GM Business - Internet ogledalo DT 2.0

ogledalo
  • No tags were found...

Specijalno izdanje GM Business i Inernet ogedala - Digitalna tranformacija 2.0

DIGITALNA

TRANSFORMACIJA

2.0

ISSN:1821-4177


吀 甀 爀 椀 稀 愀 洀 猀 愀 最 氀 攀 搀 愀 渀 椀 稀 爀 愀 稀 氀 椀 椀 椀 栀 甀 最 氀 漀 瘀 愀


Impressum

Izdavač

Internet ogledalo, Društvo sa ograničenom odgovornošću

za promet intelektualnih usluga,

Beograd - Zemun, Gradski park 2,

t.r. 145-7386-30 (Marfin Bank A.D.)

Adresa redakcije

Zemun, Gradski park 2 (Hala "Pinki")

Direktor

Zoran Kovačević

Glavna i odgovorna urednica

Vesna Kovačević

Urednica rubrike Putovanja i turizam

Nina Kovačević

Saradnici

dr Zorica Tomić, prof. dr Radovan Bigović,

dr Milan Nešić, Mirjana Čizmarov, dr. Vladimir Sakač,

Zvezdan Horvat, mr Tatajana Bajalović, Branko Đaković,

dr Nebojša Savić, Dragan Ćirić, Ashok Murty,

Vladimir Majstorović, Goran Kastratović,

prof. dr Dragica Tomka, mr Milenko D. Đurić,

Nebojša Carić, Dušan Katilović, Bo ris Vukić,

dr Zve zdan Đu rić, dr Nikola Čanak,

prof. dr Mir ja na Ra do vić Mar ko vić,

Sne ža na Mol do van Mi lo še vić, mr Dejan Miletić,

Predrag Milićević

Video & Editing:

Veljko Kovačević

veljko.kovacevic@internetogledalo.com

Kontakt

e-mail: redakcija@gmbusiness.biz

www.gmbusiness.biz

Online izdanje

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

005

GM Business & Ligestyle

GM Business & Lifestyle / glavni i

odgovorni urednik Vesna Kovačević. - 2006,

br. 1 (januar)- . - Zemun (Gradski park 2)

: Internet ogledalo, 2006- (Beograd : AMD

Sistem). - 27 cm

ISSN 1452-3175 = GM Business & Lifestyle

COBISS.SR-ID 127672844

PARTNERI U SPECIJALNOM IZDANJU

(po abecednom redu)

Centar za digitalnu transformaciju

Check Point Software Technologies Ltd.

CloudWalker

Enel PS

F5

IBM SEE

iConsult

IDC

INAT Centre

Kaspersky Lab

Microsoft

NetCast

Oracle

Plativoo

SAP

Schneider Electric

Sophos

TeleGroup

Udruženje e-Razvoj

DIGITALNA

TRANSFORMACIJA

2.0

ISSN:1821-4177

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Joseph Pucciarelli,

Vice-President,

IDC Group

Not to be distributed without permission.

Da li ste

di gi tal no opre de lje ni?

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Iskoristite digitalnu tehnologiju da tansformišete svoje poslovanje

Naj­ve­ći fran­cu­ski pro­iz­vo­đač

ra­sve­te Ke­ria Lumi

na i res do bro na pre duje

na pu tu di gi tal ne tran sfor ma ci je.

„Već je proš­lo de­set go­di­na od kada

smo u Ke­ria Lu­mi­na­i­re­su po­čeli

sa in te gra ci jom di gi tal ne tran sforma­ci­je

u na­še di­gi­tal­ne pla­no­ve”,

ka­že Se­ba­stian Ho­urs, pot­pred­sednik

i ge ne ral ni di rek tor kom pa ni je.

„Da­nas, di­gi­tal­no uti­če na tri glav­na

pri­stu­pa kor­po­ra­tiv­ne stra­te­gi­je Keri

ae – di zajn i raz voj pro iz vo da, ko risnič­ko

is­ku­stvo i raz­voj or­ga­ni­za­ci­je

i pro ce sa."

Ke­ria se ubra­ja me­đu one koje

IDC na zi va “di gi tal no opre de ljenim”

kom­pa­ni­ja­ma ko­je su po­če­le

da ostva ru ju svo je di gi tal ne stra tegi

je. Ove kom pa ni je, ko je pred stavlja

ju oko 46% kom pa ni ja u sve tu,

po­sti­žu ono što se mo­že po­ka­zati

kao traj na pred nost u od no su na

kon ku ren te ko ji za o sta ju u svo joj vizi

ji ili im ple men ta ci ji di gi tal ne teh

no lo gi je.

Disruptivni Tommy Hilfiger

Di gi tal no opre de lje ne kom pa ni je

ima ju vi zi ju di gi tal ne tran sfor ma cije

i zna ju ka ko da je naj bo lje im plemen

ti ra ju. Mno ge od tih kom pa ni ja

tre nut no ko ri ste ini ci ja ti ve i pri stup

di gi ta ne tran sfo or ma ci je da bi transfor­mi­sa­le

tr­žiš­ta no­vim po­slov­nim

mo de li ma i ser vi si ma. Lan si ra njem

svog po slov nog mo de la „vi di sa da,

ku pi sa da” 2017. go di ne, Tommy Hilfi­ger

je ob­ja­vio da kom­pa­ni­ja “kr­ši sva

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


pra­vi­la i vr­ši dis­rup­ci­ju u mod­noj

in­du­stri­ji no­vim au­ten­tič­nim is­kustvi­ma

ko­ri­sni­ka ši­rom sve­ta”. Za­tim

je „pre­kr­šio pra­vi­la” TOMMYNOW

SNAP apli­ka­ci­jom po­nu­đe­nom za

3,7 mi li o na ko ri sni ka u 21 ze mlji.

Ova apli­ka­ci­ja omo­gu­ća­va ko­ri­snici

ma da iza be ru pro iz vo de na dalji

nu i gle da ju ma ne ke ne ko ji poka­zu­ju

ode­ću na nji­ho­voj pri­vat­noj

pi sti, uz op ci ju da sej vu ju omi lje ne

iz­gle­de na li­stu že­lja ko­ja se lin­kuje

na tommy.com ra di ne po sred ne

ku po vi ne.

Po sti za nje fi nan sij skih

re zul ta ta

Lideri digitalno opredeljenih kompani­ja

obič­no in­si­sti­ra­ju na po­ka­zi­va­nju

finansijskih povrata od digitalnog poslovanja.

Ove kompanije koriste metrike

za pra­će­nje ko­ri­snič­kog pro­pa­gi­ranja

kao što su re­zul­ta­ti net pro­mo­te­ra,

mere kapitalizacije podataka zbog povrata

investicija vezanih za podatke i

me­re di­gi­tal­nih ope­ra­ci­ja ra­di pra­će­nja

nji­ho­ve spo­sob­no­sti da tran­sfor­mi­šu i

automatizuju poslovne procese.

Una­pre­đe­no ko­ri­snič­ko

iskustvo

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Kom­pa­ni­ja Pret à Man­ger ima vi­še

od 440 pro dav ni ca u Ve li koj Bri ta ni ji

i, ka­ko ka­že njen osni­vač Ju­lian Metcal­fe,

na­sto­ji da „po­sma­tra ono što

po­ku­ša­va da po­stig­ne iz per­spek­tive

ko ri sni ka a ne iz per spek ti ve prodav

ni ce”. Stra te gi ja mo ni to rin ga zado­volj­stva

Pret à Man­ge­ro­vih ku­paca

omo­gu­ća­va mu da stvo­ri di­rek­tan

stal ni kon takt sa nji ma i pra ti nji hovo

is­ku­stvo. To ta­ko­đe da­je me­nadistributed

without permission.


dže­ri­ma po­vrat­ne in­for­ma­ci­je o na­čini

ma da se una pre di kva li tet hra ne i

sva ko dnev nih in ter ak ci ja sa kup ci ma.

U ne­dav­nom Sta­ti­sta iz­veš­ta­ju o zado­volj­stvu

bri­tan­skim ko­fi šo­po­vi­ma,

Pret à Man­ger je bio na pr­vom mestu

u sko ro svim ka te go ri ja ma.

Ali ba bin pri mer

Ko­nač­no, mno­go je ve­ro­vat­ni­je da

digitalno opredeljene organizacije imaju

integrisanu platformsku strategiju.

Samo 33% kompanija ima potpuno

in­te­gri­sa­nu teh­no­loš­ku ar­hi­tek­tu­ru širom

pred­u­ze­ća ko­ja omo­gu­ća­va digitalne

proizvode, servise i iskustva,

isto­vre­me­no mo­der­ni­zu­ju­ći i in­te­grišu­ći

unu­traš­nje IT okru­že­nje. Ali­babi­no

ko­riš­će­nje plat­form­ske teh­no­logije

preoblikuje e-trgovinu globalno.

Tokom poslednje dve decenije, kineski

ri tej ler je iz gra dio jed nu od najve­ćih

svet­skih mreža di­stri­bu­i­ra­nog

računarstva, po­ve­zu­ju­ći la­nac snab­deva­nja,

lo­gi­sti­ku, pre­tra­ži­va­nje pro­iz­voda

i pre­po­ru­ke, ko­ri­snič­ki ser­vis i ko­risni­č­ko

is­ku­stvo.

Da nas za su tra

„Danas se smatra da digitalna transformacija

ima bona fide mesto u korpo­ra­tiv­noj

stra­te­gi­ji”, pri­me­ću­je Ho­urs.

IDC pred­vi­đa da će u na­red­ne dve go­dine

50% ukup­ne po­troš­nje na teh­no­lo­gije

u kompanijama biti na investicije u vezi

sa po da ci ma. Do 2022. go di ne, 80% rasta

pri­ho­da kom­pa­ni­ja za­vi­si­će od di­gitalnih

ponuda i operacija. Za kompanije

ko­je že­le da na­pre­du­ju u no­voj di­gi­tal­noj

eko­no­mi­ji od ključ­nog zna­ča­ja je da sa­da

adresiraju digitalne izazove. Io

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Ko ne hva ta

korak sa svetom,

usko­ro ga ne­će sti­ći

ni trkom


Savremeni trendovi podrazumevaju digitalnu transformaciju poslovanja. Velike kompanije su

ovo pra vi lo dav no usvo ji le, ali si tu a ci ja u ma lim i sred njim pred u ze ći ma ni je to li ko ujed na če na.

Upravo one firme koje još lutaju u oblasti digitalne transformacije mogu da se obrate Centru za

di gi tal nu tran sfor ma ci ju i do bi ju kon kret nu po moć u ovom pro ce su.

Cen­tar za di­gi­tal­nu tran­sformaciju

(CDT), u saradnji sa

Ne­mač­kom or­ga­ni­za­ci­jom za

me­đu­na­rod­nu sa­rad­nju (GIZ) i Raz­vojnom

agen­ci­jom Sr­bi­je (RAS), upu­tio

je 2. jula javni poziv kompanijama da

kon­ku­ri­šu za po­drš­ku u di­gi­tal­noj transformaciji

poslovanja. Firme se uveliko

pri­ja­vlju­ju, a po­ziv će bi­ti otvo­ren sve

dok po­sto­je obez­be­đe­na sred­stva.

„Di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja pre svega

pred­sta­vlja tran­sfor­ma­ci­ju po­slov­nih

pro­ce­sa, od­no­sno me­nja­nje celo

kup ne po slov ne at mos fe re u fir mi,

gde se usvajaju novi poslovni procesi,

če­sto se ko­ri­ste teh­no­loš­ka re­še­nja,

har­dver­ska ili soft­ver­ska”, ob­jaš­njava

Pre­drag Ni­ko­lić, di­rek­tor CDT-a.

„Suš­ti­na je da se pro­ce­si ubr­za­va­ju,

po sta ju efi ka sni ji, tran s pa rent ni ji za

sve ni­voe u fir­mi. Kon­tro­la nad proce­si­ma

u pred­u­ze­ću po­sta­je ve­ća, a

sa mim tim i efi ka sni ja.”

Po­sto­ji niz re­še­nja ko­ja vo­de u digi­tal­nu

tran­sfor­ma­ci­ja. Ka­ko is­ti­če

Ni­ko­lić, ona su raz­li­či­ta u od­no­su na

de­lat­no­sti ko­ji­ma se fir­me ba­ve. Jedan

je pri­stup ka­da je reč o po­ljo­privre­di,

dru­gi kod in­du­stri­je, tre­ći kod

uslu ga.

Gde je naj lak še spro ve sti

di gi tal nu tran sfor ma ci ju?

„Do sa da, po na šim is ku stvi ma,

naj­lak­še je to uči­ni­ti kod tr­go­vin­skih

pred­u­ze­ća, gde je po­treb­no naj­manje

re­sur­sa”, na­vo­di Pre­drag Ni­ko­lić.

“I po­ljo­pri­vre­da ima mno­go raz­li­čitih

pri stu pa di gi tal noj tran sfor ma ci ji.

Da nas ima mo fir me ko je iz va zdu ha

dro­nom sni­ma­ju use­ve i tač­no mogu

da ka­žu ka­ko ko­ja bilj­ka na­pre­duje,

šta je po­treb­no ura­di­ti. Mno­go je

lak­še pra­ti­ti pri­no­se ka­da ima­te teh

no loš ko re še nje.”

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Kod pro­iz­vo­đač­kih de­lat­no­sti je

va­žno šta se pro­iz­vo­di. Jer, na primer,

uve­li­ko se ko­ri­ste i sa­vre­mene

ma ši ne ko je au to ma ti zu ju pro ces

pro iz vod nje.

„Va­žno je shva­ti­ti da uvo­đe­nje novih

hardverskih i softverskih rešenja

ne zna­či gu­bi­tak po­sla za rad­ni­ke,

već zna­či me­nja­nje nji­ho­vih na­vi­ka

i nji­ho­vu do­dat­nu edu­ka­ci­ju”, is­ti­če

Ni­ko­lić. “Ima­mo pri­me­re da se proiz­vod,

za či­ju je pro­iz­vod­nju bi­lo potreb­no

tri, če­ti­ri da­na, sa­da na­pra­vi

za dan, dva. I u tom smi­slu su vla­snici

kompanija prepoznali da ovo nije

sa­mo uvo­đe­nje ne­kih re­še­nja i au­toma­ti­za­ci­ja

pro­ce­sa, već edu­ka­ci­ja zapo­sle­nih.

Ov­de ni­je reč o gu­bit­ku posla

i no­vom slo­bod­nom me­stu na tržiš­tu

ra­da, već o to­me da mo­ra­mo svi

da una­pre­di­mo svo­je zna­nje, ka­ko bismo

ra­di­li svoj po­sao i bi­li efi­ka­sni­ji.”

Kon­kret­na po­moć

pri vred ni ci ma

Po­sto­je dve fa­ze po­mo­ći fir­ma­ma.

„U pr­voj fa­zi stvo­ri­li smo mre­žu ser-­

ti fi ko va nih di gi tal nih kon sul ta na ta,

koji sa ISO standardom 17 024 mogu

bi­lo gde u sve­tu da se ba­ve kon­sal­tingom

za di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju”, k a -

­že di­rek­tor CDT-a. „To smo ura­di­li uz

po­moć Au­strij­ske pri­vred­ne ko­mo­re,

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Kako se prijaviti ?

U fo­ku­su ovog pro­gra­ma su ma­la i sred­nja pred­u­ze­ća sa pet do 249 za­po­sle­nih. Fir­me ko­je že­le po­moć

ser­ti­fi­ko­va­nih kon­sul­ta­na­ta tre­ba da se pri­ja­ve na saj­tu Cen­tra za di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju Pri­vred­ne

ko­mo­re Sr­bi­je https://cdt.org.rs/. Pro gram je otvo ren dok ima sred sta va.

po njihovom programu, pošto mi u

Sr­bi­ji ne­ma­mo ser­ti­fi­ka­ci­o­no te­lo.

Doš­li su nji­ho­vi pre­da­va­či i u dve

eta­pe smo ob­u­či­li 45 kon­sul­ta­na­ta.

Čak smo u dru­goj eta­pi šest na­ših

kon­sul­ta­na­ta iz pr­ve gru­pe ob­u­čili

da bu­du tre­ne­ri. Ta­ko sa­da ima­mo

i t re ­n e ­re z a b u ­d u ­ć e d i ­g i ­t a l ­n e ko n ­s u l ­-

po­slov­ni pro­ce­si, mo­žda IT zaš­ti­ta, ili

mar­ke­ting, kao što je to naj­češ­će slučaj

u tr­go­vi­ni... Ta dva da­na su za firmu

pot­pu­no bes­plat­na, za­hva­lju­jući

GIZ-u.

Kon­sul­tan­ti u fir­me od­la­ze unapred

pri pre mlje ni, jer kom pa ni ja

prethodno popunjava upitnik koji je

Po re­či­ma di­rek­to­ra Centra za digitalnu

transformaciju, to mo­že, ali ne

mo­ra, da pod­ra­zu­me­va i teh­no­loš­ko

re­še­nje. Mo­že da bu­de reč sa­mo

o „prepakivanju” poslovnih procesa i

či­nje­nju da oni bu­du efi­ka­sni­ji. Na­kon

tog dela, konsultant i kompanija izdaju

do­ku­ment pod na­zi­vom „Raz­voj di­gi-­

Sma­nji­va­nje tr­žiš­ta

„Naj­ma­nji pro­blem kom­pa­ni­ja u Sr­bi­ji je soft­ver i har­dver. Naj­ve­ći pro­blem je svest lju­di. Ma­lo njih shva­ta

da ako ne ura­de ne­ki vid di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je vi­še ne­će mo­ći da iz­vo­ze, na pri­mer. Ako ne is­ko­ri­stimo

pred­no­sti di­gi­tal­ne tran­sfo­r­ma­ci­je, tr­žiš­te na ko­me po­slu­je­mo bi­va­će sve ma­nje i ma­nje”, upo­zo­ra­va

Pre­drag Ni­ko­lić.

tan­te. Ono na če­mu će­mo ra­di­ti

jeste stva ra nje ser ti fi ka ci o nog te la,

ka­ko se ne bi­smo uvek osla­nja­li na

po­moć.”

Di­gi­tal­ni kon­sul­tan­ti se ša­lju u firme

ko­je se pri­ja­ve na jav­ni po­ziv (koji

je još otvo­ren), gde, ka­ko ob­jaš­nja­va

Ni­ko­lić, pr­vo ra­de eks­pertsku

ana­li­zu. Oni ula­ze u pred­u­ze­će,

ske­ni­ra­ju sve nji­ho­ve pro­ce­se i utvr­đuju

pri­o­ri­te­te po pi­ta­nju di­gi­tal­ne transformacije:

da li su to poslovni modeli,

isto vre me no i pri ja va za pro gram.

Od­go­vo­ri na ovih tri­de­set pi­ta­nja dovolj­ni

su da kon­sul­tant do­bi­je ne­ku

ini­ci­jal­nu sli­ku to­ga gde se fir­ma nala­zi

ka­da je reč o di­gi­tal­noj tran­sformaciji.

Iz ove fa­ze pre­la­zi se u sle­de­ću –

kre­i­ra­nje stra­te­gi­je za di­gi­tal­nu transfor­ma­ci­ju

na osno­vu pr­vog do­kumen

ta. U toj fa zi kon sul tant pro vo di

do šest da na u kom pa ni ji i za jed no

sa njom ra di na raz vo ju stra te gi je.

tal­ne stra­te­gi­je“ ko­ji u se­bi sa­dr­ži dalje

ko­ra­ke ve­za­ne za pri­me­nu kon­kretnog

rešenja.

Ovaj dru­gi ko­rak je 50% sub­ven­ci­oni­san

iz sred­sta­va GIZ-a i, uko­li­ko ima

po­tre­be (ako se do­bi­je „ze­le­no svetlo”

da se ide u im­ple­men­ta­ci­ju), konsul­tant

po­ma­že fir­mi da na­pra­vi aplika­ci­ju

za RAS ko­ja svo­jim pro­gra­mom

po­ma­že im­ple­men­t­a­ci­ju ono­ga što je

pred­lo­že­no u stra­te­gi­ji. Pre­o­sta­lih 50%

troš­ko­va pla­ća sa­ma fir­ma. Io

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Check Point CloudGuard

porodica proizvoda

kompletna sajber zaštita

pete generacije

za cloud

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Clo­ud­Gu­ard je po­ro­di­ca pro­iz­vo­da kom­pa­ni­je Check Po­int za obez­be­đi­va­nje clo­u­da. Sa Clo­ud­

Gu­ard re­še­nji­ma pred­u­ze­ća su zaš­ti­će­na od pe­te ge­ne­ra­ci­je saj­ber na­pa­da na cloud in­fra­stru­ku­ru

(Ia­aS), ser­vi­se i soft­wa­re-as-a-ser­vi­ce (Sa­aS) apli­ka­ci­je.

Ma da se usva ja nje clo u­

da ubr za va, ni je taj na da

bez bed nost osta je ključna

bri ga mno gih pred u ze ća. Tra di ci o-

nalni pristupi bezbednosti se ne uklapa

ju sa di na mič nom pri ro dom clo u-

da, osta vlja ju ći pred u ze ća iz lo že na nizu

novih pretnji. CloudGuard je jedina

u industriji komple-tna porodica rešenja

za obez be đi va nje clo u da fo ku sirana

na prevenciju naprednih pretnji i

ču va nje en ter pri se cloud apli ka ci ja, infra

struk tu re i po da ta ka zaš ti će nim od

pete generacije sajber napada.

Clo ud Gu ard po ro di ca pro iz vo da

za obez be đi va nje clo u da pru ža nepre

va zi đe nu pre ven ci ju pret nji od

ve li kih i br zih na pa da ši rom mo bi le,

Clo ud Gu ard port fo lio uklju ču je Clo ud Gu ard Sa aS i Clo ud Gu ard

Ia aS i bes pre kor no se in te gri še sa naj ve ćim bro jem cloud plat for mi

i apli ka ci ja ma ba zi ra nim na clo u du, da ju ći ko ri sni ci ma slo bo du da

izaberu cloud rešenje koje najviše odgovara njihovim ciljevima bez

žr tvo va nja bez bed no sti.

CloudGuard SaaS, vo de će bez bed no sno re še nje di zaj ni ra no da

pru ži na pred nu si gur nost i zaš ti tu od pret nji soft wa re-as-a-ser vi ce

(Sa aS) apli ka ci ja ma, ko ri sti pa ten ti ra nu teh no lo gi ju ko ja spre ča va

pre u zi ma nje na lo ga, kao i ha ko va nje Sa aS apli ka ci ja.

CloudGuard IaaS obez be đu je na pred nu zaš ti tu pe te ge ne ra ci je za

sve vo de će plat for me za jav ni i pri vat ni cloud, uklju ču ju ći : Ama zon

Web Ser vi ces, Go o gle Cloud Plat for mu, Mic ro soft Azu re, Ci sco ACI,

Open Stack, VMwa re NSX, VMwa re Cloud za AWS, VMwa re ESX, Aliba

ba Cloud, KVM, Hyper-V i dru ge.

cloud i on-pre mi se mre ža. Ovi so fisti

ci ra ni na pa di za o bi la ze kon ven cio

nal ne, sta tič ne od bra ne za sno vane

na de tek ci ji ko je da nas ko ri sti veći

na or ga ni za ci ja. Sa vla sniš tvom nad

resursima u cloudu podeljenim između

cloud pro vaj de ra i ko ri sni ka, če sto

je nejasno ko je odgovoran za bezbed

nost, što mo že da do ve de do do datne

konfuzije.

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Bez bed nost pri vat nog

clo u da

Vir tu e li za ci ja da ta cen ta ra po veća

va ri zik od la te ral nog ši re nja pret

nji. Check Po int Clo ud Gu ard pruža

di na mič nu bez bed nost pri vat nog

clo u da unu tar vir tu el nih da ta centa

ra da bi spre čio la te ral no ši re nje

pret nji isto vre me no kon so li du ju ći

vi dlji vost i upra vlja nje kroz fi zič ke i

vir tu el ne mre že.

Sve­o­bu­hvat­na zaš­ti­ta

za pri vat ne „obla ke”

CHECK PO INT + CI SCO – Sve o bu hvat na bez bed no sna zaš ti ta

za softverski definisane data centre

Vi še sloj na bez bed no sna ar hi tektu

ra šti ti čak i od naj so fi sti ci ra ni jih

na pa da da bi se efi ka sno spre či lo late

ra no ši re nje pret nji unu tar vir tu e­

li zo va nih okru že nja i da ta cen ta ra u

pri vat nom clo u du.

Bez­bed­no­sna

or­ke­stra­ci­ja

i au to ma ti za ci ja

In te gra ci ja sa vo de ćim hyper vi sor

i pri va te cloud re še nji ma kom pa ni ja

VMwa re, Ci sco, Open Stack, Mic rosoft

i dru gih, omo gu ća va au to matsku

in ser ta ci ju i or ke stra ci ju bez bed

no sti pri vat nog clo u da kroz ce le

vir tu el ne da ta cen tre.

Kon­so­li­do­va­na vi­dlji­vost,

iz veš ta va nje i

upra vlja nje

Je din stve na upra vljač ka kon zo la

obez be đu je kon zi stent nost za jed no

sa kom plet nom vi dlji voš ću i kontro

lom pret nji ra di zna čaj nog pojed

no sta vlji va nja upra vlja nja po li tikom

ši rom vir tu el nih i fi zič kih mreža.

Or ga ni za ci je da nas tra že agil no

okru že nje da ta cen ta ra da bi smanji

le IT troš ko ve, po ve ća le po slov nu

agil nost i za dr ža le kon ku rent nost.

Isto vre me no, pre la zak sa har dvercen

trič ne na in fro struk tu ru fo ku si ranu

na apli ka ci je do veo je do zna čajnog

po ve ća nja mre žnog sa o bra ća ja

ko ji se kre će is tok-za pad, ili boč no,

iz me đu apli ka ci ja u da ta cen tru.

Bez bed nost je tra di ci o nal no bi la

fo ku si ra na na zaš ti tu pe ri me tra, ili

se ver-ju g sa o bra ća ja ko ji ula zi i iz la zi

iz da ta cen tra, dok is tok-za pad sa o-

bra ćaj iz me đu apli ka ci ja unu tar da ta

cen tra ni je bio is pi ti van. Ovo predsta

vlja go mi lu no vih iza zo va gde

pret nje une te u da ta cen tar mo gu da

se ne sme ta no kre ću boč no, jer vi še

ne pro la ze kroz si gur no sni gej tvej.

Šta vi še, tra di ci o nal ni pri stu pi bezbed

no sti su ma nu el ni, slo že ni za ruko

va nje, spo ri i ne spo sob ni da drže

ko rak sa di na mič nim pro me nama

i br zim na ba vlja njem apli ka cija.

Check Po int Clo ud Gu ard za Ci sco

ACI adre si ra ove iza zo ve pru ža ju ći

sve o bu hvat nu i di na mič nu bez bednost

spe ci jal no di zaj ni ra nu za da ta

cen tre ko je omo gu ća va Ci sco ACI.

Check Po int Clo ud Gu ard za Ci sco

ACI pru ža ubr za no, au to ma ti zo vano

i po jed no sta vlje no na ba vlja nje

i im ple men ta ci ju Check Po in to vih

na pred nih bez bed no snih ser vi sa u

soft ver ski de fi ni sa nim da ta cen tri ma

sle de će ge ne ra ci je iz gra đe nim na Cisco

ACI teh no lo gi ji. Clo ud Gu ard inte

gra ci ja sa Ci sco ACI-jem omo guća

va ko ri sni ci ma da ima ju isti ni vo

si gur no sti za sa o bra ćaj unu tar data

cen tra kao što Check Po int pruža

na pe ri me tru. Kao re zul tat to ga,

ko ri sni ci ima ju spo sob nost da omogu

će bo lju sa rad nju iz me đu bezbed

no snih i in fra struk tur nih ti mova,

isto vre me no obez be đu ju ći potpu

nu kon tro lu i vi dlji vost ši rom fizič

ke i vir tu el ne in fra struk tu re da ta

cen ta ra.

Da kle, Check Po int Clo ud Gu ard za

Ci sco ACI omo gu ća va br zu i si gurnu

im ple men ta ci ju apli ka ci ja u da ta

cen tri ma sle de će ge ne ra ci je. Kombi

nu ju ći naj sve o bu hvat ni ju zaš ti tu

pre ven ci jom pret nji sa kom plet nom

vi dlji voš ću i kon tro lom ši rom fi zič kih

i vir tu el nih okru že nja, Clo ud Gu ard

sma nju je troš ko ve i slo že nost obez

be đe nja pri vat nih clo u da.

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


CHECK PO INT + VMwa re - Au to ma ti zo va na i agil na bez bed nost

prevencijom pretnji za softverski definisane data centre

Check Po int Clo ud Gu ard za VMware

NSX bez bed nost pru ža vi še sloj nu

od bra nu da bi se zaš ti tio is tok-za pad

sa o bra ćaj unu tar VMwa re o vih da ta

cen ta ra. On tran spa rent no spro vodi

bez bed nost na hi per vi zor ni vou

i iz me đu vir tu el nih ma ši na, au tomat

ski sta vlja u ka ran tin in fi ci ra ne

ma ši ne ra di re me di ja ci je i pru ža sveo

bu hva tan uvid u tren do ve i pret nje

vir tu el nog mre žnog sa o bra ća ja.

Check Po int po dr ža va VMwa re NSX

pri rod ne bez bed no sne mo guć no sti,

au to ma ti za ci ju i okvir pro ši ri vo sti za

di na mič ko ume ta nje, im ple men ta ciju

i or ke stri ra nje na pred nih se cu rity

ser vi sa unu tar soft ver ski de fi ni sa nog

da ta cen tra. Mre žna izo la ci ja i seg

men ta ci ja svoj stve ne NSX plat for mi

omo gu ća va ju po de snu mi kro seg men

ta ci ju, omo gu ća va ju ći SDDC-u da

pru ži fun da men tal no bez bed ni ji pristup

si gur no sti po da ta ka. Po li ti ka

se pri me nju je na vir tu el ni in ter fejs,

a bez bed no sna pra vi la pra te rad na

op te re će nja.

In te gra ci ja Check Po int Clo ud Gu arda

sa NSX-om do no si kon zi stent no

upra vlja nje pra vi li ma i spro vo đe nje

na pred nih bez bed no snih zaš ti ta ko je

se au to mat ski im ple me ti ra ju i di namič

ki or ke stri ra ju u okru že nja softver

ski de fi ni sa nih da ta cen ta ra. Cloud

Gu ard pru ža vo de ću bez bed nost

u pre ven ci ji pret nji da bi da ta cen tri

osta li zaš ti će ni čak i od naj so fi sti cira

ni jih pret nji. Pot pu no in te gri sa na

vi še sloj na zaš ti ta bez bed no sti uključu

je: pro tiv pro val ni Fi re wall, si stem

za spre ča va nje upa da In tru sion Preven

tion System - IPS), an ti vi rus i

an ti bot teh no lo gi ju za zaš ti tu da ta

cen ta ra od la te ral nog kre ta nja, Sand-

Blast Ze ro-Da y Pro tec tion sand box

teh no lo gi ju ko ja pru ža naj na pred ni ju

zaš ti tu od mal ve ra i ze ro-da y na pada,

Ap pli ca tion Con trol ko ji po ma že

da se spre če De nial of Ser vi ce (DoS)

na pa di na apli ka ci o nom ni vou, i ti me

zaš ti ti soft ver ski de fi ni sa ni da ta centar,

i Da ta Loss Pre ven tion ko ji šti ti

ose tlji ve po dat ke od kra đe ili ne namer

nog gu bit ka.

Mre­žna si­gur­nost

jav nog clo u da

Usva ja nje in fra struk tu re jav nog

clo u da zna či da je sa da si gur nost

po de lje na iz me đu vas i va šeg cloud

pro vaj de ra. Na pred nu Pu blic Cloud

Net work zaš ti tu obez be đu je Check

Po int Clo ud Gu ard Ia aS. Clo ud Guard

pru ža au to ma ti zo va nu i ela stič

nu mre žnu si gur nost jav nog clo u da

ka ko bi re sur si i po da ci bi li zaš ti će ni,

isto vre me no osta ju ći u skla du sa dina

mič nim po tre ba ma okru že nja jav

nog clo u da.

Check Po int Clo ud Gu ard Ia aS je

ve o ma po go dan za di na mič na multi-cloud

i hi brid na okru že nja.

Check Po int svo jim re še nji ma

sma nju je in he rent nu slo že nost menadž

men ta bez bed no sti u multi-cloud

okru že nji ma i omo gu ća va

ela stič nost i ska la bil nost cloud bezbed

no sti, isto vre me no mi ni mi zi raju

ći po tre bu za kon fi gu ri sa njem iste

po li ti ke u svim cloud re sur si ma orga

ni za ci je.

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


CHECK PO INT + MIC RO SOFT - Sve o bu hvat na zaš ti ta za Azu re Hybrid Clo uds

Check Point CloudGuard za Azure

pru ža sve o bu hvat nu bez bed nost prila

go đe nu zaš ti ti okru že nja jav nog i hibrid

nog obla ka, omo gu ća va ju ći pred

u ze ći ma da s po ve re njem pro ši re aplika

ci je da ta cen tra i rad na op te re će nja u

cloud i bez bed no se po ve žu sa nji ma.

Kao teh no loš ko re še nje ser ti fi ko vano

za Azu re, Clo ud Gu ard sto ji na ras

po la ga nju Azu re cloud se cu rity kontro

la ma ka ko bi vam omo gu ćio da lako

i bez problema obezbedite svoje

re sur se u clo u du uz ela stič nu ska la bilnost

i vi so ku do stup nost pri ko riš će nju

rešenja za cloud bezbednost integrisanog

sa Azu re i Azu re Stac kom.

Check Point CloudGuard za Microsoft

Azu re pru ža na pred nu, vi še slojnu

bez bed nost za Azu re cloud okru ženje,

šti te ći re sur se u clo u du od na pa da,

dok isto vre me no obez be đu je ko nektiv

nost od en ter pri se mre ža do Azu re

clo u da (hi brid nih mre ža).

Clo ud Gu ard omo gu ća va kon zi stentno

upravljanje bezbednosnom politikom,

spro vo đe nje i iz veš ta va nje, či ne ći

migraciju na Azure cloud bezbolnom.

Sve o bu hvat na bez bed no sna

zaš ti ta

Clo ud Gu ard za Azu re pru ža vo deću

bez bed nost pre ven ci jom pret nji

da bi Azu re pu blic cloud mre že ostale

bez bed ne čak i od naj so fi sti ci rani

jih na pa da. Pot pu no in te gri sa ne

bez bed no sne zaš ti te uklju ču je:

· Fi re wall, In tru sion Pre ven tion System

(IPS), An ti vi rus i An ti-Bo t teh nolo

gi ja - šti te rad na op te re će nja u clo u du

od neo vlaš će nog pri stu pa i zlo na mernih

mre žnih na pa da

· IP Sec VPN - omo gu ća va bez bednu

povezanost preko namenskog i

en krip to va nog tu ne la Azu re Vir tual

Net work sa (VNETs) i En ter pri se mre že.

· Re mo te Ac cess - omo gu ća va udalje

nim ko ri sni ci ma da se po ve žu na

Azu re obla ke ko ri ste ći SSL en krip tovanu

konekciju sa dvo-faktorskom auten

ti fi ka ci jom i upa ri va njem ure đa ja

· Da ta Loss Pre ven tion - šti ti ose tljive

po dat ke od kra đe i ne na mer nog gubitka

· Sand Blast Ze ro-Da y Pro tec tion

sand box teh no lo gi ja - pru ža naj napred

ni ju zaš ti tu od mal ve ra i ze ro-da y

napada

Lateralna prevencija pretnji u javnom

co u du mo že se po sti ći ko riš će njem odgo

va ra ju će mre žne kon fi gu ra ci je za redi

rek ci ju sa o bra ća ja na Clo ud Gu ard gejtvej

radi potpune inspekcije pretnji.

Bez bed nost hi brid nog clo u da

za Azu re Stack

Bez problema proširite Azure cloud

servise na svoj on-premises data centar

sa Azu re Stac kom, isto vre me no

odr ža va ju ći do sled nu i uni form nu bezbed

nost, upra vlja nje i spro vo đe nje sa

CloudGuardom za Microsoft Azure.

Cen tra li zo va no upra vlja nje

Upravljanje pravilima je pojednostavljeno

centralizovanom konfiguracijom

i monitoringom cloud i on-premises

bez bed no sti sa jed ne kon zo le. To obez

be đu je da se do sled no pri me nju je odgo

va ra ju ći ni vo zaš ti te i kroz hi brid ni

cloud i kroz fi zič ke mre že. Sa o bra ćaj

rad nog op te re će nja hi brid nog clo u da

se evi den ti ra i mo že se la ko pre gle dati

u is toj kon trol noj ta bli kao osta li logovi.

Primena servisa Azure infrastrukture

on-premises sa Azure Stackom

omo gu ća va kon zi stent nost upra vlja nja

i kom pa ti bil nost rad nih op te re će nja širom

infrastrukture i privatnog i javnog

clo u da, stva ra ju ći je dan Azu re hi brid ni

cloud. Check Pointov Smart Dashboard

obez be đu je uvid u re al nom vre me nu u

aktivnost koja obuhvata data centar u

Azure hibridnom cloudu.

Kon so li do va ni lo go vi i

iz veš ta va nje

Clo ud Gu ard za Azu re da je or ga niza

ci ja ma kom ple tan uvid u pret nje i

pri me nu za okru že nja hi brid nog clou

da. Check Po int Smar tE vent softver

kon so li du je mo ni to ring, evi denti

ra nje i iz veš ta va nje ši rom cloud i

on-pre mi ses mre ža. Smar tE vent logo

vi ta ko đe mo gu bi ti eks por to va ni

na SI EM plat for me tre će stra ne. Bezbed

no sni iz veš ta ji spe ci fič ni za cloud

rad no op te re će nje mo gu se ge ne risa

ti ka ko bi se pra ti la bez bed no sna

us kla đe nost ši rom mre že hi brid nog

clo u da, po jed no sra vlju ju ći iz veš tava

nje i re vi zi je i olak ša va ju ći pri kazi

va nje us kla đe no sti sa in du strij skim

propisima. Uz sve aspekte upravljanja

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


CHECK PO INT + AWS - Sve o bu hvat na zaš ti ta bez bed no sti

za AWS Cloud okru že nja

bez bed noš ću, kao što su upra vlja nje

pra vi li ma, evi den ti ra nje, mo ni to ring,

ana li za do ga đa ja i iz veš ta va nje, cen trali

zo va ne pre ko jed ne kon trol ne ta ble,

bezbednosni administratori dobijaju

ho li stič ki uvid u sta nje bez bed no sti u

celoj organizaciji.

Brza i fleksibilna implementacija

Lako i povoljno proširite bezbednost

na vaš Azu re cloud ko ri ste ći br zu

im ple men ta ci ju, jed nim kli kom, Cloud

Gu ar da, ko ji je do stu pan na Azure

Marketplaceu u opcijama na zah

tev po sa tu (PAYG) ili Bring Your Own

License (BYOL). Brzo implementirajte i

obez be di te Clo ud Gu ard ko ri ste ći Azure

Resource Manager templejte i brzo

prilagodite zaštitu bezbednosti svojim

spe ci fič nim po slov nim po tre ba ma kori

ste ći Check Po in tov pa ket bez bed nosnih

tehnologija za naprednu prevenciju

pretnji.

Azure Security Center Management

Azu re Se cu rity Cen ter po bolj ša va

cloud bez bed nost mo guć no sti ma napredne

detekcije pretnji i centralizovanim

upra vlja njem. On je ta ko đe in te grisan

sa Clo ud Gu ar dom pru ža ju ći moguć

nost br zog na ba vlja nja Clo ud Gu ard

bezbednosnih gejtveja u samo nekoliko

klikova. Upozorenja i evidentiranje sa

CloudGuard bezbednosnih gejtveja su

in te gri sa ni u Se cu rity Cen ter, pa se ovi

bez bed no sni do ga đa ji mo gu vi de ti sa

jedne kontrolne table.

Ama zon Web Ser vi ces (AWS) je sigu

ran, na men ski jav ni cloud com puting

servis kojim upravlja Amazon.

com. Ser vis po dr ža va po sto je će rad

no op te re će nje i apli ka ci je tre će strane,

kao i raz voj no vih apli ka ci ja, da ju ći

IT-u za jed nič ku plat for mu za sa vr še no

širenje data centra u cloud.

Bez bed no sna re še nja ko ja šti te

okru že nja ba zi ra na u kom pa nij skim

pro sto ri ja ma ne pro ši ru ju se na cloud,

osta vlja ju ći ga iz lo že nim pret nja ma i

či ne ći ga pri vlač nom me tom za saj ber

kri mi nal ce. Ka da se cloud okru že nja

na ru še, na pa di se mo gu ši ri ti la te ral no

od VM do VM unu tar clo u da, pa čak i

eks ter no ka kor po ra tiv nim mre ža ma.

Check Po int i AWS su se udru ži li da

bi pru ži li naj bo lje is ku stvo ko ri sni cima

ko ji že le da pro ši re na pred nu zaštitu

bezbednosti na svoja AWS jav

na i hi brid na okru že nja. Clo ud Gu ard

za AWS, ko ji se bez pro ble ma in te griše

sa AWS cloud in fra struk tu rom, pruža

po u zda nu i si gur nu po ve za nost sa

re sur si ma jav nog clo u da, dok isto vremeno

štiti aplikacije i podatke vodećom

pre ven ci jom pret nji. Po red to ga,

Clo ud Gu ard po ma že or ga ni za ci ja ma

zna čaj nim po jed no sta vlji va njem menadž

men ta si gur no sti i spro vo đe nja

pra vi la kroz mre že pri vat nog, hi bridnog

i jav nog clo u da. Kao re zul tat to ga,

IT or ga ni za ci je mo gu da po stig nu stanje

napredne bezbednosti koje prati

virtuelne aplikacije dok one migriraju

iz da ta cen ta ra u AWS hi brid na cloud

okru že nja.

Check Point CloudGuard za Amazon

Web Servise koristi prednosti troškovne

efikasnosti i automatitacije AWS-a

dok čvr sto in te gri še na pred ne bezbednosne

karakteristike dizajnirane da

zadovolje zahteve u pogledu efikasnosti

i skalabilnosti velikih implementacija

u javnom cloudu. Check Point

CloudGuard za Amazon Web Servise

omo gu ća va ko ri sni ci ma da s poverenjem

prošire bezbednost na svoju

AWS cloud infrastrukturu celim nizom

zaštita Check Pointove arhitekture

za prevenciju pretnji. CloudGuard za

AWS spre ča va mre žne na pa de i po vrede

po da ta ka isto vre me no omo gu ćava

ju ći bez bed nu po ve za nost sa Amazon

pu blic cloud okru že nji ma. Clo ud-

Gu ard se ta ko đe in te gri še sa ši ro kim

spek trom pu blic cloud i pri va te cloud

okru že nja, uklju ču ju ći one iz gra đe ne

na SDDC tehnologiji.

Njegove potpuno integrisane bezbed

no sne funk ci je uklju ču ju: Fi re wall,

IPS, Ap pli ca tion Con trol, IP sec VPN,

An ti vi rus, An ti-Bo t.

Clo ud Gu ard pru ža kon zi stent no

upra vlja nje bez bed no snim pra vi li ma,

pri me nu i iz veš ta va nje, či ne ći da migra

ci ja na AWS protekne glatko.

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


CHECK PO INT + GO O GLE CLOUD PLAT FORM - Sve o bu hvat ne bez bed no sne zaš ti te

za da ta cen tre ba zi ra ne na clo u du

Ši ro ko usva ja nje clo u da po kre će želja

da se transformiše poslovanje kako

bi se po sti gla ve ća efi ka snost, br zina,

agil nost i kon tro la troš ko va. Ia ko su

cloud provajderi obezbedili osnovnu

in fra struk tu ru sa neo p hod nim ugra đenim

kontrolama i izolacijom podataka

po treb nom u okru že nju sa vi še za kupa

ca, oni su da li pred u ze ći ma flek si bilnost

da ino vi ra ju i u isto vre me od govornost

da zaštite svoje podatke i rad

na op te re će nja ho sto va na u clo u du.

Bezbednosna insertacija i upravljanje

su bi li zna čaj na pre pre ka za ko risnike

koji migriraju u javni cloud. Organizacije

se upiru da upravljaju raznovrsnim

rešenjima za bezbednost i

nad gle da nje sa o bra ća ja za nji ho va onpre

mi ses i cloud re še nja, što re zul ti ra

nedostatkom dosledne primene politike,

ko ji ote ža va us kla đi va nje sa re gu lati

vom. Isto vre me no, broj upa da i so fisticiranost

sajber pretnji nastavljaju da

se po ve ća va ju. Pred u ze ća su su o če na

sa problemom proširivanja istog nivoa

zaštite i kontrole primenjene on-premi

ses na cloud, što ih osta vlja ra nji vim

na na pa de sa in ter ne ta. Ka da je okruže

nje na ru še no, boč no kre ta nje na pada

unutar clouda i eksterno u korpora

tiv ne mre že osta je po ten ci jal na pretnja.

Udajeni pristup javnom cloudu je

još jedan izazov gde organizacije treba

da bez bed no po ve žu on-pre mi ses

aplikacije unutar data centra sa infrastrukturom

javnog clouda.

Check Po int i Go o gle su se udru žili

da bi pru ži li naj bo lje is ku stvo za kori

sni ke ko ji že le da pro ši re na pre- d ne

bezbednosne zaštite na Google okruže

nja jav nog i hi brid nog clo u da. Cloud

Gu ard, ko ji se bes pre kor no in te griše

sa Go o gle Cloud Plat for mom, obez

be đu je po u zda nu ko nek tiv nost sa

re sur si ma jav nog i hi brid nog clo u da,

isto vre me no šti te ći apli ka ci je i po dat

ke vo de ćom pre ven ci jom pret nji. Pored

to ga, Clo ud Gu ard zna čaj no po jed

no sta vlju je upra vlja nje bez bed noš ću i

spro vo đe nje po li ti ke kroz mre že pri vatat

nog, hi brid nog i jav nog clo u da. Kao

re zul tat to ga, IT or ga ni za ci je mo gu da

postignu stanje napredne sigurnosti sa

kon zi stent nom vi dlji voš ću ko ja se seli

sa virtuelnim aplikacijama kako one

mi gri ra ju iz da ta cen ta ra u Go o gle hybrid

cloud okru že nja.

Kao Go o gle ov teh no loš ki part ner,

CloudGuard stoji na usluzi bezbednosnim

kontrolama Google Cloud Platforme

kako bi se korisnicima omogući

lo da la ko i bez pro ble ma obez be de

svoje resurse u cloudu.

Check Point CloudGuard za Google

Cloud Plat for me pru ža na pred nu, višeslojnu

bezbednost za Google cloud

okru že nje, šti te ći re sur se u clo u du od

na pa da, isto vre me no omo gu ća va jući

si gur nu ko nek tiv nost od en ter prise

mre ža do Go o gle clo u da (hi bridne

mre že).

Kre i ran za di na mič ke bez bed no sne

zah te ve im ple men ta ci je clo u da, Cloud

Gu ard pru ža na pred nu zaš ti tu od

pret nji za in spek ci ju sa o bra ća ja koji

ula zi i iz la zi iz pri vat nih pod mre ža u

cloud mre ži. Pot pu no in te gri sa ne bezbed

no sne funk ci je uklju ču ju: Fi re wall,

IPS, Ap pli ca tion Con trol, IP sec VPN,

An ti vi rus, An ti-Bo t.

Check Po int Soft wa re Tec hno lo gi es

pru ža bes kom pro mi snu zaš ti tu od svih

vr sta saj ber na pa da, dok u isto vre me

zna čaj no po jed no sta vlju je upra vlja nje

IT bez bed noš ću. Check Po int Clo ud-

Gu ard za Go o gle Cloud Plat form koristi

prednosti troškovne efikasnosti i

automatizacije Google Cloud Platforme,

isto vre me no čvr sto in te gri šu ći napredne

bezbednosne karakteristike dizajnirane

da zadovolje zahteve efikasnosti

i skalabilnosti velikih implementacija

u javnom cloudu.

CloudGuard za Google Cloud Platfor

mu spre ča va mre žne na pa de i povre

de po da ta ka, a isto vre me no omogu

ća va bez bed no po ve zi va nje sa Goo

gle mul ti te nant okru že njem. Clo ud-

Gu ard se ta ko đe in te gri še sa ši ro kim

spek trom okru že nja jav nog i pri vatnog

clouda.

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


CloudGuard Dome9

Bezbednost javnog clouda je zajednič

ka od go vor nost pro vaj de ra cloud

ser vi sa i nji ho vih ko ri sni ka. Vo de ći servi

si jav nog clo u da nu de moć ne moguć

no sti i kon tro le da bi po mo gli organizacijama

da upravljaju bezbednoš

ću u svo jim cloud okru že nji ma.

Me đu tim, na ko ri sni ci ma je da ko ri ste

ala te ko ji su im do stup ni. Ovo mo že

bi ti pro ble ma tič no, po seb no za to što

se okru že nja ši re na vi še na lo ga i stoti

ne VPC-ova.

CloudGuard Dome9 je sveobuhvatna

softverska platforma za bezbednost

jav nog clo u da i or ke stra ci ju us kla đeno

sti, ko ja po jed no sta vlju je bez bednost

javnog clouda.

CloudGuard Dome9 je inovativni

ser vis ko ji omo gu ća va pred u ze ći ma da

la ko upra vlja ju bez bed noš ću i us kla đenoš

ću svo jih pu blic cloud okru že nja bilo

kog obi ma kroz Ama zon Web Ser vise

(AWS), Mic ro soft Azu re i Go o gle

Cloud Platformu (GCP). CloudGuard

Dome9 nudi tehnologije za vizuelizaciju

i pro ce nu sta nja bez bed no sti, de tekci

ju ne pra vi lnog kon fi gu ri sa nja, mode

li ra nje i ak tiv no spro vo đe nje pra vila

zlat nog stan dar da, zaš ti tu od na pada

i unu traš njih pret nji, iz veš ta va nje o

cloud bezbednosti radi detekcije prova

le clo u da i us kla đi va nje sa re gu latornim

pravilima i najboljim praksama.

Pred u ze ća ko ri ste Clo ud Gu ard Do me9

za br že i efi ka sni je cloud se cu rity opera

ci je, bez bol no us kla đi va nje i upravljanje

i Rugged DevOps prakse.

Pod­ruč­ja funk­ci­o­ni­sa­nja

Clo ud Gu ard Do me9 ima mo guć nost

da da je re zul ta te na če ti ri funk ci o nal

na pod ruč ja:

Operacije sigurnosti: vizuelizujte

re sur se, pro ce ni te sta nje bez bed no sti,

ispravite pogrešne konfiguracije i pretnje,

upra vljaj te fi re wal lom i pri me ni te

bez bed nost iz jed nog iz vo ra mre žnog

au to ri te ta Pri vi le ged Iden tity

Zaštita: Zaštitite se od kompromito

va nih kre den ci ja la i kra đe iden ti teta

ko ri ste ći pri rod ne IAM mo guć no sti

clouda da biste zaštitili pristup akcijama

koje mogu imati veliki uticaj

Us­kla­đe­nost i upra­vlja­nje: Upravljaj

te ži vot nim ci klu som us kla đi va nja

za stan dar de kao što su PCI DSS, od

automatizovanog agregiranja podataka

i procene do remedijacije i izveštavanja

Izveštavanje o cloud bezbednosti:

CloudGuard Dome9 Magellan je

cloud-native tehnologija za bezbedno

sno iz veš ta va nje ko ja omo gu ća va

ot kri va nje upa da u cloud, vi zu e li za ciju

mre žnog sa o bra ća ja i ana li ti ku ko risnič

kih ak tiv no sti

Ključ­ni be­ne­fi­ti

CloudGuard Dome9 servis koristi

nativne bezbednosne kontrole koje

pru ža ju jav ni obla ci da bi se zaš ti tili

svi cloud re sur si, uklju ču ju ći ugra đene

ser vi se kao što su AWS RDS, GCP

com pu te en gi ne in stan ce i Azu re

LB-ovi, iz la ze ći u su sret po tre ba ma današnjih

javnih clouda koje rešenja bazi

ra na na agen tu ne mo gu da adre siraju.

CloudGuard Dome9 vam omogu

ća va da zaš ti ti te vi še stru ka cloud

okru že nja kom bi no va njem au to ma tiza

ci je sa cloud-ag no stič kim pra vi li ma

i cloud-native bezbednosnim mogućno

sti ma. Vi mo že te jed nom da od redi

te pra vi la u vi še clo u da, a si stem koristi

osnovne cloud kontrole za implementaciju

pravila na svakom cloudu.

Svo je okru že nje mo že te obez bediti

sa CloudGuard Dome9 za manje

od pet minuta bez instalacije softvera

i agen ta za upra vlja nje. Ni ka da ne

morate da brinete o softverskim nadogradnjama

i problemima skaliranja.

CloudGuard Dome9 se integriše sa vašim

AWS na lo zi ma ko ri ste ći ino va tivnu

cross-account politiku poverenja za

prikupljanje bezbednosnih informacija

ume sto da de li klju če ve i kre den ci ja le.

CloudGuard Dome9 nije samo rešenje

za mo ni to ring. Po red moć nih moguć

no sti vi zu e li za ci je ko je vam omogu

ća va ju da pre gle da te sta nje bezbed

no sti u re al nom vre me nu kako

bi ste ot kri li bi lo ka kve ra nji vo sti,

kom pro mi to va na rad na op te re će nja,

otvorene portove ili pogrešne konfi

gu ra ci je, Clo ud Gu ard Do me9 ta kođe

omo gu ća va ad mi ni stra to ri ma da

preduzmu neophodne akcije za brzo

ubla ža va nje ri zi ka kroz re me di ja ci ju

sa jedne platforme. Nema više šarenila

ala ta po treb nih za mo ni to ring, re medi

ja ci ju ili spro vo đe nje, či me se po stiže

agil nost kod bez bed no sti i ži vot nog

ci klu sa us kla đi va nja.

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


CloudGuard Log.ic – Nativna

zaštita od pretnji i analiza

bezbednosti za javni cloud

Analiziranje podataka u cloudu je teš

ko, po seb no zbog sve ve će upo tre be

efemernih sredstava i gepa u resursima

za Se cu rity Ope ra tion Cen tre (SOC).

Clo ud Gu ard Log.ic obo ga ću je cloud

lo go ve kon tek stom, tran sfor mi šu ći ih u

izvodljivu bezbednosnu logiku.

Bi lo da vam je po treb no da pri rod

no ot kri va te i spre ča va te pret nje, poboljšate

procese odgovaranja na pret

nje ili obo ga ti te svoj SI EM – Clo ud Guard

Log.ic obez be đu je sve cloud re sur se,

upo zra va ju ći na ano ma li je, ot kla nja ju ći

pret nje od jed nom i obez be đu ju ći kontekstno-bogatu

vizuelizaciju vaše public

cloud infrastrukture.

Tran­sfor­mi­ši­te lo­go­ve u

bez­bed­no­snu lo­gi­ku

Gart ner pred vi đa da će u 2019. go di ni

svet sko tr žiš te ser vi sa jav nog clo u da pora

sti za 17,5 %, na ukup no 214,3 mi li jarde

do la ra. Sa pre la skom na cloud, pred u-

ze ća ta ko đe me nja ju svo ju od go vor nost,

osla nja ju ći se na tra di ci o nal na SI EM rešenja

i alate za analitiku radi razumevanja

svo jih cloud ak tiv no sti. No, ana li zi ranje

cloud big da ta ni je lak za da tak, a posto

je ća re še nja pru ža ju sa mo ogra ni čeni

uvid i ne ma ju kon tekst ko ji bi osve tlio

zlo na mer nu cloud ak tiv nost. Vre me je da

se bezbednost clouda stavi u kontekst.

CloudGuard Log.ic (izgovara se „logic”-

lo džik) je cloud-na ti ve re še nje za

zaštitu od pretnji i bezbednosno izveš

ta va nje za jav ni cloud. Kao naj no vi ji doda

tak Clo ud Gu ard fa mi li ji, on obo ga ćuje

cloud lo go ve kon tek stom, tran sformi

še ih u či tlji vu bez bed no snu lo gi ku, i

omo gu ća va bez bed no snim ti mo vi ma

da podignu bezbednost oblaka na slede

ći ni vo.

Ko ri ste ći Clo ud Gu ard Log.ic pred u zeća

mo gu da vi de sva ki tok po da ta ka i

trag re vi zi je u da naš njim ela stič nim cloud

okru že nji ma, te da da ju smi sao cloud

podacima i aktivnostima da bi se ubrzali

is tra žni pro ce si.

Cloud bez­bed­nost ni­ka­da

vi­še ­ne­će ­i­zgle­da­ti isto

Clo ud Gu ard Log.ic omo gu ća va ot kriva

nje pro va la clo u da, vi zu e li za ci ju mrežnog

sa o bra ća ja i ana li ti ku ko ri snič kih

aktivnosti. Njegovi algoritmi mapiranja

objekata kombinuju informacije o inventaru

i konfiguraciji clouda sa podacima

monitoringa u realnom vremenu iz raz

li či tih iz vo ra, uklju ču ju ći VPC Flow Logs,

Clo ud Trail, Ama zon Gu ard Duty, AWS

In spec tor, kao i Check Po in to ve Thre at

Cloud fi do ve, IP re pu ta ci ju i geo ba ze podataka.

Rezultat je bogata kontekstualizovana

informacija koja se koristi unutar CloudGuard

Dome9 platforme za poboljšanu

vi zu e li za ci ju, is pi ti va nje, upo zo re nja o

upadu i notifikacije kršenja pravila. On se

ta ko đe bi lo gde mo že po ve za ti sa SI EM

re še nji ma tre će stra ne.

Uz ro bust nu de tek ci ju pret nji u je zgru,

CloudBots tehnologija CloudGuard Log.-

ica ta ko đe pro ši ru je mo guć no sti re me dija

ci je na neo d re đe no vre me – omo gu ćava

ju ći vam da kre i ra te pri la go đe ni od govor

na bi lo ko ji tip mre žnog upo zo re nja,

trag revizije ili bilo šta drugo.

CloudGuard Log.ic je jedina platforma

ko ja mre žni sa o bra ćaj pri pi su je cloudnative

efemernim servisima kao što su

Ama zon Lamb da funk ci je, kao i dru ge

komponente cloud-native platforme

(RDS, Reds hift, ELB, ALB, ECS), da bi se

pru žio kom ple tan po gled i raz u me va nje

cloud in fra struk tu re u od re đe no vre me.

CloudGuard Log.ic koristi najbolje

bezbednosne prakse detekcije potpisa,

ugra đe na pra vi la, fi do ve iz veš ta ja o

pret nja ma i po sto je ći pro tok sa o bra ća ja

za kre i ra nje še me mre žnih i ko ri snič kih

ak tiv no sti. On ta ko đe ko ri sti AI i al goritme

za detekciju anomalija da bi uočio

po ten ci jal no ne a u to ri zo va ne ili maliciozne

aktivnosti unutar cloud okruže

nja, uklju ču ju ći ser ver less apli ka ci je.

Log.ic mo že da pru ži upo zo re nja o kršenju

pravila u realnom vremenu i otkrivanju

upada na osnovu kriterijuma koje

definiše korisnik za bezbednosni administratorski

tim.

Eks­pe­di­tiv­ni is­tra­žni pro­ce­si

sa Big Da­ta ana­li­ti­kom

Clo ud Gu ard Log.ic „ex plo rer” je alat za

vi zu el no is tra ži va nje ko ji vam omo gu ćava

da ana li zi ra te mre žne ak tiv no sti i sa o-

bra ćaj ko ji ula zi i iz la zi pre ko va šeg cloud

okru že nja. Funk ci ja vi zu e li za ci je Ex plo rer

vam dozvoljava da na prvi pogled vidite

sva ki ele ment i sa o bra ćaj u va šem VPC-u,

a odatle zumirate relevantni entitet ili konek

ci ju. Ko ri sti te bo ga to kon tek stu a li zovanu

vizuelizaciju CloudGuard Log.ica da

po stak ne te du bo ko is tra ži va nje, od go vor

na in ci den te i lov na pret nje.

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


CloudGuard SaaS

za SaaS Security

Cloud poboljšava efikasnost i vašeg

po slo va nja, ali i onih ko ji po ku ša va ju da

ga napadnu. Iako SaaS aplikacije pomažu

po ve ća nju po slov ne agil no sti, one tako

đe do vo de u pi ta nje tra di ci o nal ne pristu

pe bez bed no sti. Na i me, Sa aS apli kacije

su: iz­lo­že­ne (one samo zahtevaju

internet konekciju da bi im se pristupilo

sa bi lo kog ure đa ja, lo ka ci je ili ko ri sni ka),

omo­gu­će­ne kao eks­ter­na uslu­ga (ne

mo gu em be do va ti po sto je će bez bednosne

kontrole i obezbediti vidljivost rizi

ka ka da je po treb no), opremljene mini­mal­nom

ugra­đe­nom bez­bed­noš­ću

(če sto ima ju mi ni mal nu pod ra zu me va nu

bez bed nost ko ja omo gu ća va neo gra niče

nu raz me nu faj lo va i is po ru ku mal ve ra).

Si gur no sni upa di na Sa aS su sve češ ći i

pri vla če veliku me dij sku pa žnju. Da bi odgovo

ri la na to, ve ći na bez bed no snih rešenja

nudi zaštitu od curenja podataka i

kon tro lu apli ka ci ja. Me đu tim, 90% po vreda

SaaS podataka dolazi od ciljanih napada,

uz 50% po vre da ko je se de ša va ju putem

pre u zi ma nja Sa aS na lo ga za po sle nih,

koji su postali preferirani metod za krađu

kom pa nij skih po da ta ka i nov ca i ometa

nje po slov nih pro ce sa, te je efi ka sno

obez be đi va nje po da ta ka u Sa aS apli ka cijama

neophodno za sajber bezbednost.

Cloud Ac cess Se cu rity Bro ker (CASB)

re še nja pru ža ju ogra ni če nu zaš ti tu. Ona

su se u po čet ku po ja vi la da bi omo gu ćila

vidljivost podataka u cloudu i nesankcionisanih

SaaS aplikacija koje se koriste.

Me đu tim, to vi še ni je do volj no, jer – vidljivost

ne garantuje sigurnost. Zato je za

stvarne SaaS pretnje skrojen CloudGuard

SaaS cloud servis koji blokira napade

na me nje ne za kra đu po da ta ka u Sa aS

aplikacijama i cloud emailu više od obič

nog CASB-a i pru ža kom plet nu zaš ti tu

od mal ve ra i ze ro-da ys so fi sti ci ra nih fišing

napada i otimanja SaaS naloga zapo

sle nih. Ko ri sni ci ta ko đe do bi ja ju trenutnu

vidljivost pretnji i kontrolu i zaštitu

podataka.

Clo ud Gu ard Sa aS od vra ća malver

i ze ro-da y pret nje od na pa da na

Sa aS ko ri sni ke. Ko ri ste ći Check Poi

nto vu vo de ću Sand Blast teh no logi

ju, on šti ti Of fi ce365 i Gmail atač

men te, kao i in-app de lje nje faj lo va

i veb pre u zi ma nja na Box, One Dri ve i

dru ge. Sand Blast teh no lo gi ja, ko ju je

NSS Labs pre po znao kao „naj e fi kasni

ju u spre ča va nju po vre da”, sa stopom

blo ki ra nja od 100% i naj ve ćim

sko rom u te sti ra nju eva zi je, pru ža više

sloj nu zaš ti tu ko ri sni ci ma Sa aS-a.

CloudGuard SaaS koristi emulaciju

pret nji CPU ni voa da bi ske ni rao i sta vio

u ka ran tin ze ro-da yev e u email atač menti

ma, de lje nim faj lo vi ma i veb pre u zi manji

ma, iz dva ja ju ći pret nje ka ko bi is po ručio

bez bed ne faj lo ve u ne ko li ko se kun di.

Blo­ki­ra­nje pre­u­zi­ma­nja na­lo­ga

gde god se ona mo­gu de­si­ti

CloudGuard SaaS eliminiše primarnu

pret nju za ko riš će nje Sa aS-a: pre u zi manje

na lo ga za po sle nih. Nje go va Iden tity

Protection funkcionalnost blokira pristup

neautorizovanih korisnika i logovanje sa

kom pro mi to va nih ure đa ja. Clo ud Gu ard

Sa aS Iden tity Pro tec tion ko ri sti sve o buhvat

no Sa aS iz veš ta va nje uz po moć detalj

nog nad gle da nja, de tek to va nja sumnji

vih ko ri snič kih ak tiv no sti i Sa aS kon figu

ra ci ja. Po red to ga, Clo ud Gu ard Sa aS

po ve zu je i pro ve ra va ko ri sni ke i ure đa je

koji koriste ID-Guard tehnologiju i garantuje

da kompromitovani PC-jevi ili mobil

ni ure đa ji ne će mo ći da pri stu pe va šem

SaaS-u. Jedino CloudGuard SaaS blokira

preuzimanje naloga bilo gde da se ono

de si, ko ri ste ći ovu cen tra li zo va nu, jed nostavnu

multifaktorsku autentifikaciju.

Za­u­sta­vlja­nje so­fi­sti­ci­ra­nig

fi­šing na­pa­da

CloudGuard SaaS detektuje i blokira

phis hing, spe ar phis hing, email spo o-

fing i kasnije pametne fišing napade koji

uspe va ju da za o bi đu dru ge pro iz vode.

On ko ri sti veš tač ku in te li gen ci ju za

ot kri va nje zlo na mer nog sa dr ža ja u Of ficeu365

i Gma i lu, a na pred no URL fil tri ranje

za identifikovanje opasnih email izvora.

Nje go vi si ste mi veš tač ke in te li gen ci je

pregledaju stotine indikatora kao što su

je zik i tekst i email me ta-po dat ke da bi

pru ži li za ključ ke vi so ke pre ci zno sti i bloki

ra li ma li ci o zni sa dr žaj u Sa aS email nalo

zi ma. Kao re zul tat to ga, Clo ud Gu ard

Sa aS ima ve ću sto pu hva ta nja ne go bi lo

ko je dru go re še nje, ot kri va ju ći so fi sti ci rane

teh ni ke kao što su spli tURL-ovi, umeta

nje skri ve nih re či i fi šing lin ko vi ho stovani

na Microsoft SharePointu.

Tre­nut­na vi­dlji­vost, kon­tro­la

i zaštita podataka

CloudGuard SaaS je cloud servis sa

cloud-to-cloud API ar hi tek tu rom. To

mu omo gu ća va da pru ži mo men tal ni

uvid u neautorizovane SaaS aktivnosti

i kontrolu i zaštitu podataka. On omogu

ća va IT ti mo vi ma da la ko iden ti fi kuju

ko riš će nje ne do zvo lje nih apli ka ci ja i

spre če cu re nje po da ta ka blo ki ra njem

de lje nja ose tlji vih po da ta ka i is ko riš ćavanja

800 prepoznatih tipova podataka.

Implementirajte CloudGuard SaaS bez

problema i centralizujte monitoring putem

intuitivnog veb portala.

Check Point CloudGuard SaaS je više

ne go sa mo CASB. On pru ža kom pletnu

zaštitu od napada koji ciljaju preduze

ća kao što su ze ro-da ys, fi šing i pre u-

zi ma nje na lo ga, adre si ra ju ći stvar ne SaaS

pret nje i spre ča va ju ći po vre de Sa aS

aplikacija. Io

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Not to be distributed without permission.

Digitalna transformacija

i data centri

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


IDC (In ter na ti o nal Da ta Cor po ra tion) pred vi đa da će 2022. go di ne oko 1,785 mi li jar di evra bi ti

po tro še no glo bal no na di gi tal nu tran sfor ma ci ju, a oko 9 mi li jar di evra sa mo na IOT upra vlja ne

ser vi se.

Bi lo ko ji pro je kat di gi tal ne

tran sfor ma ci je ima za cilj

jed nu od tri stva ri:

1. po­bolj­ša­nje is­ku­stva ko­ri­sni­ka

2. ge ne ri sa nje no vih iz vo ra (ka nala)

za ra de

3. po­bolj­ša­nje ope­ra­ci­o­ne efi­kasnosti

Di­gi­ta­li­za­ci­jom se po­ve­ća­va­ju zah­te­vi

za in­for­ma­ci­o­nim mre­ža­ma, javlja

se ne ko li ko ce li na u ICT in frastruk

tu ri i do la zi do po ja ve ed ge data

cen tra.

Ce­li­ne su sle­de­će:

- Centralizovani cloud – ogromni

(hyper sca le) da ta cen tri ve li ke pou

zda no sti, sa ka pa ci te tom u rangu

od ne ko li ko do ne ko li ko sto ti na

MW (npr. Go o gle, Mic ro soft...). Ovakav

cloud je iz­gra­đen van ur­ba­nih

pod­ruč­ja, na me­sti­ma gde ima do­sta

pro sto ra, ade kva tan ka pa ci tet elek­tro­mre­že

za na­pa­ja­nje i po mo­gućno­sti

bli­zu re­ke (ka­na­la) zbog snab­de­va­nja

vo­dom

- Re gi o nal ni cloud – da ta cen tri

ve­li­kog ka­pa­ci­ta­ta sa­gra­đe­ni u urba­nim

je­zgri­ma gra­do­va, ve­li­ke pou

zda no sti, sa ade kvat nom ljud skom

po sa dom

- Lo kal ni ed ge – ma li da ta centri

smešteni uz funkcionalni centar koga

op­slu­žu­ju. Uglav­nom su bez ljud­ske

posade, sa daljinskim upravljanjem servi­sa

i in­fr­struk­tu­re ko­ja ih po­dr­ža­va

- In­du­strij­ski i tel­co ed­ge – ta­ko­đe

ma­li da­ta cen­tri uz ba­zne sta­ni­ce 5G telefonije

ili u okviru industrije. Daljinsko

upravljanje i nadzor se podrazumevaju,

če­sto kao out­so­ur­ceovan ser­vis.

Rešenja za edge data centar

Uz sve vi še ed ge da ta cen ta ra javlja

se i po­tre­ba za br­zim i jed­no­

stav nim po sta vlja njem i puš ta njem

u rad ova kvih in fra struk tu ra. Br zi na

is­po­ru­ke i jed­no­stav­nost se na­me­ću

kao ap so lut ni im pe ra tiv.

Uko­li­ko se in­ve­sti­tor od­lu­či na

stan dard ni po stu pak sa pro jek to vanjem,

teh­nič­kom kon­tro­lom, pro­tivpo­žar­nim

odo­bre­nji­ma i sl. če­ka ga

ne ko li ko me se ci (ili go di nu da na) za

či­tav po­stu­pak. Pre­fa­bri­ko­va­ni (mi­ni)

da­ta cen­tri su naj­bo­lje re­še­nje, gde

se či­ta­vo pro­jek­to­va­nje, te­sti­ra­nje i

funk ci o nal no is pi ti va nje pre no si na

is­po­ru­či­o­ca opre­me. Uz to, pre­fa­briko

va ni DC su i stan dard na re še nja sa

br­zom is­po­ru­kom i si­stem­skom garan

ci jom.

Jed no od ta kvih re še nja je Smart­

Bun ker za smeš ta nje 5 kW IT opre me

u ku­ćiš­tu ot­por­nom na kra­đu i van­da­lizam,

sa pred­vi­đe­nim UPS na­pa­ja­njem,

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


elek­tro­di­stri­bu­ci­jom, si­ste­mom za

hla­đe­nje i si­te­mom upra­vlja­nja (moni­to­ri­sa­nja).

Kao što je već re­če­no,

si­stem mo­ni­to­ri­sa­nja je ja­ko bi­tan,

jer ljud ske po sa de ne ma.

Li-ion UPS si ste mi

Ed ge da ta cen tri su uglav nom ma li,

sa jed nim re kom do volj nim da smesti

svu IT in­fra­struk­tu­ru po­treb­nu za

po drš ku kom pju tin gu na lo ka lu. Mali

fo­ot­print zah­te­va što ma­nje ure­đaje

na­pa­ja­nja i hla­đe­nja. Li-ion UPS je

pra vo re še nje za ovu na me nu.

Mi­ni­mal­ne di­men­zi­je za po­tre­ban

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


ka­pa­ci­tet i rok tra­ja­nja ba­te­ri­ja od

čak 15 go­di­na či­ne ga pr­vim iz­borom

za eg de DC.

Prefabrikovani kontejner

kao „outdoor’’ data centar

Za ma­lo ve­će in­fra­struk­tu­re, na nivou

od ne ko li ko re ko va i do 15 kW

- UPS na pa ja nje 20 kVA

- sin ski elek tro raz vod

- in­te­gri­sa­no hla­đe­nje ko­je uključu­je

spolj­ne je­di­ni­ce (kon­den­za­tore)

na kro vu

- pro­tiv­po­žar­nu cen­tra­lu sa doja­vom

po­ža­ra i au­to­mat­skim si­stemom

ga še nja No vec ga som

pri stu pa i sa zad nje stra ne re ko va)

EnelPS je kom pa ni ja spe ci ja li zova­na

za ova­kve in­fra­struk­tu­re i već

je iz ve la ne ko li ko Ed ge Da ta Cen tar

pro je ka ta. Po red to ga, pro jek tu je i

iz vo di sve ele men te in fra struk tu re.

Nje ne de lat no sti su:

- kon­sal­ting, pro­jek­to­va­nje i in­ženje

ring za da ta cen tre

- elek tro ge ne ra to re

- UPS si ste me

- si­ste­me pre­ci­znog hla­đe­nja

- in­ver­to­ri, is­pra­vlja­či i ba­te­ri­je

- EV pu­nja­či

IT opre­me pre­po­ru­ču­je se kon­tejner

ski DC.

Od­li­ku­ju ga sle­de­će ka­rak­te­ri­sti­ke:

- re ko ve po sta vlje ne na ši ne sa

flek­si­bil­no po­sta­vlje­nim ka­blo­vi­ma

ra di kli za nja na pred-na zad (u ci lju

- si stem upra vlja nja DCIM (odnosno

BMS)

- ser vi ce and ma in te nan ce Io

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


to be distributed without permission.

Napredne aplikacione

pretnje zahtevaju

napredni WAF

Not to be distributed without permission.

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


THINK APP SECURITY FIRST

ADVANCED APPLICATION THREATS

REQUIRE AN ADVANCED WAF

Pejzaž pretnji je značajno drugačiji nego što je bio samo pre pet godina. Tradicionalni fajervol

za veb aplikacije (web application firewall - WAF) nekada je bio veoma efikasno rešenje za

ublažavanje napada na aplikacionom sloju, ali sada ima problem da drži korak sa naprednim

mogućnostima i agilnošću napadača. Potpisi često zaostaju za novim eksploitima. Čak i kada

je tradicionalni WAF sposoban da ublaži pretnju, njegova implementacija i pravilno upravljanje

mogu biti problem. Danas su potrebne nove metode za efikasno automatizovanje ublažavanja

pretnji koje brzo evoluiraju.

Zašto su tradicionalni

WAF-ovi neadekvatni?

Tradicionalni WAF-ovi su kreirani

da bi rešili problem servera veb

aplikacija koji su pokretali kod koji

je bio ranjiv na mnoštvo poznatih

napada, posebno cross-site scripting

(XSS) i SQL injection. WAF-ovi

su godinama implementirani da bi

adresirali te uobičajene ranjivosti, ali

ne bez problema lažne pozetivnosti i

operativne kompleksnosti. Originalni

open source WAF ModSecurity je

često meta napada zaobilaženja ili

tehnika evazije koje pokušavaju da

osujete opsežne pasivne mehanizme

zasnovane na fiterima koje on koristi

za detektovanje malicioznih zahteva.

Fajervoli sledeće generacije (Nextgen

firewalls - NGFW) iziskuju „apikaciono

svesne” karakteristike i takođe

mogu da zaustave neke injection

napade (XSS, SQLi i druge).

Ali, NGFW se i dalje oslanja na pasivnu

filter detekciju i ne ispituje svaki

HTTP zahtev. Umesto toga, on

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


adi veoma slično IPS-u, uzorkujući

i ispitujući nekoliko prvih bajtova, a

ne ceo payload zahtev. Kao rezultat

toga, napadi zaobilaženja aplikativnog

sloja za NGFW tehnologije su

uobičajeni. Plus, reputacioni fidovi

IP adrese implementirani u NGFW i

druge fajervol tehnologije su se pokazali

neefikasnim protiv botneta i

drugih automatizovanih pretnji.

WAF technologija se poboljšavala

tokom godina, ali je još uvek u velikoj

meri bazirana na onim pasivnim, na

filterima zasnovanim metodama koje

se koriste za detektovanje malicioznih

payloada i proveru saglasnosti protokola

u veb zahtevima. Pored toga, operativna

kompleksnost upravljanja WAF

pravilima je prouzrokovala da mnoge

organizacije ostave neke aplikacije

nezaštićene. U mnogim visoko-profilnim

povredama, poznata ranjivost aplikacija

je bila iskorišćena zbog toga

što targetirana organizacija nije mogla

da zakrpi aplikacioni server ili primeni

WAF politiku dovoljno brzo.

Usložnjavanje ovih izazova, napredak

tehnologija automatizacije

i laka dostupnost botneta za iznajmljivanje

učinili su otkrivanje pretnji

mnogo težim. Tehnologije automatizacije

kao što su headless

brauzeri čine da razlikovanje ljudskih

korisnika i botova bude teško,

čak i uz korišćenje CAPTCHA izazova.

Botneti su izgrađeni na neiscrpnim

zalihama IoT uređaja lakih

za kompromitovanje, kablovskih

modema i brauzera, čineći izvornu

IP adresu skoro beskorisnom za detekciju

i ublažavanje botnet napada.

Automatizovane pretnje zaobilaze tradicionalni WAF i NGFW

Automatizovane pretnje

pokreću današnje napade

Izvor većine napada, bez obzira

na tip, je samopokretan. DDoS napadi,

povrede podataka, skeniranje

ranjivosti, stafing kredencijala, brutalna

sila, uskraćivanje resursa i drugi

tipovi napada su skoro svi automatizovani.

Napadači koriste au-

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


tomatizaciju da pokrenu napade

velikih razmera i istraže ranjivosti

u p r k o s t o m e š t o č e s t o i m a j u m a -

nje finansijskog i ljudskog kapitala

nego organizacije koje targetiraju.

U mnogim slučajevima, ovi automatizovani

napadi ne sadrže maliciozni

teret i vešti su da zaobiđu

odbranu oponašanjem legitimnog

korisničkog saobraćaja.

DDoS napadi aplikacionog sloja

(ili sloja 7) su postali uobičajeniji vektor

napada, jer oni mogu da targetiraju

resursno-intenzivni URL legitimnim

zahtevima i jednostavno

preplavljuju aplikacionu infrastrukturu.

Slično tome, credential stuffing

(automatsko korišćenje kompromitovanih

korisničkih imena i lozinki)

i brute force napadi dizajnirani

za zaobilaženje login autentifikacije

kraftovani su od strane napadača

kao legitimni zahtevi. Ovi login napadi

su često „podli i spori” da ne bi

bili otkriveni kao DoS napad.

Maliciozni automatizovani saobraćaj

i botovi čine 30-40% saobraćaja na

tipičnom sajtu, ali čak 90% ili više

saobraćaja ka targetiranom resursu

u okviru tog istog sajta. Cilj može

biti login stranica, kao u brute forceu

ili credential stuffingu, ili heavy

URL kao u DoS napadu lejera 7. U

resource hoarding napadu napadač

može da targetira stranice za kupovinu

radi poželjnih ulaznica, patika

ili drugih stavki. Scraping napadi

slično targetiraju podatke koji će

biti iskopani radi kasnijeg korišćenja.

Ovi cijani napadi nisu samo teški za

otkrivanje, oni takođe troše neproporcionalnu

količinu infrastrukturnih

resursa.

Alati koji se koriste za automatizaciju

ovih napada uključuju headless

brauzere (na primer Phantom.js i

Selenium), skeniranja ranjivosti (iste

one koje koriste testeri prodora),

skripte komandne linije, ekstenzije

brauzera, pa čak i mašine inficirane

malverom.

Najslabija karika – brauzer

Brauzeri su često najslabija karika

u sigurnosti aplikacija. Napadači

pokušavaju da kompromituju korisnika

putem uobičajenih phishing

napada ugrađenih u emai poruke

ili postove društvenih mreža. Klik

na maliciozne linkove omogućava

napadačima da embeduju malver

u targetiranu mašinu. Ovaj malver

se može koristiti za regrutovanje

zaražene mašine u botnet armiju za

izvršenje jednog od pomenutih napada.

Češće, malver uzima oblik Remote

Access Trojanca (RAT), kilogera ili

neke druge metode skupljanja podataka.

Ove metode dozvoljavaju

napadaču da sakuplja osetljive podatke

kao što su korisnička imena i

lozinke, kontakt liste i druge informacije

sa potencijalnom vrednošću

na crnom tržištu. Zaštita korisnika

od krađe kredencijala je posebno

težak zadatak kada je klijent brauzer

ili mobilna aplikacija. Ovi tipovi klijenata

nude ograničene mogućnosti

za uspostavljanje stanja bezbednosti

endpoint uređaja.

Korisnici često ne znaju da je njihov

uređaj kompromitovan i i dalje

misle da internet servis štiti njihove

osetljive podatke. Iako HTTPS enkripcija

pruža zaštitu podataka u

tranzitu, ona ne štiti podatke kada

oni uđu u endpoint.

Postavljanje bolje kontrole

bezbednosti aplikacija

WAF mora da se razvije u aktivnu

bezbednosnu kontrolu, sposobnu da

ispita klijent endpoint i dinamično

ojačava stanje bezbednosti aplikacije.

Dobra vest je da F5 Advanced

WAF koristi kontramere za otkrivanje

i zaustavljanje razvoja pretnji

na aplikativnom sloju. Na visokom

nivou, Advanced WAF integriše bihejvioralnu

analizu i dinamički code

injection kao dva glavna mehanizma

upotrebljiva za potpuniju procenu

pretnje povezane sa bilo kojom klijentskom

sesijom.

Napredni WAF otkriva botove izvan serverskih agenata ili

namenskih uređaja

Profilisanjem osnovne linije normalnog

ponašanja aplikacionog saobraćaja,

obrasci nepravinog saobraćaja

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Not to be distributed without p

postaju lakši za uočavanje. Kao što je

auzomatizacija povećala sposobnosti

napadača, ove tehnologije mogu

da razlikuju normalni od neobičnog

saobraćaja na način na koji inženjer

bezbednosti nikada nije mogao. F5

Advanced WAF koristi naprednu

analitiku i mašinsko učenje za generisanje

dinamičkih potpisa koji

blokiraju maliciozni saobraćaj – bez

intervencije administratora.

Koristeći ubacivanja JavaScripta za

procenu da li je klijent brauzer sa

čovekom kao korisnikom, Advanced

WAF utvrđuje otisak klijenta i

omogućava lakše otkrivanje botova i

drugih automatizovanih alata. Sa klijentskim

otiscima, napadač se može

pratiti i izvan IP adrese. Proaktivna

odbrana Advanced WAF-a od botova

odbacuje svaju klijentsku sesiju,

otkrivajući prirodu klijenta, kao

i razlikujući prijateljske botove od

onih malicioznih. Izazovi su transparentni

za korisnika, redukujući

ili eliminišući uticaj na korisničko

iskustvo (user experience - UX) povezano

sa CAPTCHA izazovima.

Kôd se takođe može ubaciti u

dinamičko enkriptovanje korisnikovih

kucanja na tastere, štiteći korisnika

od njegovog vlastitog uređaja

zaraženog malverom. DataSafe

tehnologija kompanije F5 implementira

ovu zaštitu za polja korisničkog

imena i lozinke, sprečavajući krađu

kredencijala. Ova zaštita je od vitalnog

značaja jer, prema istraživanju

F5 Laboratorija, cilj 86% povreda podataka

je identitet ili aplikacija.

Pošto API može biti težak za

obezbeđivanje od automatizovanih

napada, mobilni API-ji sve više postaju

meta. Uz jedinu funkcionalnost

mobilne aplikacije umesto brauzera,

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


ermission.

programerima mobilnih aplikacija

se nameće izazov da implementiraju

robustnije bezbednosne kontrole.

Novi F5 Anti-Bot Mobile SDK

omogućava organizacijama da brzo

integrišu napredne bezbednosne

mogućnosti u svoje postojeće mobine

aplikacije sa samo nekoliko

klikova mišem.

Dobiti od fokusiranja na

automatizovane pretnje

Prebacivanjem fokusa na automatizovane

pretnje i korišćenjem

aktivnijih bezbednosnih kontramera

organizacije mogu da ostvare

značajne benefite u odnosu

na tradicionalne WAFpristupe,

uključujući:

mobilne aplikacije kao svoje klijente,

tako da postaje lakše primeniti generalnu

WAF politiku za većinu (idealno

sve) veb aplikacije. Veb aplikacija van

WAF politike ili aktivnog pečovanja

postaje stvar prošlosti.

Smanjen rizik

Eliminisanje automatskog skeniranja

iz arsenala napadača povećava napore

koji su im potrebni da pronađu

najnoviju ranjivost u aplikacionoj infrastrukturi.

Rizik da nepečovani server

bude iskorišćen nultog dana dramatično

je smanjen.

Bolje korišćenje resursa

Sa smanjenjem saobraćaja do 40%,

operativni troškovi aplikacijskih servera

su smanjeni, posebno u okruženjima

diti smanjenje opterećenja, što dovodi

do poboljšanja korisničkog

iskustva. Smanjenje osnovnog opterećenja

takođe znači da su veb aplikacije

manje podložne DDoS napadima

na aplikacijskom sloju.

Metode koje su ovde kratko opisane

su nacrt za razmišljanje o sigurnosti

veb aplikacija na nov način.

To predstavlja kako F5 vidi razvoj

pejzaža pretnji. Korišćenjem aktivnijeg

pristupa bezbednosti putem

korišćenja alata kao što je Advanced

WAF, stručnjaci za bezbednost mogu

da uvedu efikasnije kontrole i obezbede

više aplikacija. F5 je pionir u

uvođenju Advanced WAF prostora

uključivanjem sveobuhvatne bot

mitigacije za veb i mobilne aplikacije,

zaštite kredencijala u brauzeru

Operativna poboljšanja

Sve veb aplikacije dele brauzere i

javnog clouda. Performanse aplikacionog

servera takođe mogu unapre-

i automatskih analiza ponašanja korišćenjem

mašinskog učenja. Io

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Integrisanje

F5 Anti-Bot Mobile SDK-a

sa bilo kojom

mobilnom aplikacijom


Mobilna integraciona platforma bez koda kompanije Appdome omogućava implementaciju

F5 Anti-Bot Mobile SDK-a za nekoliko minuta, kako bi se brzo zaštitile mobilne aplikacije. I

programeri i oni koji to nisu mogu da implementiraju punu funkcionalnost F5 Anti-Bot Mobile

SDK-a koristeći jednostavan korisnički interfejs „klik za implementaciju”.

Appdome za F5 Anti-Bot Mobile SDK

Appdome je brža, jednostavnija

i efikasnija alternativa

manuelnom kodiranju

radi dodavanja novih mogućnosti apli-

kacijama. Zaštitite mobinu aplikaciju od

botova i automatskih napada u tri koraka:

1. postavite app binary na Appdome

2. izaberite „F5 Anti-Bot”

3. kliknite na dugme Fuse My App

Novi app binary sa svim funkcionalnostima

F5 Anti-Bot Mobile

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


SDK-a se generiše za nekoliko minuta.

Jednostavno potpišite novu aplikaciju

i implementirajte je koristeći

postojeće radne procese.

Ključni benefiti od

Appdome i

F5 Anti-Bot Mobile SDK-a

Zaštitite ono što je važno

F5 obezbeđuje najvrednije resurse

organizacije: aplikacije i osetljive podatke.

Zaštita aplikacija kompanije

F5 obezbeđuje veb aplikacije od

botova, automatskih napada, veb

skrejpera i eksploita. Integracija sa

Appdomeom proširuje zaštitu na

mobine aplikacije kroz stavljanje

na belu listu, analizu ponašanja, sigurnu

validaciju kukija i napredno

ojačavanje aplikacija.

Brzo dostavljanje detaljne

detekcije mobilnih botova

Appdome za F5 Anti-Bot Mobile

SDK osposobljava odeljenja za mobilnu

bezbednost i e-trgovinu za implementiranje

rešenja od ključnog

značaja bez opterećivanja oskudnih

mobinih razvojnih resursa. Budući

da je Appdome jednostavan za

korišćenje i ne uključuje izvorni kod,

preduzeća mogu brzo pratiti svoje

inicijative za zaštitu od botova tako

što odmah implementiraju F5 Anti-

Bot Mobile SDK, omogućavajući rapidnu

primenu naprednih rešenja za

mobilnu bezbednost bez složenog

procesa razvoja ili instalacije.

Pojednostavljivanje POC-ova

Appdome omogućava preduzećima

da odmah validiraju funkcionalnost

i izvuku vrednost iz Anti-Bot

Mobile SDK-a preko samouslužnih

Proof of Concepta (Proof of Concepts

- POCs) na zahtev. Korisnici

mogu da pojednostave svoj evaluacioni

proces i sprovedu POC-ove

bez iscrpljivanja resursa ili instaliranja

bilo kakvog hardvera ili softvera.

Sa Appdomeom svi POC-ovi su

trenutni.

Konzistentno iskustvo na

svim platformama

Appdom je za sve platforme i nezavisan

od sistema. Bot zaštita se

može dodati iOS i Android aplikacijama

bez dodatnog napora i

sa konzistentnim iskustvom na svim

platformama. On radi sa bilo kojom

aplikacijom, kreiranom u bilo

kom frameworku,bez modifikacija

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


ili pluginova. Jednostavno postavite,

spojite i primenite.

Multi-servisne implementacije

Na Appdomeu, preduzeća mogu da

implementiraju više servisa ili SDK-ova

istovremeno u istu aplikaciju. To omogućava

korisnicima da implementiraju

slojevitu odbranu koja pokriva sveobuhvatan

niz vektora mobilnih napada.

Na primer, dodajte F5 Anti-Bot

Mobile SDK, Appdomeov Data at Rest

Encryption i bilo koji EMM SDK bilo

kojoj aplikaciji postižući sveobuhvatno

rešenje za mobinu sigurnost za nekoliko

minuta.

Bezbednost bez gnjavaže

Proces fuzije

Appdome platforma omogućava

AppFusion proces: bolji i brži način za dodavanje servisa

mobilnim aplikacijama

preduzećima, developerima i onima

koji nisu programeri da spoje

nove mogućnosti i potpune

SDK-ove sa postojećim aplikacijama

preduzeća i nezavisnih softverskih

vendora, koristeći samo jedan

app binary. Njegova platforma

zasnovana na cloudu je bez koda i

na zahtev, omogućavajući da svako

doda F5 Anti-Bot Mobile SDK bilo

kojoj mobilnoj aplikaciji za nekoliko

minuta. Io

Da biste naučili više o Appdome

za F5 Anti-Bot Mobile SDK, posetite

appdome.com ili otvorite besplatan

Appdome nalog i započnite fuziju.

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Danijela Radinković

External Relations Leader

IBM South East Europe

Više od polovine organizacija

ne testira svoje

planove reakcija

u slučaju

informacionih

bezbednosnih incidenata

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


IBM Security donosi zanimljive rezultate iz nove studije o informaciono otpornim organizacijama

Većina organizacija još

uvek nije spremna da na

odgovarajući način reaguje

na informacione bezbednosne incidente,

pri čemu 77% ispitanika tvrdi

da u kompaniji nemaju dosledno primenjen

plan reakcija u slučaju ovih

incidenata, navodi Studija o informaciono

otpornim organizacijama

iz 2019. koju je sproveo Ponemon

Institute u ime korporacije IBM.

Iako studije pokazuju da kompanije

koje mogu brzo i efikasno da reaguju

i zaustave napad u roku od

30 dana štede u proseku preko milion

USD ukupnog troška usled

ugrožavanja podataka, nedostatak

odgovarajućeg planiranja reakcija u

slučaju incidenata ostaje konstantan

tokom protekle četiri godine.

Više od polovine anketiranih organizacija

(54%) sa spremnim planom

ne testira redovno planove,

zbog čega mogu da ostanu slabije

pripremljene za efikasno upravljanje

složenim procesima i koordinaciju

neposrednih reakcija neophodnih

odmah nakon napada.

Poteškoće sa kojima se timovi za

računarsku bezbednost suočavaju

pri primeni plana reakcija u slučaju

incidenata utiču i na usaglašenost

kompanija sa Opštom uredbom o

zaštiti podataka (GDPR). Gotovo polovina

ispitanika (46%) kaže da njihove

organizacije tek treba da o-

stvare punu usaglašenost sa uredbom

GDPR iako će uskoro biti godinu

dana od donošenja ovog

zakona.

„Neuspešno planiranje je plan za

neuspeh kada je reč o reakcijama

na informacione bezbednosne incidente.

Potrebno je redovno sprovoditi

stres-testove ovih planova, a

neophodna je i puna podrška upravnog

odbora u pogledu investicija u

potrebne ljude, procese i tehnologije

kako bi ovakav program mogao da

se održava“, rekla je Nataša Sekulić,

direktorka prodaje u kancelariji

korporacije IBM u Srbiji. „Kada se

odgovarajuće planiranje kombinuje

sa investicijama u automatizaciju,

vidimo kompanije koje mogu da

uštede ogromne količine novca tokom

incidenta. Mnoge organizacije

u Jugoistočnoj Evropi obratile su se

bezbednosnom sektoru korporacije

IBM pri suočavanju sa takvim izazovima

do kojih dolazi u areni informacione

bezbednosti.“

Kao što je IBM nedavno objavio

u svom blogu, jedna od vodećih

svetskih end-to-end kompanija za

igre sa sedištem u Srbiji, IGT, primenila

je opcije softvera za bezbednost

aplikacija IBM®Security AppScan®

zasnovane na mašinskom učenju i

veštačkoj inteligenciji i sada može

da isključi stotine „lažno pozitivnih“

bezbednosnih problema

i da se umesto toga fokusira na

nekolicinu specifičnih delova koda

koji su ispravljeni, što programerima

omogućava da ispunjavaju svoje

ciljeve uz ublažavanje bezbednosnih

rizika u ovoj popularnoj industriji lutrije

i igara.

U istom blogu možemo pročitati

da su dve regionalne kompanije

– Telekom Slovenije i BH Telecom –

izabrale platformu IBM QRadar kao

osnovni deo svojih centara za bezbednosne

aktivnosti. Cilj je bio izabrati

platformu za upravljanje bezbednosnim

informacijama i događajima

(SIEM – Security Information and

Event Management) koja će ne samo

učiniti njihove organizacije bezbednijim,

već će im pružiti i mogućnost

da postanu dobavljači bezbednosnih

usluga na tržištu. Oni su izabrali

platformu za bezbednosnu inteligenciju

i analitiku koja je već 10 godina u

nizu lider u Gartnerovom čarobnom

kvadrantu.

U nastavku su navedeni drugi zaključci

studije...

Automatizacija se tek razvija

Ovogodišnja studija je prvi put merila

uticaj automatizacije na računarsku

otpornost. U kontekstu ovog istraživanja,

automatizacija se odnosi na

omogućavanje bezbednosnih tehnologija

koje nadograđuju ili zamenjuju

ljudsku intervenciju u identifikaciji

i zaustavljanju računarskih zloupotreba

i napada. Ove tehnologije

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


se oslanjaju na veštačku inteligenciju,

mašinsko učenje, analitiku i

usaglašavanje.

Na pitanje da li njihova organizacija

koristi automatizaciju, samo

23% ispitanika je reklo da je u velikoj

meri koriste, dok je 77% navelo

da njihove organizacije koriste automatizaciju

samo umereno, malo ili

da je uopšte ne koriste. Organizacije

u kojima se automatizacija koristi u

velikoj meri daju višu ocenu svoje

sposobnosti da spreče informacioni

napad (69% prema 53%), otkriju

ga (76% prema 53%), reaguju na

njega (68% prema 53%) i zaustave

ga (74% prema 49%) u odnosu na

opšti uzorak ispitanika.

Prema Studiji o trošku usled ugrožavanja

podataka iz 2018, odsustvo

upotrebe automatizacije predstavlja

propuštenu priliku da se ojača

računarska otpornost, budući da su

organizacije koje su u potpunosti

primenile bezbednosnu automatizaciju

uštedele 1,5 miliona USD

ukupnog troška usled ugrožavanja

podataka, za razliku od organizacija

koje nisu koristile automatizaciju,

a imale su mnogo veći ukupan

trošak usled ugrožavanja podataka.

Nedostatak veština još

uvek utiče na računarsku

otpornost

Izgleda da nedostatak veština na

polju računarske bezbednosti dodatno

umanjuje računarsku otpornost,

jer su organizacije navele da je

manjak osoblja ometao njihovu sposobnost

da na odgovarajući način

upravljaju resursima i potrebama.

Učesnici ankete tvrde da im nedostaje

potreban broj zaposlenih da bi

na odgovarajući način upravljali planovima

reakcija u slučaju incidenata,

kao i da bi ih testirali, i suočavaju

se sa problemom 10-20 nepopunjenih

mesta u timovima za informacionu

bezbednost. U stvari, samo

30% ispitanika navelo je da imaju

dovoljno zaposlenih u oblasti informacione

bezbednosti da bi mogli

da ostvare visok nivo računarske otpornosti.

Pored toga, 75% ispitanika

ocenjuje poteškoće u zapošljavanju

i zadržavanju obučenog osoblja u

oblasti informacione bezbednosti

kao umereno velike do velike.

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Uz izazov u vezi sa veštinama, gotovo

polovina ispitanika (48%) rekla

je da njihova organizacija primenjuje

previše zasebnih bezbednosnih

alaki, što na kraju povećava

operativnu složenost i smanjuje

vidljivost u okviru opšte bezbednosne

otpornosti.

Privatnost je sve veći

prioritet

Organizacije konačno uviđaju da

saradnja između timova za privatnost

i računarsku bezbednost može

da poboljša računarsku otpornost, pri

čemu 62% navodi da je usklađivanje

tih timova od suštinskog značaja za

postizanje otpornosti. Većina ispitanika

smatra da je uloga privatnosti

sve važnija, posebno sa pojavom

lovao je kao pokretački faktor koji je

mnogim organizacijama pomogao

da postanu efikasnije i da povećaju

svoju kompetitivnu prednost“, rekla

je Kristina Kabela, službenica

za zaštitu podataka u korporaciji

IBM. „Dovodeći svoje podatke u

red, kompanije zapravo postavljaju

temelje za veštačku inteligenciju,

olakšavajući veoma brzu analizu

podataka i generisanje novih uvida

koji bi mogli da transformišu važne

oblasti, kao što su zdravstvo, obrazovanje,

finansije i zaštita životne

sredine.“

Međutim, većina kompanija širom

sveta još uvek deluje nesigurno

u vezi sa tim da li ispunjavaju

zahteve za usaglašenost sa uredbom

GDPR. Određeni sektori su uredbi

GDPR poklonili mnogo pažnje,

novih odredbi, kao što je GDPR, a pri

donošenju odluka o IT kupovinama

daju zaštiti podataka visok prioritet.

U nedavnoj anketi poslovnih lidera

korporacije IBM širom sveta, stav je

bio da je GDPR globalno imao pozitivan

uticaj na poslovanje i društvo,

jer je doprineo podizanju standarda,

obezbedio veću kontrolu privatnosti

i postavio temelje za digitalnu transformaciju.

„Iako je GDPR bio veliki izazov, de-

kao što su finansije, maloprodaja,

osiguranje i državni sektor. Ljudski

resursi, marketing i prodaja bili su

odeljenja koje je GDPR u najvećoj

meri transformisao, a najveći napredak

je ostvaren u oblastima u kojima

su dostupna spremna rešenja,

kao što su bezbednost i šifrovanje

podataka. Pokazalo se da složenije

oblasti, kao što je upravljanje podacima,

pronalaženje ličnih podataka

i odgovaranje na zahteve za pristup

predmetu i zahteve za brisanje,

nose sa sobom veći izazov.

U proteklih 18 meseci, IBM je pomogao

stotinama organizacija širom

sveta zahvaljujući svojim programima

za usaglašenost sa uredbom

GDPR, što je sa druge strane podstaklo

inovacije. Na primer, u Holandiji,

Rabobank sarađuje sa korporacijom

IBM na upotrebi „kriptografskih

pseudonima“ radi zaštite ličnih

podataka klijenata i usaglašavanja

sa odredbom GDPR.

IBM se takođe udružio sa kompanijom

MasterCard radi osnivanja

jednog od prvih „trustova za podatke“

na svetu koji se zove Trûata.

Trûata pomaže kompanijama da ostvare

pun potencijal podataka štiteći

privatnost klijenata i umanjujući

rizike povezane sa odredbama o

privatnosti, kao što je GDPR. Zasnovano

na principu ugrađene privatnosti,

ovo rešenje nezavisno anonimizuje

i analizira podatke klijenta

pri čemu poštuje i ličnu privatnost.

Io

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Ivan Mar ko vić,

CEO i osni vač kon sul tant ske fir me

iCon sult

Not to be distributed without permission.

HR :: Go ing Di gi tal

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Da li je digitalizacija potreba, moda, neminovnost ili opasnost, i kako iskoristiti digitalizaciju a ne

ugro­zi­ti ono što je sva­koj kom­pa­ni­ji naj­va­žni­je? Ka­ko bi­smo od­go­vo­ri­li na ovo pi­ta­nje, pr­vo mo­ramo

raz­u­me­ti da upra­vlja­nje ljud­skim re­sur­si­ma i HR slu­žba ni­su je­dan ho­mo­gen si­stem; da je to

funk­ci­ja ko­ja se sa­sto­ji iz raz­li­či­tih ulo­ga i ima ci­lje­ve ko­ji su po­ne­kad stra­teš­ki, a ne­ka­da vr­lo opera­tiv­ni.

Za­to će­mo kroz tekst raz­lo­ži­ti funk­ci­ju na raz­li­či­te ulo­ge i po­gle­da­ti ka­ko se di­gi­ta­li­za­ci­ja

mo­že pri­me­nji­va­ti u sva­koj od njih.

Haj de da poč ne mo od pr ve.

HR ad mi ni stra ci ja

To su uglav nom one (do sad ne)

prav ne stva ri: ugo vo ri o ra du, bo lo vanja,

ob ra ču ni pla te dok je ne ko na godiš

njem od mo ru, pre ko vre me ni sa ti i

osta le stva ri ko ji ma se uglav nom bave

prav ni ci i eko no mi sti. Sa sta no viš ta

kom pa ni je, ov de ret ko ko vi di po tre bu

za di gi ta li za ci jom. Me đu tim, di gi ta li zaci

ja je ov de i vi še ne go mo gu ća.

Za mi sli te fir mu u ko joj za po sle ni, ili

nje gov ru ko vo di lac, sam uno si po dat

ke ve za ne za svo je od su stvo, elektron

ski pot pi su je aneks ugo vo ra i gde

se kom ple tan ob ra čun oba vlja au tomat

ski na osno vu una pred za da tih

pra vi la, ka drov ska evi den ci ja je potpu

no elek tron ska, sva ki ugo vor i odobre

nje su do stup ni kli kom, a po sao

prav ni ka ili eko no mi ste ni je da se bavi

pa pi ro lo gi jom, za vo đe njem, ar hi vira

njem i hef ta njem, već da či ta i tu mači

za kon, de fi ni še pra vi la i pa ra me tre

soft ve ra, ko mu ni ci ra sa IT-jem i, narav

no, ima vi še vre me na za či ta nje privred

nog pre gle da. U sva kom slu ča ju,

vi še ne će mo ra ti da pre tu ra po do kumen

ta ci ji. Na rav no, ovo ne mo ra te da

za miš lja te, jer se ova kvi si ste mi već

ko ri ste u ve li kom bro ju fir mi, ali veruj

te – ovo je sa mo po če tak.

Regrutacija i selekcija

Di gi tal ni HR de fi ni tiv no ni je kada

fir ma ču va CV-je ve sa pret hod nih

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


kon kur sa na clo u du. To je vi še skla diš

te nje po da ta ka na jed nom me stu.

Di gi ta li za ci ja u re gru ta ci ji pod ra zume

va au to mat sku pre tra gu do stupnih

ba za po da ta ka, in ter ne ta, kon taka

ta i kon ti nu i ra no pri ku plja nje infor

ma ci ja iz raz li či tih iz vo ra fir me i

pod si ste ma. Cilj je kva li tet na po drš ka

slu žbe ljud skih re sur sa dru gim de lovi

ma or ga ni za ci je u vi du pre zen to vanja

po ten ci jal nih kan di da ta za od ređe

ni po sao, ali i pre dik ci je ko ja rad na

me sta i u kom tre nut ku mo gu po sta ti

upra žnje na, po seb no ako su ve za na

za kri tič ne pro ce se.

Ukrat ko, za mi sli te ne ki pro gram

ko me po sta vi te pi ta nje da vam

pred lo ži po ten ci jal ne kan di da te za

od re đe ni tip po sla, a on vam da deset

re zul ta ta od ko jih se dam ima ju

smi sla. I ka že vam ko je pri o ri tet, zasno

va no na va žno sti pro ce sa u ko je je

uklju čen i ključ nim kom pe ten ci ja ma.

Uo sta lom, ne mo ra te ni to da za miš

lja te – i to već po sto ji.

U ovom smi slu – di gi ta li za ci ja je

ap so lut no mo gu ća.

Što se ti če se lek ci je, tu po sto je dva

slu ča ja. Di gi ta li za ci ja u se lek ci ji kandi

da ta za spe ci fič na rad na me sta nije

pre te ra no efi ka sna. Ako ima te pet

kan di da ta, uvek će bi ti br že da ne ko

stru čan oba vi pro ces se lek ci je, a digi

ta li za ci ja mu u tom slu ča ju mo že

po mo ći da vr lo ma lo ubr za taj proces.

Ali za to ka da ima te 1.200 pri javlje

nih i tre ba da od njih iza be re te

35 lju di za od re đe no rad no me sto,

e tu je au to ma ti za ci ja/di gi ta li za ci ja

neo p hod na.

Za mi sli te da ceo pro ces za vr ši te za

dve ne de lje i da ste na kra ju za i sta odabra

li 35 naj bo ljih (OK, 33 naj bo lja, ovo

dvo je su se pro vu kli). I ovo već po sto ji!

Tre ning i raz voj

Ovo je jed na baš ve li ka funk ci ja,

za to što ima te raz li či te vr ste tre ninga.

Haj de da kre ne mo od uvo đe nja

no vo za po sle nog u po sao – tzv. onbo

ar ding pro ces.

U sva kom slu ča ju ima te li stu aktiv

no sti ko je no vo za po sle ni mo ra da

za vr ši. Sa mo ge ne ri sa nje li ste može

da bu de au to ma ti zo va no, in forma

ci je o za vr šet ku ak tiv no sti mo gu

da bu du au to ma ti zo va ne, eva lu a cija

ta ko đe. Čak i po sta vlja nje u ak tivan

sta tus za po sle nog. Sve se ovo

da di gi ta li zo va ti. Ali, ima neš to što

ne mo že. Tre ba ne ko da ga do če ka,

da mu se na sme je, da mu pru ži podrš

ku, do da ka fu i uve ri ga da, ako

ne ka da bu de imao pro blem, mo že

da mu se obra ti. E, taj deo ne moj te

da di gi ta li zu je te.

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Dru gi deo su ak tiv no sti ve za ne za

tre ning, veš ti ne i zna nja za po sle nih.

Ov de di gi ta li za ci ja šte di bu kval no

70% nov ca. I još vi še vre me na! U čemu

je po en ta? Ume sto da za po sleni

idu na obu ke za ko je im ni je jasno

da li i zaš to su im po treb ne, vodi

se evi den ci ja o zna nji ma za po slenog

i veš ti na ma ko je su po treb ne za

oba vlja nje po sla. Ako iz me đu ta dva

po sto ji raz li ka ko ju je mo gu će ko rigo

va ti obu kom, voilá – ima te di gi talnog

tre ning me na dže ra!

A je l’ zna te šta je još bo lje? Ni je

pri stra stan, to tal no je ne pot ku pljiv i

da je ne po gre ši vu po drš ku HR slu žbi.

Tre ći deo tre nin ga je edu ka ci ja koja

se oba vlja si stem ski za sve za posle

ne ko ji ra de na od re đe nom radnom

me stu. Re ci mo da je doš lo do

pro me ne ne ke pro ce du re ili stan darda

o ko ji ma tre ba oba ve sti ti za posle

ne. Ako je pro me nom ob u hva ćen

ve li ki broj za po sle nih, sni mi ti vi deo i

po sla ti link zvu či kao su per ide ja, ali

je vr lo ne e fi ka sna za sve što je bit

no. U ovom slu ča ju, bo lje je is ko risti

ti soft ve re za uče nje ko ji će po stepe

no pro ve sti sva kog za po sle nog, a

HR slu žba će na kra ju ima ti pre ci zan

pri kaz o ukup nom zna nju.

Od no si sa za po sle ni ma

Raz li či te fir me vr lo raz li či to gle daju

na ovu tač ku, pa ne bih da ula zim

u de ta lje. Ali ukrat ko, ov de di gi ta liza

ci ja tre ba da po mog ne i da uka že

za po sle ni ma u HR slu žbi na kog zapo

sle nog tre ba obra ti ti pa žnju, gde

mo že do ći do pro ble ma i da li posto

je iz ve sne opa sno sti. Ali sam kontakt,

bri ga o za po sle nom – to ni je

neš to što di gi ta li zu je te.

Digitalizacija performance

managementa

Em pi rij ski po da ci ka žu sle de će,

ako uve de te me re nje i upra vlja nje

učin kom ko je se ra di na pa pi ru, pobolj

ša nje će bi ti od -15 do +15 %.

Uko li ko di gi ta li zu je te sa mo uno šenje

po da ta ka, re zul ta ti će bi ti bo lji,

od -5 do +30%. Ali uko li ko di gi tali

zu je te ob ra du po da ta ka, in ve sti cija

će se vra ti ti se dam do de set pu ta.

I to sa mo to kom pr ve go di ne. Među

tim, to je tek pr vi ko rak u di gi tali

za ci ji. Ako na pra vi te do bre de skriptiv

ne i mo de le op ti mi za ci je, re zulta

ti će bi ti ne u po re di vo bo lji i ne će

se ogle da ti sa mo u po vrat ku in vesti

ci je, već će omo gu ći ti i do no šenje

stra teš kih od lu ka za ko je ni ste ni

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


pret po sta vlja li da su mo gu će. Ako

je neš to pra vi bu si ness sup port, onda

je to di­gi­tal­ni per­for­man­ce ma­nage

ment. Ozbilj no, ov de za ve ći nu firmi

le ži ube dlji vo naj ve ća fi nan sij ska i

or ga ni za ci o na ko rist od di gi ta li za cije.

De lom i za to što se ov de vi de sve

ko ri sti do bre HR ana li ti ke.

Di gi tal na HR ana li ti ka

Svi že le HR ana li ti ku, ali ret ko ko

zna šta od nje tre ba da oče ku je. Nije

čak ni do po sta vlja nja oče ki va nja,

već što ni lju di iz HR-a, ni ti nji ho vi

še fo vi, če sto ne zna ju šta se mo že i

ko li ko su ne ke stva ri jed no stav ne za

im ple men ta ci ju. Dru go je i pi ta nje

raz u me va nja bi zni sa od stra ne lju di

iz ljud skih re sur sa, nji ho vog uklju čiva

nja u do no še nje od lu ka i vi zi je kako

HR slu žba tre ba da da je po drš ku

po slo va nju i raz vo ju.

U da naš nje vre me, HR ana li ti ka se

ne svo di vi še na iz no še nje po da ta ka,

već na nji ho vo tu ma če nje i pre zento

va nje ka ko bi bi li po drš ka bi zni su.

HR mo ra da omo gu ći ostva ri va nje

bi znis stra te gi je i da sa jed ne strane

po mog ne da se ci lje vi na naj višem

ni vou ar ti ku li šu, a sa dru ge da

usme ri za po sle ne ka ostva ri va nju tih

ci lje va. Kad se ka že usme ri, mi sli se

i or ga ni za ci o no i na ni vou po je dinač

nog za po sle nog. Ov de HR anali

ti ka pra vi naj ve ću raz li ku, jer snab

de va ru ko vo di o ce raz li či tog ni voa

in for ma ci ja ma, tu ma če nji ma i iz rađu

je de skrip tiv ne i pre dik tiv ne mode

le na osno vu ko jih se do no se važne

od lu ke.

HR ana li ti ka je pro že ta kroz celu

di gi ta li za ci ju. Ia ko je naj vi še ima

u me re nju i upra vlja nju per for mansi,

ona se u zna čaj noj me ri mo že naći

i u in ter noj i eks ter noj se lek ci ji, raz

vo ju za po sle nih, si ste mu mo ti va ci je

i od re đe nim kre ta nji ma rad ne sna ge,

pa čak i od re đe nim eks ter nim po kaza

te lji ma.

I de fi ni tiv no, po red per for man ce

ma na ge men ta, ula ga nje u di gi ta li zaci

ju HR ana li ti ke ima naj kra će vre me

vra ća nja in ve sti ci je i zna čaj no po maže

raz vo ju fir me i is pu nja va nju ci ljeva.

I ne ra di se sa mo o pro fi tu, već o

ce lo kup nom po slo va nju i spo sob nosti

fir me da se no si sa raz li či tim okolno

sti ma po slo va nja i pret nja ma. A to

je če sto ne pro ce nji vo.

Ov de mo ram da na gla sim da je

di gi ta li za ci ja HR ana li ti ke ve o ma

stra teš ki pro ces i da je za nje go vo

ostva ri va nje po treb na vi zi ja, ali i podrš

ka sa naj vi ših ni voa or ga ni za cije.

Da bi bi la ostva re na, po treb no je

da di rek tor HR-a (ka ko god se po zici

ja zva la) raz u me po slov ni mo del,

okru že nje i ci lje ve, bu de uklju čen

u do no še nje od lu ka i do bi je po drš

ku kroz do de lji va nje do volj nih inter

nih i eks ter nih IT re sur sa. I da će

mo ra ti če sto, vr lo če sto, da ko muni

ci ra sa lju di ma iz IT-a. Ta ko je, šta

da se ra di.

Not to be distributed without permission.

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Kom pen za ci ja i be ne fi ti

Dve tre ći ne pi ta nja ko je do bi ja mo

od fir mi, ve za no za mo ti va ci ju i bene

fi ci je za po sle nih, ti ču se to ga šta

će bi ti do bar mo ti va tor, ka ko ne kog

na gra di ti, da li ga ka zni ti i slič no. Opšti

od go vor na to pi ta nje ne po sto ji, ali

za to po sto je bi hej vi o ral ne ana li ze i

lju di ko ji se pro fe si o nal no ba ve anali

zom po na ša nja.

Ka da or ga ni za ci ja pra ti rad i pona

ša nje svo jih za po sle nih na po slu,

soft ver mo že da pred vi di i pred loži

ak ci je ko je će da ti do bar re zul tat.

Iskre no, ne sma tram da tre ba sluša

ti soft ver što se ti če ak ci je, ali treba

obra ti ti pa žnju na one za po sle ne

na ko je soft ver uka že. Ova kve ana lize

umno go me po ma žu da se pre cizno

od re di ka kvi mo de li za ra da, moti

va ci je i na gra đi va nja su naj bo lji za

od re đe nu gru pu, kao i ko ji be ne fiti

funk ci o ni šu, a ko ji su bes po treb ni.

Kao i u pret hod nom slu ča ju, di gi tali

za ci ja slu ži kao po drš ka, ali od luke

će na kra ju do ne ti čo vek. I opet,

što je bo lja po drš ka i tu ma če nje koje

pru ža HR ana li ti ka, re zul ta ti će biti

bo lji.

Ne­ko ko će sa­slu­ša­ti

za po sle nog

Tu ne ma di gi ta li za ci je, čak ni u to me

da se sa sta nak za ka zu je pre ko apli kaci

je. Tu tre ba bi ti old skul. Io

Da bi ste sa zna li vi še o iMa na ge servi

su po gle daj te vi deo na https://www.

you tu be.co m/watch?v=kGb5V9_

BvHA ili po se ti te sajt https://www.

ima na ge.ch/

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Mi­le­na Mi­li­će­vić, konsultantkinja

za digitalnu transformaciju

i osnivač INAT centra

Kreiranje budućnosti

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Na ko ji na čin je va še po slo va nje dru ga či je sa da u od no su na pe riod pre pet go di na? Za hva lju ju ći

ko jim no vim teh no lo gi ja ma i ka na li ma ko mu ni ka ci je sa da mo že te bo lje da raz u me te svo je ko risni

ke i kup ce ne go pre jed ne ili dve de ce ni je? Da li su ne ki star ta pi ili bi zni si iz dru gih in du stri ja

po sta li va ša kon ku ren ci ja? Ka ko pri la go đa va te svoj po slov ni mo del di gi tal nom druš tvu i no vim

na vi ka ma ku pa ca? U ko joj me ri va ša kom pa ni ja do bi ja po ja ča nje u no vim za po sle ni ma – Mi le nijal

ci ma i Ge ne ra ci ji Z (ge ne ra ci ja ma od ra slim na di gi ta lu)? Sa gla si će te se da se ovim pi ta nji ma ne

ba vi te sva ko dnev no, jer ste po sve će ni to me da re ši te ope ra tiv ne iza zo ve, ne pred vi đe ne si tu a ci je i

te ku će oba ve ze ta ko da po sao i pro fit mo gu da ra stu, a va ši lju di bu du mo ti vi sa ni i efi ka sni. Ipak,

sva ova pi ta nja je su uvod u raz u me va nje di gi tal ne tran sfor ma ci je, neo p hod nog ala ta u po slov noj

prak si, jer su su o ča va nje sa ne iz ve snoš ću i rad u slo že nom am bi jen tu po sta li no vi stan dard.

U

sve­tu gde je iz tri­li­o­na dostup­nih

po­da­ta­ka ključ­no

oda­bra­ti one od znača­ja

za vaš bi­znis i gde br­zo­ra­stući

star­ta­pi sa ino­va­tiv­nim po­slov­nim

mo­de­li­ma na­ru­ša­va­ju vi­še­de­ce­nij­sku

sta­bil­nost kor­po­ra­ci­ja, Ha­mle­to­va

opa­ska „bi­ti spre­man, to je sve!” po­staje

pri­ma­ran prin­cip i za tre­nut­ni op­stanak

kom­pa­ni­ja i za li­der­stvo 21. ve­ka.

U iz­ra­zu di gi tal na tran sfor ma ci ja,

neo­p­hod­no je da se usred­sre­di­mo

na tran sfor ma ci ju (na še or ga ni zaci

je i po slo va nja) – upra­vlja­nje pro­

me­na­ma, ino­vi­ra­nje po­slov­nog mode­la,

raz­u­me­va­nje po­tre­ba ko­ri­sni­ka,

da bi­smo se na­kon to­ga ba­vi­li di gital

nim, tj. oda­bra­li di­gi­tal­ne teh­nolo­gi­je

uz ko­je će­mo ostva­ri­ti po­slov­ne

ci­lje­ve i efek­tiv­no ih in­te­gri­sa­li u

sve seg­men­te bi­zni­sa.

„Ako že li mo da stva ri osta nu ka kve je su, te stva ri će mo ra ti

da se pro me ne.”

Đu­ze­pe To­ma­si di Lam­pe­du­za u ro­ma­nu „Le­o­pard“

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Kom­pa­ni­je su u raz­li­či­tim fa­za­ma usva­ja­nja di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je. Na­rav­no, po­sto­ji i raz­li­ka u sprem­no­sti

da se upu­ste u taj po­du­hvat: ne­ki­ma pri­ti­sak do­la­zi od kon­ku­ren­ci­je i dru­gih si­la u okru­že­nju, ne­ke

sma­tra­ju da će za­hva­lju­ju­ći tre­nut­nim kon­ku­rent­skim pred­no­sti­ma i da­lje bi­ti us­peš­ne, a ne­ke uve­li­ko ra­de

na sop­stve­noj evo­lu­ci­ji da bi osta­le tr­žiš­ni li­deri.

Zbog to­ga je va­žno da ti­mo­vi raz­u­me­ju suš­tin­ske raz­li­ke iz­me­đu in­for­ma­ti­za­ci­je, di­gi­ta­li­za­ci­je i di­gitalne

transformacije. Ovi srod­ni ter­mi­ni če­sto se ne­pra­vil­no ko­ri­ste, a ka­ko se na pro­jek­ti­ma u di­gi­tal­noj

tran­sfor­ma­ci­ji bu­de vi­še ra­di­lo, kli­jen­ti i po­slov­na jav­nost će shva­ti­ti te raz­li­ke na svom pri­me­ru.

In­for­ma­ti­za­ci­ja ili di­gi­ti­za­ci­ja (na en­gle­skom digitization) pred­sta­vlja pre­vo­đe­nje fi­zič­kih stva­ri ili analog­nih

in­for­ma­ci­ja u di­gi­tal­ni ob­lik. Naj­bo­lji pri­mer za to je­ste ske­ni­ra­na do­ku­men­ta­ci­ja, ra­ni­je do­stup­na

sa­mo na pa­pi­ru, kao i na­ši lič­ni su­ve­ni­ri – ne­ka­da fi­zič­ke fo­to­gra­fi­je ili snim­ci sa ka­se­ta po­sta­li su do­stup­ni i

u fol­de­ri­ma ra­ču­na­ra. Od ana­log­nog do bi­nar­nog sve­ta je­di­ni­ca i nu­la.

Sle­de­ći ter­min je­ste digitalizacija – do­stup­ne teh­no­lo­gi­je i di­gi­tal­ni ala­ti po­ma­žu fir­ma­ma da una­pre­de

svo­je po­slo­va­nje, po­bolj­ša­ju pro­ce­se i (p)osta­nu kon­ku­rent­ne u eko­no­mi­ji za­sno­va­noj na zna­nju (i po­da­cima).

Pri­su­stvo na in­ter­ne­tu uz sajt i druš­tve­ne mre­že (pri­la­go­đe­ni za mo­bil­ne te­le­fo­ne) po­sta­li su stan­dard

u obra­ća­nju kup­ci­ma: da se osta­vi uti­sak i da ko­ri­snik ku­pi od nas, i sa­da i ubu­du­će.

Pred­u­slov za digitalnu transformaciju je­ste us­peš­no spro­ve­de­na di­gi­ta­li­za­ci­ja. Pri­li­kom di­gi­tal­ne transfor­ma­ci­je

sa­gle­da­va­mo ka­kve se pro­me­ne u da­toj in­du­stri­ji de­ša­va­ju – ko­je pri­li­ke se mo­gu kre­i­ra­ti za­hvalju­ju­ći

do­stup­nim teh­no­lo­gi­ja­ma i po­da­ci­ma, šta se od di­gi­tal­nih ala­ta mo­že is­ko­ri­sti­ti iz dru­gih in­du­stri­ja,

ka­ko tran­sfor­mi­sa­ti po­slov­ne mo­de­le i pro­ce­se ra­di is­po­ru­či­va­nja vred­no­sti i no­vih to­ko­va pri­ho­da, a ko­je

pro­iz­vo­de i uslu­ge mo­žda i uki­nu­ti.

Koji kompanijski sektori

tre­ba da uče­stvu­ju u

digitalnoj transformaciji da

bi ona bila uspešna?

Us­peš­nu di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju

za­stu­pa top me­nadž­ment kom­pa­ni­je,

jer je uvi­deo ne­u­mit­nost pro­me­ne, ali

su u či­tav pro­ces uklju­če­ni i ru­ko­vo­dio­ci

dru­gih sek­to­ra. Pro­me­na ni­je jed­no­stav­na,

ali uz pro­bu­đen tim­ski

duh, is­ko­mu­ni­ci­ra­nu vi­zi­ju, sprem­nost

kom­pa­ni­je da ino­vi­ra i ja­sno de­fi­ni­san

cilj šta će di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja done­ti

– pro­me­na po­sta­je mo­gu­ća.

Uz te is­pu­nje­ne pred­u­slo­ve, di­gi­tal­na

tran­sfor­ma­ci­ja će se za­i­sta od­vija­ti

na ni­vou kom­pa­ni­je i ne­će osta­ti

na pa­pi­ru, od­no­sno u pro­jekt­noj doku­men­ta­ci­ji

po fi­o­ka­ma. Pro­ces di­gital­ne

tran­sfor­ma­ci­je se za­pra­vo ni­kada

ne za­vr­ša­va, kao što se vred­no­sti

kom­pa­ni­je i kul­tu­ra iz­no­va raz­vi­ja­ju,

čak i na­kon što su pr­vo­bit­no de­fi­nisane.

U mom do­sa­daš­njem kon­sul­tantskom

ra­du sa kom­pa­ni­ja­ma sprem­nim

za di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju pred­u­slov

da poč­ne­mo sa ra­dom bio je

da sa­stan­ci­ma i tre­nin­zi­ma za spro­vođe­nje

ino­va­tiv­nih pro­ce­sa pri­su­stvu­ju

ru­ko­vo­di­o­ci raz­li­či­tih sek­to­ra. Ko će u

va­šem ti­mu uče­stvo­va­ti na­rav­no za­visi

od or­ga­ni­za­ci­o­ne struk­tu­re, in­du­strije,

ve­li­či­ne fir­me i ras­po­lo­ži­vo­sti lju­di u

tom tre­nut­ku. Do sa­da se do­bro poka­za­lo

ka­da uklju­či­mo ko­le­ge nad­ležne

za po­slov­ne pro­ce­se, ope­ra­ci­je,

kao i za pro­iz­vod­nju ili is­tra­ži­va­nje i

raz­voj, a ta­ko­đe i za mar­ke­ting i proda­ju,

od­no­sno ko­mer­ci­ja­lu i ko­ri­snič­ko

is­ku­stvo.

U ta­kvom otvo­re­nom okru­že­nju, uz

kon­sul­tan­ta u ulo­zi fa­si­li­ta­to­ra, vo­đe timo­va

mo­gu raz­u­me­ti ka­ko od­lu­ke koje

do­no­se nji­ho­vi sek­to­ri uti­ču na ostale,

ka­ko da bo­lje is­ko­ri­ste aku­mu­li­rano

zna­nje či­ta­ve kom­pa­ni­je i ka­ko da

uz di­gi­tal­ne po­slov­ne mo­de­le do kojih

će­mo do­ći to­kom ra­da jed­no­stav­nije

ostva­re ci­lje­ve kom­pa­ni­je.

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Nov­ča­ni i ljud­ski re­sur­si

u di gi tal noj tran sfo r ma ci ji

Ne­dav­no ob­ja­vlje­na in­for­ma­ci­ja o

to­me ko­li­ko di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja

koš­ta glo­bal­no sna­žno je od­jek­nu­la u

po­slov­noj za­jed­ni­ci i sa­svim oprav­dano

kre­nu­la su pre­i­spi­ti­va­nja o po­zi­tiv­nim

efek­ti­ma iste.

Stu­di­ja za­sno­va­na na Ko­ni in­dek­su

di­gi­tal­nog is­ku­stva te­sti­ra­la je miš­lje­nja

i ak­tiv­no­sti 800 ru­ko­vo­di­la­ca i 800 kori­sni­ka

unu­tar če­ti­ri in­du­stri­je: fi­nan­si­ja,

ma­lo­pro­da­je, kao i zdrav­stve­nih i komu­nal­nih

uslu­ga. Kom­pa­ni­je iz uzo­r­ka

in­ve­sti­ra­le su vi­še od 4,7 tri­li­o­na do­la­ra

u di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju, ali je po­vraćaj

te in­ve­sti­ci­je bio za­ne­mar­ljiv: sa­mo

19% is­pi­ta­ni­ka iz gru­pe ko­ri­sni­ka prime­ti­lo

je da se ko­ri­snič­ko is­ku­stvo da­te

kom­pa­ni­je po­bolj­ša­lo.

Kom­pa­ni­je uklju­če­ne u ovu stu­di­ju

usme­ri­le su re­sur­se za di­gi­tal­nu transfor­ma­ci­ju

u in­ter­ne pro­ce­se. To je bio

slu­čaj sa čak 68% svih ini­ci­ja­ti­va, dok se

sa­mo 28% pro­je­ka­ta ti­ca­lo ko­ri­snič­kog

is­ku­stva. Pre­po­ru­ka i za­klju­čak is­tra-

­ži­va­nja je da se is­pla­ti ka­da kom­pa­ni­je

pro­me­ne fo­kus ka ko­ri­sni­ku, za­to što bi

čak 62% ko­ri­sni­ka po­tro­ši­lo vi­še nov­ca

na te bren­do­ve uko­li­ko bi bi­li iz­lo­ženi

još pri­jem­či­vi­jem di­gi­tal­nom is­ku­stvu,

ko­je ne zah­te­va do­dat­ni na­por sa

nji­ho­ve stra­ne.

Stanje u Srbiji i dobra

praksa na evropskom nivou

uz umre­ža­va­nje i sa­rad­nju

O sta­nju di­gi­tal­ne tran­sfo­r­ma­ci­je

unu­tar ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća u

Sr bi ji sa zna li smo za­hva­lju­ju­ći is­traži­va­nju

Cen­tra za di­gi­tal­nu tran­sforma­ci­ju

pri Pri­vred­noj ko­mo­ri Sr­bi­je i

Ip­sos mar­ke­tin­ga.

Re­zul­ta­ti ovog is­tra­ži­va­nja su poka­za­li

da 90% pred­u­ze­ća ko­ja plani­ra­ju

di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju naba­vlja

osno­vni soft­ver ili pra­vi veb

stra­ni­cu, a da u 40% kom­pa­ni­ja ne

po­sto­ji od­go­vor­no li­ce za di­gi­tal­nu

tran­sfor­ma­ci­ju. Što se ti­če fi­nan­sira­nja

ove pro­me­ne, kom­pa­ni­je plani­ra­ju

da u to ulo­že 5% go­diš­njeg

obr ta.

Za­ključ­ci is­tra­ži­va­nja uka­zu­ju da pr­vi

ko­ra­ci di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je u Sr­bi­ji

mo­ra­ju bi­ti edu­ka­tiv­ni i da je va­žno da

se obez­be­de do­dat­ni eks­ter­ni re­sur­si

za kom­pa­ni­je, či­me bi se pod­sta­kla njiho­va

efi­ka­snost i kon­ku­rent­nost.

Uz do­bro pla­ni­ra­nje i is­traj­nost u

pro­me­ni, mo­gu­će je de­li­mič­no fi­nansi­ra­ti

di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju iz po­stoje­ćeg

po­slov­nog mo­de­la. Ključ­no je da

se pre bi­lo ka­kvog upuš­ta­nja u kre­i­ranje

teh­no­loš­kog re­še­nja (što po pravi­lu

po­vla­či naj­ve­će nov­ča­ne re­sur­se)

ura­di eks­pert­ska ana­li­za i pro­ce­ni na

osno­vu po­sto­je­ćih bi­znis me­tri­ka i pripre­mlje­ne

di­gi­tal­ne stra­te­gi­je za buduć­nost

šta je kom­pa­ni­ji po­treb­no za

na­red­ne uspe­he. Se­ti­mo se sa po­čet­ka

ovog tek­sta da je u digitalnoj transfor­ma­ci­ji

suš­ti­na na tran­sfor­ma­ci­ji,

a da di gi tal ni okvir i oda bir teh nologije

slede kasnije.

Kom­pa­ni­je ne sme­ju da se ustru­čava­ju

da po­tra­že u eks­ter­nim sa­rad­ni­cima

i po­slov­nim kon­sul­tan­ti­ma zna­nja i

kom­pe­ten­ci­je ko­je ni­su in­ter­no raz­vi­li

do sa­da. Kon­sul­tant do­no­si no­vu perspek­ti­vu

i po­sta­je fa­si­li­ta­tor i do­bro­namer­ni

,,gost” u kom­pa­ni­ji – po­go­nu,

kan­ce­la­ri­ja­ma, ma­ga­ci­nu, pro­daj­nim

me­sti­ma ili la­bo­ra­to­ri­ja­ma. Na taj način

raz­li­či­ti ti­mo­vi mo­gu da spo­zna­ju

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


svo­je sna­ge i iza­zo­ve, kao i da do­đu

do sin­hro­ni­zo­va­nog ra­da na di­gi­talnoj

transformaciji.

Po­red sprem­no­sti kom­pa­ni­ja da finan­si­ra­ju

di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju iz

sop­stve­nih re­sur­sa i po­sto­je­ćeg poslov­nog

mo­de­la, tre­ba se ras­pi­ta­ti i

otvo­ri­ti i za do­stup­ne in­sti­tu­ci­o­nal­ne

pro­gra­me po­drš­ke. Ne­ki od njih su:

pret­pri­stup­ni fon­do­vi EU, CO­SME program,

Pro­gram EBRD-a za rast bi­zni­sa,

re­le­vant­ni pro­gra­mi dru­gih me­đu­narod­nih

agen­ci­ja, ali i Pro­gram po­drš­ke

MMSP Cen­tra za di­gi­tal­nu transfor­ma­ci­ju

uz po­drš­ku GIZ-a, Pri­vredne

ko­mo­re Sr­bi­je i Raz­voj­ne agen­cije

Srbije.

Po­sled­nji na­ve­den pro­gram ob­uhva­ti­će

kom­pa­ni­je iz raz­li­či­tih in­du­strija

sprem­nih za di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ciju,

ve­li­či­ne od 5-250 lju­di, ser­ti­fi­ko­vane

kon­sul­tan­te, ali i vo­de­će teh­no­loš­ke

kom­pa­ni­je iz Sr­bi­je ko­je će kre­i­ra­ti teh­no­loš­ka

re­še­nja u fa­zi im­ple­men­ta­ci­je.

Saveti za digitalnu

transformaciju

U do­sa­daš­njem ra­du sa kom­pa­ni­ja­ma

uvi­de­la sam od­re­đe­ne iza­zo­ve u ovom

pro­ce­su, te sto­ga evo ne­ko­li­ko pri­me­ra

do­bre prak­se ko­ji nas pri­bli­ža­va­ju že­ljenom

is­ho­du i spre­ča­va­ju greš­ke.

Izgradite poverenje i kreirajte

zajedno sa timom jasnu agendu

Od pr­vog te­le­fon­skog po­zi­va i mej­la,

va­žno je da kon­sul­tant i kon­takt oso­ba

u kom­pa­ni­ji zna­ju ko­ji su sle­de­ći ko­raci

i ko­ji je vre­men­ski okvir za od­re­đe­ne

za­dat­ke: do­sta­vlja­nje od­go­vo­ra o potre­ba­ma

kom­pa­ni­je za di­gi­tal­nom transfor­ma­ci­jom,

do­go­vor oko ter­mi­na pose­te

fir­mi, ko će iz sek­to­ra pri­su­stvo­va­ti,

šta je po­treb­no da sva­ko pri­pre­mi i ko­liko

vre­me­na tre­ba da odvo­ji uži­vo.

Zna­nje o di­gi­tal­noj tran­sfor­ma­ci­ji sti­glo je u Sr­bi­ju za­hva­lju­ju­ći

do­broj prak­si tre­ne­ra iz Ini­ci­ja­ti­ve KMU Di­gi­tal pri Au­strij­skoj pri­vred­noj

ko­mo­ri (WKO). Pro­gram ser­ti­fi­ka­ci­je kon­sul­ta­na­ta za di­gi­tal­nu

tran­sfor­ma­ci­ju i rad sa ma­lim i sred­njim pred­u­ze­ći­ma kre­i­ran je uz

pra­će­nje naj­bo­lje evrop­ske prak­se i uzi­ma­ju­ći u ob­zir pri­vred­ni am­bijent

Srbije.

Ima­la sam čast da bu­dem oda­bra­na me­đu pr­vih dva­de­set struč­njaka

iz Sr­bi­je ko­ji su po­ha­đa­li obu­ku za di­gi­tal­ne kon­sul­tan­te, a na­kon

po­lo­že­nog is­pi­ta pred ko­mi­si­jom do­bi­li smo ser­ti­fi­ka­te Au­strij­ske privred­ne

ko­mo­re i Pri­vred­ne ko­mo­re Sr­bi­je.

Vr­hun­ski pro­fe­si­o­nal­ci u sa­ve­to­dav­nim

uslu­ga­ma i kre­i­ra­nju IT re­še­nja

svo­je re­zul­ta­te is­po­ru­ču­ju na osno­vu

učin­ka i efi­ka­sno­sti, poš­tu­ju­ći sop­stveno

i tu­đe vre­me. Ja­sna oče­ki­va­nja, pripre­mlje­nost,

do­bra ko­mu­ni­ka­ci­ja, ali i

flek­si­bil­nost i otvo­re­nost u ra­du sa ljudi­ma,

pred­u­slov su da kon­sal­ting poč­ne

ka­ko tre­ba i da se spro­ve­de do

kra­ja na obo­stra­no za­do­volj­stvo.

Razumite uticaj digitalnih

trendova na biznis

To­kom ra­da sa ti­mom ana­li­zi­ram kako

od­re­đe­ni di­gi­tal­ni tren­do­vi uti­ču na

nji­ho­vu in­du­stri­ju. Ne­ka­da se is­po­sta­vi

da prak­sa iz dru­ge in­du­stri­je mo­že biti

do­bit­na kom­bi­na­ci­ja za nji­hov bi­znis.

Di­gi­tal­ne tren­do­ve kla­si­fi­ku­je­mo u slede­će

ka­te­go­ri­je na osno­vu seg­men­ta

u kom­pa­ni­ji na ko­ji uti­ču: od­no­si sa

kup­ci­ma i mar­ke­ting, po­slov­ni mo­de­li i

lan­ci vred­no­sti, pro­iz­vo­di i uslu­ge, proce­du­re

i pro­ce­si, za­po­sle­ni i kom­pa­nijska

kul­tu­ra.

Stvarajte brze pobede na putu ka

kompleksnijim rešenjima

Pri­li­kom kre­i­ra­nja di­gi­tal­ne stra­te­gije

va­žno je da se tim uje­di­ni oko ak­tiv­no­sti

ko­je mo­gu da se spro­ve­du re­lativ­no

jed­no­stav­no i br­zo, sa po­sto­je­ćim

re­sur­si­ma, a da do­ne­su re­zul­ta­te. Takve

ak­tiv­no­sti će­te pre­po­zna­ti po tome

što se o nji­ma go­vo­ri kao „va­žnim

da se spro­ve­du, mo­gli smo da ih ra­nije

ura­di­mo, ali se ni­ko ni­je ti­me ba­vio“.

Uko­li­ko se sa­da po­stig­ne sa­gla­snost

ka­ko to iz­ve­sti i od­re­de se od­go­vor­ne

oso­be i ro­ko­vi, do­la­zi se do pr­vih „brzih

po­be­da“ ko­je vo­de ka zah­tev­ni­jim

pro­jek­ti­ma u di­gi­tal­noj tran­sfo­r­ma­ci­ji.

Br­ze po­be­de su de­lo­tvo­r­ne i za­to

što se za­hva­lju­ju­ći nji­ma vla­sni­ci, menadž­ment

i či­tav tim mo­gu uve­ri­ti da

je tran­sfor­ma­ci­ja mo­gu­ća i da je uveli­ko

po­če­la.

Za su o ča va nje sa ne iz ve snoš ću i

pro me na ma u bi zni su po ma žu

nam testiranja i postepeni, redovni

koraci napred

Pri­li­kom od­lu­či­va­nja na ko­je seg­men­te

po­slo­va­nja da pri­me­ni­mo di­gi­tal­nu

tran­sfor­ma­ci­ju, ne­mo­gu­će je pred­vi­de­ti

bu­duć­nost, čak i ka­da zna­mo ko­ji trendo­vi

su već za­hva­ti­li na­šu in­du­stri­ju. Tako­đe,

ras­po­la­že­mo sa fi­nan­sij­skim metri­ka­ma

(za­ra­de, pri­hod, pro­fit), ba­za­ma

ku­pa­ca, mar­ke­tin­škim stra­te­gi­ja­ma iz

arhi­ve ko­je se ti­ču proš­lo­sti i ne po­ma­žu

u an­ti­ci­pi­ra­nju bu­duć­no­sti.

Upr­kos ne­iz­ve­sno­sti i ogra­ni­če­nom se­tu

in­for­ma­ci­ja, neo­p­hod­no je da bu­du-

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


To­kom go­diš­nje IT kon­fe­ren­ci­je INAT sa­mit (In­no­va­tion At­ti­tu­de Sum­mit), ko­ja se sva­kog pro­le­ća odr­ža­va

u Be­o­gra­du, u fo­ku­su su di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja, IT eko­si­ste­mi i pri­li­ke na vi­še od de­set tr­žiš­ta (od SAD-a

do Izra­e­la), kao i pri­me­ri IT kom­pa­ni­ja iz Sr­bi­je ko­je us­pe­šno po­slu­ju na svet­skoj are­ni.

Naš tim od de­set lju­di u INAT cen­tru kre­i­ra pro­gra­me za za­po­sle­ne u IT-u (uklju­ču­ju­ći i di­plom­ce fa­kulte­ta)

da bi­smo po­ve­ća­li kon­ku­rent­nost kom­pa­ni­ja u ovom re­gi­o­nu, raz­me­nji­va­li zna­nja i po­ve­za­li se sa

ade­kva-t­nim part­ne­ri­ma u ino­stran­stvu.

Na 3. INAT sa­mi­tu odr­ža­nom u ju­nu 2019. go­di­ne pu­bli­ka je mo­gla da ču­je od Mi­šel Me­si­ne pri­me­re

do­bre prak­se sa­rad­nje star­ta­pa i kor­po­ra­ci­ja ko­je ve­li­ki si­ste­mi mo­gu agil­no pri­me­ni­ti. Mi­šel Me­si­na po­maže

kom­pa­ni­ja­ma u kre­i­ra­nju ino­va­tiv­ne kul­tu­re i koau­tor­ka je best­se­le­ra „De­ko­di­ra­nje Si­li­ci­jum­ske do­li­ne“.

Mi­šel po­mi­nje ne­ko­li­ko na­či­na da se kor­po­ra­ci­je po­ve­žu sa star­ta­pi­ma i ta­ko stek­nu vred­nost za svoj bi­znis,

ali i da se upu­ste u di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju: „Star­ta­pi i kor­po­ra­ci­je mo­gu sa­ra­đi­va­ti unu­tar ino­va­tiv­nih centa­ra,

ak­ce­le­ra­to­ra i to­kom ha­ka­to­na. Kor­po­ra­ci­je mo­gu kre­i­ra­ti fond za in­ve­sti­ra­nje u star­ta­pe, a da nji­ho­vi

ru­ko­vo­di­o­ci po­sta­nu men­to­ri ili in­ve­sti­to­ri. Ta­ko­đe, kom­pa­ni­je i star­ta­pi mo­gu za­jed­no da ra­de na tran­sfe­ru

teh­no­lo­gi­ja, kre­i­ra­nju no­vog tr­žiš­ta i raz­vo­ju no­vog pro­iz­vo­da.’’

ć­nost kreiramo. Te­sti­ra­nje ide­ja na tržiš­tu,

stva­ra­nje kul­tu­re fid­be­ka i ino­vaci­ja,

ka­ko sa ko­ri­sni­ci­ma ta­ko i sa zapo­sle­ni­ma,

po­ma­žu da se u di­gi­tal­noj

tran­sfor­ma­ci­ji na­pre­du­je, ume­sto da

se na­pra­vi naj­sa­vre­me­ni­je, ro­bus­no teh­no­loš­ke

re­še­nje ko­je na te­re­nu ni­ko ne

ko­ri­sti jer mu ne po­ma­že.

Budite deo uspeha digitalne

tran sfor ma ci je za raz li či te

poslovne partnere

Kom­pa­ni­je ko­je su ra­ni usva­ja­či (early

adop­ters) za di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju

na te­re­nu se za­pra­vo mo­gu uklju­či­ti na

vi­še na­či­na: kao kli­jen­ti ko­ji pro­la­ze taj

pro­ces, kao sa­vet­ni­ci, ali i ven­do­ri i teh­no­loš­ki

part­ne­ri.

Va­žno je da se or­ga­ni­za­ci­je od­lu­če

na ova­kav ko­rak, da pro­ši­re zna­nja i da

stvo­re stra­teš­ka part­ner­stva, jer us­peš­na

di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja ob­u­hva­ta

raz­li­či­te stej­khol­de­re.

Ta­ko­đe, spo­znaj­te ot­po­re u or­ga­ni­zaci­ji,

ali i opa­sno­sti uko­li­ko se ne upu­sti­te u

di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju.Šta ako nas vre­me

pre­ga­zi, iz­gu­bi­mo tr­žiš­te i ne bu­demo

vi­še re­le­vant­ni? Opa­sno­sti se ti­ču

ši­reg po­slov­nog okru­že­nja (sva­ka­ko i

glo­bal­nog tr­žiš­ta ako ta­mo po­slu­je­te).

Prvo usaglasite promenu

strategije kod ljudi, pa onda

odaberite tehnologije

Na po­čet­ku, pre „upuš­ta­nja’’ u di­gital­nu

tran­sfor­ma­ci­ju od­go­vo­ri­te se­bi

na pi­ta­nje ko­je po­slov­ne ci­lje­ve že­li­te

da po­stig­ne­te in­ter­no, a ko­je za kupce.

Od stra­teš­kih ci­lje­va mo­že­te sti­ći

do po­slov­nih mo­de­la, a oda­tle na­staju

no­vi iz­vo­ri pri­ho­da i mo­guć­no­sti da

du­go­roč­no ne­gu­je­te svo­je kup­ce. Io

Da bi­ste ostva­ri­li sa­rad­nju na pro­jek­ti­ma di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je ili da

bi­ste po­dr­ža­li IT eko­si­stem kroz pro­jek­te INAT cen­tra kon­tak­ti­raj­te Mi­le­nu

Milićević pu­tem Lin­ke­di­na.

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Miroslav Koren,

ge­ne­ral­ni me­na­džer

za Is­toč­nu Evro­pu, Ka­spersky

t to be distributed without permission.

Ka­ko će pre­la­zak na TLS 1.3

uti­ca­ti na mo­ni­to­ring mre­že:

zam­ka ko­ju ste mo­žda

pre­vi­de­li

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Većina stva ri ko je ra di mo na in ter ne tu – bi lo da se ra di o ku po vi ni, pre no su nov ca iz me đu bankov

nih ra ču na ili sla nju po ver lji vih po ru ka – osla nja se na bez be dan pre nos in for ma ci ja. Transport

Layer Se cu rity, ili TLS, je pro to kol ko ji omogućava bez bed nost i pri vat nost on lajn tran sak ci ja

pu tem ši fro va nja. Zbog to ga je nje go vo naj no vi je ažu ri ra nje ve o ma va žno za sve.

Naj­no­vi­ja ver­zi­ja TLS 1.3

odo­bre­na je u av­gu­stu

2018. go­di­ne kao standard

od stra ne In ter net En gi ne e ring

Task For­ce – me­đu­na­rod­nog udru­ženja

ko­je ra­di na raz­vo­ju in­ter­net arhi­tek­tu­re.

Usva­ja­nje pro­to­ko­la je do

sa­da bi­lo br­zo. Is­tra­ži­va­nje kom­pa­nije

En­ter­pri­se Ma­na­ge­ment As­so­ci­ates

po­ka­za­lo je da od kra­ja 2018. godi­ne,

većina (73%) ve­li­kih kom­pa­ni­ja

ili već ra­di na omogućavanju ažu­ri­ranog

pro­to­ko­la za ula­zne ve­ze ili plani­ra

to da uči­ni.

Pro­to­kol TLS 1.3 je pred­sta­vljen

kao od­go­vor na ne­ke od pro­ble­ma

pri­me­će­nih u pret­hod­noj ver­zi­ji i dizaj­ni­ran

je da osi­gu­ra bo­lje per­forman­se,

pri­vat­nost i bez­bed­nost za

ko­ri­sni­ke in­ter­ne­ta. Me­đu­tim, po­sto­ji

strah da će no­vi pro­to­kol ima­ti uti­caj

na spo­sob­nost or­ga­ni­za­ci­je da efika­sno

nad­gle­da svo­ju mre­žu. Da­kle,

ka­ko će pro­to­kol TLS 1.3 uti­ca­ti na

spo­sob­nost or­ga­ni­za­ci­je da se zaš­titi

od na­pa­da?

Kako je ranije funkcionisala

zaš­ti­ta ba­zi­ra­na na mre­ži

Ti­pič­na kom­pa­ni­ja ima ve­li­ki broj

raz­li­či­tih kraj­njih ta­ča­ka, kao što su

lap­to­po­vi, desk­top ra­ču­na­ri, ser­veri

i mo­bil­ni ure­đa­ji. Sva­ki od njih zah­te­va

zaš­ti­tu. Da bi zaš­ti­ti­le ce­lu korpo­ra­tiv­nu

in­fra­struk­tu­ru, kom­pa­nije

pri­me­nju­ju re­še­nja za bez­bed­nost

na sa­moj lo­ka­ci­ji na ko­joj su ti ure­

đa­ji (tzv. zaš­ti­ta na pe­ri­me­tru). To

mo­gu bi­ti fi­re­wal­lo­vi na­red­ne ge­nera­ci­je,

si­ste­mi za spre­ča­va­nje upa­da,

ala­ti za spre­ča­va­nje cu­re­nja po­da­taka

ili pa­ket­ni si­ste­mi du­bin­skog pregle

da.

Ova re­še­nja se če­sto osla­nja­ju na

MITM pri­stup, od­no­sno pri­stup „čove­ka

u sre­di­ni” (man-in-the-mid­dle,

MITM). Jed­no­stav­no re­če­no, to zna­či

da ure­đaj za bez­bed­nost mre­že – tako­đe

po­znat kao sred­nja ku­ti­ja (middle­box)

– de­lu­je kao po­sred­nik. On

presreće zah­tev po­slat iz kraj­nje tač­ke,

pre­po­zna­je kraj­nji re­surs i pove­zu­je

ga sa njim. Analizirajući server­ski

ser­ti­fi­kat, alat re­gi­stru­je da li

je re­surs le­gi­ti­man ili ne. Po­sle to­ga,

sred­nja ku­ti­ja kre­i­ra još je­dan ser­ti­

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


fi­kat za ko­mu­ni­ka­ci­ju sa kli­jen­tom.

Ka­da ima dva ser­ti­fi­ka­ta, on­da de­šifru­je

pret­hod­no ši­fro­va­ni saobraćaj

da bi mo­gla da ga ana­li­zi­ra. Na kraju,

ka­da ša­lje po­dat­ke na­zad na server,

re­še­nje ga po­no­vo de­ši­fru­je da

bi se odr­ža­la pri­vat­nost. Ovaj pro­ces

omogućava re­še­nji­ma na pe­ri­metru

da kon­tro­li­šu šta se de­ša­va pre­ko

mre­že i da spre­če pre­u­zi­ma­nje malve­ra,

ot­kri­ju upad i iz­beg­nu cu­re­nje

po­da­ta­ka.

Ka ko pro to kol TLS 1.3

me nja kon cept

bez­bed­no­sti mre­že

TLS 1.3 pru­ža po­bolj­ša­nu bezbed­nost

ta­ko što ukla­nja uo­bi­ča­je­ne

funk­ci­je, a is­po­ru­ču­je na­pred­ni­je standar­de

za ši­fr­o­va­nje. Me­đu­tim, neke

od pro­me­na ko­je su spro­ve­de­ne

u po­ku­ša­ju da se spre­če na­pa­di ti­pa

MITM, ka­da kri­mi­nal­ci presreću poru­ku,

onemogućavaju da or­ga­ni­za­cije

kon­tro­li­šu saobraćaj ko­ji ula­zi i izla­zi

iz „sred­nje ku­ti­je”.

Pro­to­kol TLS 1.3 ši­fri­ra od­re­đe­ne

vred­no­sti ko­je su se ra­ni­je sla­le u

for­ma­tu tek­sta, uključujući po­ru­ke

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


ko­je su po­sla­te ka­ko bi se us­po­stavi­la

ve­za iz­me­đu ser­ve­ra i kli­jen­ta.

Ono što je naj­va­žni­je, ši­fro­va­nje tako­đe

pod­ra­zu­me­va i tekst ser­ti­fi­ka­ta.

Kao re­zul­tat to­ga, „sred­nje ku­ti­je” ne

mo­gu vi­de­ti ser­ver­ski ser­ti­fi­kat da bi

raz­u­me­le gde se kraj­nja tač­ka poku­ša­va

po­ve­za­ti. Ta­ko­đe, pre­sre­tanjem

ovog ser­ti­fi­ka­ta, sred­nje ku­ti­je

su mo­gle da de­ši­fru­ju sve po­dat­ke.

Do­dat­ni pro­blem pred­sta­vlja elimi­ni­sa­nje

sta­tič­kog klju­ča ko­ji dozvo­lja­va

sred­njoj ku­ti­ji da de­ši­fru­je

po­dat­ke. U pro­to­ko­lu TLS 1.3, on je

za­me­njen no­vim me­ha­ni­zmom razme­ne

je­din­stve­nih klju­če­va za sva­ku

se­si­ju us­po­sta­vlje­nu iz­me­đu kraj­nje

tač­ke i ser­ve­ra. To zna­či da alat­ka za

bez­bed­nost mre­že ni­je u sta­nju da

de­ši­fru­je i kon­tro­li­še saobraćaj.

Bi­lo bi pre­te­ra­no reći da će uz proto­kol

TLS 1.3 ure­đa­ji sred­nje ku­ti­je

po­sta­ti pot­pu­no bes­ko­ri­sni. Oni još

uvek mo­gu da ana­li­zi­ra­ju me­ta­podat­ke

– kao što su ve­li­či­na pa­ke­ta ili

por­to­vi ko­ji ini­ci­ra­ju ko­mu­ni­ka­ci­ju –

što mo­gu bi­ti in­di­rekt­ni po­ka­za­te­lji

zlo­na­mer­nih ak­ci­ja. Ipak, to će uti­cati

na nji­ho­vu vi­dlji­vost pre­ko mre­že.

Šta je re še nje?

Pro­to­kol TLS 1.3 je ve­li­ki ko­rak napred.

On uklja­nja ra­nji­vo­sti u za­stare­lim

ši­fra­ma, ko­je bi ina­če sa­ber krimi­nal­ci

mo­gli da is­ko­ri­ste. Ta­ko­đe,

nje­gov ažu­ri­ra­ni pri­stup ka us­po­stavlja­nju

bez­bed­ne ve­ze obez­be­đu­je

ma­nja kaš­nje­nja. Bez sum­nje, ovo će

uči­ni­ti on­lajn ko­mu­ni­ka­ci­ju br­žom i

bez­bed­ni­jom.

Pre ne­go što se pro­to­kol TLS 1.3

ma­sov­no usvo­ji, ve­li­ke kom­pa­nije

mo­ra­ju da raz­mo­tre ka­ko da se

pri­la­go­de predstojećim pro­me­nama.

Ne po­sto­ji ma­gič­na za­me­na za

mo­ni­to­ring mre­že. Kom­pa­ni­je mora­ju

po­no­vo da raz­mi­sle o to­me kako

pri­stu­pa­ju zaš­ti­ti i da se fo­ku­si­raju

na obla­sti ko­ji­ma mo­žda ra­ni­je nisu

po­sve­ti­le mno­go pa­žnje.

Na­ša pre­po­ru­ka su sle­de­ći ko­ra­ci:

- Poš­to je te­že de­ši­fro­va­ti mre­žni

saobraćaj, kom­pa­ni­je bi tre­ba­lo da

se vi­še fo­ku­si­ra­ju na bez­bed­nost na

ni­vou kraj­njih ta­ča­ka. Kraj­nje tač­ke

su najčešće i ula­zne tač­ke za uljeze.

Po­red neo­p­hod­nih plat­for­mi za

zaš­ti­tu kraj­njih ta­ča­ka, pre­po­ru­ču­je

se da kom­pa­ni­je in­sta­li­ra­ju End­po­int

De­tec­tion and Re­spon­se (EDR) re­šenje,

ko­je de­tek­tu­je i pra­vo­vre­me­no

re­a­gu­je na slo­že­ne in­ci­den­te.

- Da bi­ste ima­li pre­gled nad celo­kup­nom

IT in­fra­struk­tu­rom, neop­hod­no

je pra­ti­ti log-po­dat­ke o regi­stra­ci­ji

kraj­njih ta­ča­ka. Me­đu­tim,

zbog ve­li­kog bro­ja re­gi­stra­ci­ja, kompa­ni­je

bi tre­ba­lo da in­sta­li­ra­ju re­šenje

ko­je mo­že au­to­mat­ski da ih priku­plja

i ana­li­zi­ra. EDR do­zvo­lja­va da

se ta­kvi po­da­ci cen­tral­no ču­va­ju i da

im se omogući pri­stup, što je ko­risno

za re­tro­spek­tiv­nu ana­li­zu na­kon

in ci den ta.

- Budući da mre­žna de­tek­ci­ja može

po­sta­ti sla­bi­ja, kom­pa­ni­je bi treba­lo

da se vi­še fo­ku­si­ra­ju na sposob­no­sti

od­go­vo­ra i pru­že po­seb­nu

obu­ku na ovu te­mu ti­mo­vi­ma unu­tar

pred­u­ze­ća. Pri­stup ak­tiv­noj i re­dovno

ažu­ri­ra­noj in­for­ma­ci­ja­ma o pretnja­ma

(Thre­at In­tel­li­gen­ce) ta­ko­đe

po­ma­že ti­mo­vi­ma da br­že i efi­ka­snije

ana­li­zi­ra­ju in­ci­den­te. Ako kom­pani­ja

ne­ma ta­kve in­ter­ne struč­nja­ke,

naj­bo­lje bi bi­lo da ovu funk­ci­ju prepu­sti­te

ne­kom dru­gom.

- Or­ga­ni­za­ci­je se ne mo­gu oslo­niti

sa­mo na bez­bed­no­sna re­še­nja i

mo­ra­ju da se fo­ku­si­ra­ju i na oso­blje.

Da bi ot­kri­li i upra­vlja­li pret­nja­ma,

struč­nja­ci za unu­traš­nju bez­bed­nost

bi tre­ba­lo da ima­ju ažu­r­ne veš­ti­ne i

zna­nje. Po­seb­na obu­ka će pomoći

da se poveća nji­ho­va struč­nost. Inici­ja­ti­ve

za po­di­za­nje sve­sti o bezbed­no­sti

uče sve za­po­sle­ne ka­ko da

ne do­ve­du kom­pa­ni­ju u ri­zik i poma­žu

da se sma­nji broj in­ci­de­nata

pro­u­zro­ko­va­nih ljud­skom greš­kom.

Io

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Eric Boyd,

Microsoft

korporativni

potpredsednik,

Azure AI

Ka ko da AI

postane stvarnost

za svakog developera

i svaku organizaciju

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


AI (ar ti fi cial in tel li gen ce, veš tač ka in te li gen ci ja) po kre će no vi ta las tran sfor ma tiv nih ino va ci ja ko je

će pro me ni ti svet. Mic ro soft na sto ji da, uz po moć Azu re AI, omo gu ći or ga ni za ci ja ma ši ro ku prime

nu veš tač ke in te li gen ci je u nji ho vom po slo va nju, ka ko bi pod sta kle sa rad nju i ko mu ni ka ci ju sa

kli jen ti ma, osna ži le za po sle ne, op ti mi zo va le ope ra ci je i tran sfor mi sa le svo je pro iz vo de i uslu ge.

Da bi ova na me ra po sta la i re al nost, Mic ro soft ra di na ja ča nju pro duk tiv no sti de ve lo pe ra i da ta

na uč ni ka da efi ka sni je kre i ra ju AI re še nja. Po red to ga, kom pa ni ja stva ra okru že nje u ko jem su

or ga ni za ci je si gur ne da mo gu da kre i ra ju AI re še nja sa pu nim po ve re njem da upra vo one po sedu

ju i kon tro li šu svo je po dat ke, na plat for mi ko ja se pri dr ža va naj stro žih stan dar da pri vat no sti u

in du stri ji i ima naj sve o bu hvat ni ji port fo lio us kla đe no sti u od no su na bi lo kog dru gog cloud provaj

de ra.

Sa is­tra­ži­vač­kim cen­tri­ma širom

sve ta, od Red mon da do

Šangaja, Microsoft nastavlja

da ni­že pro­bo­je u in­du­stri­ji, u obla­stima

kao što su vid, go vor, je zik i dru ge

na­pred­ne teh­ni­ke ma­šin­skog uče­nja i

specijalizovani AI hardver. Ove inovaci­je

su ključ­ne kom­po­nen­te ne­ko­li­ko

vo­de­ćih Mic­ro­soft pro­iz­vo­da, kao što

su Of fi ce 365, Xbox, Bing i Dyna mics

365. One su zna­čaj­ne i za­to što sa Azure

AI korisnici mogu da koriste predno­sti

naj­sve­ži­jih ino­va­ci­ja ko­je su temeljno

testirane u praksi.

Ma­šin­sko uče­nje

Uslu­ga Azu­re ma­šin­skog uče­nja

di zaj ni ra na je da ubr za ce lo kupni

ži­vot­ni ci­klus ma­šin­skog uče­nja.

Sa Azu­re ma­šin­skim uče­njem, deve

lo pe ri i or ga ni za ci je mo gu br zo i

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


jed no stav no da kre i ra ju, tre ni ra ju i

im ple men ti ra ju mo de le bi lo gde –

od in te li gent nog clo u da do in te ligent

nog ed gea – te da ko­riš­će­njem

in te gri sa nih (CI/CD) ala ta upra vlja ju

svo jim mo de li ma.

No­ve mo­guć­no­sti za po­bolj­ša­nje

pro­duk­tiv­no­sti sa­da u pre­vi­ew fa­zi:

- Ko­ri­snič­ki in­ter­fejs za au­to­ma­tizo­va­no

ma­šin­sko uče­nje koji eksperti­ma

za po­slov­ne do­me­ne omo­gu­ća­va

da tre­ni­ra­ju mo­de­le ma­šin­skog uče­nja

sa samo nekoliko klikova.

- Ze­ro-co­de, vi­zu­el­ni in­ter­fejs

ko­ji omogućava ko­ri­sni­ci­ma koji

su po­čet­ni­ci u ma­šin­skom učenju

da kre i ra ju, tre ni ra ju i pri me njuju

mo­de­le jed­no­stav­nim ko­riš­će­njem

„drag and drop“ funk ci je.

- No­te­bo­oks za Azu­re ma­šin­sko

uče­nje ko je de ve lo pe ri ma i da ta nauč­ni­ci­ma

pru­ža­ju co de-first is ku stvo

ma­šin­skog uče­nja.

No­ve funk­ci­o­nal­no­sti za omogu­ća­va­nje

efi­ka­sne ope­ra­ci­o­na­liza­ci­je

mo­de­la:

- MLOps ili De vOps za funk ci je

ma­šin­skog uče­nja, uključujući Azu­re

De­vOps in­te­gra­ci­ju ko­ja omogućava

da se Azu re De vOps ko ri sti za upravlja­nje

ce­lim ži­vot­nim ci­klu­som mašin­skog

uče­nja, uklju­ču­ju­ći ob­no­vljivost

mo de la, va li da ci ju, pri me nu i

po nov no tre ni ra nje.

- Opšta do stup nost har­dver­ski

ubr­za­nih mo­de­la ko ji ra de na FPGA

u Azu re, za eks trem no ni sku la ten cu

i ni zak tro šak in fe ren ci ra nja.

- Mo­guć­no­sti in­ter­pre­ta­bil­nosti

mo­de­la ko je ko ri sni ci ma omogućavaju

da raz­u­me­ju ka­ko mo­del

funk­ci­o­ni­še i zaš­to pra­vi od­re­đe­na

pred­vi­đa­nja, eli­mi­ni­šu­ći aspekt „crne

ku­ti­je” mo­de­la ma­šin­skog uče­nja.

AI apli­ka­ci­je i agen­ti

Kombinacija Azu re Kog ni tiv nih usluga

i Azu re Bot uslu ga omogućava deve

lo pe ri ma da u svo je apli ka ci je i

agen­te la­ko ugra­de moćne AI funkci

o nal no sti. Azu re Kog ni tiv ni ser visi

na tr­žiš­tu ima­ju po­zi­ci­ju naj­sve­obu

hvat ni jeg port fo li ja za de ve lo pe re

ko­ji že­le da u svo­je apli­ka­ci­je ugrade

mo­guć­nost da vi­de, ču­ju, od­govo

re, pre ve du, raz u me ju i vi še od toga.

Ta ko, na pri mer, u no voj Ka tego

ri ji od lu či va nja, uslu ge pod ra zume

va ju pre po ru ke ko je ko ri sni ci ma

omo­gu­ća­va­ju in­for­mi­sa­no i efi­kasno

do no še nje od lu ka. Ser vi si kao

što su Con tent Mo de ra tor (mo de ra cija

sa­dr­ža­ja), ne­dav­no na­ja­vlje­ni Anomaly

De tec tor (de tek tor ano ma li ja) i

no vi ser vis pod ime nom Per so na lizer

(per so na li za tor) – deo su ove nove

ka te go ri je i do stup ni su u pre vi ew

fa­zi. Per­so­na­li­za­tor je kre­i­ran na učenju

za­sno­va­nom na po­tvr­đi­va­nju, te

da­je pri­o­ri­tet re­le­vant­nom sa­dr­ža­ju

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


i is­ku­stvi­ma za sva­kog po­je­di­nač­nog

ko­ri­sni­ka, po­bolj­ša­va­ju­ći upo­tre­bljivost

apli­ka­ci­je i sto­pu an­ga­žo­va­no­sti

ko­ri­sni­ka. Mi­cr­o­soft Xbox za­be­le­žio

je po­rast od 40 pro­ce­na­ta u uklju­čeno­sti

ko­ri­sni­ka na po­čet­nom ekra­nu,

upra­vo kao re­zul­tat ko­riš­će­nja Perso

na li za to ra.

Azu re Bot Ser vis, iz­gra­đen na Mic

ro soft Bot Okvi ru, olak ša va iz gradnju

bo to va i in te li gent nih age na ta, a

no­va po­bolj­ša­nja uklju­ču­ju Adap tivne

di ja lo ge ko ji de ve lo pe ri ma omogu­ća­va­ju

da kre­i­ra­ju so­fi­sti­ci­ra­nije,

di­na­mič­ne raz­go­vo­re, Pa ket za

ge ne ri sa nje je zi ka ko ji po jed no stavlju­je

kre­i­ra­nje pa­met­nih i di­na­mičnih

bot od go vo ra, i Emu la tor ko ji sada

ima una­pre­đe­nu pre­ci­znost za

ka na le za ot kla nja nje gre ša ka.

Ru­da­re­nje zna­nja

Ia ko or ga ni za ci je ima ju na iz gled

neo­gra­ni­čen pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma

ko­je mo­gu da se kreću od ba­za poda

ta ka, pre ko PDF do me dij skih fajlova,

još uvek postoje veliki izazovi

u to­me da se te in­for­ma­ci­je uči­ne

upo­tre­blji­vim i smi­sle­nim. Pomoću

ru da re nja zna nja (Know led ge Mining),

mo­že­te is­ko­ri­sti­ti vodeće AI

spo sob no sti u in du stri ji da bi ste lako

i efi ka sno doš li do skri ve nih sazna­nja

iz ce­lo­kup­nog sa­dr­ža­ja ko­jim

ras­po­la­že­te.

U ovoj ka te go ri ji Mic ro soft ima

dve uz bu dlji ve ino va ci je:

Funk ci ja kog ni tiv ne pre tra ge u okviru

Azu re Pre tra ge sa da je opšte dostup­na

i do 30 pu­ta br­ža ne­go ra­ni­je.

Azu re Pre tra ga je­di­na na tr­žiš­tu nu­di

je din stve ni me ha ni zam za pri me nu

AI obogaćivanja sa­dr­ža­ja. Koristeći

Kog ni tiv no pre tra ži va nje i nje go ve

ugra­đe­ne AI spo­sob­no­sti, ko­ri­sni­ci

mogu da otkriju obrasce i odnose u

svom sa­dr­ža­ju, raz­u­me­ju osećanja, izvla­če

ključ­ne fra­ze i još mno­go to­ga,

sve bez struč­nog da ta znanja.

No va uslu ga Form Re cog ni zer

(pre po zna va nje for mu la ra) pri menju­je

na­pred­no ma­šin­sko uče­nje za

pre­ci­znu eks­trak­ci­ju tek­sta, ključ­nih

vred no snih pa ro va i ta be la iz do kume

na ta. Sa sa mo ne ko li ko uzo raka,

pri­la­go­đa­va svo­je raz­u­me­va­nje

obez­be­đe­nim do­ku­men­ti­ma, ka­ko u

lo­kal­nom okru­že­nju, ta­ko i u clo u du.

Mo­že se ko­ri­sti­ti za iz­grad­nju re­šenja

ro­bo­tič­ke au­to­ma­ti­za­ci­je pro­cesa

(RPA). Io

Microsoft nastavlja da investira u

Azu re ka ko bi od ove plat for me napra

vio naj bo lje me sto za AI, jer su

mo­guć­no­sti za­i­sta neo­gra­ni­če­ne, a

za više detalja pogledajte kompletan

blog post Eri ka Boj da.

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Net Cast misija

- IT je re šen.


Da­naš­nja teh­no­lo­gi­ja pru­ža ve­li­ke mo­guć­no­sti za po­slo­va­nje, ali do­no­si i ve­li­ke iza­zo­ve. Pre­vi­še

iz­bo­ra i pra­te­ća kom­plek­snost ni­ma­lo ne po­ma­žu me­na­dže­ri­ma ma­lih, sred­njih i ve­li­kih pred­uze­ća.

Naš za­da­tak je da ove ne­ga­tiv­ne stra­ne vr­to­gla­vog raz­vo­ja teh­no­lo­gi­je pre­tva­ra­mo u šanse

ta­ko što svo­jim ko­ri­sni­ci­ma nu­di­mo kva­li­tet IT uslu­ge ko­ji im omo­gu­ća­va da bu­du usme­re­ni

is­klju­či­vo na svo­ju osnov­nu de­lat­nost ko­ja do­no­si pro­fit.

Ideja tima „Net­Cast - IT odr­ža­vanje„

je da postanemo prepoznatlji

vi na do ma ćem tr žiš tu kao vrhun­ski

IT part­ner ko­ji pru­ža po­drš­ku

ra­stu po­slo­va­nja pred­u­ze­ći­ma

svih ve li či na i svih de lat no sti.

Kre nu li smo od či nje ni ca i za klju ča ka

iz iskustva koji govore da:

- ve ći na ma lih i sred njih pred u ze ća

ne ma od go va ra ju ći IT si stem i re sur se

- ko ri sni ci ne mo gu sve si tu a ci je

re ša va ti sa mi

- kva li tet na, do stup na i pred u sretlji

va teh nič ka po drš ka je ključ na za

po slo va nje

- pri mar no po slo va nje po slov nih

ko ri sni ka ne sme da tr pi jer IT si stem

ni je re šen na od go va ra ju ći na čin

- IT je „ogle da lo” pred u ze ća

Zato u okviru našeg portfolija „Support”

nudimo servise po najvišim

teh no loš kim i naj stro ži m bez be do nosnim

standardima koji su neophodni u

da naš njem i bu du ćem us peš nom poslo

va nju svih pred u ze ća.

Mi vo li mo da ka že mo: Net Cast - IT

je rešen.

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Na šim po slov nim ko ri sni ci ma, uz

op ti mi za ci ju IT si ste ma, pru ža mo

baš one IT uslu ge i re sur se ko ji su im

po treb ni i tač no ono li ko ko li ko su im

oni po treb ni.

Odr­ža­va­nje IT si­ste­ma

zdra­vim

Na ša PRO AK TIV NA PO DRŠ KA

na jed no sta van na čin omo gu ća va

upra vlja nje, nad gle da nje i odr ža vanje

ce lo kup nog IT kor po ra tiv nih siste

ma, bez ob zi ra ko je ure đa je kori

snik ima, ko li ko njih i gde se oni

na la ze. Jed no stav ni je re če no, to je

kon tro la per for man si svih ra ču na ra i

ure đa ja u pred u ze ću tj. „sli­ka zdravlja”

svih ure đa ja, u sva kom tre nut

ku, bez uz ne mi ra va nja za po sle nih

i pre ki da ra da ra ču na ra. Pod ovim

pod ra zu me va mo odr ža va nje ra čuna

ra (PC, lap top), kao i pra te će peri

fer ne opre me (štam pa či, ske ne ri i

sl.).

Upo zo re nja se pri ma ju u re al nom

vre me nu, ta ko da od mah zna te koji

su ra ču na ri bez zaš ti te, štam pa či sa

ma lo to ne ra, ser ve ri sa ne do volj no

me sta na di sku i mno ge dru ge indi

ka to re po ten ci jal nih pro ble ma. Na

taj na čin se po ten ci jal ni IT pro blemi

mo gu uo či ti i pre ne go što na stanu,

re pe ta tiv ne ak tiv no sti se au toma

ti zu ju i iz be ga va ju se „po ža ri” koji

ote ža va ju i po sku plju ju po slo va nje

pred u ze ća.

Upra­vlja­nje i pra­će­nje

na da lji nu

Na pred ni RMM ala ti (Re mo te

Ma na ge ment & Mo ni to ring) ko je

ko ri sti mo u po drš ci na šim kli jen ti ma

dra stič no sma nju ju broj in ter ven ci ja

na te re nu, či ne ći naš ser vis vi še struko

efi ka sni jim i kva li tet ni jim od svih

slič nih uslu ga na tr žiš tu.

Za pred u ze ća ko ja ne ma ju svoj IT

tim, Net Cast tim u pot pu no sti pre u-

zi ma sve funk ci je uz po moć na pred­nih

plat­for­mi za au­to­mat­sko i

da­ljin­sko pra­će­nje i upra­vlja­nje

kao da smo sve vre me pri sut ni u poslov

nim pro sto ri ja ma ko ri sni ka.

Uko li ko već po sto ji IT sek tor, Net-

C a s t Pod r šk a i h o s l ob ađ a n ep ot r e -

b nih po slo va ta ko da mo gu da

usme re sve svo je vre me i na por na

ak tiv no sti ko je pred u ze ću do no se

do dat nu vred nost.

Ce lo kup nu bri gu o svom IT-ju poslov

ni ko ri sni ci mo gu da pre pu ste

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


ti mu Net Cast po drš ke uz re dov ne

pred lo ge za una pre đe nje i stal nu

bri gu o IT in fra struk tu ri pred u ze ća.

Net Cast tim, sa vi še od pe de set

lju di, po se du je ši ro ku eks per ti zu i isku

stvo i u sta nju je da se iz bo ri sa bilo

ko jim pro ble mom u ve zi sa in forma

ci o nim ili ko mu ni ka ci o nim si stemom.

Ti me eli mi ni še sve ne do stat

ke an ga žo va nja he te ro ge nih ti mo va

za raz li či te obla sti. Po se du je mo više

od še zde set ser ti fi ka ta iz obla sti:

Cisco, Win dows Ser ver, Ci trix, Mi kr o-

tik, Orac le, Ja va…

Net Cast omo gu ća va svo jim poslov

nim ko ri sni ci ma br zu i kva li tet nu

lo kal nu po drš ku 24/7 i mo de ran data

cen tar u Sr bi ji ko me se mo že br zo

fi zič ki pri stu pi ti.

Uslu­ge odr­ža­va­nja

Net­Cast IT odr­ža­va­nje nu di pet

osnovnih servisa poslovnim klijentima:

• ORIS (Odr ža va nje ra ču nar ske infra

struk tu re)

• Odr ža va nje ser ver ske in fra strukture

• Mic ro soft pro iz vo di

. Sa Net Cast ORIS uslu gom „IT je

re šen.” ko ri sni ci do bi ja ju:

- sva ko dnev ni mo ni to ring sta tu sa

ser ve ra i ključ nih seg me na ta mre že

- op ti mi za ci ju ra da rad nih sta ni ca

- pre ven tiv no odr ža va nje ra ču narske

mre že jed nom me seč no

- in sta la ci ju/re in sta la ci ju ope ra tiv

nih si ste ma i ko ri snič kih apli ka ci ja

po zah te vu

- uklanjanje potencijalno zlonamernog

softvera (virusi, trojanci, adware

i sl.)

- se to va nje e-mail kli je na ta

• Prin ting as a Ser vi ce

• Pro jek to va nje i iz vo đe nje mre žnih

rešenja

- mo ni to ring sta tu sa li cen ci ra nog

soft ve ra i oba veš ta va nje o is te ku poje

di nih li cen ci

- sa ve to va nje u ve zi una pre đe nja

ra da i funk ci o nal no sti lo kal ne mre že

- ser vi si ra nje har dve ra na zah tev

- po ten ci jal no ka bli ra nje i iz vla čenje

te le ko mu ni ka ci o nih ve za u lo kalnoj

ra ču nar skoj mre ži

- po vlaš će ne ce ne za na bav ku

har dve ra i Mic ro soft pro iz vo da Io

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Not to be distributed without permission.

Orac­le pred­vi­đa­nja za

Enterprise IT u 2025. godini:

Era Au­to­ma­ti­za­ci­je

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Raz­voj au­to­nom­nih teh­no­lo­gi­ja po­kre­će no­vu eru za ko­ri­sni­ke IT uslu­ga, kao i za­po­sle­ne u IT

sek­to­ru – eru ko­ja do­no­si ve­ću pro­duk­tiv­nost, po­u­zda­nost i pred­vi­di­vost. Me­đu­tim, sa na­pret­kom

sa­mih ser­vi­sa po­ve­ća­va­ju se i oče­ki­va­nja. Da bi osta­le kon­ku­rent­ne, kom­pa­ni­je ima­ju po­tre­bu da

dr­že ko­rak sa kon­stant­nim po­ve­ća­njem ko­ri­snič­kih po­tre­ba.

U

pe­ri­o­du ko­ji je pred nama,

au­to­ma­ti­za­ci­ja će dobi­ti

kri­tič­nu ulo­gu u ži­votu

IT-a i ko­ri­sni­ka. Orac­le pred­vi­đa

da će do 2025. go­di­ne bi­ti au­to­mati­zo­va­no

85% in­ter­ak­ci­ja ko­ri­sni­ka

sa ser­vi­si­ma, pre­ko 50% upra­vlja­nja

po­da­ci­ma i 70% IT funk­ci­ja, ko­je će

bi­ti kom­plet­no au­to­ma­ti­zo­va­ne. Kao

re­zul­tat to­ga, po­tre­ba za de­ve­lo­pe­rima

će po­ra­sti de­set pu­ta, a pro­duktiv­nost

će se po­ve­ća­ti za 400%.

Im ple men ta ci ja no vih teh no lo gi ja

je do­ve­la do po­ja­ve no­vih stan­darda,

oče­ki­va­nja kva­li­te­ta i na­či­na kako

pru­ža­mo ko­ri­snič­ku uslu­gu. Na

pri­mer, au­to­ma­ti­zo­va­ne teh­no­lo­gije

kao što su vo­i­ce as­si­stan­ce i chat­

bo­to­vi omo­gu­ća­va­ju 24/7 in­ter­ak­ciju

sa ko­ri­sni­ci­ma, što je već sa­da posta­lo

osnov­no oče­ki­va­nje ko­ri­sni­ka

na sko­ro svim tr­žiš­ti­ma. Sa evo­lu­cijom

ovih ser­vi­sa, kom­pa­ni­je će mo­ći

sve bo­lje da raz­u­me­ju kon­tekst i name­ru

ova­kvih au­to­ma­ti­zo­va­nih konver­za­ci­ja

sa svo­jim ko­ri­sni­ci­ma, što

će do­pri­ne­ti bo­ljem raz­u­me­va­nju i

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


pre­ci­zni­jem pred­vi­đa­nju po­tre­ba kori­sni­ka.

Od go vor na vi so ka

oče­ki­va­nja

Me­đu­tim, kom­pa­ni­je mo­ra­ju da

odr­ža­va­ju efi­ka­snost back-end opera­ci­ja

da bi mo­gle efi­ka­sno da od­govo­re

na zah­te­ve ko­ri­sni­ka na fronten­du.

Od IT or­ga­ni­za­ci­ja se oče­ku­je

da is­po­ru­če vi­so­ko do­stup­ne ser­vise

i da zaš­ti­te teh­no­loš­ki eko­si­stem,

a pri tom da od­go­vo­re na zah­te­ve

za ljud­skim re­sur­si­ma, tre­nin­zi­ma i

pro­ce­si­ma. Au­to­ma­ti­za­ci­ja si­ste­ma

za upra­vlja­nje po­da­ci­ma će omo­gući­ti

kom­pa­ni­ja­ma da br­že, jef­ti­ni­je i

po­u­zda­ni­je po­kre­ću no­ve apli­ka­ci­je.

Au­to­ma­ti­za­ci­jom ak­tiv­no­sti kao što

je pri­me­na soft­ver­skih za­kr­pa, unapre­đe­nja

i no­vih ver­zi­ja po­ve­ća­va se

do­stup­nost i si­gur­nost po­da­ta­ka bez

po­tre­be za do­dat­nim an­ga­žo­va­njem

IT za­po­sle­nih. Cloud ser­vi­si evo­lu­ira­ju

ta­ko da uklju­ču­ju kon­tro­lu nad

ce­lo­kup­nim ži­vot­nim ci­klu­som i opti­mi­za­ci­jom

ra­da, što zna­čaj­no pobolj­ša­va

SLA apli­ka­ci­ju i sma­nju­je

ope­ra­tiv­ne troš­ko­ve.

Isto­vre­me­no, ka­ko broj zah­te­va za

no­vim apli­ka­ci­ja pre­ma­šu­je broj ras­po­lo­ži­vih

de­ve­lo­pe­ra, au­to­ma­ti­za­

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


ci­ja će obez­be­di­ti no­ve funk­ci­o­nalno­sti

za de­ve­lo­pe­re, ko­je će po­ve­ća­ti

pro­duk­tiv­nost. Funk­ci­o­nal­no­sti kao

NLP (na tu ral lan gu a ge pro ces sing) ili

una­pre­đe­na stvar­nost (aug­men­ted

re­a­lity) zah­te­va­ju na­pred­na zna­nja

i eks­per­ti­zu ko­ja ni­je ras­pro­stra­njena.

Kao od­go­vor na to, u okru­že­njima

sle­de­će ge­ne­ra­ci­je mo­že­mo da

oče­ku­je­mo po­rast „no-co­de” pri­stupa

raz­vo­ju apli­ka­ci­ja, ko­ji će sa­kri­ti

kom­plek­sne teh­no­loš­ke me­ha­ni­zme

po­treb­ne za ko­riš­će­nje ovih funk­cio

nal no sti.

Sve­u­kup­no, pred­no­sti au­to­ma­tiza­ci­je

omo­gu­ća­va­ju kom­pa­ni­ja­ma

da usme­re svo­je re­sur­se ka ino­vativ­nim

pro­jek­ti­ma i di­gi­tal­noj transfor­ma­ci­ji.

Obez­be­đu­ju­ći si­gur­nost

i kon­zi­stent­nost kod ope­ra­ci­ja ko­je

ina­če zah­te­va­ju ljud­sku in­ter­ven­ci­ju,

au­to­ma­ti­za­ci­ja omo­gu­ća­va po­slov­ni

kon­ti­nu­i­tet na na­čin ko­ji omo­gu­ća­va

za­po­sle­ni­ma da svoj fo­kus pre­ba­ce

sa odr­ža­va­nja po­sto­je­ćih si­ste­ma na

una­pre­đe­nje ili raz­voj no­vih.

Orac­le Au­to­no­mo­us

Da­ta­ba­se – re­de­fi­ni­sa­nje

upra­vlja­nja po­da­ci­ma

Orac­le je na­pra­vio sle­de­ći ko­rak

u au­to­ma­ti­za­ci­ji sa pr­vom pot­puno

au­to­nom­nom ba­zom po­da­taka.

Ko­ri­ste­ći mo­guć­no­sti AI i ma­šinskog

uče­nja, ba­za po­da­ta­ka je dobi­la

„self-dri­ving”, „self-se­cu­ring” i

„self-re­pa­i­ring” atri­bu­te ko­ji­ma se

bri­ne o osnov­nim aspek­ti­ma upra­vljanja

po­da­ci­ma – op­ti­mi­zu­je re­sur­se,

sma­nju­je mo­guć­nost ljud­ske greš­ke,

uma­nju­je ri­zik si­gur­no­snog upa­da

i zna­čaj­no po­ve­ća­va ras­po­lo­ži­vost

ba­ze, ta­ko da IT mo­že da se fo­ku­sira

na po­slov­ne zah­te­ve i po­ve­ća­nje

pro­duk­tiv­no­sti. Io

Da bi­ste pro­či­ta­li ceo e-bo­ok,

klik­ni­te ov de.

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Đorđe Cvetković,

CEO Plativoo

Pla ti voo

je din stve na plat for ma

za di stri bu ci ju e-ra ču na

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


E-ra­ču­ni za ši­ro­ke na­rod­ne ma­se

Upra vlja nje i di stri bu ci ja infor

ma ci ja kom plek san je

za da tak. Kon zer va ti zam,

soft ver sko-teh nič ka ogra ni če nost, ali

i stra ho vi za bez bed nost, glav ni su

či ni o ci ko ji ko če pre la zak pred u zeća

u di gi tal no do ba. A di gi tal no doba

do la zi i do no si zna čaj na una pređe

nja; do no si di gi ta li zo va ne pro ce se.

Da nas, di gi tal na tran sfor ma ci ja ni je

op ci ja, već jed no stav no oba ve za, ako

ne že li mo kao druš tvo da osta ne mo

u „di gi tal nom ka me nom do bu.“

U do ba ka da je in ter net ušao u

sve po re ži vo ta, in du strij ski, pro i-

z vod ni, di stri bu tiv ni pro ce si ne mogu

vi še da se za sni va ju na sa mo dovolj

nim izo lo va nim IT si ste mi ma. Posle

di ce za tvo re no sti ili sa mo i zo lova

nja ne ose ća ju sa mo kom pa ni je sa

ta kvim si ste mi ma, već i nji ho vi klijen

ti ko ji oče ku ju ko mu ni ka ci ju prime

re nu mo guć no sti ma da naš nji ce –

oče ku ju od go va ra ju ći ko mu ni ka ci o ni

ka nal i sve pred no sti ko je jed no takvo

okru že nje mo že da pru ži. Jed nostav

no je, po tro ša či su po sta li di gital

ni po tro ša či, pa i ko mu ni ka ci ja sa

nji ma mo ra da bu de di gi tal na.

Pro­blem di­stri­bu­ci­je ra­ču­na

Je dan od bo ljih na či na da se svest

o di gi ta li za ci ji ubr za no ši ri kroz ši ro ki

krug po tro ša ča sva ka ko je ste – di gita

li za ci ja ra ču na. Ra čun, to par če papi

ra ko je sva kog me se ca do bi ja mo na

kuć nu adre su i ko je nam ka že ko li ko

smo du žni za vo du, stru ju ili mo bilni

te le fon, još uvek se, uglav nom, distri

bu i ra na pa pi ru.

Osim to ga što je na pa pi ru, u nekim

slu ča je vi ma ra ču ni se raz no se

ne ko ver ti ra ni, pa on da do sta vljač

(bi lo da je u pi ta nju pro fe si o nal na

do sta va ili lju di iz fir me) ima pri stup i

svim lič nim po da ci ma sa ra ču na.

Po sto je i kom pa ni je ko je po ku šava

ju da pro blem di stri bu ci je re še slanjem

PDF ra ču na na email, ali osim

što su ti me se bi do ne kle olak ša li slanje,

ovaj na čin se ne mo že sma trati

ve o ma po u zda nim. Ta kav ra čun

ne do no si ap so lut no ni ka kav be nefit

ono me ko me je na me njen, a pored

to ga PDF do ku ment ne mo že da

se zo ve e-ra ču nom u pu nom smi slu.

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Not to be distributed without permission.

Pla ti voo kao plat for ma je bes pla tan za sve ko ri sni ke, a kom pa ni ja ma ko je di gi ta li zu ju i

au to ma ti zu ju svoj pro ces di stri bu ci je ra ču na do no si i do 70% uš te de.

Pla­ti­voo kao oko­sni­ca

di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je

Pla ti voo je plat for ma za di stri buci

ju e-ra ču na ko ja uno si zna čaj na

una pre đe nja u pro ces di stri bu ci je

e-ra ču na ka ko za ko ri sni ka, ta ko i za

kom pa ni je.

Pla ti voo slu ži za di stri bu ci ju B2C

e-ra ču na i kom pa ni ja ma po put

JKP-a, mo bil nih i in ter net pro vaj dera

ili agen ci ja za odr ža va nje zgrada

omo gu ća va au to ma ti za ci ju i digi

ta li za ci ju pro ce sa di stri bu ci je

struk­tu­ri­ra­nih elek­tron­skih ra­čuna

ka ko ri sni ci ma, a sa mim ko ri snici

ma omo gu ća va da u svom Pla ti voo

– bes plat nom di gi tal nom san du četu

ob je di ne sve svo je ra ču ne u elektron

skom for ma tu, da ih bez bed no

pla te jed nom od ne ko li ko po nu đenih

op ci ja i da ih na kon to ga ar hivi

ra ju.

Pla ti voo je na stao kao re zul tat di gi-

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


tal ne tran sfor ma ci je ne ko li ko pro cesa

i nji ho vog gru pi sa nja u jed nu celi

nu. Pro ce si ko ji su di gi ta li zo va ni redom

su: di­stri­bu­ci­ja ra­ču­na, pla­ćanje

ra­ču­na, ar­hi­va ra­ču­na, a sva ki

od njih do no si ne ko li ko pred no sti.

Pro­ce­si ko­ji su di­gi­ta­li­zo­va­ni i ob­je­di­nje­ni u Pla­ti­voo plat­for­mi

Stra ho vi ve za ni za bez bed nost u

kom bi na ci ji sa kon zer va tiv nim nači

nom raz miš lja nja glav ni su raz

log spo ri jeg usva ja nja kar ti čarskih

tran sak ci ja, što nas do vo di u

si tu a ci ju da je ko riš će nje kar ti ce na

POS ter mi na lu pri hva tlji vi je od koriš

će nja iste kar ti ce na ne kom web

saj tu.

Upr kos to me i ovo je sek tor ko ji bele

ži rast iz go di ne u go di nu, pa je ta ko

i Pla ti voo svo jim ko ri sni ci ma omo gućio

da svo je ra ču ne pla te on li ne kar tičar

skim tran sak ci ja ma. Ov de vre di

na po me nu ti i da Pla ti voo ni je posred

nik u tran sak ci ji, već se sredstva

upla ću ju di rekt no na ra čun

kom pa ni je ko ja je iz da la ra čun.

Pla ća nje kar ti ca ma, na rav no, nije

je di ni na čin na ko ji ra čun mo že da

se pla ti. Ko ri sni ka ap so lut no niš ta ne

spre ča va da ra čun pla ti e-ban kingom

ili da ga odštam pa i pla ti na

ne kom šal te ru.

Pla ti voo omo gu ća va i ge ne ri sanje

QR ko da, po stan dar du NBS, na

ra ču ni ma, što je ve li ka pred nost za

one kom pa ni je ko je ra ču ne još uvek

štam pa ju na ma trič nim štam pa čima.

Di­stri­bu­ci­ja ra­ču­na

Ka ko je pro ces di stri bu ci je di gi talan

i au to ma ti zo van, pr va pred nost

ova kvog pri stu pa sva ka ko je po u-

zda nost is po ru ke. Na i me, pri li kom

sva ke di stri bu ci je si stem po tvr đuje

da je sva kom po je di nač nom kori

sni ku e-ra čun is po ru čen u nje govo

san du če.

Po u zda nost is po ru ke jed na ko je

bit na i za ko ri sni ka.

Sve sni raz li či to sti po slov nih softve

ra na na šem tr žiš tu, pa i ogra ni čenja

u po je di nim slu ča je vi ma, di zajni

ra li smo plat for mu ta ko da mo že

da po dr ži bi lo ko ju struk tu ru po data

ka, bi lo u xml bi lo u json for ma tu.

Ova kav pri stup nam je da lje omo gućio

da sva ki ra čun mo že mo da gene

ri še mo iden tič no ver zi ji ra ču na na

pa pi ru.

Di gi ta li za ci ja po da ta ka nam je

omo gu ći la i ne ke no ve funk ci o nalno

sti, kao što je is po ru ka istog raču

na na vi še za in te re so va nih stra na.

Naj bo lji pri mer za ovo bi bio od nos

sta no da vac/pod sta nar, gde is prav

nim po ve zi va njem Pla ti voo mo že

je dan ra čun da is po ru či na vi še raz liči

tih a po ve za nih ko ri snič kih na lo ga.

Di gi ta li za ci ja pro ce sa di stri bu ci je

ra ču na je do ve la do to ga da se proces

pri pre me i sla nja ra ču na sa neko

li ko da na sve de na ne ko li ko mi nuta.

Ko li ko ovo mo že da do ne se uš tede

na raz li či te na či ne za i sta ni je teško

iz ra ču na ti.

Va žno je i na po me nu ti da di stribu­ci­ja

ra­ču­na kroz Pla­ti­voo platfor­mu

ni na ko­ji na­čin ne re­me­ti

po­sto­je­će po­slov­ne pro­ce­se. Pla tivoo

se in te gri še u njih i di gi tal no ih

una pre đu je.

Pla­ća­nje ra­ču­na

Ar­hi­va ra­ču­na

U vre me jav nih iz vr ši te lja i prinud

nih na pla ta, ima ti ar hi vu ra čuna

i do kaz da je ra čun pla ćen predsta

vlja je dan od uslo va za mi ran san.

Svi ra ču ni pri mlje ni u Pla ti voo – di gital

no san du če ta mo i osta ju. To znači

da ko ri sni ci ma ko ji ko ri ste Pla tivoo

teš ko mo že da se de si sce na rio

da ih po sle ne ko li ko go di na kompa

ni ja opo mi nje za ne pla će ne ra čune.

Svi ra ču ni su uvek tu, na ne ko li ko

kli ko va mi šem.

Ra ču ni ko ji se pla ća ju kar ti com

au to mat ski se ozna ča va ju kao plaće

ni, a uz sva ki ra čun su ve za ni poda

ci o tran sak ci ji (iden ti fi ka tor transak

ci je, da tum itd.). Ako je, pak, račun

pla ćen e-ban kin gom ili na šalte

ru, ko ri snik ta kav ra čun mo že

ruč no da ozna či pla će nim, sve sa

uno som iden ti fi ka to ra tran sak ci je,

da tu ma i krat ke na po me ne. Za raču

ne pla će ne na šal te ru mo gu će

je uplo a do va ti i ove re nu po tvr du o

pla ća nju. Io

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Intelligent Enterprise

– ko ri snič ko is ku stvo

na no vom ni vou


Not to be distributed without permission.

Ka­da go­vo­ri­mo o di­gi­tal­noj tran­sfor­ma­ci­ji, od ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća do ve­li­kih glo­bal­nih

kom­pa­ni­ja, teš­ko je ne po­mi­sli­ti na Dar­vi­no­vu te­o­ri­ju evo­lu­ci­je i bor­bu za op­sta­nak, u ko­joj su

naj­u­speš­ni­ji oni ko­ji su bo­lje pri­la­go­đe­ni ži­vot­nim pri­li­ka­ma. Se­ti­te se sa­mo No­ki­je i nje­ne ne­moguć­no­sti

da se pri­la­go­di no­vo­na­sta­lim tr­žiš­nim iza­zo­vi­ma i od­go­vo­ri na no­ve tren­do­ve me­đu

po­tro­ša­či­ma, kao i na nji­ho­ve po­tre­be. Od ta­da, po­sled­njih de­se­tak go­di­na, glo­bal­ni eko­nom­ski

rast naj­vi­še se ba­zi­rao na ino­va­tiv­nim teh­no­lo­gi­ja­ma za­hva­lju­ju­ći ko­ji­ma su kompanije uz nove

poslovne modele beležile rekordne profite.

Da naš nje S&P 500 kom pani

je na la ze se na toj li sti

upra vo za to što su, u manjoj

ili ve ćoj me ri, pri hva ti le sa vreme

ne iza zo ve i tran sfor mi sa le svo je

po slo va nje u skla du sa zah te vi ma digi

tal ne ere. Ipak, bor ba za pri mat se

na sta vlja, a to nam po tvr đu je i či njeni

ca da, u pro se ku, sva ke dve ne de lje

jed na od ovih 500 kom pa ni ja is pad

ne sa li ste i pre puš ta me sto ne koj

no voj zve zdi u uspo nu, kom pa ni ji

ko ja se bo lje pri la go di la zah te vi ma

tr žiš ta, bi la ino va tiv ni ja i, što je najva

žni je, svo jim po tro ša či ma pru ži la

bo lje ko ri snič ko is ku stvo tzv. „cu stomer

ex pe ri en ce”.

In di vi du a li zo va ni pri stup sva kom

po tro ša ču ili ko ri sni ku da nas je condi

tio si ne qua non op stan ka na tržiš

tu i ra sta bi lo ko jeg io le am bi ci o­

znog po slov nog mo de la. Ovo je mogu

će za hva lju ju ći „pa met nom po slova

nju”, kon cep tu po zna ti jem i kao

In tel li gent En ter pri se, ko ji pre va zi la zi

au to ma ti za ci ju pro ce sa ko ri ste ći sve

do stup ne po dat ke za una pre đe nje

po slo va nja. Da bi doš la do ovo ga,

pred u ze ća mo ra ju da na pra ve is korak

od pro stog pri ku plja nja po da taka

i jed no stav ne ana li ti ke ka ko riš ćenju

slo že nih al go ri ta ma i ino va tiv nih

teh no lo gi ja, omo gu ća va ju ći sva kom

ko ri sni ku pri la go đe no i je din stve no

is ku stvo.

Ne za vi sno od to ga da li vo li te da

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


tr či te, ku va te, pu tu je te, svi ra te, prati

te sport ili tra ži te po sao, uvek posto

ji pro stor za una pre đe nje va šeg

ko ri snič kog is ku stva. Is tra ži va nja poka

zu ju da 80 po sto me na dže ra veru

je da oni kli jen ti ma pru ža ju do bro

is ku stvo, dok se sa mo 8 po sto ko risni

ka sla že sa tim. Pro ce nje na vrednost

ovog dis ba lan sa na glo bal nom

ni vou iz no si oko 1,6 tri li o na do lara,

što otva ra ogrom ne mo guć no sti

za sva ko ga ko je spre man da transfor

mi še svo je po slo va nje ka ko bi

uzeo deo ko la ča. Upra vo ino va tiv na

teh no lo gi ja, ko ja je osnov In tel li gent

En ter pri sea, omo gu ća va kom bi na ciju

ope ra tiv nih po da ta ka o po slo vanju

kom pa ni je s po da ci ma o is kustvu

ko ri sni ka, na osno vu ko jih menadž

ment mo že da do no si od lu ke

i obez be di svoj deo pro fi ta u ovom

seg men tu di gi tal ne eko no mi je.

Ono što mo žda de lu je obes hrabru

ju će je ste či nje ni ca da se koncept

pa met nog po slo va nja ne može

im ple men ti ra ti sam od se be bez

pla na, ide je i struk tu re. Raz log to me

je što ne govorimo o jednom proiz

vo du, već o pri stu pu ko ji zah te va koriš

će nje svih ras po lo ži vih iz vo ra in forma

ci ja, ljud skih ili di gi tal nih, sa ci ljem

ostva ri va nja pred no sti u tr žiš noj utakmi

ci. Ipak, uz kon cept In­tel­li­gent Enter

pri se ko ji tran sfor mi še in for ma ci je

u svr sis hod no de lo va nje ostva ru jete

mno go ve će be ne fi te za po slo vanje.

Je dan od pri me ra je da ino va tiv

na teh no lo gi ja oslo ba đa za po sle ne

sva ko dnev nih re pe titvnih za da ta ka i

omo gu ća va im da se fo ku si ra ju na ono

naj va žni je – kup ce.

SAP Intelligent enterprise

– vi zi ja osna ži va nja ko ri sni ka

Upra vo ko ri ste ći In­tel­li­gent En­terpri

se, kom pa ni ja SAP omo gu ća va

svo jim ko ri sni ci ma da osna že svoje

za po sle ne i pri tom bu du efi ka sniji,

pru že naj bo lje ko ri snič ko is ku stvo,

stvo re no ve po slov ne mo de le i iz vore

pri ho da. Ovo je mo gu će za hva ljuju

ći teh no lo gi ja ma no ve ge ne ra cije,

ko je ubr za va ju stva ra nje vred nosti

po mo ću tri ključ ne ka rak te ri sti ke:

- Tran spa rent nost: uvi dom u inter

ne i eks ter ne po dat ke moguće

je pre po zna ti ponavljajuće pro cese

po slo va nja na osno vu čega će biti

moguća au to ma ti za ci ja ta kvih proce

sa

- Fo kus: pred vi đa njem budućih

do ga đa ja na osno vu isto rij skih poda

ta ka i po slov nih ak tiv no sti ko je su

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


u to ku omogućeno je pra vo vre me no

do nošenje od lu ka i re a go va nje pre

na stan ka pro ble ma.

- Agil nost: pri la go đa va nje po slovnih

pro ce sa na osno vu pro me na u

po slov nom okruženju je moguća

u re al nom vre me nu, što je ujed no

neo p hod nost po slo va nja da nas.

Pri mer kon cep ta SAP In tel li gent

En ter pri se u prak si je He li o tron, nemač

ka po ro dič na fir ma ko ja se ba vi

pro iz vod njom sve ća. Ia ko ima sa mo

64 za po sle na, He li o tron za hva lju jući

pa met nom po slo va nju uspe va da

đa va ih u skla du sa in pu ti ma, dok su

kom bi no va njem pre dik tiv ne ana li tike

i in te gri sa nih on li ne i of fli ne ko risnič

kih is ku sta va us pe li da uve ća ju efikasnost

pro da je čak osam pu ta. Efek

tiv ni je i br že re a go va nje na po tre be

tr žiš ta ostva re no je in te gri sa njem u real

nom vre me nu svih ak tiv no sti u lancu

po nu de i po tra žnje unu tar kompa

ni je, a do pri ne lo je pet pu ta ve ćem

pro me tu.

Da kle, SAP kon cept In­tel­li­gent Enter

pi se je vi še od pu ke au to ma ti zaci

je po slov nih pro ce sa - to je vi zi ja

ko jom uz im ple men ta ci ju ino va tivnih

teh no lo gi ja u po slov ne pro ce se,

an ti ci pi ra njem ko ri snič kih po tre ba

go diš nje is po ru či 16 mi li o na raz liči

tih vr sta sve ća, ko ri ste ći in pu te iz

raz li či tih iz vo ra ka ko bi tač no predvi

deo po tra žnju.

Ko ri sni ci mo gu da per so na li zu ju

sva ku po rudž bi nu ko ja se is pu nja va

unu tar ne ko li ko sa ti, što je mo gu će

sa mo ako su svi sek to ri kom pa ni je

sin hro ni zo va ni. In tel li gent En ter pri se

sma nju je ce nu pri vla če nja po tro ša ča

i au to mat ski spro vo di in di vi du a li zova

ne mar ke tin ške kam pa nje i po nude,

te ko ri ste ći al go ri tam ma šin skog

uče nja omo gu ća va naj bo lji RO MI.

- 48% ko ri sni ka ko ji su ra no im ple men ti ra li ma šin sko uče nje

na vo di po ve ća nje pro fi ta bil no sti kao pri mar ni be ne fit

- 527% iz no si go diš nji skok u za ra di za sve kom pa ni je ko je u svojoj

ka te go ri ji pru ža ju naj bo lje ko ri snič ko is ku stvo

- 202% bo lje po slov ne re zul ta te ostva ru ju ak tiv ni i uklju če ni

za po sle ni, ne go nji ho ve ko le ge iz in du stri je

Za hva lju ju ći ovo me, sek tor mar ketin

ga mo že da iz gra di po u zda nu bazu

pro fi la ku pa ca, pred vi đa ju ći njiho

ve že lje i obez be đu ju ći re le vant nu

in ter ak ci ju kad god je po treb no. Kada

se ra di o pro da ji, veš tač ka in te ligen

ci ja se ko ri sti za pi sme ni raz govor

(chat) sa kup ci ma, od go va ra ju ći

na jed no stav na pi ta nja tač nim i po u­

zda nim in for ma ci ja ma - na pri mer, o

sta tusu po rudž bi ne.

Uz ova kav pri stup He li o tron održa

va kon ku rent nost pra te ći ce ne na

tr žiš tu u re al nom vre me nu i pri la go­

i br zim re a go va njem, kompanije deluju

strateški, unapređuju svoje poslovanje

i lakše ostvaruju ciljeve. Io

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Marko Manevski

Service Administrator

IT Division

Not to be distributed without permission.

Eco Stru xu re IT Advi sor

po u zda na po moć

za stra teš ko pra će nje

ra da da ta cen ta ra

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Da­nas se re­či di­gi­ta­li­za­ci­ja i di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja do­vo­de u kon­tekst bu­kval­no sve­ga – od

upra­vlja­nja in­du­stri­jom, pa­met­nim zgra­da­ma, sve do jed­no­stav­nih stva­ri kao što su škol­ski dnev­ni­ci.

Di­gi­ta­li­za­ci­ja ni­je vi­še sa­mo pro­ces pre­ba­ci­va­nja ana­log­nih po­da­ta­ka u je­di­ni­ce i nu­le, već

glo­bal­ni trend, na­čin na ko­ji svet funk­ci­o­ni­še. Na­iz­gled pre­ko no­ći, iz­bri­sa­ne su gra­ni­ce na tr­žiš­tu

i ono je po­sta­lo glo­bal­no u svim seg­men­ti­ma.

I

sa ma IT in du stri ja da nas je

mno go dru ga či ja ne go pre pet

go di na, i ka rak te ri šu je glav

ni tren do vi kao što su IoT (In ter net

of Things), ed ge ra ču nar stvo, a nedav

ne stu di je po ka zu ju da će mo do

2020. go di ne ima ti 31 mi li jar du pove

za nih stva ri uz di gi tal ni sa o bra ćaj

ko ji ra ste za vi še od 20 % go diš nje.

Teh no lo gi ja je da nas ta kva da skoro

svi ure đa ji mo gu da se po ve žu,

što zah te va sve ve će upra vlja nje i

pra će nje. Svi no si mo sa so bom mobil

ne te le fo ne i ko ri sti mo ra ču narsku

po drš ku u ed ge okru že nji ma,

što zna či da do la zi do ve li kog od stupa

nja od tra di ci o nal nog mo de la data

cen tra ko ji da nas ko ri sti mo (40 %

IoT po da ta ka u ta kvom okru že nju će

bi ti sa ču va no, ob ra đe no i ana li zi rano

i na osno vu to ga će se ade kvat no

po stu pa ti). Uz do la zak 5G teh no lo gije,

pre nos po da ta ka u re al nom vreme

nu po sta će sa mo br ži i bi će potreb

no ana li zi ra ti ve ću ko li či nu poda

ta ka br zi nom ko ja će pra ti ti i njihov

pro tok.

Svi ovi tren do vi i či nje ni ce na vode

na za klju čak da bez stra teš kog

osmiš lja va nja i po mo ći ovo ne može

da se na sta vi na isti na čin kao danas

i da kom pa ni je tre ba da pro mene

na čin upra vlja nja i pra će nja ka ko

bi do sti gle po tre ban ni vo efi ka snosti

pri upra vlja nju hi brid nim okru ženji

ma (ed ge, jav ni/pri vat ni cloud, kolo

ka ci ja).

Di gi tal na tran sfor ma ci ja je po sledi

ca glo ba li za ci je, ali je ujed no i čini

mo gu ćom. In for ma ci je, pro iz vodi

i uslu ge mo ra ju bi ti do stup ni brzi

nom kli ka, pa je za to va žno da ovu

tran sfor ma ci ju pred vo di i po dr ža va

in fra struk tu ra ko ja je po u zda na i ispred

svih na po lju di gi tal ne tran sforma

ci je.

Tu se Schne i der Elec tric na me će

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Ne pre kid no pra će nje za efekat

maksimalne bezbednosti

EcoStruxure IT Advisor je dostupan

svuda u svetu i proširuje

EcoStruxure IT platformu, koja

obuhvata EcoStruxure IT Expert,

bez be dan soft ver za pra će nje,

bez ob zi ra na pro iz vo đa ča opreme,

bi lo ku da da ide te, ko ji

omo gu ća va vi dlji vost ce lo kup

ne opre me, fi zič ke in fra struktu

re na ba zi IoT i EcoStruxure

Asset Advisor ko ji obez be đu je

non-stop pra će nje pu tem globalnog

servisnog biroa kompanije

Schneider Electric ili naše

part ner ske mre že.

kao li der di gi tal ne tran sfor ma ci je

kroz Eco Stru xu re IT Advi sor. Što se

ti če fi zič ke in fra struk tu re da ta centa

ra APC by Schne i der Elec tric je već

go di na ma li der i ino va tor kroz svoje

pro iz vo de za kri tič no na pa ja nje,

hla đe nje i re ko ve. Ovi pro iz vo di posta

li su sim bol po u zda no sti u IT svetu.

Sa da Schne i der Elec tric ide ko rak

da lje, pa uz po uz dan har dver nu di

mo guć nost nad zo ra da ta cen tra, kao

i nje go vo upra vlja nje.

Za hva lju ju ći cloud teh no lo gi ji i

veš tač koj in te li gen ci ji sa da mo že te

po u zda no i u re al nom vre me nu da

pra ti te sko ro sva ki de talj u ra du vašeg

da ta cen tra.

Zaš to vam je ova ko neš to

po treb no?

Ka da se uzmu u ob zir svi tren dovi

ko je smo na ve li, ce na za sto ja u radu

da ta cen tra će sa mo da ra ste. Sada

po sto ji ne ko li ko stu di ja ko je raču

na ju sa mo ce nu za sto ja u kon tekstu

ope ra ti ve ili pro iz vod nje, ali ka da

ukal ku li še te i ce nu ser vi sa, stres, naru

ša va nje imi dža va šeg bren da, troš

ko vi se mno že vi še stru ko.

Dru gi raz log za po tre bu ova kvog

nad zo ra je neš to što bih na zvao

„glat ko je dre nje” (smo oth sa i ling).

Ko li ko če sto vam se de ša va da se

ogla si ala rm u da ta cen tru a da niste

si gur ni o če mu se ra di i da li će i

ka ko to uti ca ti na da lji rad da ta centra.

I naj po u zda ni ji har dver se tro ši, a

u va šem je in te re su da on bu de uvek

na mak si mu mu ope ra tiv no sti. Čak

i ka da je sve po kri ve no ga ran ci jom

i ima te od lič ne ser vi se re i po drš ku,

fak tor iz ne na đe nja po sto ji.

Bez ne pri jat nih iz ne na đe nja

Šta ako vam ka že mo da se fak tor

iz ne na đe nja uz Eco Stru xu re IT može

sve sti na ap so lut ni mi ni mum? Zahva

lju ju ći re še nju Eco Stru xu re IT kori

sti mo veš tač ku in te li gen ci ju i mašin

sko uče nje da uo či mo tren do ve

i ne do stat ke pre ne go što do njih

do đe.

Broj ni raz li či ti ala r mi sa ure đa ja su

sje di nje ni pri li kom in ci de na ta i sve

do bi ja te pu tem pa met nih te le fo na.

Pra te se svi ure đa ji jed nog si ste ma,

bez ob zi ra na pro iz vo đa ča, pu tem

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


pri ku plja nja po da ta ka u otvo re nom

si ste mu.

Usa gla še ni ala r mi omo gu ća vaju

da ser vi sni ti mo vi utvr de od mah,

pre iz la ska na te ren, da li je iz la zak

uopšte po tre ban, ko ji je ni vo hit nosti,

da li se pro blem mo že re ši ti apdej

tom soft ve ra, kao i da od mah

upo re de alarm isto ri ju slič nih in cide

na ta. Na ovaj na čin sma nje na je

bu ka ala r ma za čak 76 %, a pro u čava

njem hi lja da po da ta ka – da no noć

no uz po moć veš tač ke in te li gen cije

ana li zi ra mo in ci den te i kon stant no

uči mo, na me ra va mo da pre dik tiv nim

ak ci ja ma pred u hi tri mo pro ble me.

Na pri mer, efek tiv nim pra ćenjem

tem pe ra tu re u bli zi ni UPS

ba te ri ja, nji ho vog ci klu sa pra žnjenja

i pu nje na, mo že mo pred vi de ti

ka da je vre me za nji ho vu za me nu.

Naj go ri sce na rio bio bi da ne stane

stru je, a ba te ri je vi še ne mo gu

da vam pru že po treb nu au to no miju.

Ka da si stem na u či obra sce ra da,

mo že efi ka sno da uo či ba te ri je koje

ne ra de na zah te va nom ni vou.

U tom slu ča ju mo že mo ih za me ni ti

pre ne go što do đe do kri zne si tu a cije

i vi ste bez bed ni u zna nju da uvek

i u sva kom tre nut ku vaš UPS mo že

da vam obez be di neo p hod nu au tono

mi ju. Le po ta ovog re še nja je u tome

da ono funk ci o ni še bez ob zi ra na

pro iz vo đa ča opre me. Pri me nji vo je

na APC by Schne i der Elec tric opremu,

ali i na sve dru go.

Krat ki re zi me

U glav ne ka rak te ri sti ke i pred no sti

Eco Stru xu re IT Advi so ra spa da ju:

- Upra vlja nje opre mom u ci lju preci

znog po pi sa in ven ta ra. Po da ci su

pri ka za ni u okvi ru fi zič kog pro sto ra

za tre nut ni pri stup pre ci znim de talji

ma ure đa ja i ka rak te ri sti ka opre me

- Pla ni ra nje ri zi ka za pro ak tiv no

upra vlja nje in ci den ti ma. Iz veš taj o

ana li zi uti ca ja uka zu je ka ko in ci denti

mo gu da uti ču na ure đa je i in frastruk

tu ru

- Upra vlja nje pro me na ma kod

sva kog pre meš ta nja opre me, do da-

va nja i pro me na: au to ma ti za ci ja

po sla ga ran tu je sma nje nje ljud ske

greš ke i pri me nu naj bo ljih prak si.

Za ko lo ka cij sku pri me nu, Eco­

Stru xu re IT Advi sor nu di pro storni

pre gled sa zo na ma, ka ve zi ma i

re ko vi ma i IT opre mom uz de taljne

iz veš ta je o is ko riš će nju pro stora

i re ko va.

Eco Strux tu re IT ni je sa mo naj novi

je do stig nu će teh no lo gi je, ni ti samo

po me ra nje tren do va ra di pu ke

ino va ci je, već je din stve no, sve o buhvat

no re še nje ko je će vam do dat

no uš te de ti re sur se i po sta ra ti se

da vam da ta cen tar bu de uvek na

vr hun cu za dat ka. Io

Za vi še in for ma ci ja o Eco Stru xu re

IT Advi so ru, po se ti te naš sajt.

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Sinhronizovana

bezbednost

u povezanom

svetu


Povezanost je jedna od osnovnih karakteristika 21. veka koja prožima svaki aspekt naših života.

Ona takođe utiče na način na koji pristupamo IT bezbednosti: slivanje sve više i više novca u

individualna rešenja više ne predstavlja realno dugoročno rešenje. Mada samostalna rešenja

za sajber bezbednost mogu da adresiraju specifične vektore napada, sajber kriminalci će i

dalje biti u stanju da iskoriste gepove između point rešenja i prednosti nedostatka povezanosti.

Organizacijama je potreban slojeviti pristup sigurnosti, onaj gde se povezuju proizvodi i dele

informacije. Vreme je da prihvatimo ovaj novi pristup. Vreme je za Synchronized Security i Sophos

Central.

Sinhronizovana bezbednost

predstavlja sajber bezbednost

kao sistem. Bezbednosna

rešenja se međusobno povezuju

u realnom vremenu preko

Security Heartbeata, radeći zajedno

na borbi protiv naprednih pretnji.

Upravljanje svim rešenjima vrši

Sophos Central koji daje jednu

platformu za pregled celog sistema.

Ova automatizacija poboljšava

vašu odbranu, automatski reagu-

je na događaje, tako da možete

ublažiti rizik i smanjiti vreme i napor

koje ulažete za upravljanje IT

bezbednošću. Samo kroz povezivanje

velikih tačaka sajber bezbednosti

na ovaj način možete da stvorite

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


sistem koji nadmašuje point izazove

i koji vam omogućava da kreirate

dugoročne strategije bezbednosti za

vaše preduzeće.

Stubovi sinhronizovane

bezbednosti

Sinhronizovana bezbednost je izgrađena

na tri stuba: Otkrijte, Analizirajte

i Odgovorite. Ovi stubovi

omogućavaju da bezbedosne komponente,

radeći zajedno kako bi se

ostalo ispred napadača, postanu više

od zbira njihovih delova. Što je više

servisa koji dele informacije u realnom

vremenu u sistemu sinhronizovane

bezbednosti, to je više benefita

koje možete ostvariti zahvaljujući

njihovoj međusobnoj povezanosti.

Na primer, smanjenje vremena reagovanja

na incident: identifikovanje

i sanacija zaraženih računara je težak

zadatak koji u proseku iziskuje

3,3 sata po mašini, dok automatizovano

odgovaranje na pretnju koje

omogućava sinhronizovana bezbednost

(Synchronized Security)

smanjuje to na 8 sekundi. Ona automatski

reaguje na pretnje i pruža

detaljnu analizu onoga šta se zapravo

dogodilo u celoj vašoj infrastrukturi,

tako da možete da sprečite

buduća ponavljanja.

Bolje sprečiti nego lečiti

Pored toga, Sophos Intercept X

Advanced sa EDR-om integriše inteligentnu

endpoint detekciju i odgovor

(EDR) sa vrhunskom detekcijom

malvera, visoko ocenjenom

zaštitom od eksploita i drugim karakteristikama

zaštite krajnjih tačaka.

Prevencija igra ključnu ulogu u tome

da se povrede zaustave pre

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


nego što počnu. Intercept X konsoliduje

zaštitu bez premca, endpoint

detekciju i odgovor u jedno

rešenje. To znači da se većina pretnji

zaustavlja pre nego što zapravo

može da izazove štetu, a Intercept

X Advanced sa EDR-om pruža dodatno

osiguranje sajber bezbednosti

mogućnošću da detektuje,

istraži i odgovori na potencijalne

bezbednosne pretnje. Uključivanje

EDR-a u paket konzistentno vrhunske

endpoint zaštite omogućava

Interceptu X da značajno olakša

EDR radno opterećenje. Što se više

pretnji spreči, to je manje buke za

istraživanje od strane bezbednosnih

timova. To znači da timovi mogu

da optimizuju ključne resurse koji

im omogućavaju da se fokusiraju

na poslovanje IT-a, umesto da jure

lažne pozitivne rezultate i ogromnu

količinu upozorenja.

Povratite kontrolu nad

svojom mrežom

Nedavno istraživanje je pokazalo

da IT menadžeri ne mogu da

identifikuju skoro polovinu (45%)

saobraćaja koji se odvija kroz njihovu

mrežu. Kao rezultat toga, oni

ne mogu da blokiraju rizičan ili

zlonameran saobraćaj. Umesto toga,

on teče kroz organizaciju neprovereno

i nesmetano. Kada bi aerodrom

najavio da može da vrši sigurnosnu

proveru samo polovine putnika i na

taj način dopustio preostaloj polovini

da prođe neproverena, izbio bi

javni protest. A mi ipak dozvoljavamo

ovo rizično ponašanje u našim

mrežama svaki dan. Sinhronizovna

bezbednost je jednostavno, elegantno

rešenje za ovaj problem.

Krajnja tačka uvek zna pravi identitet

aplikacije – čak iako ona pokuša da

se prikrije od firewalla kako bi izbegla

blokiranje. Omogućavanjem da

endpoint i firewall dele informacije

o identitetu aplikacija u realnom

vremenu, firewall može da identifikuje

sav mrežni saobraćaj, a IT tim

može da povrati kontrolu nad svojom

mrežom. Sa informacijama koje

su im na raspolaganju, oni mogu da

poboljšaju bezbednost blokiranjem

zlonamernih aplikacija, dok istovremeno

ubrzavaju poslovne aplikacije

deprioritetizacijom saobraćaja koji

nema veze sa poslom.

Rešenje i za

mobile uređaje

Konačno, mobilni uređaji jednako

predstavljaju vrata za podatke i

sisteme vaše organizacije kao i vaši

desktop i laptop računari. Mobilni

uređaji putuju zajedno sa nama svuda

povezujući se sa širokom lepezom

zaštićenih i nezaštićenih mreža,

stavljajući pod znak pitanja svoje

bezbednosno stanje. Dozvoljavanje

da kompromitovani uređaji pristupe

mreži povećava rizik od napada.

Međutim wireless mreža ne

može na svoju ruku da donosi nikakvu

odluku o zdravlju uređaja koji

se konektuju na nju. I opet, sinhronizovana

bezbednost, ovaj put

između mobilnih i bežičnih rešenja,

pruža odgovor na problem.

U službi budućnosti

Mi ži vi mo u me đu sob no po ve -

zanom svetu i sa gotovo polovinom

pla ne te ko ja tre nut no ko ri sti in ternet

sa mo će mo po sta ja ti još po veza

ni ji u go di na ma ko je su pred nama.

Za ko pa va nje gla ve u pe sak i

na sta vlja nje sa fo ku si ra njem na poje

di nač ne bez bed no sne pro iz vo de

ne pred sta vlja ade kva tan od go vor

– ne sa mo da nas to či ni ose tlji vim

na pret nje, već po ve ća va i troš ko ve

pred u ze ća za IT bez bed nost. Umesto

opi ra nja po ve zi va nju, vre me je

da se ak tiv no is ko ri sti pred nost in tegri

sa nog pri stu pa pre la skom na sajber

bez bed nost kao si stem. Ra de ći

za jed no, bez bed no sna re še nja mogu

da de tek tu ju, ana li zi ra ju i au tomat

ski od go vo re na in ci den te i infek

ci je. Sop hos Cen tral i Synchro nized

Se cu rity sma nju ju vre me od ziva

i omo gu ća va ju da IT bez bed nost

po sta ne omo gu ći vač po slo va nja, a

ne po slov ni tro šak. Io

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Raz­go­va­ra­la: Ni­na Ko­va­če­vić

Pu­to­va­nje kroz

digitalnu

transformaciju

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Iz vi zu re Jo va ne Ko stić, kon sul tan ta za di gi tal nu tran sfor ma ci ju u kom pa ni ji Te le Gro up

Če­sto mo­že­mo da ču­je­mo da je

Di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja 2.0 u stvari

kul­tur­na tran­sfor­ma­ci­ja ko­ja se

mo­ra do­go­di­ti unu­tar ne­ke or­gani­za­ci­je

ili nje­nog po­slo­va­nja. Ona

zna­či pre­la­zak sa di­gi­tal­nog pla­na

na pla­ni­ra­nje no­ve di­gi­tal­ne eko­nomi­je.

Kao sertifikovani konsultant

za digitalnu transfromaciju, kako vi

razumete ovaj pristup?

Upra­vo ta­ko - govorimo o transformaciji

kompanijske kulture, ko­ja

se pr­ven­stve­no od­no­si na raz­u­meva­nje

po­zi­ci­je sa­me kom­pa­ni­je na tržiš­tu

i nje­ne ko­mu­ni­ka­ci­je, ka­ko sa

ostat­kom tr­žiš­ta, ta­ko i sa ko­ri­sni­cima.

U predigitalnoj eri, kompanije su

smatrale da su korisnici tu zbog njih,

a ne obratno. Da­nas ima­mo dru­gači­ju

si­tu­a­ci­ju u ko­joj kom­pa­ni­je tek

po­či­nju da raz­u­me­ju novu realnost.

Po tradicionalnoj teoriji, korisnici su

posmatrani kao skup učesnika kojima

proizvod treba izreklamirati i

ubediti ih na kupovinu. U digitalno

doba, situacija je potpuno drugačija.

Klijenti su uzajamno povezani i aktivno

komuniciraju jedni sa drugima,

oblikujući reputaciju različitih biznisa

i brendova. Dakle, možemo zaključiti

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


da je danas korisnik „kralj tržišta" i

pred kompanijama je izazov da o-

smisle proizvod, uslugu ili platformu

koja je zaista potrebna krajnjem

korisniku. Da bi se doš­lo do ta­kvih

pro­iz­vo­da i da bi kom­pa­ni­je shva­tile

šta je za­i­sta po­treb­no tr­žiš­tu, one

mo­ra­ju da osluškuju tržište i da po

principu pokušaja i pogreške dolaze

do autentičnih rešenja, ali bez straha

da će neuspeh nekog novog projekta

značiti i kraj poslovanja

Promena svesti kod vlasnika i upravljačke

strukture, kao i svih zaposlenih,

od toga da je korisnik meta ka

paradigmi da je korisnik u digitalnoj

eri najjači partner u inovaciji kojeg

će biznisi ikada imati, je promena

koja donosi nove šanse za razvoj. U

paru sa tim ide i buđenje i podsticanje

preduzetničkog duha u kompaniji,

koje se neretko guši i zanemaruje,

jer su organizacije zaslepljene

prethodnim tržišnim uspesima.

Nedavno ste formirali TeleGroup

tim za inovacije. Da li i ka­ko može­te

ino­va­ci­je da uči­ni­te de­lom šireg

tki­va kom­pa­ni­je?

Da bi proces inovacija bio svrsishodan,

dobra praksa je da se ljudi

koji se bave inovacijama oslobode

od klasičnih operativnih zadataka

i tradicionalnih načina poslovanja.

Ovaj pristup kompanije u

svetu primenjuju godinama unazad

postižući sjajne rezultate. Uzmimo

na primer Boing ili neke druge kompanije

iz proizvodne i IT industrije

koje su omogućile da se timovi

za inovacije, i interni i eksterni,

posvećeno bave razvojem ideja za

nove proizvode, usluge ili poslovne

modele koristeći drugačiji pristup

inovaciji. On je utemeljen na validaciji

novih ideja kroz brzo i iterativno

učenje iz kontinualne komunikacije

sa realnim korisnicima i zaposlenima

u kompaniji. Kada se potvrdi

validnost neke ideje, onda se uključuje

čitav kompanijski mehanizam kako

bi novi proizvod ili usluga bili adekvatno

predstvaljeni i lansirani na

cijno tržište. Ovaj pristup primenjujemo

i u kompaniji TeleGroup bilo

da je reč o konsultantskim uslugama

u domenu inoviranja proizvoda,

usluga ili poslovnih modela. Brzi

eksperimenti i iterativna validacija

ideja ne isključuju saradnju sa ostatkom

kompanije, ali glavnu reč uvek

ima realan korisnik kojeg posmatramo

kao partnera u inovaciji koji

uz našu pomoć, primenom agilnih

metodologija, dolazi do novih ideja

i stvaranja suštinske vrednosti za

korisnika koja će napraviti razliku na

tržištu.

Ne str plje nje i

strah od ne po zna tog

Di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja ne postig­ne

svoj cilj u sva­kom pred­uze­ću.

U če­mu se ogle­da­ju naj­češ­će

greš­ke?

Na srpskom tržištu, a pogotovo

u regionu, kompanije rade na konzervativan

način, opterećene svakodnevnim

poslovanjem i opstankom.

Iako Evropa i svet bruje o četvrtoj

industrijskoj revoluciji koja

daje šanse svima da naprave totalni

preokret i iz korena promene industrije

kakve poznajemo danas, mi

se u regionu još uvek bavimo digitalizacijom

i automatizacijom poslovnih

procesa daleko od posvećenog

razmišljanja o novim konceptima.

Kako se digitalna transformacija

masovno popularizuje u B2B

sektoru širom planete, i to neretko

pogrešno, većina kompanija misli da

je Digitalna Transfromacija magična

pilula koju će progutati i za mesec

dana im biti bolje. Naravno za mesec

dana se ne mogu desiti spektakularni

rezultati, jer je digitalna

transfromacija proces koji zahteva

određeno vreme i daje rezultate na

dugoročnom planu. Kompanije ne

uspevaju sa mnogim projektima digitalne

transformacije, jer baziraju

čitav proces na principima ekonomije

prošlog veka.

Uljuljkane u svakodnevno poslovanje

i dobro poznati način rada,

kompanije se obično plaše promena.

Da li će­mo us­pe­ti? Da li će to

bi­ti do­volj­no za nas? Da li će ne­ko

da mi ukra­de ide­ju za­to što ni­sam

bio do­volj­no brz i vešt da bu­dem

pr­vi na tr­žiš­tu, a pr­vi sam se ne­čega

do­se­tio? Potrebno je promeniti

ovaj način razmišljanja i ući u rizik

eksperimentisanja, jer veća je opasnost

za kompaniju ukoliko ne krene

na put promena od par neuspelih

ideja.

Mi­slim da su dve stva­ri ko­je mo­gu

da pred­sta­vlja­ju naj­ve­ći iza­zov kompa­ni­ji

– ne­str­plje­nje i strah od ne­pozna

tog.

Je­dan od glav­nih ci­lje­va di­gi­tal­ne

tran­sfor­ma­ci­je je kre­i­ra­nje nove

vred­no­sti za ko­ri­sni­ka. Da li je

ovo mo­gu­će bez pot­pu­ne pro­me­ne

u po­sto­je­ćem na­či­nu raz­miš­lja­nja,

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


pre sve­ga u raz­miš­lja­nju me­nadž­men­ta

kom­pa­ni­je?

De­fi­ni­tiv­no mo­ra da se pro­meni

na­čin raz­miš­lja­nja me­nadž­men­ta.

Kao što smo pričali na početku,

menadžeri, ali i celokupan tim jedne

kompanije, moraju da promene način

na koji razumeju svoje klijente.

Namesto da klijente posmatramo

kao mete ka kojima brendovi komuniciraju

jednosmerno, korisnik 21.

veka je povezan, komunicira sa drugim

korisnicima, razmenjuje iskustva,

utiče na reputaciju biznisa i brendova,

zahteva vrhunsku uslugu i, što je

najvažnije, vrednost za novac. Ako

pogledamo milenijalce i način na

koji oni konzumiraju usluge, teško

da će brendovi koji i dalje rade po

principima ekonomije prošlog veka

uspeti da ih regrutuju bez obzira

što imaju vrhunski proizvod per se.

Vi­đa­li smo si­tu­a­ci­je gde kom­pa­ni­je

ima­ju od­li­čan pro­iz­vod, ali jed­no-

­stav­no ne zna­ju ka­ko da ga po­zici­o­ni­ra­ju

kod no­vih cilj­nih gru­pa.

Ta­ko da smo sa ta­kvim kom­pa­nija­ma

pri­ča­li o jed­nom dru­ga­či­jem

pri­stu­pu u or­ga­ni­zo­va­nju ha­ka­tona,

gde u stva­ri sa­mi ko­ri­sni­ci dola­ze

do re­še­nja za kom­pa­ni­je koje

ima­ju od­re­đe­nu vr­stu iza­zo­va.

Suština je u aktivnom učešću korisnika

u stvaranju novih proizvoda

ili usluga, ali ne smemo zanemariti

i način isporuke usluge kao i konzumiranja

iste. Kada je korisnik integralni

deo stvaranja te tražene

vrednosti, on na potpuno drugačiji

način doživaljava kompaniju i gradi

odnos poverenja, znajući da su

njegove potrebe istinski u prvom

planu tog brenda.

Pre­ma to­me, sva­ka ko­mu­ni­ka­cija,

sva­ki do­dir sa ko­ri­sni­ci­ma ili sa

dru­gim part­ne­ri­ma me­nja i transfor­mi­še

lju­de u kom­pa­ni­ji, a to je

neš­to što će u na­red­nom pe­ri­o­du

zna­či­ti naj­vi­še sa­mim me­na­dže­rima

- da do­bi­ju uvid iz spolj­nog sveta

ka­ko mo­gu svo­je zna­nje i is­kustvo

da is­ko­ri­ste na dru­ga­či­ji način.

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


Put do pro me na

Da li je uopšte mo­gu­ća bi­lo kakva

pro­me­na uko­li­ko se sa­mi lju­di

ne pro­me­ne?

Bi­lo ko­ju ini­ci­ja­ti­vu da kom­pa­ni­ja

po­kre­ne biće krat­kog da­ha uko­li­ko

iza se­be ne­ma lju­de ko­ji ve­ru­ju u tu

ini­ci­ja­ti­vu. Primera radi, sa jednom

kompanijom smo tri meseca radili

innovation run. Cilj je bio da im

pomognemo u delu inovacije proizvoda

i poslovnog modela. Najveći

izazov je bio da ih dovedemo na

nivo da zaista veruju u vlastite ideje,

„da zagrizu". Kad veruješ iskreno u

ono što radiš i čvrsto stojiš iza ideje,

sve su šanse da inicijativa uspe.

Tako je i u životu. A naša misija je

da inovacionim timovima naših korisnika

prenesemo metodologiju

čitavog tog procesa inovacija, kako

bi bili u stanju da samostalno iznova

generišu nove ideje i da ih na

pravi način implementiraju unutar

kompanije, zatim na tržište, i na posletku

ubiraju plodove svog rada.

Kompanijama je u ovom procesu

potrebna podrška profesionalaca

koji će im pomoći da projekat inovacije

dovedu do kraja.

Ako se de­si da se do­đe do fe­nome­nal­ne

ide­je, ali da ona osta­ne u

fi­o­ci, ništa nismo uradili.

Da zaključimo, tek kada čitava

organizacija postane svesna vrednosti

inovacije koju je sama generisala,

može doći do ozbiljnijih

promena.

Kre­i­ra­nje di­gi­tal­ne stra­te­gi­je je

va­žan ko­rak u tran­sfor­ma­ci­ji poslo­va­nja

u kom­pa­ni­ja­ma, pa če­sto

po­sto­ji strah od pa­da u po­slo­va­nju

pri­li­kom pro­me­ne stra­te­gi­je. Da li

je taj strah oprav­dan?

Mo­že­mo da po­sta­vi­mo i obr­nuto

pi­ta­nje: da li je oprav­dan strah

ako ap­so­lut­no niš­ta ne ura­di­mo i

da li je moguć održivi razvoj kompanije

primenom strategije koja je

kreirana pre pet godina, kada znamo

da se okolnosti na tržištu menjaju

munjevitom brzinom u 21. veku?

Univerzalni recept ne postoji, ali ako

pratite dinamiku tržišta, oblikujete

vlastite procese tako da su uvek na

maksimumu operativne efikasnosti

i birate tehnološke alatke koji će

vam pomoći da date suštinsku vrednost

svom klijentu, na dobrom ste

putu da budete konkurentni.

Uzmi­mo pri­mer bro­da: ka­pe­tan će

po­sma­tra­ti sve ono što se de­ša­va oko

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


nje­ga - i br­zi­nu ve­tra, i stru­je, i gleda­će

ka­kvi su osta­li vre­men­ski uslovi,

ko­li­ko je du­bo­ka vo­da - da bi

znao ku­da da usme­ri brod. Isto ta­ko

je i sa po­slo­va­njem. Ne mo­že­mo da

sle­po pra­ti­mo kurs ko­ji smo za­cr­ta­li

pre ne­ko­li­ko go­di­na.

Ka­ko bi­ti si­gu­ran da je no­va

stra­te­gi­ja do­volj­no ja­ka da no­si

ce­lu kom­pa­ni­ju?

K o m p a n i j e k o j e s e s l e p o d r ž e s t r a -

tegije nastale u ovom trenutku mogu

da upadnu u mnoge zamke.

Ukoliko danas imate neki deo poslovanja

koji vam donosi dobit, to

ne znači da će tako biti i ubuduće.

Taj deo poslovanja može postati

balast i uvek je dobro imati na

umu kako usklađivati strategiju poslovanja

sa dinamičkim promenama

na tržištu.

Kompanije se konstantno menjaju

i nestajanje jednog segmenta

usluga i proizvoda ne znači i

kraj za kompaniju. Uzmimo primer

kompanije Avon koja se primarno

bavila prodajom knjiga od

vrata do vrata. Da bi im potencijalni

kupci uopšte otvorili vrata, nosili

su i uzorke parfema, jer su znali da

će žene želeti da vide šta ima novo

u svetu kozmetike. Praksa je pokazala

da korisnici u stvari žele da kupuju

kozmetičke proizvode iz udobnosti

svog doma, te se kompanija

orijentisala na prodaju kozmetike.

Iz ovog primera vidimo, da je

nekadašnji „core" biznis propao, ali

su se zato otvorili novi putevi rasta,

koji su kompaniju vinuli u sam

vrh globalne kozmetičke industrije,

posebno zbog interesantnog prodajnog

modela i načina distribucije

proizvoda. Dakle, i ovde možemo da

uvidimo da je reakcija tržišta presudna

za bilo kakav progres.

Ka­da je reč o di­gi­tal­noj tran­sforma­ci­ji,

zbog če­stih pro­me­na na

tr­žiš­tu ne­za­hval­no je du­go­roč­no

pla­ni­ra­nje. Po va­ma, na ko­ji period

kom­pa­ni­je na na­šem tr­žiš­tu

tre­ba da pla­ni­ra­ju?

Pri pla­ni­ra­nju, kom­pa­ni­je bi treb

a ­l o d a s e f o ­k u ­s i ­r a ­j u n a k r a t ­k o ­r o -

č­ne, sred­njo­roč­ne i du­go­roč­ne ci­ljeve

koji su uzajamno komplementarni,

za­to što se na taj na­čin ve­ri­fi­kuje

stra­te­gi­ja ko­ja je po­sta­vlje­na na

po­čet­ku. Ce­lo­kup­no pu­to­va­nje kroz

di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju ni­je mo­guće

sa­gle­da­ti od­mah na sa­mom počet­ku.

To je put pun neizvesnosti

koji se menja svakim sledećim korakom.

Rezultati kratkoročnih ciljeva su

obično vidljivi u periodu od tri do

šest meseci. Ovo su prvi koraci koji

nam ukazuju da li smo na dobrom

putu i daju nam vetar u leđa

za dalje putovanje. Svi mi vo­limo

da ima mo po tvr du svog ra da u

š t o k r a ć e m r o k u , t e s u n a m p r v i j e -

dnostavniji koraci bitni za samopouzdanje.

Sred­njo­roč­ni ci­lje­vi bi tre­ba­lo da

se iz­ne­dre na kra­ju pr­vih go­di­nu,

go­di­nu i po da­na na­kon usva­ja­nja

i po­čet­ka re­a­li­za­ci­je di­gi­tal­ne strate­gi­je.

To su već ne­ki pr­vi obri­si da

smo kre­nu­li u dru­gom sme­ru, gde

bi i tr­žiš­te tre­ba­lo da pre­po­zna ono

što ra­di­mo.

Du­go­roč­ni ci­lje­vi su pri­ča za ne­ke

ka­sni­je go­di­ne, neš­to što bi tre­ba­lo

da nas de­fi­ni­še u pot­pu­no dru­ga­čijem

sve­tlu. To je opet ono što mi kaže­mo

ko­ri­sni­ci­ma – va­ša stra­te­gija

će vas pred­sta­vlja­ti u na­red­nom

pe­ri­o­du pr­ven­stve­no in­ter­no, za­to

što će­te je vi pra­ti­ti, a ono što će vas

de­fi­ni­sa­ti na tr­žiš­tu je­su ko­ri­sni­ci i

to ka­ko vas oni per­ci­pi­ra­ju.

Ak ce nat na lju di ma

Če­mu da­ti pri­o­ri­tet u pro­ce­su

di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je?

U kovanici „digitalna transformacija"

svi stavljaju akcenat na pojam

digitalna, ne shvatajući da je

reč o procesu koji zavisi od vizije

ljudi, te da su tehnologije samo

alat koji pomaže da se autentične

poslovne zamisli realizuju na što

efektivniji način za krajnjeg korisnika.

Na početku procesa transfromacije

najviše treba uložiti u ljude, u

te „izviđače" koji će donositi vredne

informacije sa tržišta i poput kompasa

usmeravati organizaciju u dobrom

pravcu.

Da bi podstakli preduzetnički duh

i kreativno razmišljanje kod zaposlenih,

važno je obezbediti ljudima

sve neophodne resurse za kreativan

rad - vreme i posvećenost. Ako

očekujete da će kreativci pored rada

na inovacijama moći istovremeno

da rade dnevnu operativu,

znajte da će rezultati biti ispod

očekivanih. Te dve stvari u organizacionom

smislu ne idu ruku pod

ruku. Io

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Digitalna transformacija

– pro me na po slov nog

am bi jen ta


http://www.erazvoj.com

oslovne veze

Informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) predstavljaju osnovu digitalne industrijske revolu­ci­je

ko­ja da­nas pro­fi­li­še rad sa­vre­me­nih kom­pa­ni­ja i funk­ci­o­ni­sa­nje glo­bal­nog svet­skog tr­žiš­ta.

Pomeranje fokusa sa industrijskog i tradicionalnog ka digitalnom pristupu poslovanju, kreiranje

digitalne ekonomije zasnovane na znanju i brojne tehnološke inovacije posebno vezane za drugi

ta­las dis­rup­tiv­nih di­gi­tal­nih teh­no­lo­gi­ja (mo­bil­ne ko­mu­ni­ka­ci­je, druš­tve­ni me­di­ji, oblak ra­ču­narstvo,

big da­ta ana­li­ti­ka, in­ter­net stva­ri) i Če­tvr­tu in­du­strij­sku re­vo­lu­ci­ju suš­tin­ski me­nja­ju po­slov­ni

am­bi­jent.

Podnaslov

Do sko ro su ve li ke kom pa nije

gu ta le ma le kom pa nije.

Si tu a ci ja se me nja. Poja

vom no vih ino va tiv nih ma lih potpu

no di gi tal nih kom pa ni ja ko je su

od mah u star tu pri me ni le di gi tal ni

ob lik po slo va nja usme ren ka kup cu,

ko ri ste ći sve mo gu će re sur se di gi tal

ne in fra stru ku re i naj no vi ja IKT dostig

nu ća, od nos sna ga se pro me nio.

Po go to vo u slu ča je vi ma ka da se veli

ke kom pa ni je teš ko ili ve o ma spor

o p r il ag ođ av aj u s av r em en i m oblici

ma po slo va nja ko ji su u skla du sa nadi

ru ćim re vo lu ci o nar nim di gi tal nim

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Mi gradimo p


iza zo vi ma i nep hod nom hit nom digi

tal nom tran sfor ma ci jom po slov

nih pro ce sa i svim ob li ci ma re sursa

i sve sti da je to po treb no ura di ti.

Sve vla de ši rom sve ta, bi lo raz vije

nih ili ze ma lja u raz vo ju, u ma njoj

ili ve ćoj me ri in ve sti ra ju u raz voj nauč

ne i teh no loš ke in fra struk tu re. Njihov

cilj je da ostva re što br ži na predak

u tran sfor ma ci ji svo jih pri vre da

u di gi tal ne eko no mi je, ka ko bi uveć

al i s v oj u s p os o bn o s t k r eir an j a v r e-

d no sti i ostva ri va nja mak si mal ne

kon ku rent no sti.

Na mi kro ni vou pred u ze ća, pro ces

di gi ta li za ci je zna či vi sok in ten zi tet

pri me ne no vih di gi tal nih teh no lo gija

u svim obla sti ma ra da i po slo va nja

u ci lju una pre đe nja po slov nih ope raci

ja, ot kri va nja no vih po slov nih mode

la, ja ča nja po slov ne in te li gen ci je i

po ve zi va nja pred u ze ća sa kup ci ma i

stej khol de ri ma.

Ko ri sti od di gi tal ne

tran sfor ma ci je

Tri su glav na pod ruč ja u po slo vanju

svih pred u ze ća, bi la ona ve li ka ili

ma la, u ko ji ma di gi ta li za ci ja tre ba da

do ne se naj vi še ko ri sti:

- Kre i ra nje no vih vred no sti za

kup ce – di gi tal na pred u ze ća re de fini

šu kom ple tan na čin po slo va nja kako

bi pro naš la no ve iz vo re vred no sti

za svo je pro bir lji ve kup ce. To pod razu

me va stal no pra će nje zah te va, želja

i na vi ka ku pa ca i to če sto i iz van

gra ni ce sop stve ne po nu de i iz van

in du stri je u ko joj se na la ze;

- Stva ra nje vred no sti u co re poslo

va nju – di gi ta li za ci jom pred u zeće

je u sta nju da po ve že sve svo je

or ga ni za ci o ne ce li ne i ko mu ni ka ci o­

ne ka na le sa kup ci ma duž ce log lanca

vred no sti i na taj na čin po nu di jedin

stve no i stan dar di zo va no ko risnič

ko is ku stvo;

- Una pre đe nje fun da men tal nih

spo sob no sti di gi tal no tran sfor misa

nih pred u ze ća – zna či da pred u­

ze će za hva lju ju ći teh no lo gi ji i novim

po slov nim pro ce si ma po sta je

br zo i agil no. Pri do no še nju po slovnih

od lu ka di gi tal na pred u ze ća se

osla nja ju na ažur ne i oda bra ne podat

ke ko ji ma sa da ras po la žu u svojim

ba za ma.

Sa du ge stra ne, ona pod sti ču inova

ci je na svim ni vo i ma i ši re kul tu ru

de lje nja zna nja.

Neo p hod nost di gi tal ne

tran sfor ma ci je

Di gi tal na tran sfor ma ci ja ni je lak

po sao, ali je neo p ho dan. Ko to shvati

us pe će, a ko ne shva ti po slov no će

stag ni ra ti i br zo ili even tu al no manje

br zo pro pa sti. Sr bi ja za o sta je u

pro ce su di gi ta li za ci je svo je pri vrede

i svo jih pred u ze ća, ta ko da su neo

p hod ne hit ne ak ci je ko je će vo diti

kre i ra nju re gu la tor nog okru že nja

i in ve sti ci o nog okvi ra ko ji će po drža

ti di gi tal nu tran zi ci ju pri vre de i digi

tal nu tran sfor ma ci ju do ma ćih pred

u ze ća. Io

I SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0


SPECIJALNO

IZDANJE

DATA

ISSN 1821 - 4169

More magazines by this user