Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Уџбеник<br />
Зоран Б. Гаврић<br />
Драгица Миловановић<br />
СВЕТ<br />
ОКО НАС<br />
Уџбеник за 2. разред<br />
основне школе<br />
1. <strong>део</strong>
Зоран Б. Гаврић • Драгица Миловановић<br />
СВЕТ ОКО НАС<br />
Уџбеник за други разред основне школе<br />
1. <strong>део</strong>
СВЕТ ОКО НАС<br />
Уџбеник за други разред основне школе – 1. <strong>део</strong><br />
Прво издање<br />
Аутори: Зоран Б. Гаврић, Драгица Миловановић<br />
Илустрације: Владимир Винкић, Михаило Гачић, Алекса Јовановић, архива издавачке<br />
куће „<strong>Klett</strong>”, Shutterstock<br />
Фотографије: Shutterstock, Горан Сивачки<br />
Рецензенти: Татјана Филиповић, професор разредне <strong>нас</strong>таве, ОШ „Јосиф Панчић”,<br />
Београд<br />
Данијела Павловић, професор разредне <strong>нас</strong>таве, ОШ „Момчило<br />
Живојиновић”, Младеновац<br />
Данијела Пуђа, професор разредне <strong>нас</strong>таве, ОШ „Јован Стерија Поповић”,<br />
Вршац<br />
Сандра Мирчић, професор разредне <strong>нас</strong>таве, ОШ „Јосиф Панчић”, Београд<br />
Коректура: Драгана Радосављевић<br />
Графичко обликовање: „Total Idea”, Нови Сад<br />
Обликовање корица: „Total Idea”, Нови Сад<br />
CIP - Каталогизација у публикацији<br />
Народна библиотека Србије, Београд<br />
37.016:3/5(075.2)<br />
Издавач: Издавачка кућа „<strong>Klett</strong>” д.о.о.<br />
Маршала Бирјузова 3–5/IV, 11000 Београд<br />
Тел: 011/3348-384, факс: 011/3348-385<br />
office@klett.rs, www.klett.rs<br />
За издавача: Гордана Кнежевић Орлић<br />
Главни уредник: Александар Рајковић<br />
Руководилац пројекта: Јелена Павловић<br />
Штампа: Bulvest print AD, Бугарска<br />
Тираж: 12.000 примерака<br />
ГАВРИЋ, Зоран Б., 1969-<br />
<strong>Свет</strong> <strong>око</strong> <strong>нас</strong> : <strong>уџбеник</strong> за други разред<br />
основне школе. Део 1 / Зоран Б. Гаврић, Драгица<br />
Миловановић ; [илустрације Владимир Винкић,<br />
Михаило Гачић, Алекса Јовановић ; фотографије<br />
Горан Сивачки]. - 1. изд. - Београд : <strong>Klett</strong>, 2019<br />
(Бугарска : Bulvest print). - 101 стр. : илустр. ; 30 cm<br />
Тираж 12.000. - Прилози: стр. 95-101.<br />
ISBN 978-86-533-0270-2<br />
ISBN 978-86-533-0272-6 (низ)<br />
1. Миловановић, Драгица, 1960- [аутор]<br />
COBISS.SR-ID 277316108<br />
Министарство просвете, науке и технолошког развоја одобрило је издавање и употребу<br />
овог <strong>уџбеник</strong>а у другом разреду основне школе решењем број 650-02-00145/2019-07.<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског<br />
дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући фот<strong>око</strong>пирање, штампање, чување у електронском<br />
облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу<br />
индивидуални приступ делу са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено<br />
коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.<br />
©<strong>Klett</strong>, 2019.<br />
ISBN 978-86-533-0270-2<br />
ISBN за низ 978-86-533-0272-6
Драги ученици,<br />
Пред вама се налази први <strong>део</strong> <strong>уџбеник</strong>а за предмет <strong>Свет</strong> <strong>око</strong> <strong>нас</strong>.<br />
О свету сте сазнали понешто пре поласка у школу и т<strong>око</strong>м првог разреда,<br />
а ова књига ће вам помоћи да своја знања проширите.<br />
Упознаћете боље своје окружење и научићете да се у њему сналазите.<br />
Проширићете своја знања о кретању у простору и времену.<br />
Пажљиво посматрајте слике, читајте текстове, истражујте, изводите<br />
огледе, бележите, одговарајте на питања и размишљајте.<br />
Желимо вам много среће у раду!<br />
Аутори
Садржај<br />
ДРУГИ И ЈА<br />
Групе људи ..............................................................8<br />
Права и обавезе .........................................................10<br />
Сарађујемо у школи .....................................................12<br />
Договарамо се ..........................................................14<br />
Рођаци ..................................................................16<br />
Породични празници ...................................................18<br />
Научили смо – Други и ја ................................................20<br />
Сад знам ................................................................22<br />
Тест – Други и ја .........................................................23<br />
КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />
Симболи Републике Србије .............................................26<br />
Насеља ..................................................................28<br />
Важни објекти у <strong>нас</strong>ељу .................................................32<br />
Заједнички живот у <strong>нас</strong>ељу .............................................34<br />
Празници <strong>нас</strong>еља .......................................................36<br />
Насеља су повезана .....................................................38<br />
Сналажење у <strong>нас</strong>ељу ....................................................40<br />
Научили смо о <strong>нас</strong>ељима ...............................................44<br />
Саобраћај ...............................................................46<br />
Саобраћајна средства и објекти ......................................48<br />
Безбедност у саобраћају ................................................52<br />
Саобраћајна култура ....................................................54<br />
Здрав начин живота .....................................................59<br />
Временске непогоде ....................................................63<br />
Научили смо о здравом начину живота и временским непогодама .....65<br />
Сад знам ................................................................66<br />
Тест – Култура живљења ................................................67<br />
4
КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ<br />
Кретање у простору .....................................................70<br />
Средина и подлога утичу на брзину кретања .........................72<br />
Облик тела утиче на кретање ........................................74<br />
Научили смо о кретању у простору .....................................77<br />
Доба дана и мерење времена ...........................................79<br />
Година и месеци .........................................................83<br />
Календар и датум .......................................................85<br />
Временска лента ........................................................87<br />
Научили смо о кретању у времену ......................................89<br />
Сад знам ................................................................91<br />
Тест – Кретање у простору и времену ...................................92<br />
Прилози .................................................................95<br />
5
Како ћеш користити овај <strong>уџбеник</strong><br />
Пажљиво прочитај текст. Труди се да што више запамтиш!<br />
Испричај или одговори на питања и тако покажи шта знаш!<br />
Напиши, нацртај, обој као што<br />
се тражи у задатку.<br />
Пронађи прилоге на крају<br />
<strong>уџбеник</strong>а, исеци их и залепи на<br />
одговарајућа места.<br />
Уради задатак у пару са својим<br />
другом или другарицом, или са<br />
свим другарима из одељења.<br />
Сазнај више – прочитај<br />
занимљивости.<br />
Кључне речи су посебно важне у лекцији. Труди се да их запамтиш.<br />
Изведи оглед и посматрај – научићеш више и запамтићеш боље!<br />
6
Други и ја<br />
Научићеш:<br />
зашто се људи удружују у групе;<br />
која права и обавезе имају<br />
чланови групе;<br />
зашто се чланови групе<br />
договарају и сарађују.
ГРУПЕ ЉУДИ<br />
Човек је друштвено биће и не може да живи сам. Људи се удружују у<br />
различите групе. Групе могу бити:<br />
ПОРОДИЦА ОДЕЉЕЊЕ СТАНОВНИЦИ НАСЕЉА<br />
ПРЕДУЗЕЋЕ ОРКЕСТАР ТИМ<br />
ДРУГАРИ ИЗ КРАЈА<br />
Људи се удружују да би:<br />
задовољили различите потребе;<br />
лакше решавали проблеме;<br />
лакше стварали све што им је потребно;<br />
осећали сигурност, пажњу и љубав;<br />
делили са другима осећања;<br />
дружили се и међусобно помагали.<br />
1. Које групе су приказане на сликама?<br />
2. Због чега се људи удружују у групе?<br />
3. Којим групама ти припадаш?<br />
4. Како се у њима осећаш?<br />
5. Како можеш постати члан неке групе?<br />
6. Којим групама припадају твоји родитељи?<br />
8
Чланови групе треба да се међусобно договарају, да сарађују, поштују<br />
правила понашања и помажу једни другима.<br />
ДРУГИ И ЈА<br />
Извиђачи често заједно бораве у природи. Опиши како сарађују.<br />
Која правила понашања морају да поштују?<br />
Шта би се догодило када не би поштовали правила?<br />
Чланови групе се договарају о:<br />
oбавезама које има сваки члан;<br />
правилима понашања у групи;<br />
правима које има сваки члан<br />
групе;<br />
последицама ако се не поштују<br />
правила.<br />
Чак и када се играш са другарима<br />
из краја, мора бити договора и<br />
поштовања правила.<br />
Шта се дешава ако неко прекрши<br />
правила?<br />
1. Да ли група може да опстане (да траје)<br />
ако нема договора? Објасни.<br />
2. Шта би било када би сваки члан групе имао<br />
своја правила?<br />
3. Испричај ситуацију у којој неко није<br />
поштовао правила игре.<br />
4. Испричај правила игре „између две ватре”.<br />
група<br />
правила<br />
договор<br />
9
ПРАВА И ОБАВЕЗЕ<br />
Чланови сваке групе имају своја права, али и обавезе.<br />
Правило је нешто<br />
што свако у<br />
групи мора да<br />
поштује.<br />
Обавеза је оно што<br />
треба да урадимо, што<br />
се од <strong>нас</strong> очекује.<br />
Право је нешто<br />
што заслужујете и<br />
што вам припада у<br />
заједници.<br />
Група је<br />
заједница људи<br />
која живи и ради<br />
на истом месту.<br />
Иако си тек други разред, припадаш многим групама: породици, одељењу,<br />
школи, пријатељима, становницима <strong>нас</strong>еља... Да би нам живот у групи био<br />
пријатан и безбедан, важно је да поштујемо једни друге, да се придржавамо<br />
одређених правила и извршавамо своје обавезе.<br />
Ненад је члан фудбалског клуба. Ево шта каже о себи.<br />
ГРУПА<br />
(ЗАЈЕДНИЦА)<br />
ПРАВО<br />
ПРАВИЛО<br />
ОБАВЕЗА<br />
Члан сам фудбалског клуба.<br />
Тренирам са свима и<br />
учествујем у игри.<br />
Поштујем захтеве тренера.<br />
Редовно долазим на тренинг.<br />
10
Школа је велика група ученика и радника школе. У школи постоје права<br />
и обавезе која поштују сви њени чланови.<br />
ДРУГИ И ЈА<br />
ГРУПА<br />
ПРАВО<br />
ОБАВЕЗА<br />
Одељење<br />
Ученик има право да:<br />
1) стиче знање;<br />
2) буде заштићен;<br />
3) тражи помоћ у учењу;<br />
4) каже шта мисли;<br />
5) бира активност (секцију).<br />
Ученик има обавезу да:<br />
1) редовно иде на часове;<br />
2) поштује правила у школи;<br />
3) пажљиво прати <strong>нас</strong>таву;<br />
4) поштује друге ученике и све<br />
раднике у школи;<br />
5) чува имовину школе;<br />
6) води рачуна о школским стварима,<br />
чистоћи и лепом изгледу школе.<br />
Нацртај једну групу којој припадаш и попуни табелу.<br />
ГРУПА<br />
ПРАВО<br />
ПРАВИЛО<br />
ОБАВЕЗА<br />
1. Која су наша права, а које обавезе у неком<br />
објекту (позоришту, музеју, продавници...)?<br />
2. Која су наша права, а које обавезе у парку?<br />
3. Која су наша права, а које обавезе када смо<br />
болесни?<br />
4. Напишите права и обавезе свог одељења и<br />
окачите на пано.<br />
право<br />
правило<br />
обавеза<br />
11
САРАЂУЈЕМО У ШКОЛИ<br />
Одељење је важна група<br />
којој припадаш. Ученици<br />
заједно уче, друже се и<br />
сарађују у активностима.<br />
Сви ученици другог разреда<br />
су већа група вршњака којој<br />
припадаш. Заједно идете<br />
на излете, организујете<br />
такмичења или заједничке<br />
часове.<br />
Сви ученици и радници<br />
школе су велика група.<br />
Разликују се по радним<br />
обавезама, полу, узрасту,<br />
изгледу, интересовањима...<br />
Ако се међусобно поштују,<br />
договарају и придржавају<br />
правила, живот у школи је<br />
свима пријатан и леп.<br />
Сви ђаци и радници школе учествују у заједничким акцијама као што<br />
су уређење школског дворишта, прикупљање старог папира и изложбе<br />
ученичких радова.<br />
1. Које акције постоје у твојој школи?<br />
2. Ко у њима учествује?<br />
3. Зашто је важно да сви чланови школе<br />
учествују у акцији?<br />
Направите пројекат за уређење вашег кутка<br />
у школском дворишту.<br />
сарадња<br />
акција<br />
школа<br />
12
Прославе у школи су активности у којима учествују многи чланови школе.<br />
ДРУГИ И ЈА<br />
Свака школа има свој празник –<br />
Дан школе. Праве се приредбе,<br />
изложбе, школски часопис.<br />
У тим активностима неопходни су<br />
договор и сарадња.<br />
Када се прославља Нова година,<br />
ученици и радници школе<br />
украшавају новогодишњу<br />
јелку, организују приредбу,<br />
новогодишњи вашар и забаву.<br />
1. Погледај велику слику. Које обавезе<br />
и задатке имају ђаци у припреми<br />
прославе? Како међусобно сарађују?<br />
2. Који празници се прослављају у<br />
твојој школи?<br />
3. Које обавезе има твоје одељење када<br />
су прославе?<br />
4. Која улога у прослави теби одговара?<br />
<strong>Свет</strong>и Сава је школска<br />
слава. Слави се у<br />
свим школама у нашој<br />
земљи 27. јануара.<br />
Тада се уређују панои<br />
и припрема свечана<br />
приредба.<br />
13
ДОГОВАРАМО СЕ<br />
Објасни изреку: Договор кућу гради.<br />
ДОГОВОР<br />
Идемо у<br />
куповину.<br />
ПОТРЕБА<br />
Купићемо<br />
намирнице.<br />
ЖЕЉА<br />
Ја бих нову<br />
лопту!<br />
ПОТРЕБА<br />
Мени су<br />
потребне бојице<br />
за школу!<br />
Породица je група коју чине родитељи и деца. Живе у заједничком<br />
домаћинству. Брину једни о другима, договарају се и заједно доносе важне<br />
одлуке.<br />
О чему се договара породица на слици?<br />
Упореди мамине речи и речи дечака. Шта је за породицу важније?<br />
Потреба је нешто што нам недостаје, а важно је и треба нам.<br />
Жеље је нешто што бисмо волели да имамо, а није нам увек неопходно.<br />
Бринем о млађем<br />
брату. Искрена<br />
сам. Kажем<br />
родитељима када<br />
имам проблем.<br />
Све делим са<br />
секом. Испуњавам<br />
обећања.<br />
Помажем мами у<br />
сређивању собе.<br />
14<br />
Према члановима породице понашај се онако како желиш да се они<br />
понашају према теби.
Шта кад погрешиш?<br />
Какву грешку је направио<br />
дечак?<br />
Шта је одлучио?<br />
Шта ти радиш кад направиш<br />
грешку?<br />
Зашто је важно бити искрен?<br />
Шта може да се деси ако своју<br />
грешку припишеш другоме?<br />
Шта ћемо<br />
сада?<br />
Признаћу<br />
грешку!<br />
ДРУГИ И ЈА<br />
Ненад и његова сестра желе кућног љубимца. Разговарали су са<br />
родитељима. Тражили су најбоље решење. Допиши на линијама речи<br />
приказаних чланова породице.<br />
Желимо кућног љубимца јер<br />
.<br />
Ако купимо пса, имаћете обавезу да<br />
.<br />
Пса не можемо држати у кући јер<br />
.<br />
Решење које свим члановима одговара:<br />
.<br />
1. Како чланови твоје породице брину једни о другима?<br />
2. О чему се договарају чланови твоје породице?<br />
3. Које су твоје обавезе у породици?<br />
4. Напиши у свесци списак шта желиш да ти родитељи<br />
купе. Потом напиши списак ствари које су ти<br />
потребне. Упореди их. Шта је важније?<br />
договор<br />
жеља<br />
потреба<br />
15
РОЂАЦИ<br />
Рођаци су људи који имају заједничко порекло.<br />
И наши родитељи<br />
имају сестре и браћу.<br />
То су наши рођаци.<br />
ТАТА<br />
Отац и мајка су<br />
наши родитељи.<br />
Ми смо њихови<br />
потомци.<br />
Имамо рођаке са<br />
мајчине и рођаке<br />
са очеве стране.<br />
МАМА<br />
ТАТИНИ РОДИТЕЉИ<br />
БАБА И ДЕДА<br />
Бабе и деде су<br />
родитељи наших<br />
родитеља. Они су<br />
наши преци.<br />
МАМИНИ РОДИТЕЉИ<br />
БАБА И ДЕДА<br />
ТАТИН БРАТ<br />
СТРИЦ<br />
Деца наших рођака<br />
нама су браћа и<br />
сестре.<br />
МАМИН БРАТ<br />
УЈАК<br />
ТАТИНА СЕСТРА<br />
ТЕТКА<br />
Рођаци се<br />
међусобно<br />
воле, поштују и<br />
уважавају.<br />
МАМИНА СЕСТРА<br />
ТЕТКА<br />
Наши преци су наша прошлост, а потомци наша будућност.<br />
ПРЕЦИ<br />
ЈА<br />
ПОТОМЦИ<br />
ПРОШЛОСТ САДАШЊОСТ БУДУЋНОСТ<br />
16<br />
Када порастеш, и ти ћеш имати потомке – своју децу. Бринућеш о њима, али<br />
имаћеш обавезу да бринеш и о својим прецима (родитељима, баби, деди...).
ДРУГИ И ЈА<br />
На неким старим фотографијама можемо да<br />
видимо своје претке. То су особе од којих<br />
потичемо. Да њих није било, не би било ни <strong>нас</strong>.<br />
Мајка – баба – прабаба – чукунбаба<br />
Отац – деда – прадеда – чукундеда<br />
Упиши број својих браће и сестара у табелу.<br />
Број рођених од стрица<br />
браће<br />
сестара<br />
од тетке<br />
по мајци<br />
од тетке<br />
по оцу<br />
од ујака<br />
Попуни укрштеницу.<br />
1. Деда, баба, прадеда су наши...<br />
2. Унуци су бабини и дедини...<br />
3. Татин отац је теби...<br />
4. Мамина мајка је теби...<br />
5. Татин брат је теби...<br />
6. Жена маминог брата је теби...<br />
7. Син твоје тетке теби је...<br />
Решење усправно је .<br />
5.<br />
3.<br />
4.<br />
6.<br />
7.<br />
1.<br />
2.<br />
1. Испричај нешто о својим прецима – баби и деди.<br />
2. Опиши једног рођака који ти је посебно драг.<br />
3. Које предмете твојих предака чувате код куће?<br />
4. Пронађи у прилогу на страни 95 шему<br />
породичног стабла, исеци га, залепи у свеску<br />
и попуни. Доцртај чланове породице, ако је<br />
потребно. Разговарај са родитељима о прецима.<br />
рођаци<br />
преци<br />
потомци<br />
17
ПОРОДИЧНИ ПРАЗНИЦИ<br />
Породични празници су дани у години када се прослављају догађаји<br />
који су важни свим члановима породице. Прослављају их најчешће са<br />
рођацима и пријатељима. Чланови породице би требало да се договарају<br />
о начину прославе и поделе задужења.<br />
Рођење новог члана у породици<br />
је велики догађај. Прослављају<br />
га сви чланови породице.<br />
Рођендан сваког члана породице<br />
може да буде разлог за прославу<br />
(посебно дечји рођендани).<br />
Многе породице славе славу.<br />
Тај дан посвећен је свецу<br />
заштитнику породице.<br />
Нова година је празник када се<br />
окупљају чланови породице,<br />
рођаци, пријатељи.<br />
У многим породицама прослављају се верски празници: Божић, Ускрс,<br />
Бајрам, Ханука...<br />
18
ДРУГИ И ЈА<br />
Одрасли чланови породице<br />
обележавају годишњице брака –<br />
датуме када су се венчали.<br />
Веридбе и венчања чланова<br />
породице свечано се<br />
обележавају.<br />
1. Напиши називе празника који се прослављају у твојој породици.<br />
2. Који породични празник ти се највише допада?<br />
3. Које су твоје обавезе у породици када су празници?<br />
4. Распитај се и запиши када је годишњица брака твојих родитеља или<br />
бабе и деде.<br />
Направи у свесци мали породични албум слика са прослава. Напиши<br />
називе прослава.<br />
Напишите на папиру неколико<br />
важних правила лепог понашања<br />
за столом за време прослава.<br />
Поставите на одељењски пано.<br />
породични празници<br />
прослава<br />
19
НАУЧИЛИ СМО – ДРУГИ И ЈА<br />
1. Заокружи назив групе којој припадаш. Можеш заокружити више речи.<br />
ОДЕЉЕЊЕ<br />
ХОР ПОРОДИЦА ШКОЛА ТИМ СЕКЦИЈА<br />
2. Поред реченице која се односи на право упиши слово П, а поред<br />
реченице која се односи на обавезу слово О.<br />
Водим рачуна о школској имовини.<br />
Сређујем своју собу.<br />
На време враћам књигу у библиотеку.<br />
Играм се у парку.<br />
Кажем шта мислим.<br />
Слушам савете родитеља.<br />
Носим прибор за час ликовне културе.<br />
3. Заокружи слово испред тачног одговора.<br />
Кад погрешим:<br />
а) ћутим и никоме о томе не причам; б) кажем да је то неко други урадио;<br />
в) плачем и не признајем кривицу; г) признам грешку и кажем истину.<br />
4. Пронађи на 13. страни називе школских празника и запиши их.<br />
5. Наведи три акције које се могу организовати у школи.<br />
6. Замисли да идеш на једну од понуђених секција у школи. Заокружи која ти<br />
се највише допада и попуни табелу за ту групу по узору на табелу на стр. 11.<br />
ХОР<br />
ЛИКОВНА<br />
СЕКЦИЈА<br />
ДРАМСКА<br />
СЕКЦИЈА<br />
ЕКОЛОШКА<br />
СЕКЦИЈА<br />
ГРУПА<br />
ПРАВО<br />
ПРАВИЛО<br />
20<br />
ОБАВЕЗА
7. Допуни текст. Користи понуђене речи.<br />
тетке стриц баба деда стрина ујна брат ћерка ујаци<br />
Здраво! Ја се зовем Катарина. Упознаћу те са својим рођацима.<br />
Мој<br />
је беба. Он се зове Станко. Родитељи моје маме<br />
су моји и . Они се зову Бранка и<br />
Петар. Њихова<br />
је моја мама. Она се зове Јована.<br />
Мој отац се зове Јанко. Браћа моје маме су моји .<br />
Они се зову Теодор и Марко. Марко је ожењен Кристином. Она је<br />
моја . Татин брат Лука је мој . Његова<br />
супруга Милена је моја<br />
. Татина сестра се зове<br />
Мирјана. Мамина сестра се зове Тијана. Мирјана и Тијана су моје<br />
.<br />
8. Бројевима од 1 до 5 одреди редослед предака.<br />
1 ЈА ЧУКУНДЕДА ТАТА ПРАДЕДА ДЕДА<br />
Направите план уређења своје учионице. Поделите се у групе и одредите<br />
шта ће ко да ради.<br />
УРЕЂУЈЕМО НАШУ УЧИОНИЦУ<br />
Активност<br />
Имена задужених ученика<br />
21
САД ЗНАМ<br />
ПОРОДИЦА РОДБИНА ОДЕЉЕЊЕ ТИМ ШКОЛА СТАНОВНИЦИ<br />
НАСЕЉА<br />
ГРУПЕ<br />
ПОРОДИЧНИ<br />
ПОТРЕБЕ<br />
ПРАЗНИЦИ<br />
ДРУГИ И ЈА<br />
ДОГОВОР<br />
ШКОЛСКИ<br />
ЖЕЉЕ<br />
САРАДЊА<br />
ПРАВО<br />
ПРАВИЛО<br />
ОБАВЕЗА<br />
22
ТЕСТ – ДРУГИ И ЈА<br />
1. Повежи члана са групом којој припада.<br />
ЂАК<br />
ПОРОДИЦА<br />
ВИОЛИНИСТА ТИМ<br />
ГОЛМАН<br />
ШКОЛА<br />
ТАТА<br />
ПРЕДУЗЕЋЕ<br />
РАДНИК ОРКЕСТАР 5<br />
2. Напиши називе три празника који се прослављају у школи.<br />
3. Напиши називе три породична празника.<br />
4. Поред реченице која се односи на право упиши слово П, а поред<br />
реченице која се односи на обавезу слово О.<br />
Живим са својом породицом.<br />
Лечим се када се разболим.<br />
Поштујем правила понашања у школи.<br />
Редовно идем у школу.<br />
Идем у биоскоп и позориште.<br />
3<br />
3<br />
Водим рачуна о школској имовини. 6<br />
5. Заокружи слова испред тачних одговора:<br />
Твоји преци су:<br />
а) отац;<br />
б) унук;<br />
в) сестра;<br />
г) баба.<br />
Ти си потомак:<br />
а) дедин;<br />
б) сестрин;<br />
в) мамин;<br />
г) стринин.<br />
Твоји потомци ће<br />
живети у:<br />
а) садашњости;<br />
б) прошлости;<br />
в) будућности.<br />
3<br />
6. Допуни реченице одговарајућим називима рођака.<br />
Мамин брат ми је . Мамина сестра ми је .<br />
Татин отац ми је . Татин брат ми је .<br />
Ја сам својој баби . Ја сам својој тетки .<br />
6<br />
23
7. Упиши назив празника поред датог описа.<br />
Прослава почетка календарске године<br />
Колач, жито и свећа на столу<br />
Школска слава 3<br />
8. Разврстај понуђене описе у табелу:<br />
бирам књигу, члан сам библиотеке, враћам књигу на време,<br />
у читаоници нема галаме<br />
ГРУПА<br />
ПРАВО<br />
ПРАВИЛО<br />
ОБАВЕЗА<br />
4<br />
9. Прецртај једну од две понуђене могућности како би тврдње биле тачне.<br />
Чланови групе морају – не морају међусобно да се поштују.<br />
Сваки члан групе има – нема своја права.<br />
Ако жели, члан групе мора – не мора да оствари своја права.<br />
Члан групе мора – не мора да поштује правила групе.<br />
4<br />
10. Заокружи слова испред тачних одговора.<br />
Учитељ је ученике поделиo у групе и даo им задатке.<br />
Да би група успешно радила, ученици треба да се:<br />
а) договарају; б) свађају; в) поделе задатке; г) поштују; д) издвоје у раду.<br />
3<br />
Скала за оцењивање:<br />
34–40 – одличан (5); 27–33 – врло добар (4); 20–26 – добар (3);<br />
13–19 – довољан (2); 0–12 – недовољан (1)<br />
24
Култура живљења<br />
Научићеш:<br />
који су симболи Републике Србије;<br />
који типови <strong>нас</strong>еља постоје;<br />
како људи сарађују у <strong>нас</strong>ељу;<br />
како се сналазимо у <strong>нас</strong>ељу;<br />
које врсте саобраћаја постоје;<br />
како да се безбедно понашамо у саобраћају;<br />
које су здраве животне навике;<br />
како се штитимо од временских непогода.
СИМБОЛИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ<br />
Свака држава има своје име. Наша држава се зове Република Србија.<br />
Држава има и своје симболе: грб, заставу и химну.<br />
Њима се представља и препознаје у свету.<br />
Грб Републике Србије садржи симболе (обележја) који нам преносе приче<br />
о нашој прошлости.<br />
круна<br />
двоглави орао<br />
оцило – камен за<br />
паљење ватре<br />
штит<br />
крин – врста цвета<br />
Мали грб<br />
Велики грб<br />
Грб се налази на нашој застави, новчаницама и важним печатима.<br />
Застава је симбол слободе. Наша<br />
застава је тробојка и на њој је мали грб.<br />
јарбол<br />
Застава се истиче када је:<br />
државни празник;<br />
важан догађај (културни или спортски догађај, посета страних државника).<br />
На неким важним објектима застава је стално истакнута.<br />
26
Химна је свечана песма. Наша химна се зове „Боже правде”. Када се<br />
изводи химна, треба стајати мирно (на тај начин се исказује поштовање<br />
према домовини).<br />
Застава, грб и химна су важни државни симболи. Према њима се треба<br />
понашати с поштовањем.<br />
КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />
Боже правде<br />
Боже правде, ти што спасе<br />
од пропасти досад <strong>нас</strong>,<br />
чуј и одсад наше гласе<br />
и одсад нам буди спас.<br />
Моћном руком води, брани<br />
будућности српске брод,<br />
Боже, спаси, Боже, храни,<br />
српске земље, српски род!<br />
Обој грб Републике Србије.<br />
На великим међународним<br />
такмичењима подижу се<br />
заставе за освојена прва<br />
три места и слуша се химна<br />
државе из које је победник.<br />
1. Који су делови нашег грба?<br />
2. Опиши нашу заставу.<br />
3. Испричај када се истиче<br />
застава и пева химна.<br />
Направите српске заставице на<br />
часу ликовне културе.<br />
Потребан материјал:<br />
модели заставе и грба (на страни<br />
97), лепак, бојице.<br />
Република Србија<br />
грб<br />
застава<br />
химна<br />
27
НАСЕЉА<br />
Насеље је изграђени простор који је намењен за живот и рад људи.<br />
Свако <strong>нас</strong>еље има:<br />
територију (простор који<br />
заузима);<br />
становнике (људе који у<br />
њему живе);<br />
име (назив <strong>нас</strong>еља);<br />
куће (зграде), улице,<br />
установе, паркове...<br />
Насеља се разликују према величини и врсти територије на којој се налазе.<br />
Разликују се и према броју становника и њиховом начину живота.<br />
Два основна типа <strong>нас</strong>еља јесу село и град.<br />
НАСЕЉА<br />
СЕЛО<br />
ГРАД<br />
28<br />
Село је <strong>нас</strong>еље у ком се<br />
становништво углавном бави<br />
пољопривредом. Већина људи<br />
живи у породичним кућама.<br />
Обрађују своја имања и гаје<br />
биљке и животиње.<br />
Градови су већа <strong>нас</strong>еља. У њима<br />
живи и ради много људи који се<br />
баве различитим занимањима. У<br />
градовима има много улица, тргова,<br />
паркова и стамбених зграда.
ПРОШЛОСТ НАСЕЉА<br />
Прва <strong>нас</strong>еља била су села.<br />
Грађена су у близини река. Људи<br />
су се бавили ловом, риболовом,<br />
обрађивали земљу и гајили<br />
животиње. Све што им је било<br />
потребно правили су сами (одећу,<br />
обућу, посуђе, оружје, намештај...).<br />
КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />
Први градови су били утврђења<br />
оивичена великим зидинама<br />
и кулама. Људи су се углавном<br />
бавили занатством и трговином.<br />
Често су се одржавали сајмови и<br />
вашари. Прве школе су основане у<br />
градовима.<br />
Стари град Голубац на Дунаву<br />
Старо село у Сирогојну на<br />
Златибору сведочи о начину<br />
живота људи на селу у 19. веку.<br />
1. По чему се неко <strong>нас</strong>еље препознаје<br />
као град или село?<br />
2. Упореди и опиши како су изгледала<br />
стара села, а како градови.<br />
3. Шта мислиш, зашто су стари градови<br />
имали велике зидине и куле?<br />
Београд<br />
Пронађите старе<br />
фотографије наших <strong>нас</strong>еља<br />
и уредите пано. Направите<br />
етно-кутак у учионици.<br />
29
СЕЛА<br />
Планинско село чине међусобно<br />
удаљене куће на падинама брда<br />
и планина. Путеви су стрми, ужи<br />
и вијугави. Саобраћај је отежан<br />
зими. Становници планинских села<br />
највише гаје стоку: краве и овце<br />
од чијег млека праве сир и кајмак,<br />
користе месо у исхрани, а од вуне<br />
плету џемпере.<br />
Равничарско село има широке и<br />
дуге улице. Куће са двориштима<br />
су збијене једна уз другу. У<br />
равничарским селима су плодне<br />
оранице, па људи највише гаје<br />
поврће, а на њивама сеју пшеницу,<br />
кукуруз, сунцокрет и друго.<br />
Повољни су услови за гајење стоке<br />
и живине.<br />
Најчешћа занимања људи на селу су:<br />
СТОЧАР РАТАР ВОЋАР<br />
30
ГРАДОВИ<br />
Градови су <strong>нас</strong>еља у којима живи и ради много људи. Становници углавном<br />
живе у стамбеним зградама. Баве се разним занимањима. Многи раде у<br />
фабрикама, предузећима, установама које су потребне свим становницима<br />
(школа, болница, пошта...). У градовима има много улица, раскрсница и<br />
превозних средстава.<br />
КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />
Нови Сад<br />
Ниш<br />
Највећи град у Србији је Београд,<br />
наш главни град. У њему има много<br />
стамбених зграда са више спратова,<br />
улица, раскрсница. Препознајемо га<br />
по важним установама, споменицима<br />
културе, фабрикама, школама,<br />
факултетима...<br />
1. Упореди села и градове на сликама. По чему су<br />
слични, а по чему се разликују?<br />
2. Којим пословима се углавном баве становници на<br />
селу?<br />
3. Да ли је твоје <strong>нас</strong>еље село или град? Опиши га.<br />
4. Које је село најближе твом <strong>нас</strong>ељу?<br />
Нацртајте, обојте и исеците сличице кућа и зграда из<br />
часописа, а потом по групама направите планинско село,<br />
равничарско село и град. Доцртајте потребне објекте.<br />
<strong>нас</strong>еље<br />
село<br />
град<br />
31
ВАЖНИ ОБЈЕКТИ У НАСЕЉУ<br />
Да би задовољили различите потребе, људи су у <strong>нас</strong>ељима изградили важне<br />
објекте, многобројне зграде и уређена места.<br />
Стамбене зграде и породичне куће су изграђене да би људи у њима<br />
становали.<br />
Домови здравља, болнице и апотеке потребни су људима да би се лечили.<br />
32<br />
У вртићима, школама и факултетима стичу се многа корисна знања и<br />
вештине.<br />
Спортски терени, паркови, игралишта, базени потребни су људима да би се<br />
бавили спортом и проводили време у природи.<br />
Продавнице, тржни центри и пијаце су објекти у којима се људи снабдевају<br />
потребним стварима и намирницама.<br />
Важни објекти у <strong>нас</strong>ељу су и водовод, топлана, електране, градска чистоћа.
У фабрикама, занатским радњама и предузећима прави се све што је људима<br />
потребно.<br />
Аутобуске и железничке станице, пошта и телевизија потребни су људима да<br />
би путовали и преносили робу и поруке.<br />
Полицијске станице, судови, ватрогасни домови важни су људима када су им<br />
потребни помоћ и заштита.<br />
Музеји, позоришта, биоскопи, библиотеке су објекти културе.<br />
КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />
Oд картонских кутија и пластелина направите важне објекте<br />
свог <strong>нас</strong>еља. Распоредите их и залепите на већем картону.<br />
1. Који се важни објекти виде на слици <strong>нас</strong>еља?<br />
2. Који важни објекти постоје у твом <strong>нас</strong>ељу?<br />
3. Зашто је пијаца важан објeкат у <strong>нас</strong>ељу?<br />
4. Који објекат желиш да буде изграђен у твом<br />
<strong>нас</strong>ељу?<br />
5. Који од приказаних објеката постоје и у селу<br />
и у граду?<br />
важни објекти<br />
33
ЗАЈЕДНИЧКИ ЖИВОТ У НАСЕЉУ<br />
Становници истог <strong>нас</strong>еља су суграђани. Свако има своје послове и<br />
обавезе. Производи њиховог рада потребни су свим становницима. Да<br />
би се лакше и боље живело, они помажу једни другима, договарају се и<br />
поштују.<br />
Право сваког становника је да:<br />
слободно живи;<br />
користи важне објекте намењене<br />
свима;<br />
школује се;<br />
лечи се;<br />
слободно време користи у чистој<br />
животној средини;<br />
користи производе свог и туђег рада.<br />
Обавезе становника су да:<br />
поштују суграђане;<br />
не угрожавају друге;<br />
не дирају туђу имовину;<br />
чувају животну средину;<br />
учествују у заједничким<br />
активностима;<br />
поштују правила.<br />
34
Становници се међусобно разликују, имају различите потребе.<br />
Сваки човек има право на своју вероисповест. У <strong>нас</strong>ељима се зато граде<br />
објекти као што су:<br />
КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />
православна<br />
црква<br />
катедрала џамија синагога<br />
И деца имају своја права и обавезе у<br />
<strong>нас</strong>ељу. Треба да:<br />
поштују људе из окружења;<br />
чувају своје окружење (парк,<br />
игралиште, улицу, школу);<br />
поштују кућни ред у згради у којој живе.<br />
Направите план акције помоћи<br />
људима у окружењу (старијима,<br />
деци), или акцију уређења<br />
<strong>око</strong>лине. Договорите се и поделите<br />
задужења шта ће ко да уради.<br />
НЕ<br />
ГА ЗИ<br />
ТРАВУ!<br />
1. Зашто је важно да се људи међусобно<br />
договарају и сарађују?<br />
2. Наведи примере како можеш да<br />
помогнеш некоме у окружењу.<br />
3. Опиши како показујеш лепо понашање<br />
на улици.<br />
4. Шта све могу да ураде деца да<br />
окружење у <strong>нас</strong>ељу буде чисто?<br />
становници<br />
права<br />
обaвезе<br />
35
ПРАЗНИЦИ НАСЕЉА<br />
Многа <strong>нас</strong>еља прослављају празнике.<br />
Датум значајан за становнике <strong>нас</strong>еља прославља се као Дан <strong>нас</strong>еља.<br />
Често је то одређени дан из прошлости места. Тога дана <strong>нас</strong>еље је<br />
украшено заставама, организују се свечаности, приредбе, изложбе,<br />
културни догађаји.<br />
У прославама учествују и ученици школа тог <strong>нас</strong>еља. Похваљују се и<br />
награђују заслужни и успешни становници <strong>нас</strong>еља.<br />
Многа <strong>нас</strong>еља имају и славу посвећену свецу који се сматра заштитником<br />
<strong>нас</strong>еља. И то је значајан датум <strong>нас</strong>еља који се прославља кроз разне<br />
свечаности и активности.<br />
У <strong>нас</strong>ељима се организују фестивали, сајмови, такмичења, вашари.<br />
На њима се становници <strong>нас</strong>еља друже, забављају, продају и купују<br />
производе...<br />
Спасовдан – велики црквени празник<br />
и слава нашег главног града Београда<br />
Дани бербе грожђа у Вршцу<br />
прослава у <strong>нас</strong>ељу<br />
Вуков сабор у Тршићу<br />
36
НЕКАДА...<br />
Некада су се одржавали вашари и сабори по селима и у мањим<br />
градовима. Тако су људи прослављали значајне православне празнике.<br />
Одржавали су се најчешће у порти (црквеном дворишту), на раскршћима<br />
путева или у близини ма<strong>нас</strong>тира. На вашарима се виђала родбина, људи су<br />
се упознавали, а момци и девојке играли и певали. Занатлије и трговци су<br />
доносили разну робу за продају. И у данашње време одржавају се сабори<br />
и вашари широм Србије.<br />
КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />
вашар<br />
лицидерско срце – популарни<br />
слаткиш на вашарима<br />
У градовима су се одржавали<br />
балови. Биле су то велике<br />
забаве на дворовима, у<br />
дворанама или домовима<br />
угледних и богатих грађана.<br />
Припреме за њих трајале<br />
су и по неколико месеци.<br />
Мушкарци су носили свечана<br />
одела, а жене раскошне<br />
балске хаљине. На баловима<br />
су се играли валцери и кола.<br />
1. Распитај се о дану твог <strong>нас</strong>еља и опиши га.<br />
2. Које активности се организују приликом<br />
прославе <strong>нас</strong>еља?<br />
Направите план активности за учешће<br />
одељења у некој прослави <strong>нас</strong>еља.<br />
празник<br />
слава<br />
вашар<br />
сабор<br />
37
НАСЕЉА СУ ПОВЕЗАНА<br />
Насеља се не разликују само по<br />
величини, броју становника и<br />
територији, већ и по пословима којима<br />
се њихови становници баве.<br />
У селима становници углавном обрађују своја имања, гаје биљке и<br />
животиње. Један <strong>део</strong> производа задржавају за себе, а други <strong>део</strong> продају<br />
другим људима или фабрикама на даљу прераду.<br />
Воћар гаји воће,<br />
продаје га људима...<br />
...или фабрикама...<br />
и тако<br />
<strong>нас</strong>таје<br />
производ.<br />
Сточар гаји<br />
животиње...<br />
...и продаје месо,<br />
млеко, кожу...<br />
...млекари,<br />
месари, кожари.<br />
Производи<br />
су потребни<br />
свима.<br />
Повртар гаји<br />
поврће...<br />
…продаје га...<br />
Ратари гаје пшеницу, кукуруз, који се прерађују.<br />
…одвози у фабрику.<br />
Готов производ<br />
се одвози у<br />
продавницу.<br />
град<br />
38
У већим <strong>нас</strong>ељима изграђене су<br />
фабрике. У њима се производе<br />
храна, намештај, обућа, одећа, разни<br />
апарати. Све су то животне потребе<br />
људи. Производи се продају у свим<br />
<strong>нас</strong>ељима – и у селу и у граду.<br />
КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />
1. Које производе из града<br />
користе људи са села?<br />
2. Које важне установе у граду<br />
посећују људи са села?<br />
Занимања људи у градовима разликују се од занимања људи на селу.<br />
Мајстори у фабрикама најчешће праве разне апарате за домаћинство,<br />
машине, намештај, обућу, одећу. Новинари, глумци, програмери, инжењери,<br />
архитекте и други раде у већим <strong>нас</strong>ељима, али њихове услуге користе и<br />
становници мањих <strong>нас</strong>еља.<br />
Човек не може да направи сам све што му је потребно за живот. Људи<br />
се баве различитим пословима. Послови су међусобно повезани. Сваки<br />
посао је важан.<br />
Постоје занимања која се могу срести и у граду и у селу, јер су<br />
потребни свим људима без обзира на то у ком <strong>нас</strong>ељу живе.<br />
поштар<br />
учитељица<br />
продавац<br />
фризер<br />
занимања<br />
производи<br />
село<br />
39
СНАЛАЖЕЊЕ У НАСЕЉУ<br />
Сналажење у <strong>нас</strong>ељу је одређивање свог положаја у односу на важне<br />
објекте. У већим <strong>нас</strong>ељима има много објеката – зграда, улица, тргова,<br />
паркова...Често зграде личе једна на другу, па је сналажење у таквим<br />
<strong>нас</strong>ељима теже.<br />
Адреса нам може помоћи да стигнемо на жељено место. Она садржи: назив<br />
улице, број зграде/куће, број спрата и стана, поштански број и назив места.<br />
ОБУЋА<br />
ЦВЕЋАРА<br />
ПЕКАРА<br />
УЛИЦА<br />
СРЕМСКА<br />
Свака улица има назив. Табла се<br />
поставља на почетку улице. Почетак<br />
улице одређује се од центра града,<br />
трга или неке важне улице.<br />
40<br />
Свака зграда у улици означена<br />
је кућним бројем. Са леве<br />
стране улице су непарни, а са<br />
десне стране парни бројеви.<br />
Кућни бројеви иду редом, од<br />
почетка улице.<br />
Многе зграде имају<br />
више спратова. Важно<br />
је да знамо број спрата<br />
и број траженог стана.<br />
Списак станара се<br />
налази у улазу зграде.
Да бисмо се лакше снашли<br />
у <strong>нас</strong>ељу, од велике помоћи<br />
су нам важни објекти:<br />
споменици, школа, пошта.<br />
Неке необичне грађевине,<br />
које се лако уочавају, па<br />
чак и трафика или реклама,<br />
могу да буду одлична помоћ<br />
при сналажењу.<br />
КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />
Зграда „Папагајка”<br />
у Врању<br />
Када желиш неком да<br />
објасниш где се налази<br />
твоја зграда, труди се да<br />
кажеш тачну адресу и јасне<br />
податке.<br />
Зграда „Тоблероне” у<br />
Београду<br />
У селима и мањим <strong>нас</strong>ељима,<br />
људи се лакше сналазе. Обично<br />
постоји једна главна и неколико<br />
споредних улица. Становници<br />
се углавном познају, па је<br />
довољно рећи име и презиме<br />
особе коју тражимо и објекат: у<br />
близини школе, млекаре, десно<br />
од млина, продавнице...<br />
Ако је у близини полицајац, замоли га да ти<br />
помогне да пронађеш жељену адресу.<br />
Распитај се како је твоја<br />
улица добила име.<br />
1. Шта мора да садржи свака адреса?<br />
2. Која је твоја адреса?<br />
3. Која је адреса твоје школе?<br />
4. Са које стране улице је твоја школа?<br />
5. Објасни пут од куће до школе помоћу<br />
важних објеката.<br />
6. Погледај слику на страни 40. Замисли да<br />
станујеш у згради број 3. Наведи адресу и<br />
објекте да упутиш особу да лакше дође до тебе.<br />
сналажење<br />
<strong>нас</strong>еље<br />
адреса<br />
важни објекти<br />
41
1. Заокружи тачне одговоре.<br />
Адреса мора да садржи:<br />
број телефона, број зграде/куће, објекте у <strong>нас</strong>ељу,<br />
име првог комшије, назив улице, број стана<br />
Заокружи слово испред тачног одговора.<br />
2. Непарни бројеви зграда<br />
постављају се на:<br />
а) десној страни улице;<br />
б) левој страни улице;<br />
в) по договору грађана.<br />
3. Почетак улице одређује се према:<br />
а) најближој школи;<br />
б) централном тргу у <strong>нас</strong>ељу;<br />
в) најближој пијаци.<br />
4. Табла са именом улице<br />
поставља се на:<br />
а) почетку улице;<br />
б) крају улице;<br />
в) на свакој раскрсници.<br />
5. Лакше се сналазимо у селу него у граду<br />
зато што:<br />
а) има мање зграда; б) има мање улица;<br />
в) има више дрвећа; г) има више важних<br />
објеката;<br />
д) становници се међусобно познају.<br />
6. Допуни следеће реченице.<br />
Твоја кућа/стан налази се на<br />
Важни објекти у твојој улици су:<br />
Опиши једну необичну зграду из свог <strong>нас</strong>еља.<br />
страни улице.<br />
7. Напиши своју адресу.<br />
Назив улице<br />
Број зграде/куће<br />
Број стана<br />
Поштански број и место<br />
42
8. <br />
ПОШТА БАНКА ШКОЛА<br />
МУЗЕЈ<br />
Мира, Јован и Стева станују у истој улици. Јован станује на почетку улице.<br />
Мира живи у стамбеној згради, а Стева на крају улице.<br />
Мирина зграда има број . Стевина кућа има број .<br />
Јованова кућа има број .<br />
Важни објекти у улици су .<br />
Куће се налазе на<br />
страни улице.<br />
Ком детету је школа најближа? .<br />
9. <br />
Анина<br />
кућа<br />
7<br />
3<br />
ПЕКАРА<br />
СУПЕРМАРКЕТ<br />
Погледај слику па доврши објашњење како се стиже до Анине куће.<br />
„Кад изађеш из аутобуса,<br />
43
НАУЧИЛИ СМО О НАСЕЉИМА<br />
1. Повежи речи са одговарајућим описима.<br />
СТАНОВНИЦИ<br />
место у коме живе и раде људи<br />
ВАЖНИ ОБЈЕКТИ<br />
простор које заузима <strong>нас</strong>еље<br />
ТЕРИТОРИЈА<br />
људи који живе у истом <strong>нас</strong>ељу<br />
НАСЕЉЕ<br />
поште, школе, болнице<br />
2. Заокружи занимања људи на селу.<br />
орач учитељ трговац банкар глумац фризер ковач<br />
3. Реши укрштеницу.<br />
1) Објекти у којима људи живе<br />
2) Симбол државе<br />
3) Уређена зелена површина у граду<br />
4) Велики спортски објекат<br />
4.<br />
1.<br />
2.<br />
3.<br />
3<br />
4. Напиши називе празника у твом <strong>нас</strong>ељу.<br />
5. Војкан живи у <strong>нас</strong>ељу у коме су куће једна до друге. Поред његове куће<br />
протиче велика, мирна и широка река. У том <strong>нас</strong>ељу је много плодних<br />
њива и правих путева.<br />
Где живи Војкан? Заокружи слово испред тачног одговора.<br />
Војкан живи у:<br />
а) граду; б) равничарском селу; в) планинском селу.<br />
6. Прецртај једну од две истакнуте речи како би тврдње биле тачне.<br />
У селу има много повртњака – паркова.<br />
У градовима има много фабрика – фарми.<br />
Велики тржни центри су у граду – селу.<br />
Оранице се налазе у селу – граду.<br />
44
7. Одреди шта је право, а шта обавеза становника <strong>нас</strong>еља уписивањем<br />
одговарајућег броја.<br />
1 – право 2 – обавеза<br />
Лечење када су болесни<br />
Чување природе и објеката<br />
Поштовање других суграђана<br />
Школовање<br />
Коришћење важних објеката<br />
Слобода мишљења<br />
8. Прочитај текст, па допуни реченице именима деце.<br />
Милан каже: „У мојој улици се налазе позориште и музеј.”<br />
Ана каже: „Близу моје куће је велика ливада и брза, хладна река.”<br />
Милош каже: „Куће у мојој улици су збијене, а штале су иза кућа.”<br />
У равничарском селу живи<br />
. У планинском селу<br />
живи , а у граду живи .<br />
9. Поред назива објекта у селу напиши слово С, а поред објекта у граду<br />
слово Г.<br />
болница сајам спортски центар<br />
факултет музеј сточна пијаца<br />
аеродром њива позориште<br />
повртњак воћњак штала<br />
10. Упиши бројеве којима су означени делови грба.<br />
1 – штит<br />
2 – двоглави орао<br />
3 – крин<br />
4 – круна<br />
5 – оцило<br />
45
САОБРАЋАЈ<br />
Људи стално путују, превозе робу из једног места у друго и преносе поруке<br />
једни другима.<br />
Саобраћај је превоз путника, терета (робе) и пренос информација (порука).<br />
Према томе шта се превози и преноси, саобраћај делимо на: путнички,<br />
теретни и информациони.<br />
Путнички саобраћај служи за превоз путника.<br />
Теретни саобраћај служи за превоз робе и терета.<br />
Информациони саобраћај служи за пренос информација.<br />
Према средини где се одвија, саобраћај се дели на:<br />
КОПНЕНИ ВОДНИ ВАЗДУШНИ<br />
друмски<br />
железнички<br />
46
Копнени саобраћај се одвија на копну.<br />
Може бити друмски и железнички.<br />
Друмски саобраћај је саобраћај<br />
који се одвија на путевима. Он је<br />
регулисан саобраћајним прописима<br />
које морају поштовати сви учесници<br />
у саобраћају.<br />
КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />
Железнички саобраћај се одвија по шинама. Воз превози робу и путнике<br />
у вагонима које вуче л<strong>око</strong>мотива. У великим градовима се често користе<br />
трамваји. Појава метроа (подземних железница) увелико је олакшала<br />
саобраћај у великим градовима.<br />
метро<br />
Водни саобраћај се одвија по<br />
пловним рекама (равничарским<br />
рекама), језерима, морима и<br />
океанима. То је најјефтинији вид<br />
саобраћаја, који омогућава пренос<br />
велике количине робе.<br />
Ваздушни саобраћај се одвија у<br />
ваздуху. Авионима и хеликоптерима<br />
се превозе путници и роба.<br />
47
САОБРАЋАЈНА СРЕДСТВА И ОБЈЕКТИ<br />
Због човекове потребе да преноси робу и да се премешта из места у место,<br />
почео је да се развија саобраћај.<br />
Обој одговарајућом бојом поље поред сваког приказаног саобраћајног<br />
средства и одреди по каквој средини се креће. Испод слике саобраћајног<br />
средства напиши његов назив.<br />
КОПНО ВОДА ВАЗДУХ<br />
једрилица<br />
комби<br />
Сазнај више о саобраћајним средствима које су људи некада користили на<br />
страни 58.<br />
48
Саобраћај чине и саобраћајни објекти. То су аутобуска и железничка<br />
станица, лука и аеродром.<br />
Aутобуска станица је објекат у ком<br />
аутобуси отпочињу или завршавају<br />
вожњу путника. На станици се могу<br />
купити карте за вожњу и добити<br />
обавештења о превозу. Видно је<br />
истакнут ред вожње на ком су написана<br />
места и време полазака аутобуса.<br />
КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />
Железничка станица је место одакле<br />
воз отпочиње или завршава вожњу.<br />
У станици се може обављати улазак<br />
и излазак путника, као и утовар и<br />
истовар робе.<br />
Лука или пристаниште је објекат за<br />
пристајање бродова. У луци се врши<br />
укрцавање и искрцавање путника као<br />
и утовар и истовар робе са бродова.<br />
Аеродром је простор за полетање и<br />
слетање авиона. На њему се налазе<br />
објекти и писте – стазе за слетање и<br />
полетање авиона.<br />
1. Зашто је човек почео да прави саобраћајна средства?<br />
2. Именуј приказана саобраћајна средства на страни 48 која не загађују<br />
ваздух.<br />
3. Којим од приказаних саобраћајних средстава могу да управљају деца?<br />
4. Опиши једно своје путовање аутобусом.<br />
5. Који се саобраћајни објекти налазе у твом месту?<br />
6. Прикупите слике саобраћајних средстава. Групишите их према средини<br />
по којој се крећу и уредите одељењски пано.<br />
49
1. Шта превози свака врста саобраћаја? У празна поља упиши речи: људи,<br />
роба, вести.<br />
ТЕРЕТНИ<br />
САОБРАЋАЈ<br />
ИНФОРМАЦИОНИ<br />
САОБРАЋАЈ<br />
ПУТНИЧКИ<br />
САОБРАЋАЈ<br />
2. Спој превозно средство са подлогом или средином по којој се креће.<br />
ваздух<br />
вода<br />
копно<br />
копно<br />
3. Прецртај назив саобраћајног средства које не припада назначеној врсти<br />
саобраћаја.<br />
ВАЗДУШНИ: хеликоптер, авион, тролејбус, свемирски брод<br />
ВОДНИ: аутобус, чамац, брод, сплав<br />
КОПНЕНИ: трамвај, камион, трајект, аутобус<br />
50
4. Упиши број којим је означен саобраћајни објекат испред одговарајућег<br />
саобраћајног средства.<br />
1 – аеродром; 2 – железничка станица; 3 – лука<br />
ВОЗ БРОД АВИОН<br />
5. Напиши називе приказаних средстава за пренос информација.<br />
6. Повежи одлику саобраћаја са одговарајућом врстом саобраћаја.<br />
најбржи саобраћај • • железнички саобраћај<br />
одвија се на води • • друмски саобраћај<br />
одвија се по шинама • • ваздушни саобраћај<br />
одвија се по путу • • водни саобраћај<br />
7. Погледај на страни 48 саобраћајна средства, па напиши називе оних који<br />
се крећу по води.<br />
8. Реши укрштеницу.<br />
1) Стаза за слетање авиона<br />
2) Теретно возило<br />
3) Композиција вагона са л<strong>око</strong>мотивом<br />
4) Средство за превоз путника по друму<br />
5) Саобраћајно средство водног саобраћаја<br />
6) Пристаниште за бродове<br />
7) 23. слово азбуке<br />
8) Средство железничког саобраћаја<br />
9) Превозно средство које вуку коњи<br />
4.<br />
9.<br />
6.<br />
1.<br />
8.<br />
2.<br />
3.<br />
5.<br />
Т<br />
Ч<br />
К<br />
7.<br />
51
БЕЗБЕДНОСТ У САОБРАЋАЈУ<br />
Учесници у саобраћају су пешаци, возачи и путници.<br />
Ти си млади учесник у саобраћају и:<br />
ВОЗАЧ си ако возиш бицикл (увек у пратњи одрасле особе),<br />
ПУТНИК си ако си у превозном средству,<br />
ПЕШАК си ако се крећеш по путу.<br />
Да бисмо били безбедни у саобраћају, требало би да сви учесници познају<br />
и поштују саобраћајна правила за пешаке.<br />
Улица има тротоар и коловоз.<br />
Пешаци се крећу по тротоару. Не<br />
ходај близу коловоза! По њему се<br />
крећу возила. На тротоару не трчи<br />
и не гурај се! То није место за игру.<br />
Ко се непрописно креће на слици?<br />
Ако путеви немају тротоар, крећи се левом страном коловоза уз његову<br />
ивицу. Тако ћеш увек да видиш возило које ти долази у сусрет.<br />
Улицу треба прећи на пешачком прелазу<br />
где постоји семафор. Увек чекај да се упали<br />
зелено светло. Сачекај да се возила зауставе<br />
и пажљиво пређи улицу.<br />
Ако на пешачком прелазу нема<br />
семафора, не жури. Пажљиво<br />
погледај лево, десно, па опет лево.<br />
Када процениш да је безбедно, пређи<br />
улицу.<br />
52
Опрезно прелази улицу без пешачког<br />
прелаза! Ивица коловоза је граница<br />
твоје безбедности. Пажљиво гледај<br />
прво лево – па десно – па опет лево.<br />
Пошто се увериш да је безбедно,<br />
пређи улицу правим, најкраћим путем.<br />
Не жури!<br />
КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />
Да би пешаци били безбеднији,<br />
у неким <strong>нас</strong>ељима изграђени су<br />
подземни пролаз и надземни прелаз.<br />
Увек их користи, јер су најбезбеднији<br />
за прелазак улице.<br />
Улица није место за игру. Возач не може одмах да укочи ако истрчиш на<br />
коловоз. Док прелазиш улицу, не причај и не користи мобилни телефон.<br />
Склони слушалице са ушију.<br />
Неправилно понашање на улици<br />
1. Ко су учесници у саобраћају?<br />
2. Зашто сви учесници у саобраћају треба да<br />
поштују саобраћајна правила?<br />
3. Опиши како прелазиш улицу на путу до школе.<br />
4. Зашто је опасно играти се на улици?<br />
безбедност<br />
возач<br />
путник<br />
пешак<br />
пешачки прелаз<br />
53
САОБРАЋАЈНА КУЛТУРА<br />
Учесници у саобраћају треба да воде рачуна о понашању. Култура лепог<br />
понашања стиче се код куће и у школи. Показује се у свакој прилици, па и у<br />
саобраћају.<br />
На тротоару не треба да буде<br />
игре и галаме. То може да смета<br />
пролазницима и станарима<br />
<strong>око</strong>лних зграда. По улици се<br />
ништа не баца. Улична светла<br />
и саобраћајне знаке не треба<br />
дирати нити уништавати.<br />
Правила лепог понашања<br />
су важна када сте путници.<br />
Старијим особама, инвалидима<br />
и трудницама тешко је да стоје у<br />
возилу. Уступи им место! У превозу<br />
се не једе и не говори се гласно.<br />
Са возачима се не разговара, јер<br />
их то омета док возе.<br />
Ако си у аутомобилу, т<strong>око</strong>м<br />
вожње треба да седиш на задњем<br />
седишту. Вежи сигурносни појас<br />
ради безбедности. Опомени и<br />
остале у возилу да то учине.<br />
54
STOP<br />
Неким особама је потребна помоћ<br />
на улици. И ти им можеш помоћи.<br />
Уколико су ти на улици потребни<br />
савет или помоћ, можеш се<br />
обратити полицајцу.<br />
Он брине о безбедности свих<br />
учесника у саобраћају.<br />
КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />
Ако возиш бицикл, ролере или<br />
тротинет, обавезно користи<br />
заштитну опрему: кацигу, прслук<br />
и штитнике. Вози само по<br />
бициклистичкој стази. Испред<br />
пешачког прелаза сиђи са<br />
бицикла и гурај га док прелазиш<br />
улицу.<br />
Да би саобраћај био безбеднији, на путевима се постављају саобраћајни<br />
знаци.<br />
деца путу<br />
забрана саобраћаја за пешаке забрана саобраћаја за бицикле<br />
бициклистичка стаза<br />
Они пружају важна обавештења, упозорења или забране.<br />
означени пешачки прелаз<br />
Деца на<br />
путу<br />
Забрана<br />
саобраћаја<br />
за пешаке<br />
Забрана<br />
саобраћаја<br />
за бицикле<br />
Бициклистичка<br />
стаза<br />
Означени<br />
пешачки<br />
прелаз<br />
1. Зашто се не треба играти на тротоару?<br />
2. Шта чини опрему за бициклисте?<br />
3. Зашто је кацига потребна бициклисти?<br />
4. Опиши правилно понашање путника у аутобусу.<br />
5. Које место у твојој <strong>око</strong>лини је безбедно за вожњу<br />
бициклом и игру?<br />
6. Који саобраћајни знаци постоје на твом путу до<br />
школе?<br />
култура<br />
лепо понашање<br />
саобраћајни знаци<br />
55
Погледај сликe па допуни реченице.<br />
1.<br />
2.<br />
Дечак се креће<br />
страном<br />
пута. Аутомобили се крећу по<br />
Овај пут нема .<br />
<strong>Свет</strong>леће ознаке дечак има на<br />
.<br />
<strong>Свет</strong>леће ознаке су важне да би<br />
возачи могли да<br />
дечака.<br />
.<br />
Пешаци прелазе пут на<br />
Да би њихов прелазак био сигурнији,<br />
постоји и .<br />
Пут се прелази када је на семафору<br />
упаљено .<br />
Пешак на прелазу чека ако је на<br />
семафору<br />
светло.<br />
.<br />
3.<br />
Саобраћај на путу регулише<br />
слици возе<br />
. Деца возачи на<br />
. Деца<br />
пут прелазе на .<br />
Бициклиста на слици не<br />
поштује правило, јер не треба<br />
.<br />
56
4. Погледај налепнице које се налазе у аутобусу, па их повежи са<br />
објашњењима.<br />
Резервисано за труднице и особе са децом.<br />
Не узнемиравај возача!<br />
Резервисано за инвалиде и стара лица.<br />
Држи се за рукодржаче.<br />
5. На сва три саобраћајна знака приказан је бицикл, али поруке су<br />
бициклисти на путу<br />
забрана саобраћаја за бицикле<br />
бициклистичка стаза<br />
различите. Испод слике знака доврши објашњење.<br />
саобраћаја за<br />
бицикле за бициклисте на путу<br />
6. Упиши слово Т поред тачне тврдње, а слово Н поред нетачне.<br />
Бициклиста мора да носи кацигу док вози.<br />
Дете у аутомобилу сме да седи на предњем седишту.<br />
На пешачком прелазу сме да се користи мобилни телефон.<br />
Пешак се креће левом страном улице без тротоара.<br />
7. Повежи саобраћајни знак са његовим објашњењем.<br />
прелаз пута преко железничке пруге<br />
са браницима или полубраницима<br />
Подземни пролаз<br />
Школа у близини<br />
означени пешачки прелаз<br />
зона школе<br />
Пешачки прелаз у близини<br />
Пруга у близини<br />
57
8. Бројевима од 1 до 4 обележи начин преласка улице – од најбезбеднијег<br />
до најмање безбедног.<br />
прелазак где постоји семафор<br />
прелазак где је само пешачки прелаз<br />
подземни пролаз<br />
улица без знакова<br />
На слици су приказана саобраћајна средства која су људи некада користили<br />
и она која се користе да<strong>нас</strong>.<br />
ДАЛЕКА ПРОШЛОСТ<br />
Кочијама су се превозили<br />
путници и роба.<br />
Човек је одувек имао потребу да<br />
преноси робу из места у место.<br />
Саобраћајна средства која су људи<br />
некада користили, вукле су домаће<br />
животиње. Како се развијала наука,<br />
тако су се мењала и развијала<br />
саобраћајна средства.<br />
САДАШЊОСТ<br />
Упореди саобраћајна средства у прошлости и садашњости. По чему се<br />
разликују?<br />
58
ЗДРАВ НАЧИН ЖИВОТА<br />
Да бисмо били здрави, неопходно је да имамо здраве навике.<br />
Здраве навике су:<br />
правилна исхрана;<br />
хигијена тела (лична хигијена);<br />
бављење спортом и боравак у природи;<br />
редован сан и одмор;<br />
чиста одећа, обућа и боравак у чистој просторији.<br />
Најбоља заштита од заразних болести јесте одржавање личне хигијене.<br />
Она почиње јутарњом хигијеном.<br />
КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />
Умивање<br />
Прање зуба<br />
Правилно умивање подразумева<br />
детаљно прање лица, очију,<br />
ушију, носа и уста.<br />
Редовним и правилним прањем<br />
чувамо зубе и тако остају здрави<br />
и бели.<br />
Чешљање<br />
Облачење<br />
Коса треба да буде чиста и<br />
уредна.<br />
Облачење чисте одеће и обуће<br />
важно је за здравље.<br />
59
У току дана руке треба прати често и<br />
правилно, сапуном и водом.<br />
Уколико нема сапуна и воде, могу се<br />
користити влажне марамице и средства<br />
за чишћење руку.<br />
Пошто смо активни т<strong>око</strong>м дана,<br />
неопходно је да пијемо довољно<br />
воде.<br />
Дан завршавамо вечерњом хигијеном.<br />
Хигијена простора је важна.<br />
Треба чистити и проветравати<br />
просторије.<br />
Купање или туширање пријаће твом<br />
телу пре спавања. Не заборави да<br />
опереш зубе, очешљаш се и спремиш<br />
чисту одећу и обућу за нови дан.<br />
Спавање је важно за одмор, раст<br />
и развој твог тела. Ко не спава<br />
довољно, наредног дана је уморан,<br />
нервозан и има потешкоћа да прати<br />
<strong>нас</strong>таву.<br />
60
Правилна исхрана помаже твом телу да расте и развија се, даје му снагу и<br />
штити га од болести.<br />
У току дана треба да имаш пет оброка.<br />
Главни оброци су доручак, ручак и<br />
вечера, а између њих су ужине.<br />
КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />
Сваки оброк је важан!<br />
Доручак је први и најважнији<br />
оброк. Ако не доручкујеш,<br />
брзо се замараш, немаш<br />
снаге и не можеш у школи да<br />
пратиш <strong>нас</strong>таву. Хлеб, мед,<br />
млеко, воћни сок, млечни<br />
производи, даће ти снагу да<br />
лепо и активно започнеш дан.<br />
За ужину бирај јабуку, банану,<br />
суво воће, бадеме, орахе,<br />
кифлу...<br />
Разговарајте које намирнице треба највише јести, а које најмање у току дана.<br />
Здрава храна треба да буде разноврсна. Једи воће и поврће сваки дан.<br />
Направи план доручка и ужине за школу.<br />
Бирај здраве намирнице и напитке, па их упиши у распоред.<br />
ДОРУЧАК<br />
УЖИНА<br />
Понедељак Уторак Среда Четвртак Петак<br />
61
Бављење спортом и боравак у<br />
природи су здраве навике.<br />
Спорт је важан за правилан<br />
и здрав раст, добро држање,<br />
развијање снаге и јачање целог<br />
тела. Бављење спортом може вам<br />
помоћи да стекнете пријатеље,<br />
да лакше и брже испуњавате<br />
обавезе, будете задовољни и<br />
срећни.<br />
Боравак у природи благотворно<br />
утиче на твој развој.<br />
Свака игра у природи вреди<br />
много више од играња ви<strong>део</strong>игрица<br />
и гледања телевизије.<br />
Кроз игру деца истражују,<br />
развијају машту, јачају тело и<br />
боре се против болести.<br />
Време проведено у природи<br />
чини детињство срећнијим!<br />
1. Које су здраве навике?<br />
2. Испричај редослед своје јутарње хигијене.<br />
3. Када треба обавезно прати руке?<br />
4. У које време одлазиш на спавање?<br />
5. Како користиш слободно време?<br />
6. Која је твоја омиљена игра у природи?<br />
7. Зашто је важно да пресвучеш одећу када<br />
дођеш из школе или после игре у природи?<br />
здраве навике<br />
хигијена тела<br />
здрава исхрана<br />
боравак у природи<br />
62
ВРЕМЕНСКЕ НЕПОГОДЕ<br />
Временске прилике се стално мењају. Понекад је сунчано и топло, а<br />
понекад падају киша или снег, дува ветар.<br />
Временске прилике које наносе велику штету у природи зову се<br />
временске непогоде.<br />
Обично се јављају изненада и не може се у потпуности предвидети њихова<br />
разорна моћ. Због њих се може прекидати нормалан начин живота у<br />
<strong>нас</strong>ељу.<br />
У временске непогоде убрајамо олују, град и мећаву.<br />
Олуја и град се јављају највише т<strong>око</strong>м лета, а мећава т<strong>око</strong>м зиме.<br />
КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />
Олуја је најчешће праћена снажним ветром, јаком кишом и грмљавином.<br />
Ветар ломи гране дрвећа, скида црепове са кровова. Удари громова могу да<br />
оштете зграде, изазову пожар или угрозе живот.<br />
За време олује треба затворити прозоре и искључити електричне апарате.<br />
Ако си напољу, што пре потражи склониште – неки објекат.<br />
Никада не тражи склониште испод усамљеног дрвета.<br />
Град је падавина ситних и крупних ледених<br />
куглица. Оне при паду оштећују биљке<br />
и уништавају плодове. Град може бити<br />
опасан за човека и животиње, нарочито<br />
ако је крупан. Често је праћен јаким ветром<br />
и грмљавином. Најбоље је наћи склониште<br />
и не излазити док град не престане.<br />
63
Мећава је снежна олуја праћена јаким снегом уз ветар. Јак ветар носи<br />
велике количине снега и прави наносе (сметове). За време мећаве смањена<br />
је видљивост. Кретање је отежано и хладно је. Најбоља заштита од мећаве је<br />
боравак у затвореном простору.<br />
Када су мећаве, људи<br />
могу остати завејани у<br />
снегу. У потрази за њима<br />
често помажу пси.<br />
Да би заштитили воће и поврће од<br />
града, људи користе велике мреже.<br />
1. Зашто за неке временске прилике кажемо да су<br />
непогоде?<br />
2. Шта убрајамо у временске непогоде?<br />
3. Шта је град?<br />
4. Да ли се сећаш неке временске непогоде?<br />
Опиши је.<br />
5. Шта може да оштети олуја?<br />
непогода<br />
олуја<br />
мећава<br />
град<br />
64
НАУЧИЛИ СМО О<br />
ЗДРАВОМ НАЧИНУ ЖИВОТА И<br />
ВРЕМЕНСКИМ НЕПОГОДАМА<br />
1. У сваком низу прецртај намирницу која не спада у здраву храну.<br />
млеко – воће – бомбоне – месо<br />
поврће – чипс – воћни сок – житарице<br />
газирано пиће – супа – ч<strong>око</strong>лада – јаја<br />
2. Заокружи слова испред тачних одговора.<br />
Руке треба прати:<br />
а) после употребе тоалета;<br />
г) никада;<br />
б) пре јела;<br />
д) кад их испрљамо;<br />
в) било кад;<br />
ђ) пре спавања.<br />
3. Заокружи слова испред тачних одговора.<br />
Немања има здраве зубе зато што:<br />
а) често једе ч<strong>око</strong>ладу;<br />
б) стално жваће жваку;<br />
в) иде редовно зубару;<br />
г) користи конац за зубе;<br />
д) једе само меку храну.<br />
4. Напиши називе временских непогода.<br />
Снажан ветар, киша, грмљавина<br />
Зимска олуја праћена јаким снегом и ветром<br />
Падавина ледених куглица<br />
5. Заокружи ДА или НЕ како би тврдње биле тачне.<br />
За време олује прозоре треба широм отворити. ДА НЕ<br />
Гром може да изазове пожар. ДА НЕ<br />
Мећава може да отежа саобраћај. ДА НЕ<br />
Град може да уништи или оштети башту. ДА НЕ<br />
65
САД ЗНАМ<br />
СЕЛО<br />
СНАЛАЖЕЊЕ<br />
ОБЈЕКТИ<br />
ПРАЗНИЦИ<br />
ГРАД<br />
НАСЕЉА<br />
ХИГИЈЕНА<br />
ИСХРАНА<br />
СИМБОЛИ<br />
РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ<br />
КУЛТУРА<br />
ЖИВЉЕЊА<br />
ЗДРАВ НАЧИН<br />
ЖИВОТА<br />
ГРБ<br />
ЗАСТАВА<br />
ХИМНА<br />
БОРАВАК У ПРИРОДИ<br />
ВРЕМЕНСКЕ НЕПОГОДЕ<br />
ОЛУЈА ГРАД МЕЋАВА<br />
САОБРАЋАЈ<br />
ВОДНИ<br />
КОПНЕНИ<br />
ВАЗДУШНИ<br />
ДРУМСКИ<br />
ЖЕЛЕЗНИЧКИ<br />
66
ТЕСТ – КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />
1. Допуни реченице следећим речима: учесници у саобраћају, саобраћајна<br />
средства, саобраћај.<br />
Превоз путника, робе и информација је .<br />
Аутобус, авион, ауто, брод су .<br />
Пешаци, возачи и путници су . 3<br />
2. Испред саобраћајног средства упиши одговарајући број којим је<br />
означена врста саобраћаја.<br />
1 – ваздушни 2 – водни 3 – копнени<br />
трактор хеликоптер воз брод<br />
чамац авион бицикл подморница 8<br />
3. Заокружи слово испред тачног одговора.<br />
Свако <strong>нас</strong>еље има:<br />
а) територију; б) пошту;<br />
в) становнике; г) назив;<br />
д) аеродром; ђ) паркове. 3<br />
4. Испред описаних права становника неког <strong>нас</strong>еља напиши слово П, а ако<br />
је обавеза слово О.<br />
помоћ суграђанину у опасности<br />
посећивање културних објеката<br />
поштовање туђе личности<br />
бацање смећа у канту<br />
избор занимања слобода кретања 3<br />
5. Шта мора да садржи адреса?<br />
6. Иза реченице напиши Т ако је тврдња тачна или Н ако је нетачна.<br />
Бициклиста треба да носи кацигу и штитнике.<br />
У аутобусу се може јести сладолед.<br />
Деца могу седети у ауту на предњем седишту.<br />
Шетање по прузи је безопасно.<br />
4<br />
Путници могу да разговарају са возачем аутобуса. 5<br />
67
7. Допуни реченице потребним речима како би правила била тачна.<br />
Ако нема тротоара, пешаци се крећу<br />
страном пута.<br />
Црвено светло на семафору значи .<br />
Заштитна опрема бициклисте је .<br />
Када се улица прелази, обавезно се гледа прво ,<br />
онда , па опет . 4<br />
8. Заокружи ДА или НЕ и одреди тачност тврдње.<br />
Зубе треба прати само ујутру. ДА НЕ<br />
Проветравање је хигијена простора. ДА НЕ<br />
Руке треба прати водом и сапуном. ДА НЕ<br />
Газирани с<strong>око</strong>ви су здраво пиће. ДА НЕ<br />
Главни оброци су ужина, ручак и вечера. ДА НЕ 5<br />
9. Бројевима од 1 до 4 одреди редослед најбезбеднијег преласка улице.<br />
подземни пролаз<br />
пешачки прелаз са семафором<br />
пут без пешачког прелаза пешачки прелаз 4<br />
10. Прочитај текст па напиши име девојчице испред реченице коју<br />
изговара. Маја је Београђанка, а Весна живи у селу Губеревцу у <strong>око</strong>лини<br />
Београда. Разговарале су о предностима живота у свом <strong>нас</strong>ељу и<br />
изговориле следеће реченице:<br />
Често идем у тржни центар преко пута моје улице.<br />
У мом дворишту има много домаћих животиња.<br />
Са баком и деком берем јабуке у воћњаку.<br />
У близини моје школе је позориште. 4<br />
11. Наведи два примера здравог начина живота у природи.<br />
2<br />
Скала за оцењивање:<br />
39–45 – одличан (5); 32–38 – врло добар (4); 23–31 – добар (3);<br />
13–22 – довољан (2); 0–12 – недовољан (1)<br />
68
Кретање у<br />
простору и<br />
времену<br />
Научићеш:<br />
примере различитих облика кретања у<br />
окружењу;<br />
како се тело креће у зависности од свог облика,<br />
врсте подлоге и средине у којој се креће;<br />
да измериш растојање које тело пређе т<strong>око</strong>м<br />
кретања;<br />
да одредиш време помоћу часовника и<br />
календара користећи временске одреднице: сат,<br />
дан, седмицу, месец, годину;<br />
да забележиш и прочиташ податке из личног<br />
живота помоћу временске ленте.
КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ<br />
1 ходање 2 трчање 3 скакање 4 летење<br />
5 клизање 6 котрљање 7 пузање 8 љуљање<br />
70
Када погледамо <strong>око</strong> себе, уочавамо различите врсте кретања. Крећу се<br />
људи, животиње, возила, неки предмети, вода, ваздух... Постоје различити<br />
начини кретања: ходање, трчање, скакање, пливање, летење, котрљање,<br />
клизање...<br />
Нека тела не могу сама да се крећу – њих неко или нешто мора да покрене.<br />
Кретање је промена положаја једног тела у односу на друго тело.<br />
Беба на слици жели да приђе мами. Она пузи и приближава јој се.<br />
Човек који седи на клупи мирује – не мења положај у односу на друга тела.<br />
КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ<br />
Погледај слику на претходној страни и у кружиће упиши бројеве којима су<br />
означене врсте кретања.<br />
Нацртај по једну животињу која лети, скаче и плива.<br />
ЛЕТИ СКАЧЕ ПЛИВА<br />
1. Именуј кретања која уочаваш на слици.<br />
2. Именуј предмете на слици које неко покреће.<br />
3. Како све можеш покренути лопту?<br />
4. Ко мирује на слици?<br />
5. Зашто је кретање важно живим бићима?<br />
кретање<br />
ходање<br />
трчање<br />
скакање<br />
пливање<br />
летење<br />
71
СРЕДИНА И ПОДЛОГА УТИЧУ НА БРЗИНУ КРЕТАЊА<br />
Кретање тела је некада брже, а некада спорије. Једно исто тело може да<br />
се креће различитом брзином. Брзина кретања тела зависи од облика и<br />
величине тела, врсте подлоге по којој се креће, као и средине кроз коју<br />
се креће.<br />
Средине кроз које се тела<br />
крећу су различите. Птице<br />
лете кроз ваздух. Рибе се<br />
крећу кроз воду. Човек хода<br />
по земљи, али се креће кроз<br />
ваздух. Док плива, човек се<br />
креће кроз воду. Дечак на<br />
слици хода кроз воду теже<br />
него девојчица кроз ваздух на<br />
земљи.<br />
На брзину кретања тела<br />
утиче средина кроз коју се<br />
тело креће.<br />
Подлоге за кретање могу<br />
бити храпаве или глатке.<br />
Тела се брже крећу по глаткој<br />
него по храпавој подлози.<br />
72<br />
Који дечак се спорије<br />
креће? Зашто?
Провери како средина утиче на брзину кретања. Припреми посуде са<br />
песком, шљунком, земљом и једну празну.<br />
Покрећи грабуљице по посуди. У кружиће упиши бројеве од 1 до 4 и<br />
одреди кретање грабуљица од најбржег до најспоријег.<br />
КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ<br />
Провери како подлога утиче на брзину кретања. Закотрљај кликер истом<br />
јачином по парчету глатког папира. Исто то учини по ребрастом картону, а<br />
затим и мањем пешкиру.<br />
По којој подлози се најбрже, а по којој најспорије кретао кликер? Напиши<br />
одговор.<br />
1. Именуј средине по којима се крећу дечак, девојчица и галеб.<br />
2. Зашто се девојчица брже креће од дечака?<br />
3. Који аутић има подлогу за брже кретање?<br />
4. Зашто се кликер креће спорије по ребрастом картону него по глатком<br />
папиру?<br />
73
ОБЛИК ТЕЛА УТИЧЕ НА КРЕТАЊЕ<br />
Предмети могу бити различитих облика. Неки су обли (округли), а неки<br />
имају равне површине.<br />
Од облика предмета зависи начин њиховог кретања. Окретање тела<br />
<strong>око</strong> себе по подлози зове се котрљање. Кретање при ком је предмет<br />
приљубљен својом доњом страном за тло зове се клизање.<br />
КЛИЗАЊЕ<br />
КОТРЉАЊЕ<br />
Неки предмети имају и обле и равне површине,<br />
па се могу и клизати и котрљати у зависности од<br />
површине којом се ослањају о подлогу.<br />
Обој тело које ће се<br />
приликом котрљања<br />
вртети укруг.<br />
По чему се разликују<br />
ролер и клизаљка?<br />
Један од највећих<br />
изума човечанства је<br />
точак. За шта је све<br />
човек употребио точак?<br />
74
Дечак је покренуо у исто време оловку, кликер и гумицу. Упоредио је<br />
путеве које су тела прешла.<br />
КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ<br />
Најдужи пут је прешао<br />
. Најкраћи пут је прешла<br />
. Изведи оглед на исти начин и измери растојања лењиром.<br />
Кретање тела почиње покретањем, а завршава се заустављањем. Т<strong>око</strong>м<br />
кретања, тело пређе одређени пут за одређено време.<br />
покретање<br />
пређени пут<br />
заустављање<br />
1. Ако су сва три предмета од дрвета, најбрже се<br />
креће<br />
, јер кретање зависи од<br />
.<br />
2. Дечак је котрљао кликере по бетону, тепиху и песку. Најбрже се котрљао<br />
кликер по , јер кретање зависи од .<br />
3. Риба плива у , кртица прави тунеле кроз , а птица<br />
лети кроз .<br />
Најспорије се креће<br />
, јер кретање зависи од средине.<br />
75
Животиње живе у различитим срединама. Њихов облик тела је прилагођен<br />
средини по којој се крећу.<br />
Птице лете кроз<br />
ваздух. Облик тела им<br />
помаже да се лакше и<br />
брже крећу. Човек је<br />
направио авион чији<br />
облик подсећа на птицу.<br />
Тело рибе је издужено<br />
да би лакше пливала.<br />
Човек је направио<br />
подморницу чији облик<br />
подсећа на рибу.<br />
Глиста, мрав, кртица,<br />
змија граде склониште у<br />
земљи. Облик и делови<br />
тела им олакшавају да<br />
се лакше крећу кроз<br />
канале у земљи.<br />
1. Које се животиње крећу<br />
кроз ваздух?<br />
2. Како облик тела помаже<br />
глисти да се креће кроз<br />
земљу?<br />
3. Кад би подморница имала<br />
облик коцке, да ли би се<br />
брже кретала?<br />
На стр. 99 погледајте упутство<br />
за прављење авиона од папира.<br />
Направите их од различитих боја и<br />
организујте мало такмичење.<br />
76
НАУЧИЛИ СМО О КРЕТАЊУ<br />
У ПРОСТОРУ<br />
1. Испод слика животиња напиши назив њиховог кретања.<br />
2. Прецртај кретања која не користе наведене животиње.<br />
ВРАБАЦ: лети – гмиже – скаче – плива<br />
ЗМИЈА: плива – скаче – гмиже – лети<br />
РИБА: скаче – трчи – плива – лети<br />
ГУСКА: хода – гмиже – плива – трчи<br />
3. Заокружи речи које именују оно што мора бити покренуто.<br />
трамвај гуштер пас риба авион птица воденички точак<br />
човек тротинет лабуд чамац змај-играчка љуљашка<br />
4. Заокружи ДА ако је тврдња тачна, а НЕ ако је нетачна.<br />
Предмети се крећу само ако их покренемо. ДА НЕ<br />
На брзину кретања утиче облик тела. ДА НЕ<br />
Људи могу да ходају, трче и лете. ДА НЕ<br />
Играчке се померају ако се гурају, вуку, подижу или бацају. ДА НЕ<br />
Лопта мора покренути да би се котрљала. ДА НЕ<br />
Клизају тела која имају бар једну равну површину. ДА НЕ<br />
Кретање је промена положаја тела у односу на неко друго тело. ДА НЕ<br />
5. Различити облици кретања користе се у спорту. Повежи начине кретања<br />
са називом спорта.<br />
ХОКЕЈ<br />
ВАТЕРПОЛО<br />
ПЛИВАЊЕ<br />
ТРЧАЊЕ<br />
КЛИЗАЊЕ<br />
ВОЖЕЊЕ<br />
БИЦИКЛИЗАМ<br />
ФУДБАЛ<br />
77
6. Јован је на клупи у исто време покренуо три дрвена предмета: коцку,<br />
ваљак и кликер. Допуни реченице.<br />
Предмети који су се котрљали су<br />
који је клизао је<br />
. Предмет<br />
. Предмет који се највише удаљио је<br />
. Предмет који се најкраће кретао је .<br />
7. На линије иза реченица упиши знак aко је тачна или знак X ако је<br />
нетачна.<br />
На брзину кретања утиче боја тела.<br />
На брзину кретања утиче колико је тело тешко.<br />
На брзину утиче величина тела.<br />
На брзину тела не утиче облик тела.<br />
8. Попуни укрштеницу.<br />
1) Кретање скакавца је...<br />
2) Кретање облих тела је...<br />
3) Кртица се креће кроз...<br />
4) Кретање птица кроз ваздух је...<br />
5) Кретање санки по снегу је...<br />
6) Кретање зеца док бежи је...<br />
7) Кретање рибе кроз воду је...<br />
7.<br />
5.<br />
6.<br />
2.<br />
4.<br />
1.<br />
3.<br />
9. Реши ребусе.<br />
П<br />
” ”<br />
В=Х<br />
ТР<br />
,,,<br />
(трчи) (хода) (плива)<br />
78
ДОБА ДАНА И МЕРЕЊЕ ВРЕМЕНА<br />
Дан је време од 24 сата. Траје од поноћи до поноћи. <strong>Свет</strong>ли <strong>део</strong> дана је<br />
обданица, а тамни <strong>део</strong> дана – ноћ. Делови обданице су: јутро, преподне,<br />
подне, поподне и вече.<br />
ПОНОЋ<br />
ЈУТРО ПОДНЕ ВЕЧЕ<br />
ПОНОЋ<br />
КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ<br />
НОЋ<br />
ПРЕ ПОДНЕ<br />
ПО ПОДНЕ<br />
НОЋ<br />
Ради прецизнијег сналажења у времену, људи су поделили дан на сате.<br />
Часовник је справа за мерење времена. Он има бројчаник и казаљке. На<br />
бројчанику су бројеви поређани од 1 до 12.<br />
Велика казаљка<br />
показује минуте.<br />
Мала казаљка<br />
показује сате.<br />
Минути су на<br />
часовнику приказани<br />
између два суседна<br />
броја.<br />
Неки часовници имају<br />
и трећу казаљку<br />
(секундару) која<br />
показује секунде.<br />
Када велика казаљка обиђе цео круг, прошао је један сат. Један сат има<br />
60 минута.<br />
Када мала казаљка обиђе цео круг – прошло је пола дана – 12 сати. Када<br />
обиђе два круга, прошао је цео дан (24 сата).<br />
сати<br />
минути<br />
На дигиталном часовнику сати и<br />
минути су приказани бројевима.<br />
Када је поноћ, на дигиталном<br />
часовнику пише 00:00 часова.<br />
79
Померање велике казаљке од једног до другог броја означава 5 минута.<br />
12.05 12.15<br />
12.30<br />
Ако велика казаљка показује<br />
број 12, онда је тачно онолико<br />
часова колико показује мала<br />
казаљка. Када је пун сат, на<br />
дигиталном часовнику пише<br />
број часова и нула минута.<br />
Ако је велика казаљка на<br />
броју 6 мала казаљка се<br />
налази између два броја. Тада<br />
има онолико часова колико<br />
показује мањи од та два броја<br />
и 30 минута.<br />
Ако на сату са бројчаником одређујеш време у поподневним сатима,<br />
потребно је да на број приказаних сати додаш још 12 сати.<br />
То би на примеру изнад било 7.30 + 12 = 19.30 часова.<br />
80
КОЛИКО ЈЕ САТИ?<br />
Испод плавих сатова напиши које време показују. На белим сатовима<br />
доцртај казаљке тако да показују време назначено испод слике.<br />
КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ<br />
11.00<br />
17.30 15.30 19.00<br />
9.45<br />
Направи сат!<br />
У прилогу на страни 101 пронађи слику сата.<br />
Исеци је и залепи на дебљи картон. Направи<br />
већу и мању казаљку. Пробуши сат у центру,<br />
закачи казаљке ексером. На полеђини сата,<br />
ексер причврсти чепом од плуте.<br />
1. Шта је часовник?<br />
2. Која казаљка је најспорија, а која најбржа?<br />
3. Зашто је важно да прецизно меримо време?<br />
4. Да ли је школски час једнак по дужини<br />
једном сату на часовнику?<br />
5. Ако увече легнеш у 21 сат и спаваш до 7<br />
ујутру, колико сати је трајало спавање?<br />
81
КАКО СУ ЉУДИ НЕКАДА МЕРИЛИ ВРЕМЕ<br />
Људи су од давнина покушавали да мере време. Пре него што су<br />
направљени први механички часовници, људи су мерили време помоћу<br />
пешчаног, сунчаног и воденог сата.<br />
Сунчани сат показује време тако<br />
што се прати кретање сенке на<br />
бројчанику (на тлу).<br />
Пешчани сат мери време проласка<br />
песка кроз узани пролаз који спаја<br />
две стаклене посуде. Постоје већи<br />
и мањи пешчани сатови који мере<br />
дуже и краће време.<br />
Водени сат је посуда напуњена<br />
водом која при дну има отвор.<br />
Време се мерило на основу тога<br />
колико воде истекне кроз отвор<br />
посуде.<br />
Пешчани сат ти може помоћи да<br />
измериш време које ти је потребно<br />
да темељно опереш зубе.<br />
82
ГОДИНА И МЕСЕЦИ<br />
Година траје 12 месеци. Сваки месец има своје<br />
име да би се људи лакше сналазили у времену.<br />
Упиши редне бројеве месеца у години како је започето.<br />
КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ<br />
1.<br />
ЈАНУАР<br />
2.<br />
ФЕБРУАР<br />
3.<br />
МАРТ<br />
АПРИЛ<br />
МАЈ<br />
ЈУН<br />
ЈУЛ<br />
АВГУСТ<br />
СЕПТЕМБАР<br />
ОКТОБАР<br />
НОВЕМБАР<br />
ДЕЦЕМБАР<br />
Посматрај слике и допуни реченице.<br />
Први месец у години је<br />
. Последњи месец у години<br />
је . Осми месец у години је .<br />
Прве трешње стижу у месецу<br />
. Ђаци крећу у школу у<br />
. Пре маја је месец . После октобра<br />
је месец<br />
. Обој редни број месеца у ком ти је рођендан.<br />
Зима стиже у . Летњи распуст је у ,<br />
и .<br />
83
Т<strong>око</strong>м године, смењују се четири годишња доба: пролеће, лето, јесен, зима.<br />
Годишња доба почињу различитог датума и трају по три месеца. Трајање<br />
обданице и ноћи мења се т<strong>око</strong>м године.<br />
Првог дана пролећа обданица и ноћ трају по 12 сати. Најдужа обданица<br />
и најкраћа ноћ најављују почетак лета. Првог дана јесени обданица и ноћ<br />
трају по 12 сати. Т<strong>око</strong>м јесени обданица се из дана у дан скраћује, а ноћ је<br />
све дужа. Најкраћа обданица и најдужа ноћ најављују почетак зиме.<br />
март<br />
јун<br />
април<br />
јул<br />
мај<br />
август<br />
јун<br />
пролеће<br />
лето<br />
септембар<br />
септембар<br />
децембар<br />
октобар<br />
јануар<br />
новембар<br />
фебруар<br />
децембар<br />
јесен<br />
зима<br />
март<br />
Допуни реченице.<br />
Пролеће почиње у<br />
, а завршава<br />
се у<br />
. Најдуже обданице су<br />
т<strong>око</strong>м<br />
, а најдуже ноћи т<strong>око</strong>м<br />
. Првог дана пролећа и јесени<br />
обданица и ноћ трају по<br />
сати.<br />
У ком годишњем добу почиње школска година?<br />
година<br />
месеци<br />
пролеће<br />
лето<br />
јесен<br />
зима<br />
84
КАЛЕНДАР И ДАТУМ<br />
Година траје 12 месеци, то јест 52 седмице. Седмица траје седам дана.<br />
Неки месеци трају 30, а неки 31 дан. Фебруар је најкраћи месец у години и<br />
има 28 или 29 дана. Календар је табеларни приказ дана, седмица и месеци<br />
у току једне године.<br />
КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ<br />
Погледај календар. Именуј месеце који имају по 31 дан. Који суседни<br />
месеци имају по 31 дан?<br />
2019.<br />
Јануар<br />
П У С Ч П С Н<br />
1 2 3 4 5 6<br />
7 8 9 10 11 12 13<br />
14 15 16 17 18 19 20<br />
21 22 23 24 25 26 27<br />
28 29 30 31<br />
Фебруар<br />
П У С Ч П С Н<br />
1 2 3<br />
4 5 6 7 8 9 10<br />
11 12 13 14 15 16 17<br />
18 19 20 21 22 23 24<br />
25 26 27 28<br />
Март<br />
П У С Ч П С Н<br />
1 2 3<br />
4 5 6 7 8 9 10<br />
11 12 13 14 15 16 17<br />
18 19 20 21 22 23 24<br />
25 26 27 28 29 30 31<br />
Април<br />
П У С Ч П С Н<br />
1 2 3 4 5 6 7<br />
8 9 10 11 12 13 14<br />
15 16 17 18 19 20 21<br />
22 23 24 25 26 27 28<br />
29 30<br />
Мај<br />
П У С Ч П С Н<br />
1 2 3 4 5<br />
6 7 8 9 10 11 12<br />
13 14 15 16 17 18 19<br />
20 21 22 23 24 25 26<br />
27 28 29 30 31<br />
Јун<br />
П У С Ч П С Н<br />
1 2<br />
3 4 5 6 7 8 9<br />
10 11 12 13 14 15 16<br />
17 18 19 20 21 22 23<br />
24 25 26 27 28 29 30<br />
Јул<br />
П У С Ч П С Н<br />
1 2 3 4 5 6 7<br />
8 9 10 11 12 13 14<br />
15 16 17 18 19 20 21<br />
22 23 24 25 26 27 28<br />
29 30 31<br />
Август<br />
П У С Ч П С Н<br />
1 2 3 4<br />
5 6 7 8 9 10 11<br />
12 13 14 15 16 17 18<br />
19 20 21 22 23 24 25<br />
26 27 28 29 30 31<br />
Септембар<br />
П У С Ч П С Н<br />
1<br />
2 3 4 5 6 7 8<br />
9 10 11 12 13 14 15<br />
16 17 18 19 20 21 22<br />
23 24 25 26 27 28 29<br />
30<br />
Октобар<br />
П У С Ч П С Н<br />
1 2 3 4 5 6<br />
7 8 9 10 11 12 13<br />
14 15 16 17 18 19 20<br />
21 22 23 24 25 26 27<br />
28 29 30 31<br />
Новембар<br />
П У С Ч П С Н<br />
1 2 3<br />
4 5 6 7 8 9 10<br />
11 12 13 14 15 16 17<br />
18 19 20 21 22 23 24<br />
25 26 27 28 29 30<br />
Децембар<br />
П У С Ч П С Н<br />
1<br />
2 3 4 5 6 7 8<br />
9 10 11 12 13 14 15<br />
16 17 18 19 20 21 22<br />
23 24 25 26 27 28 29<br />
30 31<br />
Како читамо календар?<br />
Месец<br />
Година<br />
Октобар 2019.<br />
П У С Ч П С Н<br />
1 2 3 4 5 6<br />
7 8 9 10 11 12 13<br />
14 15 16 17 18 19 20<br />
21 22 23 24 25 26 27<br />
28 29 30 31<br />
Дан у седмици<br />
Редни број дана<br />
у месецу<br />
85
Датум је одређени дан у месецу и години. При писању користимо<br />
три броја: први је редни број тог дана у месецу, други је редни број месеца,<br />
а трећи редни број године.<br />
12. 9. 2019.<br />
Упиши датум свог рођења.<br />
дан месец година<br />
Напиши одговоре.<br />
1. Погледај календар на претходној страни. Који дан у седмици је 20. август?<br />
2. Ког дана је био почетак ове школске године?<br />
3. Колико је субота било у јануару 2019. године?<br />
4. Ког дана ове године ти је рођендан?<br />
5. Ког дана се завршава октобар?<br />
На лак начин можеш да научиш колико дана има који месец у години.<br />
Погледај слику, уочи правило, а затим покушај да именујеш месеце и<br />
њихов број дана без посматрања.<br />
март<br />
31<br />
фебруар<br />
28 или 29<br />
јануар<br />
31<br />
април<br />
30 мај<br />
31 јун<br />
30<br />
јул<br />
31<br />
август<br />
31<br />
септембар<br />
30<br />
октобар<br />
31 новембар<br />
30<br />
децембар<br />
31<br />
календар<br />
датум<br />
86
ВРЕМЕНСКА ЛЕНТА<br />
Временска лента је трака на којој су приказани временски периоди<br />
(седмица, месец, година…). Она нам помаже да се лакше снађемо у<br />
времену.<br />
Временском лентом може се представити једна седмица.<br />
понедељак уторак среда четвртак петак субота недеља<br />
КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ<br />
На временској ленти могу се приказати редом догађаји који су се десили.<br />
Миша и Ана су направили временску ленту на којој су представили<br />
догађаје у току једне седмице.<br />
понедељак уторак среда четвртак петак субота недеља<br />
Посматрај временску ленту и допуни реченице.<br />
Миша и Ана су посетили баку у .<br />
Ана је добила нову виолину у .<br />
Мишин рођендан је био у .<br />
Временском лентом може се представити једна година.<br />
јануар<br />
фебруар<br />
март<br />
април<br />
мај<br />
јун<br />
јул<br />
август<br />
септембар<br />
октобар<br />
новембар<br />
децембар<br />
На временској ленти у празне кружиће упиши бројеве којима су означени<br />
догађаји.<br />
1 – школска слава <strong>Свет</strong>и Сава, 2 – почетак пролећа, 3 – почетак школске<br />
године, 4 – почетак лета, 5 – Дечја недеља, 6 – почетак зиме.<br />
Обој на временској ленти месец у ком ти је рођендан.<br />
87
Направи и ти своју временску ленту!<br />
Разговарај са родитељима (старатељима) о својим важним догађајима од<br />
рођења до садашњих дана.<br />
У празна поља нацртај или залепи фотографију, напиши који је догађај и<br />
повежи са годином на временској ленти.<br />
десета година<br />
девета година<br />
осма година<br />
седма година<br />
шеста година<br />
пета година<br />
четврта година<br />
трећа година<br />
друга година<br />
прва година<br />
88<br />
1. Шта је временска лента?<br />
2. Чему служи временска лента?<br />
3. Направите временску ленту за ову школску годину.<br />
Обележите када је коме рођендан и ставите на<br />
одељењски пано.<br />
временска лента
НАУЧИЛИ СМО О<br />
КРЕТАЊУ У ВРЕМЕНУ<br />
1. Допуни једнакости.<br />
1 дан = часа<br />
1 година = месеци<br />
1 сат = минута<br />
март =<br />
дана<br />
1 недеља = дана<br />
април + мај =<br />
дана<br />
2. Повежи описе са називима.<br />
Одређени дан у месецу и години<br />
Линија на којој је означен низ година<br />
Приказ свих месеци и дана по недељама у години<br />
календар<br />
датум<br />
временска лента<br />
3. Одреди редослед временских одредница од најмање до највеће<br />
уписујући бројеве од 1 до 6.<br />
дан година минут месец сат седмица<br />
4. Јован средом има тренинг. Два дана пре тога иде у музичку школу, а дан<br />
после тренинга иде баки у посету.<br />
а) Којим даном Јован иде у музичку школу?<br />
б) Којим даном Јован иде баки у посету?<br />
5. Повежи сваку реч са одговарајућим описом.<br />
ЈУТРО<br />
ОБДАНИЦА<br />
ПОНОЋ<br />
ПОДНЕ<br />
светли <strong>део</strong> дана<br />
тамни <strong>део</strong> дана<br />
<strong>део</strong> дана кад Сунце излази<br />
средишњи <strong>део</strong> дана<br />
<strong>део</strong> дана кад Сунце залази<br />
<strong>део</strong> дана између поднева и вечери<br />
завршетак дана и почетак новог<br />
<strong>део</strong> дана између јутра и поднева<br />
ВЕЧЕ<br />
ПРЕПОДНЕ<br />
НОЋ<br />
ПОПОДНЕ<br />
89
6. Напиши шта означавају бројеви у датуму.<br />
5. 2. 2019.<br />
7. Запиши само редним бројевима следеће датуме.<br />
Осми август 2015. године<br />
Двадесети октобар 2018. године<br />
Шеснаести јул 2016. године<br />
Данашњи датум<br />
8. Нацртај казаљке тако да показују:<br />
5 сати<br />
9 сати<br />
5 минута<br />
10 сати<br />
45 мин.<br />
19 сати<br />
30 мин.<br />
9. На временској ленти повежи догађаје са месецом у години.<br />
Божић<br />
<strong>Свет</strong>и Сава<br />
почетак<br />
школске године<br />
Дечја<br />
недеља<br />
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII<br />
почетак 2.<br />
полугодишта<br />
Празник<br />
рада<br />
почетак<br />
лета<br />
почетак<br />
зиме<br />
10. Заокружи називе месеци који имају по 30 дана.<br />
јануар март април децембар фебруар<br />
мај септембар јун октобар новембар<br />
90
САД ЗНАМ<br />
САТ, МИНУТ,<br />
ДАН, СЕДМИЦА,<br />
МЕСЕЦ, ГОДИНА<br />
ОБЛИЦИ<br />
КРЕТАЊА<br />
ХОДАЊЕ<br />
ТРЧАЊЕ<br />
СКАКАЊЕ<br />
ЛЕТЕЊЕ<br />
КЛИЗАЊЕ<br />
КОТРЉАЊЕ<br />
ПУЗАЊЕ<br />
ЉУЉАЊЕ<br />
ВРЕМЕНСКЕ<br />
ОДРЕДНИЦЕ<br />
КРЕТАЊЕ У<br />
ПРОСТОРУ<br />
КРЕТАЊЕ<br />
КРЕТАЊЕ У<br />
ВРЕМЕНУ<br />
КРЕТАЊЕ<br />
ЗАВИСИ ОД:<br />
ПОДЛОГЕ<br />
ОБЛИКА ТЕЛА<br />
ВЕЛИЧИНЕ ТЕЛА<br />
СРЕДИНЕ КРОЗ КОЈУ СЕ<br />
ТЕЛО КРЕЋЕ<br />
ОДРЕЂИВАЊЕ<br />
ВРЕМЕНА<br />
ЧАСОВНИК<br />
КАЛЕНДАР<br />
ВРЕМЕНСКА ЛЕНТА<br />
91
ТЕСТ – КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ<br />
1. На линијама испод слика напиши називe кретања: скакање, летење,<br />
клизање, трчање.<br />
2. Повежи линијама описе из леве и десне колоне са начином кретања.<br />
кликер по паркету<br />
пада<br />
сапун по кади<br />
киша из облака<br />
клизи<br />
мачка по тлу<br />
човек по стази<br />
котрља се<br />
кап кише на стаклу<br />
јабука са гране<br />
хода<br />
точак по путу 4<br />
3. Шта утиче на брзину кретања неког тела? Заокружи слова испред свих<br />
тачних одговора.<br />
а) његов облик<br />
б) његова величина<br />
в) његова боја<br />
г) материјал од кога је направљено<br />
д) подлога по којој се креће<br />
ђ) јачина којом је покренуто 5<br />
4. Прецртај једну од две наглашене речи како би тврдње биле тачне.<br />
Лопта се брже котрља по трави – по бетону.<br />
Брже се меша кашиком кроз млеко – мед.<br />
Тело које може и да се клиза и да се котрља јесте ваљак – лопта.<br />
Ако бациш коцкицу и кликер краћи – дужи пут пређе кликер. 4<br />
5. Шта дуже траје? У сваком пару заокружи одговарајућу реч.<br />
дан – месец сат – минут година – месец седмица – сат<br />
4<br />
<br />
4<br />
92
6. Допуни реченице одговарајућим речима: обданица, ноћ, часовник,<br />
календар, датум.<br />
Одређени дан у месецу и години је .<br />
<strong>Свет</strong>ли <strong>део</strong> дана је .<br />
Тамни <strong>део</strong> дана је .<br />
Справа за мерење времена је .<br />
Запис свих месеци, дана и седмица у години је 5<br />
7. Напиши имена месеци који се налазе између октобра и фебруара.<br />
3<br />
8. Доцртај казаљке на сату тако да показују време назначено испод слике.<br />
9.00 14.30 12.00<br />
3<br />
9. Допуни реченице одговарајућим бројем.<br />
Дан има часа. Година има месеци. Недеља има дана.<br />
Пола сата има минута. Октобар има дан. 5<br />
10. Допиши на крају сваке реченице назив одговарајућег годишњег доба.<br />
Обданица је најдужа, а ноћ најкраћа када почиње .<br />
Обданица и ноћ подједнако трају када почињу и .<br />
Обданица је најкраћа, а ноћ најдужа када почиње . 4<br />
Скала за оцењивање:<br />
35–41 – одличан (5); 27–33 – врло добар (4); 20–26 – добар (3);<br />
13–19 – довољан (2); 0–12 – недовољан (1)<br />
93
94
ПРИЛОЗИ<br />
95
96
97
98
99
100
101