, који је представљао 

римску власт. Римске провинције су се разликовале по положају и 

правима локалног становништва. Намесници су се у управљању провинцијама 

често ослањали на локалне вође. Због разлике у положају 

провинција оне се никад нису ујединиле против Рима. Тако се римском 

начину управе приписује начело: „Завади па владај!” 

ДРУШТВО РИМА 

На почетку развоја римске државе слободно становништво се делило 

на две групе: патриције и плебејце. 

Важно 

Реч патрициј потиче од латинске речи pater – отац. Патрицији су тако 

називани зато што се веровало да потичу од племенитог оца. 

Реч плебејац потиче од латинске речи plebs – народ. 

Патрицији су били потомци угледних грађана, оснивача Рима. Сматрали 

су се „племенитим”, то јест аристократијом. Плебејци су били 

народ – сељаци, занатлије, трговци. Били су слободни, али нису имали 

право да учествују у власти. С временом, почели су да се боре за 

изједначавање својих права с правима патриција. Ова борба је завршена 

половином 4. века пре н. е. када су добили и право да буду бирани за 

конзуле. 

У Риму је постојало бројно неслободно становништво – робови. 

Њихово порекло било је различито, као и њихова судбина и значај. 

Два роба носе ћупове с вином, римски мозаик из 

2. века, Тунис 

На основу чега можеш да претпоставиш ко је на слици 

господар, а ко роб? 

Припадници различитих слојева римског друштва 

Препознај на слици патриције, плебејце и роба. 



111 111


Гладијаторске игре 



Значајан слој римског друштва на врхунцу развоја 

римске државе чинили су робови. Римљани 

су их звали оруђем које говори. Куповани су и продавани 

на пијацама. Ипак, њихов положај се разликовао: 

најтеже је било робовима који су радили 

у пољопривреди и у рудницима, затим гладијаторима 

(робовима примораним да се, зарад забаве 

публике, боре међусобно или против дивљих животиња 

до смрти), а нешто боље робовима који су 

радили као послуга. 

патрицији плебејци сенат република 

провинције 

конзул 


Римска држава је у почетку била краљевина, касније република и на 

крају царство. У доба републике постављени су темељи римске моћи. 

Тада су државом управљала два изабрана конзула, а најзначајнији орган 

власти био је сенат. Римљани су освојене области изван Италије организовали 

у провинције. 

Римско становништво се у почетку делило на патриције (потомке 

„племенитих отаца”) и плебејце (народ). С временом, разлика у правима 

између ове две групе се смањивала и на крају су они изједначени; тако 

су и плебејци постали пуноправни римски грађани. 

Током читаве римске историје бројно становништво чинили су и робови, 

људи који нису имали личну слободу, а чије су порекло и улога 

били различити. 




112 

1. Наведи периоде у развоју римске државе. 

2. Шта је република? 

3. Ко је управљао Римом у доба републике? 

4. Како се делило становништво Рима? 

5. Пронађи значење речи конзул и сенат. 

6. Како разумеш израз: „Завади па владај!”? 


Уз помоћ наставника или наставнице попуни табелу упоређујући 

одлике римске републике и савремене Републике Србије. 

Римска република Република Србија 

Ко је на челу државе? 

Ко доноси законе? 

Ко управља 

државном благајном?




5.3. Рим у доба царства 



С каквим изазовима 

се Римско царство 

суочавало током 

свог развоја... 


„Не напредовати значи 

назадовати.” 


ПРЕРАСТАЊЕ РЕПУБЛИКЕ У ЦАРСТВО 

Упоредо са ширењем граница римске државе избијали су грађански 

ратови и устанци робова, а сиромашни грађани постављали су захтеве 

за побољшањем свог положаја у друштву. 


Један од највећих устанака робова у 

старом веку био је Спартаков устанак. 

Почео је 74. године пре н. е. бекством 

око 70 гладијатора, којима се придруживао 

велики број људи, укључујући 

децу. Спартакова војска је успешно 

ратовала с римском све до 71. године 

пре н. е. када је коначно поражена. 

Спартак је погинуо у борбама, а око 

6000 заробљеника сурово је кажњено 

разапињањем на крст дуж пута од Капуе 

до Рима. 

Ухваћени робови у Спартаковој војсци разапети дуж пута, 

слика из 19. века 

У једном од грађанских ратова вођених за превласт у Риму војсковођа 

Гај Јулије Цезар, чувени освајач Галије, успео је да се наметне као 

доживотни диктатор. У доба републике, када је држава била у опасности, 

један од конзула добијао је неограничена овлашћења на одређено 

време. За разлику од ове праксе, Цезарова диктатура је била доживотна. 

Цезарова диктатура имала је много противника. Сенат и присталице 

републике су се тешко мирили с губитком ранијих овлашћења. Скована 

је завера и Цезар је убијен 44. г. пре н. е. 


Шта је грађански 

рат? 

О овоме прочитај у 

лекцији „Одбрана, 

процват и криза 

грчког света”. 

диктатор – 

личност која има 

потпуну контролу 

над државом 



113 113


Коцка је 

бачена! 


Како разумеш речи „Коцка је бачена”? 

Да ли постоји неки домаћи израз који 

има исто значење? 

У Риму је био обичај да војсковође које су остварили 

велике успехе буду свечано дочекани по 

повратку у град. Био је то такозвани тријумф. Том 

приликом би на челу војске пролазили градом, а 

народ би их поздрављао. Цезар је после успеха у 

Галији очекивао тријумф. Међутим, његови противници, 

забринути да ће он преузети трајно власт и 

укинути републику, наговорили су сенат да му забрани 

тријумф. Док је боравио на граници Галије 

и Италије, Цезар се двоумио. Знао је да прелазак 

границе с војском значи почетак грађанског рата. 

Речима: „Коцка је бачена” одлучио је да пређе 

реку Рубикон и крене на Рим. 


Цезар је убијен на превару. Требало 

је да говори у сенату, али су га на уласку 

завереници сачекали и убили. У завери 

је учествовао је и сенатор Брут, близак 

Цезару. Према традицији, Цезар је, препознавши 

га, на самрти изговорио своје 

последње речи: „Зар и ти, сине Бруте?” 


Цезарово убиство, слика из 18. века 

Поразговарај с наставником или наставницом историје о томе 

зашто је Цезар убијен баш на овај начин. 


НАСТАНАК ЦАРСТВА – ПРИНЦИПАТ 

Октавијан Август 

Цезарово убиство није решило проблеме у вези с преузимањем 

власти у Римској републици. Из нових сукоба око власти као победник 

изашао је Октавијан Август, који је 27. год. пре н. е. окончао грађанске 

ратове и увео царство. 

Знајући за наклоност Римљана према републици, он није укинуо 

сенат и народну скупштину. Ове институције више нису имале никакву 

моћ, па је сва власт била у Августовим рукама. Његова титула гласила 

је принцепс – први сенатор, први међу једнакима. Зато се прва фаза у 

развоју царства назива принципат. Трајала је до краја 3. века н. е. 

У доба принципата римска држава достигла је своје највеће територије. 

Обухватала је простор између данашњих области Шпаније, Сирије, 

Британије и Африке. 

114




Римско царство 

почетком 2. века н. е. 

У 2. веку н. е. Римско 

царство достигло је 

свој највећи обим. 

Које море је потпуно 

„опкољено” римском 

територијом? 




Европе. Прислони га 

на ову илустрацију па 

наведи које данашње 

државе је обухватало 

Римско царство на 

врхунцу своје моћи. 

ДОМИНАТ 

Од краја 3. века н. е. Римско царство ушло је у нову фазу – доминат. 

Ова промена била је одговор на тешкоће с којима се суочавало царство 

у претходном периоду. Преко граница су упадали варвари, у провинцијама 

су беснели грађански ратови, а последица свега тога било је 

привредно пропадање. Цареви су се непрекидно смењивали, што је државу 

чинило нестабилном. 

Владар који је увео доминат звао се Диоклецијан. Он је носио титулу 

доминус – господар. Дакле, цар више није „први међу једнакима”, 

већ господар својих поданика који су га поштовали и као божанство. 

доминат – 

облик царства у 

коме је цар сматран 

господарем својих 

поданика 

Модел Диоклецијанове палате у Сплиту 

Унутрашњост палате данас 

Како је палата била заштићена од спољног 

напада? 

Од времена Диоклецијана у Римском царству је успостављена подела 

царства, и то ради лакшег управљања. Царством су управљала два, а 

касније четири владара, који су делили области простране државе. Диоклецијанов 

савладар имао је седиште у Сирмијуму, данашњој Сремској 

Митровици. 

савладар – владар 

који влада заједно с 

другим владаром 



115 115


Најзначајнији међу Диоклецијановим наследницима био је Константин, 

цар рођен у римској провинцији која се налазила на територији данашње 

Србије, у Наису (данашњем Нишу). Он је 330. године н. е. подигао 

нову престоницу – Константинопољ, која је по њему добила име. Овај 

град називао се и „Други Рим” и Цариград. Тај град постоји и данас и зове 

се Истанбул. 

Позиција 

Константинопоља 

На граници којих 

континената је 

био изграђен 

Константинопољ? 


У чему је предност 

географског положаја 

града на граници 

континената? 

Потреба за престоницом на истоку била је последица чињенице да 

су источне провинције царства биле све значајније, док је запад губио 

свој ранији утицај. 

Константинова владавина важна је и због тога што је он први дозволио 

слободно исповедање вере свим религијама у царству. Ова одлука 

омогућила је престанак прогона хришћана и почетак значајнијег 

ширења ове религије царством. 

ПОДЕЛА ЦАРСТВА 

Цар Теодосије је у 4. веку (395. год. н. е.) поделио царство на источни 

и западни део. Ова подела била је коначна: царство се више никада није 

ујединило. Западно римско царство пропало је 476. године н. е., а Источно 

(Византија) постојаће све до средине 15. века. 



Подела Римског 




приказ данашњих 

држава на територији 

некадашњег Римског 

царства. Прислони га 

на ову илустрацију. 

Које данашње 

државе се налазе на 

територији преко 

које је ишла граница 

поделе Римског 

царства? 

116





диктатор Октавијан Август принципат доминат 

Константин 

Константинопољ 


Трећа фаза у развоју римске државе било је царство. Промени 

уређења претходили су период нестабилности државе и грађански ратови, 

када су истакнути појединци заводили диктатуре. Царство је основано 

у 1. веку пре н. е. и његово успостављање везује се за Октавијана 

Августа. Разликују се две фазе царства: принципат – када је цар „први 

сенатор” и доминат – када је цар господар својих поданика. Доминат је 

уведен у 3. веку н. е. и увео га је Диоклецијан. Цар Константин основао 

је нову престоницу, на истоку државе – Константинопољ. 

100. г. 

пре н.е. 100. г. 200. г. 300. г. 400. г. 500. г. 

принципат 

доминат 


1. Наведи узроке кризе републике и увођења царства. 

2. Како је Цезар постао диктатор? 

3. Шта знаш о највећем устанку робова у старом веку? 

4. Које су одлике принципата, а које домината? 

5. Издвој неколико римских царева који су својим делима обележили 

развој римске државе. 


На датој илустрацији уцртај 

границе римске државе након 

Цезарових освајања. 



117 117


5.4. Културна достигнућа старог Рима 



Како је римска култура 

допринела друШтвеном 

напретку... 


„Потомство одаје свакоме ону 

почаст која му припада.” 

Тацит, римски историчар 

РИМСКА РЕЛИГИЈА 

Римљани су били многобошци – веровали су у више богова. Узор 

римској била је грчка религија. 

богови Рим Грчка 

врховни бог – бог 

грома 

супруга врховног 

бога – богиња 

породице и брака 

Јупитер 

Јунона 

Зевс 

Хера 


бог рата Марс Арес 

богиња лепоте Венера Афодита 

Статуа бога Марса 


Препознај симболе 

бога рата. 

богиња мудрости Минерва Атина 

Пантеон, храм у 

Риму посвећен свим 

боговима (лево) 

и унутрашњост 

Пантеона (десно) 

Чијим градитељским 

утицајима су били 

инспирисани римски 

градитељи? 

118




Римљани су у доба царства почели да сматрају цареве боговима. То 

је било нарочито изражено у доба домината. Цар Диоклецијан је обавезао 

поданике да се пред њим клањају, односно додирују главом под. 


Неретко су римски цареви веровали у своју 

божанску природу. О овоме јасно сведочи пример 

цара Калигуле. Он је себе сматрао оживљеним 

Јупитером, па је и саградио себи посебан 

храм. Ишао је толико далеко да је, наводно, 

намеравао да свог коња прогласи за сенатора. 


Одакле потиче 

обичај „падања 

на колена” пред 

царем? У којим 

културама се цар 

обожавао као 

божанство? 

Калигула 

РИМСКО ГРАДИТЕЉСТВО И ЛИКОВНА УМЕТНОСТ 

Римљани су поклањали велику пажњу градитељској делатности и 

архитектури. Римски градови били су пажљиво уређени, с улицама које 

су се секле под правим углом. У градовима су се налазили храмови, статуе, 

купатила, позоришта и славолуци. Сваки град имао је трг – форум 

где се одвијао друштвени живот. 

славолук 

(тријумфална 

капија) – грађевина 

подигнута у славу 

великих победа 

Константинов 

славолук у Риму, 

саграђен у 4. веку 

(лево) и Тријумфална 

капија у Паризу, 

саграђена у 19. веку 

(десно) 

Шта мислиш, зашто 

су римске грађевине 

инспирисале 

градитеље и након 

више од хиљаду 

година? 


Шта на основу 

грађевина 

подизаних у славу 

победа можеш 

да закључиш о 

вредностима које 

је неговало римско 

друштво? 

Остаци Римског форума 

Коју римску грађевину препознајеш на слици остатака Римског форума? 



119 119



Који народ је био 

познат по изградњи 

путева? 


лекцији „Одбрана, 

процват и криза 

грчког света”. 

Пространо Римско царство било је премрежено путевима неопходним 

за одржавање везе између удаљених провинција и центра, Рима. 

Тако се усталила изрека: „Сви путеви воде у Рим”. Путеви су омогућавали 

и лакше напредовање и кретање римске војске. Омогућавали су 

развој трговине и олакшавали путовања обичног становништва. 

Важно 

У освојене области, провинције, пристизало је римско становништво 

које се постепено мешало са староседеоцима, преносећи им своје обичаје, 

начин живота, језик и културу. Овај процес назива се романизација. 

Вија Апија (Апијев пут), један од најстаријих путева који је 

повезивао Рим и југоисточну Италију 


Од ког материјала су Римљани градили путеве? 

Римски путеви на Апенинском полуострву 

О степену развоја римске цивилизације сведочи изградња акведуката 

и терми. Акведуктима су градови снабдевани водом, а терме су 

била јавна купатила. Купатила су била значајна јер су у њима Римљани 

одржавали личну хигијену, али су се у њима људи и састајали, разговарали 

и чак склапали послове. 


Акведукт у данашњој 

Француској 

Чиме су Римљани 

допринели 

побољшању 

квалитета живота на 

територијама којима су 

владали? 

120




Римљани су градили амфитеатре за спортске догађаје и гладијаторске 

борбе. Биле су то грађевине кружног облика са степенасто распоређеним 

седиштима. Сваки значајнији град у пространом царству 

имао је свој амфитеатар. Највећи је био Колосеум у Риму. 


Ко су били 

гладијатори? 


лекцији „Држава и 

друштво Рима”. 

Римски Колосеум 

Унутрашњост Колосеума 

Зашто су места за седење у римском Колосеуму била поређана степенасто и укруг? 

Римске грађевине су често украшаване сликовним и вајарским 

представама – мозаицима и рељефима. На њима су приказивани призори 

из славне прошлости или богови. 

Мозаик из Феликс Ромулијане код Зајечара 

Римљанин са бистама предака, 

римска скулптура 

Римски вајари су први правили реалне портрете. Приказивали су 

ликове онако како су заиста изгледали, без улепшавања. 



121 121


КЊИЖЕВНОСТ И НАУКА 


Која писма се данас 

користе у Србији? 


Који су најзначајнији 

грчки епови? Ко се 

сматра њиховим 

аутором? 

Одговор пронађи 


старе Грчке – 

уметност и наука”. 

Римљани су говорили латинским језиком и писали латинским писмом, 

изведеним из грчког алфабета. Ово писмо је претеча данашње 

латинице. 

Натпис латинским писмом на римском храму Пантеону 

Римска књижевност је била под снажним грчким утицајем. Најпознатији 

песник епске поезије био је Вергилије, савременик Октавијана 

Августа. У делу Енеида он опева судбину тројанског јунака Енеје који је 

предак оснивача Рима, Ромула и Рема. 

Римљани су имали и своје симболе за бројеве. Били су то римски 

бројеви. 

Римски бројеви од 1 до 10 

Јулије Цезар је увео у употребу јулијански календар, начин рачунања 

времена који је дуго надживео Римску државу. 




Ко је био 

најпознатији 

говорник у старој 

Грчкој? 


у лекцији 

„Хеленистичко доба 

и његова култура”. 


Који су најзначајнији 

грчки историчари? 


у лекцији „Грчка 

култура – уметност и 

наука”. 


Јулијански календар се користио 

у Европи све до 16. века, 

када је папа Гргур XIII увео нови 

календар који се по њему назива 

грегоријански. Још и данас се 

негде задржао стари, јулијански 

начин рачунања времена. Неке 

православне цркве (укључујући 

Српску православну цркву) рачунају 

време управо по овом календару. 

Тренутна разлика између 

ова два календара је 13 дана. 

У Риму је нарочито била развијена правна наука. Римско право 

сматра се основом данашњег модерног права. Повезан с развојем права 

био је и развој говорништва. Римски правници, посебно адвокати, 

морали су да негују вештину лепог и убедљивог говора. Најпознатији 

римски говорник био је Цицерон, који је живео у 1. веку пре н. е. 

Од друштвених наука Римљани су посебно неговали историју. 

Најпознатији римски историчар био је Тит Ливије, који је живео у 1. веку 

пре н. е. Он је написао дело које говори о прошлости Рима, од оснивања 

града, до његовог времена. 

122




СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ 

Људи су у старом Риму живели у кућама које су се називале инсула 

и домус. У инсулама, уличним вишеспратницама, живели су плебејци. У 

домусу – посебно изграђеној кући с двориштем и бројним собама, живели 

су имућнији римски грађани. На својим имањима изван града богатији 

људи су имали и виле – куће са имањем. 


Власници инсула често су на своју руку надзиђивали камене зграде с 

више спратова него што је било дозвољено. Пошто су додатни спратови 

грађени од дрвета, инсуле су биле лако запаљиве. Тако је и велики пожар 

који је избио у Риму 64. год. нове ере брзо захватио велики део града, па 

га је било тешко угасити. 


Помпеја, римски град у јужној Италији, у близини 

данашњег Напуља, страдао је у ерупцији 

вулкана Везув 79. г. нове ере. Наслаге пепела 

након ерупције биле су високе 6 метара и сачувале 

су остатке града од заборава. Када су, у 18. 

веку, почела откопавања на овом месту, свет је 

остао запањен открићем добро очуваног града 

античке епохе: улице су биле равне, поплочане, 

са радњама дуж обе стране, град је имао трг, јавна 

купатила, многе куће, чак је откривен и хотел 

у близини града. Посебно велики значај има откриће 

зидних слика из Помпеје. 

Римска кућа из града Помпеје 

Док су се богатији грађани Рима добро 

хранили и имали послугу која им је спремала 

оброке, плебејци су се хранили врло скромно. 

Главно јело је била каша од житарица зачињена 

травама и месом уколико су га могли приуштити. 

Хлеб, сочиво и сушено месо били су 

најчешће на трпезама, док је свежа риба била 

сувише скупа да би се јела свакодневно. Сиромашни 

људи најчешће нису кували сами, већ 

су узимали јела продавана на улици. 

Вечера у римском домусу, замишљени приказ 

У римским кућама се често јело лежећи. 



123 123



амфитеатар латиница римски бројеви 

романизација 

јулијански календар 


Римска култура се развијала под снажним утицајем грчке, али ју је 

и значајно унапредила. Тај утицај је очигледан у религији. Римски богови 

су имали и исте моћи, али различита имена. Градитељска делатност 

Римљана била је веома значајна: путевима су повезали своје царство, 

плански подизали градове, а градови су имали форум, водовод, канализацију 

и јавна купатила. Римљани су своје грађевине украшавали мозаицима, 

рељефима и статуама. Одлика римске скулптуре био је реалан 

приказ ликова. Римско писмо називало се латиница и настало је из грчког 

алфабета, а римски бројеви се и данас употребљавају. Да би држава 

функционисала, било је развијено право, па су односи у пространој држави 

уређивани законима. 


1. Које су основне одлике римске религије? 

2. Чиме су Римљани највише унапредили квалитет живота на територији 

царства? 

3. Зашто је изградња путева била нарочито значајна за римску државу? 

4. Шта је романизација? 

5. Шта је јулијански календар? 



Подсети се како се римским бројевима обележавају следеће вредности: 

50, 100, 500, 1000. 

Кад то урадиш, прочитај из које године је запис на згради на следећој 

слици. 


124




5.5. Хришћанство 



ЗаШто је вера у једног 

бога победила веру у 

виШе богова? 


„Ко тражи, наћи ће.” 

Исус Христос 

НАСТАНАК ХРИШЋАНСТВА 

На преласку из старе у нову еру на територији римске провинције 

Јудеје, у данашњем Израелу, настала је нова једнобожачка религија – 

хришћанство. Хришћанство је за кратко време постало веома утицајно 

и веома брзо се ширило. 


Којој области Старог 

истока је припадала 

територија 

где је настало 

хришћанство? 





Територија римске 

провинције Јудеје 


Који народ 

старог века је 

имао најстарију 

једнобожачку 

религију? 





Хришћанска религија развила се из учења Исуса Христа, рођеног 

у граду Витлејему, недалеко од Јерусалима. Исус је, према учењу, био 

Божји син који је дошао на Земљу како би спасао човечанство. С временом 

је римски намесник Јудеје био суочен са захтевима да се Христу 

забрани проповедање јер се његово учење разликовало од тадашњег. 

Тако је Христос ухапшен, осуђен на смрт и разапет на крсту на Голготи, 

брду које се тада налазило недалеко од Јерусалима. Зато је крст постао 

најсветији хришћански симбол. 

Голгота – место 

Христовог страдања. 

Данас се користи 

у говору када се 

жели истаћи тежина 

неког подухвата или 

активности. 



125 125


Исусова смрт везује се за петак. Два дана касније, у недељу, према 

традицији, васкрсао је (узнео се на небо). Овај догађај је централни догађај 

хришћанске религије. 

Важно 

Данас Христово рођење хришћански верници празнују као Божић, а 

васкрсење као Ускрс. То су највећи хришћански празници. 

ИДЕЈЕ ХРИШЋАНСТВА 


Које врлине су 

се развијале 

поштовањем ових 

речи? 

Исус Христос и његови следбеници говорили су о једнакости људи 

пред Богом, о наступајућој правди за све. Он је проповедао да пред 

Богом нема богатих и сиромашних и да на неправду треба одговорити 

добротом, што је био потпуно нов поглед на свет. Једно од основних 

хришћанских начела садржано је у речима: „Ко тебе каменом, ти њега 

хлебом”. 


Одакле потиче 

начело: „Око за око 

зуб за зуб”? 





Покушај да 

упоредиш овај 

са хришћанским 

принципом: „Ко тебе 

каменом, ти њега 

хлебом”. 


Исус Христос држи проповед 

Исус Христос лечи младића 


Како је Исус Христос придобијао следбенике? 

После Христове смрти његово учење наставили су да преносе ученици 

који се називају апостоли. Према хришћанском учењу, било је 12 

апостола. 


Где се данас налазе 

најзначајнији 

центри хришћанске 

цркве? На питање 

одговори уз помоћ 

наставника или 

наставнице. 


Међу апостолима су најзначајнији 

били Петар и Павле. Они су 

пренели хришћанство западним 

деловима царства, а Петар је основао 

хришћанску цркву у самом Риму 

и био њен први поглавар. На месту 

где је сахрањен касније је изграђена 

велелепна црква. 

Црква Св. Петра у Риму 

126




Нова вера се брзо ширила Римским царством. За сиромахе и 

обесправљене становнике царства хришћанство је будило велику наду 

и давало смисао њиховом тешком животу. 

Основе хришћанског учења налазе се у Библији, односно њеном 

делу који се назива Нови завет. Јеванђеља су део Новог завета у којем су 

описани живот и дела Исуса Христа. Хришћани, који су веровали у једног 

бога, све народе који су веровали у више богова називали су паганима. 


Шта је Стари завет? 






Постоје четири јеванђеља, 

названа по својим ауторима: 

Матеју, Марку, Луки и Јовану. 

Најстарији сачувани 

део текста Јеванђеља по 

Јовану, из 2. века н. е. 

Апостол и 

јеванђелиста Матеј 




ко су најстарији 

хришћански 

светитељи. 

ШИРЕЊЕ ХРИШЋАНСТВА И ПРОГОНИ ХРИШЋАНА 

Римска власт је у почетку сматрала хришћанство једном од бројних 

религија у царству које је толерисала док нису угрожавале државу. 

Међутим, хришћански верници су одбијали да поштују римске богове 

и римског цара као божанство. То је изазвало прогон хришћана. Упркос 

суровим обрачунима са хришћанима, нова вера је наставила да се 

шири. 


Од чега су грађене 

инсуле у Риму? 

Како је то утицало 

ширење пожара? 


Нерон је био први цар који 

је прогонио хришћане. Владао 

је средином 1. века н. е. За време 

његове владавине настао 

је велики пожар који је готово 

уништио град Рим. Нерон је оптужио 

хришћане да су подметнули 

пожар и то искористио као 

повод да почне да их прогони. 

Ја ћу да 

саградим лепШи 

и бољи Рим! 

Нерон на кованом 

новцу 



127 127


ПОБЕДА ХРИШЋАНСТВА 


Шта је толеранција? 

Како треба да се 

понашамо да бисмо 

рекли за себе да смо 

толерантни? 

Последњи велики прогон хришћана спровео је цар Диоклецијан. 

Већ је цар Константин донео 313. год. н. е. документ – Милански едикт. 

Њиме је успостављена верска толеранција – слободно исповедање 

вере на територији царства. Тако су хришћани добили слободу вероисповести. 

Недуго после Константина, за време цара Теодосија, 380. год. н. е. 

хришћанство је постало једина дозвољена вера у Римском царству. 

Цар Константин 

Ширење хришћанства 

У ком периоду је 

дошло до највећег 

ширења хришћанства? 



хришћанство Исус Христос Васкрсење крст 

Нови завет 



На преласку из старе у нову еру на територији Римског царства појавила 

се нова религија – хришћанство. Њен оснивач био је Исус Христос. 

Према веровању хришћана, он је био син Божји. Проповедао је о једнакости 

људи пред Богом, о скромности и трпљењу. Оптужен је за ширење 

лажне вере и осуђен на смрт. Његови следбеници наставили су да шире 

његово учење по провинцијама царства. Основе хришћанске религије 

налазе се у „Новом завету”. Хришћани су постали сметња римској држави 

и она је почела да их сурово прогони. Упркос овоме, хришћани нису 

нестали, већ се њихов број повећавао. Римски цар Константин донео 

је 313. год. н. е. Милански едикт, документ којим је дозвољена слобода 

вере, па тако и исповедање хришћанства, на територији царства. 

128





1. У којој држави старог века је настало хришћанство? 

2. Које су основне идеје хришћанске религије? 

3. Који је најважнији симбол раног хришћанства? 

4. Зашто је дошло до прогона хришћана у Римском царству? 

5. Шта се променило доношењем Миланског едикта? 


Пажљиво прочитај текстове и на основу њих потражи чињенице 

о положају хришћанства у римској држави. Једна група би требало да 

брани став римске државе према хришћанству, а друга да брани ставове 

хришћана. Ове групе би требало да развију дебату. 

Текстови који говоре о ставовима хришћана 

1) „Твоја окрутност је наша слава [...]. Све који су сведоци племенитог 

мучеништва обузима сумња [...] и чим сазнају истину, одмах се уписују 

у наше ученике [...].” 

Тертулијан, хришћанин 

2) „Јасно је да нико не може застрашити [...] нас који верујемо у Исуса 

Христа [...]. Јер јасно је да, иако нам одсецају главе [...] и подвргавају 

нас свим врстама мучења, ми се не одричемо своје вере; што се више 

такве ствари догађају, то више остали [...] постају верници.” 

Јустин Филозоф 

Текстови који говоре о ставовима римских власти 

1) „Обичај ми је, царе господаре, да поднесем теби сва питања где 

нисам сигуран како да поступим [...]. [Са хришћанима] сам овако сам поступио 

[...]. Питао сам их да ли су хришћани [...] уз претњу казне. Ако нису 

попуштали, наредио сам да се погубе [...]. Пустио сам оне који су рекли 

да нису хришћани, након што би очитали молитву [нашим] боговима [...]. 

Плиније, римски намесник провинције Битиније 

2) Мој драги Секунде, твој поступак је исправан [...]. [Хришћане] не 

треба тражити, али ако су оптужени и осуђени, морају бити и кажњени 

– али свако ко порекне да је хришћанин и то потврди делом, као на пример 

молитвом нашим боговима, добиће опроштај због свог кајања [...].” 

Трајан, римски цар, одговара Плинију 



129 129


5.6. Пропаст Западног римског царства 



Како Римљани нису 

успели да спасу 

своје царство... 


„И од непријатеља треба 

учити.” 


ВАРВАРИ И РИМСКО ЦАРСТВО 


Кога су стари 

Грци сматрали 

варварима? 

Одговор на ово 

питање потражи 

у лекцији 

„Хеленистичко доба 

и његова култура”. 

Сукоби између Римљана и народа који су покушавали да упадну на 

римску територију трајали су од најранијих времена. Народе који су 

током 4. и 5. века нападали царство Римљани су називали варварима, 

подсмевајући се тако њиховом неразумљивом говору. 


Римљани су користили исти појам као и Грци – варвари, али је код 

њих имао другачије значење. Односио се на необразоване, сурове и 

некултурне људе. Римско значење појма зaдржало се до данас. 


Римски лимес – 

утврђена граница 

Римског царства 

У време када је Римско царство било у пуној снази, варвари су лако 

држани изван римских граница. Ове границе су брањене утврђењима 

повезаним путевима и кулама за осматрање. Тај погранични систем одбране 

називан је лимес. 


Римски лимеси 

На којим су рекама, каo 

великим, природним 

границама, Римљани 

утврђивали границе 

своје државе? 

Обновљени делови 

лимеса у данашњој 

Немачкој 

130




Народ који је правио највећи проблем Римском царству били су 

Германи. Они су насељавали простор на северним границама Римског 

царства, уз Дунав и Рајну. У почетку су пљачкали пограничне области, 

али су се на своју територију враћали с пленом. Како је Римско царство 

слабило, Германи су почели да се трајно насељавају унутар римских 

граница. Немоћни да их зауставе, римски цареви су дозволили Германима 

да остану у римској држави и чак их користили као војнике у међусобним 

ратовима. 

Германија и Римско царство 

Из додатка на крају уџбеника узми приказ данашње Европе, одштампан на прозирном 

папиру. Прислони га уз ову илустрацију, па кажи које државе се данас налазе на тлу 

некадашње Германије. 

Германски ратник 

Шта је чинило основно 

оружје германског 

ратника? 

ВЕЛИКА СЕОБА НАРОДА 

Велика сеоба народа подразумева продор и насељавање варварских 

племена на територију Римског царства. Ова сеоба је трајала неколико 

векова. Западно римско царство је пропало услед незаустављивих 

упада, док је Источно римско царство опстало, мада уз велике тешкоће. 

Велику сеобу народа покренули су Хуни – ратоборни народ азијског 

порекла. Они су 375. године н. е. из Азије упали у Европу, потискујући 

друге народе који су до тада живели на границама Римског царства. Хуни 

су изазивали страх где год се појаве, а римски извори их описују као 

„двоножне животиње”. 


Најзначајнији хунски владар био је Атила, који је због своје суровости 

добио надимак „Бич Божји”. Живео је у 5. веку н. е. 


Када је Римско 

царство коначно 

подељено? 


Да ли су Римљани 

претеривали у 

описима Хуна? Ако 

сматраш да јесу, 

покушај да објасниш 

зашто. 



131 131


Хунско подручје на 

врхунцу моћи (око 

450. год. н. е.) 

Спољна граница царства више се није могла бранити, па је Западно 

римско царство пало 476. године н. е. под налетом германских племена. 

Падом Рима постепено је нестајао највећи број његових културних 

тековина: уређени градови с водоводом и канализацијом, правни систем. 

Важно 

Варвари (Германи) који су, као последица Велике сеобе народа, населили 

територију некадашњег Западног римског царства били су неписмени, 

нису имали градове, као ни водовод, канализацију, позориште... 

Протекло је неколико векова док се у западној Европи није обновила 

култура у новим државама и с новим становништвом. 



Хуни виђени очима 

Римљана 

На слици је приказано, 

на основу римских 

записа, како су Хуни 

постизали издужени 

облик лобање: деци су 

везивали главе, што је 

спречавало природан 

развој. 

Хунски ратник 

132





варвари Германи Велика сеоба народа Хуни 


Римљани су се сукобљавали с пограничним „варварским” племенима, 

која су пљачкала њихове територије. Међу њима су најбојнији били 

Германи. Германи су у почетку упадали само ради пљачке, и ретко су 

се задржавали унутар римских граница. Римљани су све теже бранили 

своје границе. Покушај да се дозволи насељавање дела Германа унутар 

граница Римске државе није донео стабилност Римском царству. С почетком 

Велике сеобе народа и продором Хуна у Европу (375. године) 

притисак на римске границе постајао је неиздржив. Германи су срушили 

Западно римско царство 476. године, а с њим и већину тековина римске 

културе. 


1. Кога су Римљани називали варварима? 

2. Шта је лимес? 

3. Како се развијао однос Римљана и Германа? 

4. Шта је Велика сеоба народа? 

5. Зашто су Римљани звали Хуне „двоножним животињама”? 

6. Које су последице пада Зaпадног римског царства? 


Анализирајући дати историјски извор, напиши есеј: „Зашто је хунска 

војска представљала велики изазов за Римљане?” 

Римски историчар Амијан Марцелин о Хунима: 

„[...] сви су здепасти, јаких удова, дебелих вратова, ужасно ружни и 

накривљени да помислиш двоножне звери [...]. Иако – ма колико ружни 

– имају људски лик, толико им је суров начин живота да немају потребу 

ни за ватром ни за укусно спремљеном храном, већ живе од корења 

дивљих биљака и полусировог меса сваке врсте, које мало загреју, држећи 

га између својих ногу и коњских леђа. Никад не траже заклон у 

каквим кућама [...]. Лутајући од рођења, навикнути су да подносе хладноћу, 

глад и жеђ [...]. Сматрају се врло жестоким борцима јер се издалека 

боре копљима на чијем су врху причвршћене заоштрене кости. [...] Нико 

од њих не оре, нити се прихвата ручице плуга [...].” 



133 133


5.7. Римско наслеђе на тлу Балкана 

и Србије 



Кaкав је био значај 

Балкана за Римско 

царство... 


„Трајан Август, 

победник над 

Германима... отац 

домовине... планине је 

исклесао и поставио 

греде од којих је 

направљен овај пут” 

Превод латинског текста на Трајановој 

табли, уклесан на стени у Ђердапској 

клисури 

РИМСКЕ ПРОВИНЦИЈЕ НА БАЛКАНУ 


Шта су провинције? 


лекцији „Држава и 

друштво Рима”. 

Римско освајање Балканског полуострва одвијало се постепено, а 

почело је у време пунских ратова. Римљани су овладали територијом 

Грчке средином 2. века пре н. е. 

Римљани су на територији Балканског полуострва основали неколико 

провинција, које су биле врло значајне. Границе тих провинција су 

се повремено мењале, али је њихова важност, пре свега због пограничног 

положаја и рудног богатства, остајала велика. 


Римске провинције на 

Балкану у 2. веку н. е. 




приказ данашњег 

Балкана, одштампан 

на прозирном 

папиру. Прислони га 

уз ову илустрацију, 

па одговори на 

питање којој римској 

провинцији је 

припадао највећи део 

данашње Србије. 

134




Вија милитарис – 

римски војни пут дуж 

дунавског лимеса који 

је повезивао источни 

Балкан и био спона и 

између европског и 

азијског дела Римског 


Којим државама данас 

припадају приказани 

градови? 

РИМСКИ ГРАДОВИ НА 

ТЕРИТОРИЈИ ДАНАШЊЕ СРБИЈЕ 

Територија данашње Србије налазила се на дунавској граници Римског 

царства. Највећим делом припадала је римској провинцији Горњој 

Мезији. Неки римски градови на територији данашње Републике Србије 

имали су велики значај. 


Које предности, а 

које проблеме носи 

гранични положај 

државе? 


Чак је 17 римских царева рођено на територији данашње Србије, а од 

њих седморица у Сирмијуму или његовој околини. Међу римским царевима 

који су рођени на територији данашње Србије су и цареви Галерије 

и Константин Велики. 

Цар Константин, 

скулптура која се чува 

у Народном музеју у 

Београду 

Цар Галерије, 

скулптура која се чува 

у Музеју у Зајечару 



135 135


Сирмијум, данашња Сремска Митровица, био је један од градова из 

којих су цареви управљали царством. Напредак града ометали су упади 

варвара, а коначно је разрушен крајем 6. века н. е. када се становништво 

и иселило из њега. 

Златни римски шлем 

пронађен недалеко 

од Сирмијума 

Новац кован у Сирмијуму 

О чему сведочи чињеница да је у Сирмијуму кован новац? 

Територија Сингидунума, данашњег Београда, била је насељена 

још у старије камено доба. Римљани су га заузели и у њему подигли војно 

утврђење које је штитило римску границу на Дунаву. 

Скулптура Херкула 

из античког 

Сингидунума, чува 

се у Народном 

музеју у Београду 

Видљиви остаци римског војног логора на простору 

Београдске тврђаве (Калемегдан) 


Виминацијум, данашњи Костолац, био је такође римски војни логор 

и главни град провинције Горње Мезије. Поред изузетног војног 

значаја град је имао и велики привредни значај. Археолошка ископавања 

потврђују постојање занатских радионица и кованог новца. О 

значају града сведоче и остаци купатила – терми, с подним грејањем и 

ноћним осветљењем. 


Део данашњих остатака Виминацијума 

Слика младе жене из једне од 

гробница у Виминацијуму 

136




Феликс Ромулијана код данашњег Зајечара била је резиденција 

цара Галерија. Назив је добила по његовој мајци Ромули. Утврђење је 

имало 20 утврђених кула, терме, храмове, а до данас су очувани неки од 

прелепих мозаика. У 5. веку н. е. Феликс Ромулијану су разорили Хуни. 

Данашњи остаци Феликс Ромулијане 

Подни мозаик из Феликс 

Ромулијане 

Наис, данашњи Ниш, антички је град који су због значаја обновили 

Римљани. У њему је рођен цар Константин Велики. 

У предграђу Наиса подигнута је и Медијана – низ летњиковаца. Ово 

место је служило за одмор богатих Римљана. 


Зашто је Константин 

Велики био значајан 

цар? 


лекцији „Рим у доба 

царства”. 

Археолошки парк Медијана 

Водено божанство, мозаик из Медијане 

Поразговарај с наставником или наставницом о томе да ли и данас у 

околини Ниша постоји место за одмор и опуштање. 



137 137



провинције Сирмијум Виминацијум Феликс Ромулијана 


Римско царство је обухватало и територију Балкана, на коме се налазило 

више римских провинција. Територија данашње Србије највећим 

делом је припадала провинцији Горњој Мезији. Пут који је повезивао 

источни Балкан називао се Вија Милитарис или војни пут и пролазио 

је територијама данашње Србије, Бугарске и Турске. За Римљане је 

био значајан пошто је повезивао европски део царства с провинцијама 

на истоку, у Малој Азији. Дуж овог пута су се налазила и погранична 

утврђења. Најзначајнија археолошка налазишта која сведоче о римском 

присуству на територији данашње Србије су Сирмијум (данашња Сремска 

Митровица), Виминацијум (данашњи Костолац) и Феликс Ромулијана 

(код Зајечара). 


1. Зашто су балканске провинције биле важне за Римско царство? 

2. Наброј римске провинције на територији Балкана. 

3. Зашто је значајан пут Вија Милитарис? 

4. Која су најзначајнија археолошка налазишта на тлу данашње Србије? 

5. Покушај да наведеш главне делатности којима су се Римљани бавили 

на Балкану, и то на основу остатака њихове културе. 



Припреми презентацију неког од најзначајнијих археолошких локалитета 

на тлу данашње Србије. 


Трајанова табла 

на Дунаву 

138






1. Заокружи на ленти период историје који смо проучавали ове школске годинe. 

стари век 

средњи 

век 

нови 

век 

савремено 

доба 

око 3500. г. пре н. е. 1. г. пре н. е. – 1. г. н. е. 476. 1492. 1914–1918. 2019. 

2. Повежи линијама период и државно уређење Рима у том периоду. 

753. год. пре н. е. – 509. год. пре н. е. царство 

509. год. пре н. е. – 27. год. пре н. е. република 

27. год. пре н. е. – 476. год. н. е. краљевина 

3. Погледај слику, па одговори на питање уписивањем одговора на празну линију. 

Како се зову близанци представљени на скулптури? 

4. Поређај друштвене слојеве римске 

државе по правима које су уживали 

и упиши на одговарајуће место у 

друштвеној пирамиди. 

патрицији плебејци робови 

5. Повежи линијама појмове и њихово значење. 

Пирамида римског дрштва 

романизација 

провинција 

доминат 

варвари 

период царства у коме је цар сматран божанством 

римска територија изван Апенинског полуострва 

народи који су живели изван граница римске државе 

ширење римске културе 


6. Препознај који од приказаних симбола је везан за хришћанску религију. Заокружи 

слово испред тачног одговора. 

a) б) в) 



139 139 

139


7. Погледај илустрацију, па одговори на питање уписивањем одговора на празну 

линију. 

Како се називају државе чија је територија обележена зеленом и наранџастом 

бојом? 

8. Прочитај текст, па одговори на питање уписивањем одговора на празну линију. 

„Јер, његово ратовање у Галији није потрајало ни десет година, па ипак је у том 

времену на јуриш заузео више од осам стотина градова, покорио три стотине 

племена [...].” 

О ком римском војсковођи се говори у наведеном тексту? 



9. Погледај слику и одговори на питање уписивањем одговора на празну линију. 


Који легендарни догађај римске историје је био инспирација за 

илустрацију на поштанској маркици? 

10. Погледај слику и одговори на питања уписивањем одговора на празне линије. 

Велика слова 

A B C D E F G H I J K L M 

N O P Q R S T U V W X Y Z 

Мала слова 

a b c d e f g h i j k l m 

n o p q r s t u v w x y z 

Како се назива писмо на слици? 

Наведи најмање три европска народа која данас користе ово писмо. 

140 

140




11. Погледај слику и одговори на питање уписивањем одговора на празну линију. 

Тријумфална капија 

у Паризу, саграђена 

у 19. веку 

Која је грађевина била узор изградње овог споменика у Паризу? 


12. Погледај илустрацију и одговори на питања уписивањем одговора на празне 

линије. 

Која река повезује најзначајније остатке римске културе у Србији? 

Због чега су значајна римска насеља подизана дуж тока ове реке? 

13. Повежи линијом личност и одговарајући појам који је у вези с њеном владавином. 

Октавијан Август 

Ханибал 

Спартак 

Константин 

устанак робова 

хришћанство 

пунски ратови 

принципат 



141 141 

141



14. Прочитај текст и одговори на питање заокруживањем слова испред тачног 

одговора. 

Део из епа Енеида, књига 6: 

„Твоје ће, Римљанине, бити да народима владаш: 

Твоја умећа ће бити: да намећеш владу мира, 

Покорене да штедиш, немирне снажно да ломиш.” 

Како се, према најзначајнијем римском епу, осигурава римска власт у покореним 

областима? 

а) ширењем римске религије 

б) политиком терора према свим покореним народима 

в) политиком награде и казне покорених народа 

г) попуштањем захтевима покорених народа 

15. На линију поред имена грчког бога/богиње упиши име његовог/њеног римског 

пара. 

Зевс 

Хера 

Афродита 

Атина 

Арес 



6. име војсковође који је у поход на Рим повео слонове 

7. име првог римског цара 

9. име цара који је донео документ познат као Милански едикт 

13. слој становништва у Риму који је имао личну слободу, али не и политичка права 

14. римски назив за Сремску Митровицу 


1 

1. јединица римске војске са 

око 6000 војника 

2. народ који је покренуо 

2 3 

Велику сеобу народа 

4 

3. име вође највећег устанка 

робова у римској држави 

4. робови који су се у арени 

6 

борили да би забавили 

публику 

5. назив за ратове између 

7 8 

Рима и Картагине 

8. полуострво на којем је 

настала римска држава 

10. свечани дочек римских 

9 10 

војсковођа након 

великих успеха 

11. име брата близанца по 

12 

којем је Рим добио име 13 14 

12. име војсковође који је 

рекао „Дођох, видех, 

победих” 



5 

11 

142 

142

РЕЧНИК ПОЈМОВА 

А 

акведукт – мост који служи за пренос воде 

Акропољ – реч потиче од две грчке речи: akros – врх и polis – град, а у античкој 

Грчкој је означавала узвишење, најчешће брдо, око кога је ницао град; 

најпознатији је Акропољ у Атини 

алфабет – феничанско писмо које је било прво гласовно писмо у историји; касније 

се овим називом означавају и друга гласовна писма, као што је грчко 

фонетско писмо 

амфитеатар – грађевина кружног облика са степенасто распоређеним седиштима, 

намењена спортским догађајима и гладијаторским борбама; 

најпознатији амфитеатар је Колосеум у Риму 

антика – потиче од латинске речи „стар, старински, древан”; овај појам се у 

историји односи на културу старе Грчке и Рима, као и културе под њиховим 

утицајем 

археологија – наука која се бави проучавањем материјалних историјских извора 

апостоли – 12 Христових ученика који су после његове смрти наставили да 

преносе хришћанско учење 

аристократија – владавина најбољих, односно владавина мањине над већином; 

реч потиче од две грчке речи: aristos – најбољи и kratia – владавина 

архив – институција у којој се чувају писани историјски извори 

архитектура – уметност обликовања грађевина и простора 

архонти – владари Атине након укидања краљевства 

астрономија – наука која проучава небеска тела и космос 

Атина – полис на полуострву Атика у Грчкој који су основали Јонци и који је 

постао један од најмоћнијих грчких полиса 

Атински поморски савез – савез полиса у античкој Грчкој који је окупљао демократске 

полисе; предводила га је Атина 

аудио-визуелни историјски извори – нова врста извора, настала у савремено 

доба; могу бити и само звучни или само визуелни извори (фотографије, 

филмске траке, компакт-дискови итд.) 

Ахајци – једно од четири грчка племена; основали су Микену 

Б 

бакарно доба – најстарије раздобље металног доба, у коме су људи користили 

бакар за израду оруђа и оружја 

балсамовање – процес којим се тело припрема за сахрањивање, а у циљу 

спречавања пропадања 

Библија – света књига хришћана, која се састоји од Старог и Новог завета 

Божић – један од највећих хришћанских празника којим се слави Христово 

рођење 

бронзано доба – раздобље металног доба, у коме су људи користили бронзу за 

израду оруђа и оружја 

В 

варвари – антички Грци су варварима називали странце (нпр. Египћане), али 

и све народе које нису сматрали себи равнима; Римљани су варварима називали 

необразоване, сурове и некултурне људе, а римско значење појма 

зaдржало се до данас 

Велика сеоба народа – продор и насељавање варварских племена на територију 

Римског царства; почела је 375. године са продором Хуна који су упали 

из Азије у Европу, а трајала је неколико векова 



143 143



Г 

Гали – противници античких Римљана; живели су на територији Галије (данашње 

Француске) 

гвоздено доба – најмлађе раздобље металног доба, у коме су људи користили 

гвожђе за израду оруђа и оружја 

Германи – народ који је насељавао простор на северним границама Римског 

царства, уз Дунав и Рајну; Германи су нападали и пљачкали Римско царство 

а касније су почели да се насељавају унутар римских граница 

герузија – веће стараца у Спарти, које је контролисало власт краљева, а састојало 

се од представника најугледнијих спартанских породица који су 

били старији од 60 година 

гласовно писмо – писмо у коме сваки глас има одговарајуће слово; најстарије 

гласовно писмо имали су Феничани 

Голгота – место Христовог страдања; данас се користи у говору када се жели 

истаћи тежина неког подухвата или активности 

град-држава – држава чијa је територија сведена на град и околину 

грађански рат – сукоб унутар једног народа или државе 

грчко-персијски ратови – ратови између Грка и Персијанаца који су трајали, с 

прекидима, од 499. до 449. године пре нове ере, и из којих су Грци изашли 

као победници; најважније битке грчко-персијских ратова биле су Маратонска 

битка, битка у Термопилском кланцу и битка код Саламине 

Д 

демократија – владавина народа, односно владавина већине над мањином; 

реч потиче од две грчке речи: demos – народ и kratia – владавина 

демос – слободни људи у античкој Атини 

диктатор – личност која има потпуну контролу над државом 

доминат – друга фаза Римског царства коју је увео цар Диоклецијан и која је 

трајала од краја 3. века нове ере пада Западног римског царства; у доминату 

цар је сматран господарем својих поданика 

домус – кућа патриција у Римском царству 

драма – књижевни род настао у античкој Грчкој, намењен извођењу у позориштима; 

разликују се трагедија и комедија 

Е 

епидемија – брзо ширење заразне болести 

ера – начин рачунања времена када се за почетак рачунања времена узима 

неки значајан догађај у прошлости 

еупатриди – аристократе у античкој Атини 

З 

Западно римско царство – западни део Римског царства од 395. до 476. године 

земунице – куће праисторијских људи, укопане у земљу 

зигурат – велика верска грађевина коју су градили народи Месопотамије за 

посматрање звезда и кретање небеских тела 

златно доба Атине – период великог привредног и културног успона у античкој 

Атини, који се најчешће везује за владавину Перикла 

И 

Илијада – један од епова које је спевао слепи песник Хомер; говори о Тројанском 

рату 

инсуле – уличне вишеспратнице у којима су у античком Риму живели плебејци 

историјски извори – остаци прошлости на основу којих историчари утврђују 

144

како се друштво развијало у прошлости; деле се на материјалне, писане, 

усмене и аудио-визуелне 

Источно римско царство – источни део Римског царства након поделе царства 

395. године; Источно римско царство назива се још и Византија, а трајало је 

до средине 15. века 

Ј 

јеванђеља – јеванђеља су део Новог завета у којем су описани живот и дела 

Исуса Христа; има их четири, а названа су по својим ауторима: Матеју, Марку, 

Луки и Јовану 

једнобоштво – вера у једног бога 

јулијански календар – начин рачунања времена који је увео Јулије Цезар и 

који се у Европи задржао до 16. века; Српска православна црква и данас 

рачуна време по овом календару 

К 

камено доба – најстарији период праисторије, у коме је човек користио камен 

за израду оруђа и оружја 

Картагина – богата и моћна феничанска колонија у северној Африци, на територији 

данашњег Туниса, с којом су Римљани водили три рата који се називају 

пунски ратови 

катапулт – опсадна справа 

клинасто писмо – писмо којим су писали стари Сумери; писало се штапићем на 

меким глиненим плочицама које су касније сушене на сунцу 

колонизација – процес исељавања народа из своје земље на другу територију 

и стварања насеља на тој територији, у којима досељеници задржавају 

своју културу, језик и обичаје; колонизацијом се назива и период грчке 

историје од 8. до 6. века пре нове ере 

комедија – врста драме чији је циљ засмејавање публике 

конзул – орган власти у римској републици, поред сената и Народне скупштине; 

конзуле је у Риму бирала Народна скупштина на годину дана 

„корњача” – одред војске штитовима заштићен са свих страна 

Крит – острво у Грчкој где се у 2. миленијуму пре нове ере развијала минојска 

цивилизација 

култура – материјалне и духовне творевине људи; људско стваралаштво 

Л 

латинско писмо – писмо изведено из грчког алфабета, којим су писали антички 

Римљани; ово писмо је претеча данашње латинице 

Левант – источна обала Средоземног мора 

легија – јединица римске војске која је бројала око 6000 војника 

легионар – војник римске легије 

лимес – утврђена граница Римског царства, са утврђењима повезаним путевима 

и кулама за осматрање 

М 

Македонска држава – држава на територији северно од Грчке која је у 4. веку 

пре нове ере доживела успон за време Филипа II, а врхунац за време његовог 

сина Александра Великог 

материјални историјски извори – материјални остаци прошлости: предмети, 

грађевине и уметничка дела 

метално доба – период праисторије после каменог доба; у металном добу 

људи су користили метал за израду оруђа и оружја 



145 145



микенска цивилизација – цивилизација која је развијала око града Микене на 

Пелопонезу, а њени носиоци били су Ахајци 

Милански едикт – документ који је донео цар Константин 313. године и којим 

је успостављена верска толеранција – слободно исповедање вере на 

територији царства; Милански едикт је значајан за хришћане који су до 

тада били прогањани од стране римских власти 

минојска цивилизација – најстарија цивилизација на простору Грчке, развијала 

се у 2. миленијуму пре нове ере на острву Криту 

Минотаур – полубик, получовек; митолошко биће из грчке митологије 

митови – маштовите приче инспирисане животима и делима богова и других 

натприродних бића 

многобоштво – вера у више богова 

мореуз – узак водени пролаз који раздваја делове копна 

музеј – институција у којој се чувају материјални историјски остаци 

Н 

намесник – римски владар провинције 

неолит – млађе камено доба 

нови век – период од 1492. године до Првог светског рата 

Нови завет – састоји се од четири јеванђеља и других верских текстова, а 

заједно са Старим заветом чини Библију, свету књигу хришћана 

номадски начин живота – начин живота када људи стално мењају место боравка 

номе – мање државе (области) у старом Египту настале уједињавањем неколико 

села и области око њих 

О 

Одисеја – један од епова које је спевао слепи песник Хомер; говори о повратку 

Одисеја из Тројанског рата на родно острво у Грчкој 

Олимпијске игре – такмичења у различитим спортовима која су одржавана 

сваке четврте године у Олимпији, почев од 776. године када су, према традицији, 

одржане прве Олимпијске игре 

опсерваторија – место с којег се посматрају небеска тела 

П 

пагани – назив којим су хришћани називали све многобожачке народе 

палеолит – старије камено доба 

папирус – материјал за писање у античком Египту, који је назван по истоименој 

биљци од које је прављен 

патрицији – припадници аристократије у Риму; реч потиче од латинске речи 

pater – отац 

Пелопонески рат – рат између полиса у античкој Грчкој који је трајао од 431. до 

404. године пре нове ере, узрокован супарништвом између Атине и Спарте, 

у коме је Спарта однела победу 

Пелопонески савез – савез на Пелопонезу који је окупљао аристократске полисе; 

предводила га је Спарта 

пергамент – материјал за писање направљен од животињске коже 

перијеци – слободни људи у Спарти 

периодизација – подела на периоде, раздобља која имају одређене особености 

Персепољ – главни град некадашњег Персијског царства 

пећинско сликарство – најстарије праисторијско сликарство настајало на зидовима 

неких пећина 

146

пирамиде – грађевине пирамидалног облика грађене у старом Египту као 

гробнице фараона 

„Пирова победа” – победа остварена по цену великих губитака; израз је настао 

када је краљ Пир победио Римљане уз тако велике губитке да је рекао 

да ће потпуно пропасти ако још једном тако победи 

писани историјски извори – писани остаци прошлости (уговори, закони, документи 

и сл.); могу бити на различитим материјалима: камену, кожи, глини, 

папиру итд. 

плебејци – слободно становништво у Риму, које није имало право да учествује 

у власти – сељаци, занатлије, трговци итд.; реч потиче од латинске речи 

plebs – народ 

полис – град-држава у античкој Грчкој 

праисторија – најдужи период људске прошлости, који је трајао од настанка 

човека до проналаска писма 

прекретница – догађај, појава или процес који је потпуно променио начин живота 

и рада људи или њихову слику света 

принцепс – титула римских царева у доба принципата; принцепс значи први 

сенатор, први међу једнакима 

принципат – прва фаза Римског царства који је трајао од 27. године пре нове 

ере до 3. века нове ере, а назив је добио према титули Октавијана Августа, 

првог римског цара, који се прогласио за принцепса 

провинције – овим називом Римљани су називали области изван Апенинског 

полуострва које су освајали и припајали својој држави 

Пуни – римски назив за Картагињане 

пунски ратови – три рата између Рима и Картагине, након којих је Рим прерастао 

у најмоћнију силу у области око Средоземног мора 

Р 

религија – реч потиче од латинског глагола који значи „побожност”; религија 

подразумева веровања праћена одређеним обичајима – ритуалима 

република – облик државе у којој се власт бира на одређени временски период, 

а не наслеђује се; реч република потиче од две латинске речи: res – 

ствар, publica – јавна, и у преводу значи „јавна ствар” 

реформа – мењање постојећих прилика у друштву на миран начин 

Рим – град у области Лацијум на Апенинском полуострву који су, према легенди, 

753. године пре нове ере основала браћа Ромул и Рем; град Рим је с 

временом прерастао у огромно Римско царство које је обухватало област 

око Средоземног мора 

ритуал – скуп радњи које се обављају из верских разлога 

робовласничко друштво – друштво старог века, у коме се становништво дели 

на робовласнике, обичне људе и робове 

род – већа заједница људи који су у крвном сродству 

романизација – процес прихватања римских обичаја, језика и културе од стране 

староседелаца у провинцијама 

С 

савладар – владар који влада заједно с другим владаром 

савремено доба – период од Првог светског рата до данас 

седелачки начин живота – начин живота супротан номадском, када људи оснивају 

стална насеља у којима бораве 

сенат – тело које је у доба републике имало највећи значај у Риму, а чинили су 

га представници најбогатијих и најутицајнијих породица 



147 147



сирене – полужене, полуптице; митолошка бића из грчке митологије 

Сицилијанска експедиција – атински поход на дорске колоније на западу Средоземља 

за време Пелопонеског рата; поход се завршио поразом Атине 

славолук – тријумфална капија, грађевина подигнута у славу великих победа 

сојенице – куће над водом 

Спарта – полис на Пелопонезу који су основали Дорци и који је постао један од 

најмоћнијих грчких полиса 

спартијати – спартанска аристократија 

средњи век – период од 476. године до Колумбовог открића Америке 1492. 

године 

стари век – најдужи период историје; трајао је од проналаска писма (4. миленијум 

пре нове ере) до пада Западног римског царства 476. године нове ере 

Стари завет – јеврејска света књига и део Библије, свете књиге хришћана 

Стари исток – територије око долина река Нил, Еуфрат и Тигар, област Мале 

Азије и источне обале Средоземног мора (Левант) у старом веку 

староседеоци – најстарије становништво неке територије 

стилови архитектуре – у античкој Грчкој су се, према стубовима, разликовала 

три стила архитектуре: дорски, јонски и коринтски 

сфинга – митолошко биће с телом лава и главом човека 

Т 

терме – јавна купатила у античком Риму 

трагедија – врста драме чија је тема неки тужан догађај 

тријера – грчки брод 

тријумф – обичај у античком Риму да се успешним војсковођама по окончању 

војног похода приреди свечани дочек; том приликом су се, у знак победе, 

подизали славолуци 

У 

Ускрс – један од највећих хришћанских празника којим се слави Христово 

васкрсење 

усмена предања – посебна врста историјских извора која јенепоуздана, али се 

користи као допуна материјалним и писаним историјским изворима 

Ф 

фаланга – војни одред пешадије наоружан дугим копљима, карактеристичан 

за македонску војску Филипа II и његових наследника 

фараон – титула владара у старом Египту 

филозофија – реч потиче из грчког језика, од глагола philein – волети и именице 

sofia – мудрост, и преводи се као „љубав према мудрости”; најзначајнији 

грчки филозофи били су Сократ, Платон и Аристотел 

флота – морнарица; бродови једне државе под јединственом командом 

форум – градски трг у Римском царству, где се одвијао друштвени живот 

Х 

хеленистичка култура – култура хеленистичког доба, која настаје спајањем грчке 

културе и културе народа Старог истока 

хеленистичко доба – период грчке историје од почетка освајања Александра 

Великог до пада Египта под римску власт, то јест од 4. до 1. века пре нове ере 

хелоти – робови у Спарти 

хијероглифи – сликовно писмо старих Египћана, у преводу реч значи „свети 

знаци” 

Хомер – слепи песник за кога се сматра да је спевао епове Илијада и Одисеја 

хомерско доба – период античке грчке историје који је трајао од 12. до 8. века 

148

пре нове ере; зове се још и „мрачно доба” грчке историје 

хорда – најстарија људска заједница спонтано настала ради лакшег опстанка 

храмови – у античкој Грчкој и Риму, светилишта грађена у славу богова 

хришћанска ера – начин рачунања времена од рођења Исуса Христа, који се 

користи данас 

хришћанство – религија која је настала на преласку из старе у нову еру на 

територији римске провинције Јудеје (данашњи Израел), а развила се из 

учења Исуса Христа 

хронологија – наука која се бави различитим начинима рачунања времена 

Ч 

чиновници – људи који раде у државној управи, односно који обављају послове 

без којих држава не би могла да постоји (нпр. писари, полиција, порезници) 

чопор – хорда 

РЕШЕЊА 

Шта смо научили, стр. 24–26 

1. Појам историја може да означава: прошлост, период прошлости људског друштва 

који је почео открићем писма, наука о прошлости људског друштва, наставни предмет 

3. 1205. г. нове ере – 2. миленијум, 13. век, 1. деценија; 68. г. нове ере – 1. миленијум, 1. 

век, 7. деценија; 2006. г. нове ере – 3. миленијум, 21. век, 1. деценија; 499. г нове ере – 1. 

миленијум, 5. век, 10. деценија; 89. г. пре нове ере – 1. миленијум пре нове ере, 1. век 

пре нове ере, 2. деценија 1. века пре нове ере 

4. (слева надесно и одозго надоле) материјални, материјални, писани, материјални, 

писани, писани, писани, аудио-визуелни 

7. Марoвић Предраг; 15. 6. 1999.; сведочанство о успеху и завршеном првом разреду; 

у Суботици. 

8. 753 + 622 = 1375 

9. грчко 

10. Јадранско море, Средоземно море, Атлантски океан, Саргасово море, Карипско 

море 

11. Наменио га је онима који желе да сазнају истину; Због тога што људи често 

показују симпатије према једној од сукобљених страна; Истраживање и закључивање 

засновано на провереним чињеницама; Историја може користити будућим 

покољењима. 


1. Период људске прошлости који је трајао од појаве човека до открића писма. 

2. Дели се на камено и метално доба. (Камено доба се дели на старије и млађе камено 

доба, а метално доба се дели на бакарно бронзано и гвоздено доба.) 

3. ватра, точак 

4. б) 

5. Могући одговори: Предност земунице је то што се може саградити било где, мана 

је то што је обилније падавине могу урушити; предност пећине је то што је природан 

заклон, мана је то што такво склониште није једноставно наћи; предност сојенице је то 

што је близу воде и хране (рибе), мана је то што близина воде захтева сталне поправке 

и одржавање 

6. грађевина са кровом 

7. праисторијска уметничка фигура /скулптура; могла је да служи у верске сврхе; 

направљена од камена; пронађена на археолошком налазишту Лепенски Вир на 

обали Дунава; настала у каменом добу; одговор треба да упућује на закључак да су 

људи који су направили овај предмет живели близу воде ида су желели да се повежу 

са природом 

8. (слева надесно) камено доба, метално доба, камено доба, метално доба 

9. усправно: ДС, ЛЕПЕНСКИ ВИР, АРХЕОЛОГИЈА, ВАТРА, НЕОЛИТ, АЛТАМИРА, ПНЕ; 

водоравно: БАКАР, СОЈЕНИЦА, ЗЕМУНИЦА, ТОЧАК, НОМАДСКИ, ПРАИСТОРИЈА, НЕ, 

ХОРДА. 



149 149




1. (одозго надоле) 4, 1, 3, 2 

2. Месопотамија, Ра, Левант 

3. (слева надесно) зигурат, пирамида 

4. (слева надесно) војници, писар, сељак 

5. в) 

6. заокружити називе следећих држава: Египат, Израел, Либан, Сирија, Ирак 

7. Јеврејима 

8. в) 

9. Биће бачена у реку; Не постоји казна, а жена се враћа у кућу свог оца; одговор 

треба да упућује на то да мушкарци и жене нису били једнаки у персијском друштву и 

да је патња мајке сматрана занемарљивом у односу на патњу оца. 

10. усправно: ФЕНИЧАНИ, ЈЕДНОБОШТВО, МЕСОПОТАМИЈА, СУМЕРИ, ХИЈЕРОГЛИФИ, 

РОБОВИ, ЛЕВАНТ; водоравно: КЛИНАСТО ПИСМО, МНОГОБОШТВО, СФИНГА, 

ХАМУРАБИ. 


1. (одозго надоле) 4, 3, 2, 1 

2. (одозго надоле) 1, 3, 4, 2, 5 

3. Платон 

4. Одговор треба да упућује на закључак да су спартијати и перијеци у Спарти, као и 

еупатриди и демос у Атини имали личну слободу, за разлику од робова. 

5. грчко-персијски ратови 

6. Јужна Италија и Сицилија, обале Црног мора, Мала Азија 

7. в) 

8. в) 

9. позоришне маске 

10. дорском 

11. Сицилијанска експедиција – Пелопонески рат; Маратонска битка -– грчкоперсијски 

ратови; Битка код Гаугамеле – рат Александра Македонског; Битка код 

Херонеје – ратови Филипа Македонског 

12. а) 

13. г) 

14. (слева надесно) дорски, јонски, коринтски 

15. мит о Минотауру, Тројански коњ, Одисеј и сирене 

16. водоравно: ДРАМА, ХРАБРОСТ, СОЛОН, ХОМЕР, ДЕМОКРАТИЈА, ЛЕОНИДА, 

МИНОТАУР; усправно: АЛФАБЕТ, АРИСТОКРАТИЈА (АРИСТОКРАТСКО), ПОЛИС, ЗЕВС, 

ХЕЛЕНИЗАМ, ФАЛАНГА, ЈОНЦИ, АРИСТОТЕЛ, АХИЛ 


1. стари век 

2. 753. год. пре н. е. – 509. год. пре н. е. краљевина; 509. год. пре н. е. – 27. год. пре н. е. 

република; 27. год. пре н. е. – 476. год. н. е. царство 

3. Ромул и Рем 

4. (одозго надоле) патрицији, плебејци, робови 

5. романизација – ширење римске културе; провинција – римска територија 

изван Апенинског полуострва; доминат – период царства у коме је цар сматран 

божанством; варвари – народи који су живели изван граница римске државе 

6. в) 

7. зеленом бојом Картагина, наранџастом Римска република 

8. Гај Јулије Цезар 

9. оснивање града Рима 

10. латиница; могући одговори: Французи, Британци, Немци, Италијани... 

11. Константинов славолук у Риму 

12. Дунав; одговори треба да упућују на закључак да су римска насеља подизана у 

долини Дунава због одбране граница римске државе 

13. Октавијан Август – принципат; Ханибал – пунски ратови; Спартак – устанак 

робова; Константин – хришћанство 

14. в) 

15. Зевс – Јупитер, Атина – Минерва, Хера – Јунона, Афродита – Венера, Арес – Марс 

16. водоравно: ХАНИБАЛ, ОКТАВИЈАН АВГУСТ, КОНСТАНТИН, ПЛЕБЕЈЦИ, СИРМИЈУМ; 

усправно: ЛЕГИЈА, ХУНИ, СПАРТАК, ГЛАДИЈАТОРИ, ПУНСКИ, АПЕНИНСКО, ТРИЈУМФ, 

РОМУЛ, ЦЕЗАР 

150

ИЗВОРИ 

1. Херодотова историја I-II, Матица српска, Нови Сад, 1988. 

2. Тукидид, Историја Пелопонеског рата, Београд, 1999. 

3. Плутарх, Славни ликови антике: избор из упоредних животописа, Матица српска, 

Нови Сад 1990. 

4. Ливије Тит, Историја Рима од оснивања града, Српска књижевна задруга, Београд, 

1991. 

5. Историја старих Грка у одабраним изворима, одобрио и превео Милош Н. Ђурић, 

Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990. 

ЛИТЕРАТУРА 

1. М. Ростовцев, Историја старог света, Београд, 2004. 

2. Џ. Б. Бјури, Р. Мигс, Историја Грчке до смрти Александра Великог, Завод за 

уџбенике, Београд, 2008. 

3. Н. А. Машкин, Историја старог Рима, Београд, Научна књига, 1968. 

4. М. Ђурић, Историја хеленске књижевности, Завод за уџбенике и наставна 

средства, Београд, 1990. 

5. Ф. Папазоглу, Историја хеленизма, Српска књижевна задруга, Београд 2010. 

6. Д. Срејовић, А. Цермановић, Речник грчке и римске митологије, Српска књижевна 

задруга, Београд, 1979. 

7. Д. Стефановић, И беше попут птице у кавезу. Студија о историји и култури 

Старог истока, Службени гласник, Београд, 2012. 

8. А. Пешикан, Треба ли деци историја? Психолошки проблеми наставе у основној 

школи, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997. 

9. R. Stradling, Multiperspectivity in history teaching: a guide for teachers, Council of 

Europe, 2003; доступно на: https://rm.coe.int/1680493c9e 

10. R. Stradling, The reform of history teaching and the preparation of new history textbooks, 

Strasbourg, Council of Europe, 1999. 

11. С. Ферјанчић, „Мултиперспективност у настави античке историје Балкана”, 

Настава и историја 2, 21-24, Платонеум, Нови Сад, 2004. 

Илустрације и фотографије: архива Издавачке куће „Klett”, Alamy, Getty 

Images, Diomedia, Dreamstime, Shutterstock, Wikipedia.org (фотографије 

коришћене према Creative Commons лиценци за слободну документацију), 

Flickr.com (фотографије коришћене према Creative Commons лиценци за 

слободну документацију) 



151 151

Захваљујемо наставницима који су, као евалуатори, 

допринели квалитету овог уџбеника: 

Београд 

Урош Миливојевић, ОШ „Павле Поповић”, Вранић 

Бојана Стевановић, ОШ „Коста Абрашевић”, Ресник 

Крагујевац 

Слађана Денић Давидоски, ОШ „21.октобар” 

Лозница 

Горан Ђурић, ОШ „Анта Богићевић” 

Ниш 

Данијела Максимовић, ОШ „Чегар” 

Нови Сад 

Дејан Радека, ОШ „Душан Радовић” 

Оџаци 

Бранкица Божанић, ОШ „Бранко Радичевић” 


ПРИМЕРАК

Историја 5, уџбеник, Klett

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?