Музичка култура 6, уџбеник, Нови Логос

Aлександра Паладин | Драгана Михајловић Бокан

Др Александра Паладин 

Мр Драгана Михајловић Бокан 

Mузичкa културa 6 

Уџбеник музичке културе за шести разред основне школе

Mузичка култура 6 

Уџбеник музичке културе за шести разред основне школе 



Уредник 

Снежана Деспотовић, диригент Дечјег хора РТС-а 

Извршни уредник 

Александра Миликић 

Рецензенти 

Проф. др Маја Рајковић, Факултет музичке уметности, Београд 

Др Ивана Весић, Музиколошки институт САНУ, Београд 

Маја Николовски Михајловић, наставник музичке културе, ОШ „Мића Стојковић“, Умчари и ОШ 

„Бранко Ћопић“, Раковица 

Евалуатори 

Драгана Недељковић, наставник музичке културе, ОШ „Чибуковачки партизани“, Краљево 

Ружица Митровић, наставник музичке културе, ОШ „Херој Радмила Шишковић“, Смедеревска 

Паланка 

Татјана Богдановић, наставник музичке културе, ОШ „Јован Стерија Поповић“ и ОШ „Краљ 

Александар Први“, Нови Београд 

Лектура и коректура 

Весна Калабић 

Технички уредник 

Теодора Петровић 

Графичко обликовање 

Хелена Митић 

Дизајн 

Издавачка кућа „Нови Логос” 

Нотографија 

Mр Драгана Михајловић Бокан 

Илустрације 

Коста Миловановић 

Фотографије 

Getty images, Shutterstock images, Музичка продукција РТС-а, архива Издавачке куће Нови Логос 

Издавач 

Нови Логос 

Маршала Бирјузова 3–5, Београд 

Тел.: 011/2636-520; факс: 011/2620-365 

e-mail: office@logos-edu.rs 

Главни уредник 

Александар Рајковић 

За издавача 

Небојша Орлић 

Тираж 

33.000 

Штампа 

Bulvest print AD, Бугарска 

1. издање, 2019. године 

Министарство просвете Републике Србије 

одобрило је овај уџбеник за употребу у школама 

од 2019/2020. школске године решењем број: 

650-02-00115/2019-07 од 09.05.2019. године. 

CIP – Каталогизација у публикацији 

Народна библиотека Србије, Београд 

ISBN 978-86-6109-373-9 

COBISS. SR-ID 277235468



Mузичкa културa 6 

Уџбеник музичке културе за шести разред основне школе

САДРЖАЈ 

КРАТАК ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК ........................................................................................6 

1. ЧОВЕК И МУЗИКА..........................................................................................................9 

Шта је музика?............................................................................................................10 

Боже правде...........................................................................................................14 

Химна Светом Сави...............................................................................................15 

Систематизација.............................................................................................................17 

2. ПЕВАЊЕМ И СВИРАЊЕМ УПОЗНАЈЕМО МУЗИКУ..................................................19 

Музика у нама ............................................................................................................20 

Ритам......................................................................................................................21 

Мелодија................................................................................................................22 

Музичка писменост...............................................................................................23 

Певај храбро ...............................................................................................................24 

Безобразна нота.....................................................................................................24 

Вејавица.................................................................................................................25 

Буди дете................................................................................................................26 

Примили смо вести тазе........................................................................................28 

Јелено, девојко.......................................................................................................29 

На студенцу............................................................................................................30 

Анђели певају........................................................................................................32 

Ноћас нису сјале....................................................................................................34 

Чамац на Тиси........................................................................................................36 


Мала ноћна музика.....................................................................................................40 

Рунолист.................................................................................................................40 

Алоха ое.................................................................................................................43 

Динамика...............................................................................................................44 

Мала ноћна музика...............................................................................................46 

Музички бонтон.....................................................................................................48 


Ода радости.................................................................................................................50 

Ал’ је леп овај свет.................................................................................................50 

Ах, што волим........................................................................................................52 

Темпо......................................................................................................................54 

Ода радости...........................................................................................................55 

Бибиди-бабиди......................................................................................................57 

Систематизација.............................................................................................................59. 

Ноте у молу..................................................................................................................60 

Све тичице запјевале.............................................................................................60 

Где је онај цветак жути..........................................................................................61 

Небо је тако ведро.................................................................................................63 

Greensleeves (Зелени рукави)...............................................................................65 


Вишегласје...................................................................................................................68 

Источниче живоносни...........................................................................................70 

Растко.....................................................................................................................71 

Корбушка...............................................................................................................72 

Ја посејах лубенице...............................................................................................74 

Мачји канон...........................................................................................................75 

4


Песмарица ..................................................................................................................78 

Пастир Хиландара.................................................................................................78 

Сад зиме више нема..............................................................................................80 

Живела музика (канон).........................................................................................80 

Шкрипи ђерам.......................................................................................................81 

3. МУЗИКА СРЕДЊЕГ ВЕКА И РЕНЕСАНСЕ...................................................................83 

Музика средњег века.................................................................................................84 

Ранохришћанска музика.......................................................................................85 

Византијско певање...............................................................................................85 

Божићни тропар....................................................................................................86 

Грегоријански корал..............................................................................................87 

Рани облици вишегласја........................................................................................87 

Развој духовног и световног вишегласја у Европи...............................................87 

Световна музика средњег века.............................................................................88 

Почеци духовне и световне музике у Србији.......................................................90 


Музика ренесансе.......................................................................................................92 

Ренесанса у уметности..........................................................................................93 

Ренесанса у музици...............................................................................................94 

Развој духовног и световног вишегласја..............................................................94 

Најзначајнији представници ренесансне вокалне музике..................................96 

Инструментална музика ренесансе......................................................................97 

Инструментални облици ренесансе......................................................................98 


4. МУЗИЧКИ ИНСТРУМЕНТИ........................................................................................101 

Инструменти с диркама...........................................................................................102 

Клавир..................................................................................................................103 

Чембало...............................................................................................................109 

Оргуље..................................................................................................................111 

Хармоника...........................................................................................................113 

Систематизација...........................................................................................................117 

Речник појмова ...............................................................................................................118 

Литература .......................................................................................................................120 

5

КРАТАК ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК 

Поштовани ученици, 

Добро дошли у свет музике! 

Музичка култура у шестом разреду помоћи ће вам да откријете како уметничка музика 

може постати светски хит. Сазнаћете на које начине музика различитих епоха инспирише 

савремене композиторе и извођаче и како су изгледали инструменти неких претходних 

епоха. 

Савладаћете нове музичке лествице и научићете да свирате и певате по нотном запису. 

Умећете да изразите доживљај музике језиком других уметности као што су плес, глума, 

писмена или усмена реч, ликовна уметност. Проучавање музичке историје одвешће вас у 

истраживање нових епоха – средњег века и ренесансе. Сазнаћете како се развија музика 

у тим периодима и упознати главне композиторе тога доба. Ове године пред вама је и 

интересантно истраживање, кроз музику и причу, инструмената с диркама. 

На два компакт диска који прате уџбеник налазе се бројни примери песама и композиција, 

тако да ћете бити у прилици да музику упознајете и слушањем. 

Надамо се да ће вам садржаји из овог уџбеника помоћи да на што лакши и интересантнији 

начин стичете нова знања из света музичке уметности и постигнете жељене резултате 

из овог наставног предмета! 

Ауторке 

Из наслова ћеш сазнати о чему 

ћеш у датом поглављу учити. 

НОВИ МУЗИЧКИ ПОЈАМ 

– објашњења музичких 

појмова који су у вези 

с градивом. 

Занимљиви текстови у вези 

с музиком учиниће ти учење 

интересантнијим. 

6

Наслов лекције 

ПОДСЕТИ СЕ 

– рубрика која те 

подсећа на градиво из 

претходних разреда. 

Уџбеник садржи 

велики број 

фотографија. 

Основни текст 

лекције 

Размисли 

– питања и задаци 

за проверу неке 

активности. 

КРЕАТИВНА 

РАДИОНИЦА 

– активност у којој се 

развија креативност. 

Уз помоћ нота 

научићеш нове 

песме. 

САЗНАЈ ВИШЕ 

– додатне 

занимљивости из света 

музике. 

ГРУПНИ ЗАДАТАК 

Задатак ће ти помоћи 

да повежеш градиво, да 

будеш креативан/-на и 

да практично примениш 

стечено знање. 

СЛУШАЊЕ те упућује 

на звучне примере које 

треба да чујеш. 

МУЗИЧКО ОНЛАЈН 

– предлози за 

проширивање знања 

на интернету и кључне 

речи за претрагу. 

Кратак преглед 

области. 

Питања за проверу 

знања на крају 

области. 

Ово су најзначајнији 

појмови у лекцијама. 

УПОЗНАЈЕМО 

МУЗИКУ СЛУШАЊЕМ 

– звучни примери и 

кратки текстови у вези 

с композицијама. 

7

У овом поглављу научићеш… 

› како уметничка музика постаје светски хит; 

› на који начин музика претходних епоха 

инспирише савремене композиторе и извођаче; 

› како се музички инструменти претходних епоха 

данас користе; 

› мелодију и речи државне химне Србије. 

Након овог поглавља умећеш да: 

› објасниш како је музика повезана с другим 

уметностима; 

› уочиш музику ранијих епоха у савременим 

музичким жанровима; 

› коментаришеш слушано дело на основу 

извођачког састава и инструмената; 

› користиш информационе и комуникационе 

технологије (ИКТ) за слушање музике. 

8

1. Човек 

и музика 

Занимљиво 

За некога је звук хеви метал група музика, за друге је то 

само бука. За једне је народна музика досадна, док други 

уживају у звуку музичке традиције. Многи љубитељи 

класичне музике не одлазе на концерте савремене 

музике. Зашто је то тако? Музику не треба делити на 

популарну и непопуларну, већ на добру и лошу. 

9

Шта је музика? 

Музика је незаобилазни део свакодневног 

живота сваког човека још од настанка 

људске цивилизације. Била је део магијских 

ритуала. Наши далеки преци користили су 

је да би умилостивили различита божанства, 

да година буде родна или да падне киша. 

Посебна музика свирала се на двору, 

а друге мелодије чуле су се у народу. 

Кроз историју музика се развијала у 

црквама, а с временом се појављују 

и први композитори инструменталне музике. 

10 

Данас, у доба у коме је музика различитих жанрова постала уносан посао, и 

поједина дела уметничке музике имају статус музичких хитова. Неки од тих 

хитова инспирисани су управо уметношћу претходних епоха. Један од њих је и 

Кармина бурана, чувена сценска кантата коју је компоновао немачки композитор 

Карл Орф. За то дело, које је настало 1936. године, уметник је био инспирисан 

истоименом збирком средњовековне љубавне поезије посвећене римској богињи 

среће Фортуни, природи, срећи и животу.

Сценска поставка Кармине буране, представа театра из Дњепропетровска (Украјина) 

Карл Орф 

Упознајемо музику слушањем 

CD 1/1 Карл Орф: Кармина бурана, „О фортуна” 

Послушај звучни пример. Уочи ефектан почетак овог дела. Звук употпуњују бројни 

различити ударaчки инструменти. Примети како композитор, користећи људски глас и 

оркестар, прави различите звучне градације – од велике буке до шапата. 

На фотографијама које следе налазе се неки од ударачких инструмената с одређеном 

и неодређеном висином звука које композитор користи у кантати Кармина бурана. 

Препознај ударачке инструменте о којима си учио/-ла у петом разреду.Неке од њих, као 

што су кастањете, видећеш у новом облику, у ком се користе у симфонијском оркестру. 

Оркестарски прапорци и тамбурин немају исти облик, али имају сличан звук. 

Прапорци 

Ксилофон 

Тимпани 

Тамбурин 

Гран каса (велики бубањ), добоши 

и там-тамови 

Оркестарске 

кастањете 

Звона 

11

Музичко онлајн 

Потражи на интернету концертно и сценско извођење Кармине буране. У претраживачу 

укуцај кључне речи Carmina burana. 

Да музика не зна за временске границе, говори и све веће занимање уметника за 

музику претходних епоха. И док је једни традиционално интерпретирају на старим 

инструментима, други се труде да савременим музичким језиком оживе звук 

давних епоха. Посебно је занимљива музика средњег века, коју и данас можемо 

чути у различитим обрадама. 


CD 1/2 Перје, „Фаун”, одломак 

Немачка група „Фаун” бави се обрадама средњовековних мелодија различитих народа. 

Њени музичари свирају на старим средњовековним инструментима и њихов звук 

комбинују са звуком савремених мелодија. Музика коју свирају била је популарна у 

народу у средњем веку. 

Током слушања обратите пажњу на звук инструмената и атмосферу песама. Размислите 

о томе шта је овој композицији донела нова, савремена продукција. Колико у звуку 

можете да препознате мелодију старе песме? Где се она најбоље чује? 

Скулптура Фауна у Помпеји 


Фаун је митско биће из времена античког Рима. У 

грчкој митологији помиње се под именом сатир. То 

је биће пола човек, а пола јарац. Ноге и рогови су 

од јарца, а глава, рамена и торзо су му људски. Он 

је божанство плодности. Фаунов храм налази се у 

Помпеји, у Италији, а данас је део Националног музеја 

у Напуљу. 

12 


Користећи кључне речи FAUN – Federkleid, на интернету пронађи видео-спот те нумере. 

Уочи и старе средњовековне инструменте на којима чланови тог састава свирају. То су 

претече многих данашњих савремених инструмената.

За разлику од музике давних времена коју данас можемо слушати у савременим 

верзијама, многи уметници на инструментима карактеристичним за неке прошле 

епохе свирају познате мелодије данашњег доба. На тај начин стари инструменти 

постају популарнији у нашем времену, а можемо и да сазнамо како неки од 

савремених хитова звуче у новој обради. 


CD 1/3 Монти Норман: Тема Џејмса Бонда на оргуљама 

У овом звучном примеру чућеш како филмска музика 

писана за симфонијски оркестар звучи на оргуљама. 

У питању је Тема Џејмса Бонда, чувеног тајног агента. 

Она се појављује на почетку, али и током филма у 

кључним сценама. Обрати пажњу на то када следећи 

пут гледаш неки филм о том чувеном јунаку. 

Роџер Мур је један од глумаца који 

је тумачио чувени лик Џејмса Бонда 


Џејмс Бонд, познат и као тајни агент 007, јесте измишљени британски шпијун који се 

први пут појавио 1953. године у роману писца Ијана Флеминга. Флеминг је написао 

више романа и приповедака с Бондом као главним јунаком, а после његове смрти 

1964. године, нове литерарне авантуре смишљали су и писали други писци. 

Џејмс Бонд је најпознатији по серији филмова. О том јунаку снимљено је више од 20 

филмова, а до сада га је глумило шест глумаца: Шон Конери, Џорџ Лејзенби, Роџер 

Мур, Тимоти Далтон, Пирс Броснан и Данијел Крејг. 

Данијел Крејг Тимоти Далтон Пирс Броснан 


На интернету потражи и друга извођења чувене Теме Џејмса Бонда. У претраживачу укуцај 

кључне речи James Bond Theme и Donnie Rankin. 

13

Боже правде 

ХИМНА 

Свечано 

Музика: Даворин Јенко 

Текст: Јован Ђорђевић 

1. Боже правде, ти што спасе 

од пропасти досад нас, 

чуј и одсад наше гласе 

и одсад нам буди спас. 

Моћном руком води, брани, 

будућности српске брод. 

Боже, спаси, Боже, храни 

српске земље, српски род! 

2. Сложи српску браћу драгу 

на свак’ дичан славан рад. 

Слога биће пораз врагу, 

а најјачи српству град! 

Нек на српској блиста грани 

братске слоге златан плод. 



3. Нек на српско ведро чело 

твог не падне гнева гром. 

Благослови Србу село, 

поље, њиву, град и дом! 

Кад наступе борбе дани 

к’ победи му води ход. 



4. Из мрачнога сину гроба 

српске славе нови сјај. 

Настало је ново доба, 

нову срећу, Боже, дај! 

Отаџбину српску брани, 

петвековне борбе плод. 

Боже, спаси, Боже, брани, 

моли ти се српски род! 

14

Државна химна сваке земље може да се изводи 

на различите начине. Иако је најчешће чујемо у 

вокално-инструметалној верзији, дакле уз певање 

и свирање, у неким приликама пева је соло један 

уметник, или само хор, или је изводи неки мањи 

или већи оркестарски ансамбл. 

Химна је једна од најсвечанијих песама сваке 

државе и увек се пева у значајним приликама: 

када су празници, важни државни, војни или 

спортски догађаји и друго. Српска државна 

химна је Боже правде. То дело компоновао је 

Даворин Јенко. 


CD 1/4 Даворин Јенко: Боже правде 

Верзију химне коју сте слушали пева солиста уз инструменталну пратњу. Каква осећања 

химна буди у теби док је слушаш и певаш? 


Потражи на интернету различите верзије химне Боже правде. Користи кључне речи Boze 

pravde и Davorin Jenko. 

Химна Светом Сави је свечана песма коју најчешће певају деца, јер се изводи 

поводом школске славе Светог Саве. Међутим, она се, такође, налази и на 

репертоару мешовитих, женских и мушких хорова. У посебним приликама пева 

је само солиста, a cappella или уз пратњу неког инструмента. Мелодију Химне 

Светом Сави је први забележио Корнелије Станковић 1858. године. 


CD 1/5 Химна Светом Сави 

Верзију химне коју сте слушали пева дечји хор уз пратњу 

клавира. Мелодију химне је забележио Корнелије 

Станковић 1858. године. Обратите пажњу на химнични 

карактер ове песме. 

15

Химна Светом Сави 


Мелодију забележио: Корнелије Станковић 

1. Ускликнимо с љубављу 

светитељу Сави. 

Српске цркве и школе, 

светитељској глави. 

Тамо венци, тамо слава, 

где наш српски пастир Сава. 

Појте му, Срби, 

песму и утројте. 

2. Благодарна Србијо 

пуна си љубави 

према своме пастиру 

светитељу Сави. 

Цело српство слави славу 

свога оца, Светог Саву. 


песму и утројте! 

3. Да се српска сва срца 

с тобом уједине, 

сунце мира, љубави 

да нам свима сине. 

Да живимо сви у слози, 

Свети Саво, ти помози. 

Почуј глас свог рода, 

српскога народа. 

4. Пет векова Србин је 

у ропству чамио, 

светитеља Саве 

име је славио. 

Свети Сава Србе воли 

и за њих се Богу моли. 


песму и утројте. 

16

Систематизација 

Учили смо... 

› Музика је кроз историју била повезана с другим уметностима. 

› Музика претходних епоха инспирише савремене уметнике свих жанрова. 

› Музика претходних епоха у новим аранжманима добија нову публику. 

› Државна химна је једна од најсвечанијих песама сваке државе. 

› Композитор српске химне је Даворин Јенко. 

Провери своје знање 

1. Где све сусрећемо музику? 

2. Од када је музика незаобилазни део људске цивилизације? 

3. Шта све данас може да послужи као инспирација композиторима? 

4. Шта је Кармина бурана? 

5. Да ли се стари инструменти користе и данас? 

6. Шта је химна и када се пева? музика 

химна 

17

У овом поглављу учићеш / подсетићеш се: 

› да је музика саставни део нашег живота и да утиче на наше 

расположење; 

› да гласна музика може да те омета у доношењу разумних одлука; 

› да те у сваком тренутку окружује пулсација, било да су то откуцаји 

срца било ритам у музици; 

› да препознајеш и примењујеш различите елементе ритма и 

мелодије; 

› да певаш, свираш нове песме 

различитих жанрова; 

› да ствараш своје песме и примењујеш 

сва досадашња сазнања; 

› да организујеш одлазак одељења на концерт 

у свом месту и направиш репортажу о концерту. 

18 

После овог поглавља умећеш да: 

› изводиш нове песме примењујући правилну технику певања и 

свирајући; 

› изразиш доживљај музике језиком других уметности као што су плес, 

глума, писмена или усмена реч, ликовна уметност; 

› изводиш нове песме у складу с њиховом наменом, врстом и 

карактером; 

› препознаш основне елементе музичког писма; 

› поступаш у складу с бонтоном у различитим музичким приликама; 

› користиш информационе и комуникационе технологије (ИКТ) 

у истраживању музике; 

› учествујеш у осмишљавању школских приредби, догађаја и пројеката.

2. Певањем 

и свирањем 

упознајемо 

музику 

19

Музика у нама 

Размислите 

На линијама упиши какву би музику слушао док се бавиш 

одређеним активностима. На пример: док славиш рођендан, 

слушаш живахну, веселу музику. 

Музика је уметност која нас покреће и утиче 

на наше расположење. Oна је неизоставни део 

различитих околности и прилика у животу човека. 

Музика нас буди, уз њу проводимо неке тренутке 

у школи, слушамо је код куће, током шетње, док 

се бавимо физичком активношћу... Да ли си се 

икада запитао/-ла каква ти врста музике највише 

прија током дана? 

20

Ритам 

Као први елемент музике у прошлости појавио се ритам. 

Сазнај више 

Ритам се налази свуда око нас, па и у нама. Људско тело, наиме, има своје унутрашње 

ритмове. На пример, током једног минута човеково срце откуца 60 до 90 пута. 

Подсети се 

Ритам у музици представља правилан поредак наглашених и ненаглашених делова 

такта или тока у времену, о чему си учио/-ла у петом разреду. 

Ритам на слушаоца делује више од свих осталих музичких 

елемената (мелодије, хармоније итд). Ритам музике 

снажно утиче на наша осећања и расположења. Слушање 

прегласне музике која обилује брзим ритмовима и 

ритмичким обрасцима који се стално понављају може 

нас ометати да доносимо разумне одлуке. Због тога 

треба да размишљамо о карактеру звукова којима се 

свакодневно окружујемо и да одаберемо музику која 

ће нас покренути у позитивном смеру. 

Када посматрамо афричка племена и њихове ритуалне 

плесове, примећујемо да ритам може бити самосталан 

као музика, сам за себе. Комбинујући ритмичке 

обрасце с бројем инструмената и ритмом добијеним 

покретима тела можемо добити небројено много 

ритмичких комбинација. То чини да музика створена 

ритмом буде разноврсна. Људи су одувек користили 

ритам, а данас га радо употребљавају као подлогу 

мелодијама. 

Допуни ритмичку вежбу тако што ћеш користити слогове назива предложених 

европских главних градова: Мадрид, Атина, Праг, Будимпешта, Париз, Лондон, 

Берлин, Рим, Москва, Београд, Подгорица. Изведи бројалицу тактирајући на текст 

и на неутрални слог. Вежбу можеш извести на неком од ритмичких инструмената. 

21

Мелодија 

Прве мелодије појавиле су се у давна времена када су људи 

покушавали да опонашају звукове из природе, на пример 

песму птица, а потом да их користе у ритуалима. Оне су се у 

почетку састојале из малог броја тонова, да би се временом 

усложњавале како по тонском распону тако и ритмички. 


Мелодију чини низ тонова повезаних у целину. Она може бити састављена из 

тонова који се понављају или од тонова који се крећу поступно или скоковито. 

Као и ритам, и мелодија утиче на расположење. Сети се свог раног детињства 

када су ти певали успаванке. Такве песме имају мирну мелодију и певају се тихим 

гласом. Оне су ти помагале да лагано утонеш у сан. Духовне песме такође имају 

тиху смирену мелодију. За разлику од таквих, постоје и мелодије с много скокова, 

разигране. 

Kреативна радионица 

На који начин музика утиче на твоје 

дневне навике и учење 

Док учиш или радиш домаће задатке код куће, 

пуштај различиту музику. Примети како 

неке мелодије утичу на твоју концентрацију и 

доношење закључака. Која ти мелодија највише 

прија кад треба добро да се усредсредиш и 

памтиш, а која кад радиш математички задатак? 

Нека истраживања, на пример, показују да 

клавирска музика подстиче креативно писање. 

Предлог листе композиција: 

1. Волфганг Амадеус Моцарт: 

Мала ноћна музика, 

2. Јохан Пахелбел: Канон, 

3. Лудвиг ван Бетовен: За Елизу, 

4. Георг Фридрих Хендл: Музика 

на води, 

5. Фариборц Лашини: Јесен, 

јесен, јесен. 

После истраживања попуни табелу. 

22 

АКТИВНОСТ 

Буђење 

Писмени састави 

Математички задаци 

Ликовни радови 

Учење (биологија, 

географија и сл.) 

НАЗИВ 

КОМПОЗИЦИЈЕ 

КАКО ЈЕ НА ТЕБЕ УТИЦАЛА 

МУЗИКА ДОК СИ СЕ БАВИО/-ЛА 

НАВЕДЕНИМ АКТИВНОСТИМА

Музичка писменост 

Да би певао/-ла, свирао/-ла или стварао/-ла музику, неопходно је да овладаш 

музичком писменошћу. Подсети се оних појмова с којима си се упознао/-ла у 

петом разреду. Следећи задаци помоћи ће ти у томе. 


Напиши називе музичких појмова на 

празним цртама. 


Музику записујемо нотама у линијском 

систему. Тонове називамо солмизационим 

слоговима (или му зичком 

абецедом). Низ од седам различитих 

узастопних тонова (с поновљеним првим) 

називамо лествицом. 

Ово је C-dur лествица. I II III IV V VI VII I 

Сваки поједини тон у лествици показује његов положај у лествици и назива се 

ступањ. Ступњеве обележавамо римским бројевима. 

Напиши C-dur лествицу. На задатим линијама напиши тонове солмизационим 

слоговима и обележи ступњеве. Потом отпевај лествицу навише и наниже. 

23

Певај храбро 

Безобразна нота 

Весело 

Музика: Драгана Михајловић Бокан 

Текст: Милош Дунчевић 

1. Једна нота на часу солфеђа, 

мени лично окренула леђа! 

Таман сам се попео на бину, 

Она скочи на другу висину! 

2. И одозго је нота са смешком, 

испратила наступ мој са грешком. 

Шта сад могу осим да се нервирам, 

сви су чули да ја страшно 

фалширам! 

фалширати – певати погрешно 

3. Каквог блама и какве срамоте, 

испало је да ја не знам ноте. 

Шта сад могу осим да се нервирам, 

сви су чули да ја страшно 

фалширам! 

Рефрен: 

У музици стварно има свашта 

нота крива, а виртуоз испашта! 

У музици стварно има свашта 

нота крива, а виртуоз испашта! 

24 

Слушање 

CD 1/6 Драгана Михајловић Бокан / Милош Дунчевић: Безобразна нота

Вејавица 

Брзо 

Божидар Станчић 

1. Вејавица вејала и поље завејала, 

путеве и улице, дрвеће и кућице, 

путеве и улице, дрвеће и кућице. 

2. Вејавица вејала, а деца се смејала, 

да иду на санкање и весело грудвање, 

да иду на санкање и весело грудвање. 


CD 1/7 Божидар Станчић: Вејавица 

До сада си се сусретао/-ла са шеснаестинама нота као с ритмичком фигуром – 

четири ноте у групи. Међутим, те нотне вредности могу се наћи и у комбинацији с 

другим нотним вредностима, на пример са осминама, као у следећим примерима. 

Пример а) или Пример б) или 

Допуни вежбу ритмичким фигурама које си до сада упознао/-ла, формираним 

од слогова имена планина у Србији. Затим је изведи тактирајући. 

Гоч 

Фрушка 

гора 

Руј 

Мокра 

гора 

Цер 

Јелица 

Копаоник 

Хум 

Бељаница 

Авала 

Златибор 

25

Буди дете 

Весело 


Текст: Тоде Николетић 

1. Има дана кад те неће 

и кад време замке плете, 

ако хоћеш парче среће, 

насмеши се, буди дете. 

2. Буди цвет и буди птица, 

сунцокрет у пољу жут, 

звезда сјајна репатица, 

кад запара небом пут. 

3. Буди ветар, облак бели, 

пуж без куће, зрнце соли, 

све се може кад се жели, 

све се деси кад се воли. 

4. Чувај друга, поштуј мрава, 

расти с травом, ал’ не жури, 

с душом срне, срцем лава, 

одолевај свакој бури. 

Рефрен: 

Певај храбро и кад патиш, 

смеј се кад ти бриге прете, 

веруј ако окрилатиш, 

све ћеш моћи кад си дете. 

26 


CD 1/8 Драгана Михајловић Бокан / Тоде Николетић: Буди дете


1. Како називамо лук који спаја ноте исте 

висине, а чије ритмичко трајање сабирамо? 

2. Каква је улога тачке која се налази с десне 

стране ноте? 

Погледај пример и увежбај дати ритам. 

Групни задатак 

Изведите ритмичку вежбу према слоговима као што је написано, а затим на 

ритмичким инструментима по жељи. 


Од задатих ритмичких елемената по узору на претходни задатак из уџбеника 

саставите своју вежбу. 

– бум 

– рррр 

– туп 

– тап 

– туп, тап 

– ди-ри ди-ри 

– дам ди-ри 

– ди-ри дам 

– ду-бу 

– да-ба 

27

Примили смо вести тазе 

Брзо 

Музика: Р. Милосављевић 

Текст: Драгомир Ђорђевић 

1. Ко то има санке 

и у њима џак, 

ко пољима језди 

сам кроз мркли мрак? 

2. Ко то има срце 

и у срцу жар, 

да свој деци света 

да нешто на дар? 

3. Ко то има браду 

и у бради снег, 

ко то тамо хита 

низ ледени брег? 

4. Ко то једва чека 

да нам чује глас, 

да испуни жеље 

свакоме од нас? 

Рефрен: 

Примили смо вести тазе, 

чекамо те, Деда Мразе, 

пут је далек, друм је мрачан, 

ал’ ми знамо – бићеш тачан! 

28 


CD 1/9 Р. Милосављевић / Драгомир Ђорђевић: Примили смо вести тазе

Јелено, девојко 

Умерено 

Народна песма 

1. Јелено, девојко, где си синоћ била? 

2. Јоване, чобане, била у дућану. 

3. Јелено, девојко, шта ћеш у дућану? 

4. Јоване, чобане, куповала свилу. 

5. Јелено, девојко, шта ће теби свила? 

6. Јоване, чобане, хоћу да с’ удајем. 

7. Јелено, девојко, би ли пошла за ме? 

дућан (тур. düklân) – трговачка радња 


CD 1/10 Јелено, девојко, народна песма 


Прости тактови јесу они тактови у којима 

се налази само један наглашен тактов 

део. 

наглашени тактов део 

(главни нагласак) 

> – – 

ненаглашени 

тактов део 

Ритмичка фигура састављена из три 

тонска трајања при чему су прво и треће 

трајање упола краћа од средњег тона који 

носи нагласак назива се синкопа. 

Поделите се на групе. Свака група нека 

изведе један од предложених ритмова 

друкчијим ритмичким инструментима. 

Пратњу, такође, можете извести и 

пљескајући дланом о длан, пуцкетајући 

прстима, тапшући рукама по коленима и 

слично. Док певате песму Јелено, девојко 

свирајте ритмичку пратњу. 

29

На студенцу 

Весело 

Божидар Трудић 

1. Кад сам синоћ овде била, ој, 

кад сам синоћ овде била 

и водице захватила, ој, 

драги мој! 

2. Дође момче црна ока, ој, 

дође момче црна ока 

на коњићу лака скока, ој, 


3. Поздрави ме, зборит оде, ој, 

поздрави ме, зборит оде, 

„Дај де, селе, мало воде”, ој, 


4. Рука дрхти, крчаг оде, ој, 

рука дрхти, крчаг оде 

оде на две, на три поле, ој, 


студенац – извор 

30 


CD 1/11 Божидар Трудић: На студенцу


Смисли бројалицу користећи искључиво тросложне називе воћа и поврћа: 

малина, купина, банана и слично. Неке од њих можеш да поновиш. За последњи 

такт вежбе одабери назив воћа или поврћа који је једносложан. Изговарај тако 

састављену бројалицу. Запиши је уз помоћ наставника/-це на табли. 

Шестоделни такт састављен је од два троделна 

такта. Састоји се из шест јединица бројања 

подељених у две групе. Прва и четврта су 

наглашене, при чему је први нагласак главни, 

а четврти споредни. Остале су ненаглашене. 

Један од таквих тактова је такт 6 , као у песми 

8 

На студенцу. 

Увежбајте ритам на ритмичким инструментима 

као што је приказано у уџбенику. Ако немате 

инструменте, можете пљескати длановима, 

пуцкетати прстима, тапшати по коленима и 

сл. Певајте песму На студенцу уз новонасталу 

ритмичку пратњу. 

Упознајeмо музику слушањем 

Бледи месец, градска песма 

Песма Бледи месец је постала радо слушана како због музике, тако због текста. Из тог 

разлога, певали су је бројни певачи. Такође, бројни композитори и музички аранжери 

су били надахнути њеном мелодијом па су је приређивали за различите ансамбле. 


Пронађи на интернету обраду песме Бледи месец користећи кључне речи: 

Vojislav Simić & Big Band RTS – Bledi mesec (starogradske pesme u jazz ruhu) 

Џез оркестар Биг Бенд RTS-a je основан 1948. године. Оркестром су дириговали признати 

музичари и композитори, а међу њима значајну улогу у развоју оркестра заузео је Војислав 

Симић. Уз овај оркестар су наступали признати уметници не само наше земље већ и ван ње. 

Војислав Симић је завршио Факултет музичких уметности у Београду, а 1953. године 

је постављен за диригента Биг Бенд оркестра. Са оркестромје пропутовао целу Европу, 

а најзапаженији успех са оркестром је остварио на фестивалу биг бенд оркестара у 

Француској 1960. године. Компоновао је музику различитих жанрова: дечју, хорску, 

забавну, џез и симфонијску музику. Аутор је музике за велики број телевизијских серија, 

играних и документарних филмова 

Слушајући нумеру препознај тему. Док слушаш, певуши прву строфу у духу композиције. 

31

Анђели певају 

Весело 

Музика: Милан Ђурђевић 

Текст: Владика Николај Велимировић 

Ноћ прекрасна и ноћ тија, 

над пећином звезда сија. 

У пећини мати спи, 

над Исусом анђел бди. 

Анђели певају, пастири свирају, 

анђели певају, мудраци јављају 

што народи чекаше 

што пророци рекоше. 

Ево, сад се у свет јави, 

у свет јави и објави: 

роди нам се Христос спас, 

за спасење свију нас. 

Алилуја, алилуја, Господи помилуј! 

32 


CD 1/12 Милан Ђурђевић / Владика Николај Велимировић: Анђели певају


1. Какву атмосферу дочарава песма Анђели певају? 

2. Које речи дочаравају ишчекивање празника? 

3. Како замишљаш песму анђела? 

4. Наведи и опиши којим би се музичким средствима служио/-ла да ствараш 

песму анђела. 

Знак који се налази изнад или испод ноте и означава да се она продужује, 

назива се корона. 


Сложене тактове можемо посматрати 

као спој два проста такта или више њих. 

Први тон у такту је главни, најистакнутији 

нагласак. Први тон у сваком дводелу 

или троделу унутар сложеног такта носи 

један тзв. споредан нагласак. 

главни нагласак 

> 

споредни нагласак 

Отпевај примере 1 и 2, а потом 

обележи нагласке изнад линијског 

система. Главни нагласак обележи 

симболом (>), споредни нагласак (≥), 

а ненаглашене тактове делове симболом 

(–). 

1. 

2. 

Пример 1 

Пример 2 


1. У свесци нацртај анђела раширених крила. Обој га у складу са осећањима која 

у теби буди песма Анђели певају. 

2. Направи музички инструмент којим би пратио/-ла песму анђела у песми 

Анђели певају. 


На интернету пронађи и одслушај нумеру Аве Марија композитора Јохана Себастијана 

Баха и Шарла Гуноа. Као кључне речи у претраживачу укуцај: Ave Maria Bach / Gounod. 

1. Пажљиво слушај композицију и препознај у ком је такту написана. 

2. Да ли је мелодија покретљива или је мирног тока? 

3. Какво кретање мелодије преовлађује у композицији? Шта је композитора навело да 

ствара такву мелодију? 

33

Ноћас нису сјале 


Музика: Станислав Бинички 

Текст: Алекса Шантић 

1. Ноћас нису сјале звездице на небу: 

никог није било у маленом селу. 

Ноћас падало је цвеће са багрема: 

све је тако тужно, јер некога нема 

из сокака мога. 

2. Отвара се прозор: час један, час други. 

Бледо цвеће гледам што пред њима стоји. 

Склопљеним окнима један прозор гледа 

како све је тужно, јер некога нема 

из сокака мога. 


CD 1/13 Станислав Бинички / Алекса Шантић: Ноћас нису сјале 


1. Шта је лествица и како добија назив? 

2. Којим се тоном завршава песма Ноћас нису сјале? 

3g1i1s 

3a 2h 3c 3d 3e 2f 3g 3a 

3a 2h 3c 3d 3e 2f 3a 

I II III IV V VI VII I 

Природна a-moll лествица 


Хармонска a-moll лествица 

34 

Приметићеш да ове две лествице почињу и завршавају се истим тоном по коме 

су добиле име. По чему се разликују?


У песми Ноћас нису сјале пронађи тонове који припадају природном и тонове који 

припадају хармонском молу. 

БИОГРАФИЈА 

Станислав Бинички (1872–1942) значајан је представник српске 

музике с почетка 20. века. Радио је у Београду као диригент, 

педагог и композитор. Оснивач је Београдског војног оркестра, 

првог симфонијског оркестра код нас. Оснивач је и прве музичке 

школе и Београдске опере. Значајан је као творац прве српске 

опере На уранку. Познат је као композитор чувеног Марша на Дрину. 


Aлекса Шантић (1868–1924) један је од најпознатијих српских 

песника. Рођен је у Мостару. Највећа дела стварао је на крају 

19. и почетком 20. века. Узори су му били српски писци Војислав 

Илић и Јован Јовановић Змај. Шантићеве песме одишу снажним 

родољубивим и љубавним осећањима. Најлепше од њих настале 

су између 1905. и 1910. године. Најпознатије су: Емина, Остајте 

овде, Вече на шкољу, О, класје моје. Истражи које су песме песника 

Алексе Шантића пронашле своје место у музици. 

Обележите наглашене (>) и ненаглашене (–) делове такта одређеним симболима 

изнад ноте коју означавају. Потом гласно читајте солмизацијом уз тактирање, а 

онда отпевајте песму. 




Дечја народна 

по М. Васиљевићу 

35

Чамац на Тиси 


Музика: Дарко Краљић 

36

1. То давно беше сећам се ја, 

кад у твом оку први пут плам засја. 

Кад си мени знала рећи, 

драги причај ми о срећи, 

немој да залуд лети мај! 

2. То давно беше сећам се ја, 

кад у твом загрљају ја горех сва. 

То се више вратит неће, 

сад су прошли дани среће, 

ал’ још те увек волим ја. 

Рефрен: 

По тихој смо реци загрљени често 

пловили ми 

у маленом чамцу смо се тада први 

пут пољубили. 

3. Ал’ сад је сасвим друкчије све 

и више никад неће бити ко пре. 

Покрај мене више ниси, 

чамцем пловим сам по Тиси, 

ал’ још те увек волим ја. 


CD 1/14 Дарко Краљић: Чамац на Тиси 


Наведена ритмичка фигура назива се: 

а) пунктирана четвртина са осмином, 

б) синкопа. 

Триола је ритмичка фигура која 

настаје када јединицу бројања уместо 

на два поделимо на три једнака дела. четвртина две осмине триола 

Корачајући у дводелној мери, изговарај бројалицу Добар дан. 

До - бар дан! Ђа - ци пе - вај - мо за - јед - но, ра - дос -но сви. 

37


Често се завршетак поновљеног одсека други пут разликује од првог. Таква 

репетиција није дословна. У том случају знаци репетиције се ипак стављају, с тим 

што се различити делови исписују и означавају са: 1. и 2. или prima volta (чита се 

прима волта) и seconda volta (чита се секунда волта). (Прима волта на италијанском 

језику значи први пут; секунда волта – други пут.) 

први пут 

други пут 

други пут 

Репетиција с различитим завршецима 


У песми Чамац на Тиси пронађи и именуј тонове који не припадају а-moll лествици. 

Сваки тон у лествици може бити повишен или снижен. За повишење или снижење 

тона постоје посебни знаци, који се називају предзнаци и записују се испред ноте. 

Они изгледају овако: 

• повисилица ( ) – повишава ноту за полустепен, 

• снизилица ( ) – снижава ноту за полустепен. 


Било да си рок, оперски, или хорски певач неопходно је да бринеш о 

свом здрављу. Зато су ту правила којих је неопходно придржавати се. 

1. Пиј само здраве напитке. Заборави на газирана, хладна пића. 

2. Бави се физичком активношћу. Добро здравље је неопходно 

за певање. 

3. Борави у проветреним просторијама. 

4. Води рачуна о јачини гласа при говору. Без повишеног тона! 


На интернету пронађи и одслушај нумеру Тријумфални марш из опере Аида, композитора 

Ђузепеа Вердија. Као кључне речи у претраживачу укуцај: Triumphal march Aida 

Giuseppе Verdi. 

1. Пажљиво слушај композицију и препознај место на ком се налази триола. 

2. Који инструмент изводи главну тему? 

38



› Шеснаестине нота се често јављају као четири ноте у групи, али их можемо 

пронаћи и у комбинацији са другим нотним вредностима, као на пример са 

осмином. 

› Пунктирани ритам је ритмичка фигура формирана од две ноте од којих се 

иза прве нотне вредности налази тачка, док је друга дупло краћа од прве 

као на пример: пунктирана четвртина са осмином ( ) или пунктирана 

осмина са шеснаестином ( ) 

› Синкопа је ритмичка фигура састављена из три тонска трајања при чему су 

прво и треће трајање упола краћа од средњег тона који носи нагласак. 

› Шестоделни такт 6 8 такт је састављен из шест јединица бројања при чему су 

први и четврти наглашени (први је главни нагласак, а четврти споредни), 

док су остали ненаглашени. 

› Знак који се налази изнад или испод ноте, а служи као ознака за њено 

продужење, назива се корона. 

› Триола је ритмичка фигура која настаје кад јединицу бројања уместо на два 

поделимо на три једнака дела. 


1. У којим се комбинацијама могу наћи шеснаестине нота? 

2. Шта је пунктирани ритам? 

3. Шта је синкопа? 

шеснаестине нота, 

4. Шта је шест осмински такт? 

пунктирани ритам, 

синкопа, 

5. Шта је корона? 

6 

6. Шта је триола? 

8 такт, 

корона, 

триола. 

39

Мала ноћна музика 

Рунолист 


Музика: Ричард Роџерс 

40

1. Рунолист, рунолист, 

окићен снегом се смешиш. 

С погледом у плави свод 

планинске врхове ресиш. 

2. Горе високо живиш ти, 

дивимо се теби сви. 

Рунолист, рунолист, 

сунце нек’ вечно ти сјаји. 


CD 1/15 Ричард Роџерс: Рунолист 

рунолист – биљка која се може наћи само на 

неприступачним местима. Заштићена је код нас 

и у читавој Европи. Има специфичан бели цвет 

звездастог облика. Рунолист расте на планинама 

Копаонику, Дурмитору, Проклетијама... 


1. Шта је лествица и како добија име? 

2. Шта је ступањ и како се обележава? 

3. Шта су предзнаци? 


Повишени тон добија име тако што се његовом абецедном називу 

дода наставак -is. 

C – Cis 

D – Dis 

E – Eis 

F – Fis 

G – Gis 

A – Ais 

H – His 


Предзнак (повисилица fis) припада 

G-dur лествици. 

Он повишава тон f у fis. На тај начин 

распоред степена и полустепена 

гради дурску лествицу. Полустепени 

се налазе између III и IV ступња и VII 

и поновљеног I ступња. 

Предзнак fis пише се иза виолинског 

кључа у композицији. Тако написан, 

он важи за читаву композицију. 

Fis 


G-dur лествица 

41


Филм Моје песме, моји снови почео је да се емитује 

1965. године. Доживео је велику популарност због 

сјајних песама, одличне глуме и лепих плесних 

сцена. У њему су приказани аустријски крајолици, 

зелена трава и равнице. Главна глумица је Џули 

Ендруз. 

Филм говори о богатом Аустријанцу који после 

смрти супруге остаје сам са седморо деце. Будући 

да је некад био капетан у војсци, у дому спроводи 

строгу дисциплину и не оставља места за забаву и 

шалу. Ангажује младу опатицу Марију као дадиљу, 

али између њих двоје јављају се несугласице око 

дечјег васпитања и погледа на живот. Марија децу 

ослобађа очевих строгих правила и упознаје их с 

музиком и плесом, па се у кући поново чује смех. 

Сусрет с децом мења и Маријин живот. Она напушта самостан, а срце строгог оца 

полако попушта. Између њих се рађа љубав и они се венчавају. Међутим, почиње рат 

и капетана позивају да се придружи нацистима, али он то не жели да уради. Породица 

пева на фестивалу песму До нам жели добар дан и потом кроз Маријин самостан сви беже 

у Француску. 


Песму Рунолист (Edelweiss) у оригиналном извођењу можеш слушати преко интернета. 

Као кључну реч за претраживање употреби: The sound of music – Edelweiss. 

42

Алоха ое 


Лили Оукалани 

Препев: Драгана Михајловић Бокан 

1. Киша поносно слива се низ стену 

додирује мали шумски свет. 

Преко брега клизи до долине 

где живи тај Лехуа дивни цвет. 

2. Када сетим се свих тих прошлих дана 

успомена наших протеклих 

збогом драга, чувам осећања 

мој си цвет, наших дана ишчезлих. 

Рефрен: 

Алоха ое, сад драга збогом ти 

која живиш негде тако далеко 

загрли ме сада ти 

јер опет ћу се вратити. 

3. Док у срцу ја носим дивни цветак 

још Маунавили мирише 

тамо птице носе нежне речи 

вечну љубав што двоје створише. 


CD 1/16 Лили Оукалани: Алоха ое 

У песми Алоха ое препознај различите мелодијске целине. 

На делу а свирај на штапићима наглашени, а на делу б на звечкама ненаглашени 

тактов део. 

43

Динамика 

Однос музичких тонова према њиховој јачини назива се динамика. Динамичке 

промене композицији дају духовну, изражајну компоненту. Понекад су динамичке 

ознаке записане у самим нотама, а често не постоје у нотном запису, већ сам 

извођач, надахнут композицијом и осећајем за музику, уводи динамику у своје 

извођење. 


1. Шта се од звукова из природе чује гласније, а 

шта тише? 

2. Шта гласније звучи – симфонијски оркестар или 

соло гитара? Образложи своје мишљење. 

3. На који начин динамика утиче на извођење 

композиције? 

Као и звуци у природи, и инструменти у музици 

могу да буду гласнији и тиши. 

И људски гласови могу се разликовати по јачини. 


Размисли ко у твом одељењу говори гласно, 

а ко тихо. 

Скраћене 

италијанске ознаке 

Називи динамичких ознака 

на италијанском језику 

pp pianissimo веома тихо 

p piano тихо 

mp mezzo piano средње тихо 

Називи динамичких 

ознака на српском језику 

mf mezzo forte средње гласно 

f forte гласно 

ff fortissimo веома гласно 

44 

С временом, како су се све више употребљавале, динамичке ознаке почеле су 

да се стапају једне с другима. Тако је, на пример, настала ознака постепено 

појачавати (crescendo), што значи да се у делу музичке мисли која је њоме означена 

динамика постепено појачава од тихог ка гласном. Постоји и ознака постепено 

утишавати (decrescendо), која означава постепено утишавање означене мелодијске 

или ритмичке фразе.

Овај симбол означава постепено 

појачавање током свирања, а назива 

се crescendo (крешендо). 

Симбол са супротним значењем, када 

долази до постепеног утишавања 

композиције, назива се decrescendo 

(декрешендо). 


Прве ознаке за динамику појавиле су се у петнаестом, али су се усталиле у седамнаестом 

веку. Композитор Ђовани Габријели своју композицију назвао је Соната пијано и форте и у 

нотном запису обележио које делове треба свирати тихо, а које гласно. Један инструмент 

добио је име по динамичким ознакама на италијанском језику fortepiano, а касније је 

променио назив у pianoforte. Данас је познат као клавир. 

Детаљ из колекције Историјског музеја 

у Бечу, Аустрија 


Неке примере можеш слушати преко интернета. 

1. Тихо (piano) – уводни део Бетовеновог Гудачког квартета број 3 

Кључна реч: Beethoven String Quartet No 3 Op 18 

2. Веома гласно (forte fortissimo) – почетак композиције O fortuna Карла Орфа 

Кључна реч: O fortuna Karl Orff 

3. Препознај динамичку градацију у првом ставу чувене Пете симфоније Лудвига ван 

Бетовена 

Кључна реч: Beethoven Symphony 5 

45

Мала ноћна музика 


Музика: Волфганг Амадеус Моцарт 


CD 1/17 Волфганг Амадеус Моцарт: Мала ноћна музика, одломак 

Мала ноћна музика је чувена композиција Волфгангa Амадеусa Моцартa. Он ју је 

компоновао у Бечу за камерни ансамбл, али је пронађена и објављена тек после његове 

смрти. Написана је као серенада. У то време серенада је била композиција ведрог 

карактера, обично писана у нечију част и намењена за забаву под ведрим небом. Касније 

је почела да се изводи у затвореним просторијама – музичким салама. 


1. Шта је инструментална музика? Каква она може бити? 

2. Како називамо састав од два, три или четири инструментална извођача? 

3. Којом динамичком ознаком почиње Мала ноћна музика? Шта она означава? 

46 

Камернa музика је врста уметничке музике која се пише за мале саставе, на шта 

упућује и њено име. Наиме, назив камерна настао је од италијанске речи camera, 

што значи соба, и указује на то да је реч о музици коју изводи мањи број музичара 

(онолико колико може да стане у мању собу) за ужи круг слушалаца. 

Била је позната и као „музика пријатеља” јер су је музичари аматери дуго изводили 

у својим домовима. С временом, место је добила и у концертним дворанама.


Волфганг Амадеус Моцарт (1756-1791) био је познат као чудо од детета. Већ са четири 

године одлично је свирао клавир и чембало, а у петој почео да компонује прве мале 

комаде. Његов отац Леополд сматрао је да је Салцбург, град у коме је Моцарт рођен, мали 

за његовог талентованог сина, па га је зато водио да наступа широм Европе. Публика је 

обожавала дечака Моцарта због његове ведре нарави, отменог облачења и виртуозног 

свирања. Његова генијалност огледала се и у томе што му је било довољно да само 

једном чује мелодију и понови је без грешке, а убрзо створи и прелепе варијације на 

њу и мноштво пратњи. 


Од датих тактова састави мелодију у духу Моцартове музике комбинујући делове. 

Потом је отпевај. 

Забави се склапањем различитих мелодија. 

Разиграно 


47


До сада си се већ упознао/-ла са неким златним правилима музичког бонтона. 

Музички бонтон – на концерту 

1. Уживај у музици. 

2. На концерт дођи на време. 

3. Посматрај диригента. 

4. Не жваћи жваку. 

5. Обуци се свечано. 

6. Током извођења композиције не разговарај с другима. 

7. Покажи поштовање аплаузом. 

8. Искључи мобилни телефон. 

9. Фотографисање концерта није дозвољено, осим ако је означено у холу. 

Направи листу музике коју 

би волео/-ла да слушаш 

48 


Организуј одлазак другова из разреда 

на концерт у твом месту 

1. Размисли где све можеш пронаћи 

информације о концертима 

уметничке музике. Претражи 

у локалним новинама, 

на интернету, телевизији, поразговарај 

са наставником, родитељима. 

Сигурно ће те посаветовати 

и дати ти додатне 

информације. 

2. У договору са наставником купите 

карте. 

3. Посетите концерт. На концерту 

примените правила бонтона. 

4. Након концерта мотивиши другове да направите кратку репортажу о концерту. 

Репортажу можете снимити мобилним телефоном. У њу уврстите: 

• извештај са концерта који ће обухватити информације о делима које сте слушали, 

композиторима који су их компоновали, извођачима и квалитету концерта. 

• интервју са наставником/-цом који је посетио концерт са вама и друговима/ 

другарицама које су биле на концерту.


Научили смо... 

› G-dur лествица је лествица која почиње и завршава тоном ге и која уместо тона 

f на седмом ступњу има тон fis. 

› Динамика је однос музичких тонова према њиховој јачини. 

› Камернa музика је уметничка музика коју изводи група музичара. Сама реч 

камерна настала је од италијанске речи соба што означава да се ради о музици 

са мањим бројем музичара (онолико колико може да стане у мањи простор – 

собу) и ужи круг слушалаца. 


1. Како називамо седми ступањ у G-dur лествици? 

2. Где се налазе полустепени у дурским лествицама? 

3. Где све можемо да пишемо предзнак када желимо да 

обележимо лествицу која га поседује? 

4. Шта је динамика? 

5. Које динамичке си упознао? 

6. Шта је камерна музика? 

G-dur лествица 

динамика 

камерна музика 

Називе за динамику у музици на српском језику испиши на италијанском језику 

у табели латиницом и пронађи их у осмосмерци. 

НАЗИВ НА 

СРПСКОМ 

1. Веома тихо 

2. Тихо 

3. Средње тихо 

4. Средње гласно 

5. Гласно 

6. Веома гласно 

7. 

Постепено 

појачавати 

8. 

Постепено 

утишавати 


ИТАЛИЈАНСКОМ 

А B D V O R F G P S O 

O M I S S I N A I P D 

R E S M K E G N I O N 

P Z R Z T A S A V B E 

A Z R R F G N О D P C 

A O O Z L O I U T R S 

C F F D V B A C M N E 

F O R T I S S I M O R 

C R E S C E N D O N C 

E T R O F O Z Z E M E 

M E A G H P O L K A D 49

Ода радости 

Ал’ је леп овај свет 


Музика: Стеван Стојановић Мокрањац 

Текст: Јован Јовановић Змај 

1. Ал’ је леп овај свет, 

онде поток, овде цвет. 

Ал’ је леп овај свет, 

онде поток, онде цвет. 

2. Тамо њива, онде сад, 

ено сунце, ево хлад: 

Тамо Дунав, злата пун, 

овде трава, онде жбун. 


CD 1/18 Стеван Стојановић Мокрањац / Јован Јовановић Змај: Ал’ је леп овај свет 

50


1. Шта су предзнаци и где се налазе? 

2. Који предзнак препознајеш у песми Ал’ је леп овај свет? 


Снижени тон добија име тако што се његовом абецедном називу 

дода наставак -es. 

C – Ces 

D – Des 

E – Es 

F – Fes 

G – Ges 

A – As 

H – B 


Поделите се у две групе. 

Прва група заступа став: текст доприноси да музика буде интересантнија 

публици. 

Друга група образлаже став: музика без текста подједнако је занимљива 

публици као и музика с текстом. 

Одаберите два ученика која ће заједно с наставником бити судије. 

После изношења аргумената судије доносе одлуку о томе која је група била 

уверљивија и проглашавају је за победника. 

У делу а песме Ал’ је леп овај свет свирај 

У делу б песме Ал’ је леп овај свет свирај 


На интернету пронађи податке о два велика имена 

наше културе: Јовану Јовановићу Змају и Стевану 

Стојановићу Мокрањцу. 

Стеван Стојановић 

Мокрањац 

51

Ах, што волим 


Музика: Јохан Себастијан Бах 

1. Ах, што волим песме звук, 

волим благе ноћи тихи мук. 

2. Волим шуму, реку, поље, 

ја сам увек добре воље. 

3. Волим сунце, волим гај, 

волим драги родни крај. 


CD 1/19 Јохан Себастијан Бах: Ах, што волим 


1. Којим се тоном завршава песма Ах, 

што волим? Управо по њему ова 

лествица носи име. 

2. Где се налазе полустепени у дурским 

лествицама? 

52 

Предзнак (снизилица ) припада F-dur 

лествици. Она повишава тон h у b. 

На тај начин степени и полустепени I II III IV V VI VII I 

распоређени су тако да формирају 

F-dur лествица 

дурску лествицу. Полустепени се 

налазе између III и IV ступња и VII и поновљеног I ступња. Предзнак пише се 

иза виолинског кључа у композицији. Тако написан, важи за читаву композицију.


1. Који је тактов део тежак, а који лак у троделној мери? 

2. Поделите се у групе. Нека прва група пева песму Ах, што волим, пљескајући 

на сваки тежак тактов део, а друга нека пева пуцкетајући прстима на лаким 

тактовим деловима. 

1. Из колико музичких целина се састоји песма Ах, што волим? 

2. Одаберите одговор који показује редослед њених делова: 

а) а б б, б) б а б, в) а б а. 

Ако у песми после различитог дела б поновимо део a, настаје троделни облик. 

Изведи песму као тапшалицу на следећи начин: 

У делу а – на наглашени тактов део пљескај, а на ненаглашене тактове делове 

пуцкетај прстима. 

У делу б – прве две осмине изведи тако што ћеш додирнути рамена, најпре укрштеним, 

а потом неукрштеним рукама, док ћеш ненаглашене тактове делове 

извести тапшући по коленима. 


Смисли ритам који ћеш извести на ритмичким удараљкама. Запиши га на линијама, 

а у празним пољима нацртај ритмичку удараљку на којој ћеш свирати. 

а 

б 

а 

53

Темпо 


1. Пронађи пулс на руци и прати откуцаје срца. 

Којом речју би описао/-ла брзину откуцаја? 

2. Упореди одређене појаве у природи: смену дана 

и ноћи, годишњих доба, месеци. Који се од ових 

појава смењују брже, а које спорије? 

3. Упореди кретање равничарске и планинске реке. 

Која се креће брже? Шта мислиш, због чега? 

Темпо је италијанска реч која значи време, а у музици се универзално користи за 

означавање брзине извођења музичког дела. Ток извођења композиције приказује 

се ознакама које извођачу указују на то којом брзином дело треба извести. Те 

ознаке записују се на почетку нотног материјала. 

Свечано, лагано кретање у плесу 

Весели, брзи ритам на 

рођенданском весељу 

Брз темпо асоцира, на пример, на плес, док спор темпо доноси свечано и мирно 

расположење. Када смо узбуђени, наше срце куца брже него што је уобичајено 

и тада тежимо да се крећемо брже и говоримо гласније. 

У музици брз темпо често се користи за веселе композиције, док је спор углавном 

карактеристичан за тужне мелодије. 

ЛАГАНИ ТЕМПО УМЕРЕНИ ТЕМПО БРЗИ ТЕМПО 

largo широко andante брзином хода allegro весело 

lento споро moderato умерено vivo живо 

adagio лагано presto брзо 

54 


1. Брз темпо можеш препознати у композицији Бумбаров лет Николаја Римског Корсакова 

и у композицији Минутни валцер Фредерика Шопена. 

Кључне речи: Flight of the bumblebee Rimsky-Korsakov или Minute waltz Frederic Chopin 

2. Одслушај прво став Месечеве сонате Лудвига ван Бетовена. Који темпо препознајеш? 

Кључне речи: Moonlight sonata Ludwig van Beethoven.

Ода радости 

Весело 

Музика: Лудвиг ван Бетовен 

Радост искра све лепоте, кћери из Елизија, 

опојна ти моћ красоте, узвишена мисија. 

Твоје снове вежу нити, што растави многа зла, 

Сви ће људи браћа бити, крило твоје спајат’ зна. 


CD 1/20 Лудвиг ван Бетовен: Ода радости, одломак 


1. По чему препознајеш тоналитет једне композиције? У ком је тоналитету написана 

Ода радости? 

2. Како се зове специфична ритмичка фигура састављена од: четвртине ноте, 

половине и четвртине ноте? 

55

Изведи вежбе на датим ритмичким удараљкама. Док их свираш, можеш певати 

Оду радости. 


Лудвиг ван Бетовен (1770-1827) један је од најпознатијих 

композитора у историји музике. Његове клавирске сонате, 

гудачки квартети и симфоније оставили су неизбрисив траг 

у класичној музици. 

У његовој IX симфонији, у последњем, четвртом ставу, поред 

инструмената појављују се и солисти и хор који певају чувену 

Оду радости. Бетовен је желео да пренесе публици своје 

убеђење да музика има велику улогу у стварању пријатељства 

међу људима читавог света. Строфа из уџбеника само је 

део те песме. 


Фридрих Шилер (1759-1805) био је немачки песник. Написао је 

Оду радости, која је инспирисала Бетовена да компонује чувену 

музичку нумеру. У тим стиховима Шилер велича пријатељство, 

људску радост и срећу. 

1. Шта за тебе значи реч слобода? Може ли слобода појединца бити безгранична? 

Објасни. 

2. Ако би компоновао/-ла песму о слободи, у ком би је темпу написао/-ла? Објасни. 


Додатне информације о Лудвигу ван Бетовену можеш пронаћи на интернету користећи 

кључне речи: Ludwig van Beethoven. 

Пронађи на интернету четврти став IX симфоније користећи кључне речи: Beethoven 9th 

Symphony – Movement IV – Ode to Joy. 

Препознај који гласови и ансамбли изводе тему Оде радости. 

56

Бибиди-бабиди 


Музика: Мек Дејвид и Ал Хофман 

Текст: Џери Ливингстон 

1. Салагадула менчикабула бибиди-бабиди бу. 

Шта значе заједно све речи те? 

Бибиди бабиди бу! 

2. Салагадула и менчика булеру, 

сву чаролију ту ја знам и у сну, 

бибиди бабиди бу! 

3. Салагадула менчикабула бибиди бабиди бу? 

Шта значе заједно све речи те? 

Бибиди бабиди бу! 


CD 1/21 Мек Дејвид /Ал Хофман / Џери Ливингстон: Бибиди-бабиди 

57


1. На колико се делова може поделити четвртина ноте? 

2. Како називамо ритмичку фигуру која се састоји из три ноте, три осмине, које трају 

док избројимо до један? 

Пронађи и именуј све тонове који 

не припадају F-dur лествици у 

песми Бибиди-бабиди. 

Ти тонови јављају се понекад и 

накратко скрену из лествичног 

тона, али се одмах врате у њега. 

Они „гостују” у F-dur лествици. 

# 

Gis 

[ 

[ 


Увежбај правилан изговор речи у ритмичкој фигури триоли. Потом их на неутрални 

слог уз прецизно тактирање изговарај као ритмичку вежбу. 


1. Да ли знаш неке чаробне речи из познатих филмова о чаробњацима попут 

ових у песми Бибиди-бабиди бу? 

Подсетићемо те неких: хокус-покус, 

абрака-дабра... 

Чароне речи 

2. ЛАКО ЈЕ БИТИ ФИН 

И у кући, и у школи, 

дозволи да те свако воли, 

помоћу ових чаробних речи 

сваку свађу и тугу излечи. 

ХВАЛА 

ИЗВИНИ 

МОЛИМ 

ИЗВОЛИ 

Стиховима песме Лако је бити фин додај строфе којима ћеш обухватити 

четири чаробне речи са табле. Тако написаној песми додај мелодију и запиши 

је у нотној свесци. 

58 


На интернету пронађи композицију у оригиналном извођењу користећи кључне речи: 

Bibidi babidi boo. Који инструмент препознајеш у композицији?



› F-dur лествица је лествица која почиње и завршава тоном f и која уместо 

тона h на четвртом ступњу има тон b. 

› Темпо је италијанска реч која означава време, а која се у музици 

универзално користи за означавање брзине извођења музичког дела. 


1. Како називамо четврти ступањ у лествици F-dur? 

2. Наведи повишене тонове абецедним називима. 

3. Наведи снижене тонове абецедним називима. 

4. Шта је темпо? 

5. Наведи италијанске ознаке за темпо и наведи њихово 

преведено значење на српски. 


темпо 

Увежбај правилан изговор речи у ритмичкој фигури триоли. Потом их на неутрални 

слог уз прецизно тактирање изговарај као ритмичку вежбу. 

Т З И Л Г Д Ј А З Ш М Б 


ИТАЛИЈАНСКОМ 

1. Largo 

2. Lento 

3. Adagio 

4. Andante 

5. Moderato 

6. Allegro 

7. Vivo 

8. Presto 


СРПСКОМ 

Б Р З О А Е Ш Ж Н Џ Р Ћ 

Ћ Ш Њ Г Б Г А Л О З Р М 

Д Ж Т А О Љ А Б И П М Е 

О Т А Г М К Е Н Р Х Б А 

Л Е У В Н Х О С О В Н Е 

Е П А Х Ц М Х Р Н Т О В 

С Х К Ћ Х В Ч Ф И Ж В Г 

Е О Р О П С Е З М Ш И Е 

В О Д А К Л Р Њ М Џ Ж П 

Ј А Р М Б Џ С Ф Х К З Е 

Ф Љ А У М Е Р Е Н О О В 

59

Ноте у молу 

Све тичице запјевале 


Народна из Црне Горе 

1. Све тичице запјевале, једна не пјева, 

једна не пјева, море, једна не пјева. 

2. Питале је другарице зашто не пјева, 

зашто не пјева, море, зашто не пјева? 

3. Она њима одговара тужна, жалосна, 

тужна, жалосна, море, тужна, жалосна. 

4. „Мене мајка једну има, једну једину, 

једну једину, море, једну једину.” 


CD 1/22 Све тичице запјевале, народна песма 

Уочи сличности и разлике на сликама 1 и 2 на којима су приказане две лествице. 

1. Којим тоном почиње и завршава се једна, а којим друга лествица? 

2. Упореди места на којима се налазе полустепени у обе лествице. 

3. Именуј тонове између којих се налазе полустепени у природној d-moll лествици. 

2b 

3d 

3e 

2f 

3g 

3a 3c 3d 




Природна d-moll лествица 

60 

Природна d-moll лествица почиње и завршава се тоном d. Састоји се из пет целих 

степена и два полустепена. Полустепени у природној d-moll лествици се налазе 

између II и III ступња и V и VI.

Где је онај цветак жути 


Музика: Ђовани Батиста Перголези 

1. Где је онај цветак жути 

што га цела шума зна? 

Где се скрива, зашто ћути, 

зар га што увредих ја? 

4. У њем боје сунца има, 

што нам дивни даде мај! 

Стиже јесен, иде зима, 

вене цвет, свој нађе крај. 

2. Нек ме води лабуд бели 

којег позна шумски свет, 

ил’ нек хладни ветрић вели 

где је тај мој мали цвет. 

3. Ветар шушти, гране дира, 

пита цвет где снива сад. 

Још ми срце не да мира, 

дођи, цвете, смири јад. 


CD 1/23 Ђовани Батиста Перголези: Где је онај цветак жути 

61


Које си врсте молских лествица си упознао/-ла до сада? 

Уочи разлике у природној и хармонској d-moll лествици. 

1. Наведи тонове који су исти у обе лествице. Заокружи их плавом бојом. 

2. Наведи тон који се разликује. Заокружи га црвеном бојом. 

3. Где се налазе полустепени у природној, а где у хармонској молској лествици? 

2b 

3c1i1s 

3d 

3e 

2f 

3g 

3a 

3d 

Хармонска d-moll лествица 

Хармонска d-moll лествица почиње и завршава се тоном d. Састоји се из четири 

цела степена и три полустепена. Полустепени у хармонској d-moll лествици се 

налазе између II и III ступња, и V и VI ступња и VII и поновљеног I ступња. 


Посебно је занимљиво то што у хармонској d-moll лествици постоји снизилица be и 

повисилица cis, чији је размак већи од целог степена и назива се један и по степен. Налази 

се између шестог и седмог ступња. 

62

Небо је тако ведро 

Брзином хода 

Староградска песма 

по тексту Јована Јовановића Змаја 

1. Небо је тако ведро, 

поноћ је тако тиха, 

ал’ моје срце није, 

жеља ми жељу вије. 

2. Ох, сиђи, драга, сиђи, 

топла те љубав чека, 

поноћ је тако тиха, 

трава је тако мека. 

3. Док једна бурно лети, 

да ми те из сна буди, 

већ друга тихо љуби, 

премиле твоје груди. 

4. Да нас од света скрије, 

бледи ће месец заћи, 

а ја ћу и у мраку 

усташца твоја наћи. 


CD 1/24 Староградска песма, Јован Јовановић Змај: Небо је тако ведро 

63


Јован Јовановић Змај (1833-1904) био је један од најзначајнијих 

песника српског романтизма. Рођен је у Новом Саду. По занимању 

је био лекар а бавио се и уређивањем књижевних и дечјих часописа, 

од којих је најпознатији „Невен”. Његове најзначајније збирке 

песама јесу „Ђулићи” и „Ђулићи увеоци”. Змај је први наш писац 

који је писао поезију за децу. ТВ серија за децу „Невен” из 1973. 

године рађена је према мотивима његових дела. 

Истражи на интернету на које је све Змајеве песме компонована музика. Наведена 

песма Песмо моја, закити се цветом је само један пример. 

Јован Јовановић Змај 

Песмо моја, закити се цветом 

Песмо моја, закити се цветом, 

Песмо моја, замириши светом; 

Још сва срца охладнела нису, – 

Познаће те, песмо, по мирису! 

Познаће те, да си чедо миља, 

Да си љубав мајка и дадиља, 

Да си рада певати о сласти, 

Разумеће, што не умеш каз’ти. 

Песмо моја, већ си на полету, 

Поздрави ми све на овом свету, 

Поздрави ми славље и голубе, 

И сва срца, што се силно љубе. 

(Ђулићи, XLVII) 

64

Greensleeves (Зелени рукави) 

Доста окретно 

Енглеска, 16. век 

1. Ах, моја драга, зашто одбијаш 

жарке љубавне речи те, 

ти знај да срећан сам кад смо заједно 

и да већ дуго волим те. 

2. Greensleaves, ти моја срећа си, 

Greensleaves, ти мој си свет. 

Greensleaves, ти моје срце си, 

драга lady Greensleaves. 

Богато илустровани 

запис композиције My 

lady Greensleaves, за 

друго издање књиге 

„Pan pipes – књига 

старих песама” из 

1890. Илустровао 

Волтер Крејн. 


CD 1/25 Зелени рукави, Енглескa, 16. век 

65


1. Каква је улога тачке иза ноте? 

2. Шта је лигатура? 

Одреди музички облик песме Зелени рукави, па смисли ритмичку пратњу тако да 

сваки део има различит ритам. Док певаш песму, свирај осмишљену пратњу. 


Заљубљен бити је питомо, сетно, 

без најаве стрефи ко неком кометом. 

Воли ти истрајно, искрено, цветно, 

нек љубав замирише читавим светом. 

(Драгана Михајловић Бокан) 

1. Осмисли ритам на задате стихове у 6 8 такту, који укључује сичилијану. 

2. Смисли мелодију. 

3. На дате стихове можеш додати нове или написати своју песму. Размисли о 

томе какав би темпо и динамика мелодије најбоље дочарали твоја тренутна 

осећања. 

4. Тако компоновану песму, на ритмичким инструментима можеш извести на 

школској приредби. 


На интернету пронађи и одслушај нумеру Сичилијана композитора Габријела Фореа. Као 

кључне речи користи: Sicilienne Gabriel Faure. 

Ту композицију композитор је написао у оквиру комада Пелеас и Мелисанда, који говори 

о забрањеној, несрећној љубави између два главна лика. 

1. У ком је такту написана композиција? 

2. Препознај места на којима се јавља ритмичка фигура сичилијана. 

3. Размисли о томе да ли је композитор компоновао дело у дуру или молу и чиме се 

руководио. 


Сичилијана је италијански плес који има специфичан ритам. 

66



› Природна d-moll лествица почиње и завршава тоном d. Састоји се из пет 

целих степена и два полустепена. 

› Хармонска d-moll лествица почиње и завршава тоном d. Састоји се из четири 

цела степена и три полустепена. 


1. Којим тоном почињу и завршавају природна и 

хармонска d-moll лествица? 

2. По чему се разликују природна и хармонска d-moll 

лествица? 

3. Где се налазе полустепени у природној, а где у 

хармонској d-moll лествици? 

природна d-moll 

лествица 

хармонска d-moll 

лествица 

67

Вишегласје 


У петом разреду упознао/-ла си се с појам вокална музика. 

1. Шта је вокална музика? 

2. Каква она може бити према извођачком саставу? 

У почетку, вокалне композиције биле су 

једногласне. 

Певањем само једне мелодије настаје 

једноглас или монофони слог. При томе 

није важно да ли мелодију пева један или више извођача унисоно. Mонофони 

слог користи се у свим стилским правцима. 

Једногласна мелодија 


унисоно певање – значи да више певача истовремено пева исту мелодију. То се 

односи и на мање саставе и на хор. 

68 


Користећи кључне речи O fortuna Carl Orff, пронађи композицију О фортуна композитора 

Карла Орфа. 

У тој чувеној композицији, пример монофоног слога налази се на самом почетку дела, где 

мешовити хор унисоно пева текст O Fortuna velut luna statu variabilis (O срећо, као месец 

стално се мењаш). Истовремено, оркестар подржава текст истим ритмом.

Реч вишегласје односи се на број гласова (два или више) који певају различите 

мелодије у песми. У зависности од броја певачких деоница, таква вокална музика 

може бити двогласна, трогласна, четворогласна и тако даље. Упознај се с развојем 

вишегласја у поглављу „Музика средњег века и ренесансе”. 

У вишегласној музици постоје различите подврсте вишегласја. 

Акордско вишегласје – хомофони слог је вишегласни слог у којем један глас 

доноси мелодију, док га остали прате изводећи акорде. 

Стубови симболично приказују 

остале гласове који су пратња 

мелодији. Aкордско вишегласје може 

подразумевати и да (најчешће) горњи 

глас пева главну мелодију, а да га остали 

гласови прате. Такви гласови крећу се 

паралелно, као нота према ноти. 

Мелодијско вишегласје – полифони 

слог је вишегласни слог који је ритмички 

слободнији. Различите мелодијске 

деонице су самосталне и свака од њих 

је равноправна. Оне најчешће почињу 

у различито време. 

Двогласно вишегласје у коме су 

деонице самосталне и равноправне 


Користећи кључне речи Händel Messiah – Hallelujah Chorus, на интернету пронађи и 

послушај пример. 

Покушај да уз помоћ наставника/-це одредиш монодију, хомофонију и полифонију. 

Георг Фридрих Хендл: Месија, „Алилуја”. 

Врсти полифоне вишегласне композиције припада и канон, о коме ћеш учити 

касније. 


Већина људи може с лакоћом да прати вишегласне мелодије, а многи професионални 

музичари могу запазити истовремено и више самосталних гласова. 

69

Источниче живоносни 


Музика: непознат аутор – Андреј Андрејевић Ступови 

Текст: Свети Николај 

1. Источниче живоносни, Маријо 

славна, 

ми смо Тобом сви поносни, Маријо 

славна. 

Тебе славе ангели, 

и ми грешни на земљи, 

Света Мајко, Бога Христа, 

Дјево пречиста. 

2. Богодана, Богозвана, Маријо 

славна, 

заштита си поуздана, Маријо 

славна. 





3. Помоћ Твоју не ускрати, Маријо 

славна, 

лицем Твојим Ти нас прати, Маријо 

славна. 





4. Ти притеци у невољи, Маријо 

славна, 

Не дај злу да нам одоли, Маријо 

славна. 





5. Слава Теби, Богомати, Маријо 

славна, 

јер си пуна благодати, Маријо 

славна. 





70 


CD 1/26 Андреј Андрејевић / Свети Николај: Источниче живоносни

Растко 


Музика: непознат аутор 

Текст: Војислав Илић 

1. Ко удара тако позно у дубини ноћног мира 

На капији затвореној светогорског манастира? 

2. Већ је прошло тавно вече, и нема се поноћ хвата, 

Седи оци, калуђери, отвор’те ми тешка врата. 

3. Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге, 

Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге. 

4. Векови су прохујали, од чудесне оне ноћи, 

векови су прохујали и многи ће јоште проћи. 

5. Ал’ то дете јоште живи, јер његова живи слава, 

Јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава. 

Хиландар 


CD 1/27 Војислав Илић: Растко 

71

Коробушка 

Весело 

Русија 

1. Препуна моја је коробушка 

свиле, чипке, памука. 

2. Све ћу продати лако ја, 

осмех на мом лицу увек сја. 


CD 1/28 Коробушка, песма из Русије 

Коробушка је лирска народна песма и плес, стари око 150 година. 

Поделите се у две групе и певајте песму двогласно. 


Бабушке су руске дрвене лутке 

различитих величина које се 

стављају једна у другу. На њима 

су обично представљене жене у 

народној ношњи. Оне су један од 

најпопуларнијих сувенира Русије. 

72


Храм Василија Блаженог налази се на Црвеном 

тргу у Москви. Карактеристичан је по шареним 

куполама. Његову изградњу наручио је цар Иван 

IV, познатији као Иван Грозни. Храм је подигнут 

између 1555. и 1561. године. Према легенди, Иван 

Грозни ослепео је неимара Постника Јаковљева 

како ни за кога више не би саградио тако лепу 

грађевину. 


Познати руски инструменти су: балалајка, домра, гудок и др. 

Балалајка је руска народна гитара карактеристична по телу у 

облику троугла и равном дну. Има три жице. Први пут се спомиње 

у документима из 17. века. 


Русија има огромну културну баштину. У њеној 

уметности посебно је био плодан 19. век, током 

којег је настао велики број вредних дела у балету, 

музици, сликарству и књижевности. 


CD 1/29 Николај Римски Корсаков: Бумбаров лет 

Русија је земља у којој су се традиционално приповедале бајке (скаске). Оне су 

неговале народну мудрост кроз векове. 

После слушања композиције, у паровима напишите причу или песму о бумбару. 

73

Ја посејах лубенице 



1. Ја посејах лубенице, 

покрај воде Студенице. 

Сено, слама, сено, слама, 

зоб, зоб, зоб, зоб, зоб, зоб. 

2. Навади се сека Дора, 

па украде троја кола. 



3. Ја ухватих сека Дору, 

одведох је своме двору, 




CD 1/30 Ја посејах лубенице, народна песма 

74 

Уз песму Ја посејах лубенице одиграјте игру према упутству. Станите у коло и држећи 

се за руке певајте текст песме. На стихове: 

› Ја посејах лубенице – одиграјте четири корака на десну страну, 

› покрај воде Студенице – одиграјте четири корака на леву страну, 

› сено – једном закорачите на десну страну, 

› слама – једном закорачите на леву страну, 

› сено – једном закорачите на десну страну, 

› слама – једном закорачите на леву страну, 

› зоб, зоб, зоб, зоб, зоб, зоб – стојећи пљескајте рукама.

Мачји канон 

Умерено брзо 

Песма из Француске 

Мјау, мјау, чујеш ли зов, 

мјау, мјау, дођи на кров. 

Високо, ми ћемо сами 

певати заједно у тами. 

Мјау, шапу, мацо, пружи, 

мјау, глас ми свој 

придружи. 


CD 1/31 Мачји канон, песма из Француске 

Канон је врста вишегласне композиције у којој се водећи глас (или више њих) 

имитира или понавља. Био је популаран у епохи барока. Гласови у канону крећу 

се с једнаким закашњењем (на пример, с тактом закашњења) један за другим. 


Уз Мачји канон можете 

свирати предложену 

пратњу на мелодијским 

удараљкама. 


Заједно с другом или другарицом из клупе напиши ритмички канон. 

Помогли смо вам тако што смо канон започели, а ви га довршите. Поделите се у 

три групе и изведите га у одељењу. Свака деоница може бити изведена на другом 

ритмичком инструменту. 

75


Користећи кључне речи Canon in d organ Johann Pachelbel, пронађи на интернету чувени 

Канон Јохана Пахелбела. 

Канон Јохана Пахелбела настао је у епохи барока (крајем 17. века). 

Првобитно је био написан за три виолине и басо континуо. У том периоду басо континуо 

био је независно компонован у дугим нотама за инструменте ниских тонова. У овој 

композицији, три виолине изводе главну мелодију исписану канонском техником. 

Басо континуо у два такта доноси следећу 

мелодију у остинату: 

Прва виолина доноси главну 

мелодију. 

Басо 

Континуо 

Виолина 

Затим се прикључује друга виолина свирајући ту исту мелодију (музичку тему), али 

с неколико тактова закашњења, а потом трећа виолина са истом мелодијом и такође 

неколико тактова закашњења. Дакле, можемо рећи да друга и трећа виолина копирају 

оно што свира прва виолина, са неколико тактова закашњења. 

1. При првом слушању композиције препознај понављање басо континуа. 

2. При следећем слушању препознај појављивање тема у водећим гласовима. 

3. Да си композитор барокног периода, који би вид вишегласја применио/-ла у својим 

композицијама? 

Класична музика као основ поп културе 

Ово дело је веома популарно, па су га многи музичари приредили за различите инструменте 

и гласове или су на основу њега компоновали своје композиције, на пример: С.А.Р.С. 

– Лутка, Coolio – C U When U get there, Green Day – Basket Case (тема басо континуа 

искоришћена је као мост између рефрена при крају композиције), Pet shop boys – Go 

West, The Farm у песми All together now као подлога читавој композицији. 

(Помоћу кључних речи пронађи композицију: Trans-Siberian Orchestra – Christmas Canon.) 

76 


остинато – реч из италијанског језика која значи упорно. У музици се односи на 

музичку мисао која се дословно и без прекида понавља у једној деоници, најчешће 

басовој, кроз целу композицију или већи одломак. Остинато се често користио у 

музици барока.



› Реч вишегласје се односи на број гласова (два или више) који певају 

различите мелодије у песми. У зависности од броја певачких деоница, 

оваква вокална музика може бити двогласна, трогласна, четворогласна и 

тако даље. 

› Певањем само једне мелодије настаје једноглас или монофони слог. При 

томе није важно да ли мелодију пева један или више извођача унисоно. 

› Акордско вишегласје (хомофони слог) је вишегласни слог у којем један 

глас доноси мелодију, док га остали прате изводећи акорде. 

› Мелодијско вишегласје (полифони слог) је ритмички слободнији са 

различитим мелодијским деоницама које су самосталне и свака од њих је 

равноправна. Оне најчешће почињу у различито време. 

› Канон је врста вишегласне композиције у којој се водећи глас (или више 

њих) имитира или понавља. Ова врста вишегласне композиције била 

је популарна у епохи барока. Гласови у канону се крећу са једнаким 

закашњењем један за другим (На пример са тактом закашњења). 


1. Шта је вишегласје? 

2. Шта је једноглас? 

3. Шта је хомофони слог? 

4. Шта је полифони слог? 

5. Шта је канон? 

вишегласје 

једноглас (монофони слог) 

акордско вишегласје (хомофони слог) 

мелодијско вишегласје (полифони слог) 

канон 

77

Песмарица 

Пастир Хиландара 



Текст: Тоде Николетић 

78


CD 1/32 Драгана Михајловић Бокан: Пастир Хиландара 

79

Сад зиме више нема 

Живахно 

Песма из Италије 

1. Сад зиме више нема 

и април већ је ту, 

па кукавица пева 

ту песму мајску сву. 

2. Ку, ку, ку, ку, 

и април већ је ту, 

па кукавица пева 

ту песму мајску сву. 


CD 1/33 Сад зиме више нема, песма из Италије 

Живела музика (канон) 

Музика: Михаел Преторијус 

Нека живи нам музика! 

Нека живи нам музика! 

Живела музика! 

80 


CD 1/34 Михаел Преторијус: Живела музика

Шкрипи ђерам 


Народна песма из Војводине 

1. Шкрипи ђерам, шкрипи ђерам, 

ко је на бунару, 

ко је на бунару, 

шкрипи ђерам, еј, шкрипи ђерам! 

2. Воду вади, воду вади, 

бело лице лади, 

бело лице лади, 

воду вади, еј, воду вади! 


CD 1/35 Шкрипи ђерам, народна песма 

Лук легато повезује две или више нота различитих висина. 


1. Песма Шкрипи ђерам написана је у: 

а) C-dur тоналитету, б) G-dur тоналитету, в) F-dur тоналитету. 

2. Музичка ознака која се налази изнад или испод ноте и продужава је најчешће за 

пола њене вредности назива се: 

а) пауза, б) корона, в) лигатура. 

81

У овом поглављу учићеш / подсетићеш се: 

› где се развијала музика у средњем веку и ренесанси; 

› које су особености музике средњег века и ренесансе; 

› који су се музички облици развили у тим периодима; 

› како је изгледала средњовековна духовна, а како световна 

музика у Србији; 

› ко су били први средњовековни и ренесансни музичари. 

82 


› повежеш различите видове музичког изражавања с 

друштвено-историјским амбијентом у коме су настали; 

› наведеш изражајна средства музичке уметности 

карактеристична за период средњег века и ренесансе; 

› уочиш основне карактеристике музичког стваралаштва у 

средњем веку и ренесанси; 

› опишеш улогу музике у средњовековној Србији; 

› издвојиш начине коришћења изражајних средстава у 

одабраним музичким примерима; 

› користиш информационе и комуникационе технологије 

(ИКТ) за слушање музике.


Музика се у средњовековној Србији изводила и у 

свакодневном животу, и на двору и у народу. У држави 

Немањића била је део дворског церемонијала, али и 

народне традиције. Током турске власти, од средине 

15. века, народ је, кријући се, певао уз гусле и свирао 

у тамбуре, зурле, тапане и још неке инструменте. То 

музицирање помиње се и у народним песмама. На 

споменицима српске средњовековне ликовне културе 

од краја 12. до половине 18. века, могу се видети бројни 

инструменти који нам указују на богат средњовековни 

инструментаријум код нас: тасове, бубњеве, рогове и 

трубе, разне врсте лаута и псалтерионе. 

83

Музика средњег века 

Иако се често назива 

„мрачним”, средњи век у 

историји ће остати запамћен 

и по занимљивом накиту и 

вештини украшавања драгим 

камењем. Култ накита развијао 

се истовремено с модом тога 

доба. Одећа од најфинијих 

материјала, свиле и крзна, 

указивала је на богатство 

добростојеће породице. А уз 

раскошну гардеробу носио 

се и скупоцени, уметнички 

обрађени накит. 

84 

Средњи век је историјско раздобље за чији се почетак узима пад 

Римског царства, а његов завршетак се, приближно, поклапа с 

крајем 13. века. У том периоду јавља се феудализам као ново 

друштвено уређење. С појавом хришћанства утицај цркве постао 

је јачи, а у њеним оквирима развија се уметност која је била у 

функцији обреда и инспирисана црквеном тематиком. 

Средњовековна музика била је везана за цркву и црквене обреде. 

Преовлађивао је глас и једногласно певање. Напеви су имали 

једно ставне мелодије, а писани су на религиозне текстове. 

Разликовала су се два начина певања: псалмодично, у коме 

је реч доминирала над мелодијом, и мелизматично, у коме је 

мелодија доминирала над речима.

Ранохришћанска музика 

Византијско певање 

Музика у Византији изводила се у цркви и црквеним обредима. Мелодије су 

биле једногласне. Њих је у 8. веку сакупљао Јован Дамаскин, грчки теоретичар 

и композитор. Он је створио збирку црквених напева коју је назвао Октоих, што 

преведено с грчког језика значи Осмогласник. Реч Октоих састоји се од две речи: 

окто, што значи осам, и ихос, што значи глас. У збирци се налазе мелодије које су 

биле најпримереније певању на богослужењу источнохришћанске цркве. 


Византијско певање је 

веома специфично. Такав 

начин певања зове 

се појање. 

Византијски музичар 

Свети Јован Дамаскин 


CD 1/36 Исаија Србин: Алилуја, глас шести 

Византијско певање карактерише смирена, молитвена 

атмосфера. Мелодија се пева над исоном, дугим лежећим 

тоном, што је пракса певања источнохришћанске цркве. 

Алилуја је похвална песма Богу. Та реч значи „Хвала и 

слава Богу”. 

Исаија Србин 

Музика источног хришћанства до данас је остала искључиво вокална. Најважнији 

источнохришћански обред зове се литургија. Настала је још у првом веку, али се 

током времена мењала. Коначни облик дао јој је, у 4. веку, Свети Јован Златоусти. 

Он ју је скратио и поделио у три дела. Осим литургије, током богослужења певају 

се и друге духовне песме: тропар, кондак, химна и друге. Те песме посвећене су 

одређеним светитељима. 


CD 1/37 Стеван Ст. Мокрањац: Тропар Светом Сави 

Тропар је свечана песма посвећена светитељу, дану или важним духовним темама. 

Тропар Светом Сави посвећен је, првом српском просветитељу, монаху и светитељу. 

85

Божићни тропар 

Умерено лагано 

Забележио: Н. Барачки 

Рождество твоје Христе, Боже наш, 

Возсија мирови, свјет разума, 

В њем бо звјездам служашчи, звјездоју учахусја, 

Тебје клањатисја, солнцу, правди, 

И Тебје вједјети свисоти Востока, 

Господи, слава Тебје! 


CD 1/38 Божићни тропар 

CD 1/39 Слободан Атанацковић, Божићни тропар 

86 

Божићни тропар посвећен је дану рођења Исуса Христа. Тај дан слави се по јулијанском 

календару 7. јануара. Пре слушања, уз помоћ наставника, научите из нота Божићни тропар. 

Потом послушај звучне примере. У првом ћеш чути како се тропар пева једногласно, а у 

другом примеру чућеш како звучи када га пева четворогласни хор.


Користећи кључне речи византијско појање и Byzantine chant, пронађи на интернету још 

примера византијског певања. 

Грегоријански корал 

Ширење хришћанства подразумевало је 

сједињавање нове религије с веровањима, 

језиком и музиком свакога народа. Црква је, 

међутим, желела јединствену уметност, те је 

тежила да музику ослободи од народних утицаја. 

У музици Западне Европе то је учинио папа Гргур 

Први Велики. Он је од постојећих црквених 

песама одабрао један део и формирао збирку 

Антифонаријум. Ти напеви су, по папи Гргуру, 

названи грегоријански корал. Мелодије корала 

увек су једногласне, а ритам прати изговор текста, 

који је писан на латинском језику. Пева се a cappella 

(а капела), тј. без инструменталне пратње. 


CD 1/40 Грегоријански корал, одломак 

Грегоријански корал има веома сличан 

молитвени ток мелодије као и византијско 

појање. Током слушања обрати пажњу на сличности 

с византијским мелодијама. 

Грегоријански корал у неумској 

нотацији. Текст је писан 

калиграфским писмом. 

Рани облици вишегласја 

За разлику од антике, у којој проналазимо ретке примере двогласја, у средњем 

веку вишегласје се развија у једноставним облицима. Мотет спада у сложенији 

облик вишегласја. 

Развој духовног и световног 

вишегласја у Eвропи 

У развоју вишегласја препознају се два раздобља: арс антиква и арс нова. 

Арс антиква (латински ars antiqua – стара уметност) обухвата раздобље од 12. до 

14. века. Најзначајнији представници били су Леонин и Перотин, свештеници и 

композитори који су радили у Катедрали Нотр Дам у Паризу. 

87


Катедрала Нотр Дам налази се у Паризу. Саграђена је у стилу високе готике. Налази се 

на обали реке Сене, која протиче кроз тај град. Посвећена је Богородици. Та прелепа 

грађевина инспирисала је чувеног француског књижевника Виктора Игоа да напише 

роман Звонар Богородичине цркве. 

Катедрала Нотр Дам 

у Паризу 

Детаљ са фасаде 

Катедрале Нотр Дам 

Свирач на харфи, витраж 

у Катедрали Нотр Дам 

Арс нова (нова уметност) обухвата 14. век, а нарочито се развила у Италији и 

Француској. Један од најзначајнијих облика овог периода је мотет. 

Световна музика средњег века 

Световна музика развијала се у народу. Њу су 

изво дили музичари који су се у различитим 

кра јевима Европе различито звали: трубадури 

и трувери у Француској, минезенгери у 

Нема чкој и минстрели у Енглеској. 

88 


Световну музику су изводили путујући 

музичари, чији наступи често нису 

били само музички. Они су причали и 

занимљиве приче, играли, жонглирали 

и изводили различите акробације. Оваква 

врста наступа служила је за забаву. 

Средњовековни музичари

У музици тих уметника коришћено је све оно што 

црква није дозвољавала: богата ритмика, игра, 

инструменти (виола, рог, харфа, бубањ). Тематика 

је била претежно љубавна, а музичари-песници 

били су инспирисани идеалима витештва и љубављу. 

Световна музика средњег века имала је разноврстан 

садржај, па су се песме делиле на романсе, 

успаванке и друге. 

Осим њих, развијале су се и вишегласне световне 

песме, у два или три гласа, као што је мадригал. 


Користећи кључне речи Medieval dance, пронађи на 

интернету примере средњовековних игара. 


CD 1/41 Адам де ла Ал: Игра о Робену и Мариони, одломак 

Игра о Робену и Мариони Адама де ла Ала из 13. века описује 

доживљаје Марион, њеног пријатеља Робена и витеза. У овом 

средњовековном комаду пастирица Марион чува стадо оваца 

и пева песме. У једном тренутку наилази витез са соколом 

на руци и креће да јој се удвара, међутим Марион га одбија. 

Потом долази Робен и Марион му исприча шта се догодило. 

Како би био сигуран да се Марион ништа неће догодити, 

Робен одлази по неколико сељака. У међувремену витез је 

изгубио сокола и враћа се да га тражи. Током потраге, витез 

среће Робена, потуче се са њим и поново одлази код Марион. 

Док јој се удвара и покушава да је одведе, она ипак успева 

да га наговори да оде и враћа се Робену. 

Обрати пажњу на то како је Адам де ла Ал ту причу дочарао 

гласом и инструментима. 

Адам де ла Ал 


Користећи кључне речи Scarborough 

Fair и Sumer is icumen in, на интернету 

пронађи примере средњовековних 

песама. 

89

Почеци духовне и световне музике у Србији 

Корени српске музике сежу у време Старих Словена, код којих је музика била 

саставни део свакодневног живота. Познато је да су племена имала заједнички 

глагол пјети (певати) и именицу пјесн (песма), а археолошки проналасци доносе 

нам податке о музичарима, певачима и свирачима, као и о инструментима које 

су они свирали. 

У средњем веку музика се и у Србији развијала пре свега у цркви. За то су највише 

заслужни Ћирило и Методије, који су у 9. веку у богослужење увели словенски 

језик, који се и данас користи. У црквама се певало једногласно, уз пратњу 

хора на темељу византијске традиције црквене музике. Мелодије су преузимане 

из Осмогласника и биле праћене исоном. И у 

традицији српске црквене музике централно 

место заузима литургија као најзначајнији 

богослужбени обред. 

Осим литургије која је намењена живима, у 

цркви се служи и опело – служба за мртве. Та 

два обреда потпуно се разликују. 

Поред тога, музика је била део бројних 

црквених служби, као што су вечерње, јутрење 

и друге. У оквиру њих певане су химне, тропари, 

кондаци и друге. 

Најстарији композитори српског порекла чија 

су дела сачувана у рукописима били су Кир 

Стефан Србин, Никола Србин и Исаија Србин. 

Они су деловали током 14. и 15. века. 

Ћирило и Методије 


CD 2/1 Исаија Србин: Agios o Teos 

CD 2/2 Кир Стефан Србин: Ниња сили, одломак 

Послушај композиције Исаије Србина и Кир Стефана Србина. Тај начин певања зове 

се појање. 


Користећи кључне речи Осмогласник, Никола Србин, Бог Господ, на интернету пронађи 

примере српског византијског певања. 

Осим духовне, у средњовековној Србији развијала се и световна музика. Први 

музичари феудалног доба били су путујући музичари, играчи, певачи и забављачи 

који су често мењали место боравка, али су служили и на дворовима великаша. 

90


CD 2/3 Невен вене, одломак 

CD 2/4 Скомрашка игра, одломак 

Послушај примере српске средњовековне вокално-инструменталне и инструменталне 

музике. Обрати пажњу на карактер вокалне деонице и архаични звук инструмената. 


Претражи на интернету различита извођења Скомрашке игре. У претраживачу укуцај кључне 

речи Skomraska igra и Ansambl Renesans. 


Научили смо… 

› У средњовековној музици преовлађује 

једногласно певање. 

› Грегоријанско певање је основ за развој духовне 

музике Западне Европе. 

› У Осмогласнику се налазе мелодије за 

богослужење источнохришћанске цркве. 

› Карактеристични облици средњовековног 

вишегласја јесу мотет и мадригал. 

› Развија се световна музика, у којој се користе 

инструменти. 


1. Шта је грегоријански корал? 

2. Каква је атмосфера византијских напева? 

3. Шта је Осмогласник? 

4. Шта је литургија? 

5. Шта је мотет? 

6. Како се зову световни музичари средњег века? 

псалмодично певање 

мелизматично певање 

исон 

литургија 

тропар 

кондак 

грегоријански корал 

мотет 

арс антиква 

арс нова 

романса 

успаванка 

мадригал 

опело 

91

Музика ренесансе 

У савременој музици често се преплиће звучна 

традиција различитих епоха. То није ништа ново. 

Такве поступке проналазимо и у најстаријим 

периодима музичке историје, и то не само у 

уметничкој музици. Многи певачи забавне 

музике певају песме у којима препознајемо траг 

уметничке или народне музике. Народна музика 

покушава да се осавремени различитим модерним 

стилизацијама. 

Предлажемо да послушате звучни пример. То је 

песма „Амено”, групе „Ера”, која је инспирисана 

звуком ренесансне музике, а у видео-споту за ту 

нумеру представљени су и одговарајући костим и 

атмосфера. 


Спот за песму Амено можеш пронаћи на интернету. У претраживачу укуцај кључне речи 

Era – Аmeno. 

92 


Ера, је пројекат је француског композитора Ерика Левија и Гаја Протероуа. 

Њихов први албум који се зове „Ера” објављен је 1997. године и доживео је светски успех, 

највише потпомогнут синглом „Амено”, рађеним у сарадњи са Енглеским камерним хором.

Ренесанса у уметности 

Почетком 14. века у Европи се дешава духовни преображај, 

који је симболично означио почетак новог доба – ренесансе. 

Реч ренесанса значи препород, а потиче од италијанског 

rinascita, што значи поново се родити. 

Ренесанса је симболично требало да означи ново рађање 

уметности, засноване на идеји хуманизма, у чијем је 

средишту човек. У средњем веку човек је био окренут богу 

и вери у загробни живот, а у ренесанси је сам себи важан. 

Литература која је о уметности писана између 14. и 16. 

века показује да се и однос према уметницима и њиховом 

стварању знатно променио. Пред сам крај ренесансе и 

њихов стил сматрао се важним, а не само техничко умеће 

као до тада. 

Научна открића тог времена подстакла су нове начине 

размишљања, од којих су се многи супротстављали ономе 

што је проповедала црква. Ренесанса је период у коме се 

код уметника јавило интересовање за етничке особености 

различитих народа, а приметно је било и занимање за 

природу. Уметници ренесансе окрећу се античкој уметности, 

али не имитирају њена дела, већ у њима траже надахнуће. 

Ренесансна уметност дала је врхунске уметнике из различитих 

области. Посебно се издвајају велики италијански сликари 

Леонардо да Винчи и Микеланђело Буонароти, италијански 

песник Данте Алигијери, енглески писац Вилијем Шекспир 

и шпански писац Мигел де Сервантес. 

Период ренесансе остаће запамћен и по открићу технике 

штампања металним помичним словима, за шта је заслужан 

Јохан Гутенберг. 

Леонардо да Винчи 

Микеланђело Буонароти 

Данте Алигијери 

Вилијем Шекспир 

Гутенбергова преса 

Мигел де Сервантес 

93

Ренесанса у музици 

Ренесанса у музици обухвата период од 14. до 16. века. То је било доба када 

музичка уметност постаје све важнија. Њен значај није се огледао само у богатијем 

музичком животу већ и у општем ставу према њеној улози. Музика почиње да се 

сматра одразом друштвеног статуса и доброг васпитања сваког човека. Она се у 

доба ренесансе не развија само у цркви већ и изван ње: на трговима, на дворовима 

богатих племићких породица, у кућама богатије властеле. 

У ренесансној музици доминирала је вокална музика, али је била приметна и све 

већа употреба инструмената, што је указивало и на развој инструменталне музике. 

Музику карактеришу хомофонија и полифонија. 

Хомофонија се јавља у вишегласним 

композицијама. Тај термин односи се на 

међусобни однос између гласова. Код 

хомофоније један глас је водећи, а остали 

су у улози пратње. 

За полифонију су потребна најмање два 

гласа или два инструмента. Она настаје 

тако што свака појединачна деоница 

свира своју мелодију, која може, а не 

мора бити иста као друге деонице. Све 

деонице заједно стварају складну целину 

у којој ниједна мелодија не доминира 

над другом. 

Музика у ренесанси заснована је на 

лествицама које се зову модуси. 

Анђео са лаутом 


модуси – старе лествице. 

Развој духовног и световног вишегласја 

94 

У музици ренесансе развијају се и своју коначну форму добијају главни облици тог 

периода: мотет и миса, у црквеној традицији, и мадригал и шансон, у световној. 

Мотет је вишегласни музички облик. Проналазимо га још у средњовековној 

уметности. У ренесанси је најчешће петогласан. Заснован је на црквеном тексту. 

Пише се у једном ставу. 

Миса је богослужбени облик који, такође, проналазимо и у средњовековној 

уметности. У ренесанси је у почетку писана за хор и солисте без оркестарске 

пратње, а током 16. века, с развојем инструменталне музике, добија и пратњу. 

Пише се у више ставова.

Мадригал је вокални музички облик световног 

карактера. У ренесанси је често писан на текстове 

Петрарке, Бокача и Микеланђела. Најчешће је 

био компонован за пет гласова, уз коришћење 

полифоније и хомофоније. 


Потражи на интернету примере мадригала. 

У претраживач упиши кључне речи Cantate Nimfe и 

моћи ћеш да чујеш мадригал ренесансног композитора 

Луке Маренција. 

Франческо Петрарка 

Шансон је, такође, световни музички облик који је настао у средњовековној музици. 

Најчешће је био писан за четири, пет или шест гласова, без инструменталне пратње. 


Потражи на интернету примере шансона. У претраживач упиши кључне речи Il est bel et 

bon, commere, mon mari и моћи ћеш да чујеш мадригал композитора Пјера Пасероа. 


CD 2/5 Клеман Жанекен: Певање птица, одломак 

Клеман Жанекен (1475-1558) је представник француске ренесансне музике, један од 

најпознатијих композитора популарног шансона. За тај музички облик карактеристично 

је то што у њему може да се препозна садржај текста који је инспирисао композитора. 

Због тога су Жанекенови шансони познати као програмски шансони, што значи да је 

уметник у њима приказивао неки ванмузички садржај, тј. програм. 

Многа дела овог типа инспирисана су звуцима природе. Такав је и шансон Певање 

птица, који музиком дочарава птичји цвркут и дозивање. Док слушаш тај пример, 

уочи на које све начине композитор то постиже користећи глас. 


Осим лепим извођењем, музика може на интересантан начин да се изрази и покретом. 

Укуцај у претраживачу кључне речи Par Maxouel et Zviane le chant des oiseaux – Clément 

Janequin и погледај видео-пример који ће ти и визуелно, покретом, дочарати имитацију 

у музици. 

Истовремено с инструменталном музиком у ренесанси су се развијале и различите игре. 

Неке су се изводиле уз певање и свирање. Укуцај у претраживачу кључне речи Diego Ortiz: 

Recercada Primera и Rodrigo Martinez Renaissance Dance и упознај се с неким од игара тог 

периода. Обрати пажњу на стил игре, музичке инструменте и начин одевања. 

95

Најзначајнији представници 

ренесансне вокалне музике 

У доба ренесансе вокална музика имала је већи значај од инструменталне. 

Већина композиција писана је за хор a cappella, а многе од њих компоноване су 

за велики број гласова. У вокалној музици значајно место заузима имитација. То 

је композиторски поступак при коме један глас донесе тему, коју затим имитира 

други глас. 

Најзначајнији представници ренесансне вокалне музике јесу Ђовани Пјерлуиђи 

да Палестрина и Орландо ди Ласо. 


Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина (1525–1594) један је од 

најзначајнијих представника ренесансе. Оснивач је римске 

школе компоновања. Био је оргуљаш и учитељ певања. Више 

година провео је на месту капелника у многим црквама, те је 

и већина његових дела црквена. Написао је више од 100 миса, 

а његов стваралачки језик постао је узор вокалне полифоније 

16. века, на основу кога се данас проучава епоха ренесансе. 

Упознајемо композиторе кроз њихова дела 

CD 2/6 Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина: Миса папе Марчела, „Кириjе”, одломак 

CD 2/7 Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина: Миса бревис, „Глориjа”, одломак 

96 

Миса папе Марчела једно је од најпознатијих Палестрининих дела. Њен назив открива 

коме је посвећена. Као и већина ренесансних миса састоји се од пет карактеристичних 

ставова. Писана је за шестогласни хор а cappella. 

„Кириjе” је први став мисе. Обрати пажњу на имитацију на почетку дела, тј. како гласови 

наступају један по један, с једним тактом закашњења, тако да се стиче звучни утисак 

као да се наслојавају. Запази како шест гласова на тренутак звучи као оргуље. 

Миса бревис компонована је 1570. године. Њен назив значи „кратка миса” и често се у 

тој форми може пронаћи у делима европских композитора. Писана је за четири гласа: 

сопран, алт, тенор и бас. 

За разлику од претходног примера, који карактерише имитација на почетку дела, током 

слушања става „Глорија” Мисе бревис обрати пажњу на ефекат који се постиже када сви 

гласови истовремено изводе исти текст. Зато за ову композицију кажемо да је хомофона.


Орландо ди Ласо (1530–1594) један је од најзначајнијих 

представника ренесансне световне музике 16. века. 

Пореклом је био Холанђанин, а његов најплоднији период 

рада био је у Риму, где је имао сопствену дворску капелу. 

Ту је у потпуности развио своје стваралачке способности 

и компоновао највећи број дела. 

Стваралаштво Ди Ласа обухвата све ренесансне вокалне 

музичке форме, али не и инструменталну музику, која 

је у то доба тек била у повоју. Написао је више од 2.000 

композиција. 

Упознајемо композиторе кроз њихова дела 

CD 2/8 Орландо ди Ласо: Echo (Ехо) 

Композиција Echo (Ехо) по облику је виланела. Писана је за два хора а cappella, која 

певају наизменично, што ствара утисак еха. 


Виланела је ренесансна световна песма уз коју се игра. 

Инструментална музика ренесансе 

Упоредо с вокалном полифонијом, у 16. веку самостално се развија и инструментална 

музика, са својим специфичним формама. Она још није у потпуности одвојена 

од вокалне музике, а њихово прожимање може се пратити кроз целу музичку 

историју, у облицима као што су, на пример, опера и ораторијум. 

Инструментална музика писана је најчешће за један инструмент, иако ликовни 

прикази из тог времена указују и на камерно музицирање. За обликовање тих дела, 

као и код вокалне музике, композитори најчешће користе полифонију. 

С инструменталном музиком развијају се и инструменти. У доба ренесансе 

најраспрострањеније су оргуље и лаута. Од гудачких инструмената користе се 

виола да гамба и виола да брачо, из којих ће се развити виолина, виола, виолончело 

и контрабас. Од инструмената с диркама користе се клавикорд, чембало, спинет 

или вирџинал и клавсен. 


CD 2/9 Франческо Канова да Милано: Фантазија за лауту, одломак 

97

Приликом слушања Фантазије 

за лауту Франческа 

Канове да Милана 

обрати пажњу на звук тог 

старог инструмента који 

је често коришћен у епохи 

ренесансе. Припада 

групи жичаних инструмената 

и претеча је гитаре. 

Лаута Чембало Оргуље 


CD 2/10 Вилијем Бeрд, Звона, одломак 

У композицији Звона Вилијема Бeрда упознаћеш звук чембала. Примети како је 

композитор музиком дочарао звук различитих звона. Обрати пажњу и на звук 

чембала, који припада групи инструмената с диркама. 


CD 2/11 Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина, Ричеркар за оргуље, одломак 

Док слушаш Ричеркар за оргуље, обрати пажњу на звук тог инструмента и упореди га 

са звуком чембала. И оргуље припадају групи инструмената с диркама. 

Инструментални облици ренесансе 

Иако је у доба ренесансе вокална музика доминирала, и инструментална се 

паралелно развијала. Многи аутори тога доба дали су значајан допринос музичкој 

литератури за поједине инструменте, од којих данас многе називамо историјским 

инструментима. Тој групи припадају лаута, чембало и клавсен. 

Карактеристични облици инструменталне музике 16. века могу се поделити у две 

групе. Прву чине облици који су настали под утицајем вокалне музике: ричеркар, 

канцона и фантазија, а другу оне које се заснивају на импровизацији: токата, 

капричо и прелудијум. 

98 


Ансамбл „Ренесанс” основан је 1968. у Београду. Његови чланови свирају на копијама 

инструмената из доба ренесансе, као што су фидула и ренесансна виола да гамба, виолина, 

ренесансни и народни дувачки инструменти, саз, лаута и различите удараљке. У састав 

ансамбла улазе и вокални солисти, у зависности од музике која се свира. „Ренесанс” изводи 

музику од најстаријих записа до позног барока. Осим европске, репертоар обухвата и 

музику Истока и византијско наслеђе. 

Специфични уметнички пројекти „Ренесанса” јесу: византијске и старе српске песме, 

„Карневал у Венецији”, „Ренесансни Париз”, „Музика тргова и улица”, „Музика Шекспировог 

позоришта”, „Љубавне песме и игре крсташа”, „Баладе трубадура и трувера” и друго.


CD 2/12 Салтарело, непознати аутор 

Послушај композицију Салтарело у извођењу тог ансамбла. То је ренесансна италијанска 

игра брзог темпа у троделном ритму. Први пут се помиње у 14. веку, у Напуљу. Обрати 

пажњу на звук инструмената који изводе композицију Салтарело. Она је настала у 15. 

веку и свирана је на инструментима који су коришћени у то време. 


Потражи још примера музике коју изводи ансамбл „Ренесанс”. У претраживачу укуцај 

кључне речи Ghaetta и Ansambl Renesans. 



› Ренесанса обухвата раздобље од 14. до 16. века. 

› У музици се углавном користи полифонија 

заснована на имитационом спровођењу гласова. 

› Доминира вокална полифонија. 

› Развијају се први облици инструменталне музике. 

› Главни облици били су миса, мотет, мадригал, 

ричеркар, канцона, фантазија. 


1. Који период обухвата ренесанса у музици? 

2. Где се развија музика ренесансе? 

3. Шта одликује музику ренесансе? 

4. Како се зову ренсансне лествице? 

5. Који су главни облици вокалног вишегласја? 

6. Који су главни представници ренесансне 

музике? 

хомофонија 

полифонија 

миса 

шансон 

имитација 

виланела 

ричеркар 

канцона 

фантазија 

токата 

капричо 

прелудијум 

99

У овом поглављу научићеш / подсетићеш се: 

› које све врсте инструмената с диркама постоје; 

› како се добија звук на тим инструментима; 

› какав је звук инструмената с диркама; 

› који су претходници инструмената с диркама; 

› како се инструменти с диркама користе у свакодневном 

животу. 

100 


› одредиш врсту музичког инструмента с диркама по 

изгледу и звуку; 

› опишеш разлику у начину добијања звука код 

инструмената с диркама; 

› препознаш инструмент или групу инструмената према 

врсти композиције у оквиру датог музичког стила; 

› коментаришеш слушано дело на основу извођачког 

састава и инструмената; 

› препознаш инструменте у свакодневном животу; 

› користиш информационе и комуникационе технологије 

(ИКТ) за слушање музике.

4. Музички 

инструменти 


На инструментима с диркама свира се на клавијатури. 

Клавијатуру чине беле и црне дирке. Први инструменти 

с диркама, који су се појавили у 14. веку, имали су само 

беле дирке. До 15. века појавиле су се и црне дирке 

и тако је настала хроматска клавијатура какву и данас 

познајемо. 

101

Инструменти с диркама 

Клавир сусрећемо у разним ситуацијама у свакодневном 

животу. Многе играчке намењене најмлађима налик су шареним 

клавијатурама које производе занимљиве звуке, а када се притисне 

дирка, осим тога што лампица засветли, може се зачути и нека 

позната дечја песмица. 

Клавир можемо видети у музичкој школи, али и на часу балета, као 

инструмент који помаже да се лакше савладају балетски кораци. 

У доба савремене технологије можемо срести 

и роботе који свирају клавир. То је често и 

инструмент око кога, уз песму и игру, може да 

се окупи и развесели породица. 

Клавир припада групи инструмената с диркама. 

То су инструменти код којих се тон добија 

тако што се прстом притисне дирка. Тој групи 

припадају и чембало, оргуље, хармоника, 

челеста и други инструменти. 

102

Клавир 

Клавир је сигурно најпознатији инструмент 

с диркама. Код њега тон настаје 

ударом чекића о жицу, а чекић се 

покреће тако што се прстом притисне 

дирка на клавијатури. Тај инструмент 

има и два или три педала која служе 

да се тону продужи трајање или да он 

потпуно утихне. 

Клавир је, пре свега, солистички инструмент. 

Користи се и у камерној музици 

и у симфонијском оркестру, као и у џез 

и забавној музици. 

Када се притисне дирка, чекић се 

подиже и пада на жице. Тако се 

добија тон на клавиру. 

Концерт џез музике 


Најстарији претходник клавира зове се монокорд, али је клавикорд можда најближи 

данашњем клавиру. Током 16. и 17. века користили су се вирџинал и спинет, а у доба 

барока свирало се на чембалу. Клавир је конструисан у 18. веку, а од 19. века је главни 

концертни инструмент. 

Спинет 

Вирџинал 

Клавикорд 

103


Клавир има 228 жица, 88 дирки и распон од седам и по 

октава! Постоји и мања варијанта клавира, која се зове 

пијанино (мали клавир). То је углавном кућни инструмент 

и не користи се на концертима. 


Данас се за компоновање музике популарних 

жанрова често користе миди-клавијатуре 

које су повезане с компјутером. Захваљујући 

компјутерском програму, све што је одсвирано, 

на екрану се појављује као нотни запис. 

Упознајемо инструмент кроз музику 

CD 2/13 Дејан Деспић: Музички речник, „Арпеђо” 

Композитор Дејан Деспић (1930) један је од најзначајнијих 

савремених српских стваралаца. Велики део свог опуса посветио 

је клавиру. Композиција Музички речник инспирисана је неким од 

основних елемената музике као што су лествице дур и мол, пауза, 

синкопа, различитим музичким украсима попут тремола, трилера 

и других. Током слушања обрати пажњу на то како композитор 

звуком клавира представља те музичке елементе. 


Потражи ову композицију на интернету користећи кључне речи Dejan Despic и Muzicki recnik. 


CD 2/14 Вера Миланковић: Кончертино на српске теме, 1. став 

Вера Миланковић (1950) јесте савремена српска композиторка 

и пијанисткиња. Значајан број дела посветила је ученицима 

музичких школа. Једно од њих је и Кончертино на српске теме. 

Компонован је у три става. Већ сам наслов композиције показује 

да је ауторка инспирацију пронашла у српском фолклору. У звуку 

клавира препознаћеш теме из српске народне традиције. Док 

слушаш, примети како теме које прво свира клавир касније доноси 

и оркестар. 

104


кончертино (итал. concertino – мали концерт) – музичко дело које је писано у 

форми концерта, али је краће од њега. 


Целу композицију можеш чути на интернету. Укуцај у претраживачу кључне речи Vera 

Milankovic и Koncertino na srpske teme. 

Упознајемо музику 

CD 2/15 Оливије Месијан: Мале скице птица, одломак 

Оливије Месијан (1908–1992) један је од најзначајнијих француских 

композитора 20. века. Као и многе ствараоце, и Месијана је 

инспирисала музика природе, а нарочито цвркут птица. Док слушаш 

композицију Мале скице птица, обрати пажњу на то како композитор 

звуком клавира дочарава цвркут птица. Уочи и различите звучне 

ефекте клавира које за то користи. 

Упознајемо музику 

CD 2/16 Фариборц Лашини: Јесен, јесен, јесен, одломак 

Фариборц Лашини (1949) канадски је композитор иранског 

порекла. Највећи део његовог опуса посвећен је филмској музици, 

али је за многа дела која су настала ван тог опуса био инспирисан 

природом. 

Композиција Јесен, јесен, јесен једна је од бројних за које је Лашини 

био инспирисан тим годишњим добом. Да би га представио 

мелодијом, аутор се опредељује да пише музику у којој преовлађује 

специфична атмосфера. Уочи како је композитор звуком клавира 

дочарао јесен. Примети и на који начин, звучним асоцијацијама, 

омогућава да у музици препознамо опадање лишћа, ветар, капи 

кише и друго. 


Преко претраживача, на интернету пронађи композицију Мале скице птица Оливијеа 

Месијана и Јесен, јесен, јесен Фариборца Лашинија. Користи кључне речи Olivier Messiaen 

и Fariborz Lachini. 

Упореди композиције Оливијеа Месијана и Фариборца Лашинија. У чему су њихове 

сличности, а у чему разлике? С наставником и другарима разговарај и о начину на који 

оба аутора користе клавир као инструмент за представљање природе. 

105


CD 2/17 Ерик Сати: Гимнопедија бр. 1 

Француски композитор Ерик Сати (1866–1925) био је истакнути 

представник музике 20. века. И сам одличан пијаниста, клавиру 

је посветио нека од најбољих дела из свог опуса. 

Гимнопедије спадају у најпознатије композиције за клавир Ерика 

Сатија. То је циклус од три композиције које су настале 1888. 

године. Прва Гимнопедија заснована је на сетном расположењу. 

Слушајући музику, уочи где се сета више осећа – у мелодији или пратњи. Да ли је 

више препознајеш у музици или и динамика томе значајно доприноси? Образложи 

своје мишљење у пет реченица. 


CD 2/18 Франц Лист: Мађарска рапсодија бр. 5, одломак 

CD 2/19 Франц Лист: Ла кампанела 

Мађарски композитор Франц Лист (1811-1886) био је и чувени 

пијаниста свога доба, виртуоз коме се дивила публика у Европи. Био 

је и веома плодан композитор, а највише дела написао је за клавир. 

Мађарске рапсодије су циклус од деветнаест композиција инспирисаних 

мађарским народним темама. Оне су оригинално компоноване за 

соло клавир, а касније их је композитор оркестрирао за велики 

симфонијски оркестар. У свакој рапсодији може се препознати по 

неколико мађарских мелодија. Оне се разликују по темпу, карактеру, 

ритму и другим особинама. 

Ла кампанела (итал. La campanella – Мало звоно) назив је једне од шест етида које је 

Франц Лист написао инспирисан Концертом за виолину италијанског композитора Никола 

Паганинија, делом које такође носи назив Ла кампанела. 

Звук тог дела асоцира на звук звона. Током слушања обрати пажњу на то како композитор 

тај ефекат постиже користећи различите регистре клавира. 


рапсодија – композиција компонована у слободној форми. 

После слушања Мађарске рапсодије бр. 5 

упореди то дело с Кончертином за клавир 

на српске теме Вере Миланковић. Оба 

дела инспирисана су фолклором. Које 

ти се дело више допада и зашто? 

106


етида – композиција намењена усавршавању технике свирања и превазилажењу 

одређеног техничког проблема у свирању. 


CD 2/20 Мoдест Мусоргски: Слике са изложбе, „Стари замак” 

Модест Мусоргски (1839–1881) био је руски композитор. 

У његовим делима осећа се мелодика руског фолклора. 

Инспирацију је проналазио и у свету бајки и историјских 

догађаја. 

„Стари замак” је један од ставова дела Слике са изложбе, за које 

су аутору као инспирација послужиле слике његовог пријатеља, 

сликара Виктора Хартмана. У том ставу композитор је звуком 

клавира осликао стари средњовековни замак. Слике са изложбе 

оригинално су писане за соло клавир, али их је касније за 

оркестар приредио композитор Морис Равел. 


Прошле године на часовима музичке културе слушао/-ла си и друге ставове Слика 

са изложбе. То су били „Променада”, „Тиљерије”, „Бидло” и „Балет пилића у љусци”. 

У претраживачу на интернету укуцај кључне речи Modest Mussorgsky и Pictures at an 

exhibition и подсети се како је композитор звуком клавира представио и друге слике. 


CD 2/21 Клод Дебиси: Дечји кутак, „Серенада за лутку” 

CD 2/22 Клод Дебиси: Две арабеске, „Арабеска бр. 1” 

Клод Дебиси (1862–1918) једини је прави представник 

импресионизма у музици. То је уметнички правац који се појавио 

крајем 19. и почетком 20. века. Међу најзначајнија дела спадају 

композиције писане за клавир. 

Дечји кутак Дебиси је посветио својој ћерки Еми, која је 

у време када је дело настало имала три године. У њему су 

музиком дочарани поједини детаљи из дечјег живота. Послушај 

став „Серенада за лутку”. Имаћеш прилике да чујеш како је 

композитор музиком представио ту омиљену играчку. 

Две арабеске представљају ране радове Клода Дебисија. Написао 

их је када је имао двадесетак година. Прва арабеска звуком 

подсећа на жубор воде. 

107


Арабеска (итал. arabesco) у сликарству је украс у арапском стилу, заправо слика из биљног 

света (Арапима је вера забрањивала да сликају људе и животиње). У балету тај термин 

односи се на фигуру у којој играч или играчица стоји на једној нози. 

Арабеска у луковима и на зидовима 

Арабеска у балету 

После слушања двеју Дебисијевих композиција упореди њихову атмосферу. 

Одабери ону која ти се више допада и нацртај илустрацију. 


CD 2/23 Лудвиг ван Бетовен: За Елизу 

Лудвиг ван Бетовен (1770–1827) био је немачки композитор, један 

од највећих симфоничара епохе класицизма. Познат је по делима 

писаним за оркестар, али велики број композиција написао је и 

за клавир. 

За Елизу је једно од најпопуларнијих Бетовенових дела. Писано је 

у форми багателе. Ни данас се са сигурношћу не може рећи коме 

је оно посвећено, али прелепа музика те клавирске минијатуре 

изазива различита осећања. 


багатела – кратка инструментална композиција једноставног садржаја. 

После слушања композиције За Елизу размисли о томе која су осећања у њој 

представљена. Одабери пет речи којима ћеш их описати. 

108

Чембало 

Чембало је директна претеча клавира, али се и 

данас може видети на концертном подијуму. Иако 

та два инструмента на први поглед личе, њихови 

звукови потпуно су различити. Kод клавира сe тон 

добија ударом чекића о жицу, а код чембала жица 

се окида пером које се налази на крају штапића 

причвршћеног за дирку. 

За разлику од клавира, који има једну клавијатуру, 

чембало може имати и две клавијатуре, које се 

налазе једна изнад друге. 

Чембало са две клавијатуре 


Златно доба чембала био је барок. Тај 

инструмент користио се као солистички, 

али је био и саставни део камерних 

састава и оркестара тога доба. 

Чембало у кући композитора Волфганга 

Амадеуса Моцарта (1756–1791) у Салцбургу 


Током 19. века, у епохи романтизма, 

чембало је било скоро у потпуности 

заборављено, јер је клавир био веома 

популаран. Међутим, у 20. веку 

композитори се враћају чембалу и 

пишу нова дела за тај инструмент. 

Унутрашњост чембала често је живописно 

осликана. Поједини ликовни украси јесу права 

ремек-дела. 

109


Готово сви велики композитори који су компоновали дела за инструменте са диркама, 

па тако и за чембало, били су одлични извођачи. Са развојем њихове извођачке технике, 

развијали су се и сами инструменти. 


Од талентованог извођача на чембалу 

ичекивало се да буде вешт и да може 

да импровизује на лицу места. Зато су 

многе композиције намењене овом 

инструменту писане у слободнијим 

музичким формама. 


CD 2/24 Јохан Себастијан Бах: Добро темперовани клавир, „Прелудијум и фуга C-dur” 

Јохан Себастијан Бах (1685–1750) један је од најзначајнијих 

представника барока. Његов опус обухвата и значајну литературу 

за инструменте с диркама, у којој посебно место имају две свеске 

издате под насловом Добро темперовани клавир. Свака свеска 

садржи 24 прелудијума и 24 фуге. 

Током слушања обратите пажњу на звук чембала и на различит 

карактер „Прелудијума” и „Фуге”. Они су раздвојени као два става. 

Прелудијум има улогу да уведе у фугу. 


CD 2/25 Јохан Пахелбел: Канон ин Де, одломак 

Композитор Јохан Пахелбел (1653–1706), Бахов савременик, 

знатно је уздигао немачку оргуљску школу свирања. Био је веома 

популаран у своје време, а једно од његових најпопуларнијих 

дела јесте Канон ин Де. Оно је оригинално писано за три виолине 

и континуо, али је до данас, због лепе музике, претрпело бројне 

транскрипције како за различите камерне ансамбле тако и за соло 

инструменте. Једна од тих верзија је она за соло чембало. 

110 


На интернету потражи и друге верзије Пахелбеловог Канона ин Де користећи кључне 

речи Johann Pachelbel и Canon in D.

Оргуље 

Оргуље многи називају и „краљицом 

ин с трумената”. То је највећи 

ин струмент, који има снажан звук. 

Када га слушамо, имамо осећај да 

слушамо цео оркестар! 

Градитељи оргуља водили 

су рачуна о томе да се 

инструмент уклопи у 

амбијент цркве. 

Оргуље се у црквама 

граде насупрот олтару, 

иза леђа верницима, 

тако да се стиче утисак 

као да музика долази с 

неба. 

Тон на оргуљама настаје треперењем ваздуха у цеви, а ваздух у цеви долази када 

се притисне дирка на клавијатури. Оргуље имају више регистара, што значи да 

они могу да звуче слично флаути, гудачким инструментима, лименим дувачким 

инструментима и другим. 

Цеви оргуља 

За разлику од клавира, оргуље 

имају неколико клавијатура – 

од две до седам! Оне су као 

степенице поређане једне 

изнад других. Постоји и посебна 

клавијатура на којој 

се свира ногама. Она се зове 

педал и користи се за добијање 

најдубљих тонова. 

Клавијатура с оргуљама 

Педал 

111


Оргуље спадају у један од најстаријих инструмената. Ни 

данас се са сигурношћу не може рећи одакле потичу, али се 

претпоставља да су их свирали и стари народи Далеког истока 

– Кине, Јапана и Индије. На европском континенту било их је 

још у 8. веку, а од 14. века није постојао готово ниједан већи 

западноевропски град или црква у којој није било оргуља. 


Осим великих оргуља које могу да се виде у црквама и катедралама, 

постоје и мање верзије тог инструмента које су биле намењене за кућно 

музицирање. 

Оргуље су углавном грађене у римокатоличким црквама и катедралама 

као инструмент који је имао значајну улогу у богослужењу. Међутим, 

данас их можемо видети у многим концертним дворанама широм 

света. У концертним дворанама оргуље се граде на бини. 

Оргуље у концертној дворани 


CD 2/26 Јохан Себастијан Бах: Токата и фуга d-moll, одломак 

Токата и фуга d-moll BWV 565 за оргуље једна је од најпознатијих Бахових композиција. 

Састоји се из два дела: први је токата с брзим уводним делом, а други је четворогласна 

фуга. Делови су међусобно повезани, тј. мотиви токате препознају се и у фуги. 

Током слушања овог дела бићеш у прилици да чујеш пун звук и различите регистре оргуља. 

Упореди Токату и фугу d-moll с Баховом композицијом Прелудијум и фуга C-dur. 

Упореди звук оргуља и чембала. Иако су њихове звучне боје потпуно различите, 

ти инструменти, сваки на свој начин, осликавају музику епохе барока. 

112

Хармоника 

Хармоника је такође инструмент с диркама. Тон се 

добија помоћу ваздуха који се покреће развлачењем 

меха. Мех се налази између десне и леве руке: 

десном руком свира се на клавијатури, а левом 

притискају дугмићи који се зову басови. 

Хармоника се најчешће користи у народној и 

забавној музици, али су на концертном подијуму 

веома активни и уметници који на њој свирају 

уметничку музику. 

Хармоника с клавијатуром 


Осим хармонике с клавијатуром, 

постоји и хроматска хармоника с 

дугметима. 

Хармоника с дугметима 


Хармонику је изумео Кристијан Фридрих 

Бушман 1822. године. Он је, такође, и 

творац усне хармонике. 


За разлику од хармонике код које 

се тон добија развлачењем меха, 

постоји и мала усна хармоника. 

Код ње се тон добија као код 

дувачких инструмената, тј. тако 

што свирач дува у инструмент! 

Усна хармоника 


Осим класичне хармонике и усне хармонике, 

постоје и друге врсте тог инструмента. 

Најпознатији је бандонеон, који 

се свира у Уругвају, Аргентини и Бразилу, 

а посебно је карактеристичан за оркестре 

који изводе танго музику. 

113


CD 2/27 Волфганг Амадеус Moцарт, „Турски марш” (Соната за клавир а-moll), 

аранжман за хармонику, гитару и контрабас 

Волфганг Амадеус Моцарт (1756–1791) био је познат као чудо 

од детета јер је имао само пет година када је написао своје прве 

композиције. У његовом опусу налазе се многа значајна дела која 

је написао за клавир, а међу њима посебно место имају клавирске 

сонате. 

„Турски марш” је трећи став Сонате за клавир у а-molu. По њему 

је и цело дело постало веома познато код публике и популарно 

међу извођачима. Због своје популарности „Турски марш” је 

доживео бројне прераде, а међу веома занимљивим је и верзија за 

хармонику и пратеће инструменте. Слушајући ту верзију, сазнаћеш 

како Моцартово познато дело за клавир звучи на хармоници. 


соната – музичка композиција коју чине три или четири става. 


Потражи на интернету и оригиналну верзију „Турског марша” за клавир. Као кључне 

речи користи Мozart и Allа Turca. 


CD 2/28 Љубиша Павковић: Народно оро 

Љубиша Павковић један је од најпознатијих српских уметника на 

хармоници. Дуже од две деценије био је уметнички руководилац 

Народног оркестра Радио-телевизије Србије. С тим ансамблом 

оставио је велики број звучних снимака који сведоче о богатству 

домаћег фолклора, али и мелодија и ритмова Балкана. 

Народни оркестар Радио-телевизије Србије најстарији је народни 

оркестар у нашој земљи као и у државама у окружењу. Током више 

од осамдесет година постојања и рада, овај ансамбл остварио је 

небројено много наступа, концерата и емисија народне музике. 

Посебно значајно је снимање трајних снимака народних песама 

и игара, који се чувају у Звучном архиву Радио-телевизије Србије. 

Народно оро једно је од најлепших кола на хармоници. То је типична 

композиција за тај инструмент у којој се могу препознати разноврсни 

фолклорни ритмови. 

114


Оро је врста кола које се игра у Македонији и Бугарској. 

Oро 


CD 2/29 Јевгениј Дербенко: Рок токата 

Јевгениј Дербенко (1949) јесте чувени руски уметник на 

хармоници и педагог. За тај инструмент написао је више од 

2.000 композиција различитих музичких жанрова. 

У Рок токати чућеш како хармоника звучи у жанровима 

популарне музике. Осим тога, чућеш и ефекте куцкања по 

различитим деловима инструмента, што музици даје посебну 

атмосферу. 


токата (итал. toccare – такнути, дирнути) – композиција намењена инструменту с 

диркама у којој долази до изражаја виртуозност извођача. 

Током слушања све три композиције које су изведене на хармоници примети 

како тај инструмент звучи у уметничкој, народној и забавној музици. Разговарај с 

другарима о атмосфери та три дела. Нека свако од вас издвоји једну композицију 

и објасни зашто му се она највише допала. 

Челеста 

Челеста је по изгледу слична пијанину, али има 

звук сличан звуку звона. Свирач преко дирки 

активира чекиће који ударају по металним 

шипкама и стварају необичне тонове. 


Тема сове Хедвиге је музика по којој се 

препознају сви филмови о чаробњаку Харију 

Потеру. Том мистичном мелодијом композитор 

Џон Вилијамс дочарао је не само совин лет већ 

и целокупан звучни амбијент филма. Ову тему 

у оркестру свира челеста. 

115


CD 2/30 Петар Иљич Чајковски: Крцко Орашчић, „Игра шећерне виле” 

Петар Иљич Чајковски (1840–1893) један је од најзначајнијих 

представника руског романтизма. Иако је познат по својим 

симфонијама и концертима, значајан допринос дао је и на 

пољу клавирске музике. Посебно место заузимају његови балети 

Успавана лепотица, Лабудово језеро и Крцко Орашчић, који и данас 

одушевљавају публику у целом свету. 

Крцко Орашчић је балет који је заснован на причи о чувеном дрвеном 

војнику. Због лепе приче која се дешава поред празничне јелке, 

та представа се на светским балетским сценама најчешће игра 

пред Нову годину и Божић. Пуна је бајковитих ликова, па су и они 

на посебан начин дочарани музиком. Шећерна вила представљена је звуком челесте. 

Обрати пажњу на то како тај инструмент својим звуком осликава мистичну добру вилу. 


балет – сложено музичко-сценско дело које обједињује уметничку игру, музику, 

сцену и костиме. Реч балет потиче од италијанске речи balleto, која је настала 

од речи ballare, што значи играти. Балет се састоји од чинова, слика и играчких 

нумера, слично као у опери. 

Балет Крцко Орашчић 

116



› Групи инструмената с диркама припадају они инструменти код којих се тон 

добија када се прстом притисне дирка. 

› Инструменти с диркама су клавир, чембало, оргуље, хармоника, челеста. 

› Сви инструменти с диркама разликују се по боји тона. 

› Композитори различитих епоха компоновали су за инструменте с диркама. 

› Већина инструмената с диркама јесу солистички инструменти, али се могу 

видети и у оркестру. 


1. Шта је заједничко за све инструменте с диркама? 

2. Како се тон добија код инструмената с диркама? 

3. Које инструменте с диркама знаш? 

4. Да ли је клавир само солистички инструмент? 

5. Где све можемо да видимо оргуље? 

6. У којим се жанровима музике користи хармоника? 

клавир 

инструменти с диркама 

чембало 

оргуље 

хармоника 

челеста 

117

Речник појмова 

118 

Арс антиква – период ране ренесансе, од 

12. до 14. века. 

aрс нова – период ране ренесансе. Обухвата 

14. век. 

aкордско вишегласје (хомофони слог) – 

врста вишегласног слога у којем један 

глас доноси мелодију, док га остали прате 

изводећи акорде. 

Балада – облик трубадурске поезије и песме 

који се развио из средњовековних игара. 

Виланела – световна композиција живахног 

темпа. 

вишегласно певање – два или више гласова 

певају различите мелодије у песми. У 

зависности од броја певачких деоница, 

таква вокална музика може бити двогласна, 

трогласна, четворогласна итд. 

Грегоријански корал – мелодије из 

Антифонатијума, које су по папи Гргуру, 

који је направио ову збирку називају 

грегоријанским коралима. 

Динамика – однос музичких тонова према 

њиховој јачини. 

Имитација – техника компоновања у којој 

се понављају мотиви или целе музичке 

мисли једне деонице у другој. 

инструменти с диркама – група инструмената 

код којих се тон добија ударом прста на дирку. 

исон – дуги лежећи тон над којим се пева 

мелодија (пракса певања источнохришћанске 

цркве). 

Једногласно певање – певање само једне 

мелодије у један или више гласова. 

Камернa музика – врста уметничке музике 

која се пише за мале саставе. Назив 

камерна настао је од италијанске речи camera, 

што значи соба, и указује на то да је реч 

о музици коју изводи мањи број музичара 

(онолико колико може да стане у мању собу) 

за ужи круг слушалаца. 

канон – врста вишегласне композиције у којој 

се водећи глас (или више њих) имитира или 

понавља. 

канцона – ренесансни облик из којег ће се 

развити један од најважнијих облика барокне 

епохе – соната. 

капричо – инструментална композиција 

слободне форме, виртуозног, често комичног, 

скерцозног карактера. 

клавир – инструмент с диркама. 

кондак – кратка похвална песма посвећена 

делу светитеља или празнику. 

корона – знак који се налази изнад или испод 

ноте и означава њено продужење. 

Легато – лук који повезује две или више 

нота различитих висина. 

литургија – најзначајнији богослужбени 

обред. 

Мадригал – вишегласна световна 

композиција ренесансе. Најчешће је 

писан на текстове ренесансних песника, на 

народном језику. 

мелизматично певање – у коме је мелодија 

доминира над речима. 

мелодијско вишегласје (полифони слог) – 

певање различите мелодијске деонице које су 

самосталне и равноправне. Оне најчешће за 

почињу у различито време. 

миса – главни црквени обред 

западнохришћанске цркве, који је пандан 

литургији у Источној цркви. 

мотет – у средњем веку је сложенији облик 

вишегласја. За разлику од органума и 

дисканта, у којима је коришћен само латински 

текст, у мотету се користи и француски језик. 

Писан је за два или три гласа. У ренесанси 

постаје вишегласна хорска a cappella 

композиција, најчешће писана на библијски 

текст. 

Оргуље – инструмент с диркама. То је 

највећи инструмент, који још називају 

„краљицом инструмената“. 

опело – литургија за мртве. 

Предзнаци – графички симболи који 

означавају да је нота испред које стоје 

повишена или снижена, тј. да је тон који та 

нота иначе представља виши или нижи за

полустепен. Повишење се бележи знаком , 

тзв. повисилицом, а снижење знаком – 

снизилицом. Трећи могући предзнак јесте 

тзв. разрешилица, која има задатак да 

поништи важност неког претходног предзнака. 

прелудијум – облик сличан токати, виртуозног 

карактера. 

прости такт – такт у коме је наглашен само 

један тактов део. 

псалмодично певање – врста певања у коме 

је реч доминира над мелодијом. 

пунктирани ритам – група од две ноте. Иза 

прве нотне вредности налази се тачка, а друга 

је два пута краћа од прве. 

Ричеркар – ренесансни облик из кога се 

касније развија фуга. 

романса – краћа вокална композиција 

лирског карактера. 

Синкопа – ритмичка фигура састављена 

из три тонска трајања, при чему су прво и 

треће трајање упола краћа од средњег тона 

који носи нагласак. 

сичилијана – карактеристична ритмичка 

фигура у такту 6 8 

осмина с тачком, 

шеснаестина, осмина. Тај термин означава и 

игру коју карактерише та ритмичка фигура. 

сложени такт – спој два проста такта или 

више њих. Први тон у сложеном такту иза 

тактне црте је главни, најистакнутији нагласак. 

Други нагласак у истом такту називамо 

споредни нагласак. 

Темпо – брзина извођења композиције или 

појединих њених делова. 

триола – ритмичка фигура која настаје када 

јединицу бројања уместо на два поделимо на 

три једнака дела. 

тропар – свечана песма посвећена светитељу, 

дану или важним духовним темама. 

Успаванка – кратка песма мирне мелодије 

којом се најчешће успављују деца. 

Фантазија – првобитни назив за ране 

облике ричеркара. Касније је била увод у 

фугу. 

токата – композиција за инструменте с 

диркама, као што су чембало, оргуље и 

клавир. Виртуозног је карактера, с честим 

импровизацијама. 

Хармоника – инструмент с диркама. Тон 

се добија помоћу ваздуха који се покреће 

развлачењем меха. 

химна – (грч. hýmnos) код Грка песма у част 

Богова или хероја. Данас је то службена 

државна песма, која се свира или пева у 

свечаним приликама. Такође, овим термином 

се назива и свечана песма која слави и велича 

неког светитеља. 

Челеста – инструмент с диркама. По изгледу 

је слична пијанину, али има звук сличан 

звуку звона. 

чембало – инструмент с диркама, претеча 

клавира. 

Шансон – вокални облик уз пратњу неког 

инструмента. 

Једно од могућих решења задатка из Креативне радионице са стране 47. 

Решење осмосмерке са 49 стране. 

O 

O M I S S I N A I P D 

E E I N 

Z T A E 

Z R N C 

O O O S 

F 

E 

F O R T I S S I M O R 

C R E S C E N D O C 

E T R O F O Z Z E M E 

E 

D 

Решење осмосмерке са 59 стране. 

Л 

Б Р З О А Р 

Г 

З 

О А И 

О К Н 

Л О О 

Е М Р О 

С Х И В 

Е О Р О П С Ш И 

В Д Ж 

А 

У М Е Р Е Н О 

Б 

119

Литература 

Alberti, Lučano: Muzika kroz vekove, Vuk Karadžić, Beograd, 1972. 

Andreis, Josip: Historija muzike, Školska knjiga, Zagreb, 1966. 

Бингулац, Петар: Написи о музици, Универзитет уметности у Београду, Београд, 1988. 

Грба, Недељко: Бисери оперске ризнице, Београдска књига, 2002. 

Деспић Дејан: Теорија музике, ЗУНС Београд,1997. 

Erman, Adolf: Life in Ancient Egypt, Macmillan and Co., London, 1994. 

Играј, играј, играј, Зборник радова Четрнаестог педагошког форума сценских 

уметности, Факултет музичке уметности, 2012. 

Историја српске музике, Завод за уџбенике, Београд, 2007. 

Massey, Reginald; Massey, Jamila: The Music Of India, D. K. Fine Art Press Pvt. Ltd, 

London, 1993. 

Музика, илустрована енциклопедија, ЈПЈ Земун, Београд, 2006. 

Muzička enciklopedija, I–III, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb, 1971. 

Паладин, Александра; Михајловић Бокан, Драгана: Музичка културa 7, уџбеник 

музичке културе за 7. разред основне школе, Нови Логос, Београд, 2009. 

Паладин, Александра; Михајловић Бокан, Драгана: Музичка културa 6, уџбеник 

музичке културе за 6. разред основне школе, Нови Логос, Београд, 2010. 

Pogue, David; Speck, Scott: Klasična muzika za neupućene, Mikro knjiga, Beograd, 2000. 

Радовић, Бранка: Мала историја музике, Савез друштава музичких и балетских 

педагога Србије, 1992. 

Roger Kamien: Music An Appreciation, Mc Graw-Hill, New York, 1976. 

Savage, Roger: Incidental music, Grove Music Online, Oxford Music Online, London, 2012. 

Тајчевић Марко: Основна теорија музике, Просвета, Београд, 1981. 

Colles, Henry Cope (1978): The Growth of Music: A Study in Musical History, 4th ed., Oxford 

University Press London; New York, 1913. 

700 година класичне музике, Младинска књига, Београд, 2011. 

www.allmusic.com 

www.bbc.co.uk/a-z/ 

www.namejet.com/Pages/Auctions/BackorderDetails.aspx?domainname=music-web.org 

www.naxos.com/education/glossary.asp 

120

Музичка култура 6, уџбеник, Нови Логос

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?