GM Business - Internet ogledalo DT 2.0

DIGITALNA
TRANSFORMACIJA
2.0
ISSN:1821-4177

吀 甀 爀 椀 稀 愀 洀 猀 愀 最 氀 攀 搀 愀 渀 椀 稀 爀 愀 稀 氀 椀 椀 椀 栀 甀 最 氀 漀 瘀 愀

Impressum
Izdavač
Internet ogledalo, Društvo sa ograničenom odgovornošću
za promet intelektualnih usluga,
Beograd - Zemun, Gradski park 2,
t.r. 145-7386-30 (Marfin Bank A.D.)
Adresa redakcije
Zemun, Gradski park 2 (Hala "Pinki")
Direktor
Zoran Kovačević
Glavna i odgovorna urednica
Vesna Kovačević
Urednica rubrike Putovanja i turizam
Nina Kovačević
Saradnici
dr Zorica Tomić, prof. dr Radovan Bigović,
dr Milan Nešić, Mirjana Čizmarov, dr. Vladimir Sakač,
Zvezdan Horvat, mr Tatajana Bajalović, Branko Đaković,
dr Nebojša Savić, Dragan Ćirić, Ashok Murty,
Vladimir Majstorović, Goran Kastratović,
prof. dr Dragica Tomka, mr Milenko D. Đurić,
Nebojša Carić, Dušan Katilović, Bo ris Vukić,
dr Zve zdan Đu rić, dr Nikola Čanak,
prof. dr Mir ja na Ra do vić Mar ko vić,
Sne ža na Mol do van Mi lo še vić, mr Dejan Miletić,
Predrag Milićević
Video & Editing:
Veljko Kovačević
veljko.kovacevic@internetogledalo.com
Kontakt
e-mail: redakcija@gmbusiness.biz
www.gmbusiness.biz
Online izdanje
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
005
GM Business & Ligestyle
GM Business & Lifestyle / glavni i
odgovorni urednik Vesna Kovačević. - 2006,
br. 1 (januar)- . - Zemun (Gradski park 2)
: Internet ogledalo, 2006- (Beograd : AMD
Sistem). - 27 cm
ISSN 1452-3175 = GM Business & Lifestyle
COBISS.SR-ID 127672844
PARTNERI U SPECIJALNOM IZDANJU
(po abecednom redu)
Centar za digitalnu transformaciju
Check Point Software Technologies Ltd.
CloudWalker
Enel PS
F5
IBM SEE
iConsult
IDC
INAT Centre
Kaspersky Lab
Microsoft
NetCast
Oracle
Plativoo
SAP
Schneider Electric
Sophos
TeleGroup
Udruženje e-Razvoj
DIGITALNA
TRANSFORMACIJA
2.0
ISSN:1821-4177
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Joseph Pucciarelli,
Vice-President,
IDC Group
Not to be distributed without permission.
Da li ste
di gi tal no opre de lje ni?
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Iskoristite digitalnu tehnologiju da tansformišete svoje poslovanje
Naj­ve­ći fran­cu­ski pro­iz­vo­đač
ra­sve­te Ke­ria Lumi
na i res do bro na pre duje
na pu tu di gi tal ne tran sfor ma ci je.
„Već je proš­lo de­set go­di­na od kada
smo u Ke­ria Lu­mi­na­i­re­su po­čeli
sa in te gra ci jom di gi tal ne tran sforma­ci­je
u na­še di­gi­tal­ne pla­no­ve”,
ka­že Se­ba­stian Ho­urs, pot­pred­sednik
i ge ne ral ni di rek tor kom pa ni je.
„Da­nas, di­gi­tal­no uti­če na tri glav­na
pri­stu­pa kor­po­ra­tiv­ne stra­te­gi­je Keri
ae – di zajn i raz voj pro iz vo da, ko risnič­ko
is­ku­stvo i raz­voj or­ga­ni­za­ci­je
i pro ce sa."
Ke­ria se ubra­ja me­đu one koje
IDC na zi va “di gi tal no opre de ljenim”
kom­pa­ni­ja­ma ko­je su po­če­le
da ostva ru ju svo je di gi tal ne stra tegi
je. Ove kom pa ni je, ko je pred stavlja
ju oko 46% kom pa ni ja u sve tu,
po­sti­žu ono što se mo­že po­ka­zati
kao traj na pred nost u od no su na
kon ku ren te ko ji za o sta ju u svo joj vizi
ji ili im ple men ta ci ji di gi tal ne teh
no lo gi je.
Disruptivni Tommy Hilfiger
Di gi tal no opre de lje ne kom pa ni je
ima ju vi zi ju di gi tal ne tran sfor ma cije
i zna ju ka ko da je naj bo lje im plemen
ti ra ju. Mno ge od tih kom pa ni ja
tre nut no ko ri ste ini ci ja ti ve i pri stup
di gi ta ne tran sfo or ma ci je da bi transfor­mi­sa­le
tr­žiš­ta no­vim po­slov­nim
mo de li ma i ser vi si ma. Lan si ra njem
svog po slov nog mo de la „vi di sa da,
ku pi sa da” 2017. go di ne, Tommy Hilfi­ger
je ob­ja­vio da kom­pa­ni­ja “kr­ši sva
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

pra­vi­la i vr­ši dis­rup­ci­ju u mod­noj
in­du­stri­ji no­vim au­ten­tič­nim is­kustvi­ma
ko­ri­sni­ka ši­rom sve­ta”. Za­tim
je „pre­kr­šio pra­vi­la” TOMMYNOW
SNAP apli­ka­ci­jom po­nu­đe­nom za
3,7 mi li o na ko ri sni ka u 21 ze mlji.
Ova apli­ka­ci­ja omo­gu­ća­va ko­ri­snici
ma da iza be ru pro iz vo de na dalji
nu i gle da ju ma ne ke ne ko ji poka­zu­ju
ode­ću na nji­ho­voj pri­vat­noj
pi sti, uz op ci ju da sej vu ju omi lje ne
iz­gle­de na li­stu že­lja ko­ja se lin­kuje
na tommy.com ra di ne po sred ne
ku po vi ne.
Po sti za nje fi nan sij skih
re zul ta ta
Lideri digitalno opredeljenih kompani­ja
obič­no in­si­sti­ra­ju na po­ka­zi­va­nju
finansijskih povrata od digitalnog poslovanja.
Ove kompanije koriste metrike
za pra­će­nje ko­ri­snič­kog pro­pa­gi­ranja
kao što su re­zul­ta­ti net pro­mo­te­ra,
mere kapitalizacije podataka zbog povrata
investicija vezanih za podatke i
me­re di­gi­tal­nih ope­ra­ci­ja ra­di pra­će­nja
nji­ho­ve spo­sob­no­sti da tran­sfor­mi­šu i
automatizuju poslovne procese.
Una­pre­đe­no ko­ri­snič­ko
iskustvo
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0
Kom­pa­ni­ja Pret à Man­ger ima vi­še
od 440 pro dav ni ca u Ve li koj Bri ta ni ji
i, ka­ko ka­že njen osni­vač Ju­lian Metcal­fe,
na­sto­ji da „po­sma­tra ono što
po­ku­ša­va da po­stig­ne iz per­spek­tive
ko ri sni ka a ne iz per spek ti ve prodav
ni ce”. Stra te gi ja mo ni to rin ga zado­volj­stva
Pret à Man­ge­ro­vih ku­paca
omo­gu­ća­va mu da stvo­ri di­rek­tan
stal ni kon takt sa nji ma i pra ti nji hovo
is­ku­stvo. To ta­ko­đe da­je me­nadistributed
without permission.

dže­ri­ma po­vrat­ne in­for­ma­ci­je o na­čini
ma da se una pre di kva li tet hra ne i
sva ko dnev nih in ter ak ci ja sa kup ci ma.
U ne­dav­nom Sta­ti­sta iz­veš­ta­ju o zado­volj­stvu
bri­tan­skim ko­fi šo­po­vi­ma,
Pret à Man­ger je bio na pr­vom mestu
u sko ro svim ka te go ri ja ma.
Ali ba bin pri mer
Ko­nač­no, mno­go je ve­ro­vat­ni­je da
digitalno opredeljene organizacije imaju
integrisanu platformsku strategiju.
Samo 33% kompanija ima potpuno
in­te­gri­sa­nu teh­no­loš­ku ar­hi­tek­tu­ru širom
pred­u­ze­ća ko­ja omo­gu­ća­va digitalne
proizvode, servise i iskustva,
isto­vre­me­no mo­der­ni­zu­ju­ći i in­te­grišu­ći
unu­traš­nje IT okru­že­nje. Ali­babi­no
ko­riš­će­nje plat­form­ske teh­no­logije
preoblikuje e-trgovinu globalno.
Tokom poslednje dve decenije, kineski
ri tej ler je iz gra dio jed nu od najve­ćih
svet­skih mreža di­stri­bu­i­ra­nog
računarstva, po­ve­zu­ju­ći la­nac snab­deva­nja,
lo­gi­sti­ku, pre­tra­ži­va­nje pro­iz­voda
i pre­po­ru­ke, ko­ri­snič­ki ser­vis i ko­risni­č­ko
is­ku­stvo.
Da nas za su tra
„Danas se smatra da digitalna transformacija
ima bona fide mesto u korpo­ra­tiv­noj
stra­te­gi­ji”, pri­me­ću­je Ho­urs.
IDC pred­vi­đa da će u na­red­ne dve go­dine
50% ukup­ne po­troš­nje na teh­no­lo­gije
u kompanijama biti na investicije u vezi
sa po da ci ma. Do 2022. go di ne, 80% rasta
pri­ho­da kom­pa­ni­ja za­vi­si­će od di­gitalnih
ponuda i operacija. Za kompanije
ko­je že­le da na­pre­du­ju u no­voj di­gi­tal­noj
eko­no­mi­ji od ključ­nog zna­ča­ja je da sa­da
adresiraju digitalne izazove. Io
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0
Ko ne hva ta
korak sa svetom,
usko­ro ga ne­će sti­ći
ni trkom

Savremeni trendovi podrazumevaju digitalnu transformaciju poslovanja. Velike kompanije su
ovo pra vi lo dav no usvo ji le, ali si tu a ci ja u ma lim i sred njim pred u ze ći ma ni je to li ko ujed na če na.
Upravo one firme koje još lutaju u oblasti digitalne transformacije mogu da se obrate Centru za
di gi tal nu tran sfor ma ci ju i do bi ju kon kret nu po moć u ovom pro ce su.
Cen­tar za di­gi­tal­nu tran­sformaciju
(CDT), u saradnji sa
Ne­mač­kom or­ga­ni­za­ci­jom za
me­đu­na­rod­nu sa­rad­nju (GIZ) i Raz­vojnom
agen­ci­jom Sr­bi­je (RAS), upu­tio
je 2. jula javni poziv kompanijama da
kon­ku­ri­šu za po­drš­ku u di­gi­tal­noj transformaciji
poslovanja. Firme se uveliko
pri­ja­vlju­ju, a po­ziv će bi­ti otvo­ren sve
dok po­sto­je obez­be­đe­na sred­stva.
„Di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja pre svega
pred­sta­vlja tran­sfor­ma­ci­ju po­slov­nih
pro­ce­sa, od­no­sno me­nja­nje celo
kup ne po slov ne at mos fe re u fir mi,
gde se usvajaju novi poslovni procesi,
če­sto se ko­ri­ste teh­no­loš­ka re­še­nja,
har­dver­ska ili soft­ver­ska”, ob­jaš­njava
Pre­drag Ni­ko­lić, di­rek­tor CDT-a.
„Suš­ti­na je da se pro­ce­si ubr­za­va­ju,
po sta ju efi ka sni ji, tran s pa rent ni ji za
sve ni­voe u fir­mi. Kon­tro­la nad proce­si­ma
u pred­u­ze­ću po­sta­je ve­ća, a
sa mim tim i efi ka sni ja.”
Po­sto­ji niz re­še­nja ko­ja vo­de u digi­tal­nu
tran­sfor­ma­ci­ja. Ka­ko is­ti­če
Ni­ko­lić, ona su raz­li­či­ta u od­no­su na
de­lat­no­sti ko­ji­ma se fir­me ba­ve. Jedan
je pri­stup ka­da je reč o po­ljo­privre­di,
dru­gi kod in­du­stri­je, tre­ći kod
uslu ga.
Gde je naj lak še spro ve sti
di gi tal nu tran sfor ma ci ju?
„Do sa da, po na šim is ku stvi ma,
naj­lak­še je to uči­ni­ti kod tr­go­vin­skih
pred­u­ze­ća, gde je po­treb­no naj­manje
re­sur­sa”, na­vo­di Pre­drag Ni­ko­lić.
“I po­ljo­pri­vre­da ima mno­go raz­li­čitih
pri stu pa di gi tal noj tran sfor ma ci ji.
Da nas ima mo fir me ko je iz va zdu ha
dro­nom sni­ma­ju use­ve i tač­no mogu
da ka­žu ka­ko ko­ja bilj­ka na­pre­duje,
šta je po­treb­no ura­di­ti. Mno­go je
lak­še pra­ti­ti pri­no­se ka­da ima­te teh
no loš ko re še nje.”
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Kod pro­iz­vo­đač­kih de­lat­no­sti je
va­žno šta se pro­iz­vo­di. Jer, na primer,
uve­li­ko se ko­ri­ste i sa­vre­mene
ma ši ne ko je au to ma ti zu ju pro ces
pro iz vod nje.
„Va­žno je shva­ti­ti da uvo­đe­nje novih
hardverskih i softverskih rešenja
ne zna­či gu­bi­tak po­sla za rad­ni­ke,
već zna­či me­nja­nje nji­ho­vih na­vi­ka
i nji­ho­vu do­dat­nu edu­ka­ci­ju”, is­ti­če
Ni­ko­lić. “Ima­mo pri­me­re da se proiz­vod,
za či­ju je pro­iz­vod­nju bi­lo potreb­no
tri, če­ti­ri da­na, sa­da na­pra­vi
za dan, dva. I u tom smi­slu su vla­snici
kompanija prepoznali da ovo nije
sa­mo uvo­đe­nje ne­kih re­še­nja i au­toma­ti­za­ci­ja
pro­ce­sa, već edu­ka­ci­ja zapo­sle­nih.
Ov­de ni­je reč o gu­bit­ku posla
i no­vom slo­bod­nom me­stu na tržiš­tu
ra­da, već o to­me da mo­ra­mo svi
da una­pre­di­mo svo­je zna­nje, ka­ko bismo
ra­di­li svoj po­sao i bi­li efi­ka­sni­ji.”
Kon­kret­na po­moć
pri vred ni ci ma
Po­sto­je dve fa­ze po­mo­ći fir­ma­ma.
„U pr­voj fa­zi stvo­ri­li smo mre­žu ser-­
ti fi ko va nih di gi tal nih kon sul ta na ta,
koji sa ISO standardom 17 024 mogu
bi­lo gde u sve­tu da se ba­ve kon­sal­tingom
za di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju”, k a -
­že di­rek­tor CDT-a. „To smo ura­di­li uz
po­moć Au­strij­ske pri­vred­ne ko­mo­re,
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Kako se prijaviti ?
U fo­ku­su ovog pro­gra­ma su ma­la i sred­nja pred­u­ze­ća sa pet do 249 za­po­sle­nih. Fir­me ko­je že­le po­moć
ser­ti­fi­ko­va­nih kon­sul­ta­na­ta tre­ba da se pri­ja­ve na saj­tu Cen­tra za di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju Pri­vred­ne
ko­mo­re Sr­bi­je https://cdt.org.rs/. Pro gram je otvo ren dok ima sred sta va.
po njihovom programu, pošto mi u
Sr­bi­ji ne­ma­mo ser­ti­fi­ka­ci­o­no te­lo.
Doš­li su nji­ho­vi pre­da­va­či i u dve
eta­pe smo ob­u­či­li 45 kon­sul­ta­na­ta.
Čak smo u dru­goj eta­pi šest na­ših
kon­sul­ta­na­ta iz pr­ve gru­pe ob­u­čili
da bu­du tre­ne­ri. Ta­ko sa­da ima­mo
i t re ­n e ­re z a b u ­d u ­ć e d i ­g i ­t a l ­n e ko n ­s u l ­-
po­slov­ni pro­ce­si, mo­žda IT zaš­ti­ta, ili
mar­ke­ting, kao što je to naj­češ­će slučaj
u tr­go­vi­ni... Ta dva da­na su za firmu
pot­pu­no bes­plat­na, za­hva­lju­jući
GIZ-u.
Kon­sul­tan­ti u fir­me od­la­ze unapred
pri pre mlje ni, jer kom pa ni ja
prethodno popunjava upitnik koji je
Po re­či­ma di­rek­to­ra Centra za digitalnu
transformaciju, to mo­že, ali ne
mo­ra, da pod­ra­zu­me­va i teh­no­loš­ko
re­še­nje. Mo­že da bu­de reč sa­mo
o „prepakivanju” poslovnih procesa i
či­nje­nju da oni bu­du efi­ka­sni­ji. Na­kon
tog dela, konsultant i kompanija izdaju
do­ku­ment pod na­zi­vom „Raz­voj di­gi-­
Sma­nji­va­nje tr­žiš­ta
„Naj­ma­nji pro­blem kom­pa­ni­ja u Sr­bi­ji je soft­ver i har­dver. Naj­ve­ći pro­blem je svest lju­di. Ma­lo njih shva­ta
da ako ne ura­de ne­ki vid di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je vi­še ne­će mo­ći da iz­vo­ze, na pri­mer. Ako ne is­ko­ri­stimo
pred­no­sti di­gi­tal­ne tran­sfo­r­ma­ci­je, tr­žiš­te na ko­me po­slu­je­mo bi­va­će sve ma­nje i ma­nje”, upo­zo­ra­va
Pre­drag Ni­ko­lić.
tan­te. Ono na če­mu će­mo ra­di­ti
jeste stva ra nje ser ti fi ka ci o nog te la,
ka­ko se ne bi­smo uvek osla­nja­li na
po­moć.”
Di­gi­tal­ni kon­sul­tan­ti se ša­lju u firme
ko­je se pri­ja­ve na jav­ni po­ziv (koji
je još otvo­ren), gde, ka­ko ob­jaš­nja­va
Ni­ko­lić, pr­vo ra­de eks­pertsku
ana­li­zu. Oni ula­ze u pred­u­ze­će,
ske­ni­ra­ju sve nji­ho­ve pro­ce­se i utvr­đuju
pri­o­ri­te­te po pi­ta­nju di­gi­tal­ne transformacije:
da li su to poslovni modeli,
isto vre me no i pri ja va za pro gram.
Od­go­vo­ri na ovih tri­de­set pi­ta­nja dovolj­ni
su da kon­sul­tant do­bi­je ne­ku
ini­ci­jal­nu sli­ku to­ga gde se fir­ma nala­zi
ka­da je reč o di­gi­tal­noj tran­sformaciji.
Iz ove fa­ze pre­la­zi se u sle­de­ću –
kre­i­ra­nje stra­te­gi­je za di­gi­tal­nu transfor­ma­ci­ju
na osno­vu pr­vog do­kumen
ta. U toj fa zi kon sul tant pro vo di
do šest da na u kom pa ni ji i za jed no
sa njom ra di na raz vo ju stra te gi je.
tal­ne stra­te­gi­je“ ko­ji u se­bi sa­dr­ži dalje
ko­ra­ke ve­za­ne za pri­me­nu kon­kretnog
rešenja.
Ovaj dru­gi ko­rak je 50% sub­ven­ci­oni­san
iz sred­sta­va GIZ-a i, uko­li­ko ima
po­tre­be (ako se do­bi­je „ze­le­no svetlo”
da se ide u im­ple­men­ta­ci­ju), konsul­tant
po­ma­že fir­mi da na­pra­vi aplika­ci­ju
za RAS ko­ja svo­jim pro­gra­mom
po­ma­že im­ple­men­t­a­ci­ju ono­ga što je
pred­lo­že­no u stra­te­gi­ji. Pre­o­sta­lih 50%
troš­ko­va pla­ća sa­ma fir­ma. Io
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Check Point CloudGuard
porodica proizvoda
kompletna sajber zaštita
pete generacije
za cloud
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Clo­ud­Gu­ard je po­ro­di­ca pro­iz­vo­da kom­pa­ni­je Check Po­int za obez­be­đi­va­nje clo­u­da. Sa Clo­ud­
Gu­ard re­še­nji­ma pred­u­ze­ća su zaš­ti­će­na od pe­te ge­ne­ra­ci­je saj­ber na­pa­da na cloud in­fra­stru­ku­ru
(Ia­aS), ser­vi­se i soft­wa­re-as-a-ser­vi­ce (Sa­aS) apli­ka­ci­je.
Ma da se usva ja nje clo u­
da ubr za va, ni je taj na da
bez bed nost osta je ključna
bri ga mno gih pred u ze ća. Tra di ci o-
nalni pristupi bezbednosti se ne uklapa
ju sa di na mič nom pri ro dom clo u-
da, osta vlja ju ći pred u ze ća iz lo že na nizu
novih pretnji. CloudGuard je jedina
u industriji komple-tna porodica rešenja
za obez be đi va nje clo u da fo ku sirana
na prevenciju naprednih pretnji i
ču va nje en ter pri se cloud apli ka ci ja, infra
struk tu re i po da ta ka zaš ti će nim od
pete generacije sajber napada.
Clo ud Gu ard po ro di ca pro iz vo da
za obez be đi va nje clo u da pru ža nepre
va zi đe nu pre ven ci ju pret nji od
ve li kih i br zih na pa da ši rom mo bi le,
Clo ud Gu ard port fo lio uklju ču je Clo ud Gu ard Sa aS i Clo ud Gu ard
Ia aS i bes pre kor no se in te gri še sa naj ve ćim bro jem cloud plat for mi
i apli ka ci ja ma ba zi ra nim na clo u du, da ju ći ko ri sni ci ma slo bo du da
izaberu cloud rešenje koje najviše odgovara njihovim ciljevima bez
žr tvo va nja bez bed no sti.
CloudGuard SaaS, vo de će bez bed no sno re še nje di zaj ni ra no da
pru ži na pred nu si gur nost i zaš ti tu od pret nji soft wa re-as-a-ser vi ce
(Sa aS) apli ka ci ja ma, ko ri sti pa ten ti ra nu teh no lo gi ju ko ja spre ča va
pre u zi ma nje na lo ga, kao i ha ko va nje Sa aS apli ka ci ja.
CloudGuard IaaS obez be đu je na pred nu zaš ti tu pe te ge ne ra ci je za
sve vo de će plat for me za jav ni i pri vat ni cloud, uklju ču ju ći : Ama zon
Web Ser vi ces, Go o gle Cloud Plat for mu, Mic ro soft Azu re, Ci sco ACI,
Open Stack, VMwa re NSX, VMwa re Cloud za AWS, VMwa re ESX, Aliba
ba Cloud, KVM, Hyper-V i dru ge.
cloud i on-pre mi se mre ža. Ovi so fisti
ci ra ni na pa di za o bi la ze kon ven cio
nal ne, sta tič ne od bra ne za sno vane
na de tek ci ji ko je da nas ko ri sti veći
na or ga ni za ci ja. Sa vla sniš tvom nad
resursima u cloudu podeljenim između
cloud pro vaj de ra i ko ri sni ka, če sto
je nejasno ko je odgovoran za bezbed
nost, što mo že da do ve de do do datne
konfuzije.
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Bez bed nost pri vat nog
clo u da
Vir tu e li za ci ja da ta cen ta ra po veća
va ri zik od la te ral nog ši re nja pret
nji. Check Po int Clo ud Gu ard pruža
di na mič nu bez bed nost pri vat nog
clo u da unu tar vir tu el nih da ta centa
ra da bi spre čio la te ral no ši re nje
pret nji isto vre me no kon so li du ju ći
vi dlji vost i upra vlja nje kroz fi zič ke i
vir tu el ne mre že.
Sve­o­bu­hvat­na zaš­ti­ta
za pri vat ne „obla ke”
CHECK PO INT + CI SCO – Sve o bu hvat na bez bed no sna zaš ti ta
za softverski definisane data centre
Vi še sloj na bez bed no sna ar hi tektu
ra šti ti čak i od naj so fi sti ci ra ni jih
na pa da da bi se efi ka sno spre či lo late
ra no ši re nje pret nji unu tar vir tu e­
li zo va nih okru že nja i da ta cen ta ra u
pri vat nom clo u du.
Bez­bed­no­sna
or­ke­stra­ci­ja
i au to ma ti za ci ja
In te gra ci ja sa vo de ćim hyper vi sor
i pri va te cloud re še nji ma kom pa ni ja
VMwa re, Ci sco, Open Stack, Mic rosoft
i dru gih, omo gu ća va au to matsku
in ser ta ci ju i or ke stra ci ju bez bed
no sti pri vat nog clo u da kroz ce le
vir tu el ne da ta cen tre.
Kon­so­li­do­va­na vi­dlji­vost,
iz veš ta va nje i
upra vlja nje
Je din stve na upra vljač ka kon zo la
obez be đu je kon zi stent nost za jed no
sa kom plet nom vi dlji voš ću i kontro
lom pret nji ra di zna čaj nog pojed
no sta vlji va nja upra vlja nja po li tikom
ši rom vir tu el nih i fi zič kih mreža.
Or ga ni za ci je da nas tra že agil no
okru že nje da ta cen ta ra da bi smanji
le IT troš ko ve, po ve ća le po slov nu
agil nost i za dr ža le kon ku rent nost.
Isto vre me no, pre la zak sa har dvercen
trič ne na in fro struk tu ru fo ku si ranu
na apli ka ci je do veo je do zna čajnog
po ve ća nja mre žnog sa o bra ća ja
ko ji se kre će is tok-za pad, ili boč no,
iz me đu apli ka ci ja u da ta cen tru.
Bez bed nost je tra di ci o nal no bi la
fo ku si ra na na zaš ti tu pe ri me tra, ili
se ver-ju g sa o bra ća ja ko ji ula zi i iz la zi
iz da ta cen tra, dok is tok-za pad sa o-
bra ćaj iz me đu apli ka ci ja unu tar da ta
cen tra ni je bio is pi ti van. Ovo predsta
vlja go mi lu no vih iza zo va gde
pret nje une te u da ta cen tar mo gu da
se ne sme ta no kre ću boč no, jer vi še
ne pro la ze kroz si gur no sni gej tvej.
Šta vi še, tra di ci o nal ni pri stu pi bezbed
no sti su ma nu el ni, slo že ni za ruko
va nje, spo ri i ne spo sob ni da drže
ko rak sa di na mič nim pro me nama
i br zim na ba vlja njem apli ka cija.
Check Po int Clo ud Gu ard za Ci sco
ACI adre si ra ove iza zo ve pru ža ju ći
sve o bu hvat nu i di na mič nu bez bednost
spe ci jal no di zaj ni ra nu za da ta
cen tre ko je omo gu ća va Ci sco ACI.
Check Po int Clo ud Gu ard za Ci sco
ACI pru ža ubr za no, au to ma ti zo vano
i po jed no sta vlje no na ba vlja nje
i im ple men ta ci ju Check Po in to vih
na pred nih bez bed no snih ser vi sa u
soft ver ski de fi ni sa nim da ta cen tri ma
sle de će ge ne ra ci je iz gra đe nim na Cisco
ACI teh no lo gi ji. Clo ud Gu ard inte
gra ci ja sa Ci sco ACI-jem omo guća
va ko ri sni ci ma da ima ju isti ni vo
si gur no sti za sa o bra ćaj unu tar data
cen tra kao što Check Po int pruža
na pe ri me tru. Kao re zul tat to ga,
ko ri sni ci ima ju spo sob nost da omogu
će bo lju sa rad nju iz me đu bezbed
no snih i in fra struk tur nih ti mova,
isto vre me no obez be đu ju ći potpu
nu kon tro lu i vi dlji vost ši rom fizič
ke i vir tu el ne in fra struk tu re da ta
cen ta ra.
Da kle, Check Po int Clo ud Gu ard za
Ci sco ACI omo gu ća va br zu i si gurnu
im ple men ta ci ju apli ka ci ja u da ta
cen tri ma sle de će ge ne ra ci je. Kombi
nu ju ći naj sve o bu hvat ni ju zaš ti tu
pre ven ci jom pret nji sa kom plet nom
vi dlji voš ću i kon tro lom ši rom fi zič kih
i vir tu el nih okru že nja, Clo ud Gu ard
sma nju je troš ko ve i slo že nost obez
be đe nja pri vat nih clo u da.
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

CHECK PO INT + VMwa re - Au to ma ti zo va na i agil na bez bed nost
prevencijom pretnji za softverski definisane data centre
Check Po int Clo ud Gu ard za VMware
NSX bez bed nost pru ža vi še sloj nu
od bra nu da bi se zaš ti tio is tok-za pad
sa o bra ćaj unu tar VMwa re o vih da ta
cen ta ra. On tran spa rent no spro vodi
bez bed nost na hi per vi zor ni vou
i iz me đu vir tu el nih ma ši na, au tomat
ski sta vlja u ka ran tin in fi ci ra ne
ma ši ne ra di re me di ja ci je i pru ža sveo
bu hva tan uvid u tren do ve i pret nje
vir tu el nog mre žnog sa o bra ća ja.
Check Po int po dr ža va VMwa re NSX
pri rod ne bez bed no sne mo guć no sti,
au to ma ti za ci ju i okvir pro ši ri vo sti za
di na mič ko ume ta nje, im ple men ta ciju
i or ke stri ra nje na pred nih se cu rity
ser vi sa unu tar soft ver ski de fi ni sa nog
da ta cen tra. Mre žna izo la ci ja i seg
men ta ci ja svoj stve ne NSX plat for mi
omo gu ća va ju po de snu mi kro seg men
ta ci ju, omo gu ća va ju ći SDDC-u da
pru ži fun da men tal no bez bed ni ji pristup
si gur no sti po da ta ka. Po li ti ka
se pri me nju je na vir tu el ni in ter fejs,
a bez bed no sna pra vi la pra te rad na
op te re će nja.
In te gra ci ja Check Po int Clo ud Gu arda
sa NSX-om do no si kon zi stent no
upra vlja nje pra vi li ma i spro vo đe nje
na pred nih bez bed no snih zaš ti ta ko je
se au to mat ski im ple me ti ra ju i di namič
ki or ke stri ra ju u okru že nja softver
ski de fi ni sa nih da ta cen ta ra. Cloud
Gu ard pru ža vo de ću bez bed nost
u pre ven ci ji pret nji da bi da ta cen tri
osta li zaš ti će ni čak i od naj so fi sti cira
ni jih pret nji. Pot pu no in te gri sa na
vi še sloj na zaš ti ta bez bed no sti uključu
je: pro tiv pro val ni Fi re wall, si stem
za spre ča va nje upa da In tru sion Preven
tion System - IPS), an ti vi rus i
an ti bot teh no lo gi ju za zaš ti tu da ta
cen ta ra od la te ral nog kre ta nja, Sand-
Blast Ze ro-Da y Pro tec tion sand box
teh no lo gi ju ko ja pru ža naj na pred ni ju
zaš ti tu od mal ve ra i ze ro-da y na pada,
Ap pli ca tion Con trol ko ji po ma že
da se spre če De nial of Ser vi ce (DoS)
na pa di na apli ka ci o nom ni vou, i ti me
zaš ti ti soft ver ski de fi ni sa ni da ta centar,
i Da ta Loss Pre ven tion ko ji šti ti
ose tlji ve po dat ke od kra đe ili ne namer
nog gu bit ka.
Mre­žna si­gur­nost
jav nog clo u da
Usva ja nje in fra struk tu re jav nog
clo u da zna či da je sa da si gur nost
po de lje na iz me đu vas i va šeg cloud
pro vaj de ra. Na pred nu Pu blic Cloud
Net work zaš ti tu obez be đu je Check
Po int Clo ud Gu ard Ia aS. Clo ud Guard
pru ža au to ma ti zo va nu i ela stič
nu mre žnu si gur nost jav nog clo u da
ka ko bi re sur si i po da ci bi li zaš ti će ni,
isto vre me no osta ju ći u skla du sa dina
mič nim po tre ba ma okru že nja jav
nog clo u da.
Check Po int Clo ud Gu ard Ia aS je
ve o ma po go dan za di na mič na multi-cloud
i hi brid na okru že nja.
Check Po int svo jim re še nji ma
sma nju je in he rent nu slo že nost menadž
men ta bez bed no sti u multi-cloud
okru že nji ma i omo gu ća va
ela stič nost i ska la bil nost cloud bezbed
no sti, isto vre me no mi ni mi zi raju
ći po tre bu za kon fi gu ri sa njem iste
po li ti ke u svim cloud re sur si ma orga
ni za ci je.
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

CHECK PO INT + MIC RO SOFT - Sve o bu hvat na zaš ti ta za Azu re Hybrid Clo uds
Check Point CloudGuard za Azure
pru ža sve o bu hvat nu bez bed nost prila
go đe nu zaš ti ti okru že nja jav nog i hibrid
nog obla ka, omo gu ća va ju ći pred
u ze ći ma da s po ve re njem pro ši re aplika
ci je da ta cen tra i rad na op te re će nja u
cloud i bez bed no se po ve žu sa nji ma.
Kao teh no loš ko re še nje ser ti fi ko vano
za Azu re, Clo ud Gu ard sto ji na ras
po la ga nju Azu re cloud se cu rity kontro
la ma ka ko bi vam omo gu ćio da lako
i bez problema obezbedite svoje
re sur se u clo u du uz ela stič nu ska la bilnost
i vi so ku do stup nost pri ko riš će nju
rešenja za cloud bezbednost integrisanog
sa Azu re i Azu re Stac kom.
Check Point CloudGuard za Microsoft
Azu re pru ža na pred nu, vi še slojnu
bez bed nost za Azu re cloud okru ženje,
šti te ći re sur se u clo u du od na pa da,
dok isto vre me no obez be đu je ko nektiv
nost od en ter pri se mre ža do Azu re
clo u da (hi brid nih mre ža).
Clo ud Gu ard omo gu ća va kon zi stentno
upravljanje bezbednosnom politikom,
spro vo đe nje i iz veš ta va nje, či ne ći
migraciju na Azure cloud bezbolnom.
Sve o bu hvat na bez bed no sna
zaš ti ta
Clo ud Gu ard za Azu re pru ža vo deću
bez bed nost pre ven ci jom pret nji
da bi Azu re pu blic cloud mre že ostale
bez bed ne čak i od naj so fi sti ci rani
jih na pa da. Pot pu no in te gri sa ne
bez bed no sne zaš ti te uklju ču je:
· Fi re wall, In tru sion Pre ven tion System
(IPS), An ti vi rus i An ti-Bo t teh nolo
gi ja - šti te rad na op te re će nja u clo u du
od neo vlaš će nog pri stu pa i zlo na mernih
mre žnih na pa da
· IP Sec VPN - omo gu ća va bez bednu
povezanost preko namenskog i
en krip to va nog tu ne la Azu re Vir tual
Net work sa (VNETs) i En ter pri se mre že.
· Re mo te Ac cess - omo gu ća va udalje
nim ko ri sni ci ma da se po ve žu na
Azu re obla ke ko ri ste ći SSL en krip tovanu
konekciju sa dvo-faktorskom auten
ti fi ka ci jom i upa ri va njem ure đa ja
· Da ta Loss Pre ven tion - šti ti ose tljive
po dat ke od kra đe i ne na mer nog gubitka
· Sand Blast Ze ro-Da y Pro tec tion
sand box teh no lo gi ja - pru ža naj napred
ni ju zaš ti tu od mal ve ra i ze ro-da y
napada
Lateralna prevencija pretnji u javnom
co u du mo že se po sti ći ko riš će njem odgo
va ra ju će mre žne kon fi gu ra ci je za redi
rek ci ju sa o bra ća ja na Clo ud Gu ard gejtvej
radi potpune inspekcije pretnji.
Bez bed nost hi brid nog clo u da
za Azu re Stack
Bez problema proširite Azure cloud
servise na svoj on-premises data centar
sa Azu re Stac kom, isto vre me no
odr ža va ju ći do sled nu i uni form nu bezbed
nost, upra vlja nje i spro vo đe nje sa
CloudGuardom za Microsoft Azure.
Cen tra li zo va no upra vlja nje
Upravljanje pravilima je pojednostavljeno
centralizovanom konfiguracijom
i monitoringom cloud i on-premises
bez bed no sti sa jed ne kon zo le. To obez
be đu je da se do sled no pri me nju je odgo
va ra ju ći ni vo zaš ti te i kroz hi brid ni
cloud i kroz fi zič ke mre že. Sa o bra ćaj
rad nog op te re će nja hi brid nog clo u da
se evi den ti ra i mo že se la ko pre gle dati
u is toj kon trol noj ta bli kao osta li logovi.
Primena servisa Azure infrastrukture
on-premises sa Azure Stackom
omo gu ća va kon zi stent nost upra vlja nja
i kom pa ti bil nost rad nih op te re će nja širom
infrastrukture i privatnog i javnog
clo u da, stva ra ju ći je dan Azu re hi brid ni
cloud. Check Pointov Smart Dashboard
obez be đu je uvid u re al nom vre me nu u
aktivnost koja obuhvata data centar u
Azure hibridnom cloudu.
Kon so li do va ni lo go vi i
iz veš ta va nje
Clo ud Gu ard za Azu re da je or ga niza
ci ja ma kom ple tan uvid u pret nje i
pri me nu za okru že nja hi brid nog clou
da. Check Po int Smar tE vent softver
kon so li du je mo ni to ring, evi denti
ra nje i iz veš ta va nje ši rom cloud i
on-pre mi ses mre ža. Smar tE vent logo
vi ta ko đe mo gu bi ti eks por to va ni
na SI EM plat for me tre će stra ne. Bezbed
no sni iz veš ta ji spe ci fič ni za cloud
rad no op te re će nje mo gu se ge ne risa
ti ka ko bi se pra ti la bez bed no sna
us kla đe nost ši rom mre že hi brid nog
clo u da, po jed no sra vlju ju ći iz veš tava
nje i re vi zi je i olak ša va ju ći pri kazi
va nje us kla đe no sti sa in du strij skim
propisima. Uz sve aspekte upravljanja
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

CHECK PO INT + AWS - Sve o bu hvat na zaš ti ta bez bed no sti
za AWS Cloud okru že nja
bez bed noš ću, kao što su upra vlja nje
pra vi li ma, evi den ti ra nje, mo ni to ring,
ana li za do ga đa ja i iz veš ta va nje, cen trali
zo va ne pre ko jed ne kon trol ne ta ble,
bezbednosni administratori dobijaju
ho li stič ki uvid u sta nje bez bed no sti u
celoj organizaciji.
Brza i fleksibilna implementacija
Lako i povoljno proširite bezbednost
na vaš Azu re cloud ko ri ste ći br zu
im ple men ta ci ju, jed nim kli kom, Cloud
Gu ar da, ko ji je do stu pan na Azure
Marketplaceu u opcijama na zah
tev po sa tu (PAYG) ili Bring Your Own
License (BYOL). Brzo implementirajte i
obez be di te Clo ud Gu ard ko ri ste ći Azure
Resource Manager templejte i brzo
prilagodite zaštitu bezbednosti svojim
spe ci fič nim po slov nim po tre ba ma kori
ste ći Check Po in tov pa ket bez bed nosnih
tehnologija za naprednu prevenciju
pretnji.
Azure Security Center Management
Azu re Se cu rity Cen ter po bolj ša va
cloud bez bed nost mo guć no sti ma napredne
detekcije pretnji i centralizovanim
upra vlja njem. On je ta ko đe in te grisan
sa Clo ud Gu ar dom pru ža ju ći moguć
nost br zog na ba vlja nja Clo ud Gu ard
bezbednosnih gejtveja u samo nekoliko
klikova. Upozorenja i evidentiranje sa
CloudGuard bezbednosnih gejtveja su
in te gri sa ni u Se cu rity Cen ter, pa se ovi
bez bed no sni do ga đa ji mo gu vi de ti sa
jedne kontrolne table.
Ama zon Web Ser vi ces (AWS) je sigu
ran, na men ski jav ni cloud com puting
servis kojim upravlja Amazon.
com. Ser vis po dr ža va po sto je će rad
no op te re će nje i apli ka ci je tre će strane,
kao i raz voj no vih apli ka ci ja, da ju ći
IT-u za jed nič ku plat for mu za sa vr še no
širenje data centra u cloud.
Bez bed no sna re še nja ko ja šti te
okru že nja ba zi ra na u kom pa nij skim
pro sto ri ja ma ne pro ši ru ju se na cloud,
osta vlja ju ći ga iz lo že nim pret nja ma i
či ne ći ga pri vlač nom me tom za saj ber
kri mi nal ce. Ka da se cloud okru že nja
na ru še, na pa di se mo gu ši ri ti la te ral no
od VM do VM unu tar clo u da, pa čak i
eks ter no ka kor po ra tiv nim mre ža ma.
Check Po int i AWS su se udru ži li da
bi pru ži li naj bo lje is ku stvo ko ri sni cima
ko ji že le da pro ši re na pred nu zaštitu
bezbednosti na svoja AWS jav
na i hi brid na okru že nja. Clo ud Gu ard
za AWS, ko ji se bez pro ble ma in te griše
sa AWS cloud in fra struk tu rom, pruža
po u zda nu i si gur nu po ve za nost sa
re sur si ma jav nog clo u da, dok isto vremeno
štiti aplikacije i podatke vodećom
pre ven ci jom pret nji. Po red to ga,
Clo ud Gu ard po ma že or ga ni za ci ja ma
zna čaj nim po jed no sta vlji va njem menadž
men ta si gur no sti i spro vo đe nja
pra vi la kroz mre že pri vat nog, hi bridnog
i jav nog clo u da. Kao re zul tat to ga,
IT or ga ni za ci je mo gu da po stig nu stanje
napredne bezbednosti koje prati
virtuelne aplikacije dok one migriraju
iz da ta cen ta ra u AWS hi brid na cloud
okru že nja.
Check Point CloudGuard za Amazon
Web Servise koristi prednosti troškovne
efikasnosti i automatitacije AWS-a
dok čvr sto in te gri še na pred ne bezbednosne
karakteristike dizajnirane da
zadovolje zahteve u pogledu efikasnosti
i skalabilnosti velikih implementacija
u javnom cloudu. Check Point
CloudGuard za Amazon Web Servise
omo gu ća va ko ri sni ci ma da s poverenjem
prošire bezbednost na svoju
AWS cloud infrastrukturu celim nizom
zaštita Check Pointove arhitekture
za prevenciju pretnji. CloudGuard za
AWS spre ča va mre žne na pa de i po vrede
po da ta ka isto vre me no omo gu ćava
ju ći bez bed nu po ve za nost sa Amazon
pu blic cloud okru že nji ma. Clo ud-
Gu ard se ta ko đe in te gri še sa ši ro kim
spek trom pu blic cloud i pri va te cloud
okru že nja, uklju ču ju ći one iz gra đe ne
na SDDC tehnologiji.
Njegove potpuno integrisane bezbed
no sne funk ci je uklju ču ju: Fi re wall,
IPS, Ap pli ca tion Con trol, IP sec VPN,
An ti vi rus, An ti-Bo t.
Clo ud Gu ard pru ža kon zi stent no
upra vlja nje bez bed no snim pra vi li ma,
pri me nu i iz veš ta va nje, či ne ći da migra
ci ja na AWS protekne glatko.
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

CHECK PO INT + GO O GLE CLOUD PLAT FORM - Sve o bu hvat ne bez bed no sne zaš ti te
za da ta cen tre ba zi ra ne na clo u du
Ši ro ko usva ja nje clo u da po kre će želja
da se transformiše poslovanje kako
bi se po sti gla ve ća efi ka snost, br zina,
agil nost i kon tro la troš ko va. Ia ko su
cloud provajderi obezbedili osnovnu
in fra struk tu ru sa neo p hod nim ugra đenim
kontrolama i izolacijom podataka
po treb nom u okru že nju sa vi še za kupa
ca, oni su da li pred u ze ći ma flek si bilnost
da ino vi ra ju i u isto vre me od govornost
da zaštite svoje podatke i rad
na op te re će nja ho sto va na u clo u du.
Bezbednosna insertacija i upravljanje
su bi li zna čaj na pre pre ka za ko risnike
koji migriraju u javni cloud. Organizacije
se upiru da upravljaju raznovrsnim
rešenjima za bezbednost i
nad gle da nje sa o bra ća ja za nji ho va onpre
mi ses i cloud re še nja, što re zul ti ra
nedostatkom dosledne primene politike,
ko ji ote ža va us kla đi va nje sa re gu lati
vom. Isto vre me no, broj upa da i so fisticiranost
sajber pretnji nastavljaju da
se po ve ća va ju. Pred u ze ća su su o če na
sa problemom proširivanja istog nivoa
zaštite i kontrole primenjene on-premi
ses na cloud, što ih osta vlja ra nji vim
na na pa de sa in ter ne ta. Ka da je okruže
nje na ru še no, boč no kre ta nje na pada
unutar clouda i eksterno u korpora
tiv ne mre že osta je po ten ci jal na pretnja.
Udajeni pristup javnom cloudu je
još jedan izazov gde organizacije treba
da bez bed no po ve žu on-pre mi ses
aplikacije unutar data centra sa infrastrukturom
javnog clouda.
Check Po int i Go o gle su se udru žili
da bi pru ži li naj bo lje is ku stvo za kori
sni ke ko ji že le da pro ši re na pre- d ne
bezbednosne zaštite na Google okruže
nja jav nog i hi brid nog clo u da. Cloud
Gu ard, ko ji se bes pre kor no in te griše
sa Go o gle Cloud Plat for mom, obez
be đu je po u zda nu ko nek tiv nost sa
re sur si ma jav nog i hi brid nog clo u da,
isto vre me no šti te ći apli ka ci je i po dat
ke vo de ćom pre ven ci jom pret nji. Pored
to ga, Clo ud Gu ard zna čaj no po jed
no sta vlju je upra vlja nje bez bed noš ću i
spro vo đe nje po li ti ke kroz mre že pri vatat
nog, hi brid nog i jav nog clo u da. Kao
re zul tat to ga, IT or ga ni za ci je mo gu da
postignu stanje napredne sigurnosti sa
kon zi stent nom vi dlji voš ću ko ja se seli
sa virtuelnim aplikacijama kako one
mi gri ra ju iz da ta cen ta ra u Go o gle hybrid
cloud okru že nja.
Kao Go o gle ov teh no loš ki part ner,
CloudGuard stoji na usluzi bezbednosnim
kontrolama Google Cloud Platforme
kako bi se korisnicima omogući
lo da la ko i bez pro ble ma obez be de
svoje resurse u cloudu.
Check Point CloudGuard za Google
Cloud Plat for me pru ža na pred nu, višeslojnu
bezbednost za Google cloud
okru že nje, šti te ći re sur se u clo u du od
na pa da, isto vre me no omo gu ća va jući
si gur nu ko nek tiv nost od en ter prise
mre ža do Go o gle clo u da (hi bridne
mre že).
Kre i ran za di na mič ke bez bed no sne
zah te ve im ple men ta ci je clo u da, Cloud
Gu ard pru ža na pred nu zaš ti tu od
pret nji za in spek ci ju sa o bra ća ja koji
ula zi i iz la zi iz pri vat nih pod mre ža u
cloud mre ži. Pot pu no in te gri sa ne bezbed
no sne funk ci je uklju ču ju: Fi re wall,
IPS, Ap pli ca tion Con trol, IP sec VPN,
An ti vi rus, An ti-Bo t.
Check Po int Soft wa re Tec hno lo gi es
pru ža bes kom pro mi snu zaš ti tu od svih
vr sta saj ber na pa da, dok u isto vre me
zna čaj no po jed no sta vlju je upra vlja nje
IT bez bed noš ću. Check Po int Clo ud-
Gu ard za Go o gle Cloud Plat form koristi
prednosti troškovne efikasnosti i
automatizacije Google Cloud Platforme,
isto vre me no čvr sto in te gri šu ći napredne
bezbednosne karakteristike dizajnirane
da zadovolje zahteve efikasnosti
i skalabilnosti velikih implementacija
u javnom cloudu.
CloudGuard za Google Cloud Platfor
mu spre ča va mre žne na pa de i povre
de po da ta ka, a isto vre me no omogu
ća va bez bed no po ve zi va nje sa Goo
gle mul ti te nant okru že njem. Clo ud-
Gu ard se ta ko đe in te gri še sa ši ro kim
spek trom okru že nja jav nog i pri vatnog
clouda.
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

CloudGuard Dome9
Bezbednost javnog clouda je zajednič
ka od go vor nost pro vaj de ra cloud
ser vi sa i nji ho vih ko ri sni ka. Vo de ći servi
si jav nog clo u da nu de moć ne moguć
no sti i kon tro le da bi po mo gli organizacijama
da upravljaju bezbednoš
ću u svo jim cloud okru že nji ma.
Me đu tim, na ko ri sni ci ma je da ko ri ste
ala te ko ji su im do stup ni. Ovo mo že
bi ti pro ble ma tič no, po seb no za to što
se okru že nja ši re na vi še na lo ga i stoti
ne VPC-ova.
CloudGuard Dome9 je sveobuhvatna
softverska platforma za bezbednost
jav nog clo u da i or ke stra ci ju us kla đeno
sti, ko ja po jed no sta vlju je bez bednost
javnog clouda.
CloudGuard Dome9 je inovativni
ser vis ko ji omo gu ća va pred u ze ći ma da
la ko upra vlja ju bez bed noš ću i us kla đenoš
ću svo jih pu blic cloud okru že nja bilo
kog obi ma kroz Ama zon Web Ser vise
(AWS), Mic ro soft Azu re i Go o gle
Cloud Platformu (GCP). CloudGuard
Dome9 nudi tehnologije za vizuelizaciju
i pro ce nu sta nja bez bed no sti, de tekci
ju ne pra vi lnog kon fi gu ri sa nja, mode
li ra nje i ak tiv no spro vo đe nje pra vila
zlat nog stan dar da, zaš ti tu od na pada
i unu traš njih pret nji, iz veš ta va nje o
cloud bezbednosti radi detekcije prova
le clo u da i us kla đi va nje sa re gu latornim
pravilima i najboljim praksama.
Pred u ze ća ko ri ste Clo ud Gu ard Do me9
za br že i efi ka sni je cloud se cu rity opera
ci je, bez bol no us kla đi va nje i upravljanje
i Rugged DevOps prakse.
Pod­ruč­ja funk­ci­o­ni­sa­nja
Clo ud Gu ard Do me9 ima mo guć nost
da da je re zul ta te na če ti ri funk ci o nal
na pod ruč ja:
Operacije sigurnosti: vizuelizujte
re sur se, pro ce ni te sta nje bez bed no sti,
ispravite pogrešne konfiguracije i pretnje,
upra vljaj te fi re wal lom i pri me ni te
bez bed nost iz jed nog iz vo ra mre žnog
au to ri te ta Pri vi le ged Iden tity
Zaštita: Zaštitite se od kompromito
va nih kre den ci ja la i kra đe iden ti teta
ko ri ste ći pri rod ne IAM mo guć no sti
clouda da biste zaštitili pristup akcijama
koje mogu imati veliki uticaj
Us­kla­đe­nost i upra­vlja­nje: Upravljaj
te ži vot nim ci klu som us kla đi va nja
za stan dar de kao što su PCI DSS, od
automatizovanog agregiranja podataka
i procene do remedijacije i izveštavanja
Izveštavanje o cloud bezbednosti:
CloudGuard Dome9 Magellan je
cloud-native tehnologija za bezbedno
sno iz veš ta va nje ko ja omo gu ća va
ot kri va nje upa da u cloud, vi zu e li za ciju
mre žnog sa o bra ća ja i ana li ti ku ko risnič
kih ak tiv no sti
Ključ­ni be­ne­fi­ti
CloudGuard Dome9 servis koristi
nativne bezbednosne kontrole koje
pru ža ju jav ni obla ci da bi se zaš ti tili
svi cloud re sur si, uklju ču ju ći ugra đene
ser vi se kao što su AWS RDS, GCP
com pu te en gi ne in stan ce i Azu re
LB-ovi, iz la ze ći u su sret po tre ba ma današnjih
javnih clouda koje rešenja bazi
ra na na agen tu ne mo gu da adre siraju.
CloudGuard Dome9 vam omogu
ća va da zaš ti ti te vi še stru ka cloud
okru že nja kom bi no va njem au to ma tiza
ci je sa cloud-ag no stič kim pra vi li ma
i cloud-native bezbednosnim mogućno
sti ma. Vi mo že te jed nom da od redi
te pra vi la u vi še clo u da, a si stem koristi
osnovne cloud kontrole za implementaciju
pravila na svakom cloudu.
Svo je okru že nje mo že te obez bediti
sa CloudGuard Dome9 za manje
od pet minuta bez instalacije softvera
i agen ta za upra vlja nje. Ni ka da ne
morate da brinete o softverskim nadogradnjama
i problemima skaliranja.
CloudGuard Dome9 se integriše sa vašim
AWS na lo zi ma ko ri ste ći ino va tivnu
cross-account politiku poverenja za
prikupljanje bezbednosnih informacija
ume sto da de li klju če ve i kre den ci ja le.
CloudGuard Dome9 nije samo rešenje
za mo ni to ring. Po red moć nih moguć
no sti vi zu e li za ci je ko je vam omogu
ća va ju da pre gle da te sta nje bezbed
no sti u re al nom vre me nu kako
bi ste ot kri li bi lo ka kve ra nji vo sti,
kom pro mi to va na rad na op te re će nja,
otvorene portove ili pogrešne konfi
gu ra ci je, Clo ud Gu ard Do me9 ta kođe
omo gu ća va ad mi ni stra to ri ma da
preduzmu neophodne akcije za brzo
ubla ža va nje ri zi ka kroz re me di ja ci ju
sa jedne platforme. Nema više šarenila
ala ta po treb nih za mo ni to ring, re medi
ja ci ju ili spro vo đe nje, či me se po stiže
agil nost kod bez bed no sti i ži vot nog
ci klu sa us kla đi va nja.
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

CloudGuard Log.ic – Nativna
zaštita od pretnji i analiza
bezbednosti za javni cloud
Analiziranje podataka u cloudu je teš
ko, po seb no zbog sve ve će upo tre be
efemernih sredstava i gepa u resursima
za Se cu rity Ope ra tion Cen tre (SOC).
Clo ud Gu ard Log.ic obo ga ću je cloud
lo go ve kon tek stom, tran sfor mi šu ći ih u
izvodljivu bezbednosnu logiku.
Bi lo da vam je po treb no da pri rod
no ot kri va te i spre ča va te pret nje, poboljšate
procese odgovaranja na pret
nje ili obo ga ti te svoj SI EM – Clo ud Guard
Log.ic obez be đu je sve cloud re sur se,
upo zra va ju ći na ano ma li je, ot kla nja ju ći
pret nje od jed nom i obez be đu ju ći kontekstno-bogatu
vizuelizaciju vaše public
cloud infrastrukture.
Tran­sfor­mi­ši­te lo­go­ve u
bez­bed­no­snu lo­gi­ku
Gart ner pred vi đa da će u 2019. go di ni
svet sko tr žiš te ser vi sa jav nog clo u da pora
sti za 17,5 %, na ukup no 214,3 mi li jarde
do la ra. Sa pre la skom na cloud, pred u-
ze ća ta ko đe me nja ju svo ju od go vor nost,
osla nja ju ći se na tra di ci o nal na SI EM rešenja
i alate za analitiku radi razumevanja
svo jih cloud ak tiv no sti. No, ana li zi ranje
cloud big da ta ni je lak za da tak, a posto
je ća re še nja pru ža ju sa mo ogra ni čeni
uvid i ne ma ju kon tekst ko ji bi osve tlio
zlo na mer nu cloud ak tiv nost. Vre me je da
se bezbednost clouda stavi u kontekst.
CloudGuard Log.ic (izgovara se „logic”-
lo džik) je cloud-na ti ve re še nje za
zaštitu od pretnji i bezbednosno izveš
ta va nje za jav ni cloud. Kao naj no vi ji doda
tak Clo ud Gu ard fa mi li ji, on obo ga ćuje
cloud lo go ve kon tek stom, tran sformi
še ih u či tlji vu bez bed no snu lo gi ku, i
omo gu ća va bez bed no snim ti mo vi ma
da podignu bezbednost oblaka na slede
ći ni vo.
Ko ri ste ći Clo ud Gu ard Log.ic pred u zeća
mo gu da vi de sva ki tok po da ta ka i
trag re vi zi je u da naš njim ela stič nim cloud
okru že nji ma, te da da ju smi sao cloud
podacima i aktivnostima da bi se ubrzali
is tra žni pro ce si.
Cloud bez­bed­nost ni­ka­da
vi­še ­ne­će ­i­zgle­da­ti isto
Clo ud Gu ard Log.ic omo gu ća va ot kriva
nje pro va la clo u da, vi zu e li za ci ju mrežnog
sa o bra ća ja i ana li ti ku ko ri snič kih
aktivnosti. Njegovi algoritmi mapiranja
objekata kombinuju informacije o inventaru
i konfiguraciji clouda sa podacima
monitoringa u realnom vremenu iz raz
li či tih iz vo ra, uklju ču ju ći VPC Flow Logs,
Clo ud Trail, Ama zon Gu ard Duty, AWS
In spec tor, kao i Check Po in to ve Thre at
Cloud fi do ve, IP re pu ta ci ju i geo ba ze podataka.
Rezultat je bogata kontekstualizovana
informacija koja se koristi unutar CloudGuard
Dome9 platforme za poboljšanu
vi zu e li za ci ju, is pi ti va nje, upo zo re nja o
upadu i notifikacije kršenja pravila. On se
ta ko đe bi lo gde mo že po ve za ti sa SI EM
re še nji ma tre će stra ne.
Uz ro bust nu de tek ci ju pret nji u je zgru,
CloudBots tehnologija CloudGuard Log.-
ica ta ko đe pro ši ru je mo guć no sti re me dija
ci je na neo d re đe no vre me – omo gu ćava
ju ći vam da kre i ra te pri la go đe ni od govor
na bi lo ko ji tip mre žnog upo zo re nja,
trag revizije ili bilo šta drugo.
CloudGuard Log.ic je jedina platforma
ko ja mre žni sa o bra ćaj pri pi su je cloudnative
efemernim servisima kao što su
Ama zon Lamb da funk ci je, kao i dru ge
komponente cloud-native platforme
(RDS, Reds hift, ELB, ALB, ECS), da bi se
pru žio kom ple tan po gled i raz u me va nje
cloud in fra struk tu re u od re đe no vre me.
CloudGuard Log.ic koristi najbolje
bezbednosne prakse detekcije potpisa,
ugra đe na pra vi la, fi do ve iz veš ta ja o
pret nja ma i po sto je ći pro tok sa o bra ća ja
za kre i ra nje še me mre žnih i ko ri snič kih
ak tiv no sti. On ta ko đe ko ri sti AI i al goritme
za detekciju anomalija da bi uočio
po ten ci jal no ne a u to ri zo va ne ili maliciozne
aktivnosti unutar cloud okruže
nja, uklju ču ju ći ser ver less apli ka ci je.
Log.ic mo že da pru ži upo zo re nja o kršenju
pravila u realnom vremenu i otkrivanju
upada na osnovu kriterijuma koje
definiše korisnik za bezbednosni administratorski
tim.
Eks­pe­di­tiv­ni is­tra­žni pro­ce­si
sa Big Da­ta ana­li­ti­kom
Clo ud Gu ard Log.ic „ex plo rer” je alat za
vi zu el no is tra ži va nje ko ji vam omo gu ćava
da ana li zi ra te mre žne ak tiv no sti i sa o-
bra ćaj ko ji ula zi i iz la zi pre ko va šeg cloud
okru že nja. Funk ci ja vi zu e li za ci je Ex plo rer
vam dozvoljava da na prvi pogled vidite
sva ki ele ment i sa o bra ćaj u va šem VPC-u,
a odatle zumirate relevantni entitet ili konek
ci ju. Ko ri sti te bo ga to kon tek stu a li zovanu
vizuelizaciju CloudGuard Log.ica da
po stak ne te du bo ko is tra ži va nje, od go vor
na in ci den te i lov na pret nje.
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

CloudGuard SaaS
za SaaS Security
Cloud poboljšava efikasnost i vašeg
po slo va nja, ali i onih ko ji po ku ša va ju da
ga napadnu. Iako SaaS aplikacije pomažu
po ve ća nju po slov ne agil no sti, one tako
đe do vo de u pi ta nje tra di ci o nal ne pristu
pe bez bed no sti. Na i me, Sa aS apli kacije
su: iz­lo­že­ne (one samo zahtevaju
internet konekciju da bi im se pristupilo
sa bi lo kog ure đa ja, lo ka ci je ili ko ri sni ka),
omo­gu­će­ne kao eks­ter­na uslu­ga (ne
mo gu em be do va ti po sto je će bez bednosne
kontrole i obezbediti vidljivost rizi
ka ka da je po treb no), opremljene mini­mal­nom
ugra­đe­nom bez­bed­noš­ću
(če sto ima ju mi ni mal nu pod ra zu me va nu
bez bed nost ko ja omo gu ća va neo gra niče
nu raz me nu faj lo va i is po ru ku mal ve ra).
Si gur no sni upa di na Sa aS su sve češ ći i
pri vla če veliku me dij sku pa žnju. Da bi odgovo
ri la na to, ve ći na bez bed no snih rešenja
nudi zaštitu od curenja podataka i
kon tro lu apli ka ci ja. Me đu tim, 90% po vreda
SaaS podataka dolazi od ciljanih napada,
uz 50% po vre da ko je se de ša va ju putem
pre u zi ma nja Sa aS na lo ga za po sle nih,
koji su postali preferirani metod za krađu
kom pa nij skih po da ta ka i nov ca i ometa
nje po slov nih pro ce sa, te je efi ka sno
obez be đi va nje po da ta ka u Sa aS apli ka cijama
neophodno za sajber bezbednost.
Cloud Ac cess Se cu rity Bro ker (CASB)
re še nja pru ža ju ogra ni če nu zaš ti tu. Ona
su se u po čet ku po ja vi la da bi omo gu ćila
vidljivost podataka u cloudu i nesankcionisanih
SaaS aplikacija koje se koriste.
Me đu tim, to vi še ni je do volj no, jer – vidljivost
ne garantuje sigurnost. Zato je za
stvarne SaaS pretnje skrojen CloudGuard
SaaS cloud servis koji blokira napade
na me nje ne za kra đu po da ta ka u Sa aS
aplikacijama i cloud emailu više od obič
nog CASB-a i pru ža kom plet nu zaš ti tu
od mal ve ra i ze ro-da ys so fi sti ci ra nih fišing
napada i otimanja SaaS naloga zapo
sle nih. Ko ri sni ci ta ko đe do bi ja ju trenutnu
vidljivost pretnji i kontrolu i zaštitu
podataka.
Clo ud Gu ard Sa aS od vra ća malver
i ze ro-da y pret nje od na pa da na
Sa aS ko ri sni ke. Ko ri ste ći Check Poi
nto vu vo de ću Sand Blast teh no logi
ju, on šti ti Of fi ce365 i Gmail atač
men te, kao i in-app de lje nje faj lo va
i veb pre u zi ma nja na Box, One Dri ve i
dru ge. Sand Blast teh no lo gi ja, ko ju je
NSS Labs pre po znao kao „naj e fi kasni
ju u spre ča va nju po vre da”, sa stopom
blo ki ra nja od 100% i naj ve ćim
sko rom u te sti ra nju eva zi je, pru ža više
sloj nu zaš ti tu ko ri sni ci ma Sa aS-a.
CloudGuard SaaS koristi emulaciju
pret nji CPU ni voa da bi ske ni rao i sta vio
u ka ran tin ze ro-da yev e u email atač menti
ma, de lje nim faj lo vi ma i veb pre u zi manji
ma, iz dva ja ju ći pret nje ka ko bi is po ručio
bez bed ne faj lo ve u ne ko li ko se kun di.
Blo­ki­ra­nje pre­u­zi­ma­nja na­lo­ga
gde god se ona mo­gu de­si­ti
CloudGuard SaaS eliminiše primarnu
pret nju za ko riš će nje Sa aS-a: pre u zi manje
na lo ga za po sle nih. Nje go va Iden tity
Protection funkcionalnost blokira pristup
neautorizovanih korisnika i logovanje sa
kom pro mi to va nih ure đa ja. Clo ud Gu ard
Sa aS Iden tity Pro tec tion ko ri sti sve o buhvat
no Sa aS iz veš ta va nje uz po moć detalj
nog nad gle da nja, de tek to va nja sumnji
vih ko ri snič kih ak tiv no sti i Sa aS kon figu
ra ci ja. Po red to ga, Clo ud Gu ard Sa aS
po ve zu je i pro ve ra va ko ri sni ke i ure đa je
koji koriste ID-Guard tehnologiju i garantuje
da kompromitovani PC-jevi ili mobil
ni ure đa ji ne će mo ći da pri stu pe va šem
SaaS-u. Jedino CloudGuard SaaS blokira
preuzimanje naloga bilo gde da se ono
de si, ko ri ste ći ovu cen tra li zo va nu, jed nostavnu
multifaktorsku autentifikaciju.
Za­u­sta­vlja­nje so­fi­sti­ci­ra­nig
fi­šing na­pa­da
CloudGuard SaaS detektuje i blokira
phis hing, spe ar phis hing, email spo o-
fing i kasnije pametne fišing napade koji
uspe va ju da za o bi đu dru ge pro iz vode.
On ko ri sti veš tač ku in te li gen ci ju za
ot kri va nje zlo na mer nog sa dr ža ja u Of ficeu365
i Gma i lu, a na pred no URL fil tri ranje
za identifikovanje opasnih email izvora.
Nje go vi si ste mi veš tač ke in te li gen ci je
pregledaju stotine indikatora kao što su
je zik i tekst i email me ta-po dat ke da bi
pru ži li za ključ ke vi so ke pre ci zno sti i bloki
ra li ma li ci o zni sa dr žaj u Sa aS email nalo
zi ma. Kao re zul tat to ga, Clo ud Gu ard
Sa aS ima ve ću sto pu hva ta nja ne go bi lo
ko je dru go re še nje, ot kri va ju ći so fi sti ci rane
teh ni ke kao što su spli tURL-ovi, umeta
nje skri ve nih re či i fi šing lin ko vi ho stovani
na Microsoft SharePointu.
Tre­nut­na vi­dlji­vost, kon­tro­la
i zaštita podataka
CloudGuard SaaS je cloud servis sa
cloud-to-cloud API ar hi tek tu rom. To
mu omo gu ća va da pru ži mo men tal ni
uvid u neautorizovane SaaS aktivnosti
i kontrolu i zaštitu podataka. On omogu
ća va IT ti mo vi ma da la ko iden ti fi kuju
ko riš će nje ne do zvo lje nih apli ka ci ja i
spre če cu re nje po da ta ka blo ki ra njem
de lje nja ose tlji vih po da ta ka i is ko riš ćavanja
800 prepoznatih tipova podataka.
Implementirajte CloudGuard SaaS bez
problema i centralizujte monitoring putem
intuitivnog veb portala.
Check Point CloudGuard SaaS je više
ne go sa mo CASB. On pru ža kom pletnu
zaštitu od napada koji ciljaju preduze
ća kao što su ze ro-da ys, fi šing i pre u-
zi ma nje na lo ga, adre si ra ju ći stvar ne SaaS
pret nje i spre ča va ju ći po vre de Sa aS
aplikacija. Io
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Not to be distributed without permission.
Digitalna transformacija
i data centri
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

IDC (In ter na ti o nal Da ta Cor po ra tion) pred vi đa da će 2022. go di ne oko 1,785 mi li jar di evra bi ti
po tro še no glo bal no na di gi tal nu tran sfor ma ci ju, a oko 9 mi li jar di evra sa mo na IOT upra vlja ne
ser vi se.
Bi lo ko ji pro je kat di gi tal ne
tran sfor ma ci je ima za cilj
jed nu od tri stva ri:
1. po­bolj­ša­nje is­ku­stva ko­ri­sni­ka
2. ge ne ri sa nje no vih iz vo ra (ka nala)
za ra de
3. po­bolj­ša­nje ope­ra­ci­o­ne efi­kasnosti
Di­gi­ta­li­za­ci­jom se po­ve­ća­va­ju zah­te­vi
za in­for­ma­ci­o­nim mre­ža­ma, javlja
se ne ko li ko ce li na u ICT in frastruk
tu ri i do la zi do po ja ve ed ge data
cen tra.
Ce­li­ne su sle­de­će:
- Centralizovani cloud – ogromni
(hyper sca le) da ta cen tri ve li ke pou
zda no sti, sa ka pa ci te tom u rangu
od ne ko li ko do ne ko li ko sto ti na
MW (npr. Go o gle, Mic ro soft...). Ovakav
cloud je iz­gra­đen van ur­ba­nih
pod­ruč­ja, na me­sti­ma gde ima do­sta
pro sto ra, ade kva tan ka pa ci tet elek­tro­mre­že
za na­pa­ja­nje i po mo­gućno­sti
bli­zu re­ke (ka­na­la) zbog snab­de­va­nja
vo­dom
- Re gi o nal ni cloud – da ta cen tri
ve­li­kog ka­pa­ci­ta­ta sa­gra­đe­ni u urba­nim
je­zgri­ma gra­do­va, ve­li­ke pou
zda no sti, sa ade kvat nom ljud skom
po sa dom
- Lo kal ni ed ge – ma li da ta centri
smešteni uz funkcionalni centar koga
op­slu­žu­ju. Uglav­nom su bez ljud­ske
posade, sa daljinskim upravljanjem servi­sa
i in­fr­struk­tu­re ko­ja ih po­dr­ža­va
- In­du­strij­ski i tel­co ed­ge – ta­ko­đe
ma­li da­ta cen­tri uz ba­zne sta­ni­ce 5G telefonije
ili u okviru industrije. Daljinsko
upravljanje i nadzor se podrazumevaju,
če­sto kao out­so­ur­ceovan ser­vis.
Rešenja za edge data centar
Uz sve vi še ed ge da ta cen ta ra javlja
se i po­tre­ba za br­zim i jed­no­
stav nim po sta vlja njem i puš ta njem
u rad ova kvih in fra struk tu ra. Br zi na
is­po­ru­ke i jed­no­stav­nost se na­me­ću
kao ap so lut ni im pe ra tiv.
Uko­li­ko se in­ve­sti­tor od­lu­či na
stan dard ni po stu pak sa pro jek to vanjem,
teh­nič­kom kon­tro­lom, pro­tivpo­žar­nim
odo­bre­nji­ma i sl. če­ka ga
ne ko li ko me se ci (ili go di nu da na) za
či­tav po­stu­pak. Pre­fa­bri­ko­va­ni (mi­ni)
da­ta cen­tri su naj­bo­lje re­še­nje, gde
se či­ta­vo pro­jek­to­va­nje, te­sti­ra­nje i
funk ci o nal no is pi ti va nje pre no si na
is­po­ru­či­o­ca opre­me. Uz to, pre­fa­briko
va ni DC su i stan dard na re še nja sa
br­zom is­po­ru­kom i si­stem­skom garan
ci jom.
Jed no od ta kvih re še nja je Smart­
Bun ker za smeš ta nje 5 kW IT opre me
u ku­ćiš­tu ot­por­nom na kra­đu i van­da­lizam,
sa pred­vi­đe­nim UPS na­pa­ja­njem,
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

elek­tro­di­stri­bu­ci­jom, si­ste­mom za
hla­đe­nje i si­te­mom upra­vlja­nja (moni­to­ri­sa­nja).
Kao što je već re­če­no,
si­stem mo­ni­to­ri­sa­nja je ja­ko bi­tan,
jer ljud ske po sa de ne ma.
Li-ion UPS si ste mi
Ed ge da ta cen tri su uglav nom ma li,
sa jed nim re kom do volj nim da smesti
svu IT in­fra­struk­tu­ru po­treb­nu za
po drš ku kom pju tin gu na lo ka lu. Mali
fo­ot­print zah­te­va što ma­nje ure­đaje
na­pa­ja­nja i hla­đe­nja. Li-ion UPS je
pra vo re še nje za ovu na me nu.
Mi­ni­mal­ne di­men­zi­je za po­tre­ban
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

ka­pa­ci­tet i rok tra­ja­nja ba­te­ri­ja od
čak 15 go­di­na či­ne ga pr­vim iz­borom
za eg de DC.
Prefabrikovani kontejner
kao „outdoor’’ data centar
Za ma­lo ve­će in­fra­struk­tu­re, na nivou
od ne ko li ko re ko va i do 15 kW
- UPS na pa ja nje 20 kVA
- sin ski elek tro raz vod
- in­te­gri­sa­no hla­đe­nje ko­je uključu­je
spolj­ne je­di­ni­ce (kon­den­za­tore)
na kro vu
- pro­tiv­po­žar­nu cen­tra­lu sa doja­vom
po­ža­ra i au­to­mat­skim si­stemom
ga še nja No vec ga som
pri stu pa i sa zad nje stra ne re ko va)
EnelPS je kom pa ni ja spe ci ja li zova­na
za ova­kve in­fra­struk­tu­re i već
je iz ve la ne ko li ko Ed ge Da ta Cen tar
pro je ka ta. Po red to ga, pro jek tu je i
iz vo di sve ele men te in fra struk tu re.
Nje ne de lat no sti su:
- kon­sal­ting, pro­jek­to­va­nje i in­ženje
ring za da ta cen tre
- elek tro ge ne ra to re
- UPS si ste me
- si­ste­me pre­ci­znog hla­đe­nja
- in­ver­to­ri, is­pra­vlja­či i ba­te­ri­je
- EV pu­nja­či
IT opre­me pre­po­ru­ču­je se kon­tejner
ski DC.
Od­li­ku­ju ga sle­de­će ka­rak­te­ri­sti­ke:
- re ko ve po sta vlje ne na ši ne sa
flek­si­bil­no po­sta­vlje­nim ka­blo­vi­ma
ra di kli za nja na pred-na zad (u ci lju
- si stem upra vlja nja DCIM (odnosno
BMS)
- ser vi ce and ma in te nan ce Io
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

to be distributed without permission.
Napredne aplikacione
pretnje zahtevaju
napredni WAF
Not to be distributed without permission.
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

THINK APP SECURITY FIRST
ADVANCED APPLICATION THREATS
REQUIRE AN ADVANCED WAF
Pejzaž pretnji je značajno drugačiji nego što je bio samo pre pet godina. Tradicionalni fajervol
za veb aplikacije (web application firewall - WAF) nekada je bio veoma efikasno rešenje za
ublažavanje napada na aplikacionom sloju, ali sada ima problem da drži korak sa naprednim
mogućnostima i agilnošću napadača. Potpisi često zaostaju za novim eksploitima. Čak i kada
je tradicionalni WAF sposoban da ublaži pretnju, njegova implementacija i pravilno upravljanje
mogu biti problem. Danas su potrebne nove metode za efikasno automatizovanje ublažavanja
pretnji koje brzo evoluiraju.
Zašto su tradicionalni
WAF-ovi neadekvatni?
Tradicionalni WAF-ovi su kreirani
da bi rešili problem servera veb
aplikacija koji su pokretali kod koji
je bio ranjiv na mnoštvo poznatih
napada, posebno cross-site scripting
(XSS) i SQL injection. WAF-ovi
su godinama implementirani da bi
adresirali te uobičajene ranjivosti, ali
ne bez problema lažne pozetivnosti i
operativne kompleksnosti. Originalni
open source WAF ModSecurity je
često meta napada zaobilaženja ili
tehnika evazije koje pokušavaju da
osujete opsežne pasivne mehanizme
zasnovane na fiterima koje on koristi
za detektovanje malicioznih zahteva.
Fajervoli sledeće generacije (Nextgen
firewalls - NGFW) iziskuju „apikaciono
svesne” karakteristike i takođe
mogu da zaustave neke injection
napade (XSS, SQLi i druge).
Ali, NGFW se i dalje oslanja na pasivnu
filter detekciju i ne ispituje svaki
HTTP zahtev. Umesto toga, on
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

adi veoma slično IPS-u, uzorkujući
i ispitujući nekoliko prvih bajtova, a
ne ceo payload zahtev. Kao rezultat
toga, napadi zaobilaženja aplikativnog
sloja za NGFW tehnologije su
uobičajeni. Plus, reputacioni fidovi
IP adrese implementirani u NGFW i
druge fajervol tehnologije su se pokazali
neefikasnim protiv botneta i
drugih automatizovanih pretnji.
WAF technologija se poboljšavala
tokom godina, ali je još uvek u velikoj
meri bazirana na onim pasivnim, na
filterima zasnovanim metodama koje
se koriste za detektovanje malicioznih
payloada i proveru saglasnosti protokola
u veb zahtevima. Pored toga, operativna
kompleksnost upravljanja WAF
pravilima je prouzrokovala da mnoge
organizacije ostave neke aplikacije
nezaštićene. U mnogim visoko-profilnim
povredama, poznata ranjivost aplikacija
je bila iskorišćena zbog toga
što targetirana organizacija nije mogla
da zakrpi aplikacioni server ili primeni
WAF politiku dovoljno brzo.
Usložnjavanje ovih izazova, napredak
tehnologija automatizacije
i laka dostupnost botneta za iznajmljivanje
učinili su otkrivanje pretnji
mnogo težim. Tehnologije automatizacije
kao što su headless
brauzeri čine da razlikovanje ljudskih
korisnika i botova bude teško,
čak i uz korišćenje CAPTCHA izazova.
Botneti su izgrađeni na neiscrpnim
zalihama IoT uređaja lakih
za kompromitovanje, kablovskih
modema i brauzera, čineći izvornu
IP adresu skoro beskorisnom za detekciju
i ublažavanje botnet napada.
Automatizovane pretnje zaobilaze tradicionalni WAF i NGFW
Automatizovane pretnje
pokreću današnje napade
Izvor većine napada, bez obzira
na tip, je samopokretan. DDoS napadi,
povrede podataka, skeniranje
ranjivosti, stafing kredencijala, brutalna
sila, uskraćivanje resursa i drugi
tipovi napada su skoro svi automatizovani.
Napadači koriste au-
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

tomatizaciju da pokrenu napade
velikih razmera i istraže ranjivosti
u p r k o s t o m e š t o č e s t o i m a j u m a -
nje finansijskog i ljudskog kapitala
nego organizacije koje targetiraju.
U mnogim slučajevima, ovi automatizovani
napadi ne sadrže maliciozni
teret i vešti su da zaobiđu
odbranu oponašanjem legitimnog
korisničkog saobraćaja.
DDoS napadi aplikacionog sloja
(ili sloja 7) su postali uobičajeniji vektor
napada, jer oni mogu da targetiraju
resursno-intenzivni URL legitimnim
zahtevima i jednostavno
preplavljuju aplikacionu infrastrukturu.
Slično tome, credential stuffing
(automatsko korišćenje kompromitovanih
korisničkih imena i lozinki)
i brute force napadi dizajnirani
za zaobilaženje login autentifikacije
kraftovani su od strane napadača
kao legitimni zahtevi. Ovi login napadi
su često „podli i spori” da ne bi
bili otkriveni kao DoS napad.
Maliciozni automatizovani saobraćaj
i botovi čine 30-40% saobraćaja na
tipičnom sajtu, ali čak 90% ili više
saobraćaja ka targetiranom resursu
u okviru tog istog sajta. Cilj može
biti login stranica, kao u brute forceu
ili credential stuffingu, ili heavy
URL kao u DoS napadu lejera 7. U
resource hoarding napadu napadač
može da targetira stranice za kupovinu
radi poželjnih ulaznica, patika
ili drugih stavki. Scraping napadi
slično targetiraju podatke koji će
biti iskopani radi kasnijeg korišćenja.
Ovi cijani napadi nisu samo teški za
otkrivanje, oni takođe troše neproporcionalnu
količinu infrastrukturnih
resursa.
Alati koji se koriste za automatizaciju
ovih napada uključuju headless
brauzere (na primer Phantom.js i
Selenium), skeniranja ranjivosti (iste
one koje koriste testeri prodora),
skripte komandne linije, ekstenzije
brauzera, pa čak i mašine inficirane
malverom.
Najslabija karika – brauzer
Brauzeri su često najslabija karika
u sigurnosti aplikacija. Napadači
pokušavaju da kompromituju korisnika
putem uobičajenih phishing
napada ugrađenih u emai poruke
ili postove društvenih mreža. Klik
na maliciozne linkove omogućava
napadačima da embeduju malver
u targetiranu mašinu. Ovaj malver
se može koristiti za regrutovanje
zaražene mašine u botnet armiju za
izvršenje jednog od pomenutih napada.
Češće, malver uzima oblik Remote
Access Trojanca (RAT), kilogera ili
neke druge metode skupljanja podataka.
Ove metode dozvoljavaju
napadaču da sakuplja osetljive podatke
kao što su korisnička imena i
lozinke, kontakt liste i druge informacije
sa potencijalnom vrednošću
na crnom tržištu. Zaštita korisnika
od krađe kredencijala je posebno
težak zadatak kada je klijent brauzer
ili mobilna aplikacija. Ovi tipovi klijenata
nude ograničene mogućnosti
za uspostavljanje stanja bezbednosti
endpoint uređaja.
Korisnici često ne znaju da je njihov
uređaj kompromitovan i i dalje
misle da internet servis štiti njihove
osetljive podatke. Iako HTTPS enkripcija
pruža zaštitu podataka u
tranzitu, ona ne štiti podatke kada
oni uđu u endpoint.
Postavljanje bolje kontrole
bezbednosti aplikacija
WAF mora da se razvije u aktivnu
bezbednosnu kontrolu, sposobnu da
ispita klijent endpoint i dinamično
ojačava stanje bezbednosti aplikacije.
Dobra vest je da F5 Advanced
WAF koristi kontramere za otkrivanje
i zaustavljanje razvoja pretnji
na aplikativnom sloju. Na visokom
nivou, Advanced WAF integriše bihejvioralnu
analizu i dinamički code
injection kao dva glavna mehanizma
upotrebljiva za potpuniju procenu
pretnje povezane sa bilo kojom klijentskom
sesijom.
Napredni WAF otkriva botove izvan serverskih agenata ili
namenskih uređaja
Profilisanjem osnovne linije normalnog
ponašanja aplikacionog saobraćaja,
obrasci nepravinog saobraćaja
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Not to be distributed without p
postaju lakši za uočavanje. Kao što je
auzomatizacija povećala sposobnosti
napadača, ove tehnologije mogu
da razlikuju normalni od neobičnog
saobraćaja na način na koji inženjer
bezbednosti nikada nije mogao. F5
Advanced WAF koristi naprednu
analitiku i mašinsko učenje za generisanje
dinamičkih potpisa koji
blokiraju maliciozni saobraćaj – bez
intervencije administratora.
Koristeći ubacivanja JavaScripta za
procenu da li je klijent brauzer sa
čovekom kao korisnikom, Advanced
WAF utvrđuje otisak klijenta i
omogućava lakše otkrivanje botova i
drugih automatizovanih alata. Sa klijentskim
otiscima, napadač se može
pratiti i izvan IP adrese. Proaktivna
odbrana Advanced WAF-a od botova
odbacuje svaju klijentsku sesiju,
otkrivajući prirodu klijenta, kao
i razlikujući prijateljske botove od
onih malicioznih. Izazovi su transparentni
za korisnika, redukujući
ili eliminišući uticaj na korisničko
iskustvo (user experience - UX) povezano
sa CAPTCHA izazovima.
Kôd se takođe može ubaciti u
dinamičko enkriptovanje korisnikovih
kucanja na tastere, štiteći korisnika
od njegovog vlastitog uređaja
zaraženog malverom. DataSafe
tehnologija kompanije F5 implementira
ovu zaštitu za polja korisničkog
imena i lozinke, sprečavajući krađu
kredencijala. Ova zaštita je od vitalnog
značaja jer, prema istraživanju
F5 Laboratorija, cilj 86% povreda podataka
je identitet ili aplikacija.
Pošto API može biti težak za
obezbeđivanje od automatizovanih
napada, mobilni API-ji sve više postaju
meta. Uz jedinu funkcionalnost
mobilne aplikacije umesto brauzera,
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

ermission.
programerima mobilnih aplikacija
se nameće izazov da implementiraju
robustnije bezbednosne kontrole.
Novi F5 Anti-Bot Mobile SDK
omogućava organizacijama da brzo
integrišu napredne bezbednosne
mogućnosti u svoje postojeće mobine
aplikacije sa samo nekoliko
klikova mišem.
Dobiti od fokusiranja na
automatizovane pretnje
Prebacivanjem fokusa na automatizovane
pretnje i korišćenjem
aktivnijih bezbednosnih kontramera
organizacije mogu da ostvare
značajne benefite u odnosu
na tradicionalne WAFpristupe,
uključujući:
mobilne aplikacije kao svoje klijente,
tako da postaje lakše primeniti generalnu
WAF politiku za većinu (idealno
sve) veb aplikacije. Veb aplikacija van
WAF politike ili aktivnog pečovanja
postaje stvar prošlosti.
Smanjen rizik
Eliminisanje automatskog skeniranja
iz arsenala napadača povećava napore
koji su im potrebni da pronađu
najnoviju ranjivost u aplikacionoj infrastrukturi.
Rizik da nepečovani server
bude iskorišćen nultog dana dramatično
je smanjen.
Bolje korišćenje resursa
Sa smanjenjem saobraćaja do 40%,
operativni troškovi aplikacijskih servera
su smanjeni, posebno u okruženjima
diti smanjenje opterećenja, što dovodi
do poboljšanja korisničkog
iskustva. Smanjenje osnovnog opterećenja
takođe znači da su veb aplikacije
manje podložne DDoS napadima
na aplikacijskom sloju.
Metode koje su ovde kratko opisane
su nacrt za razmišljanje o sigurnosti
veb aplikacija na nov način.
To predstavlja kako F5 vidi razvoj
pejzaža pretnji. Korišćenjem aktivnijeg
pristupa bezbednosti putem
korišćenja alata kao što je Advanced
WAF, stručnjaci za bezbednost mogu
da uvedu efikasnije kontrole i obezbede
više aplikacija. F5 je pionir u
uvođenju Advanced WAF prostora
uključivanjem sveobuhvatne bot
mitigacije za veb i mobilne aplikacije,
zaštite kredencijala u brauzeru
Operativna poboljšanja
Sve veb aplikacije dele brauzere i
javnog clouda. Performanse aplikacionog
servera takođe mogu unapre-
i automatskih analiza ponašanja korišćenjem
mašinskog učenja. Io
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0
Integrisanje
F5 Anti-Bot Mobile SDK-a
sa bilo kojom
mobilnom aplikacijom

Mobilna integraciona platforma bez koda kompanije Appdome omogućava implementaciju
F5 Anti-Bot Mobile SDK-a za nekoliko minuta, kako bi se brzo zaštitile mobilne aplikacije. I
programeri i oni koji to nisu mogu da implementiraju punu funkcionalnost F5 Anti-Bot Mobile
SDK-a koristeći jednostavan korisnički interfejs „klik za implementaciju”.
Appdome za F5 Anti-Bot Mobile SDK
Appdome je brža, jednostavnija
i efikasnija alternativa
manuelnom kodiranju
radi dodavanja novih mogućnosti apli-
kacijama. Zaštitite mobinu aplikaciju od
botova i automatskih napada u tri koraka:
1. postavite app binary na Appdome
2. izaberite „F5 Anti-Bot”
3. kliknite na dugme Fuse My App
Novi app binary sa svim funkcionalnostima
F5 Anti-Bot Mobile
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

SDK-a se generiše za nekoliko minuta.
Jednostavno potpišite novu aplikaciju
i implementirajte je koristeći
postojeće radne procese.
Ključni benefiti od
Appdome i
F5 Anti-Bot Mobile SDK-a
Zaštitite ono što je važno
F5 obezbeđuje najvrednije resurse
organizacije: aplikacije i osetljive podatke.
Zaštita aplikacija kompanije
F5 obezbeđuje veb aplikacije od
botova, automatskih napada, veb
skrejpera i eksploita. Integracija sa
Appdomeom proširuje zaštitu na
mobine aplikacije kroz stavljanje
na belu listu, analizu ponašanja, sigurnu
validaciju kukija i napredno
ojačavanje aplikacija.
Brzo dostavljanje detaljne
detekcije mobilnih botova
Appdome za F5 Anti-Bot Mobile
SDK osposobljava odeljenja za mobilnu
bezbednost i e-trgovinu za implementiranje
rešenja od ključnog
značaja bez opterećivanja oskudnih
mobinih razvojnih resursa. Budući
da je Appdome jednostavan za
korišćenje i ne uključuje izvorni kod,
preduzeća mogu brzo pratiti svoje
inicijative za zaštitu od botova tako
što odmah implementiraju F5 Anti-
Bot Mobile SDK, omogućavajući rapidnu
primenu naprednih rešenja za
mobilnu bezbednost bez složenog
procesa razvoja ili instalacije.
Pojednostavljivanje POC-ova
Appdome omogućava preduzećima
da odmah validiraju funkcionalnost
i izvuku vrednost iz Anti-Bot
Mobile SDK-a preko samouslužnih
Proof of Concepta (Proof of Concepts
- POCs) na zahtev. Korisnici
mogu da pojednostave svoj evaluacioni
proces i sprovedu POC-ove
bez iscrpljivanja resursa ili instaliranja
bilo kakvog hardvera ili softvera.
Sa Appdomeom svi POC-ovi su
trenutni.
Konzistentno iskustvo na
svim platformama
Appdom je za sve platforme i nezavisan
od sistema. Bot zaštita se
može dodati iOS i Android aplikacijama
bez dodatnog napora i
sa konzistentnim iskustvom na svim
platformama. On radi sa bilo kojom
aplikacijom, kreiranom u bilo
kom frameworku,bez modifikacija
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

ili pluginova. Jednostavno postavite,
spojite i primenite.
Multi-servisne implementacije
Na Appdomeu, preduzeća mogu da
implementiraju više servisa ili SDK-ova
istovremeno u istu aplikaciju. To omogućava
korisnicima da implementiraju
slojevitu odbranu koja pokriva sveobuhvatan
niz vektora mobilnih napada.
Na primer, dodajte F5 Anti-Bot
Mobile SDK, Appdomeov Data at Rest
Encryption i bilo koji EMM SDK bilo
kojoj aplikaciji postižući sveobuhvatno
rešenje za mobinu sigurnost za nekoliko
minuta.
Bezbednost bez gnjavaže
Proces fuzije
Appdome platforma omogućava
AppFusion proces: bolji i brži način za dodavanje servisa
mobilnim aplikacijama
preduzećima, developerima i onima
koji nisu programeri da spoje
nove mogućnosti i potpune
SDK-ove sa postojećim aplikacijama
preduzeća i nezavisnih softverskih
vendora, koristeći samo jedan
app binary. Njegova platforma
zasnovana na cloudu je bez koda i
na zahtev, omogućavajući da svako
doda F5 Anti-Bot Mobile SDK bilo
kojoj mobilnoj aplikaciji za nekoliko
minuta. Io
Da biste naučili više o Appdome
za F5 Anti-Bot Mobile SDK, posetite
appdome.com ili otvorite besplatan
Appdome nalog i započnite fuziju.
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Danijela Radinković
External Relations Leader
IBM South East Europe
Više od polovine organizacija
ne testira svoje
planove reakcija
u slučaju
informacionih
bezbednosnih incidenata
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

IBM Security donosi zanimljive rezultate iz nove studije o informaciono otpornim organizacijama
Većina organizacija još
uvek nije spremna da na
odgovarajući način reaguje
na informacione bezbednosne incidente,
pri čemu 77% ispitanika tvrdi
da u kompaniji nemaju dosledno primenjen
plan reakcija u slučaju ovih
incidenata, navodi Studija o informaciono
otpornim organizacijama
iz 2019. koju je sproveo Ponemon
Institute u ime korporacije IBM.
Iako studije pokazuju da kompanije
koje mogu brzo i efikasno da reaguju
i zaustave napad u roku od
30 dana štede u proseku preko milion
USD ukupnog troška usled
ugrožavanja podataka, nedostatak
odgovarajućeg planiranja reakcija u
slučaju incidenata ostaje konstantan
tokom protekle četiri godine.
Više od polovine anketiranih organizacija
(54%) sa spremnim planom
ne testira redovno planove,
zbog čega mogu da ostanu slabije
pripremljene za efikasno upravljanje
složenim procesima i koordinaciju
neposrednih reakcija neophodnih
odmah nakon napada.
Poteškoće sa kojima se timovi za
računarsku bezbednost suočavaju
pri primeni plana reakcija u slučaju
incidenata utiču i na usaglašenost
kompanija sa Opštom uredbom o
zaštiti podataka (GDPR). Gotovo polovina
ispitanika (46%) kaže da njihove
organizacije tek treba da o-
stvare punu usaglašenost sa uredbom
GDPR iako će uskoro biti godinu
dana od donošenja ovog
zakona.
„Neuspešno planiranje je plan za
neuspeh kada je reč o reakcijama
na informacione bezbednosne incidente.
Potrebno je redovno sprovoditi
stres-testove ovih planova, a
neophodna je i puna podrška upravnog
odbora u pogledu investicija u
potrebne ljude, procese i tehnologije
kako bi ovakav program mogao da
se održava“, rekla je Nataša Sekulić,
direktorka prodaje u kancelariji
korporacije IBM u Srbiji. „Kada se
odgovarajuće planiranje kombinuje
sa investicijama u automatizaciju,
vidimo kompanije koje mogu da
uštede ogromne količine novca tokom
incidenta. Mnoge organizacije
u Jugoistočnoj Evropi obratile su se
bezbednosnom sektoru korporacije
IBM pri suočavanju sa takvim izazovima
do kojih dolazi u areni informacione
bezbednosti.“
Kao što je IBM nedavno objavio
u svom blogu, jedna od vodećih
svetskih end-to-end kompanija za
igre sa sedištem u Srbiji, IGT, primenila
je opcije softvera za bezbednost
aplikacija IBM®Security AppScan®
zasnovane na mašinskom učenju i
veštačkoj inteligenciji i sada može
da isključi stotine „lažno pozitivnih“
bezbednosnih problema
i da se umesto toga fokusira na
nekolicinu specifičnih delova koda
koji su ispravljeni, što programerima
omogućava da ispunjavaju svoje
ciljeve uz ublažavanje bezbednosnih
rizika u ovoj popularnoj industriji lutrije
i igara.
U istom blogu možemo pročitati
da su dve regionalne kompanije
– Telekom Slovenije i BH Telecom –
izabrale platformu IBM QRadar kao
osnovni deo svojih centara za bezbednosne
aktivnosti. Cilj je bio izabrati
platformu za upravljanje bezbednosnim
informacijama i događajima
(SIEM – Security Information and
Event Management) koja će ne samo
učiniti njihove organizacije bezbednijim,
već će im pružiti i mogućnost
da postanu dobavljači bezbednosnih
usluga na tržištu. Oni su izabrali
platformu za bezbednosnu inteligenciju
i analitiku koja je već 10 godina u
nizu lider u Gartnerovom čarobnom
kvadrantu.
U nastavku su navedeni drugi zaključci
studije...
Automatizacija se tek razvija
Ovogodišnja studija je prvi put merila
uticaj automatizacije na računarsku
otpornost. U kontekstu ovog istraživanja,
automatizacija se odnosi na
omogućavanje bezbednosnih tehnologija
koje nadograđuju ili zamenjuju
ljudsku intervenciju u identifikaciji
i zaustavljanju računarskih zloupotreba
i napada. Ove tehnologije
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

se oslanjaju na veštačku inteligenciju,
mašinsko učenje, analitiku i
usaglašavanje.
Na pitanje da li njihova organizacija
koristi automatizaciju, samo
23% ispitanika je reklo da je u velikoj
meri koriste, dok je 77% navelo
da njihove organizacije koriste automatizaciju
samo umereno, malo ili
da je uopšte ne koriste. Organizacije
u kojima se automatizacija koristi u
velikoj meri daju višu ocenu svoje
sposobnosti da spreče informacioni
napad (69% prema 53%), otkriju
ga (76% prema 53%), reaguju na
njega (68% prema 53%) i zaustave
ga (74% prema 49%) u odnosu na
opšti uzorak ispitanika.
Prema Studiji o trošku usled ugrožavanja
podataka iz 2018, odsustvo
upotrebe automatizacije predstavlja
propuštenu priliku da se ojača
računarska otpornost, budući da su
organizacije koje su u potpunosti
primenile bezbednosnu automatizaciju
uštedele 1,5 miliona USD
ukupnog troška usled ugrožavanja
podataka, za razliku od organizacija
koje nisu koristile automatizaciju,
a imale su mnogo veći ukupan
trošak usled ugrožavanja podataka.
Nedostatak veština još
uvek utiče na računarsku
otpornost
Izgleda da nedostatak veština na
polju računarske bezbednosti dodatno
umanjuje računarsku otpornost,
jer su organizacije navele da je
manjak osoblja ometao njihovu sposobnost
da na odgovarajući način
upravljaju resursima i potrebama.
Učesnici ankete tvrde da im nedostaje
potreban broj zaposlenih da bi
na odgovarajući način upravljali planovima
reakcija u slučaju incidenata,
kao i da bi ih testirali, i suočavaju
se sa problemom 10-20 nepopunjenih
mesta u timovima za informacionu
bezbednost. U stvari, samo
30% ispitanika navelo je da imaju
dovoljno zaposlenih u oblasti informacione
bezbednosti da bi mogli
da ostvare visok nivo računarske otpornosti.
Pored toga, 75% ispitanika
ocenjuje poteškoće u zapošljavanju
i zadržavanju obučenog osoblja u
oblasti informacione bezbednosti
kao umereno velike do velike.
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Uz izazov u vezi sa veštinama, gotovo
polovina ispitanika (48%) rekla
je da njihova organizacija primenjuje
previše zasebnih bezbednosnih
alaki, što na kraju povećava
operativnu složenost i smanjuje
vidljivost u okviru opšte bezbednosne
otpornosti.
Privatnost je sve veći
prioritet
Organizacije konačno uviđaju da
saradnja između timova za privatnost
i računarsku bezbednost može
da poboljša računarsku otpornost, pri
čemu 62% navodi da je usklađivanje
tih timova od suštinskog značaja za
postizanje otpornosti. Većina ispitanika
smatra da je uloga privatnosti
sve važnija, posebno sa pojavom
lovao je kao pokretački faktor koji je
mnogim organizacijama pomogao
da postanu efikasnije i da povećaju
svoju kompetitivnu prednost“, rekla
je Kristina Kabela, službenica
za zaštitu podataka u korporaciji
IBM. „Dovodeći svoje podatke u
red, kompanije zapravo postavljaju
temelje za veštačku inteligenciju,
olakšavajući veoma brzu analizu
podataka i generisanje novih uvida
koji bi mogli da transformišu važne
oblasti, kao što su zdravstvo, obrazovanje,
finansije i zaštita životne
sredine.“
Međutim, većina kompanija širom
sveta još uvek deluje nesigurno
u vezi sa tim da li ispunjavaju
zahteve za usaglašenost sa uredbom
GDPR. Određeni sektori su uredbi
GDPR poklonili mnogo pažnje,
novih odredbi, kao što je GDPR, a pri
donošenju odluka o IT kupovinama
daju zaštiti podataka visok prioritet.
U nedavnoj anketi poslovnih lidera
korporacije IBM širom sveta, stav je
bio da je GDPR globalno imao pozitivan
uticaj na poslovanje i društvo,
jer je doprineo podizanju standarda,
obezbedio veću kontrolu privatnosti
i postavio temelje za digitalnu transformaciju.
„Iako je GDPR bio veliki izazov, de-
kao što su finansije, maloprodaja,
osiguranje i državni sektor. Ljudski
resursi, marketing i prodaja bili su
odeljenja koje je GDPR u najvećoj
meri transformisao, a najveći napredak
je ostvaren u oblastima u kojima
su dostupna spremna rešenja,
kao što su bezbednost i šifrovanje
podataka. Pokazalo se da složenije
oblasti, kao što je upravljanje podacima,
pronalaženje ličnih podataka
i odgovaranje na zahteve za pristup
predmetu i zahteve za brisanje,
nose sa sobom veći izazov.
U proteklih 18 meseci, IBM je pomogao
stotinama organizacija širom
sveta zahvaljujući svojim programima
za usaglašenost sa uredbom
GDPR, što je sa druge strane podstaklo
inovacije. Na primer, u Holandiji,
Rabobank sarađuje sa korporacijom
IBM na upotrebi „kriptografskih
pseudonima“ radi zaštite ličnih
podataka klijenata i usaglašavanja
sa odredbom GDPR.
IBM se takođe udružio sa kompanijom
MasterCard radi osnivanja
jednog od prvih „trustova za podatke“
na svetu koji se zove Trûata.
Trûata pomaže kompanijama da ostvare
pun potencijal podataka štiteći
privatnost klijenata i umanjujući
rizike povezane sa odredbama o
privatnosti, kao što je GDPR. Zasnovano
na principu ugrađene privatnosti,
ovo rešenje nezavisno anonimizuje
i analizira podatke klijenta
pri čemu poštuje i ličnu privatnost.
Io
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Ivan Mar ko vić,
CEO i osni vač kon sul tant ske fir me
iCon sult
Not to be distributed without permission.
HR :: Go ing Di gi tal
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Da li je digitalizacija potreba, moda, neminovnost ili opasnost, i kako iskoristiti digitalizaciju a ne
ugro­zi­ti ono što je sva­koj kom­pa­ni­ji naj­va­žni­je? Ka­ko bi­smo od­go­vo­ri­li na ovo pi­ta­nje, pr­vo mo­ramo
raz­u­me­ti da upra­vlja­nje ljud­skim re­sur­si­ma i HR slu­žba ni­su je­dan ho­mo­gen si­stem; da je to
funk­ci­ja ko­ja se sa­sto­ji iz raz­li­či­tih ulo­ga i ima ci­lje­ve ko­ji su po­ne­kad stra­teš­ki, a ne­ka­da vr­lo opera­tiv­ni.
Za­to će­mo kroz tekst raz­lo­ži­ti funk­ci­ju na raz­li­či­te ulo­ge i po­gle­da­ti ka­ko se di­gi­ta­li­za­ci­ja
mo­že pri­me­nji­va­ti u sva­koj od njih.
Haj de da poč ne mo od pr ve.
HR ad mi ni stra ci ja
To su uglav nom one (do sad ne)
prav ne stva ri: ugo vo ri o ra du, bo lo vanja,
ob ra ču ni pla te dok je ne ko na godiš
njem od mo ru, pre ko vre me ni sa ti i
osta le stva ri ko ji ma se uglav nom bave
prav ni ci i eko no mi sti. Sa sta no viš ta
kom pa ni je, ov de ret ko ko vi di po tre bu
za di gi ta li za ci jom. Me đu tim, di gi ta li zaci
ja je ov de i vi še ne go mo gu ća.
Za mi sli te fir mu u ko joj za po sle ni, ili
nje gov ru ko vo di lac, sam uno si po dat
ke ve za ne za svo je od su stvo, elektron
ski pot pi su je aneks ugo vo ra i gde
se kom ple tan ob ra čun oba vlja au tomat
ski na osno vu una pred za da tih
pra vi la, ka drov ska evi den ci ja je potpu
no elek tron ska, sva ki ugo vor i odobre
nje su do stup ni kli kom, a po sao
prav ni ka ili eko no mi ste ni je da se bavi
pa pi ro lo gi jom, za vo đe njem, ar hi vira
njem i hef ta njem, već da či ta i tu mači
za kon, de fi ni še pra vi la i pa ra me tre
soft ve ra, ko mu ni ci ra sa IT-jem i, narav
no, ima vi še vre me na za či ta nje privred
nog pre gle da. U sva kom slu ča ju,
vi še ne će mo ra ti da pre tu ra po do kumen
ta ci ji. Na rav no, ovo ne mo ra te da
za miš lja te, jer se ova kvi si ste mi već
ko ri ste u ve li kom bro ju fir mi, ali veruj
te – ovo je sa mo po če tak.
Regrutacija i selekcija
Di gi tal ni HR de fi ni tiv no ni je kada
fir ma ču va CV-je ve sa pret hod nih
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

kon kur sa na clo u du. To je vi še skla diš
te nje po da ta ka na jed nom me stu.
Di gi ta li za ci ja u re gru ta ci ji pod ra zume
va au to mat sku pre tra gu do stupnih
ba za po da ta ka, in ter ne ta, kon taka
ta i kon ti nu i ra no pri ku plja nje infor
ma ci ja iz raz li či tih iz vo ra fir me i
pod si ste ma. Cilj je kva li tet na po drš ka
slu žbe ljud skih re sur sa dru gim de lovi
ma or ga ni za ci je u vi du pre zen to vanja
po ten ci jal nih kan di da ta za od ređe
ni po sao, ali i pre dik ci je ko ja rad na
me sta i u kom tre nut ku mo gu po sta ti
upra žnje na, po seb no ako su ve za na
za kri tič ne pro ce se.
Ukrat ko, za mi sli te ne ki pro gram
ko me po sta vi te pi ta nje da vam
pred lo ži po ten ci jal ne kan di da te za
od re đe ni tip po sla, a on vam da deset
re zul ta ta od ko jih se dam ima ju
smi sla. I ka že vam ko je pri o ri tet, zasno
va no na va žno sti pro ce sa u ko je je
uklju čen i ključ nim kom pe ten ci ja ma.
Uo sta lom, ne mo ra te ni to da za miš
lja te – i to već po sto ji.
U ovom smi slu – di gi ta li za ci ja je
ap so lut no mo gu ća.
Što se ti če se lek ci je, tu po sto je dva
slu ča ja. Di gi ta li za ci ja u se lek ci ji kandi
da ta za spe ci fič na rad na me sta nije
pre te ra no efi ka sna. Ako ima te pet
kan di da ta, uvek će bi ti br že da ne ko
stru čan oba vi pro ces se lek ci je, a digi
ta li za ci ja mu u tom slu ča ju mo že
po mo ći da vr lo ma lo ubr za taj proces.
Ali za to ka da ima te 1.200 pri javlje
nih i tre ba da od njih iza be re te
35 lju di za od re đe no rad no me sto,
e tu je au to ma ti za ci ja/di gi ta li za ci ja
neo p hod na.
Za mi sli te da ceo pro ces za vr ši te za
dve ne de lje i da ste na kra ju za i sta odabra
li 35 naj bo ljih (OK, 33 naj bo lja, ovo
dvo je su se pro vu kli). I ovo već po sto ji!
Tre ning i raz voj
Ovo je jed na baš ve li ka funk ci ja,
za to što ima te raz li či te vr ste tre ninga.
Haj de da kre ne mo od uvo đe nja
no vo za po sle nog u po sao – tzv. onbo
ar ding pro ces.
U sva kom slu ča ju ima te li stu aktiv
no sti ko je no vo za po sle ni mo ra da
za vr ši. Sa mo ge ne ri sa nje li ste može
da bu de au to ma ti zo va no, in forma
ci je o za vr šet ku ak tiv no sti mo gu
da bu du au to ma ti zo va ne, eva lu a cija
ta ko đe. Čak i po sta vlja nje u ak tivan
sta tus za po sle nog. Sve se ovo
da di gi ta li zo va ti. Ali, ima neš to što
ne mo že. Tre ba ne ko da ga do če ka,
da mu se na sme je, da mu pru ži podrš
ku, do da ka fu i uve ri ga da, ako
ne ka da bu de imao pro blem, mo že
da mu se obra ti. E, taj deo ne moj te
da di gi ta li zu je te.
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Dru gi deo su ak tiv no sti ve za ne za
tre ning, veš ti ne i zna nja za po sle nih.
Ov de di gi ta li za ci ja šte di bu kval no
70% nov ca. I još vi še vre me na! U čemu
je po en ta? Ume sto da za po sleni
idu na obu ke za ko je im ni je jasno
da li i zaš to su im po treb ne, vodi
se evi den ci ja o zna nji ma za po slenog
i veš ti na ma ko je su po treb ne za
oba vlja nje po sla. Ako iz me đu ta dva
po sto ji raz li ka ko ju je mo gu će ko rigo
va ti obu kom, voilá – ima te di gi talnog
tre ning me na dže ra!
A je l’ zna te šta je još bo lje? Ni je
pri stra stan, to tal no je ne pot ku pljiv i
da je ne po gre ši vu po drš ku HR slu žbi.
Tre ći deo tre nin ga je edu ka ci ja koja
se oba vlja si stem ski za sve za posle
ne ko ji ra de na od re đe nom radnom
me stu. Re ci mo da je doš lo do
pro me ne ne ke pro ce du re ili stan darda
o ko ji ma tre ba oba ve sti ti za posle
ne. Ako je pro me nom ob u hva ćen
ve li ki broj za po sle nih, sni mi ti vi deo i
po sla ti link zvu či kao su per ide ja, ali
je vr lo ne e fi ka sna za sve što je bit
no. U ovom slu ča ju, bo lje je is ko risti
ti soft ve re za uče nje ko ji će po stepe
no pro ve sti sva kog za po sle nog, a
HR slu žba će na kra ju ima ti pre ci zan
pri kaz o ukup nom zna nju.
Od no si sa za po sle ni ma
Raz li či te fir me vr lo raz li či to gle daju
na ovu tač ku, pa ne bih da ula zim
u de ta lje. Ali ukrat ko, ov de di gi ta liza
ci ja tre ba da po mog ne i da uka že
za po sle ni ma u HR slu žbi na kog zapo
sle nog tre ba obra ti ti pa žnju, gde
mo že do ći do pro ble ma i da li posto
je iz ve sne opa sno sti. Ali sam kontakt,
bri ga o za po sle nom – to ni je
neš to što di gi ta li zu je te.
Digitalizacija performance
managementa
Em pi rij ski po da ci ka žu sle de će,
ako uve de te me re nje i upra vlja nje
učin kom ko je se ra di na pa pi ru, pobolj
ša nje će bi ti od -15 do +15 %.
Uko li ko di gi ta li zu je te sa mo uno šenje
po da ta ka, re zul ta ti će bi ti bo lji,
od -5 do +30%. Ali uko li ko di gi tali
zu je te ob ra du po da ta ka, in ve sti cija
će se vra ti ti se dam do de set pu ta.
I to sa mo to kom pr ve go di ne. Među
tim, to je tek pr vi ko rak u di gi tali
za ci ji. Ako na pra vi te do bre de skriptiv
ne i mo de le op ti mi za ci je, re zulta
ti će bi ti ne u po re di vo bo lji i ne će
se ogle da ti sa mo u po vrat ku in vesti
ci je, već će omo gu ći ti i do no šenje
stra teš kih od lu ka za ko je ni ste ni
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

pret po sta vlja li da su mo gu će. Ako
je neš to pra vi bu si ness sup port, onda
je to di­gi­tal­ni per­for­man­ce ma­nage
ment. Ozbilj no, ov de za ve ći nu firmi
le ži ube dlji vo naj ve ća fi nan sij ska i
or ga ni za ci o na ko rist od di gi ta li za cije.
De lom i za to što se ov de vi de sve
ko ri sti do bre HR ana li ti ke.
Di gi tal na HR ana li ti ka
Svi že le HR ana li ti ku, ali ret ko ko
zna šta od nje tre ba da oče ku je. Nije
čak ni do po sta vlja nja oče ki va nja,
već što ni lju di iz HR-a, ni ti nji ho vi
še fo vi, če sto ne zna ju šta se mo že i
ko li ko su ne ke stva ri jed no stav ne za
im ple men ta ci ju. Dru go je i pi ta nje
raz u me va nja bi zni sa od stra ne lju di
iz ljud skih re sur sa, nji ho vog uklju čiva
nja u do no še nje od lu ka i vi zi je kako
HR slu žba tre ba da da je po drš ku
po slo va nju i raz vo ju.
U da naš nje vre me, HR ana li ti ka se
ne svo di vi še na iz no še nje po da ta ka,
već na nji ho vo tu ma če nje i pre zento
va nje ka ko bi bi li po drš ka bi zni su.
HR mo ra da omo gu ći ostva ri va nje
bi znis stra te gi je i da sa jed ne strane
po mog ne da se ci lje vi na naj višem
ni vou ar ti ku li šu, a sa dru ge da
usme ri za po sle ne ka ostva ri va nju tih
ci lje va. Kad se ka že usme ri, mi sli se
i or ga ni za ci o no i na ni vou po je dinač
nog za po sle nog. Ov de HR anali
ti ka pra vi naj ve ću raz li ku, jer snab
de va ru ko vo di o ce raz li či tog ni voa
in for ma ci ja ma, tu ma če nji ma i iz rađu
je de skrip tiv ne i pre dik tiv ne mode
le na osno vu ko jih se do no se važne
od lu ke.
HR ana li ti ka je pro že ta kroz celu
di gi ta li za ci ju. Ia ko je naj vi še ima
u me re nju i upra vlja nju per for mansi,
ona se u zna čaj noj me ri mo že naći
i u in ter noj i eks ter noj se lek ci ji, raz
vo ju za po sle nih, si ste mu mo ti va ci je
i od re đe nim kre ta nji ma rad ne sna ge,
pa čak i od re đe nim eks ter nim po kaza
te lji ma.
I de fi ni tiv no, po red per for man ce
ma na ge men ta, ula ga nje u di gi ta li zaci
ju HR ana li ti ke ima naj kra će vre me
vra ća nja in ve sti ci je i zna čaj no po maže
raz vo ju fir me i is pu nja va nju ci ljeva.
I ne ra di se sa mo o pro fi tu, već o
ce lo kup nom po slo va nju i spo sob nosti
fir me da se no si sa raz li či tim okolno
sti ma po slo va nja i pret nja ma. A to
je če sto ne pro ce nji vo.
Ov de mo ram da na gla sim da je
di gi ta li za ci ja HR ana li ti ke ve o ma
stra teš ki pro ces i da je za nje go vo
ostva ri va nje po treb na vi zi ja, ali i podrš
ka sa naj vi ših ni voa or ga ni za cije.
Da bi bi la ostva re na, po treb no je
da di rek tor HR-a (ka ko god se po zici
ja zva la) raz u me po slov ni mo del,
okru že nje i ci lje ve, bu de uklju čen
u do no še nje od lu ka i do bi je po drš
ku kroz do de lji va nje do volj nih inter
nih i eks ter nih IT re sur sa. I da će
mo ra ti če sto, vr lo če sto, da ko muni
ci ra sa lju di ma iz IT-a. Ta ko je, šta
da se ra di.
Not to be distributed without permission.
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Kom pen za ci ja i be ne fi ti
Dve tre ći ne pi ta nja ko je do bi ja mo
od fir mi, ve za no za mo ti va ci ju i bene
fi ci je za po sle nih, ti ču se to ga šta
će bi ti do bar mo ti va tor, ka ko ne kog
na gra di ti, da li ga ka zni ti i slič no. Opšti
od go vor na to pi ta nje ne po sto ji, ali
za to po sto je bi hej vi o ral ne ana li ze i
lju di ko ji se pro fe si o nal no ba ve anali
zom po na ša nja.
Ka da or ga ni za ci ja pra ti rad i pona
ša nje svo jih za po sle nih na po slu,
soft ver mo že da pred vi di i pred loži
ak ci je ko je će da ti do bar re zul tat.
Iskre no, ne sma tram da tre ba sluša
ti soft ver što se ti če ak ci je, ali treba
obra ti ti pa žnju na one za po sle ne
na ko je soft ver uka že. Ova kve ana lize
umno go me po ma žu da se pre cizno
od re di ka kvi mo de li za ra da, moti
va ci je i na gra đi va nja su naj bo lji za
od re đe nu gru pu, kao i ko ji be ne fiti
funk ci o ni šu, a ko ji su bes po treb ni.
Kao i u pret hod nom slu ča ju, di gi tali
za ci ja slu ži kao po drš ka, ali od luke
će na kra ju do ne ti čo vek. I opet,
što je bo lja po drš ka i tu ma če nje koje
pru ža HR ana li ti ka, re zul ta ti će biti
bo lji.
Ne­ko ko će sa­slu­ša­ti
za po sle nog
Tu ne ma di gi ta li za ci je, čak ni u to me
da se sa sta nak za ka zu je pre ko apli kaci
je. Tu tre ba bi ti old skul. Io
Da bi ste sa zna li vi še o iMa na ge servi
su po gle daj te vi deo na https://www.
you tu be.co m/watch?v=kGb5V9_
BvHA ili po se ti te sajt https://www.
ima na ge.ch/
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Mi­le­na Mi­li­će­vić, konsultantkinja
za digitalnu transformaciju
i osnivač INAT centra
Kreiranje budućnosti
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Na ko ji na čin je va še po slo va nje dru ga či je sa da u od no su na pe riod pre pet go di na? Za hva lju ju ći
ko jim no vim teh no lo gi ja ma i ka na li ma ko mu ni ka ci je sa da mo že te bo lje da raz u me te svo je ko risni
ke i kup ce ne go pre jed ne ili dve de ce ni je? Da li su ne ki star ta pi ili bi zni si iz dru gih in du stri ja
po sta li va ša kon ku ren ci ja? Ka ko pri la go đa va te svoj po slov ni mo del di gi tal nom druš tvu i no vim
na vi ka ma ku pa ca? U ko joj me ri va ša kom pa ni ja do bi ja po ja ča nje u no vim za po sle ni ma – Mi le nijal
ci ma i Ge ne ra ci ji Z (ge ne ra ci ja ma od ra slim na di gi ta lu)? Sa gla si će te se da se ovim pi ta nji ma ne
ba vi te sva ko dnev no, jer ste po sve će ni to me da re ši te ope ra tiv ne iza zo ve, ne pred vi đe ne si tu a ci je i
te ku će oba ve ze ta ko da po sao i pro fit mo gu da ra stu, a va ši lju di bu du mo ti vi sa ni i efi ka sni. Ipak,
sva ova pi ta nja je su uvod u raz u me va nje di gi tal ne tran sfor ma ci je, neo p hod nog ala ta u po slov noj
prak si, jer su su o ča va nje sa ne iz ve snoš ću i rad u slo že nom am bi jen tu po sta li no vi stan dard.
U
sve­tu gde je iz tri­li­o­na dostup­nih
po­da­ta­ka ključ­no
oda­bra­ti one od znača­ja
za vaš bi­znis i gde br­zo­ra­stući
star­ta­pi sa ino­va­tiv­nim po­slov­nim
mo­de­li­ma na­ru­ša­va­ju vi­še­de­ce­nij­sku
sta­bil­nost kor­po­ra­ci­ja, Ha­mle­to­va
opa­ska „bi­ti spre­man, to je sve!” po­staje
pri­ma­ran prin­cip i za tre­nut­ni op­stanak
kom­pa­ni­ja i za li­der­stvo 21. ve­ka.
U iz­ra­zu di gi tal na tran sfor ma ci ja,
neo­p­hod­no je da se usred­sre­di­mo
na tran sfor ma ci ju (na še or ga ni zaci
je i po slo va nja) – upra­vlja­nje pro­
me­na­ma, ino­vi­ra­nje po­slov­nog mode­la,
raz­u­me­va­nje po­tre­ba ko­ri­sni­ka,
da bi­smo se na­kon to­ga ba­vi­li di gital
nim, tj. oda­bra­li di­gi­tal­ne teh­nolo­gi­je
uz ko­je će­mo ostva­ri­ti po­slov­ne
ci­lje­ve i efek­tiv­no ih in­te­gri­sa­li u
sve seg­men­te bi­zni­sa.
„Ako že li mo da stva ri osta nu ka kve je su, te stva ri će mo ra ti
da se pro me ne.”
Đu­ze­pe To­ma­si di Lam­pe­du­za u ro­ma­nu „Le­o­pard“
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Kom­pa­ni­je su u raz­li­či­tim fa­za­ma usva­ja­nja di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je. Na­rav­no, po­sto­ji i raz­li­ka u sprem­no­sti
da se upu­ste u taj po­du­hvat: ne­ki­ma pri­ti­sak do­la­zi od kon­ku­ren­ci­je i dru­gih si­la u okru­že­nju, ne­ke
sma­tra­ju da će za­hva­lju­ju­ći tre­nut­nim kon­ku­rent­skim pred­no­sti­ma i da­lje bi­ti us­peš­ne, a ne­ke uve­li­ko ra­de
na sop­stve­noj evo­lu­ci­ji da bi osta­le tr­žiš­ni li­deri.
Zbog to­ga je va­žno da ti­mo­vi raz­u­me­ju suš­tin­ske raz­li­ke iz­me­đu in­for­ma­ti­za­ci­je, di­gi­ta­li­za­ci­je i di­gitalne
transformacije. Ovi srod­ni ter­mi­ni če­sto se ne­pra­vil­no ko­ri­ste, a ka­ko se na pro­jek­ti­ma u di­gi­tal­noj
tran­sfor­ma­ci­ji bu­de vi­še ra­di­lo, kli­jen­ti i po­slov­na jav­nost će shva­ti­ti te raz­li­ke na svom pri­me­ru.
In­for­ma­ti­za­ci­ja ili di­gi­ti­za­ci­ja (na en­gle­skom digitization) pred­sta­vlja pre­vo­đe­nje fi­zič­kih stva­ri ili analog­nih
in­for­ma­ci­ja u di­gi­tal­ni ob­lik. Naj­bo­lji pri­mer za to je­ste ske­ni­ra­na do­ku­men­ta­ci­ja, ra­ni­je do­stup­na
sa­mo na pa­pi­ru, kao i na­ši lič­ni su­ve­ni­ri – ne­ka­da fi­zič­ke fo­to­gra­fi­je ili snim­ci sa ka­se­ta po­sta­li su do­stup­ni i
u fol­de­ri­ma ra­ču­na­ra. Od ana­log­nog do bi­nar­nog sve­ta je­di­ni­ca i nu­la.
Sle­de­ći ter­min je­ste digitalizacija – do­stup­ne teh­no­lo­gi­je i di­gi­tal­ni ala­ti po­ma­žu fir­ma­ma da una­pre­de
svo­je po­slo­va­nje, po­bolj­ša­ju pro­ce­se i (p)osta­nu kon­ku­rent­ne u eko­no­mi­ji za­sno­va­noj na zna­nju (i po­da­cima).
Pri­su­stvo na in­ter­ne­tu uz sajt i druš­tve­ne mre­že (pri­la­go­đe­ni za mo­bil­ne te­le­fo­ne) po­sta­li su stan­dard
u obra­ća­nju kup­ci­ma: da se osta­vi uti­sak i da ko­ri­snik ku­pi od nas, i sa­da i ubu­du­će.
Pred­u­slov za digitalnu transformaciju je­ste us­peš­no spro­ve­de­na di­gi­ta­li­za­ci­ja. Pri­li­kom di­gi­tal­ne transfor­ma­ci­je
sa­gle­da­va­mo ka­kve se pro­me­ne u da­toj in­du­stri­ji de­ša­va­ju – ko­je pri­li­ke se mo­gu kre­i­ra­ti za­hvalju­ju­ći
do­stup­nim teh­no­lo­gi­ja­ma i po­da­ci­ma, šta se od di­gi­tal­nih ala­ta mo­že is­ko­ri­sti­ti iz dru­gih in­du­stri­ja,
ka­ko tran­sfor­mi­sa­ti po­slov­ne mo­de­le i pro­ce­se ra­di is­po­ru­či­va­nja vred­no­sti i no­vih to­ko­va pri­ho­da, a ko­je
pro­iz­vo­de i uslu­ge mo­žda i uki­nu­ti.
Koji kompanijski sektori
tre­ba da uče­stvu­ju u
digitalnoj transformaciji da
bi ona bila uspešna?
Us­peš­nu di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju
za­stu­pa top me­nadž­ment kom­pa­ni­je,
jer je uvi­deo ne­u­mit­nost pro­me­ne, ali
su u či­tav pro­ces uklju­če­ni i ru­ko­vo­dio­ci
dru­gih sek­to­ra. Pro­me­na ni­je jed­no­stav­na,
ali uz pro­bu­đen tim­ski
duh, is­ko­mu­ni­ci­ra­nu vi­zi­ju, sprem­nost
kom­pa­ni­je da ino­vi­ra i ja­sno de­fi­ni­san
cilj šta će di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja done­ti
– pro­me­na po­sta­je mo­gu­ća.
Uz te is­pu­nje­ne pred­u­slo­ve, di­gi­tal­na
tran­sfor­ma­ci­ja će se za­i­sta od­vija­ti
na ni­vou kom­pa­ni­je i ne­će osta­ti
na pa­pi­ru, od­no­sno u pro­jekt­noj doku­men­ta­ci­ji
po fi­o­ka­ma. Pro­ces di­gital­ne
tran­sfor­ma­ci­je se za­pra­vo ni­kada
ne za­vr­ša­va, kao što se vred­no­sti
kom­pa­ni­je i kul­tu­ra iz­no­va raz­vi­ja­ju,
čak i na­kon što su pr­vo­bit­no de­fi­nisane.
U mom do­sa­daš­njem kon­sul­tantskom
ra­du sa kom­pa­ni­ja­ma sprem­nim
za di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju pred­u­slov
da poč­ne­mo sa ra­dom bio je
da sa­stan­ci­ma i tre­nin­zi­ma za spro­vođe­nje
ino­va­tiv­nih pro­ce­sa pri­su­stvu­ju
ru­ko­vo­di­o­ci raz­li­či­tih sek­to­ra. Ko će u
va­šem ti­mu uče­stvo­va­ti na­rav­no za­visi
od or­ga­ni­za­ci­o­ne struk­tu­re, in­du­strije,
ve­li­či­ne fir­me i ras­po­lo­ži­vo­sti lju­di u
tom tre­nut­ku. Do sa­da se do­bro poka­za­lo
ka­da uklju­či­mo ko­le­ge nad­ležne
za po­slov­ne pro­ce­se, ope­ra­ci­je,
kao i za pro­iz­vod­nju ili is­tra­ži­va­nje i
raz­voj, a ta­ko­đe i za mar­ke­ting i proda­ju,
od­no­sno ko­mer­ci­ja­lu i ko­ri­snič­ko
is­ku­stvo.
U ta­kvom otvo­re­nom okru­že­nju, uz
kon­sul­tan­ta u ulo­zi fa­si­li­ta­to­ra, vo­đe timo­va
mo­gu raz­u­me­ti ka­ko od­lu­ke koje
do­no­se nji­ho­vi sek­to­ri uti­ču na ostale,
ka­ko da bo­lje is­ko­ri­ste aku­mu­li­rano
zna­nje či­ta­ve kom­pa­ni­je i ka­ko da
uz di­gi­tal­ne po­slov­ne mo­de­le do kojih
će­mo do­ći to­kom ra­da jed­no­stav­nije
ostva­re ci­lje­ve kom­pa­ni­je.
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Nov­ča­ni i ljud­ski re­sur­si
u di gi tal noj tran sfo r ma ci ji
Ne­dav­no ob­ja­vlje­na in­for­ma­ci­ja o
to­me ko­li­ko di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja
koš­ta glo­bal­no sna­žno je od­jek­nu­la u
po­slov­noj za­jed­ni­ci i sa­svim oprav­dano
kre­nu­la su pre­i­spi­ti­va­nja o po­zi­tiv­nim
efek­ti­ma iste.
Stu­di­ja za­sno­va­na na Ko­ni in­dek­su
di­gi­tal­nog is­ku­stva te­sti­ra­la je miš­lje­nja
i ak­tiv­no­sti 800 ru­ko­vo­di­la­ca i 800 kori­sni­ka
unu­tar če­ti­ri in­du­stri­je: fi­nan­si­ja,
ma­lo­pro­da­je, kao i zdrav­stve­nih i komu­nal­nih
uslu­ga. Kom­pa­ni­je iz uzo­r­ka
in­ve­sti­ra­le su vi­še od 4,7 tri­li­o­na do­la­ra
u di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju, ali je po­vraćaj
te in­ve­sti­ci­je bio za­ne­mar­ljiv: sa­mo
19% is­pi­ta­ni­ka iz gru­pe ko­ri­sni­ka prime­ti­lo
je da se ko­ri­snič­ko is­ku­stvo da­te
kom­pa­ni­je po­bolj­ša­lo.
Kom­pa­ni­je uklju­če­ne u ovu stu­di­ju
usme­ri­le su re­sur­se za di­gi­tal­nu transfor­ma­ci­ju
u in­ter­ne pro­ce­se. To je bio
slu­čaj sa čak 68% svih ini­ci­ja­ti­va, dok se
sa­mo 28% pro­je­ka­ta ti­ca­lo ko­ri­snič­kog
is­ku­stva. Pre­po­ru­ka i za­klju­čak is­tra-
­ži­va­nja je da se is­pla­ti ka­da kom­pa­ni­je
pro­me­ne fo­kus ka ko­ri­sni­ku, za­to što bi
čak 62% ko­ri­sni­ka po­tro­ši­lo vi­še nov­ca
na te bren­do­ve uko­li­ko bi bi­li iz­lo­ženi
još pri­jem­či­vi­jem di­gi­tal­nom is­ku­stvu,
ko­je ne zah­te­va do­dat­ni na­por sa
nji­ho­ve stra­ne.
Stanje u Srbiji i dobra
praksa na evropskom nivou
uz umre­ža­va­nje i sa­rad­nju
O sta­nju di­gi­tal­ne tran­sfo­r­ma­ci­je
unu­tar ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća u
Sr bi ji sa zna li smo za­hva­lju­ju­ći is­traži­va­nju
Cen­tra za di­gi­tal­nu tran­sforma­ci­ju
pri Pri­vred­noj ko­mo­ri Sr­bi­je i
Ip­sos mar­ke­tin­ga.
Re­zul­ta­ti ovog is­tra­ži­va­nja su poka­za­li
da 90% pred­u­ze­ća ko­ja plani­ra­ju
di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju naba­vlja
osno­vni soft­ver ili pra­vi veb
stra­ni­cu, a da u 40% kom­pa­ni­ja ne
po­sto­ji od­go­vor­no li­ce za di­gi­tal­nu
tran­sfor­ma­ci­ju. Što se ti­če fi­nan­sira­nja
ove pro­me­ne, kom­pa­ni­je plani­ra­ju
da u to ulo­že 5% go­diš­njeg
obr ta.
Za­ključ­ci is­tra­ži­va­nja uka­zu­ju da pr­vi
ko­ra­ci di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je u Sr­bi­ji
mo­ra­ju bi­ti edu­ka­tiv­ni i da je va­žno da
se obez­be­de do­dat­ni eks­ter­ni re­sur­si
za kom­pa­ni­je, či­me bi se pod­sta­kla njiho­va
efi­ka­snost i kon­ku­rent­nost.
Uz do­bro pla­ni­ra­nje i is­traj­nost u
pro­me­ni, mo­gu­će je de­li­mič­no fi­nansi­ra­ti
di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju iz po­stoje­ćeg
po­slov­nog mo­de­la. Ključ­no je da
se pre bi­lo ka­kvog upuš­ta­nja u kre­i­ranje
teh­no­loš­kog re­še­nja (što po pravi­lu
po­vla­či naj­ve­će nov­ča­ne re­sur­se)
ura­di eks­pert­ska ana­li­za i pro­ce­ni na
osno­vu po­sto­je­ćih bi­znis me­tri­ka i pripre­mlje­ne
di­gi­tal­ne stra­te­gi­je za buduć­nost
šta je kom­pa­ni­ji po­treb­no za
na­red­ne uspe­he. Se­ti­mo se sa po­čet­ka
ovog tek­sta da je u digitalnoj transfor­ma­ci­ji
suš­ti­na na tran­sfor­ma­ci­ji,
a da di gi tal ni okvir i oda bir teh nologije
slede kasnije.
Kom­pa­ni­je ne sme­ju da se ustru­čava­ju
da po­tra­že u eks­ter­nim sa­rad­ni­cima
i po­slov­nim kon­sul­tan­ti­ma zna­nja i
kom­pe­ten­ci­je ko­je ni­su in­ter­no raz­vi­li
do sa­da. Kon­sul­tant do­no­si no­vu perspek­ti­vu
i po­sta­je fa­si­li­ta­tor i do­bro­namer­ni
,,gost” u kom­pa­ni­ji – po­go­nu,
kan­ce­la­ri­ja­ma, ma­ga­ci­nu, pro­daj­nim
me­sti­ma ili la­bo­ra­to­ri­ja­ma. Na taj način
raz­li­či­ti ti­mo­vi mo­gu da spo­zna­ju
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

svo­je sna­ge i iza­zo­ve, kao i da do­đu
do sin­hro­ni­zo­va­nog ra­da na di­gi­talnoj
transformaciji.
Po­red sprem­no­sti kom­pa­ni­ja da finan­si­ra­ju
di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju iz
sop­stve­nih re­sur­sa i po­sto­je­ćeg poslov­nog
mo­de­la, tre­ba se ras­pi­ta­ti i
otvo­ri­ti i za do­stup­ne in­sti­tu­ci­o­nal­ne
pro­gra­me po­drš­ke. Ne­ki od njih su:
pret­pri­stup­ni fon­do­vi EU, CO­SME program,
Pro­gram EBRD-a za rast bi­zni­sa,
re­le­vant­ni pro­gra­mi dru­gih me­đu­narod­nih
agen­ci­ja, ali i Pro­gram po­drš­ke
MMSP Cen­tra za di­gi­tal­nu transfor­ma­ci­ju
uz po­drš­ku GIZ-a, Pri­vredne
ko­mo­re Sr­bi­je i Raz­voj­ne agen­cije
Srbije.
Po­sled­nji na­ve­den pro­gram ob­uhva­ti­će
kom­pa­ni­je iz raz­li­či­tih in­du­strija
sprem­nih za di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ciju,
ve­li­či­ne od 5-250 lju­di, ser­ti­fi­ko­vane
kon­sul­tan­te, ali i vo­de­će teh­no­loš­ke
kom­pa­ni­je iz Sr­bi­je ko­je će kre­i­ra­ti teh­no­loš­ka
re­še­nja u fa­zi im­ple­men­ta­ci­je.
Saveti za digitalnu
transformaciju
U do­sa­daš­njem ra­du sa kom­pa­ni­ja­ma
uvi­de­la sam od­re­đe­ne iza­zo­ve u ovom
pro­ce­su, te sto­ga evo ne­ko­li­ko pri­me­ra
do­bre prak­se ko­ji nas pri­bli­ža­va­ju že­ljenom
is­ho­du i spre­ča­va­ju greš­ke.
Izgradite poverenje i kreirajte
zajedno sa timom jasnu agendu
Od pr­vog te­le­fon­skog po­zi­va i mej­la,
va­žno je da kon­sul­tant i kon­takt oso­ba
u kom­pa­ni­ji zna­ju ko­ji su sle­de­ći ko­raci
i ko­ji je vre­men­ski okvir za od­re­đe­ne
za­dat­ke: do­sta­vlja­nje od­go­vo­ra o potre­ba­ma
kom­pa­ni­je za di­gi­tal­nom transfor­ma­ci­jom,
do­go­vor oko ter­mi­na pose­te
fir­mi, ko će iz sek­to­ra pri­su­stvo­va­ti,
šta je po­treb­no da sva­ko pri­pre­mi i ko­liko
vre­me­na tre­ba da odvo­ji uži­vo.
Zna­nje o di­gi­tal­noj tran­sfor­ma­ci­ji sti­glo je u Sr­bi­ju za­hva­lju­ju­ći
do­broj prak­si tre­ne­ra iz Ini­ci­ja­ti­ve KMU Di­gi­tal pri Au­strij­skoj pri­vred­noj
ko­mo­ri (WKO). Pro­gram ser­ti­fi­ka­ci­je kon­sul­ta­na­ta za di­gi­tal­nu
tran­sfor­ma­ci­ju i rad sa ma­lim i sred­njim pred­u­ze­ći­ma kre­i­ran je uz
pra­će­nje naj­bo­lje evrop­ske prak­se i uzi­ma­ju­ći u ob­zir pri­vred­ni am­bijent
Srbije.
Ima­la sam čast da bu­dem oda­bra­na me­đu pr­vih dva­de­set struč­njaka
iz Sr­bi­je ko­ji su po­ha­đa­li obu­ku za di­gi­tal­ne kon­sul­tan­te, a na­kon
po­lo­že­nog is­pi­ta pred ko­mi­si­jom do­bi­li smo ser­ti­fi­ka­te Au­strij­ske privred­ne
ko­mo­re i Pri­vred­ne ko­mo­re Sr­bi­je.
Vr­hun­ski pro­fe­si­o­nal­ci u sa­ve­to­dav­nim
uslu­ga­ma i kre­i­ra­nju IT re­še­nja
svo­je re­zul­ta­te is­po­ru­ču­ju na osno­vu
učin­ka i efi­ka­sno­sti, poš­tu­ju­ći sop­stveno
i tu­đe vre­me. Ja­sna oče­ki­va­nja, pripre­mlje­nost,
do­bra ko­mu­ni­ka­ci­ja, ali i
flek­si­bil­nost i otvo­re­nost u ra­du sa ljudi­ma,
pred­u­slov su da kon­sal­ting poč­ne
ka­ko tre­ba i da se spro­ve­de do
kra­ja na obo­stra­no za­do­volj­stvo.
Razumite uticaj digitalnih
trendova na biznis
To­kom ra­da sa ti­mom ana­li­zi­ram kako
od­re­đe­ni di­gi­tal­ni tren­do­vi uti­ču na
nji­ho­vu in­du­stri­ju. Ne­ka­da se is­po­sta­vi
da prak­sa iz dru­ge in­du­stri­je mo­že biti
do­bit­na kom­bi­na­ci­ja za nji­hov bi­znis.
Di­gi­tal­ne tren­do­ve kla­si­fi­ku­je­mo u slede­će
ka­te­go­ri­je na osno­vu seg­men­ta
u kom­pa­ni­ji na ko­ji uti­ču: od­no­si sa
kup­ci­ma i mar­ke­ting, po­slov­ni mo­de­li i
lan­ci vred­no­sti, pro­iz­vo­di i uslu­ge, proce­du­re
i pro­ce­si, za­po­sle­ni i kom­pa­nijska
kul­tu­ra.
Stvarajte brze pobede na putu ka
kompleksnijim rešenjima
Pri­li­kom kre­i­ra­nja di­gi­tal­ne stra­te­gije
va­žno je da se tim uje­di­ni oko ak­tiv­no­sti
ko­je mo­gu da se spro­ve­du re­lativ­no
jed­no­stav­no i br­zo, sa po­sto­je­ćim
re­sur­si­ma, a da do­ne­su re­zul­ta­te. Takve
ak­tiv­no­sti će­te pre­po­zna­ti po tome
što se o nji­ma go­vo­ri kao „va­žnim
da se spro­ve­du, mo­gli smo da ih ra­nije
ura­di­mo, ali se ni­ko ni­je ti­me ba­vio“.
Uko­li­ko se sa­da po­stig­ne sa­gla­snost
ka­ko to iz­ve­sti i od­re­de se od­go­vor­ne
oso­be i ro­ko­vi, do­la­zi se do pr­vih „brzih
po­be­da“ ko­je vo­de ka zah­tev­ni­jim
pro­jek­ti­ma u di­gi­tal­noj tran­sfo­r­ma­ci­ji.
Br­ze po­be­de su de­lo­tvo­r­ne i za­to
što se za­hva­lju­ju­ći nji­ma vla­sni­ci, menadž­ment
i či­tav tim mo­gu uve­ri­ti da
je tran­sfor­ma­ci­ja mo­gu­ća i da je uveli­ko
po­če­la.
Za su o ča va nje sa ne iz ve snoš ću i
pro me na ma u bi zni su po ma žu
nam testiranja i postepeni, redovni
koraci napred
Pri­li­kom od­lu­či­va­nja na ko­je seg­men­te
po­slo­va­nja da pri­me­ni­mo di­gi­tal­nu
tran­sfor­ma­ci­ju, ne­mo­gu­će je pred­vi­de­ti
bu­duć­nost, čak i ka­da zna­mo ko­ji trendo­vi
su već za­hva­ti­li na­šu in­du­stri­ju. Tako­đe,
ras­po­la­že­mo sa fi­nan­sij­skim metri­ka­ma
(za­ra­de, pri­hod, pro­fit), ba­za­ma
ku­pa­ca, mar­ke­tin­škim stra­te­gi­ja­ma iz
arhi­ve ko­je se ti­ču proš­lo­sti i ne po­ma­žu
u an­ti­ci­pi­ra­nju bu­duć­no­sti.
Upr­kos ne­iz­ve­sno­sti i ogra­ni­če­nom se­tu
in­for­ma­ci­ja, neo­p­hod­no je da bu­du-
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

To­kom go­diš­nje IT kon­fe­ren­ci­je INAT sa­mit (In­no­va­tion At­ti­tu­de Sum­mit), ko­ja se sva­kog pro­le­ća odr­ža­va
u Be­o­gra­du, u fo­ku­su su di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja, IT eko­si­ste­mi i pri­li­ke na vi­še od de­set tr­žiš­ta (od SAD-a
do Izra­e­la), kao i pri­me­ri IT kom­pa­ni­ja iz Sr­bi­je ko­je us­pe­šno po­slu­ju na svet­skoj are­ni.
Naš tim od de­set lju­di u INAT cen­tru kre­i­ra pro­gra­me za za­po­sle­ne u IT-u (uklju­ču­ju­ći i di­plom­ce fa­kulte­ta)
da bi­smo po­ve­ća­li kon­ku­rent­nost kom­pa­ni­ja u ovom re­gi­o­nu, raz­me­nji­va­li zna­nja i po­ve­za­li se sa
ade­kva-t­nim part­ne­ri­ma u ino­stran­stvu.
Na 3. INAT sa­mi­tu odr­ža­nom u ju­nu 2019. go­di­ne pu­bli­ka je mo­gla da ču­je od Mi­šel Me­si­ne pri­me­re
do­bre prak­se sa­rad­nje star­ta­pa i kor­po­ra­ci­ja ko­je ve­li­ki si­ste­mi mo­gu agil­no pri­me­ni­ti. Mi­šel Me­si­na po­maže
kom­pa­ni­ja­ma u kre­i­ra­nju ino­va­tiv­ne kul­tu­re i koau­tor­ka je best­se­le­ra „De­ko­di­ra­nje Si­li­ci­jum­ske do­li­ne“.
Mi­šel po­mi­nje ne­ko­li­ko na­či­na da se kor­po­ra­ci­je po­ve­žu sa star­ta­pi­ma i ta­ko stek­nu vred­nost za svoj bi­znis,
ali i da se upu­ste u di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju: „Star­ta­pi i kor­po­ra­ci­je mo­gu sa­ra­đi­va­ti unu­tar ino­va­tiv­nih centa­ra,
ak­ce­le­ra­to­ra i to­kom ha­ka­to­na. Kor­po­ra­ci­je mo­gu kre­i­ra­ti fond za in­ve­sti­ra­nje u star­ta­pe, a da nji­ho­vi
ru­ko­vo­di­o­ci po­sta­nu men­to­ri ili in­ve­sti­to­ri. Ta­ko­đe, kom­pa­ni­je i star­ta­pi mo­gu za­jed­no da ra­de na tran­sfe­ru
teh­no­lo­gi­ja, kre­i­ra­nju no­vog tr­žiš­ta i raz­vo­ju no­vog pro­iz­vo­da.’’
ć­nost kreiramo. Te­sti­ra­nje ide­ja na tržiš­tu,
stva­ra­nje kul­tu­re fid­be­ka i ino­vaci­ja,
ka­ko sa ko­ri­sni­ci­ma ta­ko i sa zapo­sle­ni­ma,
po­ma­žu da se u di­gi­tal­noj
tran­sfor­ma­ci­ji na­pre­du­je, ume­sto da
se na­pra­vi naj­sa­vre­me­ni­je, ro­bus­no teh­no­loš­ke
re­še­nje ko­je na te­re­nu ni­ko ne
ko­ri­sti jer mu ne po­ma­že.
Budite deo uspeha digitalne
tran sfor ma ci je za raz li či te
poslovne partnere
Kom­pa­ni­je ko­je su ra­ni usva­ja­či (early
adop­ters) za di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju
na te­re­nu se za­pra­vo mo­gu uklju­či­ti na
vi­še na­či­na: kao kli­jen­ti ko­ji pro­la­ze taj
pro­ces, kao sa­vet­ni­ci, ali i ven­do­ri i teh­no­loš­ki
part­ne­ri.
Va­žno je da se or­ga­ni­za­ci­je od­lu­če
na ova­kav ko­rak, da pro­ši­re zna­nja i da
stvo­re stra­teš­ka part­ner­stva, jer us­peš­na
di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja ob­u­hva­ta
raz­li­či­te stej­khol­de­re.
Ta­ko­đe, spo­znaj­te ot­po­re u or­ga­ni­zaci­ji,
ali i opa­sno­sti uko­li­ko se ne upu­sti­te u
di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju.Šta ako nas vre­me
pre­ga­zi, iz­gu­bi­mo tr­žiš­te i ne bu­demo
vi­še re­le­vant­ni? Opa­sno­sti se ti­ču
ši­reg po­slov­nog okru­že­nja (sva­ka­ko i
glo­bal­nog tr­žiš­ta ako ta­mo po­slu­je­te).
Prvo usaglasite promenu
strategije kod ljudi, pa onda
odaberite tehnologije
Na po­čet­ku, pre „upuš­ta­nja’’ u di­gital­nu
tran­sfor­ma­ci­ju od­go­vo­ri­te se­bi
na pi­ta­nje ko­je po­slov­ne ci­lje­ve že­li­te
da po­stig­ne­te in­ter­no, a ko­je za kupce.
Od stra­teš­kih ci­lje­va mo­že­te sti­ći
do po­slov­nih mo­de­la, a oda­tle na­staju
no­vi iz­vo­ri pri­ho­da i mo­guć­no­sti da
du­go­roč­no ne­gu­je­te svo­je kup­ce. Io
Da bi­ste ostva­ri­li sa­rad­nju na pro­jek­ti­ma di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je ili da
bi­ste po­dr­ža­li IT eko­si­stem kroz pro­jek­te INAT cen­tra kon­tak­ti­raj­te Mi­le­nu
Milićević pu­tem Lin­ke­di­na.
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Miroslav Koren,
ge­ne­ral­ni me­na­džer
za Is­toč­nu Evro­pu, Ka­spersky
t to be distributed without permission.
Ka­ko će pre­la­zak na TLS 1.3
uti­ca­ti na mo­ni­to­ring mre­že:
zam­ka ko­ju ste mo­žda
pre­vi­de­li
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Većina stva ri ko je ra di mo na in ter ne tu – bi lo da se ra di o ku po vi ni, pre no su nov ca iz me đu bankov
nih ra ču na ili sla nju po ver lji vih po ru ka – osla nja se na bez be dan pre nos in for ma ci ja. Transport
Layer Se cu rity, ili TLS, je pro to kol ko ji omogućava bez bed nost i pri vat nost on lajn tran sak ci ja
pu tem ši fro va nja. Zbog to ga je nje go vo naj no vi je ažu ri ra nje ve o ma va žno za sve.
Naj­no­vi­ja ver­zi­ja TLS 1.3
odo­bre­na je u av­gu­stu
2018. go­di­ne kao standard
od stra ne In ter net En gi ne e ring
Task For­ce – me­đu­na­rod­nog udru­ženja
ko­je ra­di na raz­vo­ju in­ter­net arhi­tek­tu­re.
Usva­ja­nje pro­to­ko­la je do
sa­da bi­lo br­zo. Is­tra­ži­va­nje kom­pa­nije
En­ter­pri­se Ma­na­ge­ment As­so­ci­ates
po­ka­za­lo je da od kra­ja 2018. godi­ne,
većina (73%) ve­li­kih kom­pa­ni­ja
ili već ra­di na omogućavanju ažu­ri­ranog
pro­to­ko­la za ula­zne ve­ze ili plani­ra
to da uči­ni.
Pro­to­kol TLS 1.3 je pred­sta­vljen
kao od­go­vor na ne­ke od pro­ble­ma
pri­me­će­nih u pret­hod­noj ver­zi­ji i dizaj­ni­ran
je da osi­gu­ra bo­lje per­forman­se,
pri­vat­nost i bez­bed­nost za
ko­ri­sni­ke in­ter­ne­ta. Me­đu­tim, po­sto­ji
strah da će no­vi pro­to­kol ima­ti uti­caj
na spo­sob­nost or­ga­ni­za­ci­je da efika­sno
nad­gle­da svo­ju mre­žu. Da­kle,
ka­ko će pro­to­kol TLS 1.3 uti­ca­ti na
spo­sob­nost or­ga­ni­za­ci­je da se zaš­titi
od na­pa­da?
Kako je ranije funkcionisala
zaš­ti­ta ba­zi­ra­na na mre­ži
Ti­pič­na kom­pa­ni­ja ima ve­li­ki broj
raz­li­či­tih kraj­njih ta­ča­ka, kao što su
lap­to­po­vi, desk­top ra­ču­na­ri, ser­veri
i mo­bil­ni ure­đa­ji. Sva­ki od njih zah­te­va
zaš­ti­tu. Da bi zaš­ti­ti­le ce­lu korpo­ra­tiv­nu
in­fra­struk­tu­ru, kom­pa­nije
pri­me­nju­ju re­še­nja za bez­bed­nost
na sa­moj lo­ka­ci­ji na ko­joj su ti ure­
đa­ji (tzv. zaš­ti­ta na pe­ri­me­tru). To
mo­gu bi­ti fi­re­wal­lo­vi na­red­ne ge­nera­ci­je,
si­ste­mi za spre­ča­va­nje upa­da,
ala­ti za spre­ča­va­nje cu­re­nja po­da­taka
ili pa­ket­ni si­ste­mi du­bin­skog pregle
da.
Ova re­še­nja se če­sto osla­nja­ju na
MITM pri­stup, od­no­sno pri­stup „čove­ka
u sre­di­ni” (man-in-the-mid­dle,
MITM). Jed­no­stav­no re­če­no, to zna­či
da ure­đaj za bez­bed­nost mre­že – tako­đe
po­znat kao sred­nja ku­ti­ja (middle­box)
– de­lu­je kao po­sred­nik. On
presreće zah­tev po­slat iz kraj­nje tač­ke,
pre­po­zna­je kraj­nji re­surs i pove­zu­je
ga sa njim. Analizirajući server­ski
ser­ti­fi­kat, alat re­gi­stru­je da li
je re­surs le­gi­ti­man ili ne. Po­sle to­ga,
sred­nja ku­ti­ja kre­i­ra još je­dan ser­ti­
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

fi­kat za ko­mu­ni­ka­ci­ju sa kli­jen­tom.
Ka­da ima dva ser­ti­fi­ka­ta, on­da de­šifru­je
pret­hod­no ši­fro­va­ni saobraćaj
da bi mo­gla da ga ana­li­zi­ra. Na kraju,
ka­da ša­lje po­dat­ke na­zad na server,
re­še­nje ga po­no­vo de­ši­fru­je da
bi se odr­ža­la pri­vat­nost. Ovaj pro­ces
omogućava re­še­nji­ma na pe­ri­metru
da kon­tro­li­šu šta se de­ša­va pre­ko
mre­že i da spre­če pre­u­zi­ma­nje malve­ra,
ot­kri­ju upad i iz­beg­nu cu­re­nje
po­da­ta­ka.
Ka ko pro to kol TLS 1.3
me nja kon cept
bez­bed­no­sti mre­že
TLS 1.3 pru­ža po­bolj­ša­nu bezbed­nost
ta­ko što ukla­nja uo­bi­ča­je­ne
funk­ci­je, a is­po­ru­ču­je na­pred­ni­je standar­de
za ši­fr­o­va­nje. Me­đu­tim, neke
od pro­me­na ko­je su spro­ve­de­ne
u po­ku­ša­ju da se spre­če na­pa­di ti­pa
MITM, ka­da kri­mi­nal­ci presreću poru­ku,
onemogućavaju da or­ga­ni­za­cije
kon­tro­li­šu saobraćaj ko­ji ula­zi i izla­zi
iz „sred­nje ku­ti­je”.
Pro­to­kol TLS 1.3 ši­fri­ra od­re­đe­ne
vred­no­sti ko­je su se ra­ni­je sla­le u
for­ma­tu tek­sta, uključujući po­ru­ke
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

ko­je su po­sla­te ka­ko bi se us­po­stavi­la
ve­za iz­me­đu ser­ve­ra i kli­jen­ta.
Ono što je naj­va­žni­je, ši­fro­va­nje tako­đe
pod­ra­zu­me­va i tekst ser­ti­fi­ka­ta.
Kao re­zul­tat to­ga, „sred­nje ku­ti­je” ne
mo­gu vi­de­ti ser­ver­ski ser­ti­fi­kat da bi
raz­u­me­le gde se kraj­nja tač­ka poku­ša­va
po­ve­za­ti. Ta­ko­đe, pre­sre­tanjem
ovog ser­ti­fi­ka­ta, sred­nje ku­ti­je
su mo­gle da de­ši­fru­ju sve po­dat­ke.
Do­dat­ni pro­blem pred­sta­vlja elimi­ni­sa­nje
sta­tič­kog klju­ča ko­ji dozvo­lja­va
sred­njoj ku­ti­ji da de­ši­fru­je
po­dat­ke. U pro­to­ko­lu TLS 1.3, on je
za­me­njen no­vim me­ha­ni­zmom razme­ne
je­din­stve­nih klju­če­va za sva­ku
se­si­ju us­po­sta­vlje­nu iz­me­đu kraj­nje
tač­ke i ser­ve­ra. To zna­či da alat­ka za
bez­bed­nost mre­že ni­je u sta­nju da
de­ši­fru­je i kon­tro­li­še saobraćaj.
Bi­lo bi pre­te­ra­no reći da će uz proto­kol
TLS 1.3 ure­đa­ji sred­nje ku­ti­je
po­sta­ti pot­pu­no bes­ko­ri­sni. Oni još
uvek mo­gu da ana­li­zi­ra­ju me­ta­podat­ke
– kao što su ve­li­či­na pa­ke­ta ili
por­to­vi ko­ji ini­ci­ra­ju ko­mu­ni­ka­ci­ju –
što mo­gu bi­ti in­di­rekt­ni po­ka­za­te­lji
zlo­na­mer­nih ak­ci­ja. Ipak, to će uti­cati
na nji­ho­vu vi­dlji­vost pre­ko mre­že.
Šta je re še nje?
Pro­to­kol TLS 1.3 je ve­li­ki ko­rak napred.
On uklja­nja ra­nji­vo­sti u za­stare­lim
ši­fra­ma, ko­je bi ina­če sa­ber krimi­nal­ci
mo­gli da is­ko­ri­ste. Ta­ko­đe,
nje­gov ažu­ri­ra­ni pri­stup ka us­po­stavlja­nju
bez­bed­ne ve­ze obez­be­đu­je
ma­nja kaš­nje­nja. Bez sum­nje, ovo će
uči­ni­ti on­lajn ko­mu­ni­ka­ci­ju br­žom i
bez­bed­ni­jom.
Pre ne­go što se pro­to­kol TLS 1.3
ma­sov­no usvo­ji, ve­li­ke kom­pa­nije
mo­ra­ju da raz­mo­tre ka­ko da se
pri­la­go­de predstojećim pro­me­nama.
Ne po­sto­ji ma­gič­na za­me­na za
mo­ni­to­ring mre­že. Kom­pa­ni­je mora­ju
po­no­vo da raz­mi­sle o to­me kako
pri­stu­pa­ju zaš­ti­ti i da se fo­ku­si­raju
na obla­sti ko­ji­ma mo­žda ra­ni­je nisu
po­sve­ti­le mno­go pa­žnje.
Na­ša pre­po­ru­ka su sle­de­ći ko­ra­ci:
- Poš­to je te­že de­ši­fro­va­ti mre­žni
saobraćaj, kom­pa­ni­je bi tre­ba­lo da
se vi­še fo­ku­si­ra­ju na bez­bed­nost na
ni­vou kraj­njih ta­ča­ka. Kraj­nje tač­ke
su najčešće i ula­zne tač­ke za uljeze.
Po­red neo­p­hod­nih plat­for­mi za
zaš­ti­tu kraj­njih ta­ča­ka, pre­po­ru­ču­je
se da kom­pa­ni­je in­sta­li­ra­ju End­po­int
De­tec­tion and Re­spon­se (EDR) re­šenje,
ko­je de­tek­tu­je i pra­vo­vre­me­no
re­a­gu­je na slo­že­ne in­ci­den­te.
- Da bi­ste ima­li pre­gled nad celo­kup­nom
IT in­fra­struk­tu­rom, neop­hod­no
je pra­ti­ti log-po­dat­ke o regi­stra­ci­ji
kraj­njih ta­ča­ka. Me­đu­tim,
zbog ve­li­kog bro­ja re­gi­stra­ci­ja, kompa­ni­je
bi tre­ba­lo da in­sta­li­ra­ju re­šenje
ko­je mo­že au­to­mat­ski da ih priku­plja
i ana­li­zi­ra. EDR do­zvo­lja­va da
se ta­kvi po­da­ci cen­tral­no ču­va­ju i da
im se omogući pri­stup, što je ko­risno
za re­tro­spek­tiv­nu ana­li­zu na­kon
in ci den ta.
- Budući da mre­žna de­tek­ci­ja može
po­sta­ti sla­bi­ja, kom­pa­ni­je bi treba­lo
da se vi­še fo­ku­si­ra­ju na sposob­no­sti
od­go­vo­ra i pru­že po­seb­nu
obu­ku na ovu te­mu ti­mo­vi­ma unu­tar
pred­u­ze­ća. Pri­stup ak­tiv­noj i re­dovno
ažu­ri­ra­noj in­for­ma­ci­ja­ma o pretnja­ma
(Thre­at In­tel­li­gen­ce) ta­ko­đe
po­ma­že ti­mo­vi­ma da br­že i efi­ka­snije
ana­li­zi­ra­ju in­ci­den­te. Ako kom­pani­ja
ne­ma ta­kve in­ter­ne struč­nja­ke,
naj­bo­lje bi bi­lo da ovu funk­ci­ju prepu­sti­te
ne­kom dru­gom.
- Or­ga­ni­za­ci­je se ne mo­gu oslo­niti
sa­mo na bez­bed­no­sna re­še­nja i
mo­ra­ju da se fo­ku­si­ra­ju i na oso­blje.
Da bi ot­kri­li i upra­vlja­li pret­nja­ma,
struč­nja­ci za unu­traš­nju bez­bed­nost
bi tre­ba­lo da ima­ju ažu­r­ne veš­ti­ne i
zna­nje. Po­seb­na obu­ka će pomoći
da se poveća nji­ho­va struč­nost. Inici­ja­ti­ve
za po­di­za­nje sve­sti o bezbed­no­sti
uče sve za­po­sle­ne ka­ko da
ne do­ve­du kom­pa­ni­ju u ri­zik i poma­žu
da se sma­nji broj in­ci­de­nata
pro­u­zro­ko­va­nih ljud­skom greš­kom.
Io
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Eric Boyd,
Microsoft
korporativni
potpredsednik,
Azure AI
Ka ko da AI
postane stvarnost
za svakog developera
i svaku organizaciju
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

AI (ar ti fi cial in tel li gen ce, veš tač ka in te li gen ci ja) po kre će no vi ta las tran sfor ma tiv nih ino va ci ja ko je
će pro me ni ti svet. Mic ro soft na sto ji da, uz po moć Azu re AI, omo gu ći or ga ni za ci ja ma ši ro ku prime
nu veš tač ke in te li gen ci je u nji ho vom po slo va nju, ka ko bi pod sta kle sa rad nju i ko mu ni ka ci ju sa
kli jen ti ma, osna ži le za po sle ne, op ti mi zo va le ope ra ci je i tran sfor mi sa le svo je pro iz vo de i uslu ge.
Da bi ova na me ra po sta la i re al nost, Mic ro soft ra di na ja ča nju pro duk tiv no sti de ve lo pe ra i da ta
na uč ni ka da efi ka sni je kre i ra ju AI re še nja. Po red to ga, kom pa ni ja stva ra okru že nje u ko jem su
or ga ni za ci je si gur ne da mo gu da kre i ra ju AI re še nja sa pu nim po ve re njem da upra vo one po sedu
ju i kon tro li šu svo je po dat ke, na plat for mi ko ja se pri dr ža va naj stro žih stan dar da pri vat no sti u
in du stri ji i ima naj sve o bu hvat ni ji port fo lio us kla đe no sti u od no su na bi lo kog dru gog cloud provaj
de ra.
Sa is­tra­ži­vač­kim cen­tri­ma širom
sve ta, od Red mon da do
Šangaja, Microsoft nastavlja
da ni­že pro­bo­je u in­du­stri­ji, u obla­stima
kao što su vid, go vor, je zik i dru ge
na­pred­ne teh­ni­ke ma­šin­skog uče­nja i
specijalizovani AI hardver. Ove inovaci­je
su ključ­ne kom­po­nen­te ne­ko­li­ko
vo­de­ćih Mic­ro­soft pro­iz­vo­da, kao što
su Of fi ce 365, Xbox, Bing i Dyna mics
365. One su zna­čaj­ne i za­to što sa Azure
AI korisnici mogu da koriste predno­sti
naj­sve­ži­jih ino­va­ci­ja ko­je su temeljno
testirane u praksi.
Ma­šin­sko uče­nje
Uslu­ga Azu­re ma­šin­skog uče­nja
di zaj ni ra na je da ubr za ce lo kupni
ži­vot­ni ci­klus ma­šin­skog uče­nja.
Sa Azu­re ma­šin­skim uče­njem, deve
lo pe ri i or ga ni za ci je mo gu br zo i
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

jed no stav no da kre i ra ju, tre ni ra ju i
im ple men ti ra ju mo de le bi lo gde –
od in te li gent nog clo u da do in te ligent
nog ed gea – te da ko­riš­će­njem
in te gri sa nih (CI/CD) ala ta upra vlja ju
svo jim mo de li ma.
No­ve mo­guć­no­sti za po­bolj­ša­nje
pro­duk­tiv­no­sti sa­da u pre­vi­ew fa­zi:
- Ko­ri­snič­ki in­ter­fejs za au­to­ma­tizo­va­no
ma­šin­sko uče­nje koji eksperti­ma
za po­slov­ne do­me­ne omo­gu­ća­va
da tre­ni­ra­ju mo­de­le ma­šin­skog uče­nja
sa samo nekoliko klikova.
- Ze­ro-co­de, vi­zu­el­ni in­ter­fejs
ko­ji omogućava ko­ri­sni­ci­ma koji
su po­čet­ni­ci u ma­šin­skom učenju
da kre i ra ju, tre ni ra ju i pri me njuju
mo­de­le jed­no­stav­nim ko­riš­će­njem
„drag and drop“ funk ci je.
- No­te­bo­oks za Azu­re ma­šin­sko
uče­nje ko je de ve lo pe ri ma i da ta nauč­ni­ci­ma
pru­ža­ju co de-first is ku stvo
ma­šin­skog uče­nja.
No­ve funk­ci­o­nal­no­sti za omogu­ća­va­nje
efi­ka­sne ope­ra­ci­o­na­liza­ci­je
mo­de­la:
- MLOps ili De vOps za funk ci je
ma­šin­skog uče­nja, uključujući Azu­re
De­vOps in­te­gra­ci­ju ko­ja omogućava
da se Azu re De vOps ko ri sti za upravlja­nje
ce­lim ži­vot­nim ci­klu­som mašin­skog
uče­nja, uklju­ču­ju­ći ob­no­vljivost
mo de la, va li da ci ju, pri me nu i
po nov no tre ni ra nje.
- Opšta do stup nost har­dver­ski
ubr­za­nih mo­de­la ko ji ra de na FPGA
u Azu re, za eks trem no ni sku la ten cu
i ni zak tro šak in fe ren ci ra nja.
- Mo­guć­no­sti in­ter­pre­ta­bil­nosti
mo­de­la ko je ko ri sni ci ma omogućavaju
da raz­u­me­ju ka­ko mo­del
funk­ci­o­ni­še i zaš­to pra­vi od­re­đe­na
pred­vi­đa­nja, eli­mi­ni­šu­ći aspekt „crne
ku­ti­je” mo­de­la ma­šin­skog uče­nja.
AI apli­ka­ci­je i agen­ti
Kombinacija Azu re Kog ni tiv nih usluga
i Azu re Bot uslu ga omogućava deve
lo pe ri ma da u svo je apli ka ci je i
agen­te la­ko ugra­de moćne AI funkci
o nal no sti. Azu re Kog ni tiv ni ser visi
na tr­žiš­tu ima­ju po­zi­ci­ju naj­sve­obu
hvat ni jeg port fo li ja za de ve lo pe re
ko­ji že­le da u svo­je apli­ka­ci­je ugrade
mo­guć­nost da vi­de, ču­ju, od­govo
re, pre ve du, raz u me ju i vi še od toga.
Ta ko, na pri mer, u no voj Ka tego
ri ji od lu či va nja, uslu ge pod ra zume
va ju pre po ru ke ko je ko ri sni ci ma
omo­gu­ća­va­ju in­for­mi­sa­no i efi­kasno
do no še nje od lu ka. Ser vi si kao
što su Con tent Mo de ra tor (mo de ra cija
sa­dr­ža­ja), ne­dav­no na­ja­vlje­ni Anomaly
De tec tor (de tek tor ano ma li ja) i
no vi ser vis pod ime nom Per so na lizer
(per so na li za tor) – deo su ove nove
ka te go ri je i do stup ni su u pre vi ew
fa­zi. Per­so­na­li­za­tor je kre­i­ran na učenju
za­sno­va­nom na po­tvr­đi­va­nju, te
da­je pri­o­ri­tet re­le­vant­nom sa­dr­ža­ju
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

i is­ku­stvi­ma za sva­kog po­je­di­nač­nog
ko­ri­sni­ka, po­bolj­ša­va­ju­ći upo­tre­bljivost
apli­ka­ci­je i sto­pu an­ga­žo­va­no­sti
ko­ri­sni­ka. Mi­cr­o­soft Xbox za­be­le­žio
je po­rast od 40 pro­ce­na­ta u uklju­čeno­sti
ko­ri­sni­ka na po­čet­nom ekra­nu,
upra­vo kao re­zul­tat ko­riš­će­nja Perso
na li za to ra.
Azu re Bot Ser vis, iz­gra­đen na Mic
ro soft Bot Okvi ru, olak ša va iz gradnju
bo to va i in te li gent nih age na ta, a
no­va po­bolj­ša­nja uklju­ču­ju Adap tivne
di ja lo ge ko ji de ve lo pe ri ma omogu­ća­va­ju
da kre­i­ra­ju so­fi­sti­ci­ra­nije,
di­na­mič­ne raz­go­vo­re, Pa ket za
ge ne ri sa nje je zi ka ko ji po jed no stavlju­je
kre­i­ra­nje pa­met­nih i di­na­mičnih
bot od go vo ra, i Emu la tor ko ji sada
ima una­pre­đe­nu pre­ci­znost za
ka na le za ot kla nja nje gre ša ka.
Ru­da­re­nje zna­nja
Ia ko or ga ni za ci je ima ju na iz gled
neo­gra­ni­čen pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma
ko­je mo­gu da se kreću od ba­za poda
ta ka, pre ko PDF do me dij skih fajlova,
još uvek postoje veliki izazovi
u to­me da se te in­for­ma­ci­je uči­ne
upo­tre­blji­vim i smi­sle­nim. Pomoću
ru da re nja zna nja (Know led ge Mining),
mo­že­te is­ko­ri­sti­ti vodeće AI
spo sob no sti u in du stri ji da bi ste lako
i efi ka sno doš li do skri ve nih sazna­nja
iz ce­lo­kup­nog sa­dr­ža­ja ko­jim
ras­po­la­že­te.
U ovoj ka te go ri ji Mic ro soft ima
dve uz bu dlji ve ino va ci je:
Funk ci ja kog ni tiv ne pre tra ge u okviru
Azu re Pre tra ge sa da je opšte dostup­na
i do 30 pu­ta br­ža ne­go ra­ni­je.
Azu re Pre tra ga je­di­na na tr­žiš­tu nu­di
je din stve ni me ha ni zam za pri me nu
AI obogaćivanja sa­dr­ža­ja. Koristeći
Kog ni tiv no pre tra ži va nje i nje go ve
ugra­đe­ne AI spo­sob­no­sti, ko­ri­sni­ci
mogu da otkriju obrasce i odnose u
svom sa­dr­ža­ju, raz­u­me­ju osećanja, izvla­če
ključ­ne fra­ze i još mno­go to­ga,
sve bez struč­nog da ta znanja.
No va uslu ga Form Re cog ni zer
(pre po zna va nje for mu la ra) pri menju­je
na­pred­no ma­šin­sko uče­nje za
pre­ci­znu eks­trak­ci­ju tek­sta, ključ­nih
vred no snih pa ro va i ta be la iz do kume
na ta. Sa sa mo ne ko li ko uzo raka,
pri­la­go­đa­va svo­je raz­u­me­va­nje
obez­be­đe­nim do­ku­men­ti­ma, ka­ko u
lo­kal­nom okru­že­nju, ta­ko i u clo u du.
Mo­že se ko­ri­sti­ti za iz­grad­nju re­šenja
ro­bo­tič­ke au­to­ma­ti­za­ci­je pro­cesa
(RPA). Io
Microsoft nastavlja da investira u
Azu re ka ko bi od ove plat for me napra
vio naj bo lje me sto za AI, jer su
mo­guć­no­sti za­i­sta neo­gra­ni­če­ne, a
za više detalja pogledajte kompletan
blog post Eri ka Boj da.
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0
Net Cast misija
- IT je re šen.

Da­naš­nja teh­no­lo­gi­ja pru­ža ve­li­ke mo­guć­no­sti za po­slo­va­nje, ali do­no­si i ve­li­ke iza­zo­ve. Pre­vi­še
iz­bo­ra i pra­te­ća kom­plek­snost ni­ma­lo ne po­ma­žu me­na­dže­ri­ma ma­lih, sred­njih i ve­li­kih pred­uze­ća.
Naš za­da­tak je da ove ne­ga­tiv­ne stra­ne vr­to­gla­vog raz­vo­ja teh­no­lo­gi­je pre­tva­ra­mo u šanse
ta­ko što svo­jim ko­ri­sni­ci­ma nu­di­mo kva­li­tet IT uslu­ge ko­ji im omo­gu­ća­va da bu­du usme­re­ni
is­klju­či­vo na svo­ju osnov­nu de­lat­nost ko­ja do­no­si pro­fit.
Ideja tima „Net­Cast - IT odr­ža­vanje„
je da postanemo prepoznatlji
vi na do ma ćem tr žiš tu kao vrhun­ski
IT part­ner ko­ji pru­ža po­drš­ku
ra­stu po­slo­va­nja pred­u­ze­ći­ma
svih ve li či na i svih de lat no sti.
Kre nu li smo od či nje ni ca i za klju ča ka
iz iskustva koji govore da:
- ve ći na ma lih i sred njih pred u ze ća
ne ma od go va ra ju ći IT si stem i re sur se
- ko ri sni ci ne mo gu sve si tu a ci je
re ša va ti sa mi
- kva li tet na, do stup na i pred u sretlji
va teh nič ka po drš ka je ključ na za
po slo va nje
- pri mar no po slo va nje po slov nih
ko ri sni ka ne sme da tr pi jer IT si stem
ni je re šen na od go va ra ju ći na čin
- IT je „ogle da lo” pred u ze ća
Zato u okviru našeg portfolija „Support”
nudimo servise po najvišim
teh no loš kim i naj stro ži m bez be do nosnim
standardima koji su neophodni u
da naš njem i bu du ćem us peš nom poslo
va nju svih pred u ze ća.
Mi vo li mo da ka že mo: Net Cast - IT
je rešen.
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Na šim po slov nim ko ri sni ci ma, uz
op ti mi za ci ju IT si ste ma, pru ža mo
baš one IT uslu ge i re sur se ko ji su im
po treb ni i tač no ono li ko ko li ko su im
oni po treb ni.
Odr­ža­va­nje IT si­ste­ma
zdra­vim
Na ša PRO AK TIV NA PO DRŠ KA
na jed no sta van na čin omo gu ća va
upra vlja nje, nad gle da nje i odr ža vanje
ce lo kup nog IT kor po ra tiv nih siste
ma, bez ob zi ra ko je ure đa je kori
snik ima, ko li ko njih i gde se oni
na la ze. Jed no stav ni je re če no, to je
kon tro la per for man si svih ra ču na ra i
ure đa ja u pred u ze ću tj. „sli­ka zdravlja”
svih ure đa ja, u sva kom tre nut
ku, bez uz ne mi ra va nja za po sle nih
i pre ki da ra da ra ču na ra. Pod ovim
pod ra zu me va mo odr ža va nje ra čuna
ra (PC, lap top), kao i pra te će peri
fer ne opre me (štam pa či, ske ne ri i
sl.).
Upo zo re nja se pri ma ju u re al nom
vre me nu, ta ko da od mah zna te koji
su ra ču na ri bez zaš ti te, štam pa či sa
ma lo to ne ra, ser ve ri sa ne do volj no
me sta na di sku i mno ge dru ge indi
ka to re po ten ci jal nih pro ble ma. Na
taj na čin se po ten ci jal ni IT pro blemi
mo gu uo či ti i pre ne go što na stanu,
re pe ta tiv ne ak tiv no sti se au toma
ti zu ju i iz be ga va ju se „po ža ri” koji
ote ža va ju i po sku plju ju po slo va nje
pred u ze ća.
Upra­vlja­nje i pra­će­nje
na da lji nu
Na pred ni RMM ala ti (Re mo te
Ma na ge ment & Mo ni to ring) ko je
ko ri sti mo u po drš ci na šim kli jen ti ma
dra stič no sma nju ju broj in ter ven ci ja
na te re nu, či ne ći naš ser vis vi še struko
efi ka sni jim i kva li tet ni jim od svih
slič nih uslu ga na tr žiš tu.
Za pred u ze ća ko ja ne ma ju svoj IT
tim, Net Cast tim u pot pu no sti pre u-
zi ma sve funk ci je uz po moć na pred­nih
plat­for­mi za au­to­mat­sko i
da­ljin­sko pra­će­nje i upra­vlja­nje
kao da smo sve vre me pri sut ni u poslov
nim pro sto ri ja ma ko ri sni ka.
Uko li ko već po sto ji IT sek tor, Net-
C a s t Pod r šk a i h o s l ob ađ a n ep ot r e -
b nih po slo va ta ko da mo gu da
usme re sve svo je vre me i na por na
ak tiv no sti ko je pred u ze ću do no se
do dat nu vred nost.
Ce lo kup nu bri gu o svom IT-ju poslov
ni ko ri sni ci mo gu da pre pu ste
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

ti mu Net Cast po drš ke uz re dov ne
pred lo ge za una pre đe nje i stal nu
bri gu o IT in fra struk tu ri pred u ze ća.
Net Cast tim, sa vi še od pe de set
lju di, po se du je ši ro ku eks per ti zu i isku
stvo i u sta nju je da se iz bo ri sa bilo
ko jim pro ble mom u ve zi sa in forma
ci o nim ili ko mu ni ka ci o nim si stemom.
Ti me eli mi ni še sve ne do stat
ke an ga žo va nja he te ro ge nih ti mo va
za raz li či te obla sti. Po se du je mo više
od še zde set ser ti fi ka ta iz obla sti:
Cisco, Win dows Ser ver, Ci trix, Mi kr o-
tik, Orac le, Ja va…
Net Cast omo gu ća va svo jim poslov
nim ko ri sni ci ma br zu i kva li tet nu
lo kal nu po drš ku 24/7 i mo de ran data
cen tar u Sr bi ji ko me se mo že br zo
fi zič ki pri stu pi ti.
Uslu­ge odr­ža­va­nja
Net­Cast IT odr­ža­va­nje nu di pet
osnovnih servisa poslovnim klijentima:
• ORIS (Odr ža va nje ra ču nar ske infra
struk tu re)
• Odr ža va nje ser ver ske in fra strukture
• Mic ro soft pro iz vo di
. Sa Net Cast ORIS uslu gom „IT je
re šen.” ko ri sni ci do bi ja ju:
- sva ko dnev ni mo ni to ring sta tu sa
ser ve ra i ključ nih seg me na ta mre že
- op ti mi za ci ju ra da rad nih sta ni ca
- pre ven tiv no odr ža va nje ra ču narske
mre že jed nom me seč no
- in sta la ci ju/re in sta la ci ju ope ra tiv
nih si ste ma i ko ri snič kih apli ka ci ja
po zah te vu
- uklanjanje potencijalno zlonamernog
softvera (virusi, trojanci, adware
i sl.)
- se to va nje e-mail kli je na ta
• Prin ting as a Ser vi ce
• Pro jek to va nje i iz vo đe nje mre žnih
rešenja
- mo ni to ring sta tu sa li cen ci ra nog
soft ve ra i oba veš ta va nje o is te ku poje
di nih li cen ci
- sa ve to va nje u ve zi una pre đe nja
ra da i funk ci o nal no sti lo kal ne mre že
- ser vi si ra nje har dve ra na zah tev
- po ten ci jal no ka bli ra nje i iz vla čenje
te le ko mu ni ka ci o nih ve za u lo kalnoj
ra ču nar skoj mre ži
- po vlaš će ne ce ne za na bav ku
har dve ra i Mic ro soft pro iz vo da Io
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Not to be distributed without permission.
Orac­le pred­vi­đa­nja za
Enterprise IT u 2025. godini:
Era Au­to­ma­ti­za­ci­je
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Raz­voj au­to­nom­nih teh­no­lo­gi­ja po­kre­će no­vu eru za ko­ri­sni­ke IT uslu­ga, kao i za­po­sle­ne u IT
sek­to­ru – eru ko­ja do­no­si ve­ću pro­duk­tiv­nost, po­u­zda­nost i pred­vi­di­vost. Me­đu­tim, sa na­pret­kom
sa­mih ser­vi­sa po­ve­ća­va­ju se i oče­ki­va­nja. Da bi osta­le kon­ku­rent­ne, kom­pa­ni­je ima­ju po­tre­bu da
dr­že ko­rak sa kon­stant­nim po­ve­ća­njem ko­ri­snič­kih po­tre­ba.
U
pe­ri­o­du ko­ji je pred nama,
au­to­ma­ti­za­ci­ja će dobi­ti
kri­tič­nu ulo­gu u ži­votu
IT-a i ko­ri­sni­ka. Orac­le pred­vi­đa
da će do 2025. go­di­ne bi­ti au­to­mati­zo­va­no
85% in­ter­ak­ci­ja ko­ri­sni­ka
sa ser­vi­si­ma, pre­ko 50% upra­vlja­nja
po­da­ci­ma i 70% IT funk­ci­ja, ko­je će
bi­ti kom­plet­no au­to­ma­ti­zo­va­ne. Kao
re­zul­tat to­ga, po­tre­ba za de­ve­lo­pe­rima
će po­ra­sti de­set pu­ta, a pro­duktiv­nost
će se po­ve­ća­ti za 400%.
Im ple men ta ci ja no vih teh no lo gi ja
je do­ve­la do po­ja­ve no­vih stan­darda,
oče­ki­va­nja kva­li­te­ta i na­či­na kako
pru­ža­mo ko­ri­snič­ku uslu­gu. Na
pri­mer, au­to­ma­ti­zo­va­ne teh­no­lo­gije
kao što su vo­i­ce as­si­stan­ce i chat­
bo­to­vi omo­gu­ća­va­ju 24/7 in­ter­ak­ciju
sa ko­ri­sni­ci­ma, što je već sa­da posta­lo
osnov­no oče­ki­va­nje ko­ri­sni­ka
na sko­ro svim tr­žiš­ti­ma. Sa evo­lu­cijom
ovih ser­vi­sa, kom­pa­ni­je će mo­ći
sve bo­lje da raz­u­me­ju kon­tekst i name­ru
ova­kvih au­to­ma­ti­zo­va­nih konver­za­ci­ja
sa svo­jim ko­ri­sni­ci­ma, što
će do­pri­ne­ti bo­ljem raz­u­me­va­nju i
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

pre­ci­zni­jem pred­vi­đa­nju po­tre­ba kori­sni­ka.
Od go vor na vi so ka
oče­ki­va­nja
Me­đu­tim, kom­pa­ni­je mo­ra­ju da
odr­ža­va­ju efi­ka­snost back-end opera­ci­ja
da bi mo­gle efi­ka­sno da od­govo­re
na zah­te­ve ko­ri­sni­ka na fronten­du.
Od IT or­ga­ni­za­ci­ja se oče­ku­je
da is­po­ru­če vi­so­ko do­stup­ne ser­vise
i da zaš­ti­te teh­no­loš­ki eko­si­stem,
a pri tom da od­go­vo­re na zah­te­ve
za ljud­skim re­sur­si­ma, tre­nin­zi­ma i
pro­ce­si­ma. Au­to­ma­ti­za­ci­ja si­ste­ma
za upra­vlja­nje po­da­ci­ma će omo­gući­ti
kom­pa­ni­ja­ma da br­že, jef­ti­ni­je i
po­u­zda­ni­je po­kre­ću no­ve apli­ka­ci­je.
Au­to­ma­ti­za­ci­jom ak­tiv­no­sti kao što
je pri­me­na soft­ver­skih za­kr­pa, unapre­đe­nja
i no­vih ver­zi­ja po­ve­ća­va se
do­stup­nost i si­gur­nost po­da­ta­ka bez
po­tre­be za do­dat­nim an­ga­žo­va­njem
IT za­po­sle­nih. Cloud ser­vi­si evo­lu­ira­ju
ta­ko da uklju­ču­ju kon­tro­lu nad
ce­lo­kup­nim ži­vot­nim ci­klu­som i opti­mi­za­ci­jom
ra­da, što zna­čaj­no pobolj­ša­va
SLA apli­ka­ci­ju i sma­nju­je
ope­ra­tiv­ne troš­ko­ve.
Isto­vre­me­no, ka­ko broj zah­te­va za
no­vim apli­ka­ci­ja pre­ma­šu­je broj ras­po­lo­ži­vih
de­ve­lo­pe­ra, au­to­ma­ti­za­
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

ci­ja će obez­be­di­ti no­ve funk­ci­o­nalno­sti
za de­ve­lo­pe­re, ko­je će po­ve­ća­ti
pro­duk­tiv­nost. Funk­ci­o­nal­no­sti kao
NLP (na tu ral lan gu a ge pro ces sing) ili
una­pre­đe­na stvar­nost (aug­men­ted
re­a­lity) zah­te­va­ju na­pred­na zna­nja
i eks­per­ti­zu ko­ja ni­je ras­pro­stra­njena.
Kao od­go­vor na to, u okru­že­njima
sle­de­će ge­ne­ra­ci­je mo­že­mo da
oče­ku­je­mo po­rast „no-co­de” pri­stupa
raz­vo­ju apli­ka­ci­ja, ko­ji će sa­kri­ti
kom­plek­sne teh­no­loš­ke me­ha­ni­zme
po­treb­ne za ko­riš­će­nje ovih funk­cio
nal no sti.
Sve­u­kup­no, pred­no­sti au­to­ma­tiza­ci­je
omo­gu­ća­va­ju kom­pa­ni­ja­ma
da usme­re svo­je re­sur­se ka ino­vativ­nim
pro­jek­ti­ma i di­gi­tal­noj transfor­ma­ci­ji.
Obez­be­đu­ju­ći si­gur­nost
i kon­zi­stent­nost kod ope­ra­ci­ja ko­je
ina­če zah­te­va­ju ljud­sku in­ter­ven­ci­ju,
au­to­ma­ti­za­ci­ja omo­gu­ća­va po­slov­ni
kon­ti­nu­i­tet na na­čin ko­ji omo­gu­ća­va
za­po­sle­ni­ma da svoj fo­kus pre­ba­ce
sa odr­ža­va­nja po­sto­je­ćih si­ste­ma na
una­pre­đe­nje ili raz­voj no­vih.
Orac­le Au­to­no­mo­us
Da­ta­ba­se – re­de­fi­ni­sa­nje
upra­vlja­nja po­da­ci­ma
Orac­le je na­pra­vio sle­de­ći ko­rak
u au­to­ma­ti­za­ci­ji sa pr­vom pot­puno
au­to­nom­nom ba­zom po­da­taka.
Ko­ri­ste­ći mo­guć­no­sti AI i ma­šinskog
uče­nja, ba­za po­da­ta­ka je dobi­la
„self-dri­ving”, „self-se­cu­ring” i
„self-re­pa­i­ring” atri­bu­te ko­ji­ma se
bri­ne o osnov­nim aspek­ti­ma upra­vljanja
po­da­ci­ma – op­ti­mi­zu­je re­sur­se,
sma­nju­je mo­guć­nost ljud­ske greš­ke,
uma­nju­je ri­zik si­gur­no­snog upa­da
i zna­čaj­no po­ve­ća­va ras­po­lo­ži­vost
ba­ze, ta­ko da IT mo­že da se fo­ku­sira
na po­slov­ne zah­te­ve i po­ve­ća­nje
pro­duk­tiv­no­sti. Io
Da bi­ste pro­či­ta­li ceo e-bo­ok,
klik­ni­te ov de.
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Đorđe Cvetković,
CEO Plativoo
Pla ti voo
je din stve na plat for ma
za di stri bu ci ju e-ra ču na
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

E-ra­ču­ni za ši­ro­ke na­rod­ne ma­se
Upra vlja nje i di stri bu ci ja infor
ma ci ja kom plek san je
za da tak. Kon zer va ti zam,
soft ver sko-teh nič ka ogra ni če nost, ali
i stra ho vi za bez bed nost, glav ni su
či ni o ci ko ji ko če pre la zak pred u zeća
u di gi tal no do ba. A di gi tal no doba
do la zi i do no si zna čaj na una pređe
nja; do no si di gi ta li zo va ne pro ce se.
Da nas, di gi tal na tran sfor ma ci ja ni je
op ci ja, već jed no stav no oba ve za, ako
ne že li mo kao druš tvo da osta ne mo
u „di gi tal nom ka me nom do bu.“
U do ba ka da je in ter net ušao u
sve po re ži vo ta, in du strij ski, pro i-
z vod ni, di stri bu tiv ni pro ce si ne mogu
vi še da se za sni va ju na sa mo dovolj
nim izo lo va nim IT si ste mi ma. Posle
di ce za tvo re no sti ili sa mo i zo lova
nja ne ose ća ju sa mo kom pa ni je sa
ta kvim si ste mi ma, već i nji ho vi klijen
ti ko ji oče ku ju ko mu ni ka ci ju prime
re nu mo guć no sti ma da naš nji ce –
oče ku ju od go va ra ju ći ko mu ni ka ci o ni
ka nal i sve pred no sti ko je jed no takvo
okru že nje mo že da pru ži. Jed nostav
no je, po tro ša či su po sta li di gital
ni po tro ša či, pa i ko mu ni ka ci ja sa
nji ma mo ra da bu de di gi tal na.
Pro­blem di­stri­bu­ci­je ra­ču­na
Je dan od bo ljih na či na da se svest
o di gi ta li za ci ji ubr za no ši ri kroz ši ro ki
krug po tro ša ča sva ka ko je ste – di gita
li za ci ja ra ču na. Ra čun, to par če papi
ra ko je sva kog me se ca do bi ja mo na
kuć nu adre su i ko je nam ka že ko li ko
smo du žni za vo du, stru ju ili mo bilni
te le fon, još uvek se, uglav nom, distri
bu i ra na pa pi ru.
Osim to ga što je na pa pi ru, u nekim
slu ča je vi ma ra ču ni se raz no se
ne ko ver ti ra ni, pa on da do sta vljač
(bi lo da je u pi ta nju pro fe si o nal na
do sta va ili lju di iz fir me) ima pri stup i
svim lič nim po da ci ma sa ra ču na.
Po sto je i kom pa ni je ko je po ku šava
ju da pro blem di stri bu ci je re še slanjem
PDF ra ču na na email, ali osim
što su ti me se bi do ne kle olak ša li slanje,
ovaj na čin se ne mo že sma trati
ve o ma po u zda nim. Ta kav ra čun
ne do no si ap so lut no ni ka kav be nefit
ono me ko me je na me njen, a pored
to ga PDF do ku ment ne mo že da
se zo ve e-ra ču nom u pu nom smi slu.
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Not to be distributed without permission.
Pla ti voo kao plat for ma je bes pla tan za sve ko ri sni ke, a kom pa ni ja ma ko je di gi ta li zu ju i
au to ma ti zu ju svoj pro ces di stri bu ci je ra ču na do no si i do 70% uš te de.
Pla­ti­voo kao oko­sni­ca
di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je
Pla ti voo je plat for ma za di stri buci
ju e-ra ču na ko ja uno si zna čaj na
una pre đe nja u pro ces di stri bu ci je
e-ra ču na ka ko za ko ri sni ka, ta ko i za
kom pa ni je.
Pla ti voo slu ži za di stri bu ci ju B2C
e-ra ču na i kom pa ni ja ma po put
JKP-a, mo bil nih i in ter net pro vaj dera
ili agen ci ja za odr ža va nje zgrada
omo gu ća va au to ma ti za ci ju i digi
ta li za ci ju pro ce sa di stri bu ci je
struk­tu­ri­ra­nih elek­tron­skih ra­čuna
ka ko ri sni ci ma, a sa mim ko ri snici
ma omo gu ća va da u svom Pla ti voo
– bes plat nom di gi tal nom san du četu
ob je di ne sve svo je ra ču ne u elektron
skom for ma tu, da ih bez bed no
pla te jed nom od ne ko li ko po nu đenih
op ci ja i da ih na kon to ga ar hivi
ra ju.
Pla ti voo je na stao kao re zul tat di gi-
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

tal ne tran sfor ma ci je ne ko li ko pro cesa
i nji ho vog gru pi sa nja u jed nu celi
nu. Pro ce si ko ji su di gi ta li zo va ni redom
su: di­stri­bu­ci­ja ra­ču­na, pla­ćanje
ra­ču­na, ar­hi­va ra­ču­na, a sva ki
od njih do no si ne ko li ko pred no sti.
Pro­ce­si ko­ji su di­gi­ta­li­zo­va­ni i ob­je­di­nje­ni u Pla­ti­voo plat­for­mi
Stra ho vi ve za ni za bez bed nost u
kom bi na ci ji sa kon zer va tiv nim nači
nom raz miš lja nja glav ni su raz
log spo ri jeg usva ja nja kar ti čarskih
tran sak ci ja, što nas do vo di u
si tu a ci ju da je ko riš će nje kar ti ce na
POS ter mi na lu pri hva tlji vi je od koriš
će nja iste kar ti ce na ne kom web
saj tu.
Upr kos to me i ovo je sek tor ko ji bele
ži rast iz go di ne u go di nu, pa je ta ko
i Pla ti voo svo jim ko ri sni ci ma omo gućio
da svo je ra ču ne pla te on li ne kar tičar
skim tran sak ci ja ma. Ov de vre di
na po me nu ti i da Pla ti voo ni je posred
nik u tran sak ci ji, već se sredstva
upla ću ju di rekt no na ra čun
kom pa ni je ko ja je iz da la ra čun.
Pla ća nje kar ti ca ma, na rav no, nije
je di ni na čin na ko ji ra čun mo že da
se pla ti. Ko ri sni ka ap so lut no niš ta ne
spre ča va da ra čun pla ti e-ban kingom
ili da ga odštam pa i pla ti na
ne kom šal te ru.
Pla ti voo omo gu ća va i ge ne ri sanje
QR ko da, po stan dar du NBS, na
ra ču ni ma, što je ve li ka pred nost za
one kom pa ni je ko je ra ču ne još uvek
štam pa ju na ma trič nim štam pa čima.
Di­stri­bu­ci­ja ra­ču­na
Ka ko je pro ces di stri bu ci je di gi talan
i au to ma ti zo van, pr va pred nost
ova kvog pri stu pa sva ka ko je po u-
zda nost is po ru ke. Na i me, pri li kom
sva ke di stri bu ci je si stem po tvr đuje
da je sva kom po je di nač nom kori
sni ku e-ra čun is po ru čen u nje govo
san du če.
Po u zda nost is po ru ke jed na ko je
bit na i za ko ri sni ka.
Sve sni raz li či to sti po slov nih softve
ra na na šem tr žiš tu, pa i ogra ni čenja
u po je di nim slu ča je vi ma, di zajni
ra li smo plat for mu ta ko da mo že
da po dr ži bi lo ko ju struk tu ru po data
ka, bi lo u xml bi lo u json for ma tu.
Ova kav pri stup nam je da lje omo gućio
da sva ki ra čun mo že mo da gene
ri še mo iden tič no ver zi ji ra ču na na
pa pi ru.
Di gi ta li za ci ja po da ta ka nam je
omo gu ći la i ne ke no ve funk ci o nalno
sti, kao što je is po ru ka istog raču
na na vi še za in te re so va nih stra na.
Naj bo lji pri mer za ovo bi bio od nos
sta no da vac/pod sta nar, gde is prav
nim po ve zi va njem Pla ti voo mo že
je dan ra čun da is po ru či na vi še raz liči
tih a po ve za nih ko ri snič kih na lo ga.
Di gi ta li za ci ja pro ce sa di stri bu ci je
ra ču na je do ve la do to ga da se proces
pri pre me i sla nja ra ču na sa neko
li ko da na sve de na ne ko li ko mi nuta.
Ko li ko ovo mo že da do ne se uš tede
na raz li či te na či ne za i sta ni je teško
iz ra ču na ti.
Va žno je i na po me nu ti da di stribu­ci­ja
ra­ču­na kroz Pla­ti­voo platfor­mu
ni na ko­ji na­čin ne re­me­ti
po­sto­je­će po­slov­ne pro­ce­se. Pla tivoo
se in te gri še u njih i di gi tal no ih
una pre đu je.
Pla­ća­nje ra­ču­na
Ar­hi­va ra­ču­na
U vre me jav nih iz vr ši te lja i prinud
nih na pla ta, ima ti ar hi vu ra čuna
i do kaz da je ra čun pla ćen predsta
vlja je dan od uslo va za mi ran san.
Svi ra ču ni pri mlje ni u Pla ti voo – di gital
no san du če ta mo i osta ju. To znači
da ko ri sni ci ma ko ji ko ri ste Pla tivoo
teš ko mo že da se de si sce na rio
da ih po sle ne ko li ko go di na kompa
ni ja opo mi nje za ne pla će ne ra čune.
Svi ra ču ni su uvek tu, na ne ko li ko
kli ko va mi šem.
Ra ču ni ko ji se pla ća ju kar ti com
au to mat ski se ozna ča va ju kao plaće
ni, a uz sva ki ra čun su ve za ni poda
ci o tran sak ci ji (iden ti fi ka tor transak
ci je, da tum itd.). Ako je, pak, račun
pla ćen e-ban kin gom ili na šalte
ru, ko ri snik ta kav ra čun mo že
ruč no da ozna či pla će nim, sve sa
uno som iden ti fi ka to ra tran sak ci je,
da tu ma i krat ke na po me ne. Za raču
ne pla će ne na šal te ru mo gu će
je uplo a do va ti i ove re nu po tvr du o
pla ća nju. Io
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0
Intelligent Enterprise
– ko ri snič ko is ku stvo
na no vom ni vou

Not to be distributed without permission.
Ka­da go­vo­ri­mo o di­gi­tal­noj tran­sfor­ma­ci­ji, od ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća do ve­li­kih glo­bal­nih
kom­pa­ni­ja, teš­ko je ne po­mi­sli­ti na Dar­vi­no­vu te­o­ri­ju evo­lu­ci­je i bor­bu za op­sta­nak, u ko­joj su
naj­u­speš­ni­ji oni ko­ji su bo­lje pri­la­go­đe­ni ži­vot­nim pri­li­ka­ma. Se­ti­te se sa­mo No­ki­je i nje­ne ne­moguć­no­sti
da se pri­la­go­di no­vo­na­sta­lim tr­žiš­nim iza­zo­vi­ma i od­go­vo­ri na no­ve tren­do­ve me­đu
po­tro­ša­či­ma, kao i na nji­ho­ve po­tre­be. Od ta­da, po­sled­njih de­se­tak go­di­na, glo­bal­ni eko­nom­ski
rast naj­vi­še se ba­zi­rao na ino­va­tiv­nim teh­no­lo­gi­ja­ma za­hva­lju­ju­ći ko­ji­ma su kompanije uz nove
poslovne modele beležile rekordne profite.
Da naš nje S&P 500 kom pani
je na la ze se na toj li sti
upra vo za to što su, u manjoj
ili ve ćoj me ri, pri hva ti le sa vreme
ne iza zo ve i tran sfor mi sa le svo je
po slo va nje u skla du sa zah te vi ma digi
tal ne ere. Ipak, bor ba za pri mat se
na sta vlja, a to nam po tvr đu je i či njeni
ca da, u pro se ku, sva ke dve ne de lje
jed na od ovih 500 kom pa ni ja is pad
ne sa li ste i pre puš ta me sto ne koj
no voj zve zdi u uspo nu, kom pa ni ji
ko ja se bo lje pri la go di la zah te vi ma
tr žiš ta, bi la ino va tiv ni ja i, što je najva
žni je, svo jim po tro ša či ma pru ži la
bo lje ko ri snič ko is ku stvo tzv. „cu stomer
ex pe ri en ce”.
In di vi du a li zo va ni pri stup sva kom
po tro ša ču ili ko ri sni ku da nas je condi
tio si ne qua non op stan ka na tržiš
tu i ra sta bi lo ko jeg io le am bi ci o­
znog po slov nog mo de la. Ovo je mogu
će za hva lju ju ći „pa met nom po slova
nju”, kon cep tu po zna ti jem i kao
In tel li gent En ter pri se, ko ji pre va zi la zi
au to ma ti za ci ju pro ce sa ko ri ste ći sve
do stup ne po dat ke za una pre đe nje
po slo va nja. Da bi doš la do ovo ga,
pred u ze ća mo ra ju da na pra ve is korak
od pro stog pri ku plja nja po da taka
i jed no stav ne ana li ti ke ka ko riš ćenju
slo že nih al go ri ta ma i ino va tiv nih
teh no lo gi ja, omo gu ća va ju ći sva kom
ko ri sni ku pri la go đe no i je din stve no
is ku stvo.
Ne za vi sno od to ga da li vo li te da
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

tr či te, ku va te, pu tu je te, svi ra te, prati
te sport ili tra ži te po sao, uvek posto
ji pro stor za una pre đe nje va šeg
ko ri snič kog is ku stva. Is tra ži va nja poka
zu ju da 80 po sto me na dže ra veru
je da oni kli jen ti ma pru ža ju do bro
is ku stvo, dok se sa mo 8 po sto ko risni
ka sla že sa tim. Pro ce nje na vrednost
ovog dis ba lan sa na glo bal nom
ni vou iz no si oko 1,6 tri li o na do lara,
što otva ra ogrom ne mo guć no sti
za sva ko ga ko je spre man da transfor
mi še svo je po slo va nje ka ko bi
uzeo deo ko la ča. Upra vo ino va tiv na
teh no lo gi ja, ko ja je osnov In tel li gent
En ter pri sea, omo gu ća va kom bi na ciju
ope ra tiv nih po da ta ka o po slo vanju
kom pa ni je s po da ci ma o is kustvu
ko ri sni ka, na osno vu ko jih menadž
ment mo že da do no si od lu ke
i obez be di svoj deo pro fi ta u ovom
seg men tu di gi tal ne eko no mi je.
Ono što mo žda de lu je obes hrabru
ju će je ste či nje ni ca da se koncept
pa met nog po slo va nja ne može
im ple men ti ra ti sam od se be bez
pla na, ide je i struk tu re. Raz log to me
je što ne govorimo o jednom proiz
vo du, već o pri stu pu ko ji zah te va koriš
će nje svih ras po lo ži vih iz vo ra in forma
ci ja, ljud skih ili di gi tal nih, sa ci ljem
ostva ri va nja pred no sti u tr žiš noj utakmi
ci. Ipak, uz kon cept In­tel­li­gent Enter
pri se ko ji tran sfor mi še in for ma ci je
u svr sis hod no de lo va nje ostva ru jete
mno go ve će be ne fi te za po slo vanje.
Je dan od pri me ra je da ino va tiv
na teh no lo gi ja oslo ba đa za po sle ne
sva ko dnev nih re pe titvnih za da ta ka i
omo gu ća va im da se fo ku si ra ju na ono
naj va žni je – kup ce.
SAP Intelligent enterprise
– vi zi ja osna ži va nja ko ri sni ka
Upra vo ko ri ste ći In­tel­li­gent En­terpri
se, kom pa ni ja SAP omo gu ća va
svo jim ko ri sni ci ma da osna že svoje
za po sle ne i pri tom bu du efi ka sniji,
pru že naj bo lje ko ri snič ko is ku stvo,
stvo re no ve po slov ne mo de le i iz vore
pri ho da. Ovo je mo gu će za hva ljuju
ći teh no lo gi ja ma no ve ge ne ra cije,
ko je ubr za va ju stva ra nje vred nosti
po mo ću tri ključ ne ka rak te ri sti ke:
- Tran spa rent nost: uvi dom u inter
ne i eks ter ne po dat ke moguće
je pre po zna ti ponavljajuće pro cese
po slo va nja na osno vu čega će biti
moguća au to ma ti za ci ja ta kvih proce
sa
- Fo kus: pred vi đa njem budućih
do ga đa ja na osno vu isto rij skih poda
ta ka i po slov nih ak tiv no sti ko je su
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

u to ku omogućeno je pra vo vre me no
do nošenje od lu ka i re a go va nje pre
na stan ka pro ble ma.
- Agil nost: pri la go đa va nje po slovnih
pro ce sa na osno vu pro me na u
po slov nom okruženju je moguća
u re al nom vre me nu, što je ujed no
neo p hod nost po slo va nja da nas.
Pri mer kon cep ta SAP In tel li gent
En ter pri se u prak si je He li o tron, nemač
ka po ro dič na fir ma ko ja se ba vi
pro iz vod njom sve ća. Ia ko ima sa mo
64 za po sle na, He li o tron za hva lju jući
pa met nom po slo va nju uspe va da
đa va ih u skla du sa in pu ti ma, dok su
kom bi no va njem pre dik tiv ne ana li tike
i in te gri sa nih on li ne i of fli ne ko risnič
kih is ku sta va us pe li da uve ća ju efikasnost
pro da je čak osam pu ta. Efek
tiv ni je i br že re a go va nje na po tre be
tr žiš ta ostva re no je in te gri sa njem u real
nom vre me nu svih ak tiv no sti u lancu
po nu de i po tra žnje unu tar kompa
ni je, a do pri ne lo je pet pu ta ve ćem
pro me tu.
Da kle, SAP kon cept In­tel­li­gent Enter
pi se je vi še od pu ke au to ma ti zaci
je po slov nih pro ce sa - to je vi zi ja
ko jom uz im ple men ta ci ju ino va tivnih
teh no lo gi ja u po slov ne pro ce se,
an ti ci pi ra njem ko ri snič kih po tre ba
go diš nje is po ru či 16 mi li o na raz liči
tih vr sta sve ća, ko ri ste ći in pu te iz
raz li či tih iz vo ra ka ko bi tač no predvi
deo po tra žnju.
Ko ri sni ci mo gu da per so na li zu ju
sva ku po rudž bi nu ko ja se is pu nja va
unu tar ne ko li ko sa ti, što je mo gu će
sa mo ako su svi sek to ri kom pa ni je
sin hro ni zo va ni. In tel li gent En ter pri se
sma nju je ce nu pri vla če nja po tro ša ča
i au to mat ski spro vo di in di vi du a li zova
ne mar ke tin ške kam pa nje i po nude,
te ko ri ste ći al go ri tam ma šin skog
uče nja omo gu ća va naj bo lji RO MI.
- 48% ko ri sni ka ko ji su ra no im ple men ti ra li ma šin sko uče nje
na vo di po ve ća nje pro fi ta bil no sti kao pri mar ni be ne fit
- 527% iz no si go diš nji skok u za ra di za sve kom pa ni je ko je u svojoj
ka te go ri ji pru ža ju naj bo lje ko ri snič ko is ku stvo
- 202% bo lje po slov ne re zul ta te ostva ru ju ak tiv ni i uklju če ni
za po sle ni, ne go nji ho ve ko le ge iz in du stri je
Za hva lju ju ći ovo me, sek tor mar ketin
ga mo že da iz gra di po u zda nu bazu
pro fi la ku pa ca, pred vi đa ju ći njiho
ve že lje i obez be đu ju ći re le vant nu
in ter ak ci ju kad god je po treb no. Kada
se ra di o pro da ji, veš tač ka in te ligen
ci ja se ko ri sti za pi sme ni raz govor
(chat) sa kup ci ma, od go va ra ju ći
na jed no stav na pi ta nja tač nim i po u­
zda nim in for ma ci ja ma - na pri mer, o
sta tusu po rudž bi ne.
Uz ova kav pri stup He li o tron održa
va kon ku rent nost pra te ći ce ne na
tr žiš tu u re al nom vre me nu i pri la go­
i br zim re a go va njem, kompanije deluju
strateški, unapređuju svoje poslovanje
i lakše ostvaruju ciljeve. Io
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Marko Manevski
Service Administrator
IT Division
Not to be distributed without permission.
Eco Stru xu re IT Advi sor
po u zda na po moć
za stra teš ko pra će nje
ra da da ta cen ta ra
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Da­nas se re­či di­gi­ta­li­za­ci­ja i di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja do­vo­de u kon­tekst bu­kval­no sve­ga – od
upra­vlja­nja in­du­stri­jom, pa­met­nim zgra­da­ma, sve do jed­no­stav­nih stva­ri kao što su škol­ski dnev­ni­ci.
Di­gi­ta­li­za­ci­ja ni­je vi­še sa­mo pro­ces pre­ba­ci­va­nja ana­log­nih po­da­ta­ka u je­di­ni­ce i nu­le, već
glo­bal­ni trend, na­čin na ko­ji svet funk­ci­o­ni­še. Na­iz­gled pre­ko no­ći, iz­bri­sa­ne su gra­ni­ce na tr­žiš­tu
i ono je po­sta­lo glo­bal­no u svim seg­men­ti­ma.
I
sa ma IT in du stri ja da nas je
mno go dru ga či ja ne go pre pet
go di na, i ka rak te ri šu je glav
ni tren do vi kao što su IoT (In ter net
of Things), ed ge ra ču nar stvo, a nedav
ne stu di je po ka zu ju da će mo do
2020. go di ne ima ti 31 mi li jar du pove
za nih stva ri uz di gi tal ni sa o bra ćaj
ko ji ra ste za vi še od 20 % go diš nje.
Teh no lo gi ja je da nas ta kva da skoro
svi ure đa ji mo gu da se po ve žu,
što zah te va sve ve će upra vlja nje i
pra će nje. Svi no si mo sa so bom mobil
ne te le fo ne i ko ri sti mo ra ču narsku
po drš ku u ed ge okru že nji ma,
što zna či da do la zi do ve li kog od stupa
nja od tra di ci o nal nog mo de la data
cen tra ko ji da nas ko ri sti mo (40 %
IoT po da ta ka u ta kvom okru že nju će
bi ti sa ču va no, ob ra đe no i ana li zi rano
i na osno vu to ga će se ade kvat no
po stu pa ti). Uz do la zak 5G teh no lo gije,
pre nos po da ta ka u re al nom vreme
nu po sta će sa mo br ži i bi će potreb
no ana li zi ra ti ve ću ko li či nu poda
ta ka br zi nom ko ja će pra ti ti i njihov
pro tok.
Svi ovi tren do vi i či nje ni ce na vode
na za klju čak da bez stra teš kog
osmiš lja va nja i po mo ći ovo ne može
da se na sta vi na isti na čin kao danas
i da kom pa ni je tre ba da pro mene
na čin upra vlja nja i pra će nja ka ko
bi do sti gle po tre ban ni vo efi ka snosti
pri upra vlja nju hi brid nim okru ženji
ma (ed ge, jav ni/pri vat ni cloud, kolo
ka ci ja).
Di gi tal na tran sfor ma ci ja je po sledi
ca glo ba li za ci je, ali je ujed no i čini
mo gu ćom. In for ma ci je, pro iz vodi
i uslu ge mo ra ju bi ti do stup ni brzi
nom kli ka, pa je za to va žno da ovu
tran sfor ma ci ju pred vo di i po dr ža va
in fra struk tu ra ko ja je po u zda na i ispred
svih na po lju di gi tal ne tran sforma
ci je.
Tu se Schne i der Elec tric na me će
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Ne pre kid no pra će nje za efekat
maksimalne bezbednosti
EcoStruxure IT Advisor je dostupan
svuda u svetu i proširuje
EcoStruxure IT platformu, koja
obuhvata EcoStruxure IT Expert,
bez be dan soft ver za pra će nje,
bez ob zi ra na pro iz vo đa ča opreme,
bi lo ku da da ide te, ko ji
omo gu ća va vi dlji vost ce lo kup
ne opre me, fi zič ke in fra struktu
re na ba zi IoT i EcoStruxure
Asset Advisor ko ji obez be đu je
non-stop pra će nje pu tem globalnog
servisnog biroa kompanije
Schneider Electric ili naše
part ner ske mre že.
kao li der di gi tal ne tran sfor ma ci je
kroz Eco Stru xu re IT Advi sor. Što se
ti če fi zič ke in fra struk tu re da ta centa
ra APC by Schne i der Elec tric je već
go di na ma li der i ino va tor kroz svoje
pro iz vo de za kri tič no na pa ja nje,
hla đe nje i re ko ve. Ovi pro iz vo di posta
li su sim bol po u zda no sti u IT svetu.
Sa da Schne i der Elec tric ide ko rak
da lje, pa uz po uz dan har dver nu di
mo guć nost nad zo ra da ta cen tra, kao
i nje go vo upra vlja nje.
Za hva lju ju ći cloud teh no lo gi ji i
veš tač koj in te li gen ci ji sa da mo že te
po u zda no i u re al nom vre me nu da
pra ti te sko ro sva ki de talj u ra du vašeg
da ta cen tra.
Zaš to vam je ova ko neš to
po treb no?
Ka da se uzmu u ob zir svi tren dovi
ko je smo na ve li, ce na za sto ja u radu
da ta cen tra će sa mo da ra ste. Sada
po sto ji ne ko li ko stu di ja ko je raču
na ju sa mo ce nu za sto ja u kon tekstu
ope ra ti ve ili pro iz vod nje, ali ka da
ukal ku li še te i ce nu ser vi sa, stres, naru
ša va nje imi dža va šeg bren da, troš
ko vi se mno že vi še stru ko.
Dru gi raz log za po tre bu ova kvog
nad zo ra je neš to što bih na zvao
„glat ko je dre nje” (smo oth sa i ling).
Ko li ko če sto vam se de ša va da se
ogla si ala rm u da ta cen tru a da niste
si gur ni o če mu se ra di i da li će i
ka ko to uti ca ti na da lji rad da ta centra.
I naj po u zda ni ji har dver se tro ši, a
u va šem je in te re su da on bu de uvek
na mak si mu mu ope ra tiv no sti. Čak
i ka da je sve po kri ve no ga ran ci jom
i ima te od lič ne ser vi se re i po drš ku,
fak tor iz ne na đe nja po sto ji.
Bez ne pri jat nih iz ne na đe nja
Šta ako vam ka že mo da se fak tor
iz ne na đe nja uz Eco Stru xu re IT može
sve sti na ap so lut ni mi ni mum? Zahva
lju ju ći re še nju Eco Stru xu re IT kori
sti mo veš tač ku in te li gen ci ju i mašin
sko uče nje da uo či mo tren do ve
i ne do stat ke pre ne go što do njih
do đe.
Broj ni raz li či ti ala r mi sa ure đa ja su
sje di nje ni pri li kom in ci de na ta i sve
do bi ja te pu tem pa met nih te le fo na.
Pra te se svi ure đa ji jed nog si ste ma,
bez ob zi ra na pro iz vo đa ča, pu tem
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

pri ku plja nja po da ta ka u otvo re nom
si ste mu.
Usa gla še ni ala r mi omo gu ća vaju
da ser vi sni ti mo vi utvr de od mah,
pre iz la ska na te ren, da li je iz la zak
uopšte po tre ban, ko ji je ni vo hit nosti,
da li se pro blem mo že re ši ti apdej
tom soft ve ra, kao i da od mah
upo re de alarm isto ri ju slič nih in cide
na ta. Na ovaj na čin sma nje na je
bu ka ala r ma za čak 76 %, a pro u čava
njem hi lja da po da ta ka – da no noć
no uz po moć veš tač ke in te li gen cije
ana li zi ra mo in ci den te i kon stant no
uči mo, na me ra va mo da pre dik tiv nim
ak ci ja ma pred u hi tri mo pro ble me.
Na pri mer, efek tiv nim pra ćenjem
tem pe ra tu re u bli zi ni UPS
ba te ri ja, nji ho vog ci klu sa pra žnjenja
i pu nje na, mo že mo pred vi de ti
ka da je vre me za nji ho vu za me nu.
Naj go ri sce na rio bio bi da ne stane
stru je, a ba te ri je vi še ne mo gu
da vam pru že po treb nu au to no miju.
Ka da si stem na u či obra sce ra da,
mo že efi ka sno da uo či ba te ri je koje
ne ra de na zah te va nom ni vou.
U tom slu ča ju mo že mo ih za me ni ti
pre ne go što do đe do kri zne si tu a cije
i vi ste bez bed ni u zna nju da uvek
i u sva kom tre nut ku vaš UPS mo že
da vam obez be di neo p hod nu au tono
mi ju. Le po ta ovog re še nja je u tome
da ono funk ci o ni še bez ob zi ra na
pro iz vo đa ča opre me. Pri me nji vo je
na APC by Schne i der Elec tric opremu,
ali i na sve dru go.
Krat ki re zi me
U glav ne ka rak te ri sti ke i pred no sti
Eco Stru xu re IT Advi so ra spa da ju:
- Upra vlja nje opre mom u ci lju preci
znog po pi sa in ven ta ra. Po da ci su
pri ka za ni u okvi ru fi zič kog pro sto ra
za tre nut ni pri stup pre ci znim de talji
ma ure đa ja i ka rak te ri sti ka opre me
- Pla ni ra nje ri zi ka za pro ak tiv no
upra vlja nje in ci den ti ma. Iz veš taj o
ana li zi uti ca ja uka zu je ka ko in ci denti
mo gu da uti ču na ure đa je i in frastruk
tu ru
- Upra vlja nje pro me na ma kod
sva kog pre meš ta nja opre me, do da-
va nja i pro me na: au to ma ti za ci ja
po sla ga ran tu je sma nje nje ljud ske
greš ke i pri me nu naj bo ljih prak si.
Za ko lo ka cij sku pri me nu, Eco­
Stru xu re IT Advi sor nu di pro storni
pre gled sa zo na ma, ka ve zi ma i
re ko vi ma i IT opre mom uz de taljne
iz veš ta je o is ko riš će nju pro stora
i re ko va.
Eco Strux tu re IT ni je sa mo naj novi
je do stig nu će teh no lo gi je, ni ti samo
po me ra nje tren do va ra di pu ke
ino va ci je, već je din stve no, sve o buhvat
no re še nje ko je će vam do dat
no uš te de ti re sur se i po sta ra ti se
da vam da ta cen tar bu de uvek na
vr hun cu za dat ka. Io
Za vi še in for ma ci ja o Eco Stru xu re
IT Advi so ru, po se ti te naš sajt.
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0
Sinhronizovana
bezbednost
u povezanom
svetu

Povezanost je jedna od osnovnih karakteristika 21. veka koja prožima svaki aspekt naših života.
Ona takođe utiče na način na koji pristupamo IT bezbednosti: slivanje sve više i više novca u
individualna rešenja više ne predstavlja realno dugoročno rešenje. Mada samostalna rešenja
za sajber bezbednost mogu da adresiraju specifične vektore napada, sajber kriminalci će i
dalje biti u stanju da iskoriste gepove između point rešenja i prednosti nedostatka povezanosti.
Organizacijama je potreban slojeviti pristup sigurnosti, onaj gde se povezuju proizvodi i dele
informacije. Vreme je da prihvatimo ovaj novi pristup. Vreme je za Synchronized Security i Sophos
Central.
Sinhronizovana bezbednost
predstavlja sajber bezbednost
kao sistem. Bezbednosna
rešenja se međusobno povezuju
u realnom vremenu preko
Security Heartbeata, radeći zajedno
na borbi protiv naprednih pretnji.
Upravljanje svim rešenjima vrši
Sophos Central koji daje jednu
platformu za pregled celog sistema.
Ova automatizacija poboljšava
vašu odbranu, automatski reagu-
je na događaje, tako da možete
ublažiti rizik i smanjiti vreme i napor
koje ulažete za upravljanje IT
bezbednošću. Samo kroz povezivanje
velikih tačaka sajber bezbednosti
na ovaj način možete da stvorite
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

sistem koji nadmašuje point izazove
i koji vam omogućava da kreirate
dugoročne strategije bezbednosti za
vaše preduzeće.
Stubovi sinhronizovane
bezbednosti
Sinhronizovana bezbednost je izgrađena
na tri stuba: Otkrijte, Analizirajte
i Odgovorite. Ovi stubovi
omogućavaju da bezbedosne komponente,
radeći zajedno kako bi se
ostalo ispred napadača, postanu više
od zbira njihovih delova. Što je više
servisa koji dele informacije u realnom
vremenu u sistemu sinhronizovane
bezbednosti, to je više benefita
koje možete ostvariti zahvaljujući
njihovoj međusobnoj povezanosti.
Na primer, smanjenje vremena reagovanja
na incident: identifikovanje
i sanacija zaraženih računara je težak
zadatak koji u proseku iziskuje
3,3 sata po mašini, dok automatizovano
odgovaranje na pretnju koje
omogućava sinhronizovana bezbednost
(Synchronized Security)
smanjuje to na 8 sekundi. Ona automatski
reaguje na pretnje i pruža
detaljnu analizu onoga šta se zapravo
dogodilo u celoj vašoj infrastrukturi,
tako da možete da sprečite
buduća ponavljanja.
Bolje sprečiti nego lečiti
Pored toga, Sophos Intercept X
Advanced sa EDR-om integriše inteligentnu
endpoint detekciju i odgovor
(EDR) sa vrhunskom detekcijom
malvera, visoko ocenjenom
zaštitom od eksploita i drugim karakteristikama
zaštite krajnjih tačaka.
Prevencija igra ključnu ulogu u tome
da se povrede zaustave pre
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

nego što počnu. Intercept X konsoliduje
zaštitu bez premca, endpoint
detekciju i odgovor u jedno
rešenje. To znači da se većina pretnji
zaustavlja pre nego što zapravo
može da izazove štetu, a Intercept
X Advanced sa EDR-om pruža dodatno
osiguranje sajber bezbednosti
mogućnošću da detektuje,
istraži i odgovori na potencijalne
bezbednosne pretnje. Uključivanje
EDR-a u paket konzistentno vrhunske
endpoint zaštite omogućava
Interceptu X da značajno olakša
EDR radno opterećenje. Što se više
pretnji spreči, to je manje buke za
istraživanje od strane bezbednosnih
timova. To znači da timovi mogu
da optimizuju ključne resurse koji
im omogućavaju da se fokusiraju
na poslovanje IT-a, umesto da jure
lažne pozitivne rezultate i ogromnu
količinu upozorenja.
Povratite kontrolu nad
svojom mrežom
Nedavno istraživanje je pokazalo
da IT menadžeri ne mogu da
identifikuju skoro polovinu (45%)
saobraćaja koji se odvija kroz njihovu
mrežu. Kao rezultat toga, oni
ne mogu da blokiraju rizičan ili
zlonameran saobraćaj. Umesto toga,
on teče kroz organizaciju neprovereno
i nesmetano. Kada bi aerodrom
najavio da može da vrši sigurnosnu
proveru samo polovine putnika i na
taj način dopustio preostaloj polovini
da prođe neproverena, izbio bi
javni protest. A mi ipak dozvoljavamo
ovo rizično ponašanje u našim
mrežama svaki dan. Sinhronizovna
bezbednost je jednostavno, elegantno
rešenje za ovaj problem.
Krajnja tačka uvek zna pravi identitet
aplikacije – čak iako ona pokuša da
se prikrije od firewalla kako bi izbegla
blokiranje. Omogućavanjem da
endpoint i firewall dele informacije
o identitetu aplikacija u realnom
vremenu, firewall može da identifikuje
sav mrežni saobraćaj, a IT tim
može da povrati kontrolu nad svojom
mrežom. Sa informacijama koje
su im na raspolaganju, oni mogu da
poboljšaju bezbednost blokiranjem
zlonamernih aplikacija, dok istovremeno
ubrzavaju poslovne aplikacije
deprioritetizacijom saobraćaja koji
nema veze sa poslom.
Rešenje i za
mobile uređaje
Konačno, mobilni uređaji jednako
predstavljaju vrata za podatke i
sisteme vaše organizacije kao i vaši
desktop i laptop računari. Mobilni
uređaji putuju zajedno sa nama svuda
povezujući se sa širokom lepezom
zaštićenih i nezaštićenih mreža,
stavljajući pod znak pitanja svoje
bezbednosno stanje. Dozvoljavanje
da kompromitovani uređaji pristupe
mreži povećava rizik od napada.
Međutim wireless mreža ne
može na svoju ruku da donosi nikakvu
odluku o zdravlju uređaja koji
se konektuju na nju. I opet, sinhronizovana
bezbednost, ovaj put
između mobilnih i bežičnih rešenja,
pruža odgovor na problem.
U službi budućnosti
Mi ži vi mo u me đu sob no po ve -
zanom svetu i sa gotovo polovinom
pla ne te ko ja tre nut no ko ri sti in ternet
sa mo će mo po sta ja ti još po veza
ni ji u go di na ma ko je su pred nama.
Za ko pa va nje gla ve u pe sak i
na sta vlja nje sa fo ku si ra njem na poje
di nač ne bez bed no sne pro iz vo de
ne pred sta vlja ade kva tan od go vor
– ne sa mo da nas to či ni ose tlji vim
na pret nje, već po ve ća va i troš ko ve
pred u ze ća za IT bez bed nost. Umesto
opi ra nja po ve zi va nju, vre me je
da se ak tiv no is ko ri sti pred nost in tegri
sa nog pri stu pa pre la skom na sajber
bez bed nost kao si stem. Ra de ći
za jed no, bez bed no sna re še nja mogu
da de tek tu ju, ana li zi ra ju i au tomat
ski od go vo re na in ci den te i infek
ci je. Sop hos Cen tral i Synchro nized
Se cu rity sma nju ju vre me od ziva
i omo gu ća va ju da IT bez bed nost
po sta ne omo gu ći vač po slo va nja, a
ne po slov ni tro šak. Io
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Raz­go­va­ra­la: Ni­na Ko­va­če­vić
Pu­to­va­nje kroz
digitalnu
transformaciju
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Iz vi zu re Jo va ne Ko stić, kon sul tan ta za di gi tal nu tran sfor ma ci ju u kom pa ni ji Te le Gro up
Če­sto mo­že­mo da ču­je­mo da je
Di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja 2.0 u stvari
kul­tur­na tran­sfor­ma­ci­ja ko­ja se
mo­ra do­go­di­ti unu­tar ne­ke or­gani­za­ci­je
ili nje­nog po­slo­va­nja. Ona
zna­či pre­la­zak sa di­gi­tal­nog pla­na
na pla­ni­ra­nje no­ve di­gi­tal­ne eko­nomi­je.
Kao sertifikovani konsultant
za digitalnu transfromaciju, kako vi
razumete ovaj pristup?
Upra­vo ta­ko - govorimo o transformaciji
kompanijske kulture, ko­ja
se pr­ven­stve­no od­no­si na raz­u­meva­nje
po­zi­ci­je sa­me kom­pa­ni­je na tržiš­tu
i nje­ne ko­mu­ni­ka­ci­je, ka­ko sa
ostat­kom tr­žiš­ta, ta­ko i sa ko­ri­sni­cima.
U predigitalnoj eri, kompanije su
smatrale da su korisnici tu zbog njih,
a ne obratno. Da­nas ima­mo dru­gači­ju
si­tu­a­ci­ju u ko­joj kom­pa­ni­je tek
po­či­nju da raz­u­me­ju novu realnost.
Po tradicionalnoj teoriji, korisnici su
posmatrani kao skup učesnika kojima
proizvod treba izreklamirati i
ubediti ih na kupovinu. U digitalno
doba, situacija je potpuno drugačija.
Klijenti su uzajamno povezani i aktivno
komuniciraju jedni sa drugima,
oblikujući reputaciju različitih biznisa
i brendova. Dakle, možemo zaključiti
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

da je danas korisnik „kralj tržišta" i
pred kompanijama je izazov da o-
smisle proizvod, uslugu ili platformu
koja je zaista potrebna krajnjem
korisniku. Da bi se doš­lo do ta­kvih
pro­iz­vo­da i da bi kom­pa­ni­je shva­tile
šta je za­i­sta po­treb­no tr­žiš­tu, one
mo­ra­ju da osluškuju tržište i da po
principu pokušaja i pogreške dolaze
do autentičnih rešenja, ali bez straha
da će neuspeh nekog novog projekta
značiti i kraj poslovanja
Promena svesti kod vlasnika i upravljačke
strukture, kao i svih zaposlenih,
od toga da je korisnik meta ka
paradigmi da je korisnik u digitalnoj
eri najjači partner u inovaciji kojeg
će biznisi ikada imati, je promena
koja donosi nove šanse za razvoj. U
paru sa tim ide i buđenje i podsticanje
preduzetničkog duha u kompaniji,
koje se neretko guši i zanemaruje,
jer su organizacije zaslepljene
prethodnim tržišnim uspesima.
Nedavno ste formirali TeleGroup
tim za inovacije. Da li i ka­ko može­te
ino­va­ci­je da uči­ni­te de­lom šireg
tki­va kom­pa­ni­je?
Da bi proces inovacija bio svrsishodan,
dobra praksa je da se ljudi
koji se bave inovacijama oslobode
od klasičnih operativnih zadataka
i tradicionalnih načina poslovanja.
Ovaj pristup kompanije u
svetu primenjuju godinama unazad
postižući sjajne rezultate. Uzmimo
na primer Boing ili neke druge kompanije
iz proizvodne i IT industrije
koje su omogućile da se timovi
za inovacije, i interni i eksterni,
posvećeno bave razvojem ideja za
nove proizvode, usluge ili poslovne
modele koristeći drugačiji pristup
inovaciji. On je utemeljen na validaciji
novih ideja kroz brzo i iterativno
učenje iz kontinualne komunikacije
sa realnim korisnicima i zaposlenima
u kompaniji. Kada se potvrdi
validnost neke ideje, onda se uključuje
čitav kompanijski mehanizam kako
bi novi proizvod ili usluga bili adekvatno
predstvaljeni i lansirani na
cijno tržište. Ovaj pristup primenjujemo
i u kompaniji TeleGroup bilo
da je reč o konsultantskim uslugama
u domenu inoviranja proizvoda,
usluga ili poslovnih modela. Brzi
eksperimenti i iterativna validacija
ideja ne isključuju saradnju sa ostatkom
kompanije, ali glavnu reč uvek
ima realan korisnik kojeg posmatramo
kao partnera u inovaciji koji
uz našu pomoć, primenom agilnih
metodologija, dolazi do novih ideja
i stvaranja suštinske vrednosti za
korisnika koja će napraviti razliku na
tržištu.
Ne str plje nje i
strah od ne po zna tog
Di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja ne postig­ne
svoj cilj u sva­kom pred­uze­ću.
U če­mu se ogle­da­ju naj­češ­će
greš­ke?
Na srpskom tržištu, a pogotovo
u regionu, kompanije rade na konzervativan
način, opterećene svakodnevnim
poslovanjem i opstankom.
Iako Evropa i svet bruje o četvrtoj
industrijskoj revoluciji koja
daje šanse svima da naprave totalni
preokret i iz korena promene industrije
kakve poznajemo danas, mi
se u regionu još uvek bavimo digitalizacijom
i automatizacijom poslovnih
procesa daleko od posvećenog
razmišljanja o novim konceptima.
Kako se digitalna transformacija
masovno popularizuje u B2B
sektoru širom planete, i to neretko
pogrešno, većina kompanija misli da
je Digitalna Transfromacija magična
pilula koju će progutati i za mesec
dana im biti bolje. Naravno za mesec
dana se ne mogu desiti spektakularni
rezultati, jer je digitalna
transfromacija proces koji zahteva
određeno vreme i daje rezultate na
dugoročnom planu. Kompanije ne
uspevaju sa mnogim projektima digitalne
transformacije, jer baziraju
čitav proces na principima ekonomije
prošlog veka.
Uljuljkane u svakodnevno poslovanje
i dobro poznati način rada,
kompanije se obično plaše promena.
Da li će­mo us­pe­ti? Da li će to
bi­ti do­volj­no za nas? Da li će ne­ko
da mi ukra­de ide­ju za­to što ni­sam
bio do­volj­no brz i vešt da bu­dem
pr­vi na tr­žiš­tu, a pr­vi sam se ne­čega
do­se­tio? Potrebno je promeniti
ovaj način razmišljanja i ući u rizik
eksperimentisanja, jer veća je opasnost
za kompaniju ukoliko ne krene
na put promena od par neuspelih
ideja.
Mi­slim da su dve stva­ri ko­je mo­gu
da pred­sta­vlja­ju naj­ve­ći iza­zov kompa­ni­ji
– ne­str­plje­nje i strah od ne­pozna
tog.
Je­dan od glav­nih ci­lje­va di­gi­tal­ne
tran­sfor­ma­ci­je je kre­i­ra­nje nove
vred­no­sti za ko­ri­sni­ka. Da li je
ovo mo­gu­će bez pot­pu­ne pro­me­ne
u po­sto­je­ćem na­či­nu raz­miš­lja­nja,
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

pre sve­ga u raz­miš­lja­nju me­nadž­men­ta
kom­pa­ni­je?
De­fi­ni­tiv­no mo­ra da se pro­meni
na­čin raz­miš­lja­nja me­nadž­men­ta.
Kao što smo pričali na početku,
menadžeri, ali i celokupan tim jedne
kompanije, moraju da promene način
na koji razumeju svoje klijente.
Namesto da klijente posmatramo
kao mete ka kojima brendovi komuniciraju
jednosmerno, korisnik 21.
veka je povezan, komunicira sa drugim
korisnicima, razmenjuje iskustva,
utiče na reputaciju biznisa i brendova,
zahteva vrhunsku uslugu i, što je
najvažnije, vrednost za novac. Ako
pogledamo milenijalce i način na
koji oni konzumiraju usluge, teško
da će brendovi koji i dalje rade po
principima ekonomije prošlog veka
uspeti da ih regrutuju bez obzira
što imaju vrhunski proizvod per se.
Vi­đa­li smo si­tu­a­ci­je gde kom­pa­ni­je
ima­ju od­li­čan pro­iz­vod, ali jed­no-
­stav­no ne zna­ju ka­ko da ga po­zici­o­ni­ra­ju
kod no­vih cilj­nih gru­pa.
Ta­ko da smo sa ta­kvim kom­pa­nija­ma
pri­ča­li o jed­nom dru­ga­či­jem
pri­stu­pu u or­ga­ni­zo­va­nju ha­ka­tona,
gde u stva­ri sa­mi ko­ri­sni­ci dola­ze
do re­še­nja za kom­pa­ni­je koje
ima­ju od­re­đe­nu vr­stu iza­zo­va.
Suština je u aktivnom učešću korisnika
u stvaranju novih proizvoda
ili usluga, ali ne smemo zanemariti
i način isporuke usluge kao i konzumiranja
iste. Kada je korisnik integralni
deo stvaranja te tražene
vrednosti, on na potpuno drugačiji
način doživaljava kompaniju i gradi
odnos poverenja, znajući da su
njegove potrebe istinski u prvom
planu tog brenda.
Pre­ma to­me, sva­ka ko­mu­ni­ka­cija,
sva­ki do­dir sa ko­ri­sni­ci­ma ili sa
dru­gim part­ne­ri­ma me­nja i transfor­mi­še
lju­de u kom­pa­ni­ji, a to je
neš­to što će u na­red­nom pe­ri­o­du
zna­či­ti naj­vi­še sa­mim me­na­dže­rima
- da do­bi­ju uvid iz spolj­nog sveta
ka­ko mo­gu svo­je zna­nje i is­kustvo
da is­ko­ri­ste na dru­ga­či­ji način.
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Put do pro me na
Da li je uopšte mo­gu­ća bi­lo kakva
pro­me­na uko­li­ko se sa­mi lju­di
ne pro­me­ne?
Bi­lo ko­ju ini­ci­ja­ti­vu da kom­pa­ni­ja
po­kre­ne biće krat­kog da­ha uko­li­ko
iza se­be ne­ma lju­de ko­ji ve­ru­ju u tu
ini­ci­ja­ti­vu. Primera radi, sa jednom
kompanijom smo tri meseca radili
innovation run. Cilj je bio da im
pomognemo u delu inovacije proizvoda
i poslovnog modela. Najveći
izazov je bio da ih dovedemo na
nivo da zaista veruju u vlastite ideje,
„da zagrizu". Kad veruješ iskreno u
ono što radiš i čvrsto stojiš iza ideje,
sve su šanse da inicijativa uspe.
Tako je i u životu. A naša misija je
da inovacionim timovima naših korisnika
prenesemo metodologiju
čitavog tog procesa inovacija, kako
bi bili u stanju da samostalno iznova
generišu nove ideje i da ih na
pravi način implementiraju unutar
kompanije, zatim na tržište, i na posletku
ubiraju plodove svog rada.
Kompanijama je u ovom procesu
potrebna podrška profesionalaca
koji će im pomoći da projekat inovacije
dovedu do kraja.
Ako se de­si da se do­đe do fe­nome­nal­ne
ide­je, ali da ona osta­ne u
fi­o­ci, ništa nismo uradili.
Da zaključimo, tek kada čitava
organizacija postane svesna vrednosti
inovacije koju je sama generisala,
može doći do ozbiljnijih
promena.
Kre­i­ra­nje di­gi­tal­ne stra­te­gi­je je
va­žan ko­rak u tran­sfor­ma­ci­ji poslo­va­nja
u kom­pa­ni­ja­ma, pa če­sto
po­sto­ji strah od pa­da u po­slo­va­nju
pri­li­kom pro­me­ne stra­te­gi­je. Da li
je taj strah oprav­dan?
Mo­že­mo da po­sta­vi­mo i obr­nuto
pi­ta­nje: da li je oprav­dan strah
ako ap­so­lut­no niš­ta ne ura­di­mo i
da li je moguć održivi razvoj kompanije
primenom strategije koja je
kreirana pre pet godina, kada znamo
da se okolnosti na tržištu menjaju
munjevitom brzinom u 21. veku?
Univerzalni recept ne postoji, ali ako
pratite dinamiku tržišta, oblikujete
vlastite procese tako da su uvek na
maksimumu operativne efikasnosti
i birate tehnološke alatke koji će
vam pomoći da date suštinsku vrednost
svom klijentu, na dobrom ste
putu da budete konkurentni.
Uzmi­mo pri­mer bro­da: ka­pe­tan će
po­sma­tra­ti sve ono što se de­ša­va oko
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

nje­ga - i br­zi­nu ve­tra, i stru­je, i gleda­će
ka­kvi su osta­li vre­men­ski uslovi,
ko­li­ko je du­bo­ka vo­da - da bi
znao ku­da da usme­ri brod. Isto ta­ko
je i sa po­slo­va­njem. Ne mo­že­mo da
sle­po pra­ti­mo kurs ko­ji smo za­cr­ta­li
pre ne­ko­li­ko go­di­na.
Ka­ko bi­ti si­gu­ran da je no­va
stra­te­gi­ja do­volj­no ja­ka da no­si
ce­lu kom­pa­ni­ju?
K o m p a n i j e k o j e s e s l e p o d r ž e s t r a -
tegije nastale u ovom trenutku mogu
da upadnu u mnoge zamke.
Ukoliko danas imate neki deo poslovanja
koji vam donosi dobit, to
ne znači da će tako biti i ubuduće.
Taj deo poslovanja može postati
balast i uvek je dobro imati na
umu kako usklađivati strategiju poslovanja
sa dinamičkim promenama
na tržištu.
Kompanije se konstantno menjaju
i nestajanje jednog segmenta
usluga i proizvoda ne znači i
kraj za kompaniju. Uzmimo primer
kompanije Avon koja se primarno
bavila prodajom knjiga od
vrata do vrata. Da bi im potencijalni
kupci uopšte otvorili vrata, nosili
su i uzorke parfema, jer su znali da
će žene želeti da vide šta ima novo
u svetu kozmetike. Praksa je pokazala
da korisnici u stvari žele da kupuju
kozmetičke proizvode iz udobnosti
svog doma, te se kompanija
orijentisala na prodaju kozmetike.
Iz ovog primera vidimo, da je
nekadašnji „core" biznis propao, ali
su se zato otvorili novi putevi rasta,
koji su kompaniju vinuli u sam
vrh globalne kozmetičke industrije,
posebno zbog interesantnog prodajnog
modela i načina distribucije
proizvoda. Dakle, i ovde možemo da
uvidimo da je reakcija tržišta presudna
za bilo kakav progres.
Ka­da je reč o di­gi­tal­noj tran­sforma­ci­ji,
zbog če­stih pro­me­na na
tr­žiš­tu ne­za­hval­no je du­go­roč­no
pla­ni­ra­nje. Po va­ma, na ko­ji period
kom­pa­ni­je na na­šem tr­žiš­tu
tre­ba da pla­ni­ra­ju?
Pri pla­ni­ra­nju, kom­pa­ni­je bi treb
a ­l o d a s e f o ­k u ­s i ­r a ­j u n a k r a t ­k o ­r o -
č­ne, sred­njo­roč­ne i du­go­roč­ne ci­ljeve
koji su uzajamno komplementarni,
za­to što se na taj na­čin ve­ri­fi­kuje
stra­te­gi­ja ko­ja je po­sta­vlje­na na
po­čet­ku. Ce­lo­kup­no pu­to­va­nje kroz
di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju ni­je mo­guće
sa­gle­da­ti od­mah na sa­mom počet­ku.
To je put pun neizvesnosti
koji se menja svakim sledećim korakom.
Rezultati kratkoročnih ciljeva su
obično vidljivi u periodu od tri do
šest meseci. Ovo su prvi koraci koji
nam ukazuju da li smo na dobrom
putu i daju nam vetar u leđa
za dalje putovanje. Svi mi vo­limo
da ima mo po tvr du svog ra da u
š t o k r a ć e m r o k u , t e s u n a m p r v i j e -
dnostavniji koraci bitni za samopouzdanje.
Sred­njo­roč­ni ci­lje­vi bi tre­ba­lo da
se iz­ne­dre na kra­ju pr­vih go­di­nu,
go­di­nu i po da­na na­kon usva­ja­nja
i po­čet­ka re­a­li­za­ci­je di­gi­tal­ne strate­gi­je.
To su već ne­ki pr­vi obri­si da
smo kre­nu­li u dru­gom sme­ru, gde
bi i tr­žiš­te tre­ba­lo da pre­po­zna ono
što ra­di­mo.
Du­go­roč­ni ci­lje­vi su pri­ča za ne­ke
ka­sni­je go­di­ne, neš­to što bi tre­ba­lo
da nas de­fi­ni­še u pot­pu­no dru­ga­čijem
sve­tlu. To je opet ono što mi kaže­mo
ko­ri­sni­ci­ma – va­ša stra­te­gija
će vas pred­sta­vlja­ti u na­red­nom
pe­ri­o­du pr­ven­stve­no in­ter­no, za­to
što će­te je vi pra­ti­ti, a ono što će vas
de­fi­ni­sa­ti na tr­žiš­tu je­su ko­ri­sni­ci i
to ka­ko vas oni per­ci­pi­ra­ju.
Ak ce nat na lju di ma
Če­mu da­ti pri­o­ri­tet u pro­ce­su
di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je?
U kovanici „digitalna transformacija"
svi stavljaju akcenat na pojam
digitalna, ne shvatajući da je
reč o procesu koji zavisi od vizije
ljudi, te da su tehnologije samo
alat koji pomaže da se autentične
poslovne zamisli realizuju na što
efektivniji način za krajnjeg korisnika.
Na početku procesa transfromacije
najviše treba uložiti u ljude, u
te „izviđače" koji će donositi vredne
informacije sa tržišta i poput kompasa
usmeravati organizaciju u dobrom
pravcu.
Da bi podstakli preduzetnički duh
i kreativno razmišljanje kod zaposlenih,
važno je obezbediti ljudima
sve neophodne resurse za kreativan
rad - vreme i posvećenost. Ako
očekujete da će kreativci pored rada
na inovacijama moći istovremeno
da rade dnevnu operativu,
znajte da će rezultati biti ispod
očekivanih. Te dve stvari u organizacionom
smislu ne idu ruku pod
ruku. Io
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0
Digitalna transformacija
– pro me na po slov nog
am bi jen ta

http://www.erazvoj.com
oslovne veze
Informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) predstavljaju osnovu digitalne industrijske revolu­ci­je
ko­ja da­nas pro­fi­li­še rad sa­vre­me­nih kom­pa­ni­ja i funk­ci­o­ni­sa­nje glo­bal­nog svet­skog tr­žiš­ta.
Pomeranje fokusa sa industrijskog i tradicionalnog ka digitalnom pristupu poslovanju, kreiranje
digitalne ekonomije zasnovane na znanju i brojne tehnološke inovacije posebno vezane za drugi
ta­las dis­rup­tiv­nih di­gi­tal­nih teh­no­lo­gi­ja (mo­bil­ne ko­mu­ni­ka­ci­je, druš­tve­ni me­di­ji, oblak ra­ču­narstvo,
big da­ta ana­li­ti­ka, in­ter­net stva­ri) i Če­tvr­tu in­du­strij­sku re­vo­lu­ci­ju suš­tin­ski me­nja­ju po­slov­ni
am­bi­jent.
Podnaslov
Do sko ro su ve li ke kom pa nije
gu ta le ma le kom pa nije.
Si tu a ci ja se me nja. Poja
vom no vih ino va tiv nih ma lih potpu
no di gi tal nih kom pa ni ja ko je su
od mah u star tu pri me ni le di gi tal ni
ob lik po slo va nja usme ren ka kup cu,
ko ri ste ći sve mo gu će re sur se di gi tal
ne in fra stru ku re i naj no vi ja IKT dostig
nu ća, od nos sna ga se pro me nio.
Po go to vo u slu ča je vi ma ka da se veli
ke kom pa ni je teš ko ili ve o ma spor
o p r il ag ođ av aj u s av r em en i m oblici
ma po slo va nja ko ji su u skla du sa nadi
ru ćim re vo lu ci o nar nim di gi tal nim
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0
Mi gradimo p

iza zo vi ma i nep hod nom hit nom digi
tal nom tran sfor ma ci jom po slov
nih pro ce sa i svim ob li ci ma re sursa
i sve sti da je to po treb no ura di ti.
Sve vla de ši rom sve ta, bi lo raz vije
nih ili ze ma lja u raz vo ju, u ma njoj
ili ve ćoj me ri in ve sti ra ju u raz voj nauč
ne i teh no loš ke in fra struk tu re. Njihov
cilj je da ostva re što br ži na predak
u tran sfor ma ci ji svo jih pri vre da
u di gi tal ne eko no mi je, ka ko bi uveć
al i s v oj u s p os o bn o s t k r eir an j a v r e-
d no sti i ostva ri va nja mak si mal ne
kon ku rent no sti.
Na mi kro ni vou pred u ze ća, pro ces
di gi ta li za ci je zna či vi sok in ten zi tet
pri me ne no vih di gi tal nih teh no lo gija
u svim obla sti ma ra da i po slo va nja
u ci lju una pre đe nja po slov nih ope raci
ja, ot kri va nja no vih po slov nih mode
la, ja ča nja po slov ne in te li gen ci je i
po ve zi va nja pred u ze ća sa kup ci ma i
stej khol de ri ma.
Ko ri sti od di gi tal ne
tran sfor ma ci je
Tri su glav na pod ruč ja u po slo vanju
svih pred u ze ća, bi la ona ve li ka ili
ma la, u ko ji ma di gi ta li za ci ja tre ba da
do ne se naj vi še ko ri sti:
- Kre i ra nje no vih vred no sti za
kup ce – di gi tal na pred u ze ća re de fini
šu kom ple tan na čin po slo va nja kako
bi pro naš la no ve iz vo re vred no sti
za svo je pro bir lji ve kup ce. To pod razu
me va stal no pra će nje zah te va, želja
i na vi ka ku pa ca i to če sto i iz van
gra ni ce sop stve ne po nu de i iz van
in du stri je u ko joj se na la ze;
- Stva ra nje vred no sti u co re poslo
va nju – di gi ta li za ci jom pred u zeće
je u sta nju da po ve že sve svo je
or ga ni za ci o ne ce li ne i ko mu ni ka ci o­
ne ka na le sa kup ci ma duž ce log lanca
vred no sti i na taj na čin po nu di jedin
stve no i stan dar di zo va no ko risnič
ko is ku stvo;
- Una pre đe nje fun da men tal nih
spo sob no sti di gi tal no tran sfor misa
nih pred u ze ća – zna či da pred u­
ze će za hva lju ju ći teh no lo gi ji i novim
po slov nim pro ce si ma po sta je
br zo i agil no. Pri do no še nju po slovnih
od lu ka di gi tal na pred u ze ća se
osla nja ju na ažur ne i oda bra ne podat
ke ko ji ma sa da ras po la žu u svojim
ba za ma.
Sa du ge stra ne, ona pod sti ču inova
ci je na svim ni vo i ma i ši re kul tu ru
de lje nja zna nja.
Neo p hod nost di gi tal ne
tran sfor ma ci je
Di gi tal na tran sfor ma ci ja ni je lak
po sao, ali je neo p ho dan. Ko to shvati
us pe će, a ko ne shva ti po slov no će
stag ni ra ti i br zo ili even tu al no manje
br zo pro pa sti. Sr bi ja za o sta je u
pro ce su di gi ta li za ci je svo je pri vrede
i svo jih pred u ze ća, ta ko da su neo
p hod ne hit ne ak ci je ko je će vo diti
kre i ra nju re gu la tor nog okru že nja
i in ve sti ci o nog okvi ra ko ji će po drža
ti di gi tal nu tran zi ci ju pri vre de i digi
tal nu tran sfor ma ci ju do ma ćih pred
u ze ća. Io
I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

SPECIJALNO
IZDANJE
DATA
ISSN 1821 - 4169