28.02.2019 Views

Свет око нас 2, уџбеник I део, Klett

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

Уџбеник<br />

Зоран Б. Гаврић<br />

Драгица Миловановић<br />

СВЕТ<br />

ОКО НАС<br />

Уџбеник за 2. разред<br />

основне школе<br />

1. <strong>део</strong>


Зоран Б. Гаврић • Драгица Миловановић<br />

СВЕТ ОКО НАС<br />

Уџбеник за други разред основне школе<br />

1. <strong>део</strong>


СВЕТ ОКО НАС<br />

Уџбеник за други разред основне школе – 1. <strong>део</strong><br />

Прво издање<br />

Аутори: Зоран Б. Гаврић, Драгица Миловановић<br />

Илустрације: Владимир Винкић, Михаило Гачић, Алекса Јовановић, архива издавачке<br />

куће „<strong>Klett</strong>”, Shutterstock<br />

Фотографије: Shutterstock, Горан Сивачки<br />

Рецензенти: Татјана Филиповић, професор разредне <strong>нас</strong>таве, ОШ „Јосиф Панчић”,<br />

Београд<br />

Данијела Павловић, професор разредне <strong>нас</strong>таве, ОШ „Момчило<br />

Живојиновић”, Младеновац<br />

Данијела Пуђа, професор разредне <strong>нас</strong>таве, ОШ „Јован Стерија Поповић”,<br />

Вршац<br />

Сандра Мирчић, професор разредне <strong>нас</strong>таве, ОШ „Јосиф Панчић”, Београд<br />

Коректура: Драгана Радосављевић<br />

Графичко обликовање: „Total Idea”, Нови Сад<br />

Обликовање корица: „Total Idea”, Нови Сад<br />

CIP - Каталогизација у публикацији<br />

Народна библиотека Србије, Београд<br />

37.016:3/5(075.2)<br />

Издавач: Издавачка кућа „<strong>Klett</strong>” д.о.о.<br />

Маршала Бирјузова 3–5/IV, 11000 Београд<br />

Тел: 011/3348-384, факс: 011/3348-385<br />

office@klett.rs, www.klett.rs<br />

За издавача: Гордана Кнежевић Орлић<br />

Главни уредник: Александар Рајковић<br />

Руководилац пројекта: Јелена Павловић<br />

Штампа: Bulvest print AD, Бугарска<br />

Тираж: 12.000 примерака<br />

ГАВРИЋ, Зоран Б., 1969-<br />

<strong>Свет</strong> <strong>око</strong> <strong>нас</strong> : <strong>уџбеник</strong> за други разред<br />

основне школе. Део 1 / Зоран Б. Гаврић, Драгица<br />

Миловановић ; [илустрације Владимир Винкић,<br />

Михаило Гачић, Алекса Јовановић ; фотографије<br />

Горан Сивачки]. - 1. изд. - Београд : <strong>Klett</strong>, 2019<br />

(Бугарска : Bulvest print). - 101 стр. : илустр. ; 30 cm<br />

Тираж 12.000. - Прилози: стр. 95-101.<br />

ISBN 978-86-533-0270-2<br />

ISBN 978-86-533-0272-6 (низ)<br />

1. Миловановић, Драгица, 1960- [аутор]<br />

COBISS.SR-ID 277316108<br />

Министарство просвете, науке и технолошког развоја одобрило је издавање и употребу<br />

овог <strong>уџбеник</strong>а у другом разреду основне школе решењем број 650-02-00145/2019-07.<br />

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског<br />

дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући фот<strong>око</strong>пирање, штампање, чување у електронском<br />

облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу<br />

индивидуални приступ делу са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено<br />

коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.<br />

©<strong>Klett</strong>, 2019.<br />

ISBN 978-86-533-0270-2<br />

ISBN за низ 978-86-533-0272-6


Драги ученици,<br />

Пред вама се налази први <strong>део</strong> <strong>уџбеник</strong>а за предмет <strong>Свет</strong> <strong>око</strong> <strong>нас</strong>.<br />

О свету сте сазнали понешто пре поласка у школу и т<strong>око</strong>м првог разреда,<br />

а ова књига ће вам помоћи да своја знања проширите.<br />

Упознаћете боље своје окружење и научићете да се у њему сналазите.<br />

Проширићете своја знања о кретању у простору и времену.<br />

Пажљиво посматрајте слике, читајте текстове, истражујте, изводите<br />

огледе, бележите, одговарајте на питања и размишљајте.<br />

Желимо вам много среће у раду!<br />

Аутори


Садржај<br />

ДРУГИ И ЈА<br />

Групе људи ..............................................................8<br />

Права и обавезе .........................................................10<br />

Сарађујемо у школи .....................................................12<br />

Договарамо се ..........................................................14<br />

Рођаци ..................................................................16<br />

Породични празници ...................................................18<br />

Научили смо – Други и ја ................................................20<br />

Сад знам ................................................................22<br />

Тест – Други и ја .........................................................23<br />

КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />

Симболи Републике Србије .............................................26<br />

Насеља ..................................................................28<br />

Важни објекти у <strong>нас</strong>ељу .................................................32<br />

Заједнички живот у <strong>нас</strong>ељу .............................................34<br />

Празници <strong>нас</strong>еља .......................................................36<br />

Насеља су повезана .....................................................38<br />

Сналажење у <strong>нас</strong>ељу ....................................................40<br />

Научили смо о <strong>нас</strong>ељима ...............................................44<br />

Саобраћај ...............................................................46<br />

Саобраћајна средства и објекти ......................................48<br />

Безбедност у саобраћају ................................................52<br />

Саобраћајна култура ....................................................54<br />

Здрав начин живота .....................................................59<br />

Временске непогоде ....................................................63<br />

Научили смо о здравом начину живота и временским непогодама .....65<br />

Сад знам ................................................................66<br />

Тест – Култура живљења ................................................67<br />

4


КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ<br />

Кретање у простору .....................................................70<br />

Средина и подлога утичу на брзину кретања .........................72<br />

Облик тела утиче на кретање ........................................74<br />

Научили смо о кретању у простору .....................................77<br />

Доба дана и мерење времена ...........................................79<br />

Година и месеци .........................................................83<br />

Календар и датум .......................................................85<br />

Временска лента ........................................................87<br />

Научили смо о кретању у времену ......................................89<br />

Сад знам ................................................................91<br />

Тест – Кретање у простору и времену ...................................92<br />

Прилози .................................................................95<br />

5


Како ћеш користити овај <strong>уџбеник</strong><br />

Пажљиво прочитај текст. Труди се да што више запамтиш!<br />

Испричај или одговори на питања и тако покажи шта знаш!<br />

Напиши, нацртај, обој као што<br />

се тражи у задатку.<br />

Пронађи прилоге на крају<br />

<strong>уџбеник</strong>а, исеци их и залепи на<br />

одговарајућа места.<br />

Уради задатак у пару са својим<br />

другом или другарицом, или са<br />

свим другарима из одељења.<br />

Сазнај више – прочитај<br />

занимљивости.<br />

Кључне речи су посебно важне у лекцији. Труди се да их запамтиш.<br />

Изведи оглед и посматрај – научићеш више и запамтићеш боље!<br />

6


Други и ја<br />

Научићеш:<br />

зашто се људи удружују у групе;<br />

која права и обавезе имају<br />

чланови групе;<br />

зашто се чланови групе<br />

договарају и сарађују.


ГРУПЕ ЉУДИ<br />

Човек је друштвено биће и не може да живи сам. Људи се удружују у<br />

различите групе. Групе могу бити:<br />

ПОРОДИЦА ОДЕЉЕЊЕ СТАНОВНИЦИ НАСЕЉА<br />

ПРЕДУЗЕЋЕ ОРКЕСТАР ТИМ<br />

ДРУГАРИ ИЗ КРАЈА<br />

Људи се удружују да би:<br />

задовољили различите потребе;<br />

лакше решавали проблеме;<br />

лакше стварали све што им је потребно;<br />

осећали сигурност, пажњу и љубав;<br />

делили са другима осећања;<br />

дружили се и међусобно помагали.<br />

1. Које групе су приказане на сликама?<br />

2. Због чега се људи удружују у групе?<br />

3. Којим групама ти припадаш?<br />

4. Како се у њима осећаш?<br />

5. Како можеш постати члан неке групе?<br />

6. Којим групама припадају твоји родитељи?<br />

8


Чланови групе треба да се међусобно договарају, да сарађују, поштују<br />

правила понашања и помажу једни другима.<br />

ДРУГИ И ЈА<br />

Извиђачи често заједно бораве у природи. Опиши како сарађују.<br />

Која правила понашања морају да поштују?<br />

Шта би се догодило када не би поштовали правила?<br />

Чланови групе се договарају о:<br />

oбавезама које има сваки члан;<br />

правилима понашања у групи;<br />

правима које има сваки члан<br />

групе;<br />

последицама ако се не поштују<br />

правила.<br />

Чак и када се играш са другарима<br />

из краја, мора бити договора и<br />

поштовања правила.<br />

Шта се дешава ако неко прекрши<br />

правила?<br />

1. Да ли група може да опстане (да траје)<br />

ако нема договора? Објасни.<br />

2. Шта би било када би сваки члан групе имао<br />

своја правила?<br />

3. Испричај ситуацију у којој неко није<br />

поштовао правила игре.<br />

4. Испричај правила игре „између две ватре”.<br />

група<br />

правила<br />

договор<br />

9


ПРАВА И ОБАВЕЗЕ<br />

Чланови сваке групе имају своја права, али и обавезе.<br />

Правило је нешто<br />

што свако у<br />

групи мора да<br />

поштује.<br />

Обавеза је оно што<br />

треба да урадимо, што<br />

се од <strong>нас</strong> очекује.<br />

Право је нешто<br />

што заслужујете и<br />

што вам припада у<br />

заједници.<br />

Група је<br />

заједница људи<br />

која живи и ради<br />

на истом месту.<br />

Иако си тек други разред, припадаш многим групама: породици, одељењу,<br />

школи, пријатељима, становницима <strong>нас</strong>еља... Да би нам живот у групи био<br />

пријатан и безбедан, важно је да поштујемо једни друге, да се придржавамо<br />

одређених правила и извршавамо своје обавезе.<br />

Ненад је члан фудбалског клуба. Ево шта каже о себи.<br />

ГРУПА<br />

(ЗАЈЕДНИЦА)<br />

ПРАВО<br />

ПРАВИЛО<br />

ОБАВЕЗА<br />

Члан сам фудбалског клуба.<br />

Тренирам са свима и<br />

учествујем у игри.<br />

Поштујем захтеве тренера.<br />

Редовно долазим на тренинг.<br />

10


Школа је велика група ученика и радника школе. У школи постоје права<br />

и обавезе која поштују сви њени чланови.<br />

ДРУГИ И ЈА<br />

ГРУПА<br />

ПРАВО<br />

ОБАВЕЗА<br />

Одељење<br />

Ученик има право да:<br />

1) стиче знање;<br />

2) буде заштићен;<br />

3) тражи помоћ у учењу;<br />

4) каже шта мисли;<br />

5) бира активност (секцију).<br />

Ученик има обавезу да:<br />

1) редовно иде на часове;<br />

2) поштује правила у школи;<br />

3) пажљиво прати <strong>нас</strong>таву;<br />

4) поштује друге ученике и све<br />

раднике у школи;<br />

5) чува имовину школе;<br />

6) води рачуна о школским стварима,<br />

чистоћи и лепом изгледу школе.<br />

Нацртај једну групу којој припадаш и попуни табелу.<br />

ГРУПА<br />

ПРАВО<br />

ПРАВИЛО<br />

ОБАВЕЗА<br />

1. Која су наша права, а које обавезе у неком<br />

објекту (позоришту, музеју, продавници...)?<br />

2. Која су наша права, а које обавезе у парку?<br />

3. Која су наша права, а које обавезе када смо<br />

болесни?<br />

4. Напишите права и обавезе свог одељења и<br />

окачите на пано.<br />

право<br />

правило<br />

обавеза<br />

11


САРАЂУЈЕМО У ШКОЛИ<br />

Одељење је важна група<br />

којој припадаш. Ученици<br />

заједно уче, друже се и<br />

сарађују у активностима.<br />

Сви ученици другог разреда<br />

су већа група вршњака којој<br />

припадаш. Заједно идете<br />

на излете, организујете<br />

такмичења или заједничке<br />

часове.<br />

Сви ученици и радници<br />

школе су велика група.<br />

Разликују се по радним<br />

обавезама, полу, узрасту,<br />

изгледу, интересовањима...<br />

Ако се међусобно поштују,<br />

договарају и придржавају<br />

правила, живот у школи је<br />

свима пријатан и леп.<br />

Сви ђаци и радници школе учествују у заједничким акцијама као што<br />

су уређење школског дворишта, прикупљање старог папира и изложбе<br />

ученичких радова.<br />

1. Које акције постоје у твојој школи?<br />

2. Ко у њима учествује?<br />

3. Зашто је важно да сви чланови школе<br />

учествују у акцији?<br />

Направите пројекат за уређење вашег кутка<br />

у школском дворишту.<br />

сарадња<br />

акција<br />

школа<br />

12


Прославе у школи су активности у којима учествују многи чланови школе.<br />

ДРУГИ И ЈА<br />

Свака школа има свој празник –<br />

Дан школе. Праве се приредбе,<br />

изложбе, школски часопис.<br />

У тим активностима неопходни су<br />

договор и сарадња.<br />

Када се прославља Нова година,<br />

ученици и радници школе<br />

украшавају новогодишњу<br />

јелку, организују приредбу,<br />

новогодишњи вашар и забаву.<br />

1. Погледај велику слику. Које обавезе<br />

и задатке имају ђаци у припреми<br />

прославе? Како међусобно сарађују?<br />

2. Који празници се прослављају у<br />

твојој школи?<br />

3. Које обавезе има твоје одељење када<br />

су прославе?<br />

4. Која улога у прослави теби одговара?<br />

<strong>Свет</strong>и Сава је школска<br />

слава. Слави се у<br />

свим школама у нашој<br />

земљи 27. јануара.<br />

Тада се уређују панои<br />

и припрема свечана<br />

приредба.<br />

13


ДОГОВАРАМО СЕ<br />

Објасни изреку: Договор кућу гради.<br />

ДОГОВОР<br />

Идемо у<br />

куповину.<br />

ПОТРЕБА<br />

Купићемо<br />

намирнице.<br />

ЖЕЉА<br />

Ја бих нову<br />

лопту!<br />

ПОТРЕБА<br />

Мени су<br />

потребне бојице<br />

за школу!<br />

Породица je група коју чине родитељи и деца. Живе у заједничком<br />

домаћинству. Брину једни о другима, договарају се и заједно доносе важне<br />

одлуке.<br />

О чему се договара породица на слици?<br />

Упореди мамине речи и речи дечака. Шта је за породицу важније?<br />

Потреба је нешто што нам недостаје, а важно је и треба нам.<br />

Жеље је нешто што бисмо волели да имамо, а није нам увек неопходно.<br />

Бринем о млађем<br />

брату. Искрена<br />

сам. Kажем<br />

родитељима када<br />

имам проблем.<br />

Све делим са<br />

секом. Испуњавам<br />

обећања.<br />

Помажем мами у<br />

сређивању собе.<br />

14<br />

Према члановима породице понашај се онако како желиш да се они<br />

понашају према теби.


Шта кад погрешиш?<br />

Какву грешку је направио<br />

дечак?<br />

Шта је одлучио?<br />

Шта ти радиш кад направиш<br />

грешку?<br />

Зашто је важно бити искрен?<br />

Шта може да се деси ако своју<br />

грешку припишеш другоме?<br />

Шта ћемо<br />

сада?<br />

Признаћу<br />

грешку!<br />

ДРУГИ И ЈА<br />

Ненад и његова сестра желе кућног љубимца. Разговарали су са<br />

родитељима. Тражили су најбоље решење. Допиши на линијама речи<br />

приказаних чланова породице.<br />

Желимо кућног љубимца јер<br />

.<br />

Ако купимо пса, имаћете обавезу да<br />

.<br />

Пса не можемо држати у кући јер<br />

.<br />

Решење које свим члановима одговара:<br />

.<br />

1. Како чланови твоје породице брину једни о другима?<br />

2. О чему се договарају чланови твоје породице?<br />

3. Које су твоје обавезе у породици?<br />

4. Напиши у свесци списак шта желиш да ти родитељи<br />

купе. Потом напиши списак ствари које су ти<br />

потребне. Упореди их. Шта је важније?<br />

договор<br />

жеља<br />

потреба<br />

15


РОЂАЦИ<br />

Рођаци су људи који имају заједничко порекло.<br />

И наши родитељи<br />

имају сестре и браћу.<br />

То су наши рођаци.<br />

ТАТА<br />

Отац и мајка су<br />

наши родитељи.<br />

Ми смо њихови<br />

потомци.<br />

Имамо рођаке са<br />

мајчине и рођаке<br />

са очеве стране.<br />

МАМА<br />

ТАТИНИ РОДИТЕЉИ<br />

БАБА И ДЕДА<br />

Бабе и деде су<br />

родитељи наших<br />

родитеља. Они су<br />

наши преци.<br />

МАМИНИ РОДИТЕЉИ<br />

БАБА И ДЕДА<br />

ТАТИН БРАТ<br />

СТРИЦ<br />

Деца наших рођака<br />

нама су браћа и<br />

сестре.<br />

МАМИН БРАТ<br />

УЈАК<br />

ТАТИНА СЕСТРА<br />

ТЕТКА<br />

Рођаци се<br />

међусобно<br />

воле, поштују и<br />

уважавају.<br />

МАМИНА СЕСТРА<br />

ТЕТКА<br />

Наши преци су наша прошлост, а потомци наша будућност.<br />

ПРЕЦИ<br />

ЈА<br />

ПОТОМЦИ<br />

ПРОШЛОСТ САДАШЊОСТ БУДУЋНОСТ<br />

16<br />

Када порастеш, и ти ћеш имати потомке – своју децу. Бринућеш о њима, али<br />

имаћеш обавезу да бринеш и о својим прецима (родитељима, баби, деди...).


ДРУГИ И ЈА<br />

На неким старим фотографијама можемо да<br />

видимо своје претке. То су особе од којих<br />

потичемо. Да њих није било, не би било ни <strong>нас</strong>.<br />

Мајка – баба – прабаба – чукунбаба<br />

Отац – деда – прадеда – чукундеда<br />

Упиши број својих браће и сестара у табелу.<br />

Број рођених од стрица<br />

браће<br />

сестара<br />

од тетке<br />

по мајци<br />

од тетке<br />

по оцу<br />

од ујака<br />

Попуни укрштеницу.<br />

1. Деда, баба, прадеда су наши...<br />

2. Унуци су бабини и дедини...<br />

3. Татин отац је теби...<br />

4. Мамина мајка је теби...<br />

5. Татин брат је теби...<br />

6. Жена маминог брата је теби...<br />

7. Син твоје тетке теби је...<br />

Решење усправно је .<br />

5.<br />

3.<br />

4.<br />

6.<br />

7.<br />

1.<br />

2.<br />

1. Испричај нешто о својим прецима – баби и деди.<br />

2. Опиши једног рођака који ти је посебно драг.<br />

3. Које предмете твојих предака чувате код куће?<br />

4. Пронађи у прилогу на страни 95 шему<br />

породичног стабла, исеци га, залепи у свеску<br />

и попуни. Доцртај чланове породице, ако је<br />

потребно. Разговарај са родитељима о прецима.<br />

рођаци<br />

преци<br />

потомци<br />

17


ПОРОДИЧНИ ПРАЗНИЦИ<br />

Породични празници су дани у години када се прослављају догађаји<br />

који су важни свим члановима породице. Прослављају их најчешће са<br />

рођацима и пријатељима. Чланови породице би требало да се договарају<br />

о начину прославе и поделе задужења.<br />

Рођење новог члана у породици<br />

је велики догађај. Прослављају<br />

га сви чланови породице.<br />

Рођендан сваког члана породице<br />

може да буде разлог за прославу<br />

(посебно дечји рођендани).<br />

Многе породице славе славу.<br />

Тај дан посвећен је свецу<br />

заштитнику породице.<br />

Нова година је празник када се<br />

окупљају чланови породице,<br />

рођаци, пријатељи.<br />

У многим породицама прослављају се верски празници: Божић, Ускрс,<br />

Бајрам, Ханука...<br />

18


ДРУГИ И ЈА<br />

Одрасли чланови породице<br />

обележавају годишњице брака –<br />

датуме када су се венчали.<br />

Веридбе и венчања чланова<br />

породице свечано се<br />

обележавају.<br />

1. Напиши називе празника који се прослављају у твојој породици.<br />

2. Који породични празник ти се највише допада?<br />

3. Које су твоје обавезе у породици када су празници?<br />

4. Распитај се и запиши када је годишњица брака твојих родитеља или<br />

бабе и деде.<br />

Направи у свесци мали породични албум слика са прослава. Напиши<br />

називе прослава.<br />

Напишите на папиру неколико<br />

важних правила лепог понашања<br />

за столом за време прослава.<br />

Поставите на одељењски пано.<br />

породични празници<br />

прослава<br />

19


НАУЧИЛИ СМО – ДРУГИ И ЈА<br />

1. Заокружи назив групе којој припадаш. Можеш заокружити више речи.<br />

ОДЕЉЕЊЕ<br />

ХОР ПОРОДИЦА ШКОЛА ТИМ СЕКЦИЈА<br />

2. Поред реченице која се односи на право упиши слово П, а поред<br />

реченице која се односи на обавезу слово О.<br />

Водим рачуна о школској имовини.<br />

Сређујем своју собу.<br />

На време враћам књигу у библиотеку.<br />

Играм се у парку.<br />

Кажем шта мислим.<br />

Слушам савете родитеља.<br />

Носим прибор за час ликовне културе.<br />

3. Заокружи слово испред тачног одговора.<br />

Кад погрешим:<br />

а) ћутим и никоме о томе не причам; б) кажем да је то неко други урадио;<br />

в) плачем и не признајем кривицу; г) признам грешку и кажем истину.<br />

4. Пронађи на 13. страни називе школских празника и запиши их.<br />

5. Наведи три акције које се могу организовати у школи.<br />

6. Замисли да идеш на једну од понуђених секција у школи. Заокружи која ти<br />

се највише допада и попуни табелу за ту групу по узору на табелу на стр. 11.<br />

ХОР<br />

ЛИКОВНА<br />

СЕКЦИЈА<br />

ДРАМСКА<br />

СЕКЦИЈА<br />

ЕКОЛОШКА<br />

СЕКЦИЈА<br />

ГРУПА<br />

ПРАВО<br />

ПРАВИЛО<br />

20<br />

ОБАВЕЗА


7. Допуни текст. Користи понуђене речи.<br />

тетке стриц баба деда стрина ујна брат ћерка ујаци<br />

Здраво! Ја се зовем Катарина. Упознаћу те са својим рођацима.<br />

Мој<br />

је беба. Он се зове Станко. Родитељи моје маме<br />

су моји и . Они се зову Бранка и<br />

Петар. Њихова<br />

је моја мама. Она се зове Јована.<br />

Мој отац се зове Јанко. Браћа моје маме су моји .<br />

Они се зову Теодор и Марко. Марко је ожењен Кристином. Она је<br />

моја . Татин брат Лука је мој . Његова<br />

супруга Милена је моја<br />

. Татина сестра се зове<br />

Мирјана. Мамина сестра се зове Тијана. Мирјана и Тијана су моје<br />

.<br />

8. Бројевима од 1 до 5 одреди редослед предака.<br />

1 ЈА ЧУКУНДЕДА ТАТА ПРАДЕДА ДЕДА<br />

Направите план уређења своје учионице. Поделите се у групе и одредите<br />

шта ће ко да ради.<br />

УРЕЂУЈЕМО НАШУ УЧИОНИЦУ<br />

Активност<br />

Имена задужених ученика<br />

21


САД ЗНАМ<br />

ПОРОДИЦА РОДБИНА ОДЕЉЕЊЕ ТИМ ШКОЛА СТАНОВНИЦИ<br />

НАСЕЉА<br />

ГРУПЕ<br />

ПОРОДИЧНИ<br />

ПОТРЕБЕ<br />

ПРАЗНИЦИ<br />

ДРУГИ И ЈА<br />

ДОГОВОР<br />

ШКОЛСКИ<br />

ЖЕЉЕ<br />

САРАДЊА<br />

ПРАВО<br />

ПРАВИЛО<br />

ОБАВЕЗА<br />

22


ТЕСТ – ДРУГИ И ЈА<br />

1. Повежи члана са групом којој припада.<br />

ЂАК<br />

ПОРОДИЦА<br />

ВИОЛИНИСТА ТИМ<br />

ГОЛМАН<br />

ШКОЛА<br />

ТАТА<br />

ПРЕДУЗЕЋЕ<br />

РАДНИК ОРКЕСТАР 5<br />

2. Напиши називе три празника који се прослављају у школи.<br />

3. Напиши називе три породична празника.<br />

4. Поред реченице која се односи на право упиши слово П, а поред<br />

реченице која се односи на обавезу слово О.<br />

Живим са својом породицом.<br />

Лечим се када се разболим.<br />

Поштујем правила понашања у школи.<br />

Редовно идем у школу.<br />

Идем у биоскоп и позориште.<br />

3<br />

3<br />

Водим рачуна о школској имовини. 6<br />

5. Заокружи слова испред тачних одговора:<br />

Твоји преци су:<br />

а) отац;<br />

б) унук;<br />

в) сестра;<br />

г) баба.<br />

Ти си потомак:<br />

а) дедин;<br />

б) сестрин;<br />

в) мамин;<br />

г) стринин.<br />

Твоји потомци ће<br />

живети у:<br />

а) садашњости;<br />

б) прошлости;<br />

в) будућности.<br />

3<br />

6. Допуни реченице одговарајућим називима рођака.<br />

Мамин брат ми је . Мамина сестра ми је .<br />

Татин отац ми је . Татин брат ми је .<br />

Ја сам својој баби . Ја сам својој тетки .<br />

6<br />

23


7. Упиши назив празника поред датог описа.<br />

Прослава почетка календарске године<br />

Колач, жито и свећа на столу<br />

Школска слава 3<br />

8. Разврстај понуђене описе у табелу:<br />

бирам књигу, члан сам библиотеке, враћам књигу на време,<br />

у читаоници нема галаме<br />

ГРУПА<br />

ПРАВО<br />

ПРАВИЛО<br />

ОБАВЕЗА<br />

4<br />

9. Прецртај једну од две понуђене могућности како би тврдње биле тачне.<br />

Чланови групе морају – не морају међусобно да се поштују.<br />

Сваки члан групе има – нема своја права.<br />

Ако жели, члан групе мора – не мора да оствари своја права.<br />

Члан групе мора – не мора да поштује правила групе.<br />

4<br />

10. Заокружи слова испред тачних одговора.<br />

Учитељ је ученике поделиo у групе и даo им задатке.<br />

Да би група успешно радила, ученици треба да се:<br />

а) договарају; б) свађају; в) поделе задатке; г) поштују; д) издвоје у раду.<br />

3<br />

Скала за оцењивање:<br />

34–40 – одличан (5); 27–33 – врло добар (4); 20–26 – добар (3);<br />

13–19 – довољан (2); 0–12 – недовољан (1)<br />

24


Култура живљења<br />

Научићеш:<br />

који су симболи Републике Србије;<br />

који типови <strong>нас</strong>еља постоје;<br />

како људи сарађују у <strong>нас</strong>ељу;<br />

како се сналазимо у <strong>нас</strong>ељу;<br />

које врсте саобраћаја постоје;<br />

како да се безбедно понашамо у саобраћају;<br />

које су здраве животне навике;<br />

како се штитимо од временских непогода.


СИМБОЛИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ<br />

Свака држава има своје име. Наша држава се зове Република Србија.<br />

Држава има и своје симболе: грб, заставу и химну.<br />

Њима се представља и препознаје у свету.<br />

Грб Републике Србије садржи симболе (обележја) који нам преносе приче<br />

о нашој прошлости.<br />

круна<br />

двоглави орао<br />

оцило – камен за<br />

паљење ватре<br />

штит<br />

крин – врста цвета<br />

Мали грб<br />

Велики грб<br />

Грб се налази на нашој застави, новчаницама и важним печатима.<br />

Застава је симбол слободе. Наша<br />

застава је тробојка и на њој је мали грб.<br />

јарбол<br />

Застава се истиче када је:<br />

државни празник;<br />

важан догађај (културни или спортски догађај, посета страних државника).<br />

На неким важним објектима застава је стално истакнута.<br />

26


Химна је свечана песма. Наша химна се зове „Боже правде”. Када се<br />

изводи химна, треба стајати мирно (на тај начин се исказује поштовање<br />

према домовини).<br />

Застава, грб и химна су важни државни симболи. Према њима се треба<br />

понашати с поштовањем.<br />

КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />

Боже правде<br />

Боже правде, ти што спасе<br />

од пропасти досад <strong>нас</strong>,<br />

чуј и одсад наше гласе<br />

и одсад нам буди спас.<br />

Моћном руком води, брани<br />

будућности српске брод,<br />

Боже, спаси, Боже, храни,<br />

српске земље, српски род!<br />

Обој грб Републике Србије.<br />

На великим међународним<br />

такмичењима подижу се<br />

заставе за освојена прва<br />

три места и слуша се химна<br />

државе из које је победник.<br />

1. Који су делови нашег грба?<br />

2. Опиши нашу заставу.<br />

3. Испричај када се истиче<br />

застава и пева химна.<br />

Направите српске заставице на<br />

часу ликовне културе.<br />

Потребан материјал:<br />

модели заставе и грба (на страни<br />

97), лепак, бојице.<br />

Република Србија<br />

грб<br />

застава<br />

химна<br />

27


НАСЕЉА<br />

Насеље је изграђени простор који је намењен за живот и рад људи.<br />

Свако <strong>нас</strong>еље има:<br />

територију (простор који<br />

заузима);<br />

становнике (људе који у<br />

њему живе);<br />

име (назив <strong>нас</strong>еља);<br />

куће (зграде), улице,<br />

установе, паркове...<br />

Насеља се разликују према величини и врсти територије на којој се налазе.<br />

Разликују се и према броју становника и њиховом начину живота.<br />

Два основна типа <strong>нас</strong>еља јесу село и град.<br />

НАСЕЉА<br />

СЕЛО<br />

ГРАД<br />

28<br />

Село је <strong>нас</strong>еље у ком се<br />

становништво углавном бави<br />

пољопривредом. Већина људи<br />

живи у породичним кућама.<br />

Обрађују своја имања и гаје<br />

биљке и животиње.<br />

Градови су већа <strong>нас</strong>еља. У њима<br />

живи и ради много људи који се<br />

баве различитим занимањима. У<br />

градовима има много улица, тргова,<br />

паркова и стамбених зграда.


ПРОШЛОСТ НАСЕЉА<br />

Прва <strong>нас</strong>еља била су села.<br />

Грађена су у близини река. Људи<br />

су се бавили ловом, риболовом,<br />

обрађивали земљу и гајили<br />

животиње. Све што им је било<br />

потребно правили су сами (одећу,<br />

обућу, посуђе, оружје, намештај...).<br />

КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />

Први градови су били утврђења<br />

оивичена великим зидинама<br />

и кулама. Људи су се углавном<br />

бавили занатством и трговином.<br />

Често су се одржавали сајмови и<br />

вашари. Прве школе су основане у<br />

градовима.<br />

Стари град Голубац на Дунаву<br />

Старо село у Сирогојну на<br />

Златибору сведочи о начину<br />

живота људи на селу у 19. веку.<br />

1. По чему се неко <strong>нас</strong>еље препознаје<br />

као град или село?<br />

2. Упореди и опиши како су изгледала<br />

стара села, а како градови.<br />

3. Шта мислиш, зашто су стари градови<br />

имали велике зидине и куле?<br />

Београд<br />

Пронађите старе<br />

фотографије наших <strong>нас</strong>еља<br />

и уредите пано. Направите<br />

етно-кутак у учионици.<br />

29


СЕЛА<br />

Планинско село чине међусобно<br />

удаљене куће на падинама брда<br />

и планина. Путеви су стрми, ужи<br />

и вијугави. Саобраћај је отежан<br />

зими. Становници планинских села<br />

највише гаје стоку: краве и овце<br />

од чијег млека праве сир и кајмак,<br />

користе месо у исхрани, а од вуне<br />

плету џемпере.<br />

Равничарско село има широке и<br />

дуге улице. Куће са двориштима<br />

су збијене једна уз другу. У<br />

равничарским селима су плодне<br />

оранице, па људи највише гаје<br />

поврће, а на њивама сеју пшеницу,<br />

кукуруз, сунцокрет и друго.<br />

Повољни су услови за гајење стоке<br />

и живине.<br />

Најчешћа занимања људи на селу су:<br />

СТОЧАР РАТАР ВОЋАР<br />

30


ГРАДОВИ<br />

Градови су <strong>нас</strong>еља у којима живи и ради много људи. Становници углавном<br />

живе у стамбеним зградама. Баве се разним занимањима. Многи раде у<br />

фабрикама, предузећима, установама које су потребне свим становницима<br />

(школа, болница, пошта...). У градовима има много улица, раскрсница и<br />

превозних средстава.<br />

КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />

Нови Сад<br />

Ниш<br />

Највећи град у Србији је Београд,<br />

наш главни град. У њему има много<br />

стамбених зграда са више спратова,<br />

улица, раскрсница. Препознајемо га<br />

по важним установама, споменицима<br />

културе, фабрикама, школама,<br />

факултетима...<br />

1. Упореди села и градове на сликама. По чему су<br />

слични, а по чему се разликују?<br />

2. Којим пословима се углавном баве становници на<br />

селу?<br />

3. Да ли је твоје <strong>нас</strong>еље село или град? Опиши га.<br />

4. Које је село најближе твом <strong>нас</strong>ељу?<br />

Нацртајте, обојте и исеците сличице кућа и зграда из<br />

часописа, а потом по групама направите планинско село,<br />

равничарско село и град. Доцртајте потребне објекте.<br />

<strong>нас</strong>еље<br />

село<br />

град<br />

31


ВАЖНИ ОБЈЕКТИ У НАСЕЉУ<br />

Да би задовољили различите потребе, људи су у <strong>нас</strong>ељима изградили важне<br />

објекте, многобројне зграде и уређена места.<br />

Стамбене зграде и породичне куће су изграђене да би људи у њима<br />

становали.<br />

Домови здравља, болнице и апотеке потребни су људима да би се лечили.<br />

32<br />

У вртићима, школама и факултетима стичу се многа корисна знања и<br />

вештине.<br />

Спортски терени, паркови, игралишта, базени потребни су људима да би се<br />

бавили спортом и проводили време у природи.<br />

Продавнице, тржни центри и пијаце су објекти у којима се људи снабдевају<br />

потребним стварима и намирницама.<br />

Важни објекти у <strong>нас</strong>ељу су и водовод, топлана, електране, градска чистоћа.


У фабрикама, занатским радњама и предузећима прави се све што је људима<br />

потребно.<br />

Аутобуске и железничке станице, пошта и телевизија потребни су људима да<br />

би путовали и преносили робу и поруке.<br />

Полицијске станице, судови, ватрогасни домови важни су људима када су им<br />

потребни помоћ и заштита.<br />

Музеји, позоришта, биоскопи, библиотеке су објекти културе.<br />

КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />

Oд картонских кутија и пластелина направите важне објекте<br />

свог <strong>нас</strong>еља. Распоредите их и залепите на већем картону.<br />

1. Који се важни објекти виде на слици <strong>нас</strong>еља?<br />

2. Који важни објекти постоје у твом <strong>нас</strong>ељу?<br />

3. Зашто је пијаца важан објeкат у <strong>нас</strong>ељу?<br />

4. Који објекат желиш да буде изграђен у твом<br />

<strong>нас</strong>ељу?<br />

5. Који од приказаних објеката постоје и у селу<br />

и у граду?<br />

важни објекти<br />

33


ЗАЈЕДНИЧКИ ЖИВОТ У НАСЕЉУ<br />

Становници истог <strong>нас</strong>еља су суграђани. Свако има своје послове и<br />

обавезе. Производи њиховог рада потребни су свим становницима. Да<br />

би се лакше и боље живело, они помажу једни другима, договарају се и<br />

поштују.<br />

Право сваког становника је да:<br />

слободно живи;<br />

користи важне објекте намењене<br />

свима;<br />

школује се;<br />

лечи се;<br />

слободно време користи у чистој<br />

животној средини;<br />

користи производе свог и туђег рада.<br />

Обавезе становника су да:<br />

поштују суграђане;<br />

не угрожавају друге;<br />

не дирају туђу имовину;<br />

чувају животну средину;<br />

учествују у заједничким<br />

активностима;<br />

поштују правила.<br />

34


Становници се међусобно разликују, имају различите потребе.<br />

Сваки човек има право на своју вероисповест. У <strong>нас</strong>ељима се зато граде<br />

објекти као што су:<br />

КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />

православна<br />

црква<br />

катедрала џамија синагога<br />

И деца имају своја права и обавезе у<br />

<strong>нас</strong>ељу. Треба да:<br />

поштују људе из окружења;<br />

чувају своје окружење (парк,<br />

игралиште, улицу, школу);<br />

поштују кућни ред у згради у којој живе.<br />

Направите план акције помоћи<br />

људима у окружењу (старијима,<br />

деци), или акцију уређења<br />

<strong>око</strong>лине. Договорите се и поделите<br />

задужења шта ће ко да уради.<br />

НЕ<br />

ГА ЗИ<br />

ТРАВУ!<br />

1. Зашто је важно да се људи међусобно<br />

договарају и сарађују?<br />

2. Наведи примере како можеш да<br />

помогнеш некоме у окружењу.<br />

3. Опиши како показујеш лепо понашање<br />

на улици.<br />

4. Шта све могу да ураде деца да<br />

окружење у <strong>нас</strong>ељу буде чисто?<br />

становници<br />

права<br />

обaвезе<br />

35


ПРАЗНИЦИ НАСЕЉА<br />

Многа <strong>нас</strong>еља прослављају празнике.<br />

Датум значајан за становнике <strong>нас</strong>еља прославља се као Дан <strong>нас</strong>еља.<br />

Често је то одређени дан из прошлости места. Тога дана <strong>нас</strong>еље је<br />

украшено заставама, организују се свечаности, приредбе, изложбе,<br />

културни догађаји.<br />

У прославама учествују и ученици школа тог <strong>нас</strong>еља. Похваљују се и<br />

награђују заслужни и успешни становници <strong>нас</strong>еља.<br />

Многа <strong>нас</strong>еља имају и славу посвећену свецу који се сматра заштитником<br />

<strong>нас</strong>еља. И то је значајан датум <strong>нас</strong>еља који се прославља кроз разне<br />

свечаности и активности.<br />

У <strong>нас</strong>ељима се организују фестивали, сајмови, такмичења, вашари.<br />

На њима се становници <strong>нас</strong>еља друже, забављају, продају и купују<br />

производе...<br />

Спасовдан – велики црквени празник<br />

и слава нашег главног града Београда<br />

Дани бербе грожђа у Вршцу<br />

прослава у <strong>нас</strong>ељу<br />

Вуков сабор у Тршићу<br />

36


НЕКАДА...<br />

Некада су се одржавали вашари и сабори по селима и у мањим<br />

градовима. Тако су људи прослављали значајне православне празнике.<br />

Одржавали су се најчешће у порти (црквеном дворишту), на раскршћима<br />

путева или у близини ма<strong>нас</strong>тира. На вашарима се виђала родбина, људи су<br />

се упознавали, а момци и девојке играли и певали. Занатлије и трговци су<br />

доносили разну робу за продају. И у данашње време одржавају се сабори<br />

и вашари широм Србије.<br />

КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />

вашар<br />

лицидерско срце – популарни<br />

слаткиш на вашарима<br />

У градовима су се одржавали<br />

балови. Биле су то велике<br />

забаве на дворовима, у<br />

дворанама или домовима<br />

угледних и богатих грађана.<br />

Припреме за њих трајале<br />

су и по неколико месеци.<br />

Мушкарци су носили свечана<br />

одела, а жене раскошне<br />

балске хаљине. На баловима<br />

су се играли валцери и кола.<br />

1. Распитај се о дану твог <strong>нас</strong>еља и опиши га.<br />

2. Које активности се организују приликом<br />

прославе <strong>нас</strong>еља?<br />

Направите план активности за учешће<br />

одељења у некој прослави <strong>нас</strong>еља.<br />

празник<br />

слава<br />

вашар<br />

сабор<br />

37


НАСЕЉА СУ ПОВЕЗАНА<br />

Насеља се не разликују само по<br />

величини, броју становника и<br />

територији, већ и по пословима којима<br />

се њихови становници баве.<br />

У селима становници углавном обрађују своја имања, гаје биљке и<br />

животиње. Један <strong>део</strong> производа задржавају за себе, а други <strong>део</strong> продају<br />

другим људима или фабрикама на даљу прераду.<br />

Воћар гаји воће,<br />

продаје га људима...<br />

...или фабрикама...<br />

и тако<br />

<strong>нас</strong>таје<br />

производ.<br />

Сточар гаји<br />

животиње...<br />

...и продаје месо,<br />

млеко, кожу...<br />

...млекари,<br />

месари, кожари.<br />

Производи<br />

су потребни<br />

свима.<br />

Повртар гаји<br />

поврће...<br />

…продаје га...<br />

Ратари гаје пшеницу, кукуруз, који се прерађују.<br />

…одвози у фабрику.<br />

Готов производ<br />

се одвози у<br />

продавницу.<br />

град<br />

38


У већим <strong>нас</strong>ељима изграђене су<br />

фабрике. У њима се производе<br />

храна, намештај, обућа, одећа, разни<br />

апарати. Све су то животне потребе<br />

људи. Производи се продају у свим<br />

<strong>нас</strong>ељима – и у селу и у граду.<br />

КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />

1. Које производе из града<br />

користе људи са села?<br />

2. Које важне установе у граду<br />

посећују људи са села?<br />

Занимања људи у градовима разликују се од занимања људи на селу.<br />

Мајстори у фабрикама најчешће праве разне апарате за домаћинство,<br />

машине, намештај, обућу, одећу. Новинари, глумци, програмери, инжењери,<br />

архитекте и други раде у већим <strong>нас</strong>ељима, али њихове услуге користе и<br />

становници мањих <strong>нас</strong>еља.<br />

Човек не може да направи сам све што му је потребно за живот. Људи<br />

се баве различитим пословима. Послови су међусобно повезани. Сваки<br />

посао је важан.<br />

Постоје занимања која се могу срести и у граду и у селу, јер су<br />

потребни свим људима без обзира на то у ком <strong>нас</strong>ељу живе.<br />

поштар<br />

учитељица<br />

продавац<br />

фризер<br />

занимања<br />

производи<br />

село<br />

39


СНАЛАЖЕЊЕ У НАСЕЉУ<br />

Сналажење у <strong>нас</strong>ељу је одређивање свог положаја у односу на важне<br />

објекте. У већим <strong>нас</strong>ељима има много објеката – зграда, улица, тргова,<br />

паркова...Често зграде личе једна на другу, па је сналажење у таквим<br />

<strong>нас</strong>ељима теже.<br />

Адреса нам може помоћи да стигнемо на жељено место. Она садржи: назив<br />

улице, број зграде/куће, број спрата и стана, поштански број и назив места.<br />

ОБУЋА<br />

ЦВЕЋАРА<br />

ПЕКАРА<br />

УЛИЦА<br />

СРЕМСКА<br />

Свака улица има назив. Табла се<br />

поставља на почетку улице. Почетак<br />

улице одређује се од центра града,<br />

трга или неке важне улице.<br />

40<br />

Свака зграда у улици означена<br />

је кућним бројем. Са леве<br />

стране улице су непарни, а са<br />

десне стране парни бројеви.<br />

Кућни бројеви иду редом, од<br />

почетка улице.<br />

Многе зграде имају<br />

више спратова. Важно<br />

је да знамо број спрата<br />

и број траженог стана.<br />

Списак станара се<br />

налази у улазу зграде.


Да бисмо се лакше снашли<br />

у <strong>нас</strong>ељу, од велике помоћи<br />

су нам важни објекти:<br />

споменици, школа, пошта.<br />

Неке необичне грађевине,<br />

које се лако уочавају, па<br />

чак и трафика или реклама,<br />

могу да буду одлична помоћ<br />

при сналажењу.<br />

КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />

Зграда „Папагајка”<br />

у Врању<br />

Када желиш неком да<br />

објасниш где се налази<br />

твоја зграда, труди се да<br />

кажеш тачну адресу и јасне<br />

податке.<br />

Зграда „Тоблероне” у<br />

Београду<br />

У селима и мањим <strong>нас</strong>ељима,<br />

људи се лакше сналазе. Обично<br />

постоји једна главна и неколико<br />

споредних улица. Становници<br />

се углавном познају, па је<br />

довољно рећи име и презиме<br />

особе коју тражимо и објекат: у<br />

близини школе, млекаре, десно<br />

од млина, продавнице...<br />

Ако је у близини полицајац, замоли га да ти<br />

помогне да пронађеш жељену адресу.<br />

Распитај се како је твоја<br />

улица добила име.<br />

1. Шта мора да садржи свака адреса?<br />

2. Која је твоја адреса?<br />

3. Која је адреса твоје школе?<br />

4. Са које стране улице је твоја школа?<br />

5. Објасни пут од куће до школе помоћу<br />

важних објеката.<br />

6. Погледај слику на страни 40. Замисли да<br />

станујеш у згради број 3. Наведи адресу и<br />

објекте да упутиш особу да лакше дође до тебе.<br />

сналажење<br />

<strong>нас</strong>еље<br />

адреса<br />

важни објекти<br />

41


1. Заокружи тачне одговоре.<br />

Адреса мора да садржи:<br />

број телефона, број зграде/куће, објекте у <strong>нас</strong>ељу,<br />

име првог комшије, назив улице, број стана<br />

Заокружи слово испред тачног одговора.<br />

2. Непарни бројеви зграда<br />

постављају се на:<br />

а) десној страни улице;<br />

б) левој страни улице;<br />

в) по договору грађана.<br />

3. Почетак улице одређује се према:<br />

а) најближој школи;<br />

б) централном тргу у <strong>нас</strong>ељу;<br />

в) најближој пијаци.<br />

4. Табла са именом улице<br />

поставља се на:<br />

а) почетку улице;<br />

б) крају улице;<br />

в) на свакој раскрсници.<br />

5. Лакше се сналазимо у селу него у граду<br />

зато што:<br />

а) има мање зграда; б) има мање улица;<br />

в) има више дрвећа; г) има више важних<br />

објеката;<br />

д) становници се међусобно познају.<br />

6. Допуни следеће реченице.<br />

Твоја кућа/стан налази се на<br />

Важни објекти у твојој улици су:<br />

Опиши једну необичну зграду из свог <strong>нас</strong>еља.<br />

страни улице.<br />

7. Напиши своју адресу.<br />

Назив улице<br />

Број зграде/куће<br />

Број стана<br />

Поштански број и место<br />

42


8. <br />

ПОШТА БАНКА ШКОЛА<br />

МУЗЕЈ<br />

Мира, Јован и Стева станују у истој улици. Јован станује на почетку улице.<br />

Мира живи у стамбеној згради, а Стева на крају улице.<br />

Мирина зграда има број . Стевина кућа има број .<br />

Јованова кућа има број .<br />

Важни објекти у улици су .<br />

Куће се налазе на<br />

страни улице.<br />

Ком детету је школа најближа? .<br />

9. <br />

Анина<br />

кућа<br />

7<br />

3<br />

ПЕКАРА<br />

СУПЕРМАРКЕТ<br />

Погледај слику па доврши објашњење како се стиже до Анине куће.<br />

„Кад изађеш из аутобуса,<br />

43


НАУЧИЛИ СМО О НАСЕЉИМА<br />

1. Повежи речи са одговарајућим описима.<br />

СТАНОВНИЦИ<br />

место у коме живе и раде људи<br />

ВАЖНИ ОБЈЕКТИ<br />

простор које заузима <strong>нас</strong>еље<br />

ТЕРИТОРИЈА<br />

људи који живе у истом <strong>нас</strong>ељу<br />

НАСЕЉЕ<br />

поште, школе, болнице<br />

2. Заокружи занимања људи на селу.<br />

орач учитељ трговац банкар глумац фризер ковач<br />

3. Реши укрштеницу.<br />

1) Објекти у којима људи живе<br />

2) Симбол државе<br />

3) Уређена зелена површина у граду<br />

4) Велики спортски објекат<br />

4.<br />

1.<br />

2.<br />

3.<br />

3<br />

4. Напиши називе празника у твом <strong>нас</strong>ељу.<br />

5. Војкан живи у <strong>нас</strong>ељу у коме су куће једна до друге. Поред његове куће<br />

протиче велика, мирна и широка река. У том <strong>нас</strong>ељу је много плодних<br />

њива и правих путева.<br />

Где живи Војкан? Заокружи слово испред тачног одговора.<br />

Војкан живи у:<br />

а) граду; б) равничарском селу; в) планинском селу.<br />

6. Прецртај једну од две истакнуте речи како би тврдње биле тачне.<br />

У селу има много повртњака – паркова.<br />

У градовима има много фабрика – фарми.<br />

Велики тржни центри су у граду – селу.<br />

Оранице се налазе у селу – граду.<br />

44


7. Одреди шта је право, а шта обавеза становника <strong>нас</strong>еља уписивањем<br />

одговарајућег броја.<br />

1 – право 2 – обавеза<br />

Лечење када су болесни<br />

Чување природе и објеката<br />

Поштовање других суграђана<br />

Школовање<br />

Коришћење важних објеката<br />

Слобода мишљења<br />

8. Прочитај текст, па допуни реченице именима деце.<br />

Милан каже: „У мојој улици се налазе позориште и музеј.”<br />

Ана каже: „Близу моје куће је велика ливада и брза, хладна река.”<br />

Милош каже: „Куће у мојој улици су збијене, а штале су иза кућа.”<br />

У равничарском селу живи<br />

. У планинском селу<br />

живи , а у граду живи .<br />

9. Поред назива објекта у селу напиши слово С, а поред објекта у граду<br />

слово Г.<br />

болница сајам спортски центар<br />

факултет музеј сточна пијаца<br />

аеродром њива позориште<br />

повртњак воћњак штала<br />

10. Упиши бројеве којима су означени делови грба.<br />

1 – штит<br />

2 – двоглави орао<br />

3 – крин<br />

4 – круна<br />

5 – оцило<br />

45


САОБРАЋАЈ<br />

Људи стално путују, превозе робу из једног места у друго и преносе поруке<br />

једни другима.<br />

Саобраћај је превоз путника, терета (робе) и пренос информација (порука).<br />

Према томе шта се превози и преноси, саобраћај делимо на: путнички,<br />

теретни и информациони.<br />

Путнички саобраћај служи за превоз путника.<br />

Теретни саобраћај служи за превоз робе и терета.<br />

Информациони саобраћај служи за пренос информација.<br />

Према средини где се одвија, саобраћај се дели на:<br />

КОПНЕНИ ВОДНИ ВАЗДУШНИ<br />

друмски<br />

железнички<br />

46


Копнени саобраћај се одвија на копну.<br />

Може бити друмски и железнички.<br />

Друмски саобраћај је саобраћај<br />

који се одвија на путевима. Он је<br />

регулисан саобраћајним прописима<br />

које морају поштовати сви учесници<br />

у саобраћају.<br />

КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />

Железнички саобраћај се одвија по шинама. Воз превози робу и путнике<br />

у вагонима које вуче л<strong>око</strong>мотива. У великим градовима се често користе<br />

трамваји. Појава метроа (подземних железница) увелико је олакшала<br />

саобраћај у великим градовима.<br />

метро<br />

Водни саобраћај се одвија по<br />

пловним рекама (равничарским<br />

рекама), језерима, морима и<br />

океанима. То је најјефтинији вид<br />

саобраћаја, који омогућава пренос<br />

велике количине робе.<br />

Ваздушни саобраћај се одвија у<br />

ваздуху. Авионима и хеликоптерима<br />

се превозе путници и роба.<br />

47


САОБРАЋАЈНА СРЕДСТВА И ОБЈЕКТИ<br />

Због човекове потребе да преноси робу и да се премешта из места у место,<br />

почео је да се развија саобраћај.<br />

Обој одговарајућом бојом поље поред сваког приказаног саобраћајног<br />

средства и одреди по каквој средини се креће. Испод слике саобраћајног<br />

средства напиши његов назив.<br />

КОПНО ВОДА ВАЗДУХ<br />

једрилица<br />

комби<br />

Сазнај више о саобраћајним средствима које су људи некада користили на<br />

страни 58.<br />

48


Саобраћај чине и саобраћајни објекти. То су аутобуска и железничка<br />

станица, лука и аеродром.<br />

Aутобуска станица је објекат у ком<br />

аутобуси отпочињу или завршавају<br />

вожњу путника. На станици се могу<br />

купити карте за вожњу и добити<br />

обавештења о превозу. Видно је<br />

истакнут ред вожње на ком су написана<br />

места и време полазака аутобуса.<br />

КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />

Железничка станица је место одакле<br />

воз отпочиње или завршава вожњу.<br />

У станици се може обављати улазак<br />

и излазак путника, као и утовар и<br />

истовар робе.<br />

Лука или пристаниште је објекат за<br />

пристајање бродова. У луци се врши<br />

укрцавање и искрцавање путника као<br />

и утовар и истовар робе са бродова.<br />

Аеродром је простор за полетање и<br />

слетање авиона. На њему се налазе<br />

објекти и писте – стазе за слетање и<br />

полетање авиона.<br />

1. Зашто је човек почео да прави саобраћајна средства?<br />

2. Именуј приказана саобраћајна средства на страни 48 која не загађују<br />

ваздух.<br />

3. Којим од приказаних саобраћајних средстава могу да управљају деца?<br />

4. Опиши једно своје путовање аутобусом.<br />

5. Који се саобраћајни објекти налазе у твом месту?<br />

6. Прикупите слике саобраћајних средстава. Групишите их према средини<br />

по којој се крећу и уредите одељењски пано.<br />

49


1. Шта превози свака врста саобраћаја? У празна поља упиши речи: људи,<br />

роба, вести.<br />

ТЕРЕТНИ<br />

САОБРАЋАЈ<br />

ИНФОРМАЦИОНИ<br />

САОБРАЋАЈ<br />

ПУТНИЧКИ<br />

САОБРАЋАЈ<br />

2. Спој превозно средство са подлогом или средином по којој се креће.<br />

ваздух<br />

вода<br />

копно<br />

копно<br />

3. Прецртај назив саобраћајног средства које не припада назначеној врсти<br />

саобраћаја.<br />

ВАЗДУШНИ: хеликоптер, авион, тролејбус, свемирски брод<br />

ВОДНИ: аутобус, чамац, брод, сплав<br />

КОПНЕНИ: трамвај, камион, трајект, аутобус<br />

50


4. Упиши број којим је означен саобраћајни објекат испред одговарајућег<br />

саобраћајног средства.<br />

1 – аеродром; 2 – железничка станица; 3 – лука<br />

ВОЗ БРОД АВИОН<br />

5. Напиши називе приказаних средстава за пренос информација.<br />

6. Повежи одлику саобраћаја са одговарајућом врстом саобраћаја.<br />

најбржи саобраћај • • железнички саобраћај<br />

одвија се на води • • друмски саобраћај<br />

одвија се по шинама • • ваздушни саобраћај<br />

одвија се по путу • • водни саобраћај<br />

7. Погледај на страни 48 саобраћајна средства, па напиши називе оних који<br />

се крећу по води.<br />

8. Реши укрштеницу.<br />

1) Стаза за слетање авиона<br />

2) Теретно возило<br />

3) Композиција вагона са л<strong>око</strong>мотивом<br />

4) Средство за превоз путника по друму<br />

5) Саобраћајно средство водног саобраћаја<br />

6) Пристаниште за бродове<br />

7) 23. слово азбуке<br />

8) Средство железничког саобраћаја<br />

9) Превозно средство које вуку коњи<br />

4.<br />

9.<br />

6.<br />

1.<br />

8.<br />

2.<br />

3.<br />

5.<br />

Т<br />

Ч<br />

К<br />

7.<br />

51


БЕЗБЕДНОСТ У САОБРАЋАЈУ<br />

Учесници у саобраћају су пешаци, возачи и путници.<br />

Ти си млади учесник у саобраћају и:<br />

ВОЗАЧ си ако возиш бицикл (увек у пратњи одрасле особе),<br />

ПУТНИК си ако си у превозном средству,<br />

ПЕШАК си ако се крећеш по путу.<br />

Да бисмо били безбедни у саобраћају, требало би да сви учесници познају<br />

и поштују саобраћајна правила за пешаке.<br />

Улица има тротоар и коловоз.<br />

Пешаци се крећу по тротоару. Не<br />

ходај близу коловоза! По њему се<br />

крећу возила. На тротоару не трчи<br />

и не гурај се! То није место за игру.<br />

Ко се непрописно креће на слици?<br />

Ако путеви немају тротоар, крећи се левом страном коловоза уз његову<br />

ивицу. Тако ћеш увек да видиш возило које ти долази у сусрет.<br />

Улицу треба прећи на пешачком прелазу<br />

где постоји семафор. Увек чекај да се упали<br />

зелено светло. Сачекај да се возила зауставе<br />

и пажљиво пређи улицу.<br />

Ако на пешачком прелазу нема<br />

семафора, не жури. Пажљиво<br />

погледај лево, десно, па опет лево.<br />

Када процениш да је безбедно, пређи<br />

улицу.<br />

52


Опрезно прелази улицу без пешачког<br />

прелаза! Ивица коловоза је граница<br />

твоје безбедности. Пажљиво гледај<br />

прво лево – па десно – па опет лево.<br />

Пошто се увериш да је безбедно,<br />

пређи улицу правим, најкраћим путем.<br />

Не жури!<br />

КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />

Да би пешаци били безбеднији,<br />

у неким <strong>нас</strong>ељима изграђени су<br />

подземни пролаз и надземни прелаз.<br />

Увек их користи, јер су најбезбеднији<br />

за прелазак улице.<br />

Улица није место за игру. Возач не може одмах да укочи ако истрчиш на<br />

коловоз. Док прелазиш улицу, не причај и не користи мобилни телефон.<br />

Склони слушалице са ушију.<br />

Неправилно понашање на улици<br />

1. Ко су учесници у саобраћају?<br />

2. Зашто сви учесници у саобраћају треба да<br />

поштују саобраћајна правила?<br />

3. Опиши како прелазиш улицу на путу до школе.<br />

4. Зашто је опасно играти се на улици?<br />

безбедност<br />

возач<br />

путник<br />

пешак<br />

пешачки прелаз<br />

53


САОБРАЋАЈНА КУЛТУРА<br />

Учесници у саобраћају треба да воде рачуна о понашању. Култура лепог<br />

понашања стиче се код куће и у школи. Показује се у свакој прилици, па и у<br />

саобраћају.<br />

На тротоару не треба да буде<br />

игре и галаме. То може да смета<br />

пролазницима и станарима<br />

<strong>око</strong>лних зграда. По улици се<br />

ништа не баца. Улична светла<br />

и саобраћајне знаке не треба<br />

дирати нити уништавати.<br />

Правила лепог понашања<br />

су важна када сте путници.<br />

Старијим особама, инвалидима<br />

и трудницама тешко је да стоје у<br />

возилу. Уступи им место! У превозу<br />

се не једе и не говори се гласно.<br />

Са возачима се не разговара, јер<br />

их то омета док возе.<br />

Ако си у аутомобилу, т<strong>око</strong>м<br />

вожње треба да седиш на задњем<br />

седишту. Вежи сигурносни појас<br />

ради безбедности. Опомени и<br />

остале у возилу да то учине.<br />

54


STOP<br />

Неким особама је потребна помоћ<br />

на улици. И ти им можеш помоћи.<br />

Уколико су ти на улици потребни<br />

савет или помоћ, можеш се<br />

обратити полицајцу.<br />

Он брине о безбедности свих<br />

учесника у саобраћају.<br />

КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />

Ако возиш бицикл, ролере или<br />

тротинет, обавезно користи<br />

заштитну опрему: кацигу, прслук<br />

и штитнике. Вози само по<br />

бициклистичкој стази. Испред<br />

пешачког прелаза сиђи са<br />

бицикла и гурај га док прелазиш<br />

улицу.<br />

Да би саобраћај био безбеднији, на путевима се постављају саобраћајни<br />

знаци.<br />

деца путу<br />

забрана саобраћаја за пешаке забрана саобраћаја за бицикле<br />

бициклистичка стаза<br />

Они пружају важна обавештења, упозорења или забране.<br />

означени пешачки прелаз<br />

Деца на<br />

путу<br />

Забрана<br />

саобраћаја<br />

за пешаке<br />

Забрана<br />

саобраћаја<br />

за бицикле<br />

Бициклистичка<br />

стаза<br />

Означени<br />

пешачки<br />

прелаз<br />

1. Зашто се не треба играти на тротоару?<br />

2. Шта чини опрему за бициклисте?<br />

3. Зашто је кацига потребна бициклисти?<br />

4. Опиши правилно понашање путника у аутобусу.<br />

5. Које место у твојој <strong>око</strong>лини је безбедно за вожњу<br />

бициклом и игру?<br />

6. Који саобраћајни знаци постоје на твом путу до<br />

школе?<br />

култура<br />

лепо понашање<br />

саобраћајни знаци<br />

55


Погледај сликe па допуни реченице.<br />

1.<br />

2.<br />

Дечак се креће<br />

страном<br />

пута. Аутомобили се крећу по<br />

Овај пут нема .<br />

<strong>Свет</strong>леће ознаке дечак има на<br />

.<br />

<strong>Свет</strong>леће ознаке су важне да би<br />

возачи могли да<br />

дечака.<br />

.<br />

Пешаци прелазе пут на<br />

Да би њихов прелазак био сигурнији,<br />

постоји и .<br />

Пут се прелази када је на семафору<br />

упаљено .<br />

Пешак на прелазу чека ако је на<br />

семафору<br />

светло.<br />

.<br />

3.<br />

Саобраћај на путу регулише<br />

слици возе<br />

. Деца возачи на<br />

. Деца<br />

пут прелазе на .<br />

Бициклиста на слици не<br />

поштује правило, јер не треба<br />

.<br />

56


4. Погледај налепнице које се налазе у аутобусу, па их повежи са<br />

објашњењима.<br />

Резервисано за труднице и особе са децом.<br />

Не узнемиравај возача!<br />

Резервисано за инвалиде и стара лица.<br />

Држи се за рукодржаче.<br />

5. На сва три саобраћајна знака приказан је бицикл, али поруке су<br />

бициклисти на путу<br />

забрана саобраћаја за бицикле<br />

бициклистичка стаза<br />

различите. Испод слике знака доврши објашњење.<br />

саобраћаја за<br />

бицикле за бициклисте на путу<br />

6. Упиши слово Т поред тачне тврдње, а слово Н поред нетачне.<br />

Бициклиста мора да носи кацигу док вози.<br />

Дете у аутомобилу сме да седи на предњем седишту.<br />

На пешачком прелазу сме да се користи мобилни телефон.<br />

Пешак се креће левом страном улице без тротоара.<br />

7. Повежи саобраћајни знак са његовим објашњењем.<br />

прелаз пута преко железничке пруге<br />

са браницима или полубраницима<br />

Подземни пролаз<br />

Школа у близини<br />

означени пешачки прелаз<br />

зона школе<br />

Пешачки прелаз у близини<br />

Пруга у близини<br />

57


8. Бројевима од 1 до 4 обележи начин преласка улице – од најбезбеднијег<br />

до најмање безбедног.<br />

прелазак где постоји семафор<br />

прелазак где је само пешачки прелаз<br />

подземни пролаз<br />

улица без знакова<br />

На слици су приказана саобраћајна средства која су људи некада користили<br />

и она која се користе да<strong>нас</strong>.<br />

ДАЛЕКА ПРОШЛОСТ<br />

Кочијама су се превозили<br />

путници и роба.<br />

Човек је одувек имао потребу да<br />

преноси робу из места у место.<br />

Саобраћајна средства која су људи<br />

некада користили, вукле су домаће<br />

животиње. Како се развијала наука,<br />

тако су се мењала и развијала<br />

саобраћајна средства.<br />

САДАШЊОСТ<br />

Упореди саобраћајна средства у прошлости и садашњости. По чему се<br />

разликују?<br />

58


ЗДРАВ НАЧИН ЖИВОТА<br />

Да бисмо били здрави, неопходно је да имамо здраве навике.<br />

Здраве навике су:<br />

правилна исхрана;<br />

хигијена тела (лична хигијена);<br />

бављење спортом и боравак у природи;<br />

редован сан и одмор;<br />

чиста одећа, обућа и боравак у чистој просторији.<br />

Најбоља заштита од заразних болести јесте одржавање личне хигијене.<br />

Она почиње јутарњом хигијеном.<br />

КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />

Умивање<br />

Прање зуба<br />

Правилно умивање подразумева<br />

детаљно прање лица, очију,<br />

ушију, носа и уста.<br />

Редовним и правилним прањем<br />

чувамо зубе и тако остају здрави<br />

и бели.<br />

Чешљање<br />

Облачење<br />

Коса треба да буде чиста и<br />

уредна.<br />

Облачење чисте одеће и обуће<br />

важно је за здравље.<br />

59


У току дана руке треба прати често и<br />

правилно, сапуном и водом.<br />

Уколико нема сапуна и воде, могу се<br />

користити влажне марамице и средства<br />

за чишћење руку.<br />

Пошто смо активни т<strong>око</strong>м дана,<br />

неопходно је да пијемо довољно<br />

воде.<br />

Дан завршавамо вечерњом хигијеном.<br />

Хигијена простора је важна.<br />

Треба чистити и проветравати<br />

просторије.<br />

Купање или туширање пријаће твом<br />

телу пре спавања. Не заборави да<br />

опереш зубе, очешљаш се и спремиш<br />

чисту одећу и обућу за нови дан.<br />

Спавање је важно за одмор, раст<br />

и развој твог тела. Ко не спава<br />

довољно, наредног дана је уморан,<br />

нервозан и има потешкоћа да прати<br />

<strong>нас</strong>таву.<br />

60


Правилна исхрана помаже твом телу да расте и развија се, даје му снагу и<br />

штити га од болести.<br />

У току дана треба да имаш пет оброка.<br />

Главни оброци су доручак, ручак и<br />

вечера, а између њих су ужине.<br />

КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />

Сваки оброк је важан!<br />

Доручак је први и најважнији<br />

оброк. Ако не доручкујеш,<br />

брзо се замараш, немаш<br />

снаге и не можеш у школи да<br />

пратиш <strong>нас</strong>таву. Хлеб, мед,<br />

млеко, воћни сок, млечни<br />

производи, даће ти снагу да<br />

лепо и активно започнеш дан.<br />

За ужину бирај јабуку, банану,<br />

суво воће, бадеме, орахе,<br />

кифлу...<br />

Разговарајте које намирнице треба највише јести, а које најмање у току дана.<br />

Здрава храна треба да буде разноврсна. Једи воће и поврће сваки дан.<br />

Направи план доручка и ужине за школу.<br />

Бирај здраве намирнице и напитке, па их упиши у распоред.<br />

ДОРУЧАК<br />

УЖИНА<br />

Понедељак Уторак Среда Четвртак Петак<br />

61


Бављење спортом и боравак у<br />

природи су здраве навике.<br />

Спорт је важан за правилан<br />

и здрав раст, добро држање,<br />

развијање снаге и јачање целог<br />

тела. Бављење спортом може вам<br />

помоћи да стекнете пријатеље,<br />

да лакше и брже испуњавате<br />

обавезе, будете задовољни и<br />

срећни.<br />

Боравак у природи благотворно<br />

утиче на твој развој.<br />

Свака игра у природи вреди<br />

много више од играња ви<strong>део</strong>игрица<br />

и гледања телевизије.<br />

Кроз игру деца истражују,<br />

развијају машту, јачају тело и<br />

боре се против болести.<br />

Време проведено у природи<br />

чини детињство срећнијим!<br />

1. Које су здраве навике?<br />

2. Испричај редослед своје јутарње хигијене.<br />

3. Када треба обавезно прати руке?<br />

4. У које време одлазиш на спавање?<br />

5. Како користиш слободно време?<br />

6. Која је твоја омиљена игра у природи?<br />

7. Зашто је важно да пресвучеш одећу када<br />

дођеш из школе или после игре у природи?<br />

здраве навике<br />

хигијена тела<br />

здрава исхрана<br />

боравак у природи<br />

62


ВРЕМЕНСКЕ НЕПОГОДЕ<br />

Временске прилике се стално мењају. Понекад је сунчано и топло, а<br />

понекад падају киша или снег, дува ветар.<br />

Временске прилике које наносе велику штету у природи зову се<br />

временске непогоде.<br />

Обично се јављају изненада и не може се у потпуности предвидети њихова<br />

разорна моћ. Због њих се може прекидати нормалан начин живота у<br />

<strong>нас</strong>ељу.<br />

У временске непогоде убрајамо олују, град и мећаву.<br />

Олуја и град се јављају највише т<strong>око</strong>м лета, а мећава т<strong>око</strong>м зиме.<br />

КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />

Олуја је најчешће праћена снажним ветром, јаком кишом и грмљавином.<br />

Ветар ломи гране дрвећа, скида црепове са кровова. Удари громова могу да<br />

оштете зграде, изазову пожар или угрозе живот.<br />

За време олује треба затворити прозоре и искључити електричне апарате.<br />

Ако си напољу, што пре потражи склониште – неки објекат.<br />

Никада не тражи склониште испод усамљеног дрвета.<br />

Град је падавина ситних и крупних ледених<br />

куглица. Оне при паду оштећују биљке<br />

и уништавају плодове. Град може бити<br />

опасан за човека и животиње, нарочито<br />

ако је крупан. Често је праћен јаким ветром<br />

и грмљавином. Најбоље је наћи склониште<br />

и не излазити док град не престане.<br />

63


Мећава је снежна олуја праћена јаким снегом уз ветар. Јак ветар носи<br />

велике количине снега и прави наносе (сметове). За време мећаве смањена<br />

је видљивост. Кретање је отежано и хладно је. Најбоља заштита од мећаве је<br />

боравак у затвореном простору.<br />

Када су мећаве, људи<br />

могу остати завејани у<br />

снегу. У потрази за њима<br />

често помажу пси.<br />

Да би заштитили воће и поврће од<br />

града, људи користе велике мреже.<br />

1. Зашто за неке временске прилике кажемо да су<br />

непогоде?<br />

2. Шта убрајамо у временске непогоде?<br />

3. Шта је град?<br />

4. Да ли се сећаш неке временске непогоде?<br />

Опиши је.<br />

5. Шта може да оштети олуја?<br />

непогода<br />

олуја<br />

мећава<br />

град<br />

64


НАУЧИЛИ СМО О<br />

ЗДРАВОМ НАЧИНУ ЖИВОТА И<br />

ВРЕМЕНСКИМ НЕПОГОДАМА<br />

1. У сваком низу прецртај намирницу која не спада у здраву храну.<br />

млеко – воће – бомбоне – месо<br />

поврће – чипс – воћни сок – житарице<br />

газирано пиће – супа – ч<strong>око</strong>лада – јаја<br />

2. Заокружи слова испред тачних одговора.<br />

Руке треба прати:<br />

а) после употребе тоалета;<br />

г) никада;<br />

б) пре јела;<br />

д) кад их испрљамо;<br />

в) било кад;<br />

ђ) пре спавања.<br />

3. Заокружи слова испред тачних одговора.<br />

Немања има здраве зубе зато што:<br />

а) често једе ч<strong>око</strong>ладу;<br />

б) стално жваће жваку;<br />

в) иде редовно зубару;<br />

г) користи конац за зубе;<br />

д) једе само меку храну.<br />

4. Напиши називе временских непогода.<br />

Снажан ветар, киша, грмљавина<br />

Зимска олуја праћена јаким снегом и ветром<br />

Падавина ледених куглица<br />

5. Заокружи ДА или НЕ како би тврдње биле тачне.<br />

За време олује прозоре треба широм отворити. ДА НЕ<br />

Гром може да изазове пожар. ДА НЕ<br />

Мећава може да отежа саобраћај. ДА НЕ<br />

Град може да уништи или оштети башту. ДА НЕ<br />

65


САД ЗНАМ<br />

СЕЛО<br />

СНАЛАЖЕЊЕ<br />

ОБЈЕКТИ<br />

ПРАЗНИЦИ<br />

ГРАД<br />

НАСЕЉА<br />

ХИГИЈЕНА<br />

ИСХРАНА<br />

СИМБОЛИ<br />

РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ<br />

КУЛТУРА<br />

ЖИВЉЕЊА<br />

ЗДРАВ НАЧИН<br />

ЖИВОТА<br />

ГРБ<br />

ЗАСТАВА<br />

ХИМНА<br />

БОРАВАК У ПРИРОДИ<br />

ВРЕМЕНСКЕ НЕПОГОДЕ<br />

ОЛУЈА ГРАД МЕЋАВА<br />

САОБРАЋАЈ<br />

ВОДНИ<br />

КОПНЕНИ<br />

ВАЗДУШНИ<br />

ДРУМСКИ<br />

ЖЕЛЕЗНИЧКИ<br />

66


ТЕСТ – КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА<br />

1. Допуни реченице следећим речима: учесници у саобраћају, саобраћајна<br />

средства, саобраћај.<br />

Превоз путника, робе и информација је .<br />

Аутобус, авион, ауто, брод су .<br />

Пешаци, возачи и путници су . 3<br />

2. Испред саобраћајног средства упиши одговарајући број којим је<br />

означена врста саобраћаја.<br />

1 – ваздушни 2 – водни 3 – копнени<br />

трактор хеликоптер воз брод<br />

чамац авион бицикл подморница 8<br />

3. Заокружи слово испред тачног одговора.<br />

Свако <strong>нас</strong>еље има:<br />

а) територију; б) пошту;<br />

в) становнике; г) назив;<br />

д) аеродром; ђ) паркове. 3<br />

4. Испред описаних права становника неког <strong>нас</strong>еља напиши слово П, а ако<br />

је обавеза слово О.<br />

помоћ суграђанину у опасности<br />

посећивање културних објеката<br />

поштовање туђе личности<br />

бацање смећа у канту<br />

избор занимања слобода кретања 3<br />

5. Шта мора да садржи адреса?<br />

6. Иза реченице напиши Т ако је тврдња тачна или Н ако је нетачна.<br />

Бициклиста треба да носи кацигу и штитнике.<br />

У аутобусу се може јести сладолед.<br />

Деца могу седети у ауту на предњем седишту.<br />

Шетање по прузи је безопасно.<br />

4<br />

Путници могу да разговарају са возачем аутобуса. 5<br />

67


7. Допуни реченице потребним речима како би правила била тачна.<br />

Ако нема тротоара, пешаци се крећу<br />

страном пута.<br />

Црвено светло на семафору значи .<br />

Заштитна опрема бициклисте је .<br />

Када се улица прелази, обавезно се гледа прво ,<br />

онда , па опет . 4<br />

8. Заокружи ДА или НЕ и одреди тачност тврдње.<br />

Зубе треба прати само ујутру. ДА НЕ<br />

Проветравање је хигијена простора. ДА НЕ<br />

Руке треба прати водом и сапуном. ДА НЕ<br />

Газирани с<strong>око</strong>ви су здраво пиће. ДА НЕ<br />

Главни оброци су ужина, ручак и вечера. ДА НЕ 5<br />

9. Бројевима од 1 до 4 одреди редослед најбезбеднијег преласка улице.<br />

подземни пролаз<br />

пешачки прелаз са семафором<br />

пут без пешачког прелаза пешачки прелаз 4<br />

10. Прочитај текст па напиши име девојчице испред реченице коју<br />

изговара. Маја је Београђанка, а Весна живи у селу Губеревцу у <strong>око</strong>лини<br />

Београда. Разговарале су о предностима живота у свом <strong>нас</strong>ељу и<br />

изговориле следеће реченице:<br />

Често идем у тржни центар преко пута моје улице.<br />

У мом дворишту има много домаћих животиња.<br />

Са баком и деком берем јабуке у воћњаку.<br />

У близини моје школе је позориште. 4<br />

11. Наведи два примера здравог начина живота у природи.<br />

2<br />

Скала за оцењивање:<br />

39–45 – одличан (5); 32–38 – врло добар (4); 23–31 – добар (3);<br />

13–22 – довољан (2); 0–12 – недовољан (1)<br />

68


Кретање у<br />

простору и<br />

времену<br />

Научићеш:<br />

примере различитих облика кретања у<br />

окружењу;<br />

како се тело креће у зависности од свог облика,<br />

врсте подлоге и средине у којој се креће;<br />

да измериш растојање које тело пређе т<strong>око</strong>м<br />

кретања;<br />

да одредиш време помоћу часовника и<br />

календара користећи временске одреднице: сат,<br />

дан, седмицу, месец, годину;<br />

да забележиш и прочиташ податке из личног<br />

живота помоћу временске ленте.


КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ<br />

1 ходање 2 трчање 3 скакање 4 летење<br />

5 клизање 6 котрљање 7 пузање 8 љуљање<br />

70


Када погледамо <strong>око</strong> себе, уочавамо различите врсте кретања. Крећу се<br />

људи, животиње, возила, неки предмети, вода, ваздух... Постоје различити<br />

начини кретања: ходање, трчање, скакање, пливање, летење, котрљање,<br />

клизање...<br />

Нека тела не могу сама да се крећу – њих неко или нешто мора да покрене.<br />

Кретање је промена положаја једног тела у односу на друго тело.<br />

Беба на слици жели да приђе мами. Она пузи и приближава јој се.<br />

Човек који седи на клупи мирује – не мења положај у односу на друга тела.<br />

КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ<br />

Погледај слику на претходној страни и у кружиће упиши бројеве којима су<br />

означене врсте кретања.<br />

Нацртај по једну животињу која лети, скаче и плива.<br />

ЛЕТИ СКАЧЕ ПЛИВА<br />

1. Именуј кретања која уочаваш на слици.<br />

2. Именуј предмете на слици које неко покреће.<br />

3. Како све можеш покренути лопту?<br />

4. Ко мирује на слици?<br />

5. Зашто је кретање важно живим бићима?<br />

кретање<br />

ходање<br />

трчање<br />

скакање<br />

пливање<br />

летење<br />

71


СРЕДИНА И ПОДЛОГА УТИЧУ НА БРЗИНУ КРЕТАЊА<br />

Кретање тела је некада брже, а некада спорије. Једно исто тело може да<br />

се креће различитом брзином. Брзина кретања тела зависи од облика и<br />

величине тела, врсте подлоге по којој се креће, као и средине кроз коју<br />

се креће.<br />

Средине кроз које се тела<br />

крећу су различите. Птице<br />

лете кроз ваздух. Рибе се<br />

крећу кроз воду. Човек хода<br />

по земљи, али се креће кроз<br />

ваздух. Док плива, човек се<br />

креће кроз воду. Дечак на<br />

слици хода кроз воду теже<br />

него девојчица кроз ваздух на<br />

земљи.<br />

На брзину кретања тела<br />

утиче средина кроз коју се<br />

тело креће.<br />

Подлоге за кретање могу<br />

бити храпаве или глатке.<br />

Тела се брже крећу по глаткој<br />

него по храпавој подлози.<br />

72<br />

Који дечак се спорије<br />

креће? Зашто?


Провери како средина утиче на брзину кретања. Припреми посуде са<br />

песком, шљунком, земљом и једну празну.<br />

Покрећи грабуљице по посуди. У кружиће упиши бројеве од 1 до 4 и<br />

одреди кретање грабуљица од најбржег до најспоријег.<br />

КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ<br />

Провери како подлога утиче на брзину кретања. Закотрљај кликер истом<br />

јачином по парчету глатког папира. Исто то учини по ребрастом картону, а<br />

затим и мањем пешкиру.<br />

По којој подлози се најбрже, а по којој најспорије кретао кликер? Напиши<br />

одговор.<br />

1. Именуј средине по којима се крећу дечак, девојчица и галеб.<br />

2. Зашто се девојчица брже креће од дечака?<br />

3. Који аутић има подлогу за брже кретање?<br />

4. Зашто се кликер креће спорије по ребрастом картону него по глатком<br />

папиру?<br />

73


ОБЛИК ТЕЛА УТИЧЕ НА КРЕТАЊЕ<br />

Предмети могу бити различитих облика. Неки су обли (округли), а неки<br />

имају равне површине.<br />

Од облика предмета зависи начин њиховог кретања. Окретање тела<br />

<strong>око</strong> себе по подлози зове се котрљање. Кретање при ком је предмет<br />

приљубљен својом доњом страном за тло зове се клизање.<br />

КЛИЗАЊЕ<br />

КОТРЉАЊЕ<br />

Неки предмети имају и обле и равне површине,<br />

па се могу и клизати и котрљати у зависности од<br />

површине којом се ослањају о подлогу.<br />

Обој тело које ће се<br />

приликом котрљања<br />

вртети укруг.<br />

По чему се разликују<br />

ролер и клизаљка?<br />

Један од највећих<br />

изума човечанства је<br />

точак. За шта је све<br />

човек употребио точак?<br />

74


Дечак је покренуо у исто време оловку, кликер и гумицу. Упоредио је<br />

путеве које су тела прешла.<br />

КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ<br />

Најдужи пут је прешао<br />

. Најкраћи пут је прешла<br />

. Изведи оглед на исти начин и измери растојања лењиром.<br />

Кретање тела почиње покретањем, а завршава се заустављањем. Т<strong>око</strong>м<br />

кретања, тело пређе одређени пут за одређено време.<br />

покретање<br />

пређени пут<br />

заустављање<br />

1. Ако су сва три предмета од дрвета, најбрже се<br />

креће<br />

, јер кретање зависи од<br />

.<br />

2. Дечак је котрљао кликере по бетону, тепиху и песку. Најбрже се котрљао<br />

кликер по , јер кретање зависи од .<br />

3. Риба плива у , кртица прави тунеле кроз , а птица<br />

лети кроз .<br />

Најспорије се креће<br />

, јер кретање зависи од средине.<br />

75


Животиње живе у различитим срединама. Њихов облик тела је прилагођен<br />

средини по којој се крећу.<br />

Птице лете кроз<br />

ваздух. Облик тела им<br />

помаже да се лакше и<br />

брже крећу. Човек је<br />

направио авион чији<br />

облик подсећа на птицу.<br />

Тело рибе је издужено<br />

да би лакше пливала.<br />

Човек је направио<br />

подморницу чији облик<br />

подсећа на рибу.<br />

Глиста, мрав, кртица,<br />

змија граде склониште у<br />

земљи. Облик и делови<br />

тела им олакшавају да<br />

се лакше крећу кроз<br />

канале у земљи.<br />

1. Које се животиње крећу<br />

кроз ваздух?<br />

2. Како облик тела помаже<br />

глисти да се креће кроз<br />

земљу?<br />

3. Кад би подморница имала<br />

облик коцке, да ли би се<br />

брже кретала?<br />

На стр. 99 погледајте упутство<br />

за прављење авиона од папира.<br />

Направите их од различитих боја и<br />

организујте мало такмичење.<br />

76


НАУЧИЛИ СМО О КРЕТАЊУ<br />

У ПРОСТОРУ<br />

1. Испод слика животиња напиши назив њиховог кретања.<br />

2. Прецртај кретања која не користе наведене животиње.<br />

ВРАБАЦ: лети – гмиже – скаче – плива<br />

ЗМИЈА: плива – скаче – гмиже – лети<br />

РИБА: скаче – трчи – плива – лети<br />

ГУСКА: хода – гмиже – плива – трчи<br />

3. Заокружи речи које именују оно што мора бити покренуто.<br />

трамвај гуштер пас риба авион птица воденички точак<br />

човек тротинет лабуд чамац змај-играчка љуљашка<br />

4. Заокружи ДА ако је тврдња тачна, а НЕ ако је нетачна.<br />

Предмети се крећу само ако их покренемо. ДА НЕ<br />

На брзину кретања утиче облик тела. ДА НЕ<br />

Људи могу да ходају, трче и лете. ДА НЕ<br />

Играчке се померају ако се гурају, вуку, подижу или бацају. ДА НЕ<br />

Лопта мора покренути да би се котрљала. ДА НЕ<br />

Клизају тела која имају бар једну равну површину. ДА НЕ<br />

Кретање је промена положаја тела у односу на неко друго тело. ДА НЕ<br />

5. Различити облици кретања користе се у спорту. Повежи начине кретања<br />

са називом спорта.<br />

ХОКЕЈ<br />

ВАТЕРПОЛО<br />

ПЛИВАЊЕ<br />

ТРЧАЊЕ<br />

КЛИЗАЊЕ<br />

ВОЖЕЊЕ<br />

БИЦИКЛИЗАМ<br />

ФУДБАЛ<br />

77


6. Јован је на клупи у исто време покренуо три дрвена предмета: коцку,<br />

ваљак и кликер. Допуни реченице.<br />

Предмети који су се котрљали су<br />

који је клизао је<br />

. Предмет<br />

. Предмет који се највише удаљио је<br />

. Предмет који се најкраће кретао је .<br />

7. На линије иза реченица упиши знак aко је тачна или знак X ако је<br />

нетачна.<br />

На брзину кретања утиче боја тела.<br />

На брзину кретања утиче колико је тело тешко.<br />

На брзину утиче величина тела.<br />

На брзину тела не утиче облик тела.<br />

8. Попуни укрштеницу.<br />

1) Кретање скакавца је...<br />

2) Кретање облих тела је...<br />

3) Кртица се креће кроз...<br />

4) Кретање птица кроз ваздух је...<br />

5) Кретање санки по снегу је...<br />

6) Кретање зеца док бежи је...<br />

7) Кретање рибе кроз воду је...<br />

7.<br />

5.<br />

6.<br />

2.<br />

4.<br />

1.<br />

3.<br />

9. Реши ребусе.<br />

П<br />

” ”<br />

В=Х<br />

ТР<br />

,,,<br />

(трчи) (хода) (плива)<br />

78


ДОБА ДАНА И МЕРЕЊЕ ВРЕМЕНА<br />

Дан је време од 24 сата. Траје од поноћи до поноћи. <strong>Свет</strong>ли <strong>део</strong> дана је<br />

обданица, а тамни <strong>део</strong> дана – ноћ. Делови обданице су: јутро, преподне,<br />

подне, поподне и вече.<br />

ПОНОЋ<br />

ЈУТРО ПОДНЕ ВЕЧЕ<br />

ПОНОЋ<br />

КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ<br />

НОЋ<br />

ПРЕ ПОДНЕ<br />

ПО ПОДНЕ<br />

НОЋ<br />

Ради прецизнијег сналажења у времену, људи су поделили дан на сате.<br />

Часовник је справа за мерење времена. Он има бројчаник и казаљке. На<br />

бројчанику су бројеви поређани од 1 до 12.<br />

Велика казаљка<br />

показује минуте.<br />

Мала казаљка<br />

показује сате.<br />

Минути су на<br />

часовнику приказани<br />

између два суседна<br />

броја.<br />

Неки часовници имају<br />

и трећу казаљку<br />

(секундару) која<br />

показује секунде.<br />

Када велика казаљка обиђе цео круг, прошао је један сат. Један сат има<br />

60 минута.<br />

Када мала казаљка обиђе цео круг – прошло је пола дана – 12 сати. Када<br />

обиђе два круга, прошао је цео дан (24 сата).<br />

сати<br />

минути<br />

На дигиталном часовнику сати и<br />

минути су приказани бројевима.<br />

Када је поноћ, на дигиталном<br />

часовнику пише 00:00 часова.<br />

79


Померање велике казаљке од једног до другог броја означава 5 минута.<br />

12.05 12.15<br />

12.30<br />

Ако велика казаљка показује<br />

број 12, онда је тачно онолико<br />

часова колико показује мала<br />

казаљка. Када је пун сат, на<br />

дигиталном часовнику пише<br />

број часова и нула минута.<br />

Ако је велика казаљка на<br />

броју 6 мала казаљка се<br />

налази између два броја. Тада<br />

има онолико часова колико<br />

показује мањи од та два броја<br />

и 30 минута.<br />

Ако на сату са бројчаником одређујеш време у поподневним сатима,<br />

потребно је да на број приказаних сати додаш још 12 сати.<br />

То би на примеру изнад било 7.30 + 12 = 19.30 часова.<br />

80


КОЛИКО ЈЕ САТИ?<br />

Испод плавих сатова напиши које време показују. На белим сатовима<br />

доцртај казаљке тако да показују време назначено испод слике.<br />

КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ<br />

11.00<br />

17.30 15.30 19.00<br />

9.45<br />

Направи сат!<br />

У прилогу на страни 101 пронађи слику сата.<br />

Исеци је и залепи на дебљи картон. Направи<br />

већу и мању казаљку. Пробуши сат у центру,<br />

закачи казаљке ексером. На полеђини сата,<br />

ексер причврсти чепом од плуте.<br />

1. Шта је часовник?<br />

2. Која казаљка је најспорија, а која најбржа?<br />

3. Зашто је важно да прецизно меримо време?<br />

4. Да ли је школски час једнак по дужини<br />

једном сату на часовнику?<br />

5. Ако увече легнеш у 21 сат и спаваш до 7<br />

ујутру, колико сати је трајало спавање?<br />

81


КАКО СУ ЉУДИ НЕКАДА МЕРИЛИ ВРЕМЕ<br />

Људи су од давнина покушавали да мере време. Пре него што су<br />

направљени први механички часовници, људи су мерили време помоћу<br />

пешчаног, сунчаног и воденог сата.<br />

Сунчани сат показује време тако<br />

што се прати кретање сенке на<br />

бројчанику (на тлу).<br />

Пешчани сат мери време проласка<br />

песка кроз узани пролаз који спаја<br />

две стаклене посуде. Постоје већи<br />

и мањи пешчани сатови који мере<br />

дуже и краће време.<br />

Водени сат је посуда напуњена<br />

водом која при дну има отвор.<br />

Време се мерило на основу тога<br />

колико воде истекне кроз отвор<br />

посуде.<br />

Пешчани сат ти може помоћи да<br />

измериш време које ти је потребно<br />

да темељно опереш зубе.<br />

82


ГОДИНА И МЕСЕЦИ<br />

Година траје 12 месеци. Сваки месец има своје<br />

име да би се људи лакше сналазили у времену.<br />

Упиши редне бројеве месеца у години како је започето.<br />

КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ<br />

1.<br />

ЈАНУАР<br />

2.<br />

ФЕБРУАР<br />

3.<br />

МАРТ<br />

АПРИЛ<br />

МАЈ<br />

ЈУН<br />

ЈУЛ<br />

АВГУСТ<br />

СЕПТЕМБАР<br />

ОКТОБАР<br />

НОВЕМБАР<br />

ДЕЦЕМБАР<br />

Посматрај слике и допуни реченице.<br />

Први месец у години је<br />

. Последњи месец у години<br />

је . Осми месец у години је .<br />

Прве трешње стижу у месецу<br />

. Ђаци крећу у школу у<br />

. Пре маја је месец . После октобра<br />

је месец<br />

. Обој редни број месеца у ком ти је рођендан.<br />

Зима стиже у . Летњи распуст је у ,<br />

и .<br />

83


Т<strong>око</strong>м године, смењују се четири годишња доба: пролеће, лето, јесен, зима.<br />

Годишња доба почињу различитог датума и трају по три месеца. Трајање<br />

обданице и ноћи мења се т<strong>око</strong>м године.<br />

Првог дана пролећа обданица и ноћ трају по 12 сати. Најдужа обданица<br />

и најкраћа ноћ најављују почетак лета. Првог дана јесени обданица и ноћ<br />

трају по 12 сати. Т<strong>око</strong>м јесени обданица се из дана у дан скраћује, а ноћ је<br />

све дужа. Најкраћа обданица и најдужа ноћ најављују почетак зиме.<br />

март<br />

јун<br />

април<br />

јул<br />

мај<br />

август<br />

јун<br />

пролеће<br />

лето<br />

септембар<br />

септембар<br />

децембар<br />

октобар<br />

јануар<br />

новембар<br />

фебруар<br />

децембар<br />

јесен<br />

зима<br />

март<br />

Допуни реченице.<br />

Пролеће почиње у<br />

, а завршава<br />

се у<br />

. Најдуже обданице су<br />

т<strong>око</strong>м<br />

, а најдуже ноћи т<strong>око</strong>м<br />

. Првог дана пролећа и јесени<br />

обданица и ноћ трају по<br />

сати.<br />

У ком годишњем добу почиње школска година?<br />

година<br />

месеци<br />

пролеће<br />

лето<br />

јесен<br />

зима<br />

84


КАЛЕНДАР И ДАТУМ<br />

Година траје 12 месеци, то јест 52 седмице. Седмица траје седам дана.<br />

Неки месеци трају 30, а неки 31 дан. Фебруар је најкраћи месец у години и<br />

има 28 или 29 дана. Календар је табеларни приказ дана, седмица и месеци<br />

у току једне године.<br />

КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ<br />

Погледај календар. Именуј месеце који имају по 31 дан. Који суседни<br />

месеци имају по 31 дан?<br />

2019.<br />

Јануар<br />

П У С Ч П С Н<br />

1 2 3 4 5 6<br />

7 8 9 10 11 12 13<br />

14 15 16 17 18 19 20<br />

21 22 23 24 25 26 27<br />

28 29 30 31<br />

Фебруар<br />

П У С Ч П С Н<br />

1 2 3<br />

4 5 6 7 8 9 10<br />

11 12 13 14 15 16 17<br />

18 19 20 21 22 23 24<br />

25 26 27 28<br />

Март<br />

П У С Ч П С Н<br />

1 2 3<br />

4 5 6 7 8 9 10<br />

11 12 13 14 15 16 17<br />

18 19 20 21 22 23 24<br />

25 26 27 28 29 30 31<br />

Април<br />

П У С Ч П С Н<br />

1 2 3 4 5 6 7<br />

8 9 10 11 12 13 14<br />

15 16 17 18 19 20 21<br />

22 23 24 25 26 27 28<br />

29 30<br />

Мај<br />

П У С Ч П С Н<br />

1 2 3 4 5<br />

6 7 8 9 10 11 12<br />

13 14 15 16 17 18 19<br />

20 21 22 23 24 25 26<br />

27 28 29 30 31<br />

Јун<br />

П У С Ч П С Н<br />

1 2<br />

3 4 5 6 7 8 9<br />

10 11 12 13 14 15 16<br />

17 18 19 20 21 22 23<br />

24 25 26 27 28 29 30<br />

Јул<br />

П У С Ч П С Н<br />

1 2 3 4 5 6 7<br />

8 9 10 11 12 13 14<br />

15 16 17 18 19 20 21<br />

22 23 24 25 26 27 28<br />

29 30 31<br />

Август<br />

П У С Ч П С Н<br />

1 2 3 4<br />

5 6 7 8 9 10 11<br />

12 13 14 15 16 17 18<br />

19 20 21 22 23 24 25<br />

26 27 28 29 30 31<br />

Септембар<br />

П У С Ч П С Н<br />

1<br />

2 3 4 5 6 7 8<br />

9 10 11 12 13 14 15<br />

16 17 18 19 20 21 22<br />

23 24 25 26 27 28 29<br />

30<br />

Октобар<br />

П У С Ч П С Н<br />

1 2 3 4 5 6<br />

7 8 9 10 11 12 13<br />

14 15 16 17 18 19 20<br />

21 22 23 24 25 26 27<br />

28 29 30 31<br />

Новембар<br />

П У С Ч П С Н<br />

1 2 3<br />

4 5 6 7 8 9 10<br />

11 12 13 14 15 16 17<br />

18 19 20 21 22 23 24<br />

25 26 27 28 29 30<br />

Децембар<br />

П У С Ч П С Н<br />

1<br />

2 3 4 5 6 7 8<br />

9 10 11 12 13 14 15<br />

16 17 18 19 20 21 22<br />

23 24 25 26 27 28 29<br />

30 31<br />

Како читамо календар?<br />

Месец<br />

Година<br />

Октобар 2019.<br />

П У С Ч П С Н<br />

1 2 3 4 5 6<br />

7 8 9 10 11 12 13<br />

14 15 16 17 18 19 20<br />

21 22 23 24 25 26 27<br />

28 29 30 31<br />

Дан у седмици<br />

Редни број дана<br />

у месецу<br />

85


Датум је одређени дан у месецу и години. При писању користимо<br />

три броја: први је редни број тог дана у месецу, други је редни број месеца,<br />

а трећи редни број године.<br />

12. 9. 2019.<br />

Упиши датум свог рођења.<br />

дан месец година<br />

Напиши одговоре.<br />

1. Погледај календар на претходној страни. Који дан у седмици је 20. август?<br />

2. Ког дана је био почетак ове школске године?<br />

3. Колико је субота било у јануару 2019. године?<br />

4. Ког дана ове године ти је рођендан?<br />

5. Ког дана се завршава октобар?<br />

На лак начин можеш да научиш колико дана има који месец у години.<br />

Погледај слику, уочи правило, а затим покушај да именујеш месеце и<br />

њихов број дана без посматрања.<br />

март<br />

31<br />

фебруар<br />

28 или 29<br />

јануар<br />

31<br />

април<br />

30 мај<br />

31 јун<br />

30<br />

јул<br />

31<br />

август<br />

31<br />

септембар<br />

30<br />

октобар<br />

31 новембар<br />

30<br />

децембар<br />

31<br />

календар<br />

датум<br />

86


ВРЕМЕНСКА ЛЕНТА<br />

Временска лента је трака на којој су приказани временски периоди<br />

(седмица, месец, година…). Она нам помаже да се лакше снађемо у<br />

времену.<br />

Временском лентом може се представити једна седмица.<br />

понедељак уторак среда четвртак петак субота недеља<br />

КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ<br />

На временској ленти могу се приказати редом догађаји који су се десили.<br />

Миша и Ана су направили временску ленту на којој су представили<br />

догађаје у току једне седмице.<br />

понедељак уторак среда четвртак петак субота недеља<br />

Посматрај временску ленту и допуни реченице.<br />

Миша и Ана су посетили баку у .<br />

Ана је добила нову виолину у .<br />

Мишин рођендан је био у .<br />

Временском лентом може се представити једна година.<br />

јануар<br />

фебруар<br />

март<br />

април<br />

мај<br />

јун<br />

јул<br />

август<br />

септембар<br />

октобар<br />

новембар<br />

децембар<br />

На временској ленти у празне кружиће упиши бројеве којима су означени<br />

догађаји.<br />

1 – школска слава <strong>Свет</strong>и Сава, 2 – почетак пролећа, 3 – почетак школске<br />

године, 4 – почетак лета, 5 – Дечја недеља, 6 – почетак зиме.<br />

Обој на временској ленти месец у ком ти је рођендан.<br />

87


Направи и ти своју временску ленту!<br />

Разговарај са родитељима (старатељима) о својим важним догађајима од<br />

рођења до садашњих дана.<br />

У празна поља нацртај или залепи фотографију, напиши који је догађај и<br />

повежи са годином на временској ленти.<br />

десета година<br />

девета година<br />

осма година<br />

седма година<br />

шеста година<br />

пета година<br />

четврта година<br />

трећа година<br />

друга година<br />

прва година<br />

88<br />

1. Шта је временска лента?<br />

2. Чему служи временска лента?<br />

3. Направите временску ленту за ову школску годину.<br />

Обележите када је коме рођендан и ставите на<br />

одељењски пано.<br />

временска лента


НАУЧИЛИ СМО О<br />

КРЕТАЊУ У ВРЕМЕНУ<br />

1. Допуни једнакости.<br />

1 дан = часа<br />

1 година = месеци<br />

1 сат = минута<br />

март =<br />

дана<br />

1 недеља = дана<br />

април + мај =<br />

дана<br />

2. Повежи описе са називима.<br />

Одређени дан у месецу и години<br />

Линија на којој је означен низ година<br />

Приказ свих месеци и дана по недељама у години<br />

календар<br />

датум<br />

временска лента<br />

3. Одреди редослед временских одредница од најмање до највеће<br />

уписујући бројеве од 1 до 6.<br />

дан година минут месец сат седмица<br />

4. Јован средом има тренинг. Два дана пре тога иде у музичку школу, а дан<br />

после тренинга иде баки у посету.<br />

а) Којим даном Јован иде у музичку школу?<br />

б) Којим даном Јован иде баки у посету?<br />

5. Повежи сваку реч са одговарајућим описом.<br />

ЈУТРО<br />

ОБДАНИЦА<br />

ПОНОЋ<br />

ПОДНЕ<br />

светли <strong>део</strong> дана<br />

тамни <strong>део</strong> дана<br />

<strong>део</strong> дана кад Сунце излази<br />

средишњи <strong>део</strong> дана<br />

<strong>део</strong> дана кад Сунце залази<br />

<strong>део</strong> дана између поднева и вечери<br />

завршетак дана и почетак новог<br />

<strong>део</strong> дана између јутра и поднева<br />

ВЕЧЕ<br />

ПРЕПОДНЕ<br />

НОЋ<br />

ПОПОДНЕ<br />

89


6. Напиши шта означавају бројеви у датуму.<br />

5. 2. 2019.<br />

7. Запиши само редним бројевима следеће датуме.<br />

Осми август 2015. године<br />

Двадесети октобар 2018. године<br />

Шеснаести јул 2016. године<br />

Данашњи датум<br />

8. Нацртај казаљке тако да показују:<br />

5 сати<br />

9 сати<br />

5 минута<br />

10 сати<br />

45 мин.<br />

19 сати<br />

30 мин.<br />

9. На временској ленти повежи догађаје са месецом у години.<br />

Божић<br />

<strong>Свет</strong>и Сава<br />

почетак<br />

школске године<br />

Дечја<br />

недеља<br />

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII<br />

почетак 2.<br />

полугодишта<br />

Празник<br />

рада<br />

почетак<br />

лета<br />

почетак<br />

зиме<br />

10. Заокружи називе месеци који имају по 30 дана.<br />

јануар март април децембар фебруар<br />

мај септембар јун октобар новембар<br />

90


САД ЗНАМ<br />

САТ, МИНУТ,<br />

ДАН, СЕДМИЦА,<br />

МЕСЕЦ, ГОДИНА<br />

ОБЛИЦИ<br />

КРЕТАЊА<br />

ХОДАЊЕ<br />

ТРЧАЊЕ<br />

СКАКАЊЕ<br />

ЛЕТЕЊЕ<br />

КЛИЗАЊЕ<br />

КОТРЉАЊЕ<br />

ПУЗАЊЕ<br />

ЉУЉАЊЕ<br />

ВРЕМЕНСКЕ<br />

ОДРЕДНИЦЕ<br />

КРЕТАЊЕ У<br />

ПРОСТОРУ<br />

КРЕТАЊЕ<br />

КРЕТАЊЕ У<br />

ВРЕМЕНУ<br />

КРЕТАЊЕ<br />

ЗАВИСИ ОД:<br />

ПОДЛОГЕ<br />

ОБЛИКА ТЕЛА<br />

ВЕЛИЧИНЕ ТЕЛА<br />

СРЕДИНЕ КРОЗ КОЈУ СЕ<br />

ТЕЛО КРЕЋЕ<br />

ОДРЕЂИВАЊЕ<br />

ВРЕМЕНА<br />

ЧАСОВНИК<br />

КАЛЕНДАР<br />

ВРЕМЕНСКА ЛЕНТА<br />

91


ТЕСТ – КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ<br />

1. На линијама испод слика напиши називe кретања: скакање, летење,<br />

клизање, трчање.<br />

2. Повежи линијама описе из леве и десне колоне са начином кретања.<br />

кликер по паркету<br />

пада<br />

сапун по кади<br />

киша из облака<br />

клизи<br />

мачка по тлу<br />

човек по стази<br />

котрља се<br />

кап кише на стаклу<br />

јабука са гране<br />

хода<br />

точак по путу 4<br />

3. Шта утиче на брзину кретања неког тела? Заокружи слова испред свих<br />

тачних одговора.<br />

а) његов облик<br />

б) његова величина<br />

в) његова боја<br />

г) материјал од кога је направљено<br />

д) подлога по којој се креће<br />

ђ) јачина којом је покренуто 5<br />

4. Прецртај једну од две наглашене речи како би тврдње биле тачне.<br />

Лопта се брже котрља по трави – по бетону.<br />

Брже се меша кашиком кроз млеко – мед.<br />

Тело које може и да се клиза и да се котрља јесте ваљак – лопта.<br />

Ако бациш коцкицу и кликер краћи – дужи пут пређе кликер. 4<br />

5. Шта дуже траје? У сваком пару заокружи одговарајућу реч.<br />

дан – месец сат – минут година – месец седмица – сат<br />

4<br />

<br />

4<br />

92


6. Допуни реченице одговарајућим речима: обданица, ноћ, часовник,<br />

календар, датум.<br />

Одређени дан у месецу и години је .<br />

<strong>Свет</strong>ли <strong>део</strong> дана је .<br />

Тамни <strong>део</strong> дана је .<br />

Справа за мерење времена је .<br />

Запис свих месеци, дана и седмица у години је 5<br />

7. Напиши имена месеци који се налазе између октобра и фебруара.<br />

3<br />

8. Доцртај казаљке на сату тако да показују време назначено испод слике.<br />

9.00 14.30 12.00<br />

3<br />

9. Допуни реченице одговарајућим бројем.<br />

Дан има часа. Година има месеци. Недеља има дана.<br />

Пола сата има минута. Октобар има дан. 5<br />

10. Допиши на крају сваке реченице назив одговарајућег годишњег доба.<br />

Обданица је најдужа, а ноћ најкраћа када почиње .<br />

Обданица и ноћ подједнако трају када почињу и .<br />

Обданица је најкраћа, а ноћ најдужа када почиње . 4<br />

Скала за оцењивање:<br />

35–41 – одличан (5); 27–33 – врло добар (4); 20–26 – добар (3);<br />

13–19 – довољан (2); 0–12 – недовољан (1)<br />

93


94


ПРИЛОЗИ<br />

95


96


97


98


99


100


101

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!