You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Промотивни примерак за наставнике<br />
ОДАБЕРИТЕ НАЈБОЉЕ
Габријела Грујић<br />
Маја Соколовић Игњачевић<br />
Саша Кесић<br />
МУЗИЧКА КУЛТУРА<br />
Уџбеник за пети разред основне школе<br />
5<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.
<strong>Музичка</strong> <strong>култура</strong> 5<br />
Уџбеник за пети разред основне школе<br />
Прво издање<br />
Аутори: др Габријела Грујић, Маја Соколовић Игњачевић, др Саша Кесић<br />
Фотографије: Архива Издавачке куће „<strong>Klett</strong>”, Dreamstime, Getty Images, iStock Photos,<br />
Shutterstock, Wikipedia.org<br />
Илустрације: Игор Лазаревић<br />
Нотографија: Слободан Варсаковић<br />
Графичко обликовање и обликовање корица: „Total Idea”, Нови Сад<br />
Лектура: мр Бранислава Марковић<br />
Издавач: Издавачка кућа „<strong>Klett</strong>” д.о.о.<br />
Маршала Бирјузова 3–5/IV, 11000 Београд<br />
Тел.: 011/3348-384, факс: 011/3348-385<br />
office@klett.rs, www.klett.rs<br />
За издавача: Гордана Кнежевић Орлић<br />
Главни уредник: Александар Рајковић<br />
Руководилац пројекта: Ивана Беновић<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог<br />
<strong>уџбеник</strong>а у петом разреду основне школе решењем број 650-02-00179/2018-07.<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог<br />
ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући фотокопирање, штампање,<br />
чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем<br />
на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу са места и у време које он одабере, без<br />
писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење<br />
Закона о ауторском и сродним правима.<br />
© <strong>Klett</strong> 2019.
Крећемо на музичку пловидбу из снова,<br />
стара знања понеси, успут стекни нова!<br />
Кроз време и теме пловићемо хитро,<br />
музика нас чека, хајде, дижи сидро!<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
3
Садржаj<br />
УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8<br />
МУЗИЧКИ ВРЕМЕПЛОВ<br />
МУЗИКА У ПРАИСТОРИJИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10<br />
Музика и магија. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11<br />
Праисторијски музички инструменти. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13<br />
Инспирисани прошлошћу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14<br />
Примени и утврди своја знања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16<br />
МУЗИКА СТАРИХ ЦИВИЛИЗАЦИJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17<br />
Месопотамија. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18<br />
Египат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19<br />
Кина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20<br />
Индија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21<br />
Примени и утврди своја знања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22<br />
МУЗИКА АНТИЧКЕ ГРЧКЕ И РИМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24<br />
Античка Грчка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24<br />
Антички Рим . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28<br />
Инспирисани прошлошћу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29<br />
Примени и утврди своја знања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПУТ У ИЗВО АЧКО ЦАРСТВО<br />
ПРИМЕРАК<br />
МУЗИЧКИ ИНСТРУМЕНТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32<br />
Подела музичких инструмената . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32<br />
Предтакт и узмах . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33<br />
Ударачки инструменти. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34<br />
Удараљке с неодређеном висином тона . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35<br />
Шеснаестине нота . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37<br />
Удараљке са одређеном висином тона . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40<br />
Примени и утврди своја знања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44<br />
4
МУЗИЧКА ПЛОВИДБА КРОЗ ТЕМЕ<br />
У РИТМУ ПРИРОДЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46<br />
Јутро. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47<br />
Предзнаци. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49<br />
Молска лествица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50<br />
Месечина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53<br />
Годишња доба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56<br />
Кораци по трави . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64<br />
Примени и утврди своја знања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67<br />
ИГРAJ, ИГРAJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69<br />
И песма и игра . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70<br />
Опера и балет . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75<br />
Примени и утврди своја знања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78<br />
ФОЛКЛОРНА МУЗИЧКА ТРАДИЦИJА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80<br />
Старија фолклорна музичка традиција Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81<br />
Новија фолклорна музичка традиција Србије. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86<br />
Староградска музика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87<br />
Примени и утврди своја знања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89<br />
УБАВ JЕ ТО! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90<br />
То су срца два. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90<br />
Кога волим још? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94<br />
Примени и утврди своја знања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98<br />
ВЕЖБЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .101<br />
КОМПОЗИТОРКЕ И КОМПОЗИТОРИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103<br />
СПИСАК КОМПОЗИЦИJА ЗА ПЕВА Е . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104<br />
СПИСАК КОМПОЗИЦИJА ЗА СЛУША Е . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104<br />
МУЗИЧКИ РЕЧНИК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .106<br />
ЛИТЕРАТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
5
Водич кроз у беник<br />
Музички<br />
инструменти<br />
РАЗМИСЛИ/Замисли<br />
Размисли о томе на чему и чиме<br />
све можемо извести музику.<br />
Упознајте Остоју.<br />
Он ће вас водити<br />
кроз свет музичких<br />
инструмената.<br />
Као што сте вероватно и сами закључили,<br />
музика се изводи људским гласом или<br />
на музичким инструментима. У овом разреду,<br />
али и наредних година постепено ћемо<br />
се упознавати с врстама инструмената и<br />
различитим људским гласовима.<br />
Подела музичких инструмената<br />
Музички инструменти деле се на неколико група, зависно од начина на који се на<br />
њима добија тон. Погледај табелу у коју су распоређени неки од инструмената с којима си<br />
се упознала/упознао у претходним разредима.<br />
Градиво овог <strong>уџбеник</strong>а разврстано је<br />
у три теме – Музички времеплов, Пут у<br />
извођачко царство и <strong>Музичка</strong> пловидба<br />
кроз теме. Свака тема састоји се из неколико<br />
поглавља.<br />
Свако поглавље подељено је на више<br />
лекција, у којима су објашњени главни<br />
музички појмови које ћеш савладати у<br />
овом разреду.<br />
УДАРАЧКИ ИНСТРУМЕНТИ<br />
триангл даире чинеле<br />
маракас<br />
кастањете<br />
ЖИЧАНИ ИНСТРУМЕНТИ<br />
Фотографије прате основни текст, а уз<br />
њих се, по потреби, налазе и објашњења.<br />
ксилофон<br />
бубањ<br />
гитара контрабас виолина<br />
ДУВАЧКИ ИНСТРУМЕНТИ<br />
ИНСТРУМЕНТИ С ДИРКАМА<br />
флаута<br />
32<br />
кларинет<br />
труба<br />
хармоника<br />
клавир<br />
Уз налоге за слушање музике смештене<br />
су и кратке биографије са сликама<br />
композиторки и композитора.<br />
У овом <strong>уџбеник</strong>у налази се велики број<br />
налога за слушање музике.<br />
Оне који су означени слушалицама одслушај<br />
са CD-а, а оне који су означени<br />
глобусом и нотом пронађи на интернету.<br />
Налози за слушање музике почињу питањем<br />
о твом доживљају дела. Следи<br />
опис композиције.<br />
У доњем делу налога налазе се питања о<br />
музичким елементима, означеним следећим<br />
иконицама:<br />
Седам балканских игара<br />
Игра бр.2<br />
Марко Тајчевић<br />
Какав је твој доживљај ове композиције?<br />
У овом делу Тајчевић користи фолклор нашег<br />
поднебља као почетну инспирацију, али га потом<br />
надограђује својим музичким идејама. Игра бр. 2<br />
заснована је на чувеној српској народној песми коју<br />
си управо научила/научио да певаш.<br />
На ком инструменту је изведено ово дело?<br />
Да ли је мелодија претежно поступна, или<br />
скоковита?<br />
p mp Да ли се динамика често мења и како<br />
mf f то утиче на укупно расположење које<br />
композиција доноси?<br />
Охридско језеро, Македонија<br />
Ја сам Mарко<br />
Тајчевић (1900–<br />
1984), композитор<br />
и диригент. Моје<br />
најпознатије дело<br />
је Седам балканских<br />
игара (1926), које ми<br />
је обезбедило светску<br />
популарност.<br />
ЗАДАТАК<br />
Док слушаш ово дело, сваки пут<br />
када уочиш појаву главне мелодије<br />
(измењене верзије народне песме),<br />
устани, а када се овај део заврши,<br />
седи. Из колико делова се састоји<br />
композиција? Покушај да нацрташ<br />
малу „мапу” ове композиције.<br />
Мелодија<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Извођачки састав<br />
Би<br />
ана платно белеше<br />
народна из Македоније<br />
a<br />
b<br />
Ритам<br />
Облик<br />
Нумере намењене певању праћене су<br />
нотним примерима.<br />
p<br />
mf<br />
mp<br />
f<br />
Динамика<br />
Темпо<br />
Отуда иду винари, винари белограђани.<br />
„Винари белограђани, кротко терајте карванот,<br />
кротко терајте карванот да не ми платно<br />
згазите.”<br />
Превод:<br />
Биљана је избељивала платно на охридским<br />
изворима.<br />
Отуда иду винари, винари из белог града.<br />
„Биљана, момо убава, ако ти платно згазиме,<br />
со вино ће го платиме, со вино, љута раћија.”<br />
„Винари из белог града, полако водите поворку,<br />
полако водите поворку, да ми не згазите платно.”<br />
„Биљана, лепа девојко, ако ти платно згазимо,<br />
вином ћемо га платити, вином, љутом ракијом.”<br />
71<br />
6
У овом <strong>уџбеник</strong>у постоји и мноштво налога – питања и различитих задатака, који ће ти<br />
помоћи да на занимљив начин стекнеш и утврдиш своја знања:<br />
ПОДСЕТИ се<br />
У налозима за подсећање<br />
налазе се различита питања<br />
која ће ти помоћи да освежиш<br />
знања везана за одређену<br />
тему.<br />
РАЗМИСЛИ/Замисли<br />
До многих нових сазнања ћеш<br />
доћи закључивањем и размишљањем,<br />
а покушаћеш и да замислиш<br />
како је изгледао живот човека<br />
у одређеним периодима и на<br />
одређеним просторима.<br />
ИЗВО<br />
Е<br />
У оквиру сваке од<br />
лекција решаваћеш<br />
различите задатке.<br />
Овде се налазе они<br />
у којима се од тебе<br />
очекује да музицираш.<br />
Е<br />
ЗАДАТАК<br />
Овде се налазе остали,<br />
разноврсни задаци које ћеш<br />
решавати.<br />
СТВАРАЛАШТВО<br />
Задатке у којима ће<br />
до изражаја доћи твоја<br />
креативност пронаћи ћеш<br />
у оквиру овог налога.<br />
сазнаj ВИШЕ<br />
Осим основног текста,<br />
постоје и одељци под називом<br />
„сазнај више”, где<br />
су смештене додатне информације<br />
за радознале<br />
ученице и ученике.<br />
Музички елементи<br />
Овим налогом бићеш<br />
упућена/упућен да погледаш<br />
један од постера из прилога<br />
<strong>уџбеник</strong>а и утврдиш или<br />
прошириш своја знања<br />
везана за неки од музичких<br />
елемената – мелодију, ритам,<br />
облик, динамику, темпо, боју<br />
(извођачки састав).<br />
У оквиру овог налога<br />
распоређени су задаци<br />
намењени онима<br />
који желе да додатно<br />
прошире своја знања.<br />
за ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
7
Темпо – основна подела<br />
Увод<br />
Добро дошла /Добро дошао на ново музичко путовање! Пловићеш кроз епохе и теме,<br />
а обићи ћеш и извођачко царство. Свако поглавље имаће свог водича, чији је задатак да ти<br />
покаже све што је важно да сазнаш. Током ове музичке пловидбе слушаћеш и изводићеш<br />
бројна музичка дела и стицаћеш различита музичка знања. Најважнији музички појмови<br />
биће обрађени у оквиру посебних лекција.<br />
Пре него што кренеш на путовање, важно је да разумеш како настаје уметничко<br />
дело. Уметност је врста људске делатности у којој људи користе различита средства да<br />
би изразили своја осећања и мисли. У свим врстама уметности (ликовним, књижевној,<br />
музичкој итд.) користе се одређена изражајна средства, односно елементи.<br />
На пример, ликовне уметнице и уметници користе средства као што су линија, текстура,<br />
облик, боја итд. На сличан начин, када композиторка или композитор компонује музичко<br />
дело, бира музичке елементе који помажу да се дочара нека сцена или карактер.<br />
У прилогу <strong>уџбеник</strong>а налазе се постери са објашњењима неких основних музичких<br />
елемената – боје, мелодије, ритма, темпа, динамике и облика, и на њих ћеш у овом<br />
<strong>уџбеник</strong>у бити упућивана/упућиван више пута.<br />
ОБЛИК<br />
МЕЛОДИJЈА<br />
<strong>Музичка</strong> дела, као и сва остала уметничка дела, имају свој облик, односно форму –<br />
састоје се из мањих делова који се понављају или међусобно разликују.<br />
Сваки део/одсек означавамо словом абецеде.<br />
Два основна типа музичке форме су дводел и тродел.<br />
Дводелна форма<br />
ТЕМПО<br />
ДИНАМИКА<br />
Динамика је јачина извођења неког дела.<br />
Ознака Пун назив Значе е<br />
pp pianissimo веома тихо<br />
p piano тихо<br />
mp mezzo piano умерено тихо<br />
mf mezzo forte умерено гласно<br />
f forte гласно<br />
ff fortissimo веома гласно<br />
<br />
<br />
<br />
скоковито:<br />
Она може бити заснована на различитим лествицама –<br />
дурској, молској, пентатонској и другим.<br />
Мелодија може бити састављена из дубљих (нижих) и виших тонова.<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
У оквиру мелодије могу се користити и повишени (♯), снижени (♭) и разрешени тонови.<br />
3 4<br />
Мелодију чини низ тонова повезаних у целину. Када говоримо о мелодији,<br />
говоримо о тонским висинама изведеним у одређеном ритму.<br />
Крета е мелодиjе може бити:<br />
поступно (узлазно и силазно), без већих скокова:<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
<br />
<br />
узлазно<br />
силазно<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
a<br />
a b<br />
Троделна форма<br />
b<br />
a<br />
Ритам подразумева смењивање истих или различитих нотних трајања и пауза, у низу.<br />
Ритам једног дела може бити променљив, уз коришћење разноврсних трајања и пауза<br />
или једноличан, са пуно понављања.<br />
нота<br />
пауза<br />
РИТАМ<br />
Нотна трајjај ја и паузе<br />
цела половина четвртина осмина шеснаестина<br />
трајање 4 четвртине 2 четвртине 1 четвртина 1/2 четвртине 1/4 четвртине<br />
извођења композиције.<br />
Ознаке за темпа пишу се латиницом и позајмљене су из италијанског језика.<br />
Погледај ознаке за темпа у табели испод.<br />
Тачка продужава нотну вредност<br />
за пола њеног трајања – половина<br />
са тачком траје као три четвртине,<br />
а четвртина са тачком као једна и<br />
по четвртина!<br />
• широко<br />
• споро<br />
• лагано<br />
• ходом<br />
• умерено<br />
• весело<br />
• живо<br />
• брзо<br />
Најбољи начин да разумеш како темпо утиче на укупан доживљај<br />
композиције јесте да неку познату песму изведеш на више начина –<br />
споро, умерено, врло брзо и упоредиш њихов карактер у свакој од верзија.<br />
БOJA<br />
Динамика се може и постепено појачавати и утишавати.<br />
Ознака Пун назив Значе е<br />
Поступно појjачава е<br />
динамике<br />
до ре ми фа сол ла си<br />
c d e f g a h<br />
cis dis eis fis gis ais his<br />
ces des es fes ges as b<br />
Ритмичке вредности (нотна трајања) су распоређене у оквиру тактова. Постоје<br />
различите врсте такта, а читамо их као разломке.<br />
Горњи број<br />
означава колико<br />
јединица бројања<br />
Доњи број 3 има у једном такту.<br />
означава јединицу<br />
бројања (најчешће<br />
4<br />
је то четвртина).<br />
ПРИМЕРАК<br />
Боја тона зависи од инструмента или људског гласа који изводи одређено дело.<br />
Ако потпуно исто музичко дело изведемо, на пример, на кларинету а потом нa<br />
гитари, оно ће звучати сасвим другачије.<br />
Музику могу изводити музички инструменти или људски глас.<br />
Decrescendo<br />
Поступно утишава е<br />
динамике<br />
Када певамо дело из нота, уз<br />
певање и тактирамо. Подсети се<br />
тактирања на два, три и четири: 1<br />
2 4<br />
3 4<br />
4 4<br />
2<br />
1<br />
3 1<br />
2<br />
2<br />
3<br />
4<br />
УДАРАЧКИ<br />
ИНСТРУМЕНТИ<br />
ДУВАЧКИ<br />
ИНСТРУМЕНТИ<br />
ВРСТЕ МУЗИЧКИХ<br />
ИНСТРУМЕНАТА<br />
ЖИЧАНИ<br />
ИНСТРУМЕНТИ<br />
ИНСТРУМЕНТИ<br />
С ДИРКАМА<br />
ДЕЛО МОЖЕ ИЗВОДИТИ:<br />
ЈЕДНА ИЗВОЂАЧИЦА ИЛИ ИЗВОЂАЧ –<br />
СОЛИСТКИЊА ИЛИ СОЛИСТА<br />
МАЊА ГРУПА ИЗВОЂАЧИЦА И<br />
ИЗВОЂАЧА – ДУО, ТРИО, КВАРТЕТ, ИТД.<br />
ВЕЋА ГРУПА ИЗВОЂАЧИЦА И ИЗВОЂАЧА –<br />
ОРКЕСТАР И/ИЛИ ХОР (СА ИЛИ БЕЗ СОЛИСТЕ)<br />
8
МУЗИЧКИ<br />
ВРЕМЕПЛОВ<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.
Музика у праисториjи<br />
Упознајте Лулу. Она<br />
ће вас водити кроз<br />
доба праисторије.<br />
РАЗМИСЛИ/Замисли<br />
Замисли да живиш у доба праисторије. Како<br />
је изгледао свакодневни живот у том периоду?<br />
Где су људи живели, чиме су се хранили, како су<br />
проводили време?<br />
СТВАРАЛАШТВО<br />
Покушајте да<br />
заједно осмислите<br />
и изведете покрете<br />
уз ову музику.<br />
У овом <strong>уџбеник</strong>у започињемо музичко путовање<br />
кроз епохе – путујемо кроз праисторију и стари век.<br />
У наредним разредима наставићемо путовање кроз<br />
средњи и нови век.<br />
Праисторија обухвата веома дуг период, онај пре<br />
појаве писаних трагова о људима и њиховом начину<br />
живота. Током овог периода људи су постепено од живота<br />
у чопорима и хордама прешли на живот унутар<br />
породица. Почели су да граде колибе и сојенице како<br />
више не би морали да живе у пећинама, открили су ватру,<br />
метал и точак.<br />
Песма<br />
Навахо Индиjанаца<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Потражи на сајту YouTube овај снимак користећи фразу<br />
„Navaho Yeibichai tribe”.<br />
ПРИМЕРАК<br />
Какав је твој доживљај ове музике? Шта мислиш, у<br />
којим ситуацијама се она изводила? Како замишљаш<br />
покрете који су се изводили уз ову музику?<br />
Навахо Индијанци су највеће индијанско племе које<br />
данас живи на територији Сједињених Америчких<br />
Држава. Претпоставља се да музика овог племена и<br />
њему сличних племена донекле подсећа на ону коју су<br />
људи изводили у најдавнија времена. Увек када слушаш<br />
музику, труди се да је слушаш довољно гласно, али не и<br />
прегласно. Слушање прегласне музике може трајно да<br />
оштети слух.<br />
Кућа на дрвету, уобичајен тип дома за припаднике<br />
Коровај племена из Нове Гвинеје<br />
На којим инструментима се изводи музика? Да ли<br />
се изводи само на музичким инструментима или се<br />
изводи и певањем?<br />
10
Слику о животу и музичкој култури народа<br />
првобитне људске заједнице данас склапамо на<br />
основу материјалних трагова. Реч је о цртежима<br />
на којима су приказани музички инструменти и<br />
најстаријим пронађеним инструментима. Широм<br />
планете и даље постоје племена која живе изолована<br />
од цивилизације. Проучавањем тих племена<br />
добијамо податке о њиховом свакодневном, па и<br />
музичком животу.<br />
ПОДСЕТИ се<br />
Подсети се с часова<br />
историје и разговарај<br />
с наставницом или<br />
наставником о главним<br />
проналасцима праисторије.<br />
На која доба се дели<br />
праисторија и зашто? Који<br />
су најважнији праисторијски<br />
локалитети у Европи и<br />
Србији?<br />
Пронађи на интернету<br />
фотографије и податке о<br />
животу још неких племена<br />
која и данас живе на овај<br />
начин.<br />
за ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ<br />
Постоје различита мишљења о томе како је настала<br />
музика. Према једном, музика се развила<br />
из крикова који су људима служили као сигнали.<br />
Према другом, настала је из имитирања различитих<br />
звукова из природе. Треће мишљење повезује<br />
настанак музике са опонашањем љуба вног зова<br />
животиња.<br />
Племе изводи плес.<br />
Музика и магиjа<br />
Порекло музике везано је и за магију. Схвативши<br />
да могу да производе тонове какве не могу да<br />
производе остала жива бића око њих, људи су почели<br />
да верују у њихову моћ. Тако тонови постају за<br />
њих важно средство за одбрану од непријатеља, за<br />
дозивање кише или лепог времена, кроћење животиња,<br />
призивање среће у ратним походима и лову.<br />
Праљуди су изводили различите ритуале – обреде,<br />
који подразумевају извођење музике и покрета по<br />
тачно утврђеном редоследу. У неким од заједница<br />
коришћене су и маске које су прислањане на лице.<br />
РАЗМИСЛИ/Замисли<br />
Шта мислиш, шта је то магија?<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
11
Маска из 7000. год.<br />
пре н. е.<br />
У оквиру ритуала тесно су повезани музика и покрет и<br />
често се понављају одломци и ритмички обрасци. Понављања<br />
у музици опонашају бесконачна понављања покрета која су<br />
праљуди изводили током различитих послова, на пример,<br />
приликом израде оруђа и оружја.<br />
Ритуали су били део њихове религије, која је била везана<br />
за природу. Све овакве религије које су постојале раније и нису<br />
подразумевале веру у једнога бога данас се називају паганским.<br />
Неки пагански ритуали подразумевали су приношење дарова<br />
који би учинили природу и богове милостивим и тако људима<br />
обезбедили више хране. Осим дарова, понекад су приношене и<br />
жртве – животиње, па чак и људи.<br />
Музички елементи<br />
Племе Туфи из Папуе Нове<br />
Гвинеје изводи ритуални плес.<br />
Погледај постер посвећен<br />
ритму из прилога <strong>уџбеник</strong>а.<br />
Прочитај први пасус о томе<br />
какав све ритам може бити.<br />
Погледај и постер посвећен<br />
динамици, па се подсети<br />
ознака за различите<br />
динамичке нијансе.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Изво е е на буб евима<br />
ПРИМЕРАК<br />
Потражи на сајту YouTube овај снимак<br />
користећи фразу „Drum Circle in Cherokee NC”.<br />
Какав је твој доживљај овог дела?<br />
Ритуале су често изводили људи окупљени око<br />
ватре, уз музицирање на инструментима и плес.<br />
Да ли је ритам у овом делу разноврстан,<br />
или се стално понавља?<br />
ПОДСЕТИ се<br />
Подсети се знања<br />
из претходног<br />
разреда о томе шта<br />
је лествица.<br />
Музика је у праисторији била саставни део живота заједнице – осим у магијским<br />
обредима, изводила се и док су људи радили, али је настајала и као спонтани израз<br />
емоција. Претпоставља се да је била базирана на лествицама углавном састављеним из<br />
пет тонова.<br />
12
Праисториjски<br />
музички инструменти<br />
СТВАРАЛАШТВО<br />
Направите у одељењу<br />
мало такмичење –<br />
пробајте да смислите<br />
како да својим гласом<br />
произведете што више<br />
различитих звукова.<br />
ЗАДАТАК<br />
У праисторијском добу људи су<br />
открили да могу да музицирају. Шта<br />
мислиш, шта је био први инструмент<br />
који су кoристили?<br />
глас бубањ фрула<br />
Као што се вероватно може закључити,<br />
људи су најпре употребљавали сопствени<br />
глас као инструмент и добијали звук викањем,<br />
брујањем – певањем кроз затворена уста,<br />
звиждањем, кликтањем и на разне друге<br />
начине.<br />
Осим тога, користили су и сопствена тела<br />
као инструменте – ударали су дланом о длан,<br />
као и о друге делове тела. Потом су открили<br />
да могу да ударају рукама по предмету и предметом<br />
по другом предмету. Тако су настали<br />
ударачки инструменти. Они су се правили<br />
од различитих материјала – камена, дрвета,<br />
касније и метала. Након ударачких, настали су<br />
дувачки инструменти – од костију животиња<br />
или од трске. Лук и стрела су коришћени у<br />
лову, а лук је био и претеча жичаних инструмената.<br />
О подели инструмената на врсте биће<br />
речи у наставку <strong>уџбеник</strong>а.<br />
СТВАРАЛАШТВО<br />
Осмислите и<br />
изведите заједно<br />
покрете уз ову<br />
музику.<br />
Афрички буб еви<br />
Какав је твој доживљај овог дела?<br />
Бројна афричка племена и данас изводе<br />
ритуале који су базирани на ритму<br />
изведеном на различитим ударачким<br />
инструментима, у овом случају на<br />
бубњевима.<br />
CD2/1<br />
Какав је ритам у овој нумери? Да ли се<br />
често мења или су честа понављања?<br />
У најстарије пронађене инструменте спадају флауте од костију различитих животиња<br />
– мамута, лабуда и орла, пронађене у данашњој Немачкој, а старе су између 35.000 и<br />
40.000 година.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
13
Флаута од животињске кости, пронађена<br />
у данашњој Немачкој<br />
Музицира е на флaути<br />
од кости лабуда<br />
Потражи на сајту YouTube овај снимак користећи фразу<br />
„Paleolithic Flute Geisenklоsterle Seeberger”.<br />
Како си се осећала/осећао док си слушала/слушао<br />
ову нумеру? Шта мислиш, шта она дочарава?<br />
Научнице и научници су снимили и звук који се може<br />
произвести на пронађеним флаутама. На овом снимку<br />
забележен је звук једне од њих, направљене од<br />
лабудове кости.<br />
Опиши звук који даје овај инструмент. Кажи на који<br />
народни инструмент те подсећа.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Кости мамута пронађене у<br />
данашњој Украјини, старе<br />
близу 24.000 година<br />
Претпоставља се да су кости мамута украшене црвенкастим<br />
пругама међу најстаријим ударачким инструментима<br />
до сада пронађеним. Звук се на њима добијао међусобним<br />
ударањем.<br />
ПРИМЕРАК<br />
Инспирисани прошлошħу<br />
Музика и разне интересантне појаве из старих<br />
епоха често су биле инспирација композиторкама<br />
и композиторима. Одслушај два дела која су<br />
инспирисана темама из овог периода – паганским<br />
ритуалима и примитивним заједницама.<br />
Музички елементи<br />
Користећи постер<br />
посвећен темпу из<br />
прилога <strong>уџбеник</strong>а<br />
подсети се како<br />
се пишу његове<br />
различите ознаке.<br />
14
Ја сам Игор Стравински<br />
(1882–1971), руски<br />
композитор. Написао сам<br />
балет Посвећење пролећа,<br />
инспирисан паганским<br />
ритуалом приношења<br />
људске жртве. У<br />
поднаслову мог балета<br />
стоји Слике из паганске<br />
Русије.<br />
Посвеħе е пролеħа<br />
Жртвени плес<br />
Игор Стравински<br />
Какво расположење доноси ово дело? Како си<br />
се осећала/осећао док си га слушала/слушао?<br />
Овај балет приказује племе окупљено у природи<br />
у ишчекивању пролећа како изводи ритуал<br />
приношења жртве. Племе бира једну девојку која<br />
ће бити жртвована. Девојка стоји преплашена,<br />
док остале жене и мушкарци изводе обред око<br />
ње, лупајући и плешући. Она потом плеше до<br />
смрти, након чега је племе подиже као дар. У овом<br />
одломку слушамо сам крај нумере.<br />
CD2/2<br />
p<br />
mf<br />
mp<br />
f<br />
Каква је динамика у овом одломку? Да ли су<br />
чести контрасти, или се дело све време изводи<br />
истом јачином?<br />
Да ли је ритам константан, или је<br />
испрекидан паузама?<br />
Allegro Barbaro<br />
CD2/3<br />
Бела Барток<br />
Какво расположење доноси ово дело?<br />
Балетска трупа из Лозане у Швајцарској<br />
изводи Посвећење пролећа Игора Стравинског.<br />
Шта значи прва реч у називу овог дела? Друга<br />
реч – barbaro односи се на варварство –<br />
нецивилизованост и дивљаштво примитивних<br />
заједница из далеке прошлости, приказане<br />
овим делом. Оно је, између осталог,<br />
инспирисано и мађарским фолклором<br />
заснованим на лествици од пет тонова.<br />
На ком инструменту је оно изведено?<br />
p<br />
mf<br />
mp<br />
f<br />
Какви су динамика и темпо у овом делу?<br />
На који начин доприносе укупном расположењу<br />
које оно доноси?<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
15
Примени и утврди своjа зна а<br />
Припреми различите<br />
предмете који подсећају на<br />
праисторијске инструменте –<br />
каменчиће, предмете од<br />
дрвета и метала и осмисли<br />
разне начине да музицираш<br />
на њима.<br />
СТВАРАЛАШТВО<br />
Замислите да ваше одељење<br />
представља једно племе из праисторије.<br />
Гладни сте и крећете у лов, у нади да<br />
ћете обезбедити храну. Осмислите свој<br />
мали ритуал пред полазак у лов – песму<br />
коју ћете певати, покрете које ћете<br />
изводити, а користите и инструменте<br />
које сте направили. Трудите се да<br />
пратите основне одлике ове музике –<br />
честа понављања у ритму и мелодији.<br />
Осмислите и костиме и маске.<br />
за ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ<br />
Замисли да објашњаваш<br />
Лулу како се улога музике у<br />
друштву данас разликује у<br />
односу на њено време. Шта<br />
би јој рекла/рекао?<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ЗАДАТАК<br />
ПРИМЕРАК<br />
Замисли да правиш интервју с Лулу. Како би она одговорила на следећа питања?<br />
• На који начин сте се ви, праисторијски људи, изражавали музиком?<br />
Хм. Одлично питање! Кроз музику смо се изражавали користећи...<br />
• Каква је била улога музике у твоје време?<br />
• Шта су ритуали, чему су служили и како су изгледали?<br />
16
Упознајте Клео.<br />
Oна ће вас водити<br />
кроз старе источне<br />
цивилизације.<br />
Музика старих<br />
цивилизациjа<br />
На простору Месопотамије, између река Еуфрат и Тигар,<br />
развила се прва цивилизација у IV миленијуму пре нове ере.<br />
Сличне цивилизације су се потом оформиле и крај река Нил<br />
(Египат) и Инд (Индија), и нешто касније крај реке Хоангхо<br />
(Кина).<br />
У старим цивилизацијама јављају се прве професије, између осталих и професија музичара.<br />
Тако настају нови облици музицирања, нови инструменти, појављује се позориште.<br />
ПОДСЕТИ се<br />
За разлику од првобитне друштвене заједнице из праисторије, у овим цивилизацијама<br />
постојале су социјалне класе – друштво се делило на сиромашне и богате, а постојао је и<br />
робовласнички поредак. То је утицало и на музику – владајући слојеви имали су своју,<br />
дворску музику, док је народ имао своју, народну.<br />
Присети се с часова историје<br />
и разговарај с наставницом или<br />
наставником о томе како су настале<br />
прве цивилизације. Како се живот у<br />
оквиру старих цивилизација –<br />
Месопотамије, Египта, Кине и<br />
Индије разликовао од живота<br />
у првобитним друштвеним<br />
заједницама праисторије?<br />
ЗАДАТАК<br />
Користећи понуђене појмове, подсети<br />
се и објасни главне разлоге због којих<br />
је дошло до разлике у начину живота<br />
у старим цивилизацијама, у односу на<br />
период праисторије.<br />
насеље<br />
житарице<br />
домаће<br />
реке<br />
животиње<br />
РАЗМИСЛИ/Замисли<br />
Шта мислиш, како су у ово време<br />
настале прве професије? Разговарај<br />
с другарицама и друговима из<br />
одељења и наставницом или<br />
наставником o овој теми.<br />
ПОДСЕТИ се<br />
Подсети се песама певаних<br />
у претходном разреду које<br />
су у вези с различитим<br />
занимањима.<br />
Жена која свира флауту, Месопотамија,<br />
око 2500. год. пре н. е.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
17
сазнаj ВИШЕ<br />
Подаци који су нам данас доступни<br />
односе се само на музичку културу<br />
владајуће класе, јер је једино она<br />
била у могућности да украшава<br />
гробнице рељефима и другим<br />
ликовним делима. На њима су, између<br />
осталог, приказиване и разне музичке<br />
манифестације. Слике пастира који<br />
свирају неки народни инструмент, или<br />
друге сцене везане за сиромашније<br />
слојеве друштва, биле су знатно ређе.<br />
Глинена плочица са харфистом, 2000. год. пре н. е.<br />
Месопотамиjа<br />
У сумерској Месопотамији налазимо<br />
најраније ликовне представе музичких инструмената,<br />
остатке инструмената и најранија<br />
писана документа о употреби музике.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Музика је представљала значајан део<br />
живота у Месопотамији. Она је служила<br />
као главно средство за комуникацију с<br />
богињама и боговима.<br />
На дворовима су постојали велики ансамбли,<br />
који су имали и до 150 професионалних<br />
музичарки и музичара. Појављују<br />
се лествице од седам тонова, сличне данашњим.<br />
Међу бројним, разноликим музичким<br />
инструментима коришћеним у Месопотамији<br />
посебно се истичу бубњеви, толико<br />
велики да су људи на њима и плесали.<br />
Почиње да се формира музичко писмо.<br />
ПРИМЕРАК<br />
18<br />
Лира из 2600. год. пре н. е., пронађена у<br />
граду Уру у некадашњој Месопотамији
Музички елементи<br />
Погледај постер<br />
посвећен мелодији<br />
из прилога <strong>уџбеник</strong>а<br />
и научи каква све<br />
мелодија може бити.<br />
Хуритска химна<br />
Какво расположење доноси ово<br />
дело?<br />
CD2/4<br />
Најстарији пронађени запис музичког дела потиче<br />
из 1400. године пре н. е. Реч је о композицији<br />
намењеној за извођење на лири, једном од<br />
најпопуларнијих жичаних инструмената оног<br />
времена. Неколико научника је дешифровало овај<br />
нотни запис, па тако сада можемо да слушамо ову<br />
композицију.<br />
Каква је мелодија ове композиције? Да ли<br />
се креће поступно, или се састоји из много<br />
скокова?<br />
Плочица са приказом прославе, на чијем<br />
дну су приказани музичари, 2700–2600. год.<br />
пре н. е.<br />
p<br />
mf<br />
mp<br />
f<br />
Да ли се динамика мења током ове<br />
нумере, или је све време слична?<br />
Египат<br />
Музика је имала важну улогу у различитим сегментима живота у старом Египту. Извођена<br />
је у палатама, храмовима, кућама, радионицама, на слављима, фармама, на бојном<br />
пољу.<br />
Инструменти су били слични као у Месопотамији – чегртаљке, систруми (врста звечке),<br />
бубњеви, фруле, трубе за војне походе, жичани инструменти (харфе, лауте, цитре).<br />
Инструменти нису били заступљени само у дворском животу већ су пратили и радове<br />
у пољу – жетву, бербу грожђа. Након оснивања сталних војних јединица формирају се и<br />
војни оркестри.<br />
Слика музичарки са гробнице у Египту,<br />
приближно 1400. год. пре н. е.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
19
Погледај слику систрума.<br />
Осмисли и направи свој<br />
инструмент, по угледу на<br />
слику. Изабери материјале<br />
које ћеш користити. Изведи<br />
неколико омиљених песама из<br />
претходног разреда. Осмисли<br />
и изведи уз њих ритмичку<br />
пратњу на систруму.<br />
СТВАРАЛАШТВО<br />
Лучна дрвена харфа, Египат,<br />
око 2000. год. пре н. е.<br />
Систрум, 1000–600.<br />
год. пре н. е.<br />
Кина<br />
За музику древне, па и данашње Кине карактеристична је употреба лествице од пет<br />
тонова, специфичног звучања, која се назива пентатонска лествица. Сличне лествице коришћене<br />
су и у првобитној заједници.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Висока планина и брза река<br />
Потражи на сајту YouTube овај снимак користећи<br />
фразу „High Mountain Flowing Water”.<br />
ПРИМЕРАК<br />
Какав је твој доживљај овог дела?<br />
Ова композиција дочарава призор воде како тече<br />
кроз планину. Изводи се на инструменту типичном<br />
за кинеско поднебље који се назива гуженг (или<br />
само женг).<br />
Обрати пажњу на кретање мелодије<br />
засноване на пентатонској лествици.<br />
Кинеско звоно из периода између<br />
500. и 300. год. пре н. е.<br />
Пробај да замислиш како би могао да изгледа<br />
овај инструмент. Потом погледај слику<br />
инструмента на следећој страни и<br />
упореди замишљено с правим<br />
изгледом инструмента.<br />
20
ПОДСЕТИ се<br />
Подсети се и нотних висина<br />
и трајања из претходних<br />
разреда, уз коришћење<br />
постера посвећених мелодији<br />
и ритму из прилога <strong>уџбеник</strong>а.<br />
Изведи из нота вежбе са стране<br />
101, као и неке од песама из<br />
претходних разреда.<br />
Пентатонска лествица<br />
Један од кинеских инструмената овог периода<br />
био је гуженг. Његове најстарије верзије имале<br />
су оквир од бамбуса и жице од свиле, а инструмент<br />
је настао између 800. и 200. год. пре н. е.<br />
У Кини су постојали и инструменти као што<br />
су кинг (састављен од низа камених плочица, по<br />
којима се удара чекићем), там-там, тј. гонг (облика<br />
округле бронзане плоче), пип (сличан гитари),<br />
различите врсте звона и други.<br />
ИЗВО<br />
Е<br />
Отпевај ову лествицу,<br />
а онда се подсети и<br />
дурске лествице певане<br />
у претходном разреду.<br />
По чему се разликују<br />
ове две лествице?<br />
Е<br />
Модерна верзија гуженга<br />
Индиjа<br />
Индиjска музика<br />
изведена на вини<br />
Потражи на сајту YouTube овај снимак користећи<br />
фразу „Traditional Indian Music Veena”.<br />
Какву атмосферу доноси ово дело? Да ли<br />
се карактер мења током композиције или<br />
остаје сличан?<br />
Вина је веома стар инструмент, који се помиње<br />
у списима из првог миленијума пре нове ере.<br />
Одломак који слушаш изведен је на њеној<br />
јужноиндијској верзији, која се назива сарасвати<br />
вина, а назив је добила по богињи знања.<br />
Да ли те звук овог инструмента<br />
подсећа на неки инструмент (и<br />
који)?<br />
Инструменти који су се користили у<br />
старој Индији називају се нагара (ударачки<br />
инструмент од глине), вина (жичани<br />
инструмент), раванастра, саранги (гудачки<br />
инструмент) итд.<br />
Вина је један од најстаријих индијских<br />
жичаних инструмената. Од свог настанка<br />
до данас јављале су се бројне варијанте у<br />
јужној и северној Индији.<br />
Сарасвати вина, данашњи<br />
изглед инструмента<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
21
Примени и утврди своjа зна а<br />
ЗАДАТАК<br />
Пронађи у прилогу <strong>уџбеник</strong>а сличице с различитим инструментима и залепи их на предвиђена<br />
места. Испод сличице сваког инструмента, на празној линији упиши назив цивилизације<br />
којој инструмент припада.<br />
систрум<br />
гуженг<br />
лира<br />
звоно<br />
вина<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Напиши кратак састав о томе како је друштвени<br />
развој – настанак првих цивилизација<br />
(развој пољопривреде и сточарства, настанак<br />
првих професија, појава слободног времена)<br />
утицао на музичко изражавање људи.<br />
за ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ<br />
22
РАЗМИСЛИ/Замисли<br />
Замисли да треба да направиш музички туристички водич кроз старе источне<br />
цивилизације. Нацртај у својој свесци оно што желиш или залепи слике које нађеш на<br />
интернету. Напиши и све што мислиш да би било важно да сазна неко ко се запутио<br />
у Месопотамију, Египат, Кину и Индију из овог периода. Укључи податке о начинима<br />
музичког изражавања, улози музике у животу људи и друге.<br />
ЗАДАТАК<br />
Упознајте пентатонску лествицу кроз игру.<br />
Већ сте раније свирали на металофону – он се састоји из плочица које се ударају палицом.<br />
Сада ћемо помоћу креде или креп-траке, сопствених тела и гласа направити један велики<br />
инструмент – „скокофон”.<br />
Уз помоћ креде или креп-траке направите<br />
на поду пет поља, с таквим размаком<br />
да лако може да се доскочи у суседно<br />
поље. Размак између другог и трећег<br />
поља (гледано слева надесно) треба да<br />
буде већи него између осталих поља,<br />
као на слици поред. Једно дете које то<br />
буде желело, скакаће по пољима, а<br />
остала деца ће његово скакање пратити<br />
певањем (наставница или наставник ће<br />
свирати тонове на инструменту). Свако<br />
поље има свој тон који се пева када се<br />
скочи на њега. Тонови се не певају по<br />
називима, већ на неутрални слог „ла”.<br />
На слици поред, у првом реду су уписани<br />
тонови који се певају за свако од<br />
нацртаних поља. Најпре заједно научите<br />
који тон се пева за свако од поља.<br />
Остали редови на слици испод доносе<br />
распоред скокова које дете треба да<br />
изведе док заједно са осталом децом<br />
пева предвиђене тонове. Дете које<br />
скаче може потом скакати по редоследу<br />
који само смисли, а остала деца прате<br />
његове скокове певањем. Важно је само<br />
да скаче у поља редом, без прескакања.<br />
7<br />
6<br />
1<br />
5<br />
3 2 1<br />
4 5<br />
1<br />
5<br />
2<br />
4<br />
2<br />
4<br />
3<br />
3<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
23
Музика античке<br />
Грчке и Рима<br />
Упознајте Талеса.<br />
Oн ће бити ваш<br />
водич кроз свет<br />
античке Грчке<br />
и Рима.<br />
РАЗМИСЛИ/Замисли<br />
Замисли да живиш у доба антике,<br />
у античкој Грчкој или у античком<br />
Риму. Шта мислиш, како је изгледао<br />
живот у то време, чиме су се људи<br />
бавили, како су размишљали?<br />
Из Азије се селимо у Европу – идемо у<br />
античку Грчку и Рим. За разлику од архитектуре,<br />
сликарства и вајарства, који су веома<br />
добро познати захваљујући великом<br />
броју уметничких споменика сачуваних до<br />
данас, о музици античке Грчке и Рима знамо<br />
много мање.<br />
О њој сазнајемо из делова ретких сачуваних нотних записа, остатака сачуваних музи -<br />
чких инструмената, као и података из књига из тог периода. Информације о инструментима<br />
и начинима музицирања на њима налазимо на приказима музичара и музичких догађаја<br />
на сликама, скулптурама и вазама.<br />
Античка Грчкa<br />
Сви важнији догађаји у животу старе<br />
Грчке били су праћени музиком – венчања,<br />
сахране, радови у пољу, верски обреди (приношење<br />
жртава, заједничке молитве), а нарочито<br />
јавне свечаности – игре и такмичења.<br />
ПОДСЕТИ се<br />
Подсети се са часова историје<br />
где и када је постојала античка<br />
Грчка. Шта су грчки митови<br />
и хомерски епови? Како је<br />
изгледао живот у то доба? Која<br />
су била два највећа полиса<br />
античке Грчке? Који ратови су<br />
вођени у то време и зашто?<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Платон, један од најпознатијих грчких<br />
филозофа, говорио је: „Каква је у држави<br />
музика, таква је и држава”. Музика је сматрана<br />
врло важном у стицању образовања.<br />
Људи су музику сматрали даром богиња<br />
и богова. У грчкој митологији постоји<br />
мноштво ликова музичарки и музичара (нпр.<br />
Орфеј).<br />
24<br />
Ћуп са сликом човека који пева и<br />
свира лиру, око 490. год. пре н. е.
Сикилов епитаф<br />
Сикилов епитаф је најстарији<br />
запис једног музичког дела сачуван<br />
у целости. Реч је о епитафу –<br />
тексту на надгробном споменику<br />
који највероватније потиче из првог<br />
века нове ере.<br />
Потражи на сајту YouTube овај снимак користећи фразу<br />
„Seikilos Epitaph”.<br />
Како би описала/описао ову музику? Каква<br />
осећања изазива у теби?<br />
У слободном преводу текст ове композиције има<br />
следеће значење:<br />
Док живиш, сијај, немој туговати,<br />
живот траје кратко, а време дође по своје.<br />
p<br />
mf<br />
mp<br />
f<br />
Ко изводи ово дело?<br />
Да ли се динамика мења током нумере,<br />
или остаје слична током целог њеног<br />
тока?<br />
Инструменти античке<br />
Грчке<br />
CD2/<br />
5 и 6<br />
Шта мислиш, какви су инструменти<br />
који изводе ова два дела? На које<br />
инструменте које познајеш те подсећају?<br />
Надгробни споменик са Сикиловим<br />
епитафом<br />
У античкој Грчкој су била најзаступљенија два<br />
инструмента. Лира је жичани инструмент чије је<br />
учење у Атини било обавезно. Сматрала се инструментом<br />
ведрине.<br />
Аулос је био најпопуларнији дувачки инструмент<br />
који је пратио већину верских обреда, али и<br />
вежбање у гимнастичкој сали. Сматрао се инструментом<br />
узбуђења и страсти. Дела су извођена на<br />
сваком од ова два инструмента соло, или као пратња<br />
певању.<br />
Свирач аулоса из<br />
античке Грчке<br />
Лира<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
25
Химна звездама<br />
Михаел Ливи<br />
CD2/7<br />
Одслушај нумеру, па пробај да<br />
закључиш да ли је изведена на лири<br />
или аулосу, уз певање.<br />
СТВАРАЛАШТВО<br />
Направи своју лиру од<br />
вешалице за одећу (потражи<br />
неку од савитљивог<br />
материјала) и гумица за тегле.<br />
Прати упутство у сликама.<br />
корак 1<br />
корак 2<br />
корак 3<br />
корак 4<br />
корак 5<br />
корак 6<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Грчка трагедија води порекло из магијских<br />
ритуала праисторије. Током извођења<br />
трагедије, као и у магијским ритуалима из<br />
давнина, глумци су носили маске. Само три<br />
глумца су изводила текст трагедије, па су им<br />
маске служиле за промену лика који глуме.<br />
У међучиновима је наступао хор, који је<br />
чинило 12–15 мушкараца, који су певали и<br />
плесали. Улога хора је била да забави публику,<br />
али и да изнесе мишљење народа о темама<br />
обрађиваним у представи.<br />
ПРИМЕРАК<br />
Маска намењена извођењу<br />
трагедије, I век пре н. е.<br />
26
Трагедија се изводила у посебном,<br />
ограђеном амфитеатру – позоришту. Позориште<br />
је могло да прими и до 20.000 гледалаца,<br />
позорница је била без завесе, а клупе<br />
на којима се седело биле су од камена. Грчка<br />
трагедија је доживела процват у време<br />
највећег благостања културе и уметности<br />
у Атини, у V веку пре н. е. Тада су стварали<br />
највећи грчки песници: Есхил, Софокле и<br />
Еурипид.<br />
Уз трагедију се развијала и комедија,<br />
чији су ликови били из нижих слојева<br />
друштва, а садржај комичан. Најпознатији<br />
аутор комедије био је Аристофан.<br />
СТВАРАЛАШТВО<br />
Направите<br />
своје верзије<br />
грчких маски,<br />
уз помоћ<br />
дебљег белог<br />
папира и<br />
маказа.<br />
сазнаj ВИШЕ<br />
Писац текста трагедије увек је био и њен композитор. Комбинацијом тона, речи и глуме,<br />
трагедија представља претечу опере, о којој ће бити више речи у наставку <strong>уџбеник</strong>а.<br />
У Грчкој су практиковани различити видови такмичења. Сваког пролећа одржавао се<br />
Дионисов фестивал. Тада је почињала сезона пловидбе, па је огроман број људи из свих<br />
делова грчког света могао да им присуствује. Три највећа аутора трагедије том приликом<br />
су се такмичила чија ће драма бити најбоља. Победниково име било је уклесано у зид<br />
позоришта, као вечни подсетник на његов успех.<br />
Глумци трагедије, као и целокупна публика били су искључиво мушкарци.<br />
Херодов Одеон,<br />
Акропољ, Атина<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
27
Aнтички Рим<br />
Као и у Грчкој, и у Риму је музика играла важну улогу у друштвеном<br />
животу. Римско позориште одјекивало је од бројних вокалних<br />
и инструменталних састава. У античком Риму нису развијали<br />
своју, оригиналну музику, већ су њене карактеристике углавном<br />
позајмљивали од других народа с којима су ступали у додир –<br />
најпре Грка, а потом и Арапа, Египћана, Персијанаца и других.<br />
Најраспрострањенији инструменти били су аулос и лира, а као<br />
типичан ратни чки народ, Римљани су поседовали и велики број<br />
инструмената који су били део војних оркестара, као што су, на<br />
пример, туба или рог. Један од популарних инструмената био је и<br />
хидраулос, који представља претечу оргуља.<br />
Музицира е на хидраулосу<br />
Потражи на сајту YouTube овај снимак користећи<br />
фразу „Hydraulis from Aquincum”.<br />
Какав је твој доживљај овог дела?<br />
Механизам овог инструмента користи воду и ваздух<br />
за произвођење тонова. Свирао се у позоришту, као<br />
и за време гладијаторских борби, a био je и кућни<br />
инструмент.<br />
На који инструмент те подсећа звук овог<br />
инструмента?<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Римски тип хидраулоса<br />
из времена после I века<br />
ПРИМЕРАК<br />
p<br />
mf<br />
mp<br />
f<br />
Да ли се динамика мења током ове нумере, или<br />
остаје иста током целог њеног трајања?<br />
28<br />
Римски мозаик који<br />
представља музичаре и<br />
музичарку на хидраулосу
Инспирисани прошлошħу<br />
Теме из историје и митологије античке Грчке и Рима<br />
такође су биле инспирација појединим композиторкама<br />
и композиторима.<br />
Спартак<br />
III чин, Ада о<br />
Арам Хачатурјан<br />
CD2/8<br />
Какав је твој доживљај овог дела?<br />
Композитор у овом делу дочарава сцене из<br />
Римског царства у првом веку пре нове ере.<br />
Спартак и његова жена Фригија бивају заробљени<br />
током једне битке. Спартак диже буну и успева<br />
да се ослободи, а потом и да ослободи Фригију. У<br />
овом одломку представљен је тренутак када двоје<br />
заљубљених прослављају своје ослобођење.<br />
p<br />
mf<br />
mp<br />
f<br />
Какви су темпо и динамика у<br />
овом одломку?<br />
Извођење балета Спартак<br />
у Украјини 2015. године<br />
СТВАРАЛАШТВО<br />
Изрази свој<br />
доживљај ова два<br />
дела кроз покрет.<br />
Орфеj и Еуридика<br />
II чин, почетак<br />
Кристоф Вилибалд Глук<br />
Какав је твој доживљај ове нумере?<br />
CD2/9<br />
Извођење опере Орфеј и<br />
Еуридика у Холандији 1949. године<br />
Антички митски певач и песник Орфеј био је<br />
инспирација многим композиторима. Један од<br />
њих, Кристоф Вилибалд Глук (1714–1787) написао<br />
је оперу Орфеј и Еуридика, према чувеном грчком<br />
миту о трагичној љубави. Еуридика је била Орфејева<br />
жена, која је умрла од уједа змије, након чега је<br />
Орфеј одлучио да сиђе у подземни свет и да је<br />
врати, али у томе није успео.<br />
p<br />
mf<br />
mp<br />
f<br />
Које групе извођача се смењују током ове<br />
нумере?<br />
Какав је темпо? Да ли је динамика<br />
све време иста или се мења?<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
29
Примени и утврди своjа зна а<br />
СТВАРАЛАШТВО<br />
Покушајте да заједно направите<br />
костиме и смислите текст своје мале<br />
представе, по узору на грчку трагедију.<br />
Нека вам мит о Пандори послужи као<br />
основа. Пронађите га на интернету или<br />
у библиотеци (у књизи Ујдурме и зврчке<br />
из античке Грчке коју сте читали на<br />
часовима српског језика) или потражите<br />
на интернету цртани филм о Прометеју<br />
и Пандориној кутији. Користите и маске<br />
које сте направили.<br />
Осмислите и<br />
покрете које ће хор<br />
изводити уз певање.<br />
око 300. год.<br />
пре н. е.<br />
кинеско<br />
звоно<br />
око 600. год.<br />
пре н. е.<br />
систрум<br />
гуженг<br />
500–300. год.<br />
пре н. е.<br />
настанак<br />
трагедије<br />
1000–600. год.<br />
пре н. е.<br />
ИЗВО<br />
Е<br />
Пошто глумице и глумци<br />
(неколико деце) науче текст<br />
представе, остала деца нека<br />
науче да певају по слуху<br />
песму Кад се неко нечем<br />
добром нада рок групе<br />
Обојени програм (пронађите<br />
је на интернету).<br />
Кад се неко нечем добром нада<br />
Е<br />
(Обојени програм)<br />
1400. год.<br />
пре н. е.<br />
лучна<br />
дрвена<br />
харфа<br />
2600. год.<br />
пре н. е.<br />
Хуритска химна<br />
запис на плочици<br />
2000. год.<br />
пре н. е.<br />
лира из Ура<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Правила су увек тако стара,<br />
зашто морам њима да се клањам?<br />
Није важно, причај ми о срећи,<br />
нешто лепо као чоколада.<br />
кости мамута<br />
из Украјине<br />
24.000. год.<br />
пре н. е.<br />
30<br />
Овај пут је породично стабло,<br />
мали простор који тако волим.<br />
Све је спремно, то је моја снага<br />
нежни људи различитих страна.<br />
Кад се неко нечем добром нада...<br />
40.000–35.000.<br />
год. пре н. е.<br />
флаута<br />
од кости<br />
из Немачке
ПУТ У ИЗВО АЧКО<br />
ЦАРСТВО<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
31
Музички<br />
инструменти<br />
Упознајте Остоју.<br />
Он ће вас водити<br />
кроз свет музичких<br />
инструмената.<br />
РАЗМИСЛИ/Замисли<br />
Размисли о томе на чему и чиме<br />
све можемо извести музику.<br />
Као што сте вероватно и сами закључили,<br />
музика се изводи људским гласом или<br />
на музичким инструментима. У овом разреду,<br />
али и наредних година постепено ћемо<br />
се упознавати с врстама инструмената и<br />
различитим људским гласовима.<br />
Подела музичких инструмената<br />
Музички инструменти деле се на неколико група, зависно од начина на који се на<br />
њима добија тон. Погледај табелу у коју су распоређени неки од инструмената с којима си<br />
се упознала/упознао у претходним разредима.<br />
УДАРАЧКИ ИНСТРУМЕНТИ<br />
триангл даире чинеле<br />
ЖИЧАНИ ИНСТРУМЕНТИ<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
маракас<br />
кастањете<br />
ПРИМЕРАК<br />
ксилофон<br />
бубањ<br />
гитара контрабас виолина<br />
ДУВАЧКИ ИНСТРУМЕНТИ<br />
ИНСТРУМЕНТИ С ДИРКАМА<br />
флаута<br />
кларинет<br />
труба<br />
хармоника<br />
клавир<br />
32
Татин музичар<br />
Александар Кораћ<br />
Какав је твој доживљај овог дела?<br />
CD2/10<br />
Који се инструменти помињу у овој песми? Чиме би<br />
тата из ове песме волео да се бави његов син?<br />
a<br />
b<br />
Покушај да препознаш строфе и рефрен у<br />
овој песми.<br />
Ко изводи строфе, а ко рефрен ове<br />
песме?<br />
Предтакт и узмах<br />
ИЗВО<br />
Научи да певаш<br />
следећу песму о<br />
инструментима.<br />
Е<br />
Е<br />
Allegro<br />
Инструменти<br />
М. Соколовић Игњачевић<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
33
Музички елементи<br />
Подсети се из претходних<br />
разреда шта је јединица<br />
бројања, користећи постер<br />
посвећен ритму из прилога<br />
<strong>уџбеник</strong>а, по потреби.<br />
ИЗВО<br />
Е<br />
Е<br />
Обрати пажњу на почетак претходне песме.<br />
Она почиње непотпуним тактом. Музичко дело<br />
али и музичка фраза могу почети непотпуним<br />
тактом. Ако он траје најмање једну јединицу<br />
бројања, назива се предтакт. Уколико траје<br />
краће од јединице бројања, назива се узмах.<br />
Претходна песма написана је у такту 4/4, што<br />
значи да је јединица бројања у овој песми<br />
четвртина. Песма почиње осмином, која траје<br />
као пола четвртине, дакле, реч је о узмаху.<br />
Уз помоћ наставнице<br />
или наставника обнови<br />
песме које почињу<br />
предтактом или узмахом,<br />
научене у неком од<br />
претходних разреда.<br />
На страни 63 налази се песма Где је онај<br />
цветак жути, написана у такту 3/4. Ова песма<br />
почиње двема осминама, чије укупно трајање<br />
је једна четвртина, која је и јединица бројања,<br />
дакле, она почиње предтактом.<br />
Ударачки инструменти<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
РАЗМИСЛИ/Замисли<br />
Шта мислиш, на које све начине<br />
може да се музицира на ударачким<br />
инструментима?<br />
РАЗМИСЛИ/Замисли<br />
Шта мислиш, шта значи да неки<br />
инструмент даје тон неодређене<br />
висине?<br />
Као што смо навели у поглављу о праисторији,<br />
након коришћења сопственог гласа<br />
и тела при музицирању, први инструменти<br />
које су људи направили припадају ударачким<br />
инструментима.<br />
Ударачки инструменти, удараљке или<br />
перкусије представљају „срце” музике –<br />
својим звуком опонашају звук куцања срца.<br />
Звук се на ударачким инструментима добија<br />
ударањем, али и трешењем, стругањем<br />
или трљањем. Праве се од дрвета, метала,<br />
пластике и разних других материјала. Особа<br />
која музицира на удараљкама назива се<br />
перкусионисткиња или перкусиониста.<br />
Удараљке се деле према томе да ли се<br />
може или не може одредити тачна висина<br />
тона коју производе. На њима се најчешће<br />
изводи ритам, и то на онима који имају неодређену<br />
висину тона, али и мелодија – на<br />
онима са одређеном висином тона. Музика<br />
би без ударачких инструмената била потпуно<br />
другачија, не би подстицала на покрет и плес.<br />
34
Удара ке с неодре еном<br />
висином тона<br />
Када кажемо да инструмент има неодређену<br />
висину тона, то значи да се не може одредити која<br />
се висина тона добија ударањем о њега, односно<br />
да ли је то до, ре, ми, или неки други тон. У удараљке<br />
с неодређеном висином тона спадају: велики<br />
бубањ, мали бубањ (добош), чинеле, даире,<br />
кастањете, триангл, штапићи (клавес), звечке<br />
(маракас), дрвени бубањ, прапорци, гиро и други.<br />
Удараљке се осим у уметничкој музици користе<br />
у традиционалној, као и популарној музици. Сет<br />
бубњева је модеран ударачки инструмент, који је<br />
посебно заступљен у популарнoј музици.<br />
ПОДСЕТИ се<br />
На којим Орфовим<br />
удараљкама с неодређеном<br />
висином тона си музицирала/<br />
музицирао у претходним<br />
разредима?<br />
МАРАКАС<br />
ТРИАНГЛ<br />
ЧИНЕЛЕ<br />
ШТАПИ И (КЛАВЕС) ДОБОШ<br />
КАСТА ЕТЕ<br />
ВЕЛИКИ БУБА<br />
ДРВЕНИ БУБА<br />
СЕТ БУБ<br />
ЕВА<br />
ПРАПОРЦИ<br />
ГИРО<br />
Инструменти с неодређеном<br />
висином тона<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
35
CD2/11<br />
Удара ке с<br />
неодре еном висином тона<br />
ИЗВО<br />
Осмисли и изведи<br />
пратњу уз певање<br />
песме Инструменти,<br />
користећи удараљке с<br />
неодређеном висином<br />
тона по избору.<br />
Е<br />
Е<br />
p<br />
mf<br />
mp<br />
f<br />
На овом снимку се чују звукови произведени на<br />
сваком од инструмената из ове групе. Одслушај<br />
их, па потом покушај да повежеш који од<br />
инструмената са слика на претходној страни<br />
производи који звук. На страни 43 налази се<br />
тачан податак о инструментима са снимка, по<br />
реду по ком су снимљени.<br />
Шта мислиш, на који начин динамика може да<br />
се мења при свирању на овим инструментима?<br />
Густа ми магла<br />
паднала<br />
Какав је твој доживљај ове<br />
нумере?<br />
CD2/12<br />
Цица из Гривца<br />
Рокенрол за децу<br />
Влада и Гиле<br />
Какав је твој доживљај ове нумере?<br />
CD2/13<br />
Ово је једна од најпознатијих српских<br />
народних песама са Косова. Она припада групи<br />
песама које су биле везане за свадбени обред.<br />
У другом делу песме се помиње терзија –<br />
занатлија који израђује народну ношњу, у<br />
оквиру припрема за венчање.<br />
Двојица изузетних рок музичара Владимир<br />
Влада Дивљан и Срђан Гиле Гојковић<br />
направили су албум под називом Рокенрол за<br />
децу, на ком су на свој начин извели бројне<br />
дечје песме. У овој нумери посебно се истиче<br />
звук бубњева.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Које ударачке инструменте<br />
препознајеш у овом<br />
извођењу?<br />
p<br />
mf<br />
mp<br />
f<br />
Какви су динамика и темпо у овој<br />
песми?<br />
Које инструменте, поред бубњева<br />
препознајеш у овој песми?<br />
ПРИМЕРАК<br />
36
Шеснаестине нота<br />
ИЗВО<br />
Е<br />
Изведи још<br />
једном вежбе<br />
са стране 101.<br />
Е<br />
Музички елементи<br />
Подсети се нотних<br />
трајања о којима се<br />
учило у претходним<br />
разредима, с постера<br />
из прилога <strong>уџбеник</strong>а<br />
посвећеног ритму.<br />
ИЗВО<br />
Е<br />
Научи да<br />
певаш по слуху<br />
следећу песму.<br />
Е<br />
Удара<br />
ке<br />
М. Соколовић Игњачевић<br />
ЗАДАТАК<br />
Отпевај још једном први део ове<br />
песме – првих шест тактова. Тактирај<br />
док певаш, па покушај да избројиш<br />
колико нота певаш за време једног<br />
покрета руком на почетку првог,<br />
трећег, четвртог и петог такта.<br />
У претходним разредима упознала/упознао<br />
си се са различитим нотним трајањима – целом<br />
нотом, половином, четвртином и осмином ноте,<br />
као и њиховим паузама. Поред наведених трајања<br />
постоје и шеснаестине нота.<br />
Певали сте их у претходној песми, а вероватно<br />
сте закључили и колико трају: двоструко су<br />
краће од осмина, односно четири шеснаестине<br />
трају као једна четвртина.<br />
Шеснаестине се најчешће записују у групи од четири ноте, као на слици с леве стране,<br />
али могу бити записане и појединачно, као на слици с десне стране.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
37
Музички елементи<br />
Погледај постер посвећен<br />
ритму из прилога <strong>уџбеник</strong>а<br />
на коме је приказан<br />
међусобни однос различитих<br />
нотних трајања. Обрати<br />
пажњу на однос између<br />
шеснаестина и других нотних<br />
трајања.<br />
ИЗВО<br />
Е<br />
Изведи и вежбе са<br />
шеснаестинама са стране<br />
102. Прве три вежбе<br />
изведи на неутралан слог<br />
„та”, а остале парлато,<br />
солмизацијом.<br />
Е<br />
таааа<br />
таааа<br />
таааа<br />
ИЗВО<br />
Е<br />
У претходним разредима мерили<br />
смо нотна трајања кораком.<br />
Подсети се како смо то чинили<br />
са четвртинама, а онда пробај да<br />
измериш шеснаестине кораком.<br />
Сваки корак представља једну<br />
четвртину, дакле за време сваког<br />
корака треба да изведеш четири<br />
шеснаестине на неутралан слог „та”,<br />
као на слици.<br />
таааа<br />
та, та, та, та<br />
та, та, та, та<br />
Е<br />
та, та, та, та<br />
та, та, та, та<br />
ИЗВО<br />
Е<br />
Е<br />
Изведи вежбе<br />
написане испод на<br />
неутралан слог „та”.<br />
Претходну песму<br />
отпевај из нота.<br />
0 1 2 3 4<br />
0 1 2 3 4<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
ШЕСНАЕСТИНА<br />
У нотама ћеш се срести и са групом<br />
која се састоји из једне осмине и<br />
две шеснаестине или обрнуто, две<br />
шеснаестине и једне осмине.<br />
Оне изгледају овако:<br />
ШЕСНАЕСТИНСКА ПАУЗА<br />
Упознај се и са<br />
шеснаестинском паузом.<br />
Она изгледа овако:<br />
38
ИЗВО<br />
Е<br />
Музички елементи<br />
Подсети се<br />
тактирања на четири<br />
користећи постер<br />
посвећен ритму из<br />
прилога <strong>уџбеник</strong>а.<br />
Навежбајте заједно из нота<br />
сваку од деоница следеће<br />
композиције. Потом се<br />
поделите у групе и изведите<br />
заједно овај аранжман. Можете<br />
користити и неке друге<br />
инструменте уколико немате<br />
ове наведене у нотном запису.<br />
Е<br />
У радионици<br />
Г. Грујић<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
39
Удара<br />
ке са одре еном<br />
висином тона<br />
Када кажемо да инструмент има одређену<br />
висину тона, то значи да се може тачно<br />
одредити која висина тона се добија музицирањем<br />
на њему, да ли је то до, ре, ми, или<br />
неки други тон. У удараљке са одређеном<br />
висином тона спадају гонг, тимпани, звона<br />
и бројни инструменти који се састоје из<br />
низа плочица различитих величина, о које<br />
се удара палицама. Ксилофон и маримба<br />
имају дрвене, а металофон, глокеншпил и<br />
вибрафон металне плочице.<br />
ПОДСЕТИ се<br />
Присети се на ком<br />
ударачком инструменту са<br />
одређеном висином тона<br />
си музицирала/музицирао у<br />
претходним разредима.<br />
ГОНГ<br />
ГЛОКЕНШПИЛ<br />
ВИБРАФОН<br />
КСИЛОФОН<br />
ТИМПАНИ<br />
МАРИМБА<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
МЕТАЛОФОН<br />
ЧЕЛЕСТА<br />
ЗВОНА<br />
Инструменти са одређеном висином тона<br />
40
CD2/14<br />
Удара ке са<br />
одре еном висином тона<br />
На овом снимку слушаћеш удараљке са<br />
одређеном висином тона по следећем<br />
редоследу: вибрафон, ксилофон,<br />
маримба, глокеншпил, гонг, тимпани,<br />
челеста, звона. Чије звучање ти се<br />
највише допада и зашто? Шта се може<br />
дочарати звуком сваког од инструмената?<br />
Један од најзанимљивијих ударачких инструмената<br />
са одређеном висином тона је<br />
челеста. Иако својим изгледом подсећа на<br />
клавир, односно пијанино (инструмент с диркама),<br />
у његовој унутрашњости се не налазе<br />
жице, већ металне плочице, као код металофона.<br />
Крцко Орашчиħ<br />
Плес шеħерне виле<br />
Петар Иљич Чајковски<br />
CD2/15<br />
Музички елементи<br />
Користећи постер<br />
посвећен облику из<br />
прилога <strong>уџбеник</strong>а,<br />
упознај се са основним<br />
типовима музичке<br />
форме.<br />
На челести је изведена и<br />
главна Хеџвигова тема из<br />
филмова о Харију Потеру.<br />
Потражи је на интернету и<br />
одслушаj.<br />
за ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ<br />
Какво расположење доноси ово дело?<br />
Како си се осећала/осећао док си га<br />
слушала/слушао?<br />
Чајковски је главну мелодију доделио сасвим<br />
новом ударачком инструменту – челести,<br />
направљеном неколико година раније. У<br />
овом делу балета се трудио да музиком<br />
дочара капљице воде које прскају из фонтане.<br />
Мелодија је у пратњи гудача изведена пицикато<br />
– то значи да извођачице и извођачи окидају<br />
жице прстима.<br />
a<br />
b<br />
На колико делова би се могао поделити<br />
овај одломак? Да ли се неки од њих<br />
понављају? Какав је облик ове нумере?<br />
Музички елементи<br />
Ноħни клуб 1960<br />
за маримбу и вибрафон<br />
Астор Пјацола<br />
Како си се осећала/осећао<br />
слушајући ово дело? Какво<br />
расположење оно доноси?<br />
Овај одломак је део композиције Историја<br />
танга аргентинског композитора Астора<br />
Пјацоле. Оригинално је написана за флауту<br />
и гитару, а изводи се и у разним другим<br />
комбинацијама инструмената. Ми је слушамо<br />
у извођењу два ударачка инструмента са<br />
одређеном висином тона – маримбе и<br />
вибрафона.<br />
Какав је темпо ове композиције?<br />
CD2/16<br />
Користећи<br />
постер посвећен<br />
боји из прилога<br />
<strong>уџбеник</strong>а, сазнај<br />
какви све музички<br />
састави постоје.<br />
ЗАДАТАК<br />
Пронађи на интернету ово дело<br />
у извођењу других инструмената,<br />
па разговарај с наставницом<br />
или наставником и другарима из<br />
одељења о томе која ти се верзија<br />
више допада и зашто.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
41
ИЗВО<br />
У следећој песми<br />
шеснаестине су у првом<br />
реду записане у групи,<br />
а у другом појединачно.<br />
Научи да је певаш из<br />
нота, а потом и свираш.<br />
Е<br />
Е<br />
ЗАДАТАК<br />
Одслушај ову песму<br />
(CD1, нумера 3), па<br />
кажи који ударачки<br />
инструмент препознајеш<br />
на снимку.<br />
Динг, донг<br />
K. Орф<br />
Ја сам Карл Орф<br />
(1895–1982), немачки<br />
композитор. Моје<br />
име сте спомињали у<br />
претходним разредима,<br />
када сте учили Орфов<br />
инструментаријум.<br />
Често сам компоновао<br />
и дела за ударачке<br />
инструменте.<br />
Музика за децу<br />
Седам кратких комада за два<br />
ксилофона – Комад броj 1<br />
Гунилд Китман<br />
Какву атмосферу доноси ово<br />
дело?<br />
Немачки композитори Орф и Китман започели су<br />
своју сарадњу још 1932. године, компонујући низ<br />
дела за мале перкусионисткиње и перкусионисте.<br />
Комади за ксилофон написани су 1965. и 1966.<br />
године.<br />
a<br />
b<br />
Уочи честа понављања у овој композицији и<br />
покушај да нацрташ малу музичку мапу овог<br />
дела.<br />
Шта мислиш, да ли је мелодија ове<br />
нумере базирана на пентатонској или<br />
дурској лествици?<br />
CD2/17<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Музички елементи<br />
Подсети се још једном<br />
назива за различите<br />
врсте темпа обрађене у<br />
претходним разредима.<br />
Користи постер<br />
посвећен темпу из<br />
прилога <strong>уџбеник</strong>а.<br />
42
ИЗВО<br />
Изведи следећу<br />
нумеру на Орфовим<br />
удараљкама по<br />
избору, уз певање.<br />
Е<br />
Е<br />
Moderato<br />
Воз<br />
С. Кесић<br />
Удараљке с неодређеном висином тона, по реду по ком су снимљене (CD 2, нумера 11):<br />
штапићи, маракас, чинеле, добош, кастањете, велики бубањ, сет бубњева, прапорци, гиро,<br />
триангл, даире, дрвени бубањ.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
43
Примени и утврди своjа зна а<br />
СТ<br />
АРАЛА<br />
СТВАРАЛАШТВО<br />
СТВАРАЛ<br />
Пронађи на интернету<br />
идеје за прављење<br />
различитих занимљивих<br />
ударачких инструмената<br />
или осмисли и направи<br />
своје инструменте.<br />
Осмисли и изведи<br />
пратњу за песму Динг,<br />
донг на оркестру<br />
од направљених<br />
удараљки.<br />
ЗАДАТАК<br />
Које удараљке би се могле<br />
искористити да се дочара свака<br />
од наведених појава?<br />
Прецртај ону која најмање<br />
одговара.<br />
ЗАДАТАК<br />
Направите картице на којима<br />
ће писати називи сваке од група<br />
инструмената. Када наставница<br />
или наставник покаже слику или<br />
пусти звук одређеног инструмента,<br />
подигните картицу с називом<br />
групе којој тај инструмент припада.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
змија<br />
звечарка:<br />
маракас, даире,<br />
триангл<br />
ПРИМЕРАК<br />
удар грома:<br />
велики бубањ, гонг,<br />
тимпан, ксилофон,<br />
чинеле<br />
црквено звоно:<br />
звона, вибрафон,<br />
триангл, кастањете<br />
детлић:<br />
даире, дрвени бубањ,<br />
кастањете, штапићи<br />
(клавес), тимпан<br />
44
МУЗИЧКА<br />
ПЛОВИДБА<br />
КРОЗ ТЕМЕ<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
45
У ритму природе<br />
Упознајте Цвету. Она<br />
ће вас водити кроз<br />
свет природе.<br />
РАЗМИСЛИ/Замисли<br />
За шта бисмо све у природи могли<br />
рећи да се понавља увек на исти<br />
начин? Нека те неке од следећих<br />
речи подсете на кружења, односно<br />
понављања у природи:<br />
облак орбита воће лето<br />
лист плима зора месец<br />
Природа је одувек била инспирација<br />
композиторкама и композиторима. У<br />
овом поглављу ћемо се упознати с бројним<br />
делима којима је приказан доживљај<br />
различитих природних појава и начинима<br />
за њихово дочаравање. Успут ћемо<br />
обнављати стара и стицати нова музичка<br />
знања. Музиком ћемо најпре представити<br />
смену дана и ноћи, потом смену годишњих<br />
доба, а на крају ћемо уживати у музици<br />
инспирисаној боравком у природи.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ЗАДАТАК<br />
ПРИМЕРАК<br />
На почетку овог поглавља већ сте разговарали о различитим понављањима која постоје у<br />
природи. Упиши називе тонова који недостају испод нотног записа, па покушај да уочиш да ли<br />
и у музици, када је реч о редоследу тонова, постоји неко понављање.<br />
e f g a h c 1 d 2 e 2 f 2 g 2 a 2 h 2 c 3 d 3 e 3 f 3<br />
46
Jутро<br />
ПОДСЕТИ се<br />
Подсети се с часова географије<br />
зашто се стално смењују ноћ и дан.<br />
Шта се догађа са Земљом када је<br />
на нашем делу планете јутро? Како<br />
изгледа свитање? Којим бојама се<br />
може насликати јутро?<br />
Излазак сунца означава почетак новог<br />
дана. Многа дела која припадају различитим<br />
музичким жанровима и периодима посвећена<br />
су управо јутру. Композиторке и композитори<br />
су користили различите начине да дочарају<br />
његове боје, свежину, расположење<br />
које изазива, а ми ћемо слушати и певати неколико<br />
композиција и разговарати о њима.<br />
Ја сам Едвард<br />
Григ (1843–1907),<br />
најпознатији норвешки<br />
композитор. Моју<br />
музику је обликовала<br />
љубав према мојој<br />
земљи – њеној<br />
историји, традицији и<br />
природи.<br />
Музички елементи<br />
Подсети се још<br />
једном знања из<br />
претходних разреда о<br />
ознакама за динамику,<br />
користећи постер из<br />
прилога <strong>уџбеник</strong>а.<br />
Пер Гинт<br />
Обоа је дувачки инструмент који има CD2/18<br />
специфичну боју тона. Обрати пажњу<br />
Jутро<br />
на положај руку и уста свирача.<br />
Едвард Григ<br />
Какво расположење доноси ова<br />
нумера?<br />
Ах, јутро! Јутро је предивно доба дана,<br />
напољу је мирно, небо постаје све светлије<br />
и појављују се први зраци сунца. Григ је<br />
компоновао музику за позоришну представу<br />
коју је написао норвешки песник Хенрик<br />
Ибзен, а потом је омиљене делове уклопио у<br />
дело за оркестар Пер Гинт.<br />
На почетку одломка „разговарају”<br />
флаута и обоа. Која група инструмената<br />
потом преузима главну мелодију у<br />
пратњи целог оркестра?<br />
p mp Опиши промене динамике у<br />
mf f овом одломку – да ли су велике,<br />
да ли су честе? На који начин је<br />
свитање дочарано динамиком?<br />
Обоа је дувачки инструмент који има<br />
специфичну боју тона. Обрати пажњу<br />
Овo je промотивни примерак који служи да на се положај наставници руку упознају и уста са свирача. садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
47
ЗАДАТАК<br />
Одслушај још једном одломак са претходне<br />
стране. Док слушаш композицију, покретима<br />
покажи разговор између флауте и обое. Када<br />
чујеш флауту, опонашај покрет којим се свира<br />
флаута, а када чујеш обоу, опонашај покрет<br />
којим се свира обоа.<br />
Музички елементи<br />
ИЗВО<br />
Научи да певаш<br />
из нота главну<br />
мелодију (тему) ове<br />
композиције.<br />
Е<br />
Е<br />
Подсети се<br />
тактирања на три<br />
уз помоћ постера<br />
посвећеног ритму из<br />
прилога <strong>уџбеник</strong>а.<br />
Allegro<br />
Пер Гинт, Jутро<br />
Е. Григ<br />
Дафнис и Клое<br />
ПРИМЕРАК<br />
Свита е<br />
Морис Равел<br />
Какав је твој доживљај<br />
овог дела?<br />
Равел музиком дочарава природу коју<br />
постепено, док свиће, осветљавају сунчеви<br />
зраци. Он приказује жубор потока, цвркут<br />
птица и природу у свој њеној лепоти.<br />
p<br />
mf<br />
mp<br />
f<br />
Обрати пажњу на динамику у<br />
овом одломку. На који начин<br />
она доприноси укупном<br />
утиску који изазива<br />
музика?<br />
CD2/20<br />
Обоа је дувачки инструмент који има<br />
Тако jе говорио<br />
специфичну Заратустра CD2/19<br />
боју тона. Обрати пажњу<br />
Излазак на положај сунца руку и уста свирача.<br />
Рихард Штраус<br />
Какав је твој доживљај овог дела,<br />
какво расположење оно доноси?<br />
Замисли да си на врху планине и посматраш<br />
прве зраке сунца који се појављују док свиће.<br />
Оркестарско дело Тако је говорио Заратустра<br />
настало је према истоименој књизи немачког<br />
филозофа Фридриха Ничеа. Његов увод, под<br />
називом Излазак сунца, који слушамо у овом<br />
одломку, постао је познат пошто га је амерички<br />
филмски режисер Стенли Кјубрик употребио у<br />
свом чувеном филму Oдисеја у свемиру 2001.<br />
Којој групи припада инструмент који<br />
започиње дело?<br />
Обрати пажњу на мелодију у овом<br />
одломку. Да ли је она поступна или<br />
скоковита? Погледај и музичку<br />
„мапу” ове композиције на следећој<br />
страни.<br />
p mp На који начин се мења динамика<br />
mf f у овом делу?<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
48
СТВАРАЛАШТВО<br />
Покушај да покретима испратиш слушање одломка<br />
из композиције Тако је говорио Заратустра,<br />
пратећи музичку мапу. На првој слици, у деловима<br />
означеним правоугаоницима, означено је постепено<br />
устајање – из почетног чучећег положаја се<br />
премести у получучањ, а потом устани. У деловима<br />
означеним сунцем испружи руке испред себе, пратећи<br />
ритам композиције. У деловима означеним<br />
тачкицама, марширај у месту. Осмисли покрете<br />
за остатак одломка, пратећи музичку мапу.<br />
Предзнаци<br />
ПОДСЕТИ се<br />
Подсети се знања<br />
из претходног<br />
разреда о степенима,<br />
полустепенима и<br />
ступњевима.<br />
РАЗМИСЛИ/Замисли<br />
Одслушај Излазак сунца још једном<br />
гледајући нотни запис почетка овог<br />
дела. Обрати пажњу на заокружене<br />
знаке. Шта мислиш, чему они служе?<br />
Свечано<br />
Тако jе говорио Заратустра, Излазак сунца<br />
Р. Штраус<br />
У записивању музике се поред нота користе и различити знаци. Неке ознаке за динамику<br />
и темпо којe се пишу испод и изнад нотног текста већ су објашњене у ранијим разредима.<br />
Знаци који се налазе непосредно испред нота или иза виолинског кључа називају<br />
се предзнаци.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
49
У предзнаке спадају снизилице, повисилице и разрешилице.<br />
♭<br />
СНИЗИЛИЦА ПОВИСИЛИЦА РАЗРЕШИЛИЦА<br />
Она снижава ноту<br />
испред које је написана<br />
за полустепен, а назив<br />
тона писан абецедом<br />
добија наставак -ес.<br />
На пример, нота до,<br />
односно абецедом – c,<br />
снижавањем постаје ces.<br />
♯<br />
Она повишава<br />
ноту за полустепен,<br />
а назив тона исписан<br />
абецедом добија<br />
наставак -ис. На<br />
пример, повишена<br />
нота до назива се cis.<br />
♮<br />
Она „поништава”<br />
дејство повисилица<br />
и снизилица.<br />
ЗАДАТАК<br />
Упиши тачне одговоре.<br />
Којом бојом су у нотном примеру са претходне стране заокружене<br />
разрешилице? .<br />
Којом бојом су заокружене снизилице?<br />
М<br />
Музички елементи<br />
На постеру из<br />
прилога <strong>уџбеник</strong>а<br />
посвећеном<br />
мелодији погледај<br />
називе тонова када<br />
су повишени и<br />
снижени.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Молска лествица<br />
У претходним разредима помињали смо<br />
дурске и молске лествице. Дурским лествицама<br />
се често дочарава весело, ра зиграно, безбрижно<br />
расположење, а понекад и свечан, одлучан<br />
карактер. Молским лествицама се најчешће<br />
дочарава сетан, нежан, тужан, али и узнемирен<br />
карактер. Ипак, расположење које дело доноси<br />
зависи од укупног, заједничког дејства свих музичких<br />
елемената.<br />
У овој лекцији најпре ћеш обновити знања<br />
везана за дурску лествицу, а потом се упознати<br />
са молском лествицом.<br />
ИЗВО<br />
Е<br />
Следећа песма написана<br />
је у C-dur лествици, о којој<br />
си учила/учио у претходном<br />
разреду. Уколико си певала/<br />
певао ову песму у неком од<br />
претходних разреда, обнови<br />
је, а ако ниси, научи да је<br />
певаш из нота.<br />
Е<br />
50
Пролеħно jутро у шуми<br />
(М. Тешиħ)<br />
М. Соколовић Игњачевић<br />
ПОДСЕТИ се<br />
Подсети се C-dur<br />
лествице обрађене у<br />
претходном разреду.<br />
C-dur лествица<br />
1<br />
2<br />
1<br />
2<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
51
ИЗВО<br />
Е<br />
Е<br />
Научи да<br />
певаш следећу<br />
песму по слуху.<br />
Сваки дан се сунце ра а<br />
( . Ршумовиħ)<br />
А. Кораћ<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Има нешто сјајније, топлије, значајније,<br />
Онај дан и онај сат кад се неком роди брат.<br />
Има нешто трајније, лепше и значајније,<br />
Кад се срећа неком згоди, па му мајка<br />
сестру роди.<br />
ПРИМЕРАК<br />
ЗАДАТАК<br />
Заокружи све повисилице<br />
(♯) у нотном запису песме<br />
Сваки дан се сунце рађа.<br />
СТВАРАЛАШТВО<br />
Изрази свој<br />
доживљај ове<br />
песме кроз<br />
покрет.<br />
52
Прва молска лествица коју ћеш упознати јесте а-moll лествица, у којој је и написана<br />
претходна песма. За разлику од дурских лествица, чији се називи пишу великим, називи<br />
молских лествица пишу се малим словом.<br />
У овом разреду ћемо упознати следеће типове молске лествице – природни и<br />
хармонски, а постоји и трећи тип молске лествице – мелодијски мол. У хармонском<br />
молу повишен је VII ступањ.<br />
1<br />
2<br />
Природни а-moll<br />
1<br />
2<br />
1<br />
2<br />
Хармонски а-moll<br />
1<br />
2<br />
1<br />
1<br />
2<br />
1<br />
2<br />
ЗАДАТАК<br />
Упореди места на којима се<br />
налазе полустепени у дуру,<br />
природном и хармонском молу.<br />
Први ред песме Сваки дан се сунце<br />
рађа написан је у хармонском, а остатак<br />
песме је у природном молу.<br />
Месечина<br />
РАЗМИСЛИ/Замисли<br />
Зашто је ноћу мрак? Шта је то<br />
месечина? Одакле се најбоље<br />
виде звезде? Како би се музиком<br />
дочарала месечина? Да ли би био<br />
изражен ритам, ко би изводио дело,<br />
какви би били динамика и темпо?<br />
На сличан начин као што су били инспирисани<br />
јутром, композиторке и композитори<br />
писали су дела посвећена месечини.<br />
У овој лекцији ћемо слушати и певати<br />
неколико композиција које на различит<br />
начин дочаравају ноћне пејзаже, а онда<br />
разговарати о сличностима и разликама<br />
међу њима.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
53
На који начин је музиком дочарана<br />
месечина у овој композицији? Да ли се<br />
карактер мења током композиције, или<br />
остаје исти од почетка до краја?<br />
Бора Дугић је српски фрулаш који својим<br />
извођењем показује да фрула није само<br />
инструмент за једноставне мелодије већ<br />
да се на њој могу извести и захтевна дела<br />
народне и класичне музике. Осим што је<br />
врстан извођач, он је и компоновао музику за<br />
фрулу и прерађивао народна и дела других<br />
композитора за овај инструмент.<br />
p<br />
mf<br />
mp<br />
f<br />
Месечина<br />
Бора Дугић<br />
CD2/21<br />
Који инструмент започиње ово дело?<br />
Какви су динамика и темпо у овој<br />
композицији?<br />
Месечина (Clair de Lune)<br />
CD3/2<br />
Клод Дебиси<br />
Какво расположење доноси ова<br />
композиција?<br />
Clair de lune је трећи став Бергамске свите,<br />
једне од најпопуларнијих композиција Клода<br />
Дебисија. Инспирисан је песмом Месечина<br />
француског песника Пола Верлена, који у њој<br />
кроз описе пејзажа говори о човеку и његовој<br />
души.<br />
p<br />
mf<br />
mp<br />
f<br />
На ком инструменту је изведено дело?<br />
Како се мења динамика у овој<br />
композицији?<br />
Ja сам Лудвиг ван<br />
Бетовен (1770–1827), један<br />
од најпознатијих немачких<br />
композитора и најпознатијих<br />
композитора свих времена.<br />
Најчувенији сам по својој<br />
Деветој симфонији, тачније<br />
њеном последњем ставу<br />
Ода радости (данас химни<br />
Европске уније), као и<br />
клавирским композицијама –<br />
За Елизу, Патетичној сонати<br />
и Месечевој сонати.<br />
Какав је темпо у овој нумери?<br />
Месечева соната<br />
Лудвиг ван Бетовен<br />
Какав је твој доживљај овог дела?<br />
Бетовенова соната није оригинално имала<br />
овај назив. Добила га је касније, по коментару<br />
једног песника, Бетовеновог савременика,<br />
којег је подсетила на плутање чамца по<br />
једном швајцарском језеру, на месечини. Да<br />
ли и тебе подсећа на сличан призор и зашто?<br />
p<br />
mf<br />
mp<br />
f<br />
На ком инструменту је изведена ова<br />
композиција?<br />
Какви су динамика и темпо у<br />
овом делу?<br />
CD3/1<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
54
ЗАДАТАК<br />
ИЗВО<br />
Е<br />
Е<br />
Направите картице са<br />
именима композитора дела<br />
с претходне стране и играјте<br />
се игре препознавања<br />
композиција по почетку.<br />
Уколико желиш, користећи<br />
енглеску фразу animated score<br />
и назив и ауторку/аутора<br />
одређеног дела, на интернету<br />
можеш пронаћи занимљиве<br />
визуелне приказе музичких<br />
дела.<br />
за ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ<br />
Научи да певаш<br />
по слуху одломак из<br />
композиције Лудвига<br />
ван Бетовена.<br />
Сумрак<br />
Л. ван Бетовен<br />
На починак ће сунце поћ, а деца својој кући<br />
јер близу тад је тамна ноћ, у кући пале лучи.<br />
О, блага вечер, сумрак драг, ти смири наше дело<br />
и дневне бриге сваки траг нек скрије ноћно вело.<br />
лучи – светла<br />
вело – вео, покривач<br />
ЗАДАТАК<br />
Покушај да на основу<br />
почетка и краја ове песме<br />
одредиш да ли је написана у<br />
C-dur или у a-moll лествици.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
55
Годиш а доба<br />
ПОДСЕТИ се<br />
Присети се са часова<br />
географије још једног<br />
кружења у природи. Зашто на<br />
свака три месеца имамо смену<br />
годишњих доба?<br />
Годишња доба, промене у природи које том<br />
приликом настају и осећај који код нас изазивају<br />
такође су били инспирација композиторкама и<br />
композиторима. У овој лекцији ћеш слушати и<br />
певати дела посвећена њима, а опробаћеш се и<br />
у компоновању.<br />
Ја сам Антонио Вивалди<br />
(1678–1741), један од<br />
најзначајнијих италијанских<br />
композитора. Написао сам<br />
огроман број дела – око 500<br />
концерата, од којих готово<br />
половину чине концерти за<br />
виолину. Мој „светски хит” међу<br />
концертима за виолину је дело<br />
Четири годишња доба. Трудио сам<br />
се да у њима што верније осликам<br />
природу и имитирам њене звуке –<br />
весео амбијент шуме у пролеће,<br />
oлују, игру сељака, лов, дрвеће<br />
оковано снегом и ледом итд.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Лаза Лазић<br />
СВИ НА СНЕГ<br />
Зовите тате, зовите маме,<br />
санке у руке, скије на раме.<br />
Зовите тетке, стричеве, стрине,<br />
трк на снег брзо, сви у планине.<br />
Зовите баке, зовите деке,<br />
на замрзнуте крените реке.<br />
Зовите децу, другова триста,<br />
лепше од снега смех нек вам<br />
блиста.<br />
Четири годиш а доба<br />
Зима, II став<br />
Антонио Вивалди<br />
Какав је твој доживљај овог дела?<br />
Брррр... Напољу је хладно, а ти си у топлој<br />
соби. Соло виолина доноси осећање спокоја<br />
и задовољства, а остатак гудача свира<br />
пицикато (окида жице прстима), како би<br />
дочарали звук капи зимске кише које ударају<br />
у прозор.<br />
p mp Какви су темпо и динамика у овом<br />
mf f делу?<br />
Користећи<br />
металофон и свој глас,<br />
покушајте да осмислите своје<br />
мелодије за песму Сви на снег.<br />
Отпевајте своје верзије песме,<br />
а онда уз помоћ наставнице<br />
или наставника изаберите и<br />
научите да певате ону која<br />
се већини највише<br />
допадне.<br />
СТВАРАЛАШТВО<br />
СТВАРАЛА<br />
ИЗВО<br />
Е<br />
Е<br />
Следећу песму<br />
читала/читао си на<br />
настави српског<br />
језика, а сада научи<br />
да је певаш.<br />
CD3/4<br />
56
Све jе пошло наопачке<br />
(Д. Радовиħ)<br />
М. Илић Бели<br />
ЗАДАТАК<br />
Који предзнак је коришћен у нотном тексту ове<br />
песме? Означи тачан одговор.<br />
разрешилица повисилица снизилица<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
57
Ја сам Волфганг<br />
Амадеус Моцарт<br />
(1756–1791), најпознатији<br />
композитор на свету. Држао<br />
сам концерте од своје пете<br />
године, а прву композицију<br />
написао сам са шест година.<br />
Током свог кратког живота<br />
написао сам преко 600<br />
композиција, од којих се<br />
највећи број изводи и данас.<br />
Вож а санкама<br />
Немачки плес бр. 3<br />
Волфганг Амадеус Моцарт<br />
Какав је твој доживљај ове<br />
композиције?<br />
У Вожњи санкама Моцарт први пут користи<br />
прапорце – шупље металне лоптице у којима<br />
се налазе куглице које звецкају. Прапорци<br />
су се често качили о коње и точкове кочија,<br />
како би обележавали неке велике верске<br />
празнике или карневале.<br />
p<br />
mf<br />
mp<br />
f<br />
CD3/5<br />
Који се инструменти чују на почетку,<br />
пре прапораца?<br />
Обрати пажњу на динамику – како<br />
Моцарт уз помоћ ње дочарава<br />
вожњу по снегу?<br />
Музички елементи<br />
Подсети се<br />
знања о облику у<br />
музици са постера<br />
који се налази у<br />
прилогу <strong>уџбеник</strong>а.<br />
58<br />
Четири годиш а доба<br />
Пролеħе, I став<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
CD3/6<br />
Антонио Вивалди<br />
Какву атмосферу доноси ова композиција?<br />
Стигло је пролеће! Певају птице и природа<br />
се буди. У одломку који слушаш, Вивалди је<br />
најпре желео да дочара радост због доласка<br />
пролећа, потом разговор птица, затим жубор<br />
потока и на крају пролећну олују са муњама и<br />
громовима.<br />
Препознај део у ком је дочаран птичји<br />
разговор. Који инструменти га изводе, у<br />
дуету?<br />
Пажљиво слушај мелодију, па покушај<br />
да откријеш у ком делу је дочаран жубор<br />
потока, а у ком пролећна олуја.<br />
Пролеħу<br />
CD3/7<br />
Едвард Григ<br />
Какав је твој доживљај овог дела?<br />
Лирски комади Едварда Грига представљају<br />
колекцију од 66 кратких клавирских дела,<br />
од којих су многа инспирисана норвешким<br />
народним песмама. Најпознатији комади су<br />
Пролећу, Марш патуљака и Лептир.<br />
p<br />
mf<br />
a<br />
b<br />
mp<br />
f<br />
Колико делова има ова композиција?<br />
Да ли су неки од делова слични или<br />
исти?<br />
У првом делу композиције, који се у<br />
целости понавља два пута, мелодија<br />
је сачињена од високих тонова. Да<br />
ли се у другом делу користе високи<br />
или дубоки тонови? Какав је карактер<br />
композиције у сваком од делова?<br />
Каква је динамика у сваком од делова<br />
ове композиције?
ИЗВО<br />
Е<br />
Е<br />
Научи да певаш и<br />
свираш песме о пролећу.<br />
Обрати пажњу на ознаке<br />
за динамику и темпо –<br />
погледај по потреби<br />
постере из прилога.<br />
Музички елементи<br />
Погледај постер<br />
намењен форми из<br />
прилога <strong>уџбеник</strong>а. Да<br />
ли су следеће две песме<br />
дводелне или троделне?<br />
Покушај да закључиш где<br />
почиње који део и означи<br />
почетке звездицама.<br />
Сад зиме више нема<br />
из Италије<br />
РАЗМИСЛИ/Замисли<br />
Непотпун такт на почетку песме<br />
траје једну осмину, дакле пола<br />
четвртине, која је јединица бројања.<br />
Да ли то значи да је у питању<br />
предтакт или узмах?<br />
ЗАДАТАК<br />
Потражи програме и<br />
апликације за компоновање,<br />
за рачунар или мобилни<br />
телефон и покушај да их<br />
користиш.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
59
Пролеħе у шуми<br />
из Финске<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Шума блиста, шума пева,<br />
ла, ку, ку, ку, ку, ку, ку, ку.<br />
Поток ту, тамо лепо цвеће,<br />
зека скаче, препун среће.<br />
60
Бу е е раног пролеħа<br />
М. Бајагић Бајага<br />
Улазе затим најлепши женски гласови,<br />
подршку дају уједињени басови.<br />
И удар летњих громова и канонада топова,<br />
као Чајковски, Хиљаду осамсто дван’еста.<br />
Улазе затим одлучно мушки гласови,<br />
сви ветерани, заборављени асови.<br />
Са срцем младог сокола и песмом место цокула,<br />
мирише земља која је реку родила.<br />
Момчило Бајагић Бајага<br />
је један од најпознатијих<br />
српских поп музичара.<br />
Пронађи на интернету још<br />
неке песме овог аутора.<br />
за ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ<br />
штимује – подешава инструмент пред свирање;<br />
свира фалш – свира погрешно; канонада – пуцање<br />
из топова; 1812 – назив познате композиције Петра<br />
Иљича Чајковског; ветерани – припадници војске који<br />
су учествовали у ратовима; асови – прваци; цокуле –<br />
тешке ципеле, попут војничких<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
61
Четири годиш а доба<br />
Лето, I став<br />
Антонио Вивалди<br />
CD3/8<br />
ИЗВО<br />
Е<br />
Научи да<br />
певаш и свираш<br />
песму о лету.<br />
Е<br />
Какво расположење доноси ова<br />
композиција?<br />
Лето је стигло! Одломак који слушате<br />
приказује летњу олују, кишу, громове, муње и<br />
град.<br />
Како Вивалди дочарава грмљавину уз<br />
помоћ мелодије и ритма?<br />
Jул<br />
(Д. Ериħ)<br />
М. Соколовић Игњачевић<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
62
ИЗВО<br />
Е<br />
Е<br />
Пронађи на интернету и<br />
одслушај песму Summertime<br />
(Лето) Џорџа Гершвина у<br />
различитим извођењима (на<br />
пример верзију коју пева Били<br />
Холидеј или Џенис Џоплин).<br />
за ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ<br />
Научи да<br />
певаш једну<br />
песму о јесени.<br />
Где jе онаj цветак жути<br />
Ђ. Б. Перголези<br />
позна – познаје; вели – каже;<br />
снива – сања; даде – дао<br />
Ветар шуми, гране дира,<br />
пита цвет где снива сан.<br />
Још ми срце нема мира,<br />
дођи цвете, смири јад.<br />
У њем’ боја сунца има,<br />
што их цветни даде мај.<br />
Иде јесен, стиже зима,<br />
вене цвет, свој нађе крај.<br />
РАЗМИСЛИ/Замисли<br />
Опиши расположење које доноси ова песма. Обрати пажњу на VII ступањ, ноту сол. Да ли је<br />
повишена или не? Да ли то значи да је песма написана у природном или хармонском молу?<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
63
Четири годиш а доба<br />
Jесен, I став<br />
Антонио Вивалди<br />
Како замишљаш јесен представљену<br />
овим делом?<br />
На почетку ове композиције Вивалди<br />
дочарава слику сеоске прославе у јесен,<br />
поводом успешно окончане жетве.<br />
p<br />
mf<br />
mp<br />
f<br />
Како се мења динамика у овој композицији?<br />
CD3/3<br />
РАЗМИСЛИ/Замисли<br />
Која од одслушаних композиција<br />
о годишњим добима ти се највише<br />
допада? Објасни зашто.<br />
ИЗВО<br />
Е<br />
Е<br />
Отпевај још неке<br />
песме о годишњим<br />
добима које си учила/<br />
учио у претходним<br />
разредима.<br />
СТВАРАЛАШТВО<br />
Изрази свој<br />
доживљај<br />
одабраних нумера<br />
кроз покрет.<br />
Кораци по трави<br />
РАЗМИСЛИ/Замисли<br />
Зашто је добро боравити у природи? На часовима<br />
биологије се учи о томе колико је физичка<br />
активност важна за здравље. Шта све волиш да<br />
радиш када си на ливади, у шуми, покрај реке?<br />
ПРИМЕРАК<br />
Шеста (Пасторална) CD3/9<br />
симфониjа<br />
IV став<br />
Лудвиг ван Бетовен<br />
Какав је твој доживај ове нумере?<br />
Бетовен је волео природу и често je проводио<br />
време у њој. Слушамо одломак из четвртог<br />
става ове композиције који дочарава олују.<br />
p<br />
mf<br />
mp<br />
f<br />
Који инструменти започињу овај<br />
став?<br />
Како се мења динамика у овом<br />
одломку?<br />
У пролеће и лето, када је време<br />
лепо, чешће боравимо напољу.<br />
Боравак у природи, њене лепоте,<br />
мириси, боје и расположење које<br />
она изазива били су инспирација<br />
многим композиторкама и<br />
композиторима. Нека од дела<br />
које ћемо слушати у свом називу<br />
имају реч „пасторално”, што значи<br />
да приказују идиличне сцене из<br />
природе, често и сеоске призоре.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
64
Увертира Ви ем Тел<br />
Пасторална сцена<br />
CD3/10<br />
Ђоакино Росини<br />
На који начин је композитор музиком<br />
дочарао ову сцену? Какво расположење<br />
доноси ова нумера?<br />
Росини представља предиван дан на селу.<br />
Замисли зелену ливаду, краве како пасу,<br />
поветарац како пирка и птице како певају.<br />
Да ли у овом одломку „разговарају”<br />
дувачки или гудачки инструменти<br />
међусобно, у пратњи остатка оркестра?<br />
ИЗВО<br />
ЗАДАТАК<br />
Запиши сличности и<br />
разлике које уочаваш<br />
између две одслушане<br />
нумере.<br />
Е<br />
Е<br />
На часовима српског<br />
језика читала/читао си<br />
следећу песму, а сада научи<br />
и да је певаш. Мале измене<br />
у тексту направљене су<br />
због уклапања с мелодијом.<br />
Покошена ливада<br />
(Д. Максимовиħ)<br />
М. Соколовић Игњачевић<br />
ЗАДАТАК<br />
На предвиђено место у нотном запису<br />
упиши ознаку за темпо коју сматраш<br />
одговарајућом. Користи постер из<br />
прилога <strong>уџбеник</strong>а, по потреби.<br />
откос – оно што се покоси једним<br />
покретом руке<br />
Музички елементи<br />
ПОДСЕТИ се<br />
Подсети се са часова биологије на које<br />
све начине човек негативно утиче на климу.<br />
Шта ти као појединац можеш да учиниш за<br />
планету, у смислу очувања животне средине?<br />
Уколико си у претходним разредима певала/<br />
певао или слушала/слушао песме које за<br />
тему имају очување природе, подсети их се.<br />
Подсети се нотних пауза<br />
научених у претходном<br />
разреду, користећи<br />
постер посвећен ритму<br />
из прилога <strong>уџбеник</strong>а и<br />
препознај их у песми<br />
Покошена ливада.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
65
ЗАДАТАК<br />
Којим се редоследом јављају<br />
два типа молске лествице<br />
у последњем реду песме<br />
Покошена ливада?<br />
а) природни, а потом<br />
хармонски мол<br />
б) хармонски, а потом<br />
природни мол<br />
ИЗВО<br />
Е<br />
Е<br />
Научи да певаш<br />
следећу песму. Труди<br />
се да је изводиш тихо,<br />
у складу са ознаком за<br />
динамику.<br />
Шума на киши<br />
(Р. Симовиħ)<br />
Д. Деспић<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
ЗАДАТАК<br />
Покушај да уз помоћ<br />
наставнице или наставника<br />
разврсташ песме о природи<br />
које си певала/певао: које<br />
од њих су писане у дуру, а<br />
које у молу.<br />
за ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ<br />
Отпевај и друге песме о природи<br />
које си певала/певао у претходним<br />
разредима. Упиши њихове називе.<br />
66
Примени и утврди своjа зна а<br />
ЗАДАТАК<br />
Направи мали дијаграм (три кружнице које се међусобно секу) и запиши на табли основна<br />
запажања о свакој од три одслушане композиције о јутру. У пресеку кружница упиши<br />
заједничке одлике композиција. Направи и картице на којима пише „Григ”, „Штраус” и<br />
„Равел” и подигни их када препознаш почетак композиције коју пушта наставница или<br />
наставник. Исте задатке уради и с композицијама везаним за месечину.<br />
ЗАДАТАК<br />
Упиши у линијски систем следеће ноте: снижену ноту сол, повишену ноту до, разрешену<br />
ноту сол, снижену ноту ла и повишену ноту ре.<br />
Доврши следеће две<br />
мелодијске допуњалке –<br />
прву у хармонској а другу у<br />
природној a-moll лествици,<br />
а потом их певај и свирај из<br />
нота.<br />
за ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
67
ЗАДАТАК<br />
Дати су одломци из нумера с непотпуним тактом на почетку. Размисли колико траје сваки од<br />
њих, па их повежи са одговарајућим називима, као што је започето.<br />
узмах<br />
предтакт<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ЗАДАТАК<br />
Пронађи у прилогу <strong>уџбеник</strong>а налепнице са називима тонова писаних абецедом. Покушај да их<br />
залепиш на одговарајућа места у табели испод, као што је почето.<br />
ПРИМЕРАК<br />
Солмизација до ре ми фа сол ла си<br />
Абецеда<br />
♯<br />
♭<br />
c<br />
cis<br />
ces<br />
68
Упознајте Ану. Она је<br />
балерина и водиће<br />
вас кроз свет игре!<br />
Играj, играj!<br />
ПОДСЕТИ се<br />
Како се назива и<br />
како се изводи српска<br />
народна игра?<br />
РАЗМИСЛИ/Замисли<br />
Које све асоцијације имаш на<br />
реч игра? Шта све може бити<br />
игра? Какве игре постоје?<br />
сазнаj ВИШЕ<br />
У ХХ веку постојао<br />
је чак и музички<br />
правац заснован на<br />
игрању коцкицом. На<br />
латинском језику реч<br />
коцка се каже alea и<br />
зато се цео овај правац<br />
назива алеаторика.<br />
Композиторке и<br />
композитори су у<br />
оквиру овог правца<br />
компоновали кратке<br />
делове композиције,<br />
а онда је бацањем<br />
коцкице одређиван<br />
редослед по ком ће бити<br />
извођени.<br />
У музици реч игра има више значења. Музичку<br />
игру најчешће чини извођење неких покрета према<br />
одређеним правилима, уз певање или слушање. Многим<br />
композиторкама и композиторима су као инспирација<br />
послужиле неке народне игре. Често се игра<br />
налази и у насловима композиција, али и у њиховом<br />
карактеру. Постоје и музички облици намењени извођењу<br />
уз покрет, као што је, на пример, балет, о ком<br />
ће бити више речи у наставку поглавља.<br />
Узми коцкицу и њеним<br />
бацањем одреди редослед<br />
делова ове мале композиције,<br />
а потом научи да је певаш из<br />
нота. Уколико бациш најпре број<br />
3, то значи да ћеш изводити прво<br />
део са редним бројем 3 и тако<br />
даље. Уколико два пута буде исти<br />
број, можеш поновити одређени<br />
део, или одлучити да бациш<br />
поново коцкицу како се делови не<br />
би понављали – ти осмишљаваш<br />
правила за склапање свог дела.<br />
За добијену петицу и шестицу<br />
баци поново коцку.<br />
ТВАРАЛАШТ<br />
СТВАРАЛАШТВО<br />
1. 3.<br />
2. 4.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
69
И песма и игра<br />
У овој лекцији ћемо певати и слушати композиције које<br />
су на различите начине повезане са појмом игра – имају га у<br />
свом називу, карактеру, или су праћене извођењем покрета.<br />
ИЗВО<br />
Е<br />
Научи да певаш и<br />
свираш три народне<br />
песме које су послужиле<br />
као основа за<br />
компоновање неколико<br />
музичких дела, која ћеш<br />
потом слушати.<br />
Е<br />
СТВАРАЛАШТВО<br />
Осмисли и<br />
покрете уз певање<br />
ових песама.<br />
Дивна, Дивна<br />
народна из Шумадије<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Дивна, Дивна, медна уста има,<br />
Да ме ’оће, да ме ’оће пољубити њима.<br />
Дивна, Дивна, беле руке има,<br />
Да ме ’оће, да ме ’оће загрлити њима.<br />
ПРИМЕРАК<br />
Музички елементи<br />
Још једном погледај<br />
постер из прилога<br />
<strong>уџбеник</strong>а о мелодији.<br />
Каква је мелодија<br />
претходне песме –<br />
поступна или<br />
скоковита?<br />
70
Седам балканских игара<br />
Игра бр.2<br />
Марко Тајчевић<br />
Какав је твој доживљај ове композиције?<br />
CD3/11<br />
У овом делу Тајчевић користи фолклор нашег<br />
поднебља као почетну инспирацију, али га потом<br />
надограђује својим музичким идејама. Игра бр. 2<br />
заснована је на чувеној српској народној песми коју<br />
си управо научила/научио да певаш.<br />
Ја сам Mарко<br />
Тајчевић (1900–<br />
1984), композитор<br />
и диригент. Моје<br />
најпознатије дело<br />
је Седам балканских<br />
игара (1926), које ми<br />
је обезбедило светску<br />
популарност.<br />
На ком инструменту је изведено ово дело?<br />
Да ли је мелодија претежно поступна, или<br />
скоковита?<br />
p<br />
mf<br />
mp<br />
f<br />
Да ли се динамика често мења и како<br />
то утиче на укупно расположење које<br />
композиција доноси?<br />
ЗАДАТАК<br />
Док слушаш ово дело, сваки пут<br />
када уочиш појаву главне мелодије<br />
(измењене верзије народне песме),<br />
устани, а када се овај део заврши,<br />
седи. Из колико делова се састоји<br />
композиција? Покушај да нацрташ<br />
малу „мапу” ове композиције.<br />
Охридско језеро, Македонија<br />
Би<br />
ана платно белеше<br />
народна из Македоније<br />
Отуда иду винари, винари белограђани.<br />
„Винари белограђани, кротко терајте карванот,<br />
кротко терајте карванот да не ми платно<br />
згазите.”<br />
Превод:<br />
Биљана је избељивала платно на охридским<br />
изворима.<br />
Отуда иду винари, винари из белог града.<br />
„Биљана, момо убава, ако ти платно згазиме,<br />
со вино ће го платиме, со вино, љута раћија.”<br />
„Винари из белог града, полако водите поворку,<br />
полако водите поворку, да ми не згазите платно.”<br />
„Биљана, лепа девојко, ако ти платно згазимо,<br />
вином ћемо га платити, вином, љутом ракијом.”<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
71
Охридска легенда<br />
Увод у IV чин<br />
Стеван Христић<br />
Какву атмосферу доноси ова нумера?<br />
CD3/12<br />
Музички елементи<br />
Погледај постер<br />
посвећен форми из<br />
прилога <strong>уџбеник</strong>а.<br />
Каква је форма песме<br />
са претходне стране?<br />
Из колико се делова<br />
састоји?<br />
Овај одломак заснован је на песми Биљана платно<br />
белеше. Више о балету, као и о овој композицији<br />
прочитај у наставку поглавља.<br />
Којој групи инструмената припадају<br />
инструменти који током одломка изводе<br />
главну мелодију?<br />
Какви су динамика и темпо у овој нумери?<br />
Коло је назив за народну игру типичну за наше поднебље. Постоје различите врсте<br />
кола, зависно од садржаја, намене, облика, извођача, начина извођења итд.<br />
Скоч’, коло, да скочимо<br />
народна са Косова<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
72<br />
Основни облик кола је круг, који<br />
је најчешће затворен, а може бити<br />
и отворен. Број играчица и играча<br />
није одређен. Кораци и фигуре су<br />
многобројни и различити, зависно од<br />
карактера игре. Најчешће се игра уз<br />
песму, пратњу народног инструмента<br />
или народног оркестра, а ређе без<br />
пратње.<br />
Године 2014. око 12.000 људи играло је коло у Новом Саду, како би<br />
оборили светски рекорд у масoвности извођења ове народне игре.
Ја сам Стеван Стојановић<br />
Мокрањац (1856–1914),<br />
најпознатији српски<br />
композитор. Био сам<br />
и диригент и музички<br />
педагог. Моја најзначајнија<br />
дела су руковети, њих<br />
петнаест. Руковети су<br />
дела писана за хор која се<br />
састоје из више песама,<br />
инспирисаних народном<br />
музиком.<br />
Осма руковет<br />
IV песма<br />
Стеван Стојановић Мокрањац<br />
Какво расположење доноси ова нумера?<br />
Ову руковет чине песме са Косова. Састоји се из<br />
четири песме, а одломак који слушаш је последња,<br />
четврта песма ове руковети.<br />
p<br />
mf<br />
mp<br />
f<br />
CD3/13<br />
Да ли ову нумеру започињу мушки или женски<br />
гласови?<br />
Да ли се динамика мења током овог<br />
одломка? Какав је темпо у овом одломку?<br />
ИЗВО<br />
Е<br />
Е<br />
Научи да певаш одломак<br />
из Бранковог кола, компонованог<br />
према песми Бранка<br />
Радичевића Ђачки растанак,<br />
из 1844. године.<br />
Музички елементи<br />
Какви су<br />
мелодија и ритам<br />
у почетку ове<br />
песме, а какви у<br />
њеном наставку?<br />
Andante<br />
Коло<br />
(Б. Радичевиħ)<br />
Ј. Пачу<br />
виловито – живахно; плаховито – са пуно<br />
енергије; амо – овамо; скупа – заједно<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
73
Ја сам Љубица Марић<br />
(1909–2003). Била сам прва<br />
српска композиторка. За<br />
мене кажу да сам једна<br />
од најоригиналнијих и<br />
стваралачки најснажнијих<br />
личности међу српским<br />
композиторкама и<br />
композиторима. Бранково<br />
коло компоновала сам 1947.<br />
године, у част великом<br />
песнику Бранку Радичевићу.<br />
Бранково коло<br />
CD3/14<br />
Љубица Марић<br />
Какво расположење доноси ово дело на<br />
свом почетку, а какво у другом делу? На<br />
коју композицију из поглавља о музици<br />
праисторије те подсећа други део ове<br />
нумере?<br />
Љубица Марић је пошла од популарног<br />
Бранковог кола за хор (знаш да га певаш),<br />
приређеног за клавир и направила сопствену<br />
„вишенационалну” музичку целину.<br />
Била је руковођена песниковом идејом<br />
о заједничком колу „блиских и сродних<br />
народа”, како је сама записала.<br />
p<br />
mf<br />
mp<br />
f<br />
Какви су темпо и динамика на<br />
почетку композиције и како се<br />
мењају током овог одломка?<br />
ИЗВО<br />
Е<br />
Научи да певаш и<br />
свираш једно народно<br />
коло. Обрати пажњу на<br />
ознаке за динамику.<br />
Е<br />
Осмисли и<br />
кораке за ову<br />
игру.<br />
СТВАРАЛАШТВО<br />
Девоjачко коло<br />
народна из Србије<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
74<br />
Ја их носим, па носим, јер се њима поносим.<br />
Ја ћу шишке носити да ћу хлеба просити.
Опера и балет<br />
У оквиру ове лекције слушаћемо и изводићемо игре<br />
које су део композиција које се изводе на сцени – опера и<br />
балета.<br />
Опера је музичко-сценско дело у којем извођачице и<br />
извођачи приказују драмску радњу певањем, уз пратњу<br />
оркестра. Текст опере назива се либрето. Често је у оперу<br />
укључена и уметност игре, у виду балета. Опера се изводи<br />
на сцени, с позоришним декором и костимима. Најчешће<br />
се изводи у зградама специјално пројектованим за ту намену<br />
– оперским кућама или позориштима.<br />
У Србији се опере изводе у<br />
позориштима прилагођеним овој<br />
намени – Народном позоришту<br />
у Београду, Српском народном<br />
позоришту у Новом Саду, Народном<br />
позоришту у Нишу и позоришту<br />
Мадленијанум у Земуну. Бонтон<br />
налаже да у позориште увек одлазимо<br />
уредни и пристојно обучени.<br />
Велика сала Народног позоришта у Београду<br />
Ја сам Петар Коњовић<br />
(1883–1970), српски<br />
композитор. Публика<br />
ме најбоље памти по<br />
опери Коштана из<br />
1931. године, коју сам<br />
написао инспирисан<br />
фолклором<br />
врањанског краја.<br />
Народно позориште у Нишу<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
75
Коштана<br />
Велика чочечка игра<br />
Петар Коњовић<br />
Какав је твој доживљај овог дела?<br />
CD3/15<br />
Оперу Коштана Коњовић је написао према<br />
истоименој драми српског књижевника Борисава<br />
Станковића из треће деценије XX века. Стојан, син<br />
богатог врањанског трговца, заљубљује се у кафанску<br />
певачицу, Ромкињу Коштану. Отац се најпре љути на<br />
њега, а потом и сам бива очаран њеном песмом и<br />
лепотом. Тако отац и син постају супарници. Слутећи<br />
несрећу, сеоски старешина наређује да Коштану<br />
удају за другог и да их пошаљу на село. Овај одломак<br />
приказује сцену у којој Стојанов отац долази у кафану<br />
и бива очаран музиком коју изводе Роми.<br />
Која група инструмената започиње ову нумеру,<br />
а која група се потом надовезује?<br />
p<br />
mf<br />
mp<br />
f<br />
Какав је темпо на почетку одломка и<br />
како се мења током нумере?<br />
Сцена из опере Коштана<br />
ИЗВО<br />
Уз помоћ<br />
наставнице или<br />
наставника научи да<br />
певаш по слуху Велику<br />
чочечку игру из опере<br />
Коштана.<br />
Е<br />
Е<br />
Велика чочечка игра<br />
П. Коњовић<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
фатише – ухватише<br />
чешму – чесму<br />
Осмисли и изведи<br />
пратњу уз певање<br />
на инструменту који<br />
започиње одслушану<br />
нумеру.<br />
СТВАРАЛАШТВО<br />
76
За разлику од опере, у балету се помоћу музике и игре (без певања) представља неки<br />
драмски садржај. Он се „прича” језиком балетских фигура и покрета.<br />
Порекло балета, као и опере, налазимо у примитивним магијским играма, ритуалним<br />
обредима старих цивилизација, као и у грчкој трагедији и комедији. Најпознатији композитор<br />
балета био је Петар Иљич Чајковски.<br />
Ја сам Петар Иљич<br />
Чајковски (1840–1893),<br />
најпознатији руски<br />
композитор и најпознатији<br />
композитор балета на свету.<br />
Управо дела тог жанра –<br />
Лабудово језеро, Успавана<br />
лепотица и Крцко Орашчић,<br />
уз неколико дела за<br />
оркестар, представљају моје<br />
најизвођеније композиције.<br />
Руски национални балет изводи<br />
Лабудово језеро у Кини.<br />
Најпознатији српски балет написао је композитор<br />
Стеван Христић. Његова Охридска легенда<br />
написана средином XX века једно је од најистакнутијих<br />
и најпопуларнијих дела српске музичке<br />
литературе. Слушали сте уводну музику за ти чин овог балета, а у наставку одслушајте и нај-<br />
четврпознатију<br />
нумеру под називом Грлица.<br />
Лабудово jезеро<br />
Игра малих лабудова<br />
Петар Иљич Чајковски<br />
Какво расположење доноси ово<br />
дело?<br />
Лабудово језеро је најпознатији балет на свету.<br />
Пронађи на интернету и одгледај овај одломак<br />
из балета. (Користи речи „Dance of the little<br />
swans” приликом претраге.) Он је захтеван<br />
за извођење јер балерине треба да изгледају<br />
идентично док изводе исте покрете.<br />
a<br />
b<br />
Да ли се неки део<br />
понавља? Каква је форма<br />
овог одломка?<br />
CD3/16<br />
Охридска легенда<br />
Грлица<br />
Стеван Христић<br />
Какав је твој доживљај ове<br />
композиције?<br />
У овом балету се приказује прича о Марку<br />
и Биљани који се воле, али Биљанини<br />
родитељи одлучују да је удају за другог<br />
младића. Међутим, Турци јаничари упадају<br />
на свадбу, убијају младожењу, а младу одводе<br />
у ропство. Марко одлучује да је ослободи.<br />
Уз помоћ прстена који је добио од виле, он<br />
претвара Биљану у грлицу (слушамо одломак<br />
из овог дела композиције), па уз помоћ мача<br />
успева да побегне. Враћа се у свој крај, али је<br />
тужан јер тамо не затиче Биљану. Ипак, бела<br />
грлица долеће и претвара се у Биљану.<br />
p<br />
mf<br />
mp<br />
f<br />
Који инструменти изводе главну<br />
мелодију ове композиције?<br />
CD3/17<br />
Опиши каква је динамика у овом делу.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
77
Гаjана<br />
Игра саб ама<br />
Арам Хачатурјан<br />
Какав је твој доживљај овог дела?<br />
CD3/18<br />
У својој најпознатијој композицији Игри<br />
сабљама, одломку из балета Гајана, јерменски<br />
композитор Арам Хачатурјан желео је да<br />
дочара ритуални ратни плес у коме играчи<br />
показују своје умеће играња уз коришћење<br />
сабљи. Као једна од најпопуларнијих<br />
мелодија XX века, Игра сабљама била је<br />
обрађивана на различите начине, а често<br />
је коришћена и у ТВ емисијама, серијама,<br />
филмовима и видео-играма.<br />
Сцена из балета Охридска легенда,<br />
Народно позориште у Београду, 1985,<br />
Позоришни музеј<br />
p<br />
mf<br />
mp<br />
f<br />
Који ударачки инструмент учествује<br />
у доношењу главне мелодије ове<br />
композиције?<br />
Какав је темпо? Да ли је динамика све<br />
време иста или се мења током дела?<br />
Примени и утврди своjа зна а<br />
ЗАДАТАК<br />
Повежи називе песама које си певала/певао с називима композиција у којима се појављују.<br />
Допиши имена композитора сваког од дела на предвиђеној линији.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Скоч’ коло<br />
Дивна, Дивна<br />
Друга балканска игра,<br />
Осма руковет,<br />
ПРИМЕРАК<br />
Биљана платно белеше<br />
Охридска легенда,<br />
РАЗМИСЛИ/Замисли<br />
Упореди наведене песме које си<br />
певала/певао са композицијама<br />
у којима се оне појављују. У којим<br />
композицијама су оне више а у<br />
којим мање измењене?<br />
Осмислите кораке<br />
за ваше разредно<br />
коло, уз песму из овог<br />
поглавља по избору.<br />
СТВАРАЛАШТВО<br />
78
ЗАДАТАК<br />
Испод се налазе два празна поља – једно у које треба да сместиш све појмове које смо<br />
спомињали везане за оперу и друго за појмове везане за балет. Препиши их на права места. Неки<br />
од појмова могу да се сместе у оба поља.<br />
либрето Лабудово језеро Коштана Охридска легенда певање покрет<br />
ОПЕРА<br />
БАЛЕТ<br />
Отпевај почетке неких од<br />
песама из овог поглавља без<br />
текста, на неутрални слог „ла”,<br />
а другарица или друг из клупе<br />
нека погађа о којим се песмама<br />
ради.<br />
за ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ<br />
Научи да свираш и певаш<br />
следећу песму. Покушај да се,<br />
попут композитора с почетка<br />
овог поглавља, „поиграш“ с<br />
њеном мелодијом и ритмом и<br />
изведеш неколико измењених<br />
верзија песме.<br />
за ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ<br />
Лепе ли су, нано, Гружанке девоjке<br />
Andante<br />
народна песма из Шумадије<br />
Оне носе, нано, јелек и опанке,<br />
Лепе ли су, нано, Гружанке сељанке.<br />
Кад коло заигра и фрула засвира,<br />
У колу је, нано, играти милина.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
79
Фолклорна музичка<br />
традициjа<br />
Упознајте Радојицу. Он<br />
дуго игра фолклор и<br />
водиће вас кроз свет<br />
традиције.<br />
У поглављу „Музика у праисторији” упознали<br />
смо се с настанком музике. Музика је од давнина<br />
пратила све сегменте живота људи.<br />
Сваки од народа има своју народну, традиционалну<br />
музику. У њу спада музика из давних времена,<br />
која је сачувана до данас – старија традиционална<br />
музика, као и музика новијег времена – новија традиционална<br />
музика. То је музика створена у народу,<br />
која се преносила из генерације у генерацију и<br />
чији је аутор непознат.<br />
Музику старијих времена одликују изражен ритам,<br />
као и нешто једноставнија мелодија.<br />
ПОДСЕТИ се<br />
Шта све спада у<br />
фолклорну традицију<br />
неког народа? Шта<br />
је то народна песма?<br />
Како се она преносила<br />
кроз генерације?<br />
Плес племена Чироки<br />
Потражи на сајту YouTube овај снимак користећи<br />
фразу „Cherokee Nation Tribal Dance”.<br />
Какав је твој доживљај овог дела?<br />
Ова нумера представља плес северноамеричких<br />
Индијанаца. Мушкарцима који изводе<br />
плес око глежњева су везани звончићи. Пошто<br />
све време изводе исти покрет ногама, понавља<br />
се и звук који производе звончићи. Костими<br />
које носе имају много трака и перја, које се<br />
покрећу током плеса.<br />
СТВАРАЛАШТВО<br />
Покушајте да заједно<br />
направите костиме за овај<br />
плес, изведете покрете<br />
и певате уз слушање<br />
овог снимка. Обратите<br />
пажњу на начин певања<br />
и расположење које<br />
изазива.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Колико има извођача? Која врста<br />
инструмената прати плес?<br />
Ко пева уз плес?<br />
80
Музика на води<br />
Вануату жена<br />
Потражи на сајту YouTube овај снимак користећи<br />
фразу „Vanuatu Women's Water Music”.<br />
ЗАДАТАК<br />
Потражи на интернету и<br />
снимке афричких племена како<br />
изводе музику, па разговарај с<br />
наставницом или наставником о<br />
томе каква је то музика. Покушај<br />
и да заједно с другарицама и<br />
друговима, уз музику, опонашаш<br />
њихово извођење певањем и<br />
ударањем о клупе, или бубњеве<br />
које направиш.<br />
Како се осећаш док слушаш ову<br />
нумеру? Какво расположење она<br />
доноси?<br />
Вануату је острво које се налази чак 1800<br />
километара источно од Аустралије. Жене<br />
овог народа су генерацијама преносиле<br />
с колена на колено своју традиционалну<br />
музику на води. Одслушајте ову нумеру, а<br />
потом потражите и снимак на интернету и<br />
одгледајте га.<br />
На чему музицирају жене, пратећи своју<br />
песму?<br />
Стара фолклорна<br />
музичка традициjа Србиjе<br />
У давна времена, у Србији се реч „музика” није користила у данашњем значењу, већ су<br />
за све музичке појаве коришћене речи „песма” и „свирка”.<br />
Реч музика користила се као назив за групу од неколико свирачица и свирача који<br />
музицирају заједно. Касније, с појавом хармонике, овај појам се употребљавао за овај<br />
инструмент. Хармоника је често називана „музике”, у множини, јер се својим богатим<br />
звуком разликовала од осталих народних инструмената.<br />
У оквиру српске народне музичке традиције песма је имала највећу важност.<br />
Песме су изводили и<br />
мушкарци и жене, док су<br />
на инструментима свирали<br />
углавном мушкарци. Песма<br />
је била део старих обреда,<br />
чије је извођење било<br />
од највећег значаја, док<br />
је свирка коришћена у<br />
тренуцима забаве.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
81
ЗАДАТАК<br />
Слушај пажљиво текст песме.<br />
Обрати пажњу на један део који<br />
се понавља у сваком стиху. Шта<br />
мислиш, која је била сврха певања<br />
ових песама?<br />
Песма је била повезана с радовима<br />
у пољу, са стоком и кућним пословима.<br />
Била је и део разних празновања, обележавања<br />
тренутака туге и радости.<br />
Песме су могле да се поделе на песме<br />
уз рад и песме уз празновања и свечаности.<br />
У песме уз рад спадају песме које су<br />
пратиле различите послове које су људи<br />
обављали: жетву – жетелачке, чување<br />
стоке – чобанске, плетење и везење<br />
– седелачке, обавезе везане за децу –<br />
успаванке и бројне друге.<br />
Крстоноши крста носе<br />
Потражи на сајту YouTube овај снимак користећи<br />
фразу „крстоноши Рибашевина” (ћирилицом).<br />
Какав је твој доживљај овог дела?<br />
Крстоношке песме певане су како би се<br />
призвала киша и плодна година.<br />
Ко изводи ову песму?<br />
Колико има извођача?<br />
ЗАДАТАК<br />
Упиши ознаке за<br />
динамику по жељи, тамо<br />
где недостају, водећи<br />
рачуна о карактеру песама.<br />
Поворка предвођена крстоношама<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ИЗВО<br />
Е<br />
ПРИМЕРАК<br />
Научи да певаш<br />
и свираш неке од<br />
старих српских<br />
народних песама које<br />
су се певале уз рад.<br />
Е<br />
Allegro<br />
Чобанска<br />
из Санџака<br />
82
Седелачка<br />
околина Копаоника<br />
Moderato<br />
Успаванка<br />
околина Ужица<br />
Љуља баба дијете,<br />
Што га не зовете,<br />
Ми смо га звали,<br />
Шећера му дали.<br />
даде – да<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
83
У песме уз празновање и свечаности спадају оне певане у оквиру верских празника.<br />
На пример, коледарске (везане за Божић), лазаричке (певане у Лазареву суботу пред<br />
Ускрс), ђурђевске (певане на Ђурђевдан), али и оне певане да би се обезбедили добри<br />
услови за живот и усеве – јеремијске (за растеривање змија око куће), додолске и крстоношке<br />
(за призивање кише). Додолске песме су изводиле младе девојке, а крстоношке<br />
најчешће мушкарци у поворци праћени свештеником. У ове песме спада и група обичаја<br />
везана за главне догађаје у људском животу – на пример сватовске (везане за свадбу) и<br />
тужбалице (везане за смрт).<br />
Свадбени обред је био веома сложен,<br />
састављен из мноштва догађаја, а<br />
један његов део задржао се у многим<br />
срединама и данас – просидба,<br />
„куповина” младе на дан венчања,<br />
стварање буке током проласка поворке<br />
кроз град, преношење младе преко<br />
прага. Један од старих обичаја везан за<br />
венчања у Србији подразумева кићење<br />
сватова рузмарином.<br />
ИЗВО<br />
Е<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Научи да певаш и<br />
свираш неке од старих<br />
српских народних<br />
песама које су се<br />
певале уз празновање и<br />
свечаности.<br />
Е<br />
Додолска<br />
Срем<br />
ПРИМЕРАК<br />
И облаци преко неба.<br />
Облак брже, а ми брже.<br />
Те ороси наше цвеће,<br />
Наше жито и пшеницу.<br />
84
Moderato<br />
Крстоноше крсти носе<br />
околина Лесковца<br />
Да нам удари ситна кишица, господе, боже, помилуј.<br />
Да нам роди нова пшеница, господе, боже, помилуј.<br />
Andante<br />
Сватовска<br />
околина Зајечара<br />
ниша се – нишани<br />
Лазаричка<br />
околина Сврљига<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
85
Новиjа фолклорна музичка<br />
традициjа Србиjе<br />
Новијим песмама се у народу сматрају оне које су<br />
инспирисане великим историјским тренуцима – ратовима,<br />
борбама, револуцијама, али и темама из свакодневног<br />
живота. Песме које припадају нешто новијој традицији су<br />
мелодичније и познатије – неке од њих си сигурно чула/чуо<br />
и раније.<br />
И<br />
ИЗВО<br />
Научи да певаш<br />
и свираш песме<br />
новије фолклорне<br />
музичке традиције.<br />
Е<br />
Е<br />
’Аjде, Jанo<br />
народна из Србије<br />
’<br />
’ ’<br />
’Ајде, Јано, коња да продамо.<br />
’Ајде, Јано, ’ајде, душо, коња да продамо.<br />
’Ајде, Јано, кућу да продамо.<br />
’Ајде, Јано, ’ајде, душо, кућу да продамо.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Да продамо, само да играмо,<br />
Да продамо, Јано, душо, само да играмо<br />
Да продамо, само да играмо.<br />
Да продамо, Јано, душо, само да играмо.<br />
ПРИМЕРАК<br />
Дед’ поиграj, медо<br />
народна из Србије<br />
86
Виш ичица род родила<br />
народна из Србије<br />
Од рода се саломила.<br />
Нема вишњу коj да бере.<br />
Само момче и девојче.<br />
Ако желиш, покушај<br />
да одредиш која је од<br />
ових песама у дуру, а<br />
која у молу.<br />
за ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ<br />
У српској традицији постоји и<br />
инструментална музика, такозвано<br />
свирање. Један од најстаријих и<br />
најзаступљенијих инструмената је<br />
фрула (свирала). Она се прави од<br />
разних врста дрвета, најчешће од<br />
шљиве и дрена јер се лако буше.<br />
Прављењем и свирањем на фрули<br />
чобани су прекраћивали време док су<br />
чували стоку.<br />
Шумадиjско коло<br />
Какав је твој доживљај ове нумере?<br />
Нумеру коју слушаш изводи Сава Јеремић,<br />
један од познатих фрулаша из Србије. Осим<br />
на соло фрули, кола се често изводе на<br />
фрули уз пратњу народног оркестра, у коме<br />
се поред дувачких инструмената најчешће<br />
налазе гудачи и хармонике.<br />
p<br />
mf<br />
mp<br />
f<br />
CD3/19<br />
Какви су темпо и динамика у овој<br />
нумери?<br />
Староградска музика<br />
ИЗВО<br />
Е<br />
Народне песме се углавном везују за сеоску средину, а на<br />
сличан начин су у граду настале градске народне песме, познате<br />
под називом староградске песме. Староградска музика је<br />
спој традиционалне народне музике и забавне, која је почетком<br />
XX века у Србију почела да допире са Запада.<br />
Научи да певаш<br />
и свираш две<br />
староградске<br />
песме.<br />
Е<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
87
Пред Сенкином куħом<br />
староградска песма<br />
Крај Сенкине куће, нане, вода тече,<br />
Ту пролазим свако вече.<br />
Дигни очи, Сенко, мори, погледај ме,<br />
Скрши веђе, намиг’ на ме.<br />
нане – бако, мајко; суђеница – она која је предодређена да му буде жена;<br />
веђе – обрве; намиг’ – намигни<br />
Ти jедина<br />
(В. Живковиħ)<br />
староградска из Војводине<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Зашто си ме очарала,<br />
посред срца убила?<br />
Зашто си ми мрежу плела,<br />
кад ме ниси волела?<br />
А и ти ме изневери,<br />
невера ме твоја кле,<br />
а сад гледаш хладнокрвно<br />
где надежда моја мре.<br />
88<br />
красом – лeпотом; надежда – нада; кле – проклиње, позива да се догоди нешто лоше
Примени и утврди своjа зна а<br />
ЗАДАТАК<br />
Упиши у одговарајућа поља врсте народних песама којих се сећаш.<br />
Врсте песама уз рад<br />
Врсте песама уз празновање и свечаности<br />
Поделите се у две групе. Једна група може да<br />
се окупи на „седељци” и заједно направи неку<br />
декорацију за учионицу. На интернету постоје бројне<br />
идеје за „уради сам” пројекте – можеш их пронаћи<br />
користећи скраћеницу „DIY” (do it yourself – уради сам), па<br />
искористите неку од њих. Док будете правили декорацију,<br />
пробајте да смислите своју седелачку песму, сличну<br />
онима које сте певали и слушали. Она може описивати<br />
ваш заједнички рад, ваша осећања, или нешто слично.<br />
Друга група деце треба заједно да окачи/постави<br />
направљене декорације и покуша да осмисли<br />
песму која ће пратити њихов рад.<br />
за ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ<br />
СТВАРАЛАШТВО<br />
Осмислите<br />
и изведите<br />
покрете уз<br />
одабране песме<br />
из поглавља.<br />
ЗАДАТАК<br />
Направите картице<br />
на којима ћете<br />
нацртати симболе за<br />
сваку од научених<br />
песама из лекција о<br />
новијој традицији и<br />
староградским песмама.<br />
На пример, за песму<br />
Вишњичица род родила то<br />
могу бити две вишње, за<br />
песму Ти једина број један<br />
и слично. Наставница или<br />
наставник ће свирати<br />
песме, а када препознате<br />
о којој је реч, подигните<br />
картицу која означава<br />
песму.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
89
убав jе то!<br />
Упознајте Љубицу. Она<br />
ће вас водити кроз<br />
приче о љубави.<br />
РАЗМИСЛИ/Замисли<br />
Како би се некоме могло објаснити шта је то<br />
љубав? Да ли си некада била/био заљубљена/<br />
заљубљен? Какве још врсте љубави постоје,<br />
поред романтичне љубави између двоје људи?<br />
Као што је љубав данас главна тема у популарној музици, и композиторкама и<br />
композиторима ранијих епоха је веома често служила као тема и као инспирација. У овом<br />
поглављу слушаћемо и изводићемо дела која славе љубав, али не само ону романтичну,<br />
већ и љубав унутар породице, према пријатељима и домовини.<br />
То су срца два<br />
ПОДСЕТИ се<br />
Отпевај неке<br />
љубавне песме<br />
које знаш.<br />
Љубав као тема најлакше је уочљива<br />
у делима где се наслућује на<br />
основу њиховог наслова, као што су<br />
Ромео и Јулија или Тристан и Изолда.<br />
Многе композиције су инспирисане<br />
срећном или неоствареном љубављу,<br />
а још више има оних за које<br />
само можемо да наслутимо да су настале<br />
инспирисане овим осећањем.<br />
Ја сам Рихард Вагнер (1813–1883),<br />
немачки композитор, један од<br />
најзначајнијих и најутицајнијих<br />
музичких стваралаца XIX века.<br />
За све своје опере писао сам<br />
текст (либрета), јер сам веровао у<br />
„свеукупну уметност” – да је опера<br />
најсавршенији облик уметничког<br />
израза пошто обухвата све остале<br />
гране уметности.<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
90
ЗАДАТАК<br />
Док слушате следећи<br />
одломак, пратите<br />
дијалог између Венере и<br />
Танхојзера.<br />
Неверни човече! Авај! Шта<br />
то говориш? Усуђујеш се да<br />
презреш моју љубав? Славио си<br />
је, а сад би да побегнеш од ње?<br />
Танхоjзер<br />
У Венерином брду<br />
Рихард Вагнер<br />
CD3/20<br />
Ох, дивнa богињo, не љути се на<br />
мене!<br />
Смучио ти се мој шарм?<br />
Какав је твој доживљај ове нумере?<br />
Витез Танхојзер заљубљује се у богињу<br />
љубави и повлачи се у њен подземни свет.<br />
У овом одломку чујемо страствени дијалог<br />
између њих двоје, пошто јој он саопшти да<br />
жели да се врати међу људе, у природу, и да<br />
је напушта.<br />
Твој неодољиви шарм је оно од<br />
чега бежим!<br />
Тешко теби, издајице!<br />
Лицемеру! Незахвални човече!<br />
Нећу те пустити да идеш! Не<br />
можеш отићи од мене!<br />
p<br />
mf<br />
mp<br />
f<br />
Каква је динамика у овом<br />
одломку?<br />
Никада моја љубав није била<br />
већа, никада искренија него<br />
сада, кадa морам да бежим од<br />
тебе заувек!<br />
ИЗВО Е<br />
Е<br />
На часовима српског језика читала/<br />
читао си песму Певам дању, певам ноћу,<br />
коју је Бранко Радичевић написао Мини<br />
Караџић, ћерки Вука Стефановића<br />
Караџића, у коју је био заљубљен.<br />
Пронађи на интернету ову песму у<br />
извођењу популарног поп певача<br />
Здравка Чолића и научи да је певаш.<br />
Потруди се да пронађеш још једну песму<br />
обрађену на настави српског језика, а<br />
отпевао ју је овај исти певач.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
91
Певам да у, певам ноħу<br />
(Б. Радичевиħ)<br />
К. Ковач<br />
,<br />
,<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Ја сам Јоханес Брамс<br />
(1833–1897), немачки<br />
композитор. За разлику<br />
од Вагнера, ја нисам<br />
написао ниједну оперу,<br />
али сам зато чувен по<br />
својим симфонијама. Веома<br />
је познато и моје дело<br />
Мађарске игре, које сам<br />
написао за клавир у четири<br />
руке, а онда их прерадио и<br />
за соло клавир.<br />
У првом такту четвртог<br />
реда ове композиције налази<br />
се ознака , која се зове<br />
корона. То је знак за слободно<br />
продужење ноте или паузе, најчешће<br />
за њену половину.<br />
ПРИМЕРАК<br />
92
Треħа симфониjа<br />
III став<br />
Јоханес Брамс<br />
CD3/21<br />
Какво расположење доноси ово дело?<br />
За разлику од, на пример, Прве симфоније,<br />
коју је писао двадесет година, Брамс је ово<br />
дело написао у једном даху. Музика из овог<br />
дела послужила је као инспирација многим<br />
композиторкама и композиторима популарне<br />
музике.<br />
Да ли је и овде присутан музички дијалог?<br />
Које инструменте за њега користи Брамс?<br />
Осмисли и<br />
кореографију<br />
за ову песму.<br />
СТВАРАЛАШТВО<br />
Е ИЗВО ЗАДАТАК<br />
Пронађи на интернету и<br />
одслушај следеће нумере<br />
инспирисане Брамсовом<br />
трећом симфонијом:<br />
Сантана – Love of my life,<br />
Џејн Биркин – Baby love in<br />
Babylon, Френк Синатрa –<br />
Take my love. Која од ових<br />
песама ти се највише<br />
допала и зашто?<br />
Е<br />
Научи да певаш и<br />
једну народну љубавну<br />
песму. Изведите је<br />
заједно – закључите на<br />
основу текста ко пева<br />
песму у ком делу.<br />
Русе косе, цуро, имаш<br />
народна песма<br />
Чарне очи, цуро, имаш, жалиш ли ги ти?<br />
Аман, да ги жалам не би ти ги дала<br />
да ги пијеш ти.<br />
Медна уста, цуро, имаш, жалиш ли ги ти?<br />
Аман да ги жалам не би ти ги дала<br />
да ги љубиш ти.<br />
Народне песме често имају више различитих верзија. На CD-у се налази верзија песме<br />
која се разликује у односу на овај нотни запис – она је у другом тоналитету, а присутне су<br />
и мање разлике у мелодији, ритму и тексту.<br />
русе – светле, риђе;<br />
ги – их<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
93
Љубав као тема је посебно заступљена<br />
у оквиру различитих жанрова популарне<br />
музике.<br />
сазнаj ВИШЕ<br />
Ако будеш у прилици, одгледај<br />
документарни филм Чија је ово<br />
песма бугарске ауторке Аделе<br />
Пееве. Она на филмско платно<br />
преноси причу о мелодији песме<br />
која је присутна у традицијама<br />
многих балканских народа. У<br />
Србији је то песма Русе косе, цуро,<br />
имаш, коју си научила/научио да<br />
певаш.<br />
ЗАДАТАК<br />
Направите мали разредни списак<br />
омиљених љубавних песама које<br />
припадају популарној музици и<br />
изаберите једну коју ћете заједно<br />
научити да певате.<br />
ИЗВО<br />
Е<br />
Кога волим jош<br />
Научи да певаш<br />
и свираш песме<br />
о пријатељству и<br />
породици.<br />
Е<br />
Осим партнерске љубави, пријатељска љубав и љубав<br />
према породици су такође важан део наших живота.<br />
У свету постоjи jедно царство<br />
(Т. Маравиħ)<br />
М. Живановић<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
Тамо су куће од чоколаде,<br />
прозори су од мармеладе,<br />
тамо свако ради оно шта хоће,<br />
тамо расте свако воће.<br />
94<br />
94
Лако jе теби<br />
(М. Антиħ)<br />
М. Соколовић Игњачевић<br />
ИЗВО<br />
Е<br />
Е<br />
Љубав према домовини такође је део наших<br />
живота и честа инспирација уметницама и<br />
уметницима. Песму Домовина читала/читао си<br />
на часовима српског језика, а сада научи и да је<br />
певаш. Мале измене у тексту направљене су због<br />
уклапања с мелодијом.<br />
Andante<br />
Домовина<br />
(Д. Васи ев)<br />
Г. Грујић<br />
свеле – увеле, осушиле се<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
95
ПОДСЕТИ се<br />
ЗАДАТАК<br />
Које типове<br />
молске лествице<br />
препознајеш у песми<br />
Домовина?<br />
Сети се још неких<br />
песама из претходних<br />
разреда које имају<br />
за тему љубав према<br />
домовини и отпевај их.<br />
ИЗВО<br />
Е<br />
Научи да певаш<br />
главну тему<br />
композиције.<br />
Е<br />
Влтава<br />
Беджих Сметана<br />
Какав је твој доживљај ове<br />
композиције?<br />
Опиши мелодију на почетку, када<br />
дочарава потоке, и касније, када се<br />
потоци спајају у реку.<br />
Коју удараљку препознајеш<br />
у овом нумери? Која група<br />
инструмената изводи главну<br />
мелодију (након увода) у<br />
овој композицији?<br />
CD3/22<br />
Љубав према својој земљи чешки<br />
композитор Беджих Сметана изразио<br />
је у својој најпознатијој оркестарској<br />
композицији. У њој је приказана река Влтава<br />
од извора у чешким планинама, преко тока<br />
кроз села и главни град Праг, до ушћа. У овом<br />
одломку музиком су приказана два потока<br />
која се спајају и граде речни ток Влтаве.<br />
Влтава<br />
Б. Сметана<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
96
ИЗВО<br />
Е<br />
За крај, научи<br />
да певаш и једну<br />
белгијску песму о<br />
љубави.<br />
Е<br />
СТВАРАЛАШТВО<br />
Осмисли и<br />
покрете које<br />
ћеш изводити уз<br />
певање.<br />
Нек свуд<br />
убав сjа<br />
из Белгије<br />
Због ње ћу бити витез чак,<br />
што руши бедем јак између људи,<br />
јер љубав ствара бољи сан<br />
и рађа лепши дан, ствара бољи свет.<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
97
Примени и утврди своjа зна а<br />
ЗАДАТАК<br />
Направи картице са именима<br />
композитора и играј се игре<br />
препознавања композиција које си<br />
слушала/слушао у овом поглављу,<br />
према почецима.<br />
РАЗМИСЛИ/Замисли<br />
Које од нумера из овог<br />
поглавља почињу предтактом<br />
или узмахом?<br />
Да ли си некада писала/писао<br />
љубавне стихове? Покушај да<br />
осмислиш мелодију за одломак из<br />
песме Добрице Ерића.<br />
Током компоновања, користи се<br />
својим гласом и металофоном.<br />
СТВАРАЛАШТВО<br />
Није она једина на свету<br />
Ја тугујем и шта је ту смешно,<br />
Заљубих се прво па погрешно.<br />
Није мени што ми душа пати,<br />
Већ што она неће да ме схвати.<br />
Рекао сам брези и тополи<br />
Да је она најлепша у школи.<br />
Сад ћу рећи сваком пољском цвету:<br />
Није она једина на свету!<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Покушај да запишеш<br />
своју композицију у<br />
нотни систем испод, уз<br />
помоћ наставнице или<br />
наставника.<br />
за ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ<br />
ПРИМЕРАК<br />
98
Прилог<br />
<br />
4 Свечано<br />
<br />
<br />
<br />
У <br />
<br />
<br />
<br />
<br />
срп<br />
<br />
<br />
<br />
Та мо<br />
<br />
<br />
<br />
ске<br />
вен<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
скли кни мо сљу ба вљу<br />
цр<br />
ци,<br />
<br />
кве<br />
<br />
та<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
и<br />
Химна Светом Сави<br />
мо<br />
<br />
шко<br />
<br />
<br />
сла<br />
<br />
<br />
ле<br />
<br />
ва,<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
Пој те му, Ср би, пе сму и у трој те!<br />
<br />
све<br />
где<br />
све ти те љу Са ви,<br />
ти<br />
наш<br />
тељ<br />
срп -<br />
ски<br />
ској<br />
па<br />
гла<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
К. Станковић<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
стир Са<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
ви.<br />
<br />
ва.<br />
<br />
Да се српска сва срца<br />
с тобом уједине,<br />
сунце мира, љубави,<br />
да нам свима сине,<br />
Да живимо сви у слози,<br />
Свети Саво, ти помози.<br />
Почуј глас свог рода,<br />
српскога народа!<br />
Фреска са представом Светог<br />
Саве из Краљеве цркве у<br />
манастиру Студеница<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
99
Свечано<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
Бо же прав де, што<br />
<br />
ти спа се од<br />
<br />
<br />
4 <br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
на ше гла се и од сад нам бу ди спас. Моћ ном ру ком во ди, бра ни<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
бу дућ но сти срп ске<br />
брод,<br />
Бо же спа си,Бо же хра ни, срп ске зе<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
срп ски род! Ср би ју<br />
Боже правде<br />
(J. ор евиħ)<br />
намБо<br />
про<br />
па сти до сад нас,<br />
чуј и од сад<br />
же бра ни, мо ли ти се сав наш род.<br />
Д. Јенко<br />
<br />
мље,<br />
<br />
Боже правде, ти што спасе<br />
од пропасти досад нас,<br />
чуј и одсад наше гласе<br />
и од сад нам буди спас.<br />
Нек на српској блиста грани<br />
братске слоге златан плод,<br />
Боже спаси, Боже храни<br />
српске земље, српски род!<br />
Из мрачнога сину гроба<br />
српске славе нови сјај<br />
настало је ново доба<br />
нову срећу, Боже дај!<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Моћном руком води, брани<br />
будућности српске брод,<br />
Боже спаси, Боже храни,<br />
српске земље, српски род!<br />
Нек на српско ведро чело<br />
твог не падне гнева гром<br />
Благослови Србу село<br />
поље, њиву, град и дом!<br />
Отаџбину српску брани<br />
пет вековне борбе плод<br />
Боже спаси, Боже брани<br />
моли ти се српски род!<br />
ПРИМЕРАК<br />
Сложи српску браћу драгу<br />
на свак дичан славан рад,<br />
слога биће пораз врагу<br />
а најјачи српству град.<br />
Кад наступе борбе дани<br />
к победи му води ход<br />
Боже спаси, Боже храни<br />
српске земље, српски род!<br />
100
Вежбе<br />
Вежбе 1<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
101
Вежбе 2<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
102
Композиторке и композитори<br />
С. Ст. Мокрањац<br />
Петар Коњовић<br />
Стеван Христић<br />
Марко Тајчевић<br />
Љубица Марић<br />
1650 1700<br />
1750<br />
1800<br />
1850<br />
1900<br />
1950<br />
2000<br />
Антонио Вивалди<br />
В. А. Моцарт<br />
Лудвиг ван Бетовен<br />
Ђоакино Росини<br />
Рихард Вагнер<br />
Беджих Сметана<br />
Јоханес Брамс<br />
Антонио Вивалди<br />
(1678–1741)<br />
Рихард Вагнер<br />
(1813–1883)<br />
Петар И. Чајковски<br />
(1840–1893)<br />
Бела Барток<br />
(1881–1945)<br />
Астор Пјацола<br />
(1921–1992)<br />
Волфганг Амадеус<br />
Моцарт (1756–1791)<br />
Беджих Сметана<br />
(1824–1884)<br />
Клод Дебиси<br />
(1862–1918)<br />
Игор Стравински<br />
(1882–1971)<br />
Стеван Стојановић<br />
Мокрањац<br />
(1856–1914)<br />
Лудвиг ван Бетовен<br />
(1770–1827)<br />
Јоханес Брамс<br />
(1833–1897)<br />
Рихард Штраус<br />
(1864–1949)<br />
Kaрл Орф<br />
(1895–1982)<br />
Петар Коњовић<br />
(1883–1970)<br />
Ђоакино Росини<br />
(1792–1868)<br />
Едвард Григ<br />
(1843–1907)<br />
Морис Равел<br />
(1875–1937)<br />
Арам Хачатурјан<br />
(1903–1978)<br />
Стеван Христић<br />
(1885–1958)<br />
Едвард Григ<br />
Петар Иљич Чајковски<br />
Клод Дебиси<br />
Рихард Штраус<br />
Морис Равел<br />
Бела Барток<br />
Игор Стравински<br />
Kaрл Орф<br />
Марко Тајчевић<br />
(1900–1984)<br />
Љубица Марић<br />
(1909–2003)<br />
Арам Хачатурјан<br />
Астор Пјацола<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.
Композициjе за пева е (CD 1)<br />
1. Инструменти, М. Соколовић Игњачевић<br />
2. Удараљке, М. Соколовић Игњачевић<br />
3. Динг, донг, Карл Орф<br />
4. Пролећно јутро у шуми, музика:<br />
М. Соколовић Игњачевић, текст: М. Тешић<br />
5. Сваки дан се сунце рађа, музика: А. Кораћ,<br />
текст: Љ. Ршумовић<br />
6. Сумрак, Л. В. Бетовен<br />
7. Све је пошло наопачке, музика: M. Илић<br />
Бели, текст: Д. Радовић, А. Поповић Жак<br />
8. Сад зиме више нема, из Италије<br />
9. Пролеће у шуми, из Финске<br />
10. Буђење раног пролећа, М. Бајагић Бајага<br />
11. Јул, музика: М. Соколовић Игњачевић,<br />
текст: Д. Ерић<br />
12. Где је онај цветак жути, Ђ. Б. Перголези<br />
13. Покошена ливада, музика: М. Соколовић<br />
Игњачевић, текст: Д. Максимовић<br />
14. Шума на киши, музика: Д. Деспић, текст:<br />
Р. Симовић<br />
15. Дивна, Дивна, народна из Шумадије<br />
16. Биљана платно белеше, народна из<br />
Македоније<br />
17. Скоч’ коло, да скочимо, народна са Косова<br />
18. Коло, музика: Ј. Пачу, текст: Б. Радичевић<br />
19. Девојачко коло, народна из Србије<br />
20. Чобанска песма, народна песма, Санџак<br />
21. Седелачка песма, народна песма, околина<br />
Копаоника<br />
22. Успаванка, народна песма, околина Ужица<br />
23. Додолска песма, народна песма, Eрдевик,<br />
Срем<br />
24. Крстоноше крсти носе, народна песма<br />
25. Сватовска, народна песма, околина<br />
Зајечара<br />
26. Лазаричка, народна песма, околина<br />
Сврљига<br />
27. , Aјде, Јано, народна из Србије<br />
28. Дед’ поиграј медо, народна из Србије<br />
29. Вишњичица род родила, народна из Србије<br />
30. Пред Сенкином кућом, староградска песма<br />
из Србије<br />
31. Tи једина, народна из Војводине, текст:<br />
В. Живковић<br />
32. Русе косе, цуро, имаш, народна песма<br />
33. У свету постоји једно царство, музика:<br />
М. Живановић, текст: Т. Маравић<br />
34. Лако је теби, музика: М. Соколовић<br />
Игњачевић, текст: М. Антић<br />
35. Домовина, музика: Г. Грујић, текст:<br />
Д. Васиљев<br />
36. Нек свуд љубав сја, из Белгије<br />
37. Химна Светом Сави, текст и музика:<br />
К. Станковић<br />
38. Боже правде, текст: Ј. Ђорђевић, музика:<br />
Д. Јенко<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
Композициjе за слуша е (CD 2)<br />
ПРИМЕРАК<br />
1. Афрички бубњеви (Kwasa), одломак<br />
2. Посвећење пролећа – одломак с почетка<br />
балета, И. Стравински<br />
3. Allegro Barbaro, одломак, Б. Барток<br />
4. Хуритска химна, одломак<br />
5. Музицирање на лири, Наусикајина песма,<br />
Л. Д. Кобли<br />
6. Музицирање на аулосу, С. Хејгел<br />
7. Музицирање на лири уз певање – Химна<br />
звездама, М. Ливи<br />
8. Спартак – Адађо, одломак, А. Хачатурјан<br />
9. Орфеј и Еуридика, почетак другог чина,<br />
одломак, К. В. Глук<br />
10. Татин музичар, музика: А. Кораћ, текст:<br />
Д. Патаковић<br />
11. Удараљке с неодређеном висином тона<br />
12. Густа ми магла паднала, народна песма<br />
13. Цица из Гривца, Рокенрол за децу, музика:<br />
З. Рамбосек, текст: Д. Ерић<br />
14. Удараљке са одређеном висином тона<br />
15. Балет Крцко Орашчић – Плес шећерне виле,<br />
одломак, П. И. Чајковски<br />
16. Ноћни клуб 1960, за маримбу и вибрафон,<br />
одломак, А. Пјацола<br />
17. Музика за децу, Седам кратких комада за<br />
два ксилофона, Комад број 1, Allegro,<br />
Г. Китман<br />
18. Пер Гинт – Јутро, одломак, Е. Григ<br />
19. Тако је говорио Заратустра – Излазак сунца,<br />
Р. Штраус<br />
20. Балет Дафнис и Клое – Свитање, одломак,<br />
М. Равел<br />
21. Месечина, одломак, аутор и извођач:<br />
Б. Дугић<br />
104
Композициjе за слуша е (CD 3)<br />
1. Месечева соната, одломак, Л. В. Бетовен<br />
2. Месечина (Clair de Lune), одломак, К. Дебиси<br />
3. Четири годишња доба – Јесен, одломак,<br />
А. Вивалди<br />
4. Четири годишња доба – Зима, одломак,<br />
А. Вивалди<br />
5. Вожња санкама, Немачки плес бр. 3,<br />
В. А. Моцарт<br />
6. Четири годишња доба – Пролеће, одломак,<br />
А. Вивалди<br />
7. Пролећу, одломак, Е. Григ<br />
8. Четири годишња доба – Лето, одломак,<br />
А. Вивалди<br />
9. Шеста (Пасторална) симфонија, IV став,<br />
одломак, Л. В. Бетовен<br />
10. Увертира Виљем Тел – пасторална сцена,<br />
одломак, Ђ. Росини<br />
11. Седам балканских игара – Игра бр. 2,<br />
М. Тајчевић<br />
12. Балет Охридска легенда – увод у IV чин<br />
балета, одломак, С. Христић<br />
13. Осма руковет, одломак, С. Ст. Мокрањац<br />
14. Бранково коло, одломак, Љ. Марић<br />
15. Опера Коштана – Велика чочечка игра,<br />
одломак, П. Коњовић<br />
16. Балет Лабудово језеро – Игра малих<br />
лабудова, П. И. Чајковски<br />
17. Балет Охридска легенда – Грлица, одломак,<br />
С. Христић<br />
18. Игра сабљама, одломак из IV чина балета<br />
Гајана, А. Хачатурјан<br />
19. Коло из Шумадије, народно коло<br />
20. Танхојзер – први чин, друга сцена<br />
У Венерином брду, одломак, Р. Вагнер<br />
21. Симфонија бр. 3 – трећи став, одломак,<br />
Ј. Брамс<br />
22. Влтава, одломак, Б. Сметана<br />
Композициjе за слуша<br />
е (YouTube.com)<br />
Извођење на бубњевима („Drum Circle in<br />
Cherokee NC”)<br />
Песма Навахо Индијанаца („Navaho Yeibichai<br />
Tribe”)<br />
Музицирање на флаути од кости лабуда<br />
(„Paleolithic Flute Geisenklоsterle Seeberger”)<br />
Висока планина и брза река („High Mountain<br />
Flowing Water”)<br />
Индијска музика изведена на вини („Traditional<br />
Indian Music Veena”)<br />
Сикилов епитаф („Seikilos Epitaph”)<br />
Музицирање на хидраулосу („Hydraulis from<br />
Aquincum”)<br />
Плес племена Чироки („Cherokee Nation Tribal<br />
Dance”)<br />
Музика на води Вануату жена („Vanuatu<br />
Women's Water Music”)<br />
Крстоноши крста носе („крстоноши<br />
Рибашевина“)<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
105
Музички речник<br />
аулос – најпопуларнији дувачки инструмент у старој Грчкој<br />
балет – музичко-сценски облик са уметничком игром и музиком које су међусобно тесно<br />
повезане<br />
боја (тона) – карактеристика по којој распознајемо ко изводи поједине тонове (ако исту<br />
мелодију, на пример, одсвирају два или три различита инструмента, један за другим, лако ћемо<br />
их препознати по боји тона)<br />
грчка трагедија – позоришни жанр настао у античкој Грчкој који је своју највећу популарност<br />
стекао у V веку пре н. е.; касније је послужио као основа за настанак опере<br />
динамика – јачина извођења композиције<br />
додолске песме – песме за призивање кише (изводе их младе девојке)<br />
дур – лествица од осам тонова, са полустепенима између 3. и 4. и 7. и 1. ступња<br />
јединица бројања – ритмичка вредност која представља један потез приликом тактирања<br />
коло – назив за народну игру типичну за српско поднебље<br />
композиција – општи назив за музичко дело<br />
крстоношке песме – песме за призивање кише (најчешће их изводе мушкарци са свештеником)<br />
лазаричке песме – песме које се изводе на Лазареву суботу, односно осам дана пре Ускрса<br />
(изводи их група младих девојака)<br />
лествица – низ тонова поређаних један до другог по висини<br />
либрето – текст оперског дела<br />
лира – најпопуларнији жичани инструмент у старој Грчкој<br />
мелодија – низ тонова повезан у целину<br />
мол – лествица од осам тонова, може бити природна, хармонска и мелодијска. Природни мол<br />
има полустепене између 2. и 3. и 5. и 6. ступња, а хармонски између 2. и 3., 5. и 6., и 7. и 1. ступња<br />
опера – музичко-сценско дело у којем се драмска радња приказује кроз певање текста, уз<br />
пратњу оркестра (у оперу је често укључен и покрет, односно балет)<br />
оркестар – већа група свирача и/или свирачица на разним инструментима, који заједно свирају<br />
под вођством диригенткиње или диригента<br />
пентатонска лествица – лествица од пет тонова<br />
повисилица – музички знак помоћу ког се одређени тон повишава за полустепен<br />
полустепен – најмањи размак између два суседна тона у лествици<br />
предтакт – непотпун такт на почетку композиције чија је вредност једнака јединици бројања<br />
или већа од ње<br />
ритам – низање звукова (тонова) истог или различитог трајања<br />
разрешилица – музички знак помоћу ког се одређени тон „враћа” на своју првобитну висину,<br />
пошто је претходно био повишен или снижен<br />
симфонија – композиција од најчешће три или четири става за симфонијски оркестар<br />
снизилица – музички знак помоћу ког се одређени тон снижава за полустепен<br />
соната – композиција од најчешће три или четири става за соло инструмент, два или три<br />
инструмента<br />
ступањ – место тона у лествици<br />
такт – најмањи део композиције омеђен тактицама<br />
тактица (тактна црта) – усправна линија која одваја један такт од другог<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК<br />
106
тeмпо – брзина извођења композиције (може да буде спор, умерен и брз)<br />
тон – звук одређене висине, јачине, трајања и боје<br />
увертира – уводни став за музичко-сценска дела (оперу, балет), писан за оркестар<br />
узмах – непутпун такт на почетку композиције чија је вредност мања од јединице бројања<br />
фрула – једноставан дувачки народни инструмент, начињен од дрвета или трске<br />
хидраулос – римска претеча оргуља код које се ваздух у свирале пумпао помоћу притиска воде<br />
хор – група певачица и/или певача који певају заједно<br />
цео степен – најчешћи размак између два суседна тона у лествици (састоји се из два<br />
полустепена)<br />
челеста – инструмент с диркама, сличан малом клавиру (пијанину), у коме се уместо жица налазе<br />
челичне плочице<br />
чин – део сценског дела (опере, балета) који представља неку заокружену целину у оквиру<br />
читавог дела<br />
Литература<br />
1. Маринковић, С. (2008). Историја српске музике. Београд: Завод за <strong>уџбеник</strong>е и наставна средства<br />
2. Петровић, Р. (1989). Српска народна музика: Песма као израз народног музичког мишљења.<br />
Београд: САНУ, Музиколошки институт<br />
3. Abraham, Dž. (2001). Oksfordska istorija muzike I. Beograd: Clio<br />
4. Abraham, Dž. (2002). Oksfordska istorija muzike II. Beograd: Clio<br />
5. Andreis, J. (1951). Historija muzike I. Zagreb: Školska knjiga<br />
6. Saks, K. (1980). Muzika starog sveta na Istoku i Zapadu: uspon i razvoj. Beograd: Univerzitet umetnosti<br />
7. Štambuk, Z. (ur.) (1972). Enciklopedijski leksikon – Mozaik znanja: Muzička umetnost. Beograd: Interpres<br />
Овo je промотивни примерак који служи да се наставници упознају са садржајем и одаберу најквалитетније <strong>уџбеник</strong>е<br />
у складу са својим начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продаја.<br />
107
Захваљујемо наставницима који су, као евалуатори,<br />
допринели квалитету овог <strong>уџбеник</strong>а:<br />
Београд<br />
Александра Елезовић, ОШ „Стефан Дечански”<br />
Борис Коцијан, ОШ „Милан Ђ. Милићевић”<br />
Крагујевац<br />
Виолета Лукић, ОШ „Драгиша Михајловић”<br />
Ниш<br />
Марјана Митровић Степановић, ОШ „Мирослав Антић”<br />
Нови Сад<br />
Александра Авемариа, ОШ „Никола Тесла”<br />
ПРОМОТИВНИ<br />
ПРИМЕРАК