IO SPECIJAL BRENDOVI

Specijalno izdanje:

BRENDOVI I TRENDOVI

ISSN 1821 - 4169

---

BRENDOVI I TRENDOVI

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

吀 甀 爀 椀 稀 愀 洀 猀 愀 最 氀 攀 搀 愀 渀 椀 稀 爀 愀 稀 氀 椀 椀 椀 栀 甀 最 氀 漀 瘀 愀

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Impressum

Internet ogledalo

Izdavač

Internet ogledalo, Društvo sa ograničenom odgovornošću

za promet intelektualnih usluga,

Beograd - Zemun, Gradski park 2,

t.r. 145-7386-30 (Marfin Bank A.D.)

Adresa redakcije

Zemun, Gradski park 2 (Hala "Pinki")

Direktor, glavni i odgovorni urednik

Zoran Kovačević

zoran@internetogledalo.com

Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika

Vesna Kovačević

vesna@internetogledalo.com

Video & Editing:

Veljko Kovačević

veljko.kovacevic@internetogledalo.com

Naučni savet

Nikola Marković, prof. dr Milorad Ivković, prof. dr Mirjana

Drakulić, mr Ratimir Drakulić, prof. dr Đorđe Paunović,

dr Vojkan Vasković, prof. dr Radovan Bigović,

prof. dr Božidar Radenković

Saradnici

Vladan Aleksić, Stevan Majstorović, Saša Milašinović,

Dušan Katilović, Srđan Stević, mr Dejan Ilić, Dejan Protić,

Sanja Milovanović, Marko Talijan, Mihajlo Pavlović,

Aleksandar Jovanović, Vuk Stojsavljević, Katarina Delač,

Kristina Delač

Kontakt

Redakcija: redakcija@internetogledalo.com

Marketing: marketing@internetogledalo.com

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

004

INTERNET ogledalo : business &

technologies magazine / glavni i odgovorni

urednik Zoran Kovačević. - 1999, br. 1- .

- Beograd (Gradski park 2) : Internet

ogledalo, 1999- (Beograd : AMD Sistem). - 27

cm

Dostupno i na:

http://www.ogledalo.rs - Mesečno

COBISS.SR-ID 172229895

PARTNERI U SPECIJALNOM IZDANJU

(po abecednom redu)

ADATA

CAD CAM

Check Point Software Technologies Ltd.

EasyPark

Enel PS

HP Ink

HTC

IBM SEE

IDC

Ingram Micro

Kaspersky Lab

Kingston

Microsoft

Net plus plus

Oracle

Plativoo

SAP

SAS

SAT-TRAKT

Schneider Electric

Sophos

TeleGroup

TO-NET

---

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

BRENDOVI I TRENDOVI

Du šan Ra i če vić,

As so ci a te Re se arch Analyst, IDC

Kakvo nas

digitalno sutra

če ka?

Ka­ko se sa­daš­nja de­ce­ni­ja bli­ži kra­ju, di­gi­tal­na eko­nomi­ja

se pri­bli­ža­va kri­tič­noj pre­kret­ni­ci. IDC pred­vi­đa da

će do 2023. go­di­ne glo­bal­na eko­no­mi­ja ko­nač­no dostići

„di­gi­tal­nu do­mi­na­ci­ju“. Ova tran­sfor­ma­ci­ja­će re­zul­ti­ra­ti

sa vi­še od po­lo­vi­ne ce­lo­kup­nog BDP-a ko­ji do­no­se usluge

di­gi­tal­no tran­sfor­mi­sa­nih preduzeća.

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Di gi tal na tran sfor ma ci ja

pred sta vlja je dan od ključ

nih po slov nih pri o ri teta

or ga ni za ci ja ko je su usme re ne ka

una pre đe nju kom pe ti tiv no sti u di gital

no ra stu ćoj eko no mi ji. Pred vi đa se

da će do 2024. go di ne 50% bu džeta

kom pa ni ja bi ti usme re no ka transfor

ma ci ja ma i ino va ci ja ma ko je će

di gi tal no una pre di ti po sto je će in forma

ci o ne si ste me. Cilj je usme ren ka

ve ćoj in te gra ci ji po da ta ka, apli ka cija

i upra vlja nju po da ci ma. Iz tih raz

lo ga, do 2020. go di ne 70% pred u-

ze ća će in te gri sa ti svo je jav ne i privat

ne cloud teh no lo gi je pri me nom

je din stve nih hybrid/mul tic loud alata

i pro ce sa. Do 2025. go di ne go tovo

dve trećine preduzeća biće ve ćinski

pro iz vo đa či soft ve ra, vi še od 90%

iz vor nih apli ka ci ja će ima ti sop stveni

cloud, dok će se 80% kôda do bija

ti pre ko eks ter nih iz vo ra, što će rezul

ti ra ti sa 1,6 pu ta vi še pro gra me ra

ne go da nas.

Sve­pri­sut­na veš­tač­ka

in te li gen ci ja

Sa teh no loš kim na pret kom i sa

kon stan tom te žnjom ka di gi tal nim

ino va ci ja ma, AI je ne iz be žan. Do

2025. go di ne naj ma nje 90% no vih

po slov nih apli ka ci ja ko ri sti će veš tač

ku in te li gen ci ju. Uglav nom će to biti

apli ka ci je ospo so blje ne za AI, ko je

će do no si ti in kre men tal na po bolj šanja

ka ko bi po sta le "pa met ni je" i dina

mič ni je. AI-vo đe ne apli ka ci je će

zah te va ti du ži vre men ski okvir prili

kom raz vo ja, a sa mim tim i spo ri je

ko mer ci jal no usva ja nje, pred sta vljaju

ći oko 10% od ukup nih po slov nih

apli ka ci ja do 2025. Do 2024. go dine,

pre ko 50% in ter ak ci ja na ko ri snič

kom in ter fej su koristiće ra ču nar ski

vid, go vor, ob ra du pri rod nog je zika

sa omogućenim AI (NLP) i AR/VR.

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Bu­duć­nost clo­u­da

Do 2023. go di ne, pet naj ve ćih jav

nih cloud plat for mi će imati naj manje

75% od Ia aS + Pa aS učešća na tržiš

tu, dok će se broj Sa aS do ba vlja ča

ko ji po sta ju „plat for me“ dra ma tič no

povećati. De set naj ve ćih Sa aS do bavlja

ča ostvariće go to vo 20% pri ho da

od pro ši re nja svo jih Pa aS uslu ga. Pome

nu ti trend biće po seb no va žan za

po sma tra nje s ob zi rom da do ba vlja či

Sa aS-a po sta ju ključ ni iz vo ri di gi talnih

ino va ci ja za preduzeća ko ja tra že

tran sfor ma ci ju.

No­va ulo­ga CIO-a

Pred vi đe no je da će CIO po zi cija

bi ti jed na od ključ nih u okvi ru svih

tran sfor mi sa nih pred u ze ća. Kon kret

no, do 2023. go di ne 65% CIO-a će

bi ti pred u zet nič ki li de ri ko ji će uči ni ti

svo je po slo va nje cen trom sa rad nje i

ino va ci ja na ni vou preduzeća.

Na pu­tu mo­der­ni­za­ci­je i

po­ve­ća­nja agil­no­sti

pred­u­ze­ća

Vo đe ni po ra stom saj ber pret nji i potre

bom za bo ljim, od no sno ino vi ra nim

funk ci o naln sti ma, 65% preduzeća će

na glo mo der ni zo va ti na sle đe ne si steme

(le gacy systems), što će zah te vati

visoke investicije u novu tehnološku

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

IDC Adriatics

IDC (In ter na ti o nal Da ta Com pany) po sto ji već 55 go di na i po slu je pod vla sniš tvom In ter na ti o nal Da ta Gru pa ci je

(IDG), vodeće svet ske kom pa ni je za teh no loš ke me di je, uslu ge po da ta ka i mar ke tin ga. Sa vi še od 1.100 ana li ti ča ra

ši rom sve ta, IDC nu di glo bal nu, re gi o nal nu i lo kal nu eks per ti zu o mogućnostima i tren do vi ma u teh no loš koj in dustri

ji u pre ko 110 ze ma lja. IDC-ova ana li za i uvid po ma že IT struč nja ci ma, ru ko vo di o ci ma preduzeća i in ve sti ci o nim

za jed ni ca ma da do no se teh no loš ke od lu ke za sno va ne na či nje ni ca ma i ti me po stig nu svo je po slov ne ci lje ve. Na

re gi o nal nom tr žiš tu IDC se pred sta vlja kao IDC Adri a tics sa se diš tem u Be o gra du. IDC je or ga ni za tor dva ve li ka

do ga đa ja, IDC Se cu rity Sum mit u Be o gra du i IDC CIO Sum mit u re gi o nu, gde oku plja vo de će struč nja ke, bren do ve

i fir me iz IT sve ta.

plat for mu do 2023. go di ne.

Ta ko đe, 70% IT or ga ni za ci ja će imple

men ti ra ti stra teš ki kon tej ner/apstrak

ci ju/AP I ple jer za po bolj ša nje

pre no si vo sti apli ka ci ja i flek si bil no sti

ho stin ga. Go di na 2023. je ona u ko joj

će 80% IT or ga ni za ci ja ubr za ti raz voj

soft ve ra ka ko bi se omogućila barem

ne delj na ažu ri ra nja/re vi zi je kôda

i is po ru ka po slov ne vred no sti. Uz to,

70% IT or ga ni za ci ja će za u ze ti ulogu

di zaj ne ra i in te gra to ra di gi tal nih

re še nja či je po slo va nje će bi ti usmere

no ka de fi ni sa nju pro iz vo da, uslu ga

i p roc es a . Toko m 2 0 2 2 . g od in e v e št a -

č ka in te li gen ci ja će pred sta vlja ti

ključ ni me ha ni zam za una pre đe nje,

po jed no sta vlje nje i ubr za nje IT opera

ci ja. Glav na ulo ga CIO funk ci je će

bi ti pre ra spo de la IT re sur sa, uklju čuju

ći bu dže te, sred stva i za po sle ne. Time

će se una pre di ti agil nost pred u-

ze ća, što će di rekt no vo di ti ka smanje

nju njihovih fik snih troš ko va.

U ma ti ci de ša va nja

Sve ovo ja sno go vo ri – glo bal na

eko no mi ja, glo bal no druš tvo i sva ko

od nas deo je ne iz be žnog pro ce sa

ko ji se ubr za va i me nja svet oko nas,

za da ju ći nam za da tak da pro ba mo

da is pra ti mo i pred vi di mo to ko ve

bu du ćih di gi tal nih de ša va nja. Io

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

BRENDOVI I TRENDOVI

SSD ADA TA SC685

– kom pak tan i brz –

Kompsnija ADA TA Tec hno logy, vo de ći pro iz vo đač DRAM

mo du la vi so kih per for man si, NAND fleš pro iz vo da i

do dat ne opre me za mo bil ne ure đa je, pred sta vi la je

svoj spolj ni SSD ADA TA SC685. Kom pakt nih di men zi ja

i ta nak, spolj ni SSD ADA TA SC685 je dan je od ma njih

di sko va na tr žiš tu. Us pr kos skrom noj ve li či ni ko ja ga či ni

la ko pre no si vim, on je ve lik ka pa ci te tom i po dat ke će

ko pi ra ti si gur no i za ti li čas.

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Ma­sa mo­de­la SC685 iz­no­si

sve­ga 35 gra­ma. Sa svojih

9,5 mm ta­nak je poput

pa­met­nog te­le­fo­na. Za­hva­lju­ju­ći

di­men­zi­ja­ma na­lik na kar­ti­cu, mo­že lako

sta­ti u sva­ki zad­nji džep ili tor­bu, što

ga­ran­tu­je mo­bil­nost. Upr­kos ta­kvim

di­men­zi­ja­ma, SC685 je do 6,6 pu­ta brži

od uo­bi­ča­je­nog spolj­nog hard di­ska.

Sto­ga ko­ri­sni­ci mo­gu uži­va­ti u iz­u­zet­no

br­zom pre­no­su po­da­ta­ka i si­gurno­snom

ko­pi­ra­nju. Uz ta­kve per­forman­se

4K film ve­li­či­ne 10 GB mo­gu­će

je pre­ne­ti za sa­mo 20 se­kun­di.

SC685 do­la­zi u ka­pa­ci­te­ti­ma 250

GB, 500 GB, 1 TB ili 2 TB i za­do­vo­ljava

po­tre­be raz­li­či­tih ko­ri­sni­ka. Uz to,

ko­ri­sni­ci mo­gu mir­ne du­še uži­va­ti u

svom SSD-u SC685 zna­ju­ći da on ima

tro­go­diš­nju ga­ran­ci­ju.

Sjajna upotrebljivost

SC685 ima USB-C pri­klju­čak, ko­ji je

re­ver­zi­bi­lan. Sto­ga ne­ma iri­tant­nog

okre­ta­nja i is­pro­ba­va­nja kao kod uobi­ča­je­nih

USB pri­klju­ča­ka. Ne­ma poga­đa­nja

– sva­ki put će­te ga pri­klju­či­ti iz

pr­vog po­ku­ša­ja. Ko­ri­sni­ci mo­gu umetnu­ti

i ko­ri­sti­ti ure­đaj na Win­dows, Mac

OS i An­droid si­ste­mi­ma, te pre­no­siti

sa­dr­ža­je sa jed­nog ure­đa­ja na dru­gi

bez ogra­ni­če­nja. Bi­lo da se ra­di o poslu

ili uži­va­nju, SC685 ko­ri­sni­ci­ma nu­di

jed­no­stav­no po­ve­zi­va­nje. Ko­ri­sni­ci ga

mo­gu ko­ri­sti­ti i sa kon­zo­la­ma za ubrza­va­nje

uči­ta­va­nja.

Tač­na do­stup­nost SSD-a ADA­TA

SC685 mo­že va­ri­ra­ti u za­vi­sno­sti od

re­gi­o­na. Da bi­ste sa­zna­li vi­še o dostup­no­sti

i ce­na­ma na kon­kret­nim

tr­žiš­ti­ma, obra­ti­te se naj­bli­žem predstav­niš­tvu

kom­pa­ni­je ADA­TA ili malo­pro­daj­nom

pred­stav­ni­ku pu­tem

saj­ta www.ada­ta.com . Io

ADA­TA Tec­hno­logy (ADA­TA) dru­gi je naj­ve­ći pro­iz­vo­đač DRAM me­mo­rij­skih mo­du­la, na­la­zi se me­đu 20 naj­pozna­ti­jih

me­đu­na­rod­nih rob­nih mar­ki po­re­klom sa Taj­va­na i vla­snik je vi­še od 500 pa­te­na­ta u obla­sti kom­pju­ter­ske

me­mo­ri­je. Naj­va­žni­je pro­iz­vod­ne li­ni­je kom­pa­ni­je ADA­TA su me­mo­rij­ski mo­du­li, USB me­mo­rij­ski po­go­ni, me­morij­ske

kar­ti­ce, SSD ure­đa­ji i pre­no­sni hard di­sko­vi. Fo­ku­si­ra­ni na ino­va­ci­je, kva­li­tet i per­for­man­se, pro­iz­vo­di kom­pani­je

ADA­TA me­đu­na­rod­no su ce­nje­ni i na­gra­đe­ni su me­đu­na­rod­nim pri­zna­nji­ma uklju­ču­ju­ći iF Design (Ne­mač­ka),

Red Dot De sign, CES Best of In no va ti ons, Good Design (Ja­pan), Best Cho i ce of Com pu tex i Ta i wan Ex cel len ce. Ma­skota

kom­pa­ni­je ADA­TA je ko­li­bri ko­ji pred­sta­vlja kom­pa­ni­ji­nu agil­nost u ino­va­ci­ja­ma i po­bolj­ša­nju ljud­skog ži­vo­ta.

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

BRENDOVI I TRENDOVI

XPG SX8100

za superiornu stabilnost

i performanse

Kompanija ADATA Technology nedavno je predstavila svoj

PCIe Gen3x4 M.2 2280 SSD pod na zi vom XPG SX8100. Ko riste­ći

PCIe Gen3x4 i 3D NAND fleš uz br­zi­ne či­ta­nja i pi­sa­nja

3500/3000 MB/s, M.2 2280 SSD SX8100 over klo ke ri ma i profe­si­o­nal­nim

gra­fič­kim di­zaj­ne­ri­ma nu­di že­lje­ne per­for­man­se.

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Bu­du­ći da po­dr­ža­va PCIe

Gen3x4 i stan dard NVMe

1.3, SX8100 nu­di br­zi­ne čita

nja i pi sa nja do 3500/3000 MB u

se­kun­di i na­su­mič­no či­ta­nje i pi­sanje

od 300K/240K ula­zno-iz­la­znih

ope­ra­ci­ja u se­kun­di. U kom­bi­na­ciji

sa 3D NAND fle šom nu di vi so ke

ka pa ci te te, efi ka snost i traj nost, dok

fak­tor ve­li­či­ne M.2 2280 po­dr­ža­va

naj no vi je In tel i AMD plat for me. Uz

SLC ke­ši­ra­nje i DRAM cac­he buf­fer

SX8100 ubr­za­va per­for­man­se PC-ja

omo­gu­ću­ju­ći brz pri­stup da­to­te­kama

i hi­tro uči­ta­va­nje iga­ra.

SX8100 po­dr­ža­va teh­no­lo­gi­ju ispra­vlja­nja

gre­ša­ka LDPC (Low-Density

Pa­rity-Check) ko­ja ot­kri­va i ispra­vlja

ši­rok ras­pon gre­ša­ka. Sve­obu­hvat­na

E2E (End-to-End) zaš­ti­ta

po­da­ta­ka i mo­dul za RAID osi­gu­rava

ju si gur nost, in te gri tet i traj nost.

Sva ki deo di ska SX8100 Pro pro šao

je stro­gu pro­ve­ru i te­sti­ra­nje, i stoga

pro iz vod do la zi uz pe to go diš nju

ga ran ci ju.

Tač­na do­stup­nost SSD-a SX8100

mo­že va­ri­ra­ti u za­vi­sno­sti od re­gi­ona.

Da bi­ste sa­zna­li vi­še o do­stupno­sti

i ce­na­ma na kon­kret­nim tr­žišti­ma,

obra­ti­te se naj­bli­žem pred­stavniš­tvu

kom­pa­ni­je ADA­TA ili ma­lo­pro­

O liniji proizvoda XPG

daj nom pred stav ni ku pu tem saj ta

www.ada ta.com . Io

Xtre­me Per­for­man­ce Ge­ar (XPG) je rob­na mar­ka kom­pa­ni­je ADA­TA

Tec­hno­logy osno­va­na sa ci­ljem da igra­či­ma, teh­no­loš­kim en­tu­zi­jasti­ma

i pro­fe­si­o­nal­ci­ma u obla­sti e-spo­r­ta po­nu­di pro­iz­vo­de naj­vi­šeg

kva­li­te­ta. XPG na­sto­ji da u svo­ju po­nu­du uklju­či pro­iz­vo­de ko­ji ko­ri­snici­ma

po­ma­žu da do­stig­nu iz­u­zet­ne per­for­man­se i sto­ga sa­ra­đu­je sa

za­jed­ni­com igra­ča i e-spor­ti­sta, pri­ku­plja­ju­ći in­for­ma­ci­je o nji­ho­vim

po­tre­ba­ma, a ko­je po­tom pre­tva­ra u har­dver­ska re­še­nja. Osim perfor

man si, sva ki XPG pro iz vod pro la zi stro gu ADA TA A+ me to do lo gi ju

te sti ra nja, da bi se osi gu ra li naj vi ši stan dar di za su per i o r nu sta bil nost i

per for man se. XPG pro iz vo de od li ku je ve li ka funk ci o nal nost i traj nost,

ali i sja­jan di­zajn, na­gra­đen pre­sti­žnim me­đu­na­rod­nim pri­zna­nji­ma,

uklju­ču­ju­ći i na­gra­du Good De sign (Ja­pan). XPG omo­gu­ća­va eks­trem­na

is ku stva igra nja ka ko bi sva ki tre nu tak bio uz bu dljiv.

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

BRENDOVI I TRENDOVI

3DEXPERIENCE platforma

3DEXPERIENCE je sveobuhvatna poslovna platforma koja povezu­je

in­že­nje­re, pro­jek­tan­te, di­zaj­ne­re, me­na­dže­re, mar­ke­ting,

pro­da­ju i dru­ge sek­to­re i lo­ka­ci­je u in­te­gri­sa­no okru­že­nje, omo­guća­va­ju­ći

stva­ra­nje vi­še od pro­iz­vo­da, a to su is­ku­stva za kup­ce ili

po­tro­ša­če. Ova platforma objedinjuje u jedinstveno rešenje razne

brendove i rešenja kompanije Dassault Systemes, čiji je ovlašćeni

predstavnik u Srbiji preduzeće CADCAM Data.

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

CAD CAM Da ta je zva nič ni zastup

nik, edu ka tiv ni centar

i part ner naj vi šeg sta tusa

kom pa ni je Das sa ult Syste mes. Na

triš tu Sr bi je po slu je sko ro 20 go di na

i pre po zna tlji va je u seg men tu di stribu

ci je i im ple me ta ci je so fi sti ci ra nih indu

strij skih re še nja za ma šin sko pro jek

to va nje, si mu la ci je, upra vlja nje komplet

nim ži vot nim ci klu som pro iz vo da.

„Broj ni pro jek ti i is ku stvo ko je po se dujemo

da ju nam ve tar u le đa u mi si ji da

po mog nemo pro iz vod nom sek to ru u

svim industrijama da unaprede svoje

pro ce se i tran sfo r mi šu svo je po slo vanje

i bu du kon ku rent ni ka ko u re gi o nu

ta ko i u sve tu. Ve ru je mo da je do maća

in du stri ja za po če la svoj put di gi talne

tran sfor ma ci je i že lja nam je da svojim

zna njem i is ku stvom ite ka ko dopri

ne se mo ovom pro ce su, jer čvr sto

ve ru je mo da u raz vi je no sti in du strije

le ži sna ga či ta ve jed ne ze mlje. Eduka

ci ja ko ri sni ka i kon stant na po drš ka

su nam naj va žni ji i za to smo po uz dan

part ner to kom ce log ci klu sa di gi tal ne

tran sfor ma ci je i re or ga ni za ci je po slovnih

pro ce sa, po čev od ini ci jal nih pi tanja

i ma pi ra nja po tre ba kli je na ta do

pri me ne pro jek to va nih re še nja u svako

dnev nom ra du", kažu u kompaniji

CADCAM Data.

CAD CAM Da ta je ovlaš će no zastup

niš tvo Das sa ult Syste me sa za reše

nja CA TIA, ENO VIA, DEL MIA, SI­

MU LIA, 3DVIA i re vo lu ci o nar ne, inova

tiv ne po slov ne plat for me 3DEX PE­

RI EN CE.

O 3DEXPERIENCE platformi

Sa je din stve nim ko ri snič kim in terfej

som, la kim za ko riš će nje, re še nje za

in du stri je ba zi ra no je na 3D pro jekto

va nju, ana li zi, si mu la ci ja ma i in te ligen

ci ji pro gram skih re še nja. Ova jedin

stve na po slov na plat for ma omogu

ća va raz me nu po da ta ka bez potre

be za pro me nom for ma ta, a mo že

se in te gri sa ti sa raz li či tim CAD, CAM,

CAE, ERP i PDM/PLM si ste mi ma. Pruža

in for ma ci o no okru že nje sa pre cizno

de fi ni sa nim ulo ga ma i ovlaš ćenji

ma ko ri sni ka, apli ka ci je za 3D konstru

i sa nje, mo de lo va nje i si mu la ci je,

kao i apli ka ci je za in te li gent no upravlja

nje po da ci ma tj. pre tra ži va nje i siste

ma ti za ci ju po da ta ka.

3DEX PE RI EN CE plat for ma ob je di­

nju je raz ne bren do ve i re še nja kom pani

je Das sa ult Syste mes - CA TIA, ENO­

VIA, DEL MIA, SI MU LIA, 3DVIA, DYMO­

LA, ICEM, EXA LE AD, NE TVI BES u jedin

stve no re še nje. Svi ko ri sni ci ra de

integrisani u jednom jednostavnom

ko la bo ra tiv nom i in ter ak tiv nom okruže

nju sa je din stve nom ba zom po data

ka, bu du ći da su pro gram ska re šenja

integrisana u jedinstveno rešenje

pre ko do sled nog kon cep ta ko ri sni ka i

in te gri sa nog mo de la po da ta ka o proizvodu.

Ova jedinstvena poslovna platforma

omo gu ća va in te gra ci ju svih pro ce sa i

po da ta ka to kom ce log ži vot nog ci klusa

pro iz vo da, a do stup na je u dve verzi

je: na opre mi kod ko ri sni ka (on premi

se) i na uda lje noj ser ver skoj in frastruk

tu ri (on cloud).

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

3DEXPERIENCE On Premise

3DEX PE RI EN CE na opre mi kod kori

sni ka (on pre mi se) nu di ko ri sni ku

mo guć nost da se pro gram sko re šenje

po sta vi lo kal no, pri če mu je podat

ke mo gu će pri la go di ti i in te grisa

ti pre ma je din stve nim po tre ba ma

ko ri sni ka. In te gra ci ja svih po da ta ka

omo gu ća va do stup nost iz jed nog i-

z vo ra, či me se sma nju je po tre ba za

do dat nim IT uslu ga ma.

3DEX PE RI EN CE plat for ma

omo­gu­ća­va:

- cen tra li zo va no upra vlja nje i in tegra

ci ju pro ce sa i po da ta ka u jed no

okru že nje to kom ce log ži vot nog ciklu

sa pro iz vo da

- efi ka snost po slov nih pro ce sa, proto

ka in for ma ci ja i do ku me na ta

- brz pri stup po da ci ma i in for maci

ja ma

- bo lji pre gled i kon tro lu do ku mena

ta i pro ce sa

- efi ka sni je upra vlja nje do ku men tima

kroz sle dlji vost do ku me na ta

- upra vlja nje ovlaš će nji ma i ko ri snič

kim ulo ga ma kao i ži vot nim ve kom

do ku me na ta

- upra vlja nje ver zi ja ma i re vi zi ja ma

do ku me na ta

- upra vlja nje raz li či tim sa stav ni cama

(in že njer ska, pro iz vod na, ser vi sna

i sl.) pro iz vod nje i od go va ra ju ćim speci

fi ka ci ja ma

- po zna va nje sta tu sa do ku men ta ci je

- in te gra ci ju dis lo ci ra nih i ne ko or dini

ra nih pro jekt nih ti mo va

- in te gra ci ju di zaj na, na bav ke, konstruk

ci je i pro iz vod nje

- „aku mu li ra nje" zna nja i nje go vu

po nov nu upo tre bu i oču va nje in telek

tu al nog vla sniš tva kom pa ni je

- upra vlja nje pro gra mi ma i pro jektima

- in te gra ci ju sa ERP si ste mom kompanije

Prednosti implementacije

3DEX­PE­RI­EN­CE plat­for­me:

- pla ni ra nje i upra vlja nje re sur si ma

na osno vu tre nut nih po da ta ka iz proizvodnje

- uvid u pro iz vod ne fa ze u re al nom

vre me nu i upra vlja nje pro jek ti ma i

pro ce si ma kom pa ni je

- kra ći raz voj ni i pro iz vod ni ci klusi

i kra će vre me do pla si ra nja pro iz voda

na tr žiš te

- sma nje nje troš ko va

- una pre đe nje pro duk tiv no sti (iz bega

va nje du pli ra nja po da ta ka, teš kog

pro na la že nja in for ma ci ja, ruč nog preno

sa do ku men ta ci je, ne tač nih i ne a žuri

ra nih sa stav ni ca)

- una pre đe nje tač no sti pro jek to va nja

i proizvodnje

- si gur nost i ču va nje po da ta ka

- zaš ti ta in te lek tu al nog vla sniš tva

kom pa ni je (know-how)

Apli­ka­ci­je na 3DEX­PE­RI­EN­CE

platformi

3DEX PE RI EN CE plat for ma sa dr ži

in tu i tiv ni na vi ga ci o ni kom pas - meni

ko ji po dr ža va rad u svim Das sa ult

Syste mes apli ka ci ja ma, uklju ču ju ći soci

jal ne i ko la bo ra tiv ne, apli ka ci je za 3D

mo de lo va nje, za pro jek to va nje i si mula

ci je, kao i apli ka ci je za in te li gent no

upra vlja nje po da ci ma, od no sno pretra

ži va nje i si ste ma ti za ci ju po da ta ka.

3DEX­PE­RI­EN­CE in­du­strij­ska

re­še­nja

3DEX PE RI EN CE in du strij ska re še nja

su pro ce sno ori jen ti sa na na po je di nu

in du strij sku gra nu i u skla du sa in dustrij

skim stan dar di ma. Pri la go đe na su

po tre ba ma i zah te vi ma po je di ne in dustrij

ske gra ne, ka ko bi se op ti mal no inte

gri sa li svi pro ce si i di sci pli ne, od same

ide je, pre ko pro jek to va nja i mo delo

va nja, do pro iz vod nje i is po ru ke proizvoda.

Sve o bu hvat no pra će nje po ma že u

po jed no sta vlje nju upra vlja nja pro mena

ma au to mat skim ažu ri ra njem i uvidom

u sve pret hod ne ver zi je i mo difi

ka ci je de lo va. Kom pa ni je ta ko mo gu

efi ka sni je upra vlja ti pro jek ti ma, raz menji

va ti in for ma ci je i po dat ke unu tar i izvan

kom pa ni je i ostva ri ti zna čaj ne uštede.

3DEX PE RI EN CE on Cloud

Po slo va nje u „obla ku“ tran sfor mi še

na čin upo tre be i troš ko ve soft ve ra za

pro jek to va nje. Više ne po sto ji po treba

za ula ga njem u fi zič ki pri su tan hardver

i troš ko ve in sta la ci je i ad mi ni straci

je. Za mi sli te da im ple men ta ci ja re šenja

za ino va ci ju pro iz vo da mo že da se

ura di u sve ga par kli ko va mi šem i da

vam je alat za pro jek to va nje do stu pan

24 sa ta, se dam da na u ne de lji, sa bi lo

ko je lo ka ci je.

U vre me ka da kom plek snost po slova

nja ra ste i ka da su is ku stva naj va žni ja,

sve vi še kom pa ni ja je u po tra zi za jedinstvenom

poslovnom platformom

ko ja stva ra ino va tiv na is ku stva i ob u­

hva ta ceo pro ces stva ra nja pro iz vo da.

Za to je kru ci jal no obez be di ti kom pani

ja ma funk ci o nal ne ala te ko ji ujed no

stva ra ju do dat nu vred nost i po jed nosta

vlju ju pro jekt ne za dat ke.

Una pre di te svo je pro jek te pu tem

vo de će svet ske plat for me za pro jekto

va nje ko ja je po me ri la gra ni ce u 3D

pro jek to va nju. Sa da, ne sa mo da može

te ne sme ta no da is pro jek tu je te sve

svo je ide je, već niz ala ta za ko la bo ra ciju

či ni da va še po slo va nje bu de uvek i

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

CADCAM Data je članica CADCAM Groupe, vodećeg ponuđača PLM rešenja i usluga u Jugoistočnoj

Evropi. Njihov tim visokoobrazovanih inženjera i eksperata pruža usluge PLM savetovanja, projektovanja

i implementacije poslovnih rešenja, usluge na području projektovanja proizvoda, poslovnih integracija u

preduzećima i obrazovanja u CAD projektovanju, CAM tehnologiji, CAE inženjeringu i mehatronici. Nude

usluge odabira i uvođenja odgovarajućeg CAD/CAM/CAE/PLM rešenja, konsultacije vezane za procese

kompanije, kao i konsultantske usluge o sveobuhvatnim poslovnim rešenjima.

zaš ti te ko ji se pri me nju ju u skla du sa

naj no vi jim bez be do no snim stan dar dima.

Das sa ult Syste mes u sva kom trenut

ku ga ran tu je za bez bed nost va ših

po da ta ka i omo gu ća va vam da ura dite

bac kup i pre u zme te ih u bi lo kom

tre nut ku.

svu da sa va ma. Va še je sa mo da ima te

ide ju ko ju že li te da re a li zu je te, a Dassault

Systemes brine o sistemu i vašim

po da ci ma.

3DEX PE RI EN CE je sve o bu hvat na

poslovna platforma ko ja omo gu ća va

stva ra nje vi še od pro iz vo da, a to su IS­

KU STVA (EX PE RI EN CE) za kup ce ili potro

ša če.

Sva re še nja ko ja su do stup na na

„teh no lo gi ji u obla ku“ ima ju obez beđen

si gu ran pri stup i skla diš te za podat

ke. Me ha ni zmi zaš ti te ko ji sto je iza

va ših po da ta ka su na naj vi šem ni vou

i u skla du sa naj no vi jim stan dar di ma.

Po­stu­pak in­sta­la­ci­je

Ka ko se sve od vi ja „on lajn“, od trenut

ka ka da kre i ra te po rudž bi nu, pri mite

ini ci jal ni email sa po treb nim uputstvi

ma i za poč ne te po stu pak in sta laci

je, ope ra tiv ni ste za 5 do 20 mi nu ta.

Bi lo da se ra di o lo kal nim ili veb aplika

ci ja ma, sve su pri sut ne i ko ri ste licen

ce ko je se na la ze u obla ku (cloud),

gde se ču va ju po da ci, ka ko za desk top,

ta ko i za veb ori jen ti sa ne apli ka ci je.

Mi­ni­mum teh­nič­kih pred­u­slo­va

Pošto se ko mu ni ka ci ja sa „oblakom“

vr ši on lajn, neo p ho dan vam je

sta lan pri stup in ter ne tu za ne sme tan

pri stup va šim po da ci ma. Sve što je

is pro jek to va no kon stant no se ot prem

a n a s e rv e r, g d e s e p od ac i s k l ad i-

š te, ka ko bi vam ka sni je bi li uvek dostup

ni. U tom smi slu, po treb no je da

obez be di te „dow nlo ad“ i „upload“

br zi nu od po naj ma nje 2 MB/sec,

što je u da naš nje vre me deo ve ćine

stan dad nih in ter net pa ke ta. Ta kođe,

re zul ta ti ping te sta ne bi tre ba lo

da pre la ze 120 mi li se kun di. Na ve dene

broj ke mo že te u sva kom tre nut ku

pro ve ri ti na ne kom od saj to va ko ji su

na me nje ni te sti ra nju br zi ne in ter net

ko nek ci je.

Bezbednost podataka

Va ši po da ci su bez bed ni ji ne go što

mo že te da za mi sli te. Me ha ni zmi zaš tite

su na ve o ma vi so kom ni vou i po daci

su bez bed ni ji ne go na ve ći ni ser ve ra

gde se ču va ju lo kal no. Po sto je tri ni voa

Zaš­to 3DEX­PE­RI­EN­CE

on Cloud?

- Br zo pri la go đa va nje no vom kli jen tu

- Bez bed na upo tre ba

- IT re sur si ni su po treb ni

- Do stu pan 24 sa ta, 7 da na u ne de lji

- Au to mat ski bac kup po da ta ka

- Au to mat sko ažu ri ra nje soft ve ra na

novije verzije

- Neo gra ni če na ska la bil nost u bro ju

ko ri sni ka/po da ta ka

- Obez be đe ni ala ti za mi gra ci ju poda

ta ka

CADCAM Data - zastupnik

kompanije Dassault Systemes

Das sa ult Syste mes zna ko li ko je važno

da se pra va pi ta nja po sta vlja ju

pra vim oso ba ma, da se raz u me sa dašnjost

i upra vlja bu duć noš ću. Oni su vaš

part ner u ostva re nju do sad ne za mi slivog,

a CAD CAM Da ta je njihovo ovlaš

će no za stup niš tvo kojem se možete

obratiti za sve dodatne informacije. Io

Kontakt:

info.rs@cadcam-group.eu

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

BRENDOVI I TRENDOVI

Ka­ko veš­tač­ka in­te­li­gen­ci­ja

po­ma­že da se po­stig­ne

naj­bo­lja pre­ven­ci­ja

sajber pret­nji

Saj­ber na­pa­di se ne­pre­kid­no raz­vi­ja­ju sve ve­ćom br­zi­nom, što ih

či­ni so­fi­sti­ci­ra­ni­jim i opa­sni­jim u po­re­đe­nju sa oni­ma od pre sa­mo

ne­ko­li­ko go­di­na. Zaš­ti­ta od ovih na­pred­nih na­pa­da zah­te­va

na­pred­ne teh­no­lo­gi­je. Ovaj tekst ob­jaš­nja­va ka­ko Check Po­int

ak­tiv­no spre­ča­va da­naš­nje so­fi­sti­ci­ra­ne saj­ber na­pa­de pe­te ge­nera­ci­je

ko­ri­ste­ći veš­tač­ku in­te­li­gen­ci­ju u svo­jim bez­bed­no­snim re­šenji­ma.

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Zaš­to je veš­tač­ka in­te­li­genci­ja

to­li­ko va­žna u saj­ber

bez­bed­no­sti? Tra­di­ci­o­nalna

bez­bed­no­sna re­še­nja se za­sni­vaju

na jed­nom me­ha­ni­zmu de­tek­ci­je

ili kom­bi­na­ci­ji ne­ko­li­ko me­ha­ni­za­ma

ko­ji su iz­gra­đe­ni na lo­gi­ci ko­ja ko­ri­sti

pot­pi­se i ana­li­zu za­sno­va­nu na pravi­li­ma.

Ia­ko su ove me­to­de zna­čajne

za br­zu de­tek­ci­ju mno­gih po­znatih

pret­nji (kao i ne­kih ne­po­zna­tih),

one su ogra­ni­če­ne u smi­slu obi­ma i

mo­guć­no­sti.

Br­zi­na raz­vo­ja mal­ve­ra, sve ve­ći

broj ure­đa­ja i teh­no­lo­gi­ja ko­ji­ma je

po­treb­na zaš­ti­ta i ogrom­na ko­li­či­na

po­da­ta­ka za ob­ra­du či­ne ne­mo­gućim

da mo­de­li ko­je su stvo­ri­li lju­di

pru­že sve­o­bu­hvat­nu naj­sa­vre­me­niju

zaš­ti­tu. Sto­ga is­klju­či­vo osla­njanje

na tra­di­ci­o­nal­ne me­ha­ni­zme detek­ci­je

osta­vlja or­ga­ni­za­ci­je iz­lo­žene

ne­ve­ro­vat­no opa­snim pret­nja­ma.

Check Po­int pre­va­zi­la­zi ovaj iza­zov

in­kor­po­ri­ra­njem veš­tač­ke in­te­li­genci­je

u svo­ju je­din­stve­nu, vi­še­sloj­nu

bez­bed­no­snu ar­hi­tek­tu­ru. Či­ne­ći to,

kom­pa­ni­ja pru­ža in­te­li­gent­ni si­stem

ko­ji se stal­no una­pre­đu­je, ko­ji ne samo

da ot­kri­va, već i ak­tiv­no spre­ča­va

slo­že­ne, so­fi­sti­ci­ra­ne na­pa­de.

Uklju­či­va­nje AI u sve če­ti­ri

fa­ze ci­klu­sa adap­tiv­ne

bez­bed­no­sti

Sva­ka fa­za ci­klu­sa adap­tiv­ne bezbed­no­sti

(pred­vi­đa­nje, spre­ča­va­nje,

ot­kri­va­nje i od­go­vor) je tač­ka od­lu­ke

do­stoj­na AI mo­de­la. Check Po­in­to­va

vi­zi­ja je da se AI mo­de­li in­kor­po­ri­raju

kroz ceo ci­klus i kroz ce­lu IT in­frastruk­tu­ru

ra­di kra­ćeg vre­me­na odgo­vo­ra

i po­ve­ća­ne bez­bed­no­sti.

Zaš­to pred­vi­đa­nje

Da­naš­nji na­pa­di se br­zo ši­re kroz

mre­že or­ga­ni­za­ci­ja i iz­me­đu or­gani­za­ci­ja,

vr­lo br­zo uzro­ku­ju­ći ozbilj­nu

šte­tu. Zbog to­ga je pred­vi­đa­nje

na­pa­da pre ne­go što se oni de­se od

ključ­nog zna­ča­ja.

Check Po­int ko­ri­sti ne­ko­li­ko AI mode­la

za una­pre­đi­va­nje pred­vi­đa­nja

na­pa­da. Ovi mo­de­li su in­te­gri­sa­ni

u sve Sand­Blast pro­iz­vo­de (mre­ža,

agent i mo­bil­ni), Clo­ud­Gu­ard pro­iz­vo­de

(Sa­aS, Ia­aS i Do­me9) i u Threat­Cloud.

Na pri­mer, Sand­Blast Agent Be­havi­o­ral

Gu­ard je je­dan od me­ha­ni­za­ma

pre­dik­ci­je Sand­Blast Agen­ta i ko­ri­sti

Sand­Blast Agent Fo­ren­zi­ku za efi­kasno

i je­din­stve­no iden­ti­fi­ko­va­nje pona­ša­nja

no­vog, ne­po­zna­tog mal­ve­ra

i omo­gu­ća­va­nje pre­ci­zne kla­si­fi­ka­ci­je

po­ro­di­ca zlo­na­mer­nog soft­ve­ra. Meha­ni­zam

kom­bi­nu­je obe­le­ža­va­nja pona­ša­nja

ko­ja su kre­i­ra­li Check Po­in­tovi

is­tra­ži­va­či sa AI mo­de­lom ko­ji anali­zi­ra

obra­sce po­na­ša­nja da bi se detek­to­vao

i iden­ti­fi­ko­vao mal­ver. Ova

je­din­stve­na kom­bi­na­ci­ja ge­ne­rič­kih

pot­pi­sa i AI-mo­de­la va­li­da­ci­je omogu­ća­va

ak­ti­va­ci­ju pot­pi­sa ko­ji prethod­no

ni­su mo­gli bi­ti ak­ti­vi­ra­ni zbog

vi­so­kih sto­pa la­žno po­zi­tiv­nih. In­korpo­ri­ra­njem

AI va­li­da­ci­je, Check Po­int

teh­no­lo­gi­ja ig­no­ri­še 99% sum­nji­vih

po­na­ša­nja i pre­ci­zno spre­ča­va sa­mo

istin­ske na­pa­de.

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Stu­di­ja slu­ča­ja: Sand­Blast Agent pred­vi­đa ne­po­zna­ti crypto­mi­ner

Na­pa­da­či če­sto ko­ri­ste slič­na ime­na pro­ce­sa kao teh­ni­ku ka­mu­fla­že

(Mi­tre ATT&CK Tec­hni­que: Ma­squ­e­ra­ding). Me­đu­tim, čak i le­gi­tim­ni

pro­ce­si po­ne­kad ko­ri­ste slič­na ime­na pro­ce­sa. Pre­ma to­me, kla­si­fi­kova­nje

do­ga­đa­ja kao ma­li­ci­o­znog sa­mo na osno­vu slič­no­sti ime­na moglo

bi do­ve­sti do mno­go la­žnih upo­zo­re­nja – i do pro­puš­ta­nja istinskih

pret­nji. Check Po­int je raz­vio je­din­stve­ni AI me­ha­ni­zam ko­ji proce­nju­je

po­na­ša­nje pro­ce­sa i za­tim ga kla­si­fi­ku­je.

U ovom pri­me­ru Sand­blast Agent je de­tek­to­vao sli­čan pro­ces u

jed­nom od Check Po­in­to­vih ko­ri­snič­kih end­po­int ure­đa­ja. U tom trenut­ku

pro­ces još ni­je bio po­znat kao ma­li­ci­o­zan. On­da je Be­ha­vi­o­ral

Gu­ard AI me­ha­ni­zam pro­ce­nio po­na­ša­nje pro­ce­sa i kla­si­fi­ko­vao ga

kao crypto­mi­ner mal­ver, i u tom tre­nut­ku po­ku­šaj na­pa­da je spre­čen.

Zaš­to spre­či­ti?

Check Po­in­tov pri­stup saj­ber bezbed­no­sti

se fo­ku­si­ra na pre­ven­ci­ju

pret­nji, jer je spre­či­ti na­pad jef­ti­ni­je

ne­go ga de­tek­to­va­ti i uklo­ni­ti na­kon

što pro­va­li u mre­žu i pro­u­zro­ku­je

šte­tu. Zbog to­ga je Check Po­int značaj­no

in­ve­sti­rao u raz­voj AI me­ha­niza­ma

za pre­ven­ci­ju pret­nji.

Check Po­in­to­va je­din­stve­na tehno­lo­gi­ja

uklju­ču­je AI mo­de­le u tač­ke

od­lu­ke o pre­ven­ci­ji kroz ce­lu IT

in­fra­struk­tu­ru. Sva Sand­Blast i Cloud­Gu­ard

re­še­nja ko­ri­ste AI za spreča­va­nje

na­pa­da pre ne­go što oni

uđu u or­ga­ni­za­ci­ju. Za­to Check Point

mo­že po­sti­ći naj­bo­lju pre­ven­ciju

u de­se­ti­na­ma ne­za­vi­snih te­sto­va

tre­će stra­ne.

Na pri­mer, so­fi­sti­ci­ra­ni an­ti­fi­šing

AI me­ha­ni­zam Cloud Gu­ard Sa­aS-a

pra­vi raz­li­ku iz­me­đu či­stog ema­i­la i

ma­li­ci­o­znog fi­šing ema­i­la ana­li­zi­ranjem

vi­še od 300 pa­ra­me­ta­ra, uključu­ju­ći

je­zik ko­ji se kor­sti u sva­koj dola­znoj

email po­ru­ci. Na osno­vu raz­liči­tih

pa­ra­me­ta­ra, an­ti­fi­šing AI me­hani­zam

do­no­si za­klju­čak (fi­šing, spam

ili či­sto). Clo­ud­Gu­ard Sa­aS blo­ki­ra

sve ma­li­ci­o­zne email po­ru­ke da ne

bi doš­le do poš­tan­skog san­du­če­ta

od­re­đe­nog pri­ma­o­ca.

De­tek­ci­ja spre­ča­va šte­tu

Or­ga­ni­za­ci­je da­nas tre­ba da pretpo­sta­ve

da će u ne­kom tre­nut­ku biti

ugro­že­ne. Čak i ako je or­ga­ni­za­cija

opre­mlje­na naj­op­se­žni­jim i naj­savre­me­ni­jim

bez­bed­no­snim pro­iz­vo-

­di­ma, ri­zik od upa­da ne mo­že bi­ti u

pot­pu­no­sti eli­mi­ni­san. Ot­kri­va­nje i

au­to­mat­sko blo­ki­ra­nje na­pa­da u ranoj

fa­zi mo­že spre­či­ti šte­tu.

Zbog to­ga de­tek­ci­ja i pri­o­ri­ti­zaci­ja

osta­ju va­žne. Check Po­int ko­risti

AI da ot­kri­je in­ci­den­te u raz­li­či­tim

me­ha­ni­zmi­ma i au­to­mat­ski blo­kira

na­pad. Na pri­mer, Sand­Blast Mobi­le

iz­vo­di ana­li­zu si­ste­ma za­sno­vanu

na AI ko­ri­ste­ći raz­li­či­te teh­ni­ke.

Check Po­int ana­li­zi­ra re­pu­ta­ci­ju aplika­ci­je,

uklju­ču­ju­ći nje­no po­na­ša­nje,

me­ta­po­dat­ke i slič­nost sa bi­lo kojim

dru­gim ma­li­ci­o­znim apli­ka­ci­jama.

Ovi mo­de­li te­sti­ra­nja su ob­u­čeni

na osno­vu sve­o­bu­hvat­nih ana­li­za

mi­li­o­na apli­ka­ci­ja ko­je su pri­ku­pljene

od 2013. go­di­ne. Re­zul­tat je sjaj­na

sto­pa de­tek­ci­je ko­ja omo­gu­ća­va

i spre­ča­va­nje šte­te i naj­br­ži mo­gu­ći

opo­ra­vak ka­da je to po­treb­no.

Stu­di­ja slu­ča­ja: Sand­Blast Net­work spre­ča­va no­vu va­ri­jan­tu

Fa­re­it tro­jan­ca

Va­ri­jan­te ovog tro­jan­ca obič­no kra­du ose­tlji­ve in­for­ma­ci­je ko­ri­sni­ka,

kao što su lo­zin­ke, FTP na­lo­zi i dru­gi kre­den­ci­ja­li ko­ji se ču­va­ju u veb brau­ze­ri­ma.

Fa­re­it je ot­kri­ven po­mo­ću Check Po­in­to­vog AI mo­de­la di­na­mič­ke

emu­la­ci­je, pet da­na pre ne­go što je pr­vi put vi­đen u Vi­rus To­ta­lu.

Check Po­int Thre­at Emu­la­tion je sand­bo­xing teh­no­lo­gi­ja in­te­gri­sana

i unu­tar on-pre­mi­se mre­ža i u cloud. Re­še­nje in­kor­po­ri­ra AI mo­del

ko­ji pro­ce­nju­je ak­ci­je ko­je je ura­dio iz­vrš­ni fajl to­kom vre­me­na ra­da.

Iz­la­zna vred­nost mo­de­la je re­zul­tat ko­ji ko­ri­sti Thre­at Emu­la­tion da

bi se od­re­di­lo da li je fajl ma­li­ci­o­zan. Ako mo­del od­lu­či da je fajl zlona­me­ran,

Sand­Blast Net­work će ga blo­ki­ra­ti i spre­či­ti na­pad. AI model

je za­slu­žan za 50% de­tek­ci­ja Check Po­in­to­vog Thre­at Emu­la­ti­o­na.

Po­lo­vi­na apli­ka­ci­ja ko­je je Sand-

Blast Mo­bi­le blo­ki­rao bi­le su ot­krive­ne

is­klju­či­vo Mo­bi­le AI mo­de­lom,

a bi­le su ne­po­zna­te i neo­t­kri­ve­ne od

stra­ne dru­gih ven­do­ra. Sle­de­ća studi­ja

slu­ča­ja „Agent Smith" po­ka­zu­je

ka­ko ra­no ot­kri­va­nje na­pa­da mo­že

da spre­či šte­tu.

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Stu­di­ja slu­ča­ja: De­tek­ci­ja „Agent Smith" co­re mal­ve­ra

„Agent Smith” je kam­pa­nja ko­ju su ot­kri­li Check Po­in­to­vi is­tra­ži­va­či mo­bil­nih pret­nji. Kam­pa­nja je in­fi­ci­ra­la oko 30 mi­lio­na

ure­đa­ja ra­di fi­nan­sij­ske do­bi­ti. Pre­ru­šen u Go­o­gle­o­vu apli­ka­ci­ju, osnov­ni deo mal­ve­ra ko­ri­sti raz­ne po­zna­te ra­nji­vo­sti

An­dro­i­da i au­to­mat­ski za­me­nju­je vi­še apli­ka­ci­ja in­sta­li­ra­nih na ure­đa­ju zlo­na­mer­nim ver­zi­ja­ma.

Check Po­in­tov AI me­ha­ni­zam je de­tek­to­vao ovaj mal­ver pre ne­go što je kam­pa­nja pr­vi put ot­kri­ve­na i pre ne­go što je

bi­lo po­zna­to da su me­sta ko­man­de i kon­tro­le ma­li­ci­o­zna.

Osnov­ni mal­ver su ot­kri­la tri Check Po­in­to­va AI me­ha­ni­zma, od ko­jih je sva­ki po­sma­trao raz­li­čit tip in­di­ka­to­ra. Na primer,

je­dan mo­del pri­ma kôd apli­ka­ci­je kao in­put i vra­ća za­klju­čak na osno­vu ana­li­ze pro­to­ka kôda. Me­ha­ni­zmi ko­ji su otkri­li

ovaj mal­ver ra­de ne­za­vi­sno, što zna­či da čak i ako se ne­ki od in­di­ka­to­ra ne po­ja­vi u ne­koj va­ri­jan­ti mal­ve­ra, ipak će ga

ot­kri­ti dru­gi me­ha­ni­zmi.

Ot­kri­va­nje mal­ve­ra je spre­či­lo šte­tu, poš­to je „Agent Smith” de­tek­to­van pre ne­go što je za­me­nio apli­ka­ci­je ma­li­ci­o­znim

ver­zi­ja­ma.

Sand­Blast Mo­bi­le po­di­že sva­ku in­sta­li­ra­nu apli­ka­ci­ju u cloud ra­di pro­ce­ne. U obla­ku, aplikaciju is­pi­tu­je ne­ko­li­ko en­dži­na,

od kojih su ne­ki ba­zi­ra­ni na AI. Sva­ki od AI mo­de­la iz­ra­ču­na­va ve­ro­vat­no­ću da apli­ka­ci­ja bu­de zlo­na­mer­na. Mo­del agre­gato­ra

od­lu­ču­je, na osno­vu tih ve­ro­vat­no­ća i una­pred de­fi­ni­sa­ne nor­me, da li je apli­ka­ci­ja zlo­na­mer­na, ri­zič­na ili be­nig­na. U

ovom slu­ča­ju apli­ka­ci­ja je us­peš­no iden­ti­fi­ko­va­na kao ma­li­ci­o­zna.

Od­go­vor: Po­tre­ba za br­zi­nom

Br­zo i pre­ci­zno re­a­go­va­nje na na­pad

mo­že sa­ni­ra­ti šte­tu ili je čak u pot­pu­nosti

spre­či­ti. Check Po­int ko­ri­sti AI za neko­li­ko

fa­za pro­ce­sa od­go­vo­ra – kao što

su iden­ti­fi­ka­ci­ja žr­tve, eli­mi­na­ci­ja ale­r­ta i

kla­si­fi­ka­ci­ja na­pa­da. On ge­ne­ri­še spe­cifič­na,

de­lo­tvor­na upo­zo­re­nja ko­ja skraću­ju

vre­me od­go­vo­ra i sa­ni­ra­nja.

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Stu­di­ja slu­ča­ja: Thre­at­Cloud AI je iden­ti­fi­ko­vao ne­ko­li­ko de­se­ti­na za­ra­že­nih ho­sto­va

Thre­at­Cloud AI is­pi­tu­je log ula­ze i iz njih fil­tri­ra pri­men­lji­ve do­ga­đa­je. U ovom slu­ča­ju, kom­pa­ni­ja ko­ja pru­ža IT uslu­ge

ključnim dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma je kon­tak­ti­ra­la Check Po­int na­kon što je pri­mi­la de­se­ti­ne hi­lja­da upo­zo­re­nja u ve­zi sa navod­no

ma­li­ci­o­znim ak­tiv­no­sti­ma ko­je je pri­ja­vi­lo re­še­nje ko­je ni­je Check Po­in­to­vo.

Thre­at­Cloud AI je dao pre­ci­znu li­stu 25 in­fi­ci­ra­nih ure­đa­ja. Ure­đa­ji su za­tim očiš­će­ni pre ne­go što je mal­ver na­neo bi­lo

ka­kvu šte­tu.

Kon­cept ko­ji sto­ji iza Thre­at­Cloud AI je stva­ra­nje ma­ši­ne ko­ja je spo­sob­na da do­no­si od­lu­ke so­fi­sti­ci­ra­noš­ću i pre­ci­znoš­ću

is­tra­ži­va­ča saj­ber bez­bed­no­sti. Ma­ši­na do­no­si od­lu­ku u se­kun­di, dok is­tra­ži­vač bez­bed­no­sti mo­že pro­ve­sti ne­de­lje samo

is­tra­žu­ju­ći je­dan tip pret­nje. Thre­at­Cloud AI će za­tim usme­ri­ti ko­ri­sni­ka na glav­ne do­ga­đa­je u nje­go­voj mre­ži ko­ji zah­te­va­ju

tre­nut­nu pa­žnju. Si­stem po­ve­zu­je sum­nji­ve i ma­li­ci­o­zne do­ga­đa­je iz vi­še iz­vo­ra, ta­ko pre­po­zna­ju­ći po­na­ša­nje infek­ci­je

i iden­ti­fi­ku­ju­ći za­ra­že­ne ho­sto­ve. Pri­men­ljiv iz­veš­taj se od­mah ša­lje ema­i­lom ko­ri­sni­ku, omo­gu­ća­va­ju­ći br­zo sa­ni­ra­nje.

Šta Check Po­in­to­ve mo­de­le

či­ni ta­ko efi­ka­snim?

Mo­de­li Check Po­in­ta su efi­kasni

i spre­ča­va­ju na­pa­de za­hva­lju­ju­ći

ogrom­noj ko­li­či­ni po­da­ta­ka iz re­al­nog

sve­ta o po­zna­tim pret­nja­ma i struč­njaci­ma

za ovu oblast ko­ji raz­vi­ja­ju, ob­uča­va­ju

i va­li­di­ra­ju mo­de­le.

Re­al­ni po­da­ci

Check Po­int uve­žba­va svo­je mode­le

ko­ri­ste­ći mi­li­o­ne va­lid­nih uzora­ka

ko­ji do­la­ze od ko­ri­sni­ka. Sto­tine

hi­lja­da no­vih uzo­ra­ka po­da­ta­ka

au­to­mat­ski se be­le­že sva­ki dan na

osno­vu in­ter­nog i eks­ter­nog saj­ber

iz­veš­ta­va­nja. Check Po­int be­le­ži fido­ve

pro­duk­ci­je i ko­ri­sti ih za obuku

sle­de­ćeg mo­de­la na još no­vi­jim

po­da­ci­ma. Ovaj pro­ces se ni­ka­da ne

za­u­sta­vlja, pro­iz­vo­de­ći si­stem ko­ji se

stal­no una­pre­đu­je.

Struč­nja­ci za ovu oblast

De­fi­ni­sa­nje od­go­va­ra­ju­ćih ka­rak­teri­sti­ka

za sva­ku vr­stu po­da­ta­ka i pra­vil­no

ozna­ča­va­nje po­da­ta­ka su ključ­ni

za pro­ces iz­grad­nje efi­ka­snog mo­dela,

što zah­te­va zna­čaj­nu struč­nost za

ovu oblast. Sa­rad­nja Check Po­in­to­vih

eks­pe­ra­ta za bez­bed­nost i struč­nja­ka

za po­dat­ke (da­ta sci­en­tists) po­ve­ća­va

vred­nost mo­de­la.

Po­u­zda­na te­melj­na isti­na

Check Po­int je raz­vio svo­ju vla­stitu

me­to­do­lo­gi­ju obe­le­ža­va­nja ko­ja

pru­ža ne­pri­stra­snu rav­no­te­žu iz­među

vi­so­kih sto­pa ot­kri­va­nja i ni­skih

la­žno po­zi­tiv­nih na­la­za.

Je­din­stven set

funk­ci­o­nal­no­sti

Check Po­in­to­vi struč­nja­ci za podat­ke

(da­ta sci­en­tists) oce­nju­ju

ogrom­nu ko­li­či­nu po­da­ta­ka i pa­žljivo

se­lek­tu­ju je­din­stve­ni set funk­cija

ko­je omo­gu­ća­va­ju sto­pu de­tek­ci­je

ko­ja je vo­de­ća u in­du­stri­ji.

Obo­ga­ći­va­nje po­da­ta­ka

Obo­ga­ći­va­nje real-ti­me po­da­taka

vla­sti­tim iz­veš­ta­ji­ma iz is­tra­ži­va­nja

kam­pa­nja i dru­gih iz­vo­ra po­bolj­ša­va

pre­ci­znost i efi­ka­snost mo­de­la.

In­te­gra­ci­ja ne­ko­li­ko

al­go­ri­tam­skih pri­stu­pa

Check Po­int ko­ri­sti broj­ne al­go­ritam­ske

pri­stu­pe na istom ula­zu da bi

po­ve­ćao pre­ci­znost.

Pre­ven­ci­ja u re­al­nom vre­me­nu

Check Po­in­tov pri­stup uklju­ču­je AI

mo­del u pro­iz­vod­nom okru­že­nju ka­ko

bi se spre­či­li na­pa­di pre ne­go što oni

na­pra­ve šte­tu. Ko­riš­će­nje AI mo­de­la u

pro­duk­ci­ji šti­ti ko­ri­sni­ke od po­zna­tih i

ne­po­zna­tih na­pa­da.

Check Po­int Thre­at­Cloud

Thre­at­Cloud je ko­la­bo­ra­tiv­na ba­za

zna­nja ko­ja is­po­ru­ču­je di­na­mič­ne bezbed­no­sne

iz­veš­ta­je u re­al­nom vre­menu

Check Po­in­to­vim si­gur­no­snim reše­nji­ma.

Ba­za zna­nja Thre­at­Clo­u­da se

di­na­mič­ki ažu­ri­ra ko­riš­će­njem fi­do­va

iz ogrom­ne mre­že glo­bal­nih sen­zora

pret­nji, in­for­ma­ci­ja sa gej­tve­ja ši­rom

sve­ta i Check Po­in­to­vih is­tra­ži­vač­kih labo­ra­to­ri­ja.

Re­zul­tu­ju­ći bez­bed­no­sni izveš­taj

ko­ji se ažu­ri­ra sva­ki mi­nut de­li se

kroz ce­lu li­ni­ju pro­iz­vo­da.

Ka­da je­dan od Thre­at­Clo­u­do­vih

sen­zo­ra ot­kri­je ne­po­znat ze­ro-da­y napad,

Thre­at­Cloud di­stri­bu­i­ra in­di­ka­tore

na­pa­da svim sen­zo­ri­ma ši­rom mreže

u re­al­nom vre­me­nu, i na­pad po­sta­je

po­znat i bi­će spre­čen. Da­kle, ka­da bilo

ko­ji od Check Po­in­to­vih AI en­dži­na

de­tek­tu­je ne­po­zna­ti na­pad, on od­mah

po­sta­je po­znat svim Check Po­in­to­vim

ko­ri­sni­ci­ma.

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Thre­at­Cloud je glav­ni iz­vor poda­ta­ka

ko­je Check Po­in­to­vi na­učni­ci

za po­dat­ke (da­ta sci­en­tists)

ko­ri­ste za obu­ku, te­sti­ra­nje i unapre­đi­va­nje

AI mo­de­la. On sva­kodnev­no

ob­ra­đu­je sto­ti­ne mi­li­jardi

zah­te­va, od ko­jih su mi­li­o­ni mali­ci­o­zni.

Thre­at­Cloud kon­stant­no ko­ri­sti AI

da bi is­po­ru­čio je­din­stve­ne iz­veš­taje.

Na pri­mer, Thre­at­Cloud ima repu­ta­ci­o­ni

ser­vis za­sno­van na AI koji

ob­ra­đu­je de­se­ti­ne mi­li­o­na zah­te­va

na dan. Ser­vis pred­vi­đa ri­zik s ob­zirom

na in­di­ka­to­re kao što su do­meni,

URL-ovi, IP i pru­ža bo­gat fid jedin­stve­nih

zlo­na­mer­nih in­di­ka­to­ra.

Po­lo­vi­na od ma­li­ci­o­znih in­di­ka­tora

ko­je je Check Po­int pri­me­tio detek­to­va­na

je upravo od stra­ne ovog

ser­vi­sa. Thre­at­Cloud ču­va za­pi­se o

de­se­ti­na­ma mi­li­o­na ma­li­ci­o­znih veb

saj­to­va i faj­lo­va i ažu­ri­ra mi­li­o­ne zapi­sa

sva­ki dan.

Check Po­int In­fi­nity

Check Po­int In­fi­nity je je­di­na pot­puno

kon­so­li­do­va­na ar­hi­tek­tu­ra saj­ber bezbed­no­sti

ko­ja šti­ti pred­u­ze­ća i IT in­frastruk­tu­ru

od me­ga saj­ber na­pa­da ši­rom

svih mre­ža, end­po­in­ta, clo­u­da i mo­bil­nih

ure­đa­ja. In­fi­nity ar­hi­tek­tu­ra pru­ža naj­ve­ću

pre­ven­ci­ju pret­nji u in­du­stri­ji, sa naj­bo­ljim

re­zul­ta­ti­ma NSS Labs te­sta za­be­le­že­nim

u po­sled­nje če­ti­ri go­di­ne. AI me­ha­ni­zmi

igra­ju glav­nu ulo­gu u ovim od­lič­nim rezul­ta­ti­ma.

AI en­dži­ni se ko­ri­ste ši­rom

In­fi­nity ar­hi­tek­tu­re

Check Po­int je u pr­to­te­klih ne­ko­liko

go­di­na iz­gra­dio de­se­ti­ne AI mo­de­la.

Oni su in­te­gri­sa­ni u Sand­Blast i Clo­ud-

Gu­ard re­še­nja i u Thre­at­Cloud. Mo­deli

in­te­gri­sa­ni u Sand­Blast i Clo­ud­Gu­ard

re­še­nja po­bolj­ša­va­ju me­ha­ni­zme za detek­ci­ju

i pre­ven­ci­ju, dok oni in­te­gri­sani

u Thre­at­Cloud obo­ga­ću­ju iz­veš­ta­je.

Za­klju­čak

Po­sto­ji ogra­ni­če­nje u spo­sob­no­sti logi­ke

ko­ju je stvo­rio čo­vek da se no­si

sa oči­gled­nom ra­zno­li­koš­ču i br­zi­nom

na­pa­da. Da bi kon­stant­no po­ve­ća­vao

svo­ju iz­van­red­nu sto­pu de­tek­ci­je i preven­ci­je,

Check Po­int je raz­vio de­se­ti­ne

AI en­dži­na i in­kor­po­ri­rao ih u ključ­ne

tač­ke od­lu­či­va­nja na svim Check Po­int

pro­iz­vo­di­ma. Check Po­in­to­vi struč­nja­ci

za ovu oblast kon­stant­no de­fi­ni­šu odgo­va­ra­ju­će

ka­rak­te­ri­sti­ke i obe­le­ža­va­nje

po­da­ta­ka za sva­ki en­džin. Oni ko­ri­ste

ogrom­nu ko­li­či­nu po­da­ta­ka za tre­ni­ranje,

te­sti­ra­nje i va­li­di­ra­nje mo­de­la, a poda­ci

su obo­ga­će­ni Check Po­in­to­vim jedin­stve­nim

oba­veš­te­nji­ma. Re­še­nja inte­gri­šu

ne­ko­li­ko al­go­ri­tam­skih pri­stu­pa

na istom in­pu­tu. Re­tul­tat sve­ga to­ga je

vo­de­ća sto­pa pre­ven­ci­je po­zna­tih i nepo­zna­tih

na­pa­da. Io

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

BRENDOVI I TRENDOVI

EasyPark po ma že gra do vi ma

da bu du bo lje me sto za ži vot

Ži­vot u gra­do­vi­ma do­no­si broj­ne pred­no­sti kao što su ve­ći broj

mo­guć­no­sti za za­po­sle­nje i ve­ća do­stup­nost kva­li­tet­nih pro­iz­vo­da

i uslu­ga. Me­đu­tim, po­sto­ji i ona dru­ga stra­na ži­vo­ta u gra­do­vi­ma

ko­ja po­ne­kad lju­de te­ra na po­mi­sao da se pre­se­le u ne­ka ma­nja

me­sta. Jed­na od ta­kvih ne­ga­tiv­nih ka­rak­te­ri­sti­ka ži­vo­ta u ve­likim

gra­do­vi­ma, ba­rem ka­da je reč o Be­o­gra­du, je če­sto gu­bljenje

vre­me­na u sa­o­bra­ća­ju, za­ga­đe­nje va­zdu­ha ko­je je u ve­li­koj

me­ri uzro­ko­va­no sta­ri­jim go­diš­tem au­to­mo­bi­la na uli­ca­ma i

sve te­že na­la­že­nje slo­bod­nog par­king me­sta. Šved­ska kom­pani­ja

EasyPark, ko­ja je od ove go­di­ne pri­sut­na i u Sr­bi­ji, ra­di na

re­šavanju ne­kih od tih pro­ble­ma.

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

EasyPark je naj ve ća di gi talna

sma rt par king plat forma

na sve tu, pri sut na u preko

1.300 gra do va u 16 dr ža va sve ta.

Ne dav no su ostva ri li pre ko 11 mi li o­

na tran sak ci ja ka da je reč o par ki ranju

pre ko nji ho vih apli ka ci ja.

„Do 2030. go di ne, svet ska ur bana

po pu la ci ja će se uve ća ti za mi lijar

du lju di. Već da nas pro seč ni vo zač

go diš nje iz gu bi 111 sa ti zbog za guše

nja u sa o bra ća ju i tra že nja par king

me sta, što koš ta druš tvo oko 2 tri li o­

na do la ra. Isto vre me no, broj par king

me sta se sma nju je, dok se broj vo zača

po ve ća va ve li kom br zi nom. Naš

cilj je da po ve že mo vo za če sa dostup

nim par king me sti ma, omo guća

va ju ći bo lje is ko riš će nje pro sto ra

za ze le ni je, po god ni je za ži vot, grado

ve“, ob jaš nja va Vla di mir Džo džo,

šef re gi o nal ne di stri bu ci je EasyPar ka

u SEE re gi ji.

To je ono što oni na zi va ju Par king

eks per ti zom – sta nje u ko jem su di gital

na teh no lo gi ja par ki ra nja, po nu da i

po tra žnja par ki ra nja sa vr še no iz ba lansi

ra ni, a do stup na par king me sta isko

riš će na, što či ni grad ski ži vot lak šim,

ka ko za sta nov ni ke ta ko i za in sti tu ci je.

Ka ko se to po sti že

EasyPark je je di na apli ka ci ja na tržiš

tu ko ja je raz vi la svoj si stem po

ime nu Find&Park (pro na đi i pla ti)

ko ji omo gu ća va ko ri sni ci ma da ih

apli ka ci ja usme ri sa ve li kom pre ci­

znoš ću na ona me sta gde je ve lika

ve ro vat no ća da će pro na ći slo bod

no par king me sto. Pri tom, za da vanje

tih in for ma ci ja se ne ko ri sti senzor,

što je ina če prak sa kod dru gih

apli ka ci ja, već se in for ma ci je pru ža ju

kom bi na ci jom veš tač ke in te li gen ci je,

mac hi ne le ar nin ga i Big Da ta, a gde

je mo gu će i IoT re še nja. Kom plet

no di gi ta li zo van par king eko si stem

omo gu ća va vo za či ma da op ti mi zu ju

pre tra gu, po ka za ju ći im naj kra će puta

nje za pro na la že nje par king me sta,

i ta ko do pri no si zna čaj nom sma njenju

za gu še nja u sa o bra ća ju.

EasyPark je još 2014. go di ne omogu

ćio 100% di gi tal ni par king gra du Frede

rik sber gu u Dan skoj, što je bio prvi

ta kav slu čaj u sve tu a, ka ko na vo de,

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

že lja im je da na svim tr žiš ti ma gde

po slu ju udeo di gi tal nog par kin ga u

ukup nom pro cen tu ko riš će nja parking

uslu ga bu de bli zu 100%. To je

već slu čaj u osta lim skan di nav skim

ze mlja ma gde ima ju ube dlji vu li dersku

po zi ci ju.

„Po red po me nu te op ci je pro­nađi

i pla­ti na ša apli ka ci ja pru ža ko risni

ci ma je din stve ni ko ri snič ki do življaj,

tzv. lo­ok&feel. Di zaj ni ra na po

naj sa vre me ni jim stan dar di ma, in tu i­

tiv na je i ko ri sni ci ma pru ža vi še ko risnih

op ci ja kao što su di gi tal no plaća

nje pu tem plat ne kar ti ce tzv. fi­le

on card, par king ro a ming, što ko risni

ci ma omo gu ća va da jed nom istom

apli ka ci jom mo gu da pro na đu

i pla te par king na svim tr žiš ti ma gde

smo pri sut ni, a zna mo ko li ko može

da bu de stre sno ka da se na đe te

u no vom gra du i ni ste upo zna ti kako

da pla ti te par king, po go to vo ako

mo bil ni ope ra ter ne po dr ža va ko rišće

nje pre mi um ser vi sa u ino stranstvu.

Ta ko đe, na onim tr žiš ti ma ko ja

to omo gu ća va ju, nu di mo ko ri sni cima

da pla te par king upra vo ono li ko

ko li ko su ga ko ri sti li - ne po za po četom

sa tu, već po mi nu ti ma. Ko ri sni­

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

ci ma je omo gu će no da jed nim klikom

za u sta ve ili pro du že par king i

pu tem apli ka ci je do bi ju ko ri sna obaveš

te nja ko ja ima ju ve ze sa nji ho vim

par kin gom“, na vo di Vla di mir Džodžo

ne ke od funk ci o nal no sti apli kaci

je ko ji ma ona du gu je svo ju po pular

nost.

Po moć kor po ra tiv nom

sek to ru

Po sto ji tri glav na na či na ka ko Easy-

Park po ma že kom pa ni ja ma. Pr vi je

pru ža nje mo guć no sti da one sma nje

ad mi ni stra ci ju par king troš ko va na

naj ma nju mo gu ću me ru ta ko što se

u okvi ru apli ka ci je mo že, po red plaća

nja za in di vi du al nog ko ri sni ka, dode

li ti i bi znis pla ća nje, pa ta ko svi u

okvi ru fir me ko ji ima ju po tre bu da

ko ri ste par king za vre me rad nog vreme

na mo gu da ga pla te pre ko aplika

ci je. Ta ko fir ma ne će mo ra ti da im

re fun di ra no vac, već će oni ko ri stiti

kar ti cu fir me, a zna mo ko li ko je nezgod

no re fun di ra ti no vac za po sleni

ma ka da pla ća ju par king pu tem

SMS-a a ne ma ju po slov ni broj.

Dru gi na čin je us po sta vlja nje sarad

nje sa kom pa ni ja ma pri če mu im

se nu di mo guć nost da sve svo je parking

troš ko ve pla te jed nom me seč

no pre ko ra ču na.

Tre ći mo del sa rad nje je im ple menta

ci ja pot pu no di gi tal nog kor po rativ

nog par kin ga, gde za po sle ni u

kom pa ni ji i nji ho vi po se ti o ci ima ju

bo lje par king is ku stvo. Ovaj mo del

je po seb no po pu la ran kod ve li kih tržnih

cen ta ra. Na pri mer, ko ri snik koji

pri la zi par kin gu po kre će apli ka ci ju,

ram pa se po di že i apli ka ci ja ga navo

di do slo bod nog par king me sta,

bez lu ta nja. Pri li kom iz la ska sa parkin

ga, ka me ra pre po zna re gi star ske

ta bli ce ko ri sni ka, au to mat ski po diže

ram pu i na pla ta par kin ga se zavr

ša va.

„Pu tem na še apli ka ci je, pru ža ­

o ci par king uslu ge mo gu na lak način

da po nu de od re đe ne po god nosti

ko ri sni ci ma. Re ci mo, ako po tr o­

še od re đe ni iz nos, do bi ju pro mo kôd

i pri me ne ga u apli ka ci ji. Pr vi ta kav

kor po ra tiv ni par king u re gi ji pri vo dimo

kra ju u okvi ru par kin ga Orion Tele

ko ma“, na vo di da lje Vla di mir Džodžo.

To ni je sve

„Po red sma rt par king re še nja, tr žištu

smo ponudili jedinstveni EasyPark

Sma rt City kon cept, gde ko ri sni ci ma

nu di mo bes pla tan Wi Fi, Lo Ra senzo

ri ku, Klik Pay ser vis ko ji će omogu

ći ti pla ća nje ra ču na pu tem QR

ko da, i ono što će bi ti sve ak tu el nije

u na red nom pe ri o du – pu nje nje

elek trič nih au to mo bi la. Ak tiv no radi

mo na pro mo ci ji i po di za nju sve sti

ka da je reč o upo tre bi EV, jer je to

je dan od glav nih na či na da se smanji

za ga đe nje u gra do vi ma“, is ti če

na kra ju go spo din Džo džo, na gla šava

ju ći da je uvo đe nje sma rt city reše

nja za gra do ve i kom pa ni je mogu

će za vr lo ra zum nu ce nu, opo vrga

va ju ći ta ko uvre že no miš lje nje da

je to neš to što zah te va ve li ke in vesti

ci je. Io

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

BRENDOVI I TRENDOVI

Mi loš Stoj ko vić M.Sc.

En gi ne er/Con sul tant, Enel PS

Moderni i efikasni

data centri

Po­sma­tra­ju­ći jed­nu mo­der­nu kom­pa­ni­ju (objek­ti, in­frastruk­tu­ra..)

br­zo se uvi­đa da je IKT naj­o­se­tlji­vi­ji deo, uključu­ju­ći

po­dat­ke, apli­ka­ci­je, soft­ver, har­dver. Pra­te­ći na­pre­dak

IKT har­dve­ra, da­ta cen­tri do­ži­vlja­va­ju evo­lu­ci­ju, ta­ko da vi­še

ne va­že pra­vi­la do­bre prak­se od pre de­set go­di­na. Mo­der­na

re­še­nja (či­ji raz­voj dik­ti­ra­ju naj­ve­ći bren­do­vi ove in­du­stri­je)

omo­gu­ću­ju da­nas da­le­ko efi­ka­sni­ji DC, uz na­pa­ja­nje i hlađe­nje

sa mi­ni­mal­nim ra­si­pa­njem ener­gi­je.

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Kon stant ne ino va ci je u digi

tal noj sfe ri pri mo ra va ju

kom pa ni je da ula žu u IKT

in fr struk tu ru, kao i da po di žu ni vo

po u zda no sti i bez bed no sti po da taka.

Di gi ta li za ci ja je do ne la mno go

ve će ko li či ne po da ta ka ko ji se ob rađu

ju i skla diš te, a kom pa ni je mo raju

bi ti sprem ne na to. Im pe ra tiv po u­

zda no sti je ve ći ne go što je bio, a IoT

i 5G teh no lo gi je će taj zah tev po dići

još vi še.

Da ta cen tri i Ed ge okru že nja su

pri mar no na pa ja ni UPS si ste mi ma i

kli ma ti zo va ni va zduš nim hla đe njem.

Pri me na clo u da, IoT-a, AI i Ed ge forsi

ra sve ve će gu sti ne čip se ta i ukup

no gu sti nu na pa ja nja i hla đe nja reka.

Naj no vi ji tren do vi su Mi kro DC

do volj ni za je dan do dva ser ve ra i

neš to mre žne opre me.

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Da ta cen tar re še nja

Pro jek tan ti spe ci ja li zo va ni za ovakve

si ste me naj bo lje mo gu da odgo

vo re na po sto je će tren do ve, sasta

ve od go va ra ju ći pro jekt ni za datak

i spro ve du pro jek to va nje ko je će

omo gu ći ti mo de ran i efi ka san DC.

Naj ve ći iza zov za kom pa ni ju je

oda bra ti ade kva tan pro stor za DC.

Naj češ će se oda bi ra ju po moć ne

pro sto ri je ko je ne za do vo lja va ju sve

što je po treb no, kao što je zaš ti ta

od pla vlje nja, po ža ra i sl. Uklo pi ti

se u pro tiv po žar ne uslo ve po sto jećeg

objek ta ni je lak za da tak, a potreb

ne in sta la ci je če sto ne ma ju ku da

da pro đu. Pre fa bri ko va ni DC kon tejner

skog ti pa je ele gant no re še nje za

ova kve si tu a ci je.

Ed ge da ta cen tar

Ed ge DC je re še nje ko je omo gu ćava

pro ce si ra nje po da ta ka vr lo bli zu

nji ho vom iz vo ru. Di gi tal na tran sforma

ci ja i ge ne ri sa nje ogrom ne ko liči

ne po da ta ka na jed noj lo ka ci ji je

oki dač za po ja vu Ed ge DC. Ne ka da

je po sto jao cen tra li zo va ni ma in frame

gde su se ob ra đi va li svi po da ci,

a sa da se de ša va de cen tra li za ci ja obra

de po da ta ka po mo ću Ed gea, ko­

Da ta cen tar je pro stor u ko jem je smeš ten ra ču nar ski si stem, si stem

za skla diš te nje po da ta ka i te le ko mu ni ka ci o na opre ma. Nje go va suš

ti na je upra vlja nje po da ci ma i upra vo zbog to ga ima zna čaj nu ulo gu

u po slo va nju sva ke kom pa ni je.

Od iz bo ra pro fe si o nal nog part ne ra za pro jek to va nje, re a li za ci ju i održa

va nje da ta cen tra uve li ko za vi si ne sme ta no i bez bed no po slo va nje

va še kom pa ni je. Uko li ko vaš part ner mo že da za o kru ži ce lo ku pan

pro ces u jed noj tač ki kon tak ta, kroz re a li za ci ju „ključ u ru ke”, to će

sva ka ko do pri ne ti op ti mi za ci ji re sur sa i troš ko va.

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Vo­de­no hla­đe­nje

– na­red­na ge­ne­ra­ci­ja

da ta cen ta ra

Mi kro da ta cen tar 6U

ji na do pu nju je ko lo ka cij ske ili cloud

da ta cen tre.

Ed ge DC je ka rak te ri sti čan po tome

što ne ma ni ka kvu po sa du, tj. mora

ima ti da ljin ski nad zor sa uda lje ne

lo ka ci je. Naj bo lje je is po ru či ti ga kao

pre fa bri ko va nu i pre-te sti ra nu in frastruk

tu ru, tzv. „self-con ta i ned” ti pa.

Mi kro da ta cen tar 24U

I u ovom slu ča ju, na po sto je će

tren do ve naj bo lje mo gu da od govo

re pro jek tan ti spe ci ja li zo va ni za

ova kve si ste me, a pre fa bri ko va ni

DC kon tej ner skog ti pa je ele gant

no re še nje u si tu a ci ji ka da kom pani

ja ne ras po la že ade kvat nim prosto

rom za DC.

Schne i der Elec tric je u kon zor ciju

mu sa AV Net i Ice o to pe pri premio

no vu ge ne ra ci ju ure đa ja za data

cen tre – re kov ske ser ve re hlađe

ne vo dom u za tvo re nom ku ćiš

tu. Za hva lju ju ći nji ma, do sti žu se

Kon tej ner ski da ta cen tar

ogrom ne gu sti ne hla đe nja po re ku

(čak do 100kW/rek). Ven ti la to ri vazdu

ha vi še ne po sto je, spolj na tempe

ra tu ra za kli ma ure đaj vi še ni je

re le vant na, a to plo ta iz DC se može

ubo tre bi ti za gre ja nje zgra de u

grej noj se zo ni. Io

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

BRENDOVI I TRENDOVI

Iskorak iz granica realnosti

uz Vive Cosmos

HTC Vive Cosmos je modifikovan, premijum sistem virtuelne realno­sti,

za­sno­van na PC-ju ko­ji uz mo­der­ni­stič­ki i kom­fo­ran di­zajn

omo­gu­ća­va ko­ri­sni­ci­ma im­pre­si­van do­ži­vljaj vir­tu­el­nog sve­ta.

Na­me­njen je in­di­vi­du­al­nim ko­ri­sni­ci­ma ko­ji pu­tem je­din­stve­ne

Vi­ve­port In­fi­nity plat­for­me mo­gu pri­stu­pi­ti igra­ma i apli­ka­ci­ja­ma.

Ipak, VR i si­ste­mi po­put HTC Vi­ve Co­smo­sa sve češ­će se pri­me­nju­ju

i u po­slov­ne svr­he.

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Upo tre ba ove teh no lo gi je može

zna čaj no sma nji ti troš kove

iz ra de pro to ti pa. Kom pani

ja Air bus ta ko ko ri sti upra vo HTC Vive

Co smos ka ko bi za po sle ni ma na poslo

vi ma mon ta že omo gu ći la uvid u 3D

modele aviona koji su još u procesu

pro iz vod nje. VR mo že omo gu ći ti i efika

sni je tre nin ge za po sle ni ma ko ji rade

sa ope ra tiv nim ma ši na ma, ali i onima

ko ji se ba ve pro da jom, poš to omogu

ća va i si mu la ci ju sce na ri ja sa vir tu elnim

kupcima. Jedna od kompanija koja

u svr he edu ka ci je ko ri sti upra vo HTC Vive

Co smos je Vol kswa gen, ko ja na ovaj

na čin ob u ča va pre ko 10.000 za po sle nih

u sektorima logistike i produkcije.

Iz u ze tan do pri nos teh no lo gi je može

se pri me ti ti i u zdrav stvu, gde se kori

sti za obu ku me di cin skih struč nja ka i

za dijagnostifikovanje. VR je pogodan

za pla ni ra nje hi rurš kih in ter ven ci ja, a

efi ka sni ji je od tra di ci o nal nih kog ni tivnih

te sto va ka da je u pi ta nju ra no otkri

va nje Al zhaj me ro ve bo le sti. Sa druge

stra ne, VR je efi ka san u una pre đenju

veš ti na rav no te že kod pa ci je na ta

sa Par kin so no vom bolešću.

HTC Vive Cosmos

ka­rak­te­ri­sti­ke i una­pre­đe­nja

HTC Vi ve Co smos je na pra vljen da

se pri la go di po tre ba ma VR kli je na ta sa

la ko ćom, sve stra noš ću i per for mansa

ma u fo ku su. Pot pu no no vi Vi ve sistem

ubr za va i olak ša va ula zak u VR,

po mo ću šest sen zo ra ka me ra za ši roko

i pre ci zno pra će nje iz nu tra ka spolja.

Kom bi no va na re zo lu ci ja pik se la od

2880 x 1700 – što je uve ća nje od 88%

u od no su na ori gi nal ni Vi ve – pru ža

kri stal no čist tekst i gra fi ku. Efe kat gleda

nja kroz mre žu uma njen je za hva ljuju

ći LCD pa ne li ma ko ji sma nju ju raz dalji

nu iz me đu pik se la u kom bi na ci ji sa

pravim RGB ekranima.

Za hva lju ju ći no vom di zaj nu ure đaja

te ži na je ras po re đe na rav no mer nije

i pri la go đa va se svim ob li ci ma glava.

Una pre đe na er go no mi ja ob u hva ta

pre klop ni di zajn, po de si vu uda lje nost

so či va, po de siv IPD i slu ša li ce. Pre ci zno

pra će nje i imer ziv ni zvuk upot pu njuju

do ži vljaj pa žlji vo di zaj ni ra nog vir tuelnog

sveta.

Ka da je u pi ta nju soft ver - Vi ve

Reality System je iznova osmišljeno

osnovno softversko iskustvo za Vive.

To je potpuno nova filozofija dizajna

za VR, ka ko bi VR do ži vljaj imao manje

primese aplikacije a više iskustvo

stu pa nja iz me đu sve to va. HTC Vi ve

Co smos do la zi uz re di zaj ni ra ni ko risnič

ki in ter fejs ko ji se zo ve Lens ra di

jed no stav ne na vi ga ci je kroz apli ka cije,

kao i no vu di na mič ku plat for mu za

po kre ta nje VR apli ka ci ja i in ter ak tivnih

iskustava.

Dostupnost

Svi avan tu ri sti želj ni te sti ra nja svojih

gejmerskih veština ili kompanije

sprem ne da is tu pe iz mo de la kon venci

o nal nog i po dig nu svo je po slo vanje

na vi ši ni vo, mo gu na ba vi ti HTC Vive

Co smos, ko ji je od de cem bra 2019.

do stu pan i na tr žiš tu Sr bi je. Io

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

BRENDOVI I TRENDOVI

IBM studija:

Izvršni direktori koji donose odluke

na osnovu uvida iz podataka

korak su ispred konkurencije

Li­der­stvo se sti­če ili gu­bi na osno­vu po­ve­re­nja ko­je or­ga­niza­ci­ja

mo­že da stvo­ri na tr­žiš­tu

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

IBM-ovim dvadesetim izdanjem

C-Su i te stu di je ko ja se iz vodi

na sva ke dve go di ne, na zvane

„Stvori prednost kroz poverenje“

(„Bu ild Your Trust thro ugh Advan tage“),

an ke ti ra no je sko ro 13.500 rukovodilaca

na C nivou širom sveta da

bi se ispitalo kako kompanije postižu

li der sku po zi ci ju na tr žiš tu upra vo

ko ri ste ći svo je po dat ke. Pri to me se

mi sli lo na dve osnov ne stva ri u ve zi

sa podacima: koliko lideri veruju poda

ci ma i na osno vu njih do no se odlu

ke, kao i ka ko i ka da de le po dat ke

u svom poslovanju.

Studija koju je sproveo IBM Institut

za poslovne vrednosti (IBM Institute

for Bu si ness Va lue - IBV) u sa rad nji sa

Oksford ekonomiksom (Oxford Econo

mics), an ke ti ra la je iz vrš ne di rekto

re ko ji upra vlja ju vodećim svet skim

bren do vi ma u 98 ze ma lja i 20 in dustri

ja. Stu di ja je ot kri la da se tr žiš no

li der stvo najčešće po sti že ka da organizacija

uspostavi visok nivo poverenja

u podatke koje je prikupila od

svo jih kli je na ta, sop stve ne po slov ne

procese i svoj partnerski ekosistem.

Predvodnici najmalobrojniji

Kroz kvan ti ta tiv ne i kva li ta tiv ne inter

vjue ko je je IBM spro veo po sta lo

je ja sno da po sto je li de ri, sa mo devet

pro ce na ta ukup nog bro ja is pita

ni ka - na zva ni „Pred­vod­ni­ci“ - koji

ve ru ju da su tran spa rent nost, među

sob na sa rad nja i po ve re nje ključ ni

za sti ca nje po ve re nja me đu za in te reso

va nim stra na ma. Ovi li de ri ko ri ste

po dat ke za iz grad nju po ve re nja sa

svo jim kli jen ti ma, za stva ra nje kul ture

po slo va nja ko ja se te me lji na dono

še nju od lu ka za sno va nih na uvi dima

iz po da ta ka, i te po dat ke de le sa

part ne ri ma iz svog eko si ste ma, bez

oda va nja po ver lji vih in for ma ci ja. Otkri

ve no je da je ova gru pa li de ra uspeš

ni ja u po slo va nju i nad ma šu je rezul

ta te ko le ga u ra stu i pro fi ta bil nosti

pri ho da - sa 165 od sto bo ljim rezul

ta ti ma - kao i u po gle du ino va ci ja

i upra vlja nja pro me na ma.

Ovi li de ri u suš ti ni shva ta ju da je

iz grad nja po ve re nja u od no se sa klijen

ti ma stra teš ki im pe ra tiv i na porno

ra de ka ko bi ga ste kli i odr ža li.

Za pra vo:

- 82 od sto li de ra čvr sto ve ru je da

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

po da ci po ma žu u stva ra nju stra teš ke

pred no sti kom pa ni ja na tr žiš tu i poma

žu u sti ca nju po ve re nja sa kli jentima

- Lideri koji poštuju privatnost poda

ta ka svo jih kli je na ta ta ko đe su ispred

svoje konkurencije i njihovo poslovanje

je za 22 posto uspešnije ako

ih upo re đu je mo sa li de ri ma u nji hovoj

industriji

Privatnost podataka

Privatnost podataka je od presud

ne va žno sti u vre me nu ka da po troša

či iz ra ža va ju za bri nu tost ve ću ne go

ika da pre u sprem no sti da de le lič ne

podatke. Srodna IBM studija o privatnosti

podataka otkrila je da 81 posto

po tro ša ča ši rom sve ta ka že da su

u prošloj godini bili zabrinutiji kako

kompanije koriste njihove podatke.

Srećom, ista stu di ja je utvr di la da

po sto ji i veća sprem nost po je di na ca za

deljenje informacija sa kompanijama

ko je su tran spa rent ne u na či nu na ko ji

se njihovi podaci koriste - 81 procenat

an ke ti ra nih re klo je da ak tiv no po dr žavaju

kompanije koje su transparentne

u na či nu na ko ji ko ri ste nji ho ve po datke,

i da iz be ga va ju po slo va nje sa kompa

ni ja ma ko je to ne či ne. Kao re zultat,

or ga ni za ci je ko je su ste kle po ve renje

ku pa ca ima ju ve ću od go vor nost da

ču va ju i ko ri ste nji ho ve po dat ke. Studi

ja je po ka za la da kli jen ti neće tra ži ti

od ta kvih kom pa ni ja da ih ob ri šu iz baze

ko ri sni ka, jer raz u me ju da kom panije

prikupljaju njihove podatke kako

bi im pru ži le do dat nu vred nost i no ve

na pred ne uslu ge budućnosti. Isto tako,

li de ri iz go re na ve de nih kom pa ni ja

an ke ti ra nih u IBM-ovoj stu di ji ka žu da

upotrebljavaju 71 posto podataka svojih

korisnika za identifikaciju i ispunjenje

ne is pu nje nih po tre ba ku pa ca, dok

njihovi kolege iz drugih kompanija koriste

samo 28 odsto podataka od svojih

korisnika.

„Kompanije koje su postavile upotre

bu po da ta ka kli je na ta u sre dište

svog poslovanja kreiraju ogromne

mogućnosti za veći uspeh. Na rav no,

tu mi sli mo na etič ko i tran spa rent no

ko riš će nje po da ta ka“, re kla je Nataša

Se­ku­lić, di­rek­tor­ka IBM-a za Sr­bi­ju,

Ma­ke­do­ni­ju, Cr­nu Go­ru i Al­ba­ni­ju.

„Da naš nja preduzeća mo ra ju da budu

u sta nju da stek nu po ve re nje svojih

kli je na ta ka da je reč o po da ci ma,

a istovremeno moraju verovati uvidima

iz podatka iz sopstvenih procesa i

ekosistema da bi ostvarili konkurentsku

prednost.“

Poverenje u podatke

unu­tar or­ga­ni­za­ci­je

Ia ko se stu di ja fo ku si ra na va žnost

tran spa rent no sti u na či nu na ko ji kompa

ni je ko ri ste po dat ke kli je na ta, stu di ja

ta ko đe na gla ša va va žnost po ve re nja u

podatke unu­tar organizacije. Otkriveno

je da li de ri ima ju naj ve će pro ble me

kako bi osigurali da su podaci unutar

nji ho vih sop stve nih re do va tač ni i ja sni,

da bi mogli iskoristiti takve podatke i

iz vu ći iz njih uvi de za do no še nje najbo

ljih od lu ka o va žnim po slov nim podu

hva ti ma, kao što su raz voj no vih poslov

nih mo de la i ula zak na no va tr žiš ta.

- Osam od de set li de ra du bo ko veru

je u po dat ke ko ji im po ma žu u donošenju

kvalitetnih i brzih odluka

- Podatke za razvoj novih poslovnih

mo de la već uve li ko ko ri sti 70 pro ce nata

lidera (112 procenata više od konku

ren ci je), dok 66 pro ce na ta li de ra već

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

koristi podatke za donošenje informisa

ni jih od lu ka o ula sku na no va tr žiš ta

- 65 procenata izvršnih rukovodilaca

ve ru je da će se au to ma ti za ci ja proce

sa do no še nja od lu ka povećati u njiho

vom po slov nom okru že nju u na red

ne 2-3 go di ne.

Raz­me­na po­da­ta­ka

Stu di ja je ta ko đe ot kri la da je na glasak

na va žno sti stva ra nja eko si ste ma

baziranih na poverenju. „Podaci koji

jednostavno ostaju unutar organizacije

ve ro vat no će pre ne sta ti ne go što će

im po ra sti vred nost. Vodeće or ga ni zaci

je otva ra ju svo je po dat ke, isto vre meno

vo de ći bri gu gde i ka ko raz me nju ju

po dat ke na na čin da eli mi ni šu ri zik raz

me ne po da ta ka iz me đu de lje nih ekosi

ste ma. U isto vre me, one do puš ta ju

ši ro ko cir ku li sa nje po da ta ka, ali istovre

me no od svih ak te ra tra že od govor

nost u ko riš će nju i de lje nju po dataka.

Doneti odluku koje podatke da

podele za dobitne (win-win) poslovne

poduhvate – i koje podatke treba da

za dr že ka ko bi za dr ža li pred nost na tržiš

tu – jed na je od naj te žih od lu ka ko je

bi or ga ni za ci je tre ba lo da do ne su“, istakla

je Na­ta­ša Se­ku­lić.

Pred­vod­ni­ci su tu is pred svo je kolega:

- 56 pro ce na ta li de ra već uve li ko prikuplja

i deli podatke sa partnerima iz

mre že, a 85 od sto oče ku je da će se njiho

ve part ner ske mre že pro ši ri ti u narednih

nekoliko godina.

- Li de ri oče ku ju da će raz voj di gi talnih

poslovnih platformi zahtevati novi

pristup u deljenju podataka. Na primer,

is pi ta ni ci iz ba na ka sa naj bo ljom

vi zi jom iz ne li su da oče ku ju da će u naredne

tri godine u proseku zaraditi 58

procenata prihoda od aktivnosti u vezi

sa radom njihovih digitalnih platformi.

- 62 pro cen ta li de ra već in te gri še

no ve na či ne mo ne ti za ci je u svo je strategije

podataka.

Preporuke

Dok stu di ja da je smer ni ce ka ko

kompanije uvek treba da praktikuju

tran spa rent nost, me đu sob nu sa rad nju

i poverenje u upotrebi podataka i anga

žo va nju kli je na ta i po slov nih part nera,

dru ge pre po ru ke su:

1. Oja čaj te od no se sa kli jen ti ma i

po sta ni te po u zda ni ču var nji ho vih lič

nih po da ta ka, bu di te tran spa rent ni u

ko riš će nju po da ta ka i oba ve sti te ih o

ko riš će nju nji ho vih po da ta ka za ci lja ne

ponude. Cenite poverenje koje su vam

poklonili vaši korisnici i koristite njihove

po dat ke tran spa rent no, te za pru ža nje

naprednih usluga i stvaranje naprednih

poslovnih modela poslovanja.

2. Verujte podacima i sistemima

veš tač ke in te li gen ci je. Sti mu li ši te kultu

ru gde va ši za po sle ni i me na džeri

istinski veruju u podatke i donosite

od lu ke na osno vu uvi da iz vu če nih iz

po da ta ka, a na iz me nič no, una pre di te

uslugu i iskustva prema vašim klijentima

i partnerima unutar njihovih struktura

i industrija.

3. Na u či te ka ko da de li te po dat ke

na poslovnim platformama uz zadrža

va nje svo je kon ku rent ske pred no sti.

Napravite pomak od pukog gomilanja

po da ta ka do utvr đi va nja ka ko najbo

lje ko ri sti ti i unov či ti po dat ke, i ka ko

na osnovi podataka izgraditi ekosisteme

za stvaranje dodatne vrednosti u

poslovanju.

4. Da detaljno pogledate celu studiju,

po se ti te www.ibm.com/ibv Io

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

BRENDOVI I TRENDOVI

Planiramo da se širimo

i da rastemo

Kom pa ni ja In gram Mi cro doo Be o grad, na sta la u ju nu 2016.

go di ne akvi zi ci jom kom pa ni je RRC, deo je In gram Mi cro

gru­pa­ci­je, naj­ve­ćeg svet­skog di­stri­bu­te­ra in­for­ma­tič­kih

po­slov­nih re­še­nja ko­ji ima kan­ce­la­ri­je u 45 ze­ma­lja i 154

di­stri­bu­tiv­nih cen­ta­ra ši­rom sve­ta.

In­gram Mi­cro po­ma­že svo­jim part­ne­ri­ma da u prak­si is­ko­riste

sav po­ten­ci­jal na­pred­nih teh­no­lo­gi­ja, pru­ža­ju­ći im ši­rok

spek­tar end-to-end uslu­ga i re­še­nja, kao i po­drš­ku u svim

fa­za­ma po­slov­nog ci­klu­sa.

O kom­pa­ni­ji, nje­nom pri­su­stvu na tr­žiš­tu Sr­bi­je, iza­zo­vi­ma i

pla­no­vi­ma go­vo­ri Vla­di­mir Po­po­vić, iz­vrš­ni di­rek­tor In­gram

Mic­ra za Ju­go­i­stoč­nu Evro­pu (Bu­gar­ska i evrop­ske dr­ža­ve

ko­je ni­su čla­ni­ce EU).

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

VIDEO

Kao deo In gram Mic ro gru pa cije

u Sr bi ji po slu je te već če ti ri godi

ne...

Da, mi po slu je mo već če ti ri go dine

na ovom tr žiš tu, ne sa mo u Sr biji,

od no sno, ne sa mo u non-EU zemlja

ma, ka ko se zo ve re gion gde radi

mo, ne go i u dru gim ze mlja ma istoč

ne Evro pe. Kao što zna te, In gram

Mi cro je do šao na tr žiš te ta ko što je

ku pio već vr lo eta bli ra nu RRC grupa

ci ju. Prak tič no, na sta vi li smo trend

po slo va nja RRC-a, ko ji je bio iz u zet

no do bro pre po zna ta kom pa ni ja,

i do da li ono što In gram či ni glo bal

no jed nim od naj ve ćih di stri bu tera

u sve tu. Ta ko da ono što se desi

lo u po sled nje če ti ri go di ne je ste

kom bi na ci ja tra di ci je do br og i us pe-

š nog po slo va nja RRC-a sa pro ši renom

po nu dom In gram Mi cr oa, ko ja

je pr ven stve no fok su i ra na na zna nje,

od no sno na do da tu vred nost ko ju

pru ža mo svim na šim part ne ri ma i

kup ci ma u od no su na re še nja ko ja

nu di mo, kroz tre nin ge, obu ke.

Šta bi ste na ve li kao naj ve ći izazov

u po slo va nju na do ma ćem tržiš

tu?

Ra ni je, do sta pro ble ma tič no je bilo

pla ća nje, prav na re gu la ti va, si gurnost

pla ća nja… Ima li smo do sta veli

ke ka ma te i vi so ku ce nu ka pi ta la,

do sta kaš nje nja i ne si gur no sti u smislu

da li ne ko po tra ži va nje ko je je

spo r no mo že da se na pla ti i ka ko.

Sa da je to dra stič no po bolj ša no. Tu

je Dr ža va uči ni la ve li ki is ko rak i puno

na pre do va la. Ta ko đe, či ni mi se

i da je Za kon o jav nim na bav ka ma

tre nut no mno go efi ka sni ji. Ta ko da

u tom de lu po slo va nja vi di mo za i sta

ve li ki na pre dak.

Ono što je pro blem, što du go roč

no sve vi še bo li, je ste od liv kva litet

nog ka dra, ne sa mo pro gra mera,

ne go i in že nje ra, pro da va ca, admi

ni stra tiv nog ka dra. Ne iz raz lo ga

što im je ov de lo še, već za to što nas i

da lje če ka dug put do jed ne Au stri je,

Ne mač ke, Švaj car ske... Na rav no, mi

re a gu je mo po ve ća njem pla ta, bo ljim

uslo vi ma, kva li tet nim okru že njem, ali

pro sto ne ka da ne ke stva ri se ne mogu

po re di ti. Re kao bih da je tre nut

no to naj ve ći iza zov – pro na ći kvali

te tan ka dar.

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Spo­na iz­me­đu part­ne­ra

i bren­do­va

Radite sa velikim brojem vendora,

po zna tih svet skih kom pa ni ja. Na

ko ji na čin se vr ši nji hov oda bir?

In gram Mi cro na glo bal nom ni vou

ra di sa ve ro vat no sva kim ven do rom

ili pro iz vo đa čem naj po zna ti jih re še nja,

naj po zna ti jih IT uslu ga. Me ni je ne kada

lak še da ka žem sa kim In gram Micro

ne ra di, ne go sa kim ra di. Re ci mo,

SAP ne ra di sa In gram Mi cr om, ali zato

što on ne ra di kroz di stri bu tiv ni model,

a ina če sve dru ge svet ske kom pani

je - IBM, Ci sco, Dell EMC, Chec kPo int

i mno ge dru ge - ra de i na svet skom

ni vou i kod nas lo kal no. Na ma kao distri

bu te ri ma, u suš ti ni, co­re bu­si­ness je

da na šim part ne ri ma po nu di mo što

vi še vo de ćih svet skih re še nja. Ali mi

na šim part ne ri ma, fir ma ma ko je sa nama

ra de, nu di mo i naj bo lja zna nja, da

raz u me ju sva ta re še nja i da ih pri lago

di mo po tre ba ma tr žiš ta u Sr bi ji. Jer,

sve te ve li ke svet ske kom pa ni je ima ju

vr lo ši rok port fo lio, pa ne ka da ni je lako

raz u me ti gde su pred no sti, gde su

raz li ke, šta to do no si kraj njim ko ri snici

ma. Tru di mo se da bu de mo ta spona,

da ve li ke svet ske tren do ve pri la godi

mo na šem tr žiš tu, od no sno da iz vuče

mo ono što je naj bo lje za nas, za naš

da lji raz voj i da to zna nje da mo partne

ri ma.

In gram Mic ro glo bal no ima vi še

od 200.000 part ne ra. Ka kva je partner

ska mre ža u Sr bi ji?

In gram Mi cro je na svet skom nivou

jed na od vo de ćih ku ća. Dve sta

hi lja da part ne ra je ogro man portfo

lio. U Sr bi ji ima mo ne kih sto ti nak

part ne ra sa ko ji ma iz u zet no bli sko i

vr lo če sto sa ra đu je mo, a to kom godi

ne sa vi še od pet sto part ne ra obavi

mo ne ku tran sak ci ju, od no sno oni

ku pe neš to od nas. To je na ša mreža.

Raz log to me je što u Sr bi ji ko risti

mo sa mo deo In gra mo vog portfo

lija. Na i me, In gram Mi cro se u

sve tu, iz me đu osta log, ba vi i di stribu

ci jom mo bil nih te le fo na, ra znih

pe ri fer nih ure đa ja, ra ču na ra, pre nosi

vih kom po nen ti. Mi u Sr bi ji to radi

mo u jed nom vr lo uskom de lu, na

pri mer pro ce so re ili me mo ri je, ta ko

da je i to raz log zaš to ima mo ma nji

broj part ne ra u od no su na tih dve sta

hi lja da ši rom sve ta.

Na do­hvat ru­ke

Kompanija Ingram Micro Srbija

po slu je na pan-evrop skom, re gio

nal nom i lo kal nom ni vou. Ob jasni

te ukrat ko ovaj prin cip ra da i

ka ži te nam u če mu le ži taj na vašeg

us peš nog po slo va nja?

In gram Mi cro je jed na ve li ka global

na ku ća. On ima ve li ki di stri bu tiv

ni cen tar, je dan od naj ve ćih u sve tu,

u Ne mač koj, ko ji se u okvi ru In gram

Mi cro za jed ni ce zo ve pan-evrop ski

di stri bu tiv ni cen tar. Jed na od ve li kih

pred no sti In gram Mic ra kao glo balnog,

pan-evrop skog, re gi o nal nog i

lo kal nog po nu đa ča je to što je dostup

nost ro be mno go ve ća i mnogo

jed no stav ni ja za na še kup ce, što

je iz u zet no va žno u ovom po slu. Dakle,

ka da je od re đe na ro ba po treb na,

ce na je ste bi tan kri te ri jum, sa mo reše

nje je ključ no, ali ne ta ko ret ko vrlo

va žno je i vre me is po ru ke. Taj panevrop

ski di stri bu tiv ni cen tar je jed na

od ključ nih pred no sti In gram Mic ra

i na na šem tr žiš tu, ali i na re gi o nalnom,

i na pan-evrop skom, i na global

nom ni vou.

Obu­ke i pla­no­vi

Nu di te ši rok spek tar kur se va za

obu ku pro da va ca i in že nje ra. Kakva

je za in te re so va nost na do ma­

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

ćem tr žiš tu za vaš tre ning cen tar?

To je jed na od na ših ključ nih strate

gi ja. Tu kul tu ru zna nja, kul tu ru dobre

i kva li tet ne uslu ge, svo je vre meno

je ne go vao RRC, a sa da to ra di

i In gram. Od proš le go di ne smo to

pre po zna li ne sa mo kao na šu in ternu

pred nost, ne go kao neš to što želi

mo da pro mo vi še mo i da ak tiv no

da je mo na šim part ne ri ma i kraj njim

ko ri sni ci ma.

Za in te re so va nost za i sta pre va zi la zi

na ša oče ki va nja, ta ko da je to jed na

od ta ča ka po slo va nja ko ju će mo sve

vi še raz vi ja ti. U pre go vo ri ma smo sa

svim na šim pro iz vo đa či ma ka ko bi

nam omo gu ći li ta ko zva ni au to ri zova

ni cen tar. Mi je smo već au to ri zova

ni za ve li ki broj na ših pro iz vo đača,

re ci mo VMwa re, za tim Chec kPoint

, Ve e am, ali u pre go vo ri ma smo i

sa mno gim dru gim ve li kim svet skim

pro iz vo đa či ma či je tre nin ge nu di mo,

da po sta ne mo nji hov au to ri zo va ni

cen tar, lo kal ni, re gi o nal ni.

Ov de ima mo naš tre ning cen tar,

ta ko da uvek mo že mo da flek si bilno

od go vo ri mo na zah te ve. Ra di mo

i ser ti fi ka ci je. Po sto je pro jek ti ko ji

zah te va ju od re đe ni ni vo zna nja koji

se na ovaj na čin prak tič no i do kumen

tu je. Ta ko da smo vr lo za do voljni

ti me i ši ri će mo to i da lje.

Re ci te nam neš to o pla no vi ma

za na red nu go di nu?

Pla no vi su ma lo raz li či ti iz me đu

lo kal nog, re gi o nal nog i pan-evropskog

ni voa. Pri rod no je da svaka

svet ska kor po ra ci ja že li da ra ste.

Rast je je di na kon stan ta ko ja se uvek

i svu da po na vlja ka kvo god bi lo vreme.

Plan je, sa jed ne stra ne, da proši

ri mo naš port fo lio po nu dom proiz

vo đa ča sa ko ji ma sa ra đu je mo, a s

dru ge stra ne na šim zna njem, tre ning

cen trom, ser vi si ma ko je nu di mo na

tr žiš tu. Vi di mo po zi ti van trend privred

nog raz vo ja i ve ru je mo da će se

on na sta vi ti kod nas lo kal no, u na šoj

ze mlji, kao i u re gi o nu ko ji po kri vamo

- Ma ke do ni ja, Al ba ni ja, BiH, Crna

Go ra. Ve li ka ve ći na na šeg po sla je

u Sr bi ji, ta ko da ve ru je mo da će mo,

bez ob zi ra na tr žiš ne uslo ve, na konku

ren ci ju, na iz bor nu go di nu ko ja

de fi ni tiv no ima uti ca ja na pri vred no

po slo va nje, sa no vim pro iz vo đa či ma

i tre ning cen trom us pe ti da ra stemo

i u sle de ćoj go di ni, i da će ona

b it i m ak a r m al o b ol j a o d i n ač e o dl i-

č ne 2019. Io

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

BRENDOVI I TRENDOVI

Pred­vi­đa­nja kom­pa­ni­je Ka­spersky

za 2020. go­di­nu: oče­ku­ju nas

zlo­u­po­tre­be „big da­ta” po­da­ta­ka

i još so­fi­sti­ci­ra­ni­ji na­pa­di

Is­tra­ži­va­či kom­pa­ni­je Ka­spersky iz­ne­li su svo­ja pred­vi­đa­nja u

ve­zi sa na­pred­nim upo­r­nim pret­nja­ma (Advan­ced Per­si­stent

Thre­ats – APTs) i ak­tiv­no­sti­ma ko­je nas oče­ku­ju to­kom 2020.

go­di­ne, is­ti­ču­ći ka­ko će se okru­že­nje pret­nji me­nja­ti u na­red­nim

me­se­ci­ma. Ce­lo­ku­pan trend uka­zu­je na to da će pret­nje po­sta­ti

so­fi­sti­ci­ra­ni­je i sve vi­še ci­lja­ne. Ta­ko­đe se na­vo­di da će do­ći i do

di­ver­zi­fi­ka­ci­je usled uti­ca­ja spo­ljaš­njih fak­to­ra po­put raz­vo­ja

i ši­re­nja ma­šin­skog uče­nja, teh­no­lo­gi­ja za raz­voj „de­ep fa­ke“

teh­ni­ka, ili ten­zi­ja oko tr­go­vin­skih ru­ta iz­me­đu Azi­je i Evro­pe.

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Pred­vi­đa­nja su raz­vi­je­na na

osno­vu pro­me­na ko­je je GRe­

AT Tim (Tim za glo­bal­no istra­ži­va­nje

i ana­li­zu) uo­čio to­kom 2019.

go­di­ne pri­li­kom svo­jih is­tra­ži­va­nja koja

su ima­la za cilj pru­ža­nje po­drš­ke

saj­ber­be­zbed­no­snoj za­jed­ni­ci pu­tem

smer­ni­ca i uvi­da. Ovo po­sled­nje, zajed­no

sa se­ri­jom pred­vi­đa­nja in­du­strijskih

i teh­no­loš­kih pret­nji, po­mo­ći će

da se pri­pre­mi­mo za iza­zo­ve ko­ji nas

oče­ku­ju u na­red­nih 12 me­se­ci.

Zlo­u­po­tre­ba lič­nih po­da­ta­ka:

od „de­ep fa­ke“ teh­ni­ka do

cu­re­nja DNK po­da­ta­ka

Po­sle broj­nih cu­re­nja lič­nih po­data­ka

ko­ja su se do­go­di­la pro­te­klih

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

go­di­na, broj do­stup­nih lič­nih in­forma­ci­ja

olak­šao je na­pa­da­či­ma iz­vođe­nje

ci­lja­nih na­pa­da za­sno­va­nih na

pro­cu­re­lim po­da­ci­ma žr­ta­va. Ak­teri

pret­nji po­sta­ju sve veš­ti­ji i u 2020.

go­di­ni će ići još da­lje i lo­vi­ti ose­tlji­vije

po­dat­ke po­put bi­o­me­trij­skih.

Is­tra­ži­va­či uka­zu­ju na niz ključ­nih

teh­no­lo­gi­ja ko­je mo­gu da na­ma­me

žr­tve zlo­u­po­tre­be po­da­ta­ka u zamku.

Me­đu nji­ma je i po­zna­ti vi­deo i

au­dio „De­ep Fa­kes” ko­ji mo­že da se

au­to­ma­ti­zu­je i po­dr­ži pro­fi­li­sa­nje i

stva­ra­nje pre­va­ra i še­ma so­ci­jal­nog

in­že­nje­rin­ga.

Osta­la pred­vi­đa­nja

ci­lja­nih pret­nji

za 2020. go­di­nu

„Fal­se flag“ na­pa­di do­sti­žu potpu­no

no­vi ni­vo. Oni će na­sta­vi­ti da

se raz­vi­ja­ju, a ak­te­ri pret­nji ne samo

da će po­ku­ša­ti da iz­beg­nu prip

i ­s i ­v a ­n j e o v i h n a ­p a ­d a , v e ć ć e a k ­t i-

v­no pre­ba­ci­va­ti kri­vi­cu na ne­kog

dru­gog. Mal­ve­ri, skrip­te, jav­no dostup­ni

bez­bed­no­sni ala­ti ili ad­mi­nistra­tor­ski

soft­ve­ri, za­jed­no sa ne­koli­ko

„fal­se flag“ ope­ra­ci­ja mo­gu bi­ti

do­volj­ni da se au­tor­stvo pre­ba­ci na

ne­kog dru­gog u slu­ča­je­vi­ma ka­da su

is­tra­ži­va­či bez­bed­no­sti u po­tra­zi za

bi­lo ka­kvim tra­gom.

Ran­som­ver se po­me­ra ka ci­ljanim

pret­nja­ma. Po­ten­ci­jal­ni za­plet

mo­že bi­ti to da, ume­sto ne­mo­gućno­sti

da se po­vra­te po­da­ci, ak­te­ri

pret­nji za­pre­te da će ob­ja­vi­ti po­dat­ke

ko­je su ukra­li od žr­tve.

No­ve ban­kar­ske re­gu­la­ti­ve u EU

kre­i­ra­ju no­ve vek­to­re na­pa­da. Kako

će ban­ke bi­ti u oba­ve­zi da otvo­re

svo­ju in­fra­struk­tu­ru i po­dat­ke tre­ćim

stra­na­ma ko­je že­le da pru­že uslu­ge

ban­kar­skim ko­ri­sni­ci­ma, mo­gu­će je

da će na­pa­da­či te­ži­ti da pre­va­rantskim

še­ma­ma zlo­u­po­tre­be ove no­ve

me­ha­ni­zme.

Vi­še na­pa­da na in­fra­struk­tu­re i

me­te ko­je ne ko­ri­ste PC ra­ču­nare.

Od­luč­ni ak­te­ri pret­nji već ne­ko

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

O kom­pa­ni­ji Ka­spersky

Kom­pa­ni­ja Ka­spersky je glo­bal­na saj­ber bez­bed­no­sna kom­pa­ni­ja osno­va­na 1997. go­di­ne. Op­se­žno

is­ku­stvo i struč­nost za­po­sle­nih u kom­pa­ni­ji Ka­spersky kon­stant­no se ko­ri­sti u raz­vo­ju no­vih bez­bedno­snih

re­še­nja i uslu­ga ko­je šti­te kom­pa­ni­je, kri­tič­ne in­fra­struk­tu­re, dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je i po­tro­ša­če

ši­rom sve­ta. Sve­o­bu­hvat­ni port­fo­lio pro­iz­vo­da kom­pa­ni­je ob­u­hva­ta vo­de­ća bez­bed­no­sna re­še­nja za

kraj­nje ko­ri­sni­ke, kao i ve­li­ki broj spe­ci­ja­li­zo­va­nih re­še­nja i uslu­ga za zaš­ti­tu od so­fi­sti­ci­ra­nih i na­prednih

di­gi­tal­nih pret­nji. Pre­ko 400 mi­li­o­na ko­ri­sni­ka zaš­ti­će­no je teh­no­lo­gi­jom kom­pa­ni­je Ka­spersky,

dok pre­ko 270.000 kor­po­ra­tiv­nih kli­je­na­ta ko­ri­sti nji­ho­ve uslu­ge ka­ko bi zaš­ti­ti­li svo­je vred­ne in­for­maci­je.

Sa­znaj­te vi­še na www.ka­spersky.co­m.

vre­me raz­vi­ja­ju svo­je se­to­ve ala­ta

i van Win­dows ope­ra­tiv­nog si­stema,

pa čak i van ra­ču­nar­skih si­ste­ma.

VPNFil­ter i Slin­gshot su, na pri­mer,

ci­lja­li mre­žni har­dver.

Saj­ber na­pa­di se fo­ku­si­ra­ju na trgo­vin­ske

ru­te iz­me­đu Azi­je i Evrope.

Po­sto­ji ne­ko­li­ko na­či­na na ko­je

se ovo mo­že od­vi­ja­ti. Oni uklju­ču­ju

rast po­li­tič­ke špi­ju­na­že s ob­zi­rom na

to da vla­de te­že da obez­be­de svoje

in­te­re­se u ze­mlji i ino­stran­stvu. Vero­vat­no

je da će se ovo pro­ši­ri­ti i na

teh­no­loš­ku špi­ju­na­žu u si­tu­a­ci­ja­ma

po­ten­ci­jal­ne ili stvar­ne eko­nom­ske

kri­ze i re­zul­tu­ju­će ne­sta­bil­no­sti.

No­ve mo­guć­no­sti pre­sre­ta­nja i

me­to­de eks­fil­tra­ci­je po­da­ta­ka. Koriš­će­nje

la­na­ca snab­de­va­nja na­sta­vlja

da bu­de jed­na od me­to­da is­po­ru­ke

ko­joj će bi­ti naj­kom­pli­ko­va­ni­je pri­stupi­ti.

Ve­ro­vat­no je da će na­pa­da­či nasta­vi­ti

da pro­ši­ru­ju ovu me­to­du putem,

na pri­mer, ma­ni­pu­li­sa­nih softver­skih

spre­miš­ta i zlo­u­po­tre­bom pake­ta

i da­to­te­ka sa iz­vo­r­nim ko­dom.

Mo­bil­ne na­pred­ne upo­r­ne pret­nje

se raz­vi­ja­ju br­že. Ne­ma raz­loga

zaš­to se ovaj trend ne bi na­sta­vio.

Me­đu­tim, zbog po­ve­ća­ne pa­žnje koju

im pri­da­je bez­bed­no­sna za­jed­nica,

ve­ru­je­mo da će se po­ve­ća­ti i broj

de­talj­no iden­ti­fi­ko­va­nih i ana­li­zi­ranih

na­pa­da

Zlo­u­po­tre­ba lič­nih po­da­ta­ka raste,

po­dr­ža­na teh­no­lo­gi­jom veštač­ke

in­te­li­gen­ci­je. Ovo je ve­o­ma

slič­no teh­ni­ka­ma za po­kre­ta­nje rekla­ma

to­kom iz­bor­ne kam­pa­nje putem

druš­tve­nih mre­ža. Ova teh­no­logi­ja

je već u upo­tre­bi i sa­mo je pi­tanje

vre­me­na ka­da će je ne­ki na­pa­dač

is­ko­ri­sti­ti.

„Bu­duć­nost no­si to­li­ko raz­li­či­tih

mo­guć­no­sti da je vr­lo ve­ro­vat­no da

ima stva­ri ko­je ni­su ob­u­hva­će­ne našim

pred­vi­đa­nji­ma. Obim i kom­pleksnost

okru­že­nja u ko­ji­ma se de­ša­va­ju

na­pa­di pru­ža­ju mno­go op­ci­ja. Osim

to­ga, ni­je­dan is­tra­ži­vač­ki tim ne­ma

pot­pu­ni uvid u ope­ra­ci­je APT ak­ter

a p r e t ­n j i . N a ­s t a ­v i ­ć e ­m o d a p o ­k u -

­ša­va­mo i pred­vi­di­mo ak­tiv­no­sti APT

gru­pa i raz­u­me­mo me­to­de ko­je kori­ste,

dok pru­ža­mo uvid u nji­ho­ve

kam­pa­nje i uti­caj ko­ji ima­ju“, iz­ja­vio

je Vi­sen­te Di­jaz (Vi­cen­te Di­az), bezbed­no­sni

is­tra­ži­vač u kom­pa­ni­ji Kaspersky.

De­talj­na li­sta kom­pa­ni­je Kaspersky

o pred­vi­đa­nji­ma pret­nji za

2020. go­di­nu do­stup­na je na Se­cure­list

saj­tu.

Li­sta pred­vi­đa­nja je deo se­ri­je Kaspersky

Se­cu­rity Bul­le­tin (KSB) – seri­je

go­diš­njih pre­dik­ci­ja i ana­li­tič­kih

čla­na­ka o ključ­nim pro­me­na­ma u

obla­sti saj­ber bez­bed­no­sti. Io

Uko­li­ko že­li­te da sa­zna­te vi­še o

to­me šta su struč­nja­ci kom­pa­nije

Ka­spersky pred­vi­đa­li ka­da je reč

o na­pred­nim ci­lja­nim pret­nja­ma u

2019. go­di­ni, pro­či­taj­te ovaj tekst.

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

BRENDOVI I TRENDOVI

Finansijske pretnje u 2020:

me­te su fin­tek,

mobilne bankarske aplikacije

i e-trgovina

Akteri sajber pretnji koji su motivisani finansijskim dobicima verovat­no

će to­kom 2020. go­di­ne po­če­ti da ci­lja­ju in­ve­sti­ci­o­ne aplika­ci­je,

on­lajn si­ste­me za ob­ra­du fi­nan­sij­skih po­da­ta­ka i na­do­laze­će

krit­po­va­lu­te, za­jed­no sa obez­be­đi­va­njem pla­će­nog pri­stu­pa

ban­kar­skim in­fra­struk­tu­ra­ma i raz­vo­ju no­vih so­je­va mal­ve­ra za

mo­bil­ne ban­kar­ske apli­ka­ci­je na osno­vu pro­cu­re­lih iz­vor­nih ko­dova.

Ovo su glav­na pred­vi­đa­nja struč­nja­ka kom­pa­ni­je Ka­spersky o

oče­ki­va­nom raz­vo­ju okru­že­nja pret­nji u fi­nan­sij­skom sek­to­ru.

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Fi nan sij ske saj ber pret nje se

sma tra ju jed nim od naj o pasni­jih,

jer nji­hov uti­caj dovo­di

do fi­nan­sij­skih gu­bi­ta­ka za žrtve.

To kom 2019. go di ne bi li smo

sve­do­ci zna­čaj­nih de­ša­va­nja u ovoj

industriji i dobili bolji uvid u to kako

fi nan sij ski na pa di i ak te ri pret nje

funk ci o ni šu. Na osno vu ovih do gađa­ja

is­tra­ži­va­či kom­pa­ni­je Ka­spersky

pred­vi­đa­ju ne­ko­li­ko va­žnih po­ten­cijal­nih

sce­na­ri­ja za okru­že­nje fi­nan­sijskih

pret nji u 2020. Ov de su na ve dena

ključ­na pred­vi­đa­nja.

Fintek je pod napadom

Mobilne aplikacije za investiranje

su po­sta­le po­pu­lar­ne me­đu ko­ri­sni­cima

ši­rom sve­ta. Ovaj trend ne­će proći

ne­pri­me­će­no po­red saj­ber kri­mi­nala

ca u 2020. Mno ge od ovih apli ka ci ja

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

ne koriste najbolje bezbednosne prak­se,

po­put mul­ti-fak­tor­ske au­ten­ti­kaci­je

ili zaš­ti­te mre­že apli­ka­ci­je, što može

omo­gu­ći­ti saj­ber kri­mi­nal­ci­ma da

ciljaju korisnike ovakvih aplikacija.

Novi trojanci za mobilne

banking aplikacije

Is­tra­ži­va­nje i nad­zor ko­je spro­vo­di

kom­pa­ni­ja Ka­spersky nad un­der­ground

fo ru mi ma su ge ri šu da su iz vorni

ko do vi ne kih po pu lar nih tro ja naca

za mo bil ne ban kar ske apli ka ci je

pro cu re li u jav ne do me ne. Pret hod­no

po­zna­ti slu­ča­je­vi cu­re­nja ko­dova

mal­ve­ra (npr. Ze­us, SpyEye) su rezul­to­va­li

po­ve­ća­nim bro­jem no­vih

va ri ja ci ja ovih tro ja na ca. U 2020. ovo

se mo­že po­no­vi­ti.

Pla­ćen pri­stup in­fra­struk­tu­ri

ba­na­ka i ran­som­ver na­pa­di

na banke

U 2020. struč­nja­ci kom­pa­ni­je Kaspersky

oče­ku­ju po­ve­ća­nu ak­tiv­nost

grupa specijalizovanih za prodaju pristu­pa

mre­ža­ma ba­na­ka u afrič­kim i

azij­skim re­gi­o­ni­ma, kao i is­toč­noj Evropi.

Nji ho ve glav ne me te su ma le banke,

kao i fi­nan­sij­ske or­ga­ni­za­ci­je nedavno

kupljene od strane velikih igrača

ko­ji iz­gra­đu­ju nji­ho­ve si­ste­me saj­ber

bezbednosti u skladu sa standardima

ma­tič­ne kom­pa­ni­je. Po­red to­ga, očeki­va­no

je da će iste ban­ke po­sta­ti žr­tve

ci­lja­nih ran­som­ver na­pa­da, jer ban­ke

spadaju u organizacije koje su spremnije

da plate otkupninu nego da prihvate

gubitak podataka.

Ma­ge­car­ting 3.0: vi­še saj­ber

kri­mi­nal­nih gru­pa će ci­lja­ti

on­lajn si­ste­me za ob­ra­du

pla­ća­nja

To­kom pro­te­klih ne­ko­li­ko go­di­na, tako­zva­ni

JS-ski­ming (me­to­da kra­đe podataka

sa platnih kartica iz onlajn prodav­ni­ca)

po­stao je iz­u­zet­no po­pu­la­ran

me­đu na­pa­da­či­ma. Tre­nut­no, is­tra­ži­vači

kom­pa­ni­je Ka­spersky su sve­sni najma­nje

10 raz­li­či­tih ak­te­ra uklju­če­nih u

ova­kve vr­ste na­pa­da, i struč­nja­ci ve­ruju

da će nji­hov broj na­sta­vi­ti da ra­ste tokom

sle­de­će go­di­ne. Naj­o­pa­sni­ji na­pa­di

će bi­ti na kom­pa­ni­je ko­je pru­ža­ju usluge

po­put e-tr­go­vi­ne, što će do­ve­sti do

kompromitovanja na hiljade kompanija.

„Ove go­di­ne je bi­lo mno­go va­žnih

do­ga­đa­ja. Ka­ko smo i pred­vi­de­li na

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

kra­ju 2018. go­di­ne, doš­lo je do po­jave

no­vih saj­ber­kri­mi­nal­nih gru­pa, po­put

gru­pe CopyPa­ste, no­vih ge­o­graf­skih loka­ci­ja

na­pa­da od stra­ne gru­pe Si­len­ce, i

sajber kriminalci prebacuju svoj fokus na

po­dat­ke ko­ji po­ma­žu da se za­o­bi­đu sistemi

za borbu protiv prevara u njihovim

napadima. Bihejvioralni i biometrijski

po­da­ci se pro­da­ju na cr­nom tr­žiš­tu.

Do­dat­no, oče­ki­va­li smo po­ve­ća­nje napa­da

za­sno­va­nih na JS-ski­min­gu, što se

i do­go­di­lo. Ka­ko nam se bli­ži 2020, prepo­ru­ču­je­mo

bez­bed­no­snim ti­mo­vi­ma

u po­ten­ci­jal­no po­go­đe­nim obla­sti­ma finansijske

industrije da se pripreme za

no­ve iza­zo­ve. Ne po­sto­ji niš­ta ne­iz­be­žno

u po­ten­ci­jal­nim na­do­la­ze­ćim na­pa­di­ma,

sa­mo je va­žno bi­ti do­bro pri­pre­mljen za

njih“, iz­ja­vio je Ju­ri Na­mest­nji­kov, is­tra­živač

bez­bed­no­sti u kom­pa­ni­ji Ka­spersky.

Druge ugrožene industrije

Po­red fi­nan­sij­skog sek­to­ra, is­tra­ži­vači

kom­pa­ni­je Ka­spersky su iden­ti­fi­ko­va­li

dru­ge in­du­stri­je ko­je će se su­o­či­ti sa novim

bezbednosnim izazovima u nadolaze­ćoj

go­di­ni:

- Zdravstvenoj industriji se savetuje

da se fokusira na zaštitu medicinske dokumentacije

i povezanih medicinskih

ure­đa­ja, s ob­zi­rom na to da po­sta­ju meta

ak­te­ra pret­nji. Vi­še o to­me pro­či­tajte

ovde.

- Timovi za korporativnu bezbednost

bi tre­ba­lo da obra­te vi­še pa­žnje na cloud

infrastrukturu i insajdere koji pristupaju

nji­ho­vim mre­ža­ma. Po­sto­je gru­pe kri­minalaca

specijalizovanih za regrutovanje

in­saj­de­ra raz­li­či­tim teh­ni­ka­ma, uklju­čuju­ći

i uce­ne. Vi­še o to­me pro­či­taj­te ovde.

- Telekomunikacije i druge industrije

koje naširoko koriste mobilnu komunika

ci ju bi tre ba lo da se pri pre me za proce­nu

i re­a­go­va­nje na ri­zi­ke ko­ji će do­ći

sa ši­rom upo­tre­bom 5G mre­že, što se

oče­ku­je po­čet­kom 2020. Vi­še o to­me

pro­či­taj­te ovde.

De­talj­na li­sta kom­pa­ni­je Ka­spersky o

pred­vi­đa­nji­ma pret­nji za 2020. go­di­nu

dostupna je na Securelist sajtu.

Li­sta pred­vi­đa­nja je deo se­ri­je Kaspersky

Se­cu­rity Bul­le­tin (KSB) – se­ri­je

go­diš­njih pre­dik­ci­ja i ana­li­tič­kih čla­na­ka

o ključ­nim pro­me­na­ma u obla­sti saj­ber

bezbednosti.

Uko­li­ko že­li­te da sa­zna­te vi­še o tome

šta su struč­nja­ci kom­pa­ni­je Kaspersky

pred­vi­đa­li ka­da je reč o naprednim

ciljanim pretnjama u 2019.

go­di­ni, pro­či­taj­te ovaj tekst. Io

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

BRENDOVI I TRENDOVI

King ston DC450R i DC500R

serije SSD-ova su savršen

iz bor za upo tre bu u

data centrima svih vrsta

Novi modeli nude velike brzine, predvidljive performanse, kao i

ve­li­ki op­seg iz­dr­žlji­vo­sti i zaš­ti­ta za sve pri­me­ne

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Kompanija Kingston je oduvek

va ži la za pro iz vo đa ča koji

pri da je pod jed na ku va žnost

kuć nim i po slov nim ko ri sni ci ma, pa i

kor po ra tiv nim. Po red iz u zet no us peš

nih re še nja za desk top i no te bo ok raču

na re, King ston je ne dav no lan si rao i

nove serije SSD-ova namenjenih upotrebi

u data centrima i drugim poslovima

gde je po tre ba za br zi nom, ali i gene

ral no pred vi dlji vim i odr ži vim perfor

man sa ma, od iz u zet ne va žno sti.

DC450R

No vi Da ta Cen ter 450R (DC450R)

SSD vi so kih per for man si sa 3D TLC

NAND tehnologijom je dizajniran za

upo tre bu ko ja je fo ku si ra na na vi soke

per for man se pri či ta nju po da taka.

Ovaj ser ver ski SSD pru ža vr hunske

per for man se, isto vre me no osi gura

va ju ći iz van red ni I/O i pred vi dlji ve

la ten ci je, što se sa da zah te va od svih

SSD-ova na me nje nih da ta cen tri ma. Izgra

đen pre ma King sto no vim stro gim

QoS zah te vi ma, DC450R je di zaj ni ran

da obez be di kon zi stent nost per forman

si u ši ro kom ra spo nu rad nog opte

re će nja in ten ziv nog či ta nja i ke ši ranja

po da ta ka.

DC 500R i 500M

Po red po me nu tog mo de la, u ponu

di se ta ko đe mo gu na ći i Da ta Center

500R i 500M SSD-ovi ko ji nu de još

ve ću iz dr žlji vost, po go to vo u slu ča ju

DC500M mo de la, gde je ni vo DWPD

(da ta wri tes per day) čak 1.3, da le ko

iz nad pro seč ne po tre be od 1 DWPD

u slu ča ju 80% da ta cen ta ra. Osim odlič

ne iz dr žlji vo sti, 500R i 500M se rije

ta ko đe po se du ju i zaš ti tu od iz nenad

nog ne stan ka stru je, gde po mo ću

kon den za to ra i soft ve ra uma nju ju šanse

za ko rup ci ju po da ta ka.

Za zah tev na rad na okru že nja

King sto no vi DC SSD-ovi su dizaj

ni ra ni za rad no okru že nje ko je

zah te va 24/7 po u zda nost, kao što je

na pri mer upo tre ba u mre ža ma za ispo

ru ku sa dr ža ja (CDN), ED GE ra ču narstvo

i ši rok spek tar dru gih soft ver ski

de fi ni sa nih skla diš nih ar hi tek tu ra. Ovi

SSD-ovi do no se po seb no fo ku si ra ni

skup funk ci ja ko je da ta cen tri ma omogu

ću ju oda bir naj po volj ni jeg SSD-a za

nji ho vo rad no op te re će nje. Pred u zeći

ma su po treb ni re zul ta ti, re še nja i

spo ra zu mi o ni vou uslu ge (SLAs), a

DC450R, DC500R i DC500M pru žaju

si stem bil de ri ma i cloud pro vaj deri

ma vi so ke per for man se, kao i ekono

mi čan SSD stan dard na ko ji mo gu

da ra ču na ju.

Do stup nost

DC450R, DC500R i DC500M su

do stup ni u ka pa ci te ti ma od 480GB,

960GB, 1.92TB, 3.84TB, a ta ko đe dola

ze i uz li mi ti ra nu pe to go diš nju garan

ci ju, bes plat nu teh nič ku po drš

ku i le gen dar nu King ston po u zdanost.

Io

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

BRENDOVI I TRENDOVI

Work Re wor ked

no va kul tu ra po slo va nja

„po Mic ro sof tu”

Kada govorimo o brendovima i trendovima, nezaobilazan i jedan

od naj ve ćih bren do va na sve tu – Mic ro soft – po znat je po us posta

vlja nju tren do va pred vo đe nih teh no loš kim ino va ci ja ma. Po slova

nje u obla ku, pri me na veš tač ke in te li gen ci je, sa mo su ne ki od

tren do va teh no loš ke re vo lu ci je ko ji me nja ju na šu sva ko dne vi cu, a

či ji je Mic ro soft pred vod nik. Ova kom pa ni ja po sta je li der i ka da je

jed na pot pu no dru ga či ja te ma u pi ta nju – kul tu ra po slo va nja. Šta

se me nja u na či nu ra da, da li se tran sfor mi še rad ni pro stor i ko je su

to po tre be za po sle nih i kli je na ta pro me nje ne u po sled nje vre me?

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Microsoft je nedavno predsta

vio kon cept Work Reworked,

koji upravo ima

za cilj da pred sta vi kom pa nij sku vi ziju

bu duć no sti ra da. Kon cept je do šao

kao od go vor na is tra ži va nje spro vede

no u 15 ze ma lja za pad ne Evrope,

gde se ve ći na za po sle nih iz ja snila

da vi še od po lo vi ne rad nog vreme

na ni je u pot pu no sti is ko riš će no.

Kao tri naj češ ća raz lo ga na vo de se:

ne po treb no pre ki da nja ra da, ne e­

fi ka sni te le fon ski po zi vi, sa stan ci i

mej lo vi, kao i tra že nje in for ma ci ja

od ko le ga.

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Ka ko kom pa ni je mo gu da po mog

nu za po sle ni ma da se ose ća ju zado

volj ni je, sreć ni je i efi ka sni je na svojim

rad nim me sti ma, ali i da ra ni je

za vr še sve svo je po slo ve? Ne ki od

be ne fi ta ko ji da ju re zul ta te su flek sibil

no rad no okru že nje ko je ob u hva ta

pro stor ka ko za grup ni ta ko i za in divi

du al ni rad, kao i mo guć nost da radi

mo ka da i gde že li mo, što je da nas

za hva lju ju ći teh no lo gi ja ma lak še nego

ika da pre.

Šta za pra vo pred sta vlja no va kultura

poslovanja „po Microsoftu“ obja

snio je Ni ko la Ili jin, HR ma na ger za

re gion od 24 ze mlje u Cen tral no-istoč

noj Evro pi. „No va kul tu ra po slova

nja za sno va na je na ino va ci ja ma,

omo gu ća va nju ti mo vi ma da sa mostal

no do no se od lu ke i ose ća ju da su

va žan deo kom pa ni je u ko joj ra de.

Teh no lo gi ja je vi še ne go ikad u slu žbi

za po sle nih, po slo vi se sve češ će obavlja

ju u vi r tu el nim ti mo vi ma, a tehno

lo gi je po put Mic ro soft Te ams platfor

me omo gu ća va ju oba vlja nje vi deo

po zi va, br zu raz me nu sa dr ža ja, za jednič

ki rad na do ku men ti ma u re al nom

vre me nu. Uš te de vre me na su ne merlji

ve, a sa rad nja sa ko le ga ma na raz li­

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

či tim me ri di ja ni ma je ni kad br ža i lak

ša. Veš tač ka in te li gen ci ja in te gri sana

u na še e-mail na lo ge, Ex cel ta be le

ili Po wer Po int pre zen ta ci je olak ša va

nam po sao i po ma že da bu de mo efika

sni ji i pro duk tiv ni ji“, is ti če Ni ko la Ilijin

i do da je da kom bi na ci ja od go vara

ju ćeg rad nog me sta, teh no loš kih

ala ta i ru ko vo đe nja pred sta vlja ideal

nu for mu lu za po sti za nje pro fe si o­

nal nog za do volj stva za po sle nih, a samim

tim i uspe ha kom pa ni je.

Po slo da vac go di ne

u Sr bi ji

Mi cr o soft u Sr bi ji već pri me njuje

flek si bil no rad no vre me, ta ko da u

za vi sno sti od rad nog me sta za po sleni

ima ju slo bo du or ga ni zo va nja svog

vre me na, dok ti mo vi či ja pri ro da posla

ne zah te va sva ko dnev no pri sustvo

u kan ce la ri ji mo gu da bi ra ju da

li će po sao oba vlja ti iz svog do ma ili

sa bi lo kog dru gog me sta ko je im u

tom tre nut ku od go va ra.

Stal no po me ra nje gra ni ca, uvo đenje

ino va ci ja i uslo va za rad ko ji pogo

du ju raz vo ju sva kog za po sle nog,

već dru gu go di nu zare dom svr stalo

je Mic ro soft u naj po želj ni je po slodav

ce u Sr bi ji. Srp ska aso ci ja ci ja mena

dže ra pro gla si la je Mic ro soft u Srbi

ji Po slo dav cem go di ne 2019, dok

je slič no pri zna nje do bio i Raz voj ni

centar ove kompanije u Srbiji, koji je

u okvi ru naj ve ćeg is tra ži va nja do maće

IT sce ne, spro ve de nog od stra ne

saj ta Po slo vi.in fo stud.co m, pro gla šen

naj po želj ni jim IT po slo dav cem.

Bu­duć­nost pri­pa­da

ino­va­tiv­ni­ma

Ne go va nje kul tu re ino va ci ja kompa

ni ja ma do no si dvo stru ko ve ću ve rovat

no ću da u bu duć no sti ostva re dvocifren

rast u odnosu na „tradicionalne”

kom pa ni je. Ino va tiv ne kom pa ni je će

od ne ti po be du i u bor bi za ta len te, jer

ve li ki pro ce nat za po sle nih (86%) u ovakvim

kom pa ni ja ma že li da na sta vi da

ra di na svom rad nom me stu. Kom pani

je ko je se na ovaj na čin tran sfor mišu

po sta ju bren do vi, nji ho vi za po sle ni

brend ambasadori, dok nova korporativna

kultura predstavlja trend koji menja

sve što smo do sa da zna li o us peš

nom po slo va nju. Teh no loš ka re vo luci

ja je sti gla, a sa njom i Work Re worked.

Io

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

BRENDOVI I TRENDOVI

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

BRENDOVI I TRENDOVI

Is­ko­rak u bu­duć­nost

Kom­pa­ni­ja Orac­le slo­vi za glo­bal­nog li­de­ra ka­da je reč o kre­i­ra­nju

i pra­će­nju tren­do­va in­va­tiv­nih teh­no­lo­gi­ja. Za­to i ovog pu­ta raz­gova­ra­mo

o no­vim kon­cep­ti­ma i ala­ti­ma ko­je ova svet­ska kor­po­ra­ci­ja

nu­di svo­jim ko­ri­sni­ci­ma kao od­go­vor na iza­zo­ve vre­me­na. Naš

sa­go­vor­nik je Vla­di­mir Kne­že­vić, Co­un­try Le­a­der Orac­le Sr­bi­ja i

Cr­na Go­ra.

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Na svo joj po sled njoj go diš njoj

smotri u SanFrancisku, Oracle je

najavio nove koncepte. Recite nam

nešto detaljnije o tome?

Ove go­di­ne San Fran­ci­sco Open

World je do­neo stvar­no do­sta no­vosti.

Ina­če, to je naj­ve­ća go­diš­nja smotra

ko­ju Orac­le or­ga­ni­zu­je. Keyno­te je

dr­žao La­rry El­li­son i ja bih is­ko­ri­stio neko­li­ko

stva­ri iz nje­go­vog pre­da­va­nja,

za­to što mi­slim da su ja­ko va­žne ne samo

za Orac­le ne­go i za tr­žiš­te.

Pre sve­ga, te­ma je cloud. Orac­le je

još pre vi­še od pet go­di­na pro­me­nio

stra­te­gi­ju i po­stao cloud kom­pa­ni­ja,

me­đu­tim sa­da je pri­ča sa­zre­la i iz­ba­cili

smo no­vu ge­ne­ra­ci­ju clo­u­da – Oracle

Cloud In­fra­struc­tu­re ge­ne­ra­ci­ja 2. Šta

je to no­vo što do­no­si cloud? Vra­ti­ću

se je­dan ko­rak na­zad. Zaš­to se po­ja­vio

cloud? Cloud com­pu­ting je bio lo­gi­čan

evo­lu­tiv­ni na­sta­vak i in­ter­ne­ta i so­ci­jalnih

mre­ža, jer je dao do­bar od­go­vor

na po­tre­bu ob­ra­de ogrom­ne ko­li­či­ne

po­da­ta­ka. Me­đu­tim, iza­zov je bi­lo prila­go­di­ti

cloud re­še­nja ko­ri­sni­ci­ma, bi­lo

con­su­me­ri­ma bi­lo en­ter­pri­se ko­ri­sni­cima,

ta­ko da su mo­ra­li da se po­ja­ve neki

no­vi ala­ti. Mi smo ove go­di­ne po­kaza­li

da bez mac­hi­ne le­ar­ning i AI ala­ta

cloud kon­cept kao ta­kav ne­ma baš puno

smi­sla, i u ver­zi­ji 2 Orac­le Cloud Infa­struc­tu­re

na­ja­vi­li da će ubu­du­će svi

ala­ti ko­ji se bu­du ho­sto­va­li u na­šem

cloud okru­že­nju ima­ti te kom­po­nen­te.

Ob­ja­sni­ću to na pla­stič­nom pri­me­ru.

Za­mi­sli­te da ko­ri­sti­te au­to­nom­ni au­tomo­bil.

Au­to­nom­ni au­to­mo­bil ni­je više

bu­duć­nost, on već po­sto­ji. On vam

da­je mo­guć­nost da iz­beg­ne­te ljudske

greš­ke: pra­vi naj­bo­lju pu­ta­nju, bi­ra

da li tre­ba da se sma­nji ili po­ve­ća br­zina.

Ka­ko IT mo­že da ura­di slič­nu stvar?

Mi smo na­pra­vi­li au­to­nom­nu ba­zu poda­ta­ka

ko­ja u ovom tre­nut­ku mo­že da

ra­di self-he­a­ling, self-patching, bu­kval­no

sve ono što bi na ne­kom osno-

vnom administrativnom nivou mogao

da ra­di čo­vek. Ali po­sto­je ne­ke ope­raci­je

ko­je čo­vek ne mo­že da ura­di. Reci­mo,

u ovoj eri saj­ber na­pa­da ne­ka­da

je ja­ko teš­ko uo­či­ti da li va­šem si­ste­mu

pre­ti ne­ka opa­snost ili ne, a ti au­tonom­ni

si­ste­mi, za­hva­lju­ju­ći na­pred­nim

al­go­rit­mi­ma pre­tra­ge i mac­hi­ne le­arnin­gu,

mo­gu da usta­no­ve ano­ma­li­je u

si­ste­mu i da br­zo re­a­gu­ju. To čo­vek ne

mo­že da ura­di. Ta­ko da ka­da lju­di pita­ju

zaš­to smo uopšte kre­nu­li tim putem,

zaš­to cloud ven­do­ri gu­ra­ju mac­hi­ne

le­ar­ning u sve svo­je ala­te, ja odgo­va­ram:

upra­vo da bi va­še okru­že­nje

bi­lo bez­bed­ni­je i da bi­ste vi sav svoj

po­ten­ci­jal usme­ri­li na po­sao, a ne na

ad­min­stra­ra­ci­ju IT re­sur­sa. Jer, IT tre­ba

da bu­de sup­por­ti­ve funk­ci­ja u va­šoj firmi.

Ako ste fi­nan­sij­ska in­sti­tu­ci­ja, on­da

se ba­vi­te fi­nan­si­ja­ma, a ne in­fra­struktu­rom,

ka­blo­vi­ma, ži­ca­ma, bi­to­vi­ma

ili vir­tu­el­nim ma­ši­na­ma. Pu­sti­te cloud

pro­vaj­de­re da se ba­ve ti­me.

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Dru­ga bo­ja­zan pro­iz­i­la­zi iz di­le­me

da li je za čo­ve­čan­stvo do­bro ili nije

da ne­ka tre­ća stra­na upra­vlja na­šim

ži­vo­ti­ma, pa se po­sta­vlja pi­ta­nje kako

is­pro­gra­mi­ra­ti al­go­ri­tam da do­ne­se

pra­vil­nu od­lu­ku. Ob­jaš­nje­no na pri­meru

au­to­nom­nih au­to­mo­bi­la, to je ona

ču­ve­na di­le­ma iz sce­na­ri­ja ka­da se vozi­te

au­to­nom­nim au­to­mo­bi­lom i nala­zi­te

se na au­to-pu­tu u sred­njoj traci,

u le­voj tra­ci po­red vas je au­to­mobil

u ko­jem čo­vek vo­zi dvo­je de­ce, a u

de­snoj je mo­to­ci­kli­sta ko­ji na zad­njem

se­diš­tu vo­zi žen­sku oso­bu, a on­da iz

ne­kog raz­lo­ga ka­mion is­pred vas poči­nje

na­glo da ko­či i te­ret ko­ji on prevo­zi

pa­da na vas. Au­to­nom­ni au­to­mobil

tre­ba da do­ne­se od­lu­ku šta da radi.

Ako osta­ne­te u svo­joj tra­ci po­sto­ji

ve­li­ka ve­ro­vat­no­ća da vi po­gi­ne­te, ako

skre­ne­te le­vo ve­li­ka ve­ro­vat­no­ća je da

će po­gi­nu­ti tro­je lju­di u ko­li­ma sa le­ve

stra­ne, a ako skre­ne­te de­sno po­gi­nuće

dvo­je lju­di sa de­sne stra­ne. Ka­ko ispro­gra­mi­ra­ti

al­go­ri­tam? Ako se ru­kovo­di­te

al­tru­i­zmom i tre­ba da se sa­ču­va

što ve­ći broj lju­di, on­da bi to ne­mi­novno

zna­či­lo da se pri­me­ni pr­vi sce­na­rio.

Me­đu­tim, pi­ta­nje je da li bi­ste vi onda

se­li u ta­kav au­to u ko­me bi­ste po

ovom sce­na­ri­ju po­gi­nu­li. Sa­da se vo­di

po­le­mi­ka etič­ke pri­ro­de ka­ko is­pro­grami­ra­ti

ar­ti­fi­cial in­tel­li­gen­ce ala­te da u

ta­kvim slu­ča­je­vi­ma po­be­de. To je i povod

za sve one ko­ji ne vo­le no­ve tehno­lo­gi­je

da tvr­de ka­ko tre­ba osta­ti tu

gde je­smo i ne pre­la­zi­ti u neš­to što je

„ne­hu­ma­no“. Ja se ne sla­žem sa tim,

za­to što po­da­tak o bro­ju sa­o­bra­ćajnih

ne­sre­ća go­diš­nje ne ide u pri­log toj

kon­sta­ta­ci­ji. Go­diš­nje pre­ko mi­lion i po

lju­di po­gi­ne u sa­o­bra­ćaj­nim ne­sre­ćama,

a bli­zu 50 mi­li­o­na bi­va po­vre­đe­no.

Uvo­đe­njem au­to­nom­nih au­to­mo­bila

taj broj će se dra­stič­no sma­nji­ti. Kao

što po­sto­je au­to­pi­lo­ti u avio-sa­o­braća­ju

ko­ji po­ma­žu lju­di­ma da bez­bedno

uz­le­te, sle­te i da se vo­ze, ta­ko je i u

drum­skom sa­o­bra­ća­ju.

Ovo je do­bar pri­mer i lju­di­ma ta­ko

po­ku­ša­vam da ob­ja­snim da ne tre­ba

da se pla­še ni au­to­nom­nih cloud servi­sa,

za­to što će im oni u ko­nač­ni­ci pomo­ći

da kre­a­tiv­no oba­vlja­ju svoj posao.

Ono što je La­rry El­li­son na­ja­vio

je­ste cloud kroz pri­me­nu au­to­nomnih,

mac­hi­ne le­ar­ning i AI kon­ce­pa­ta.

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

To je neš­to što je no­vost u Ge­ne­raci­ji

2. Ono što nas iz­dva­ja od osta­lih

cloud pro­vaj­de­ra. Mi ima­mo kon­kuren­te

ka­da je reč o cloud in­sfra­struktu­ri,

me­đu­tim, u do­me­nu apli­ka­tivnih

re­še­nja mi smo je­di­ni ko­ji mo­gu

da pru­že sva svo­ja re­še­nja u clo­u­du,

a da ko­ri­ste svo­ju cloud in­fra­struk­turu.

A to je­ste va­žno.

Ta­ko­đe, na­ja­vlje­no je da će ko­ri­sni­cima

bi­ti da­ta mo­guć­nost da lak­še upravlja­ju

svo­jim cloud re­še­njem kroz prime­nu

di­gi­tal­nih asi­ste­na­ta i vo­i­ce-enable

funk­ci­ja.

O sve­mu to­me je bi­lo re­či u San

Fran­ci­sku.

Linija customer-experience

proizvoda

Sva ko dnev no se ge ne ri šu ogrom­ne

ko­li­či­ne po­da­ta­ka, pa upravlja­nje

nji­ma već po­sta­je pro­blema­tič­no.

Šta Orac­le nu­di kao reše

nje?

Tre­nu­tak u ko­me ži­vi­mo je tre­nutak

eko­no­mi­je is­ku­stva. Sve je ve­zano

za to ka­ko do­ži­vlja­va­mo pro­ce­se,

stva­ri i uopšte stvar­nost. Tre­nut­no

na Ze­mlji ima pre­ko 7,7 mi­li­jar­di ljudi,

od če­ga 4,5 mi­li­jar­di njih ak­tiv­no

ko­ri­sti in­ter­net. Oko tri mi­li­jar­de ljudi

je na so­ci­jal­nim mre­ža­ma ovog ili

onog ti­pa. Za­mi­sli­te ko­li­ko tu in­forma­ci­ja

ge­ne­ri­še po­je­di­nac o se­bi i o

dru­gi­ma. U tom uni­ver­zu­mu po­data­ka

ne­ka­da je ja­ko teš­ko sna­ći se.

Za­to mo­ra­ju da po­sto­je ne­ki udalje­ni,

ozbilj­ni da­ti cen­tri ko­ji mo­gu

da skla­diš­te to­li­ku ko­li­či­nu po­da­taka,

jer je po­sta­lo ne­mo­gu­će to uradi­ti

na ni­vou lo­kal­nih da­ta cen­ta­ra.

Zaš­to je da­nas tre­nu­tak da se br­že

i in­ten­ziv­ni­je pre­la­zi u cloud? Za­to

što cloud pro­vaj­de­ri zbog upo­trebe

mac­hi­ne le­ar­ning i ar­ti­fi­cial in­telli­gen­ce

ala­ta mo­gu da da­ju do­dat­nu

vred­nost ko­ja će vam po­mo­ći da

do­bi­je­te kom­pe­ti­tiv­nu pred­nost na

tr­žiš­tu. Da­nas se br­zo do­la­zi do infor­ma­ci­ja,

ali ni­je bit­no sa­mo ima­ti

in­for­ma­ci­ju, bit­no je ima­ti kon­tekst

iz te in­for­ma­ci­je. Orac­le ima ozbiljan

set ala­ta ko­ji se ba­vi ob­ra­dom

po­da­ta­ka. Na­pra­vi­li smo či­ta­vu li­niju

cu­sto­mer-ex­pe­ri­en­ce pro­iz­vo­da,

gde je u fo­ku­su kraj­nji ko­ri­snik, ali

su oko ko­ri­sni­ka za­pra­vo kon­gre­gira­ni

po­da­ci. Oni po­sto­je u struk­tur­i­ra­nom

i ne­struk­tu­rira­nom ob­li­ku.

Ide­ja je spo­ji­ti ta dva sve­ta kroz kori­snič­ko

is­ku­stvo, jer mi u cen­tar stavlja­mo

ko­ri­sni­ka, a ne si­stem. Na­ravno,

sve to, poš­tu­ju­ći sva pra­vi­la privat­no­sti,

kon­kret­no GDPR-a, u za­visno­sti

od re­gi­o­na ko­jem pri­pa­da­te.

Mi kao ve­li­ka ven­dor­ska ku­ća imamo

od­go­vor­nost da edu­ku­je­mo ljude.

Na­ma u Orac­leu jeste bi­tan poslov­ni

aspekt, ali uzi­ma­mo u ob­zir

tr­žiš­te i tre­nu­tak u ko­me ži­vi­mo. Mi

se ba­vi­mo po­slov­nim re­še­nji­ma, ali

zna­mo da su svi ti po­da­ci do­stup­ni i

unu­tar fir­me i spo­lja i ne­gde ih treba

kon­so­li­do­va­ti za do­bro kraj­njeg

ko­ri­sni­ka. Gde to ima pri­me­nu? Mi

već da­nas ko­ri­sti­mo te ala­te. Ako, na

pri­mer, ko­ri­sti­te mar­ke­ting kam­panje,

mno­go bo­lje i lak­še se pro­fi­li­šu

po­tre­be kli­je­na­ta, a kam­pa­nja može

da dâ bo­lji re­zul­tat, uko­li­ko bolje

po­zna­je­te svog ko­ri­sni­ka. Ra­nije

je to bi­lo sta­tič­ki - na­pra­vi­te ne­ku

po­nu­du i ša­lje­te je kli­jen­ti­ma ko­je

ima­te u svo­joj ba­zi. Sad se ra­di bukval­no

real-ti­me po­nu­da, u tre­nutku

ka­da je to ko­ri­sni­ku naj­po­treb­nije.

A on i ne zna da je ceo taj si­stem

u po­za­di­ni pro­šao kroz ne­ki ozbi­ljan

alat ko­ji ra­di ana­li­ti­ku na ni­vou marke­ti­ra­nja

po­da­ta­ka.

Ko­je no­ve ala­te vi mo­že­te da

po nu di te va šim kli jen ti ma i ko risni

ci ma?

U po­sled­nje dve go­di­ne se po­javi­lo

do­sta to­ga. Kre­nu­ću od au­to­nomo­us

si­ste­ma. Orac­le je in­ve­sti­rao

u au­to­no­mo­us ba­zu po­da­ta­ka ko­ja

mo­že da ra­di u dva mo­da, bi­lo transak­ci­o­no

ili ana­li­tič­ki za ob­ra­du poda­ta­ka

i za iz­veš­ta­va­nje. Na tom infra­struk­tur­nom

ni­vou ko­ri­sni­ci mo­gu

da pro­ba­ju na­šu ver­zi­ju au­to­nomne

ba­ze u clo­u­du i da se uve­re u

sve be­ne­fi­te ko­je ona do­no­si. Za­tim,

Orac­le je­di­ni nu­di kon­cept ko­ji se

zo ve cloud at cu­sto­mer ili soft­wa­re as

a ser­vi­ce at cu­sto­mer. Šta to zna­či?

Ka­da se na­i­đe na slu­čaj gde bi klijent

hteo da ima sve be­ne­fi­te ko­je

do­no­si cloud ve­li­kog pro­vaj­de­ra, ali

ima pro­blem sa pri­vat­noš­ću – pro­sto

ne že­li da bri­ne gde mu se na­la­ze

po­da­ci, ne­go že­li da oni bu­de iza fire­wal­la

u nje­go­vom da­ta cen­tru – mi

mo­že­mo opre­mu iz na­šeg da­ta centra

da spu­sti­mo u da­ta cen­tar krajnjeg

ko­ri­sni­ka. To je isti cloud bez

ob­zi­ra da li se na­la­zi u va­šem data

cen­tru ili ste ga po­kre­nu­li pre­ko

in­ter­ne­ta iz ne­kog uda­lje­nog da­ta

cen­tra u sve­tu. Po to­me smo stvar­no

je­din­stve­ni. Ka­žem je­din­stve­ni, jer

ia­ko po­sto­je dru­gi ven­do­ri ko­ji ima­ju

sli­čan kon­cept, mi bu­kval­no pra­vi­mo

ceo stack od nu­le do sto, dok dru­gi

to ne mo­gu.

Ta­ko­đe, no­vi ala­ti u do­me­nu kori­snič­kog

is­ku­stva da­ju mo­guć­nost

da se spro­vo­de B2B i B2C kam­panje.

Re­ci­mo, je­dan od za­ni­mlji­vih alata

je Elo­qua ko­ja da­je mo­guć­nost da

se lak­še do­đe do no­vih ko­ri­sni­ka. Tu

su i ala­ti po­put Orac­le Re­spon­se­sa,

a na­ja­vlju­je se Orac­le Unity... Mi­slim

da je sad i kod nas sa­zre­lo tr­žiš­te i

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

da tre­ba ma­lo ozbilj­ni­je da se krene

u pri­me­nu tih cu­sto­mer ex­pe­rien­ce

ala­ta.

Ma­šin­sko uče­nje

kao ne mi nov nost

Ne­dav­no ste iz­ja­vi­li da bez mashi­ne

le­ar­nin­ga ne­će­mo vi­še mo­ći

da funk ci o ni še mo. Po ja sni te nam

ma lo tu tvrd nju?

Opet je pri­ča oko ko­li­či­ne po­da­ta­ka

ko­ja je ge­ne­ri­sa­na po­ja­vom in­ter­ne­ta

i so­ci­jal­nih mre­ža. Ne­ve­ro­vat­na ko­li­čina

po­da­ta­ka kru­ži oko nas. Uni­ver­zum

po­da­ta­ka je to­li­ki da je bez pri­me­ne

cloud re­še­nja ne­mo­gu­će hen­dlo­vati

ga. Cloud je po­sta­o deo sva­ko­dnevi­ce.

Me­đu­tim, sle­de­ći ko­rak u raz­vo­ju

cloud ori­jen­ti­sa­nih si­ste­ma je pri­me­na

mac­hi­ne le­ar­ning ala­ta. Tu će se pra­vi­ti

raz­li­ka. Upra­vo zbog te ve­li­ke ko­li­či­ne

po­da­ta­ka i ne­mo­guć­no­sti da ih ob­radi­te

na pra­vi na­čin, mo­ra­te da ko­ri­sti­te

na­pred­nu in­te­li­gen­ci­ju. Mi­slim da je to

ne­mi­nov­nost.

Me­đu­tim, i da­lje po­sto­je od­re­đe­ni

stra­ho­vi ka­da je reč o upo­tre­bi veštač­ke

in­te­li­gen­ci­je (AI) i ma­šin­skog

uče­nja (ML). Ka­kav je vaš ko­men­tar

po tom pitanju?

Čo­vek je­ste kre­a­tiv­no bi­će, ali ljudski

mo­zak je li­mi­ti­ran ka­da je reč o

oba­vlja­nju ve­li­kog bro­ja ma­te­ma­tičkih

ope­ra­ci­ja u jed­noj se­kun­di i, na žalost

ili na sre­ću, ma­ši­ne, soft­ve­ri to mogu

da ra­de mno­go br­že i bo­lje. To ne

zna­či da ta ista ma­ši­na i soft­ver mo­že

da raz­vi­je svo­ju sve­snost o to­me. Tako

da ka­da se pri­ča da će u ne­kom

tre­nut­ku ar­ti­fi­cial in­tel­li­gen­ce ala­ti

bi­ti do­volj­no „pa­met­ni“ da sa­mo­stalno

oba­vlja­ju funk­ci­je bez nas lju­di, posta­vlja

se pi­ta­nje sve­sno­sti i kre­a­tiv­nosti.

Ko­li­ko god raz­vi­ja­li ar­ti­fi­cial in­tel­ligen­ce

alat ili ko­li­ko se god on raz­vi­jao

u bu­duć­no­sti sa­mo­stal­no, bez uti­caja

lju­di, ta­kav alat ni­ka­da ne­će ima­ti

svest­nost i kre­a­tiv­nost lju­di.

Ne­ki sma­tra­ju da će ma­ši­ne u jed­nom

tre­nut­ku za­vla­da­ti i da će svet

po­sta­ti be­smi­slen. Ja pro­sto ne ve­rujem

u te cr­ne vi­zi­je. Tre­nut­no, čo­ve­čanstvu

su po­treb­ne teh­no­lo­gi­je zbog nači­na

na ko­ji ži­vi­mo. I to je si­gur­no pripre­ma

za ne­ki sle­de­ći evo­lu­tiv­ni ko­rak.

Ako uzme­mo u ob­zir da Ze­mlja po­stoji

pre­ko četiri mi­li­jar­de go­di­na, po­sled­njih

50 go­di­na ko­li­ko se teh­no­lo­gi­je

raz­vi­ja­ju na ni­vou o kom da­nas pri­čamo,

kroz pri­me­nu mac­hi­ne le­ar­nin­ga,

bu­kval­no su zr­no pe­ska u uni­ver­zumu.

Lju­di ne tre­ba da bu­du za­bri­nuti

šta će se de­si­ti sa čo­ve­čan­stvom, jer

se sve to de­ša­va pro­sto spon­ta­no. Narav­no,

tre­ba bi­ti mu­dar i ne pre­te­ri­vati.

Bit­no je da mi kao ve­li­ke ven­dor­ske

ku­će upo­zo­ra­va­mo i na do­bre i na lo­še

stra­ne pri­me­ne teh­no­lo­gi­je. Tre­ba brinu­ti

o pri­vat­no­sti po­da­ta­ka, o si­gur­nosti;

tre­ba ima­ti do­volj­no eti­ke da se te

stva­ri od­bra­ne. A na pr­vom me­stu mi,

pred­stav­ni­ci ve­li­kih kom­pa­ni­ja, tre­ba

to da glo­ri­fi­ku­je­mo. Ja ni­ka­da ne bih

nu­dio ne­ka re­še­nja uko­li­ko u to ne veru­jem,

ali s dru­ge stra­ne poš­tu­jem stav

po­je­di­na­ca. Ako ne­ko ne že­li da svoje

po­slo­va­nje sta­vi u cloud, u re­du, nemoj­te

sta­vlja­ti u cloud. Ve­ro­vat­no neke

go­vern­ment i fi­na­sij­ske in­sti­tu­ci­je to

ni­ka­da ne­će hte­ti da ura­de, pa ne­mojmo

on­da for­si­ra­ti ide­ju da sve pre­đe

u cloud. Mi za­to i ima­mo taj hi­brid­ni

mo­del – da ako ko­ri­snik že­li mo­že da

pre­đe u cloud, a ako ne že­li mo­že da

ra­di i u on-pre­mi­ses okru­že­nju. Ali, izbe­ći

kon­cept clo­u­da ili kon­cept ko­nekti­vi­ti­ja

da­nas je ne­mo­gu­će.

Za kva­li­tet­ni­ji ži­vot gra­đa­na

Ove go­di­ne je ob­no­vljen „krov­ni

ugovor“ koji ste potpisali prošle godi­ne

sa Vla­dom Sr­bi­je. Ta­ko­đe ste sa

Vladom potpisali i Memorandum o

razumevanju. Recite nam na šta se

on odnosi?

Proš­le go­di­ne smo pot­pi­sa­li jed­nogo­diš­nji

ugo­vor ko­ji smo ove us­peš­no

ob­no­vi­li na još dve go­di­ne. To je za­ista

je­dan od naj­va­žni­jih ugo­vo­ra ko­je

je Orac­le kan­ce­la­ri­ja u Sr­bi­ji pot­pi­sa­la.

Mi­slim da je ja­ko bi­tan i do­bar mo­menat

da se ka­že da je za­pra­vo Orac­le jedan

od pr­vih stra­teš­kih part­ne­ra Vlade

Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, tač­ni­je Kan­ce­la­rije

za IT, od nje­nog na­stan­ka. Po­zna­to

je da naj­ve­ći broj in­sti­tu­ci­ja u jav­nom

sek­to­ru, upra­va, agen­ci­ja, mi­ni­star­stava

ko­ri­sti Orac­le teh­no­lo­gi­je u ve­ćoj ili

ma­njoj me­ri, i bi­lo je lo­gič­no, pre svega

sa eko­nom­skog aspek­ta, da se ra­di

je­dan kon­so­li­do­va­ni ugo­vor ko­ji će Drža­vi

da­ti ve­će po­god­no­sti, ne sa­mo u

smi­slu po­pu­sta ko­ji bi joj se obez­be­di­li,

ne­go i u smi­slu ne­kih do­dat­nih ser­visa

ko­je Orac­le mo­že da po­nu­di. I ta­ko

se ro­di­la ide­ja, pot­pi­sa­li smo ugo­vor, a

ove go­di­ne ga pro­du­ži­li na još dve godi­ne.

Ono što je ta­ko­đe va­žno, po­sla­li

smo po­ru­ku re­gi­o­nu. Sr­bi­ja je pr­va zemlja

ko­ja je pot­pi­sa­la je­dan cloud ugovor

sa ova­kvim ven­do­rom. Pr­vi smo

u Evro­pi ko­ji ko­ri­ste teh­no­lo­gi­ju koja

se zo­ve cloud at cu­sto­mer. To je

za­pra­vo Orac­le­ov cloud, ali se na­la­zi

iza fi­re­wal­la dr­ža­ve, u dr­žav­nom data

cen­tru. I svi be­ne­fi­ti ko­ji po­sto­je

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

u Orac­le clo­u­du „spuš­te­ni su“ u da­ta

cen­tar Kan­ce­la­ri­je za IT. Za­po­če­li smo

ne­ko­li­ko pro­je­ka­ta ko­ji već da­ju re­zulta­te,

po­put lo­kal­ne po­re­ske ad­mi­nistra­ci­je,

a evo sad ide i cen­tral­ni re­gistar.

Ne­ke in­sti­tu­ci­je su iza­bra­le da tu

pra­ve svoj di­sa­ster re­co­very, da ra­de

bac­ku­pe, ta­ko da je do­bar deo te infra­struk­tu­re

već is­ko­riš­ćen, i već vi­di­mo

ko­ji su to pro­jek­ti ko­je bi­smo mo­gli da

ra­di­mo u na­red­ne dve go­di­ne.

Ka ko kao stra teš ki part ner Vlade

mo­že­te da po­mog­ne­te u proce

su di gi tal ne tran sfor ma ci je Srbi­je?

To je­ste va­žna te­ma. Kan­ce­la­rija

za IT je već uve­li­ko kre­nu­la u to,

pa gra­đa­ni već vi­de be­ne­fi­te di­gi­tal­ne

tran­sfor­ma­ci­je u smi­slu vre­me­na

ko­je se pro­vo­di da bi se do­bio neki

do­ku­ment, ve­će efi­ka­sno­sti dr­žavne

upra­ve. Na­ma je dra­go da smo,

u po­za­di­ni i ne­vi­dlji­vo, ka­ko i tre­ba

da bu­de, deo jed­ne ta­kve stra­te­gije.

Na­rav­no da po­sto­je i dru­ge vendor­ske

ku­će ko­je su pot­pi­sa­le ugovor

sa Kan­ce­la­ri­jom, ali Dr­ža­va je u

ve­li­koj me­ri oslo­nje­na na Orac­le. Bez

ob­zi­ra da li go­vo­ri­mo o Mi­ni­star­stvu

unu­traš­njih po­slo­va, Mi­ni­star­stvu finan­si­ja,

po­re­skim si­ste­mi­ma, co­re siste­mi­ma,

Na­rod­noj ban­ci, svi vi­talni

i ključ­ni po­da­ci se na­la­ze na Orac­le

si­ste­mi­ma. U tom smi­slu, i pre

ne­go što smo pot­pi­sa­li krov­ni ugovor

ima­li smo od­go­vor­nost kao građa­ni

ove ze­mlje da uka­že­mo na to

da bi mo­der­ni­za­ci­ja tih si­ste­ma done­la

mno­go vi­še stanovništvu, i drago

mi je da smo pre go­di­nu i po dana

uš­li u taj aran­žman.

U in­fra­struk­tur­nom smi­slu, pot­pisa­li

smo Me­mo­ran­dum o raz­u­meva­nju

za iz­grad­nju da­ta cen­tra, ta­ko

da će naš fo­kus bi­ti da ople­me­ni­mo

taj da­ta cen­tar no­vim in­fra­struk­turnim

ser­vi­si­ma, a i na­šom opre­mom.

Orac­le je po­znat po to­me što ima

so­fi­sti­ci­ra­nu opre­mu za hen­dlo­vanje

spe­ci­fič­nih Orac­le ali i ne­kih non-

Orac­le okru­že­nja. Na­sta­vi­će­mo dalje

da bu­de­mo stra­teš­ki part­ner Vlade

Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u iz­grad­nji cloud

in­fra­struk­tu­re i uti­ca­ti na to da građa­ni

lak­še do­la­ze do in­for­ma­ci­ja koje

su im bit­ne za sva­ko­dnev­nu admi­ni­stra­ci­ju.

Na kra­ju kra­je­va, do­bra

stvar je što ve­li­ki deo tih si­ste­ma u

po­za­di­ni funk­ci­o­ni­še na Orac­leu i mi

mo­že­mo po­nu­di­ti lak­šu in­te­gra­ciju,

po­ve­zi­va­nje, ko­riš­će­nje mo­bil­nih

ure­đa­ja, elek­tron­skih ser­vi­sa za lakše

do­sta­vlja­nje in­for­ma­ci­ja, sve to u

slu­žbi kva­li­tet­ni­jeg ži­vo­ta. Io

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

BRENDOVI I TRENDOVI

Pla­ti­voo – esen­ci­ja fin­tec­ha

Fintech je termin koji se koristi za opisivanje finansijske tehnologije,

industrije koja obuhvata bilo koju vrstu tehnologije u finansijskim

uslu­ga­ma - od po­slo­va­nja do po­tro­ša­ča. Ter­min se od­no­si na sva­ku

kom­pa­ni­ju ko­ja pru­ža fi­nan­sij­ske uslu­ge pu­tem soft­ve­ra.

SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

---

Da­kle, fin­tech opi­su­je bi­lo

ko­ju kom­pa­ni­ju ko­ja ko­risti

in­ter­net, mo­bil­ne uređa­je,

soft­ver­sku teh­no­lo­gi­ju ili usluge

obla­ka za oba­vlja­nje ili po­ve­zi­vanje

sa fi­nan­sij­skim uslu­ga­ma. Mnogi

fin­tech pro­iz­vo­di osmiš­lje­ni su

ta­ko da po­ve­žu fi­nan­si­je po­tro­ša­ča

sa teh­no­lo­gi­jom ra­di jed­no­stav­ni­je

upo­tre­be, ma­da se taj po­jam ta­kođe

pri­me­nju­je i na po­slov­ne teh­nolo­gi­je

(B2B).

Fin­tech - spo­na iz­me­đu

fi­nan­sij­skih uslu­ga

i teh­no­lo­gi­je

Zbog nje­go­ve pri­ro­de fin­tech ne

mo­že­mo po­sma­tra­ti kao sa­mo­sta­lan

seg­ment teh­no­lo­gi­je, već kao na­dograd­nju

na već po­sto­je­će teh­no­lo­gije

bez ko­jih on ne bi bio mo­guć. Dakle,

mo­ra­li smo pr­vo da izg­ra­di­mo

te­me­lje na ko­ji­ma po­či­va fin­tech, a ti

te­me­lji su za­sno­va­ni na tri slo­ja:

- Po­ve­za­nost (in­ter­net) – sa po­javom

ko­mer­ci­jal­nog in­ter­ne­ta za­poče­le

su i ak­tiv­no­sti ve­za­ne za raz­voj

in­ter­net ver­zi­ja po­sto­je­ćeg po­slo­vanja,

pre sve­ga ma­lo­pro­da­je i me­dija.

Zbog teh­nič­kih ogra­ni­če­nja, ovo

su uglav­nom bi­li ka­ta­lo­zi ili ma­ga­zini.

Tek, sko­ro de­se­tak go­di­na ka­snije,

ka­da je osno­van Fa­ce­bo­ok, lju­di

po­či­nju da pre­po­zna­ju in­ter­net kao

me­sto za po­ve­zi­va­nje – kre­i­ra­nje konek­ci­ja.

- In­te­li­gen­ci­ja (oblak) – Soft­ver u

Obla­ku ta­ko­đe ima svoj na­pre­dak.

Sa raz­li­či­tim soft­ver­skim re­še­njima,

uvek do­stup­nim pu­tem in­terne­ta,

ko­ri­sni­ci za­i­sta ima­ju na ras­pola­ga­nju

ši­rok spek­tar raz­li­či­tih on­line

uslu ga.

- Sve­pri­sut­nost (mo­bi­le) – pre­teče

mo­der­nih veb apli­ka­ci­ja bi­le su

uglav­nom veb stra­ni­ce pra­vlje­ne za

ma­le ekra­ne. Da­nas već in­tu­i­tiv­no

pra­vi­mo raz­li­ku iz­me­đu desk­top veb

stra­ni­ca i pri­rod­nih mo­bil­nih apli­kaci­ja

ko­je su uvek po­ve­za­ne, uvek sa

na­ma, usko fo­ku­si­ra­ne na set funk­cija

ko­je se ko­ri­ste sa­mo­stal­no.

Ša­blon je pri­lič­no ja­san. Do­šao je

in­ter­net i lju­di su na nje­ga pre­se­li­li

već po­sto­je­će stva­ri. Na­kon to­ga su

po­če­li da pra­ve sa­svim no­ve stva­ri,

ali sa mo­guć­noš­ću po­ve­zi­va­nja kao

ključ­nim ele­men­tom. Od pr­vo­bit­nih

in­ter­net kom­pa­ni­ja doš­li smo do trenut­ka

ka­da sve kom­pa­ni­je ko­ri­ste inter­net

kao kom­po­nen­tu po­slo­va­nja.

Soft­ver u obla­ku je isti slu­čaj - na

po­čet­ku su kom­pa­ni­je ko­ri­sti­le in­ternet

sa­mo za di­stri­bu­ci­ju soft­ve­ra ko­ji

je na­kon to­ga in­sta­li­ran na desk­top,

da bi­smo da­nas doš­li u si­tu­a­ci­ju da

te iste kom­pa­ni­je nu­de svoj soft­ver

kao veb apli­ka­ci­je, i to je pro­me­ni­lo

„pra vi la igre“.

Po­vrh in­ter­ne­ta i on­li­ne apli­ka­ci­ja

do­la­zi Mo­bi­le mo­guć­nost Sve­pri­sutno­sti.

Na­rav­no, u po­čet­ku se i Svepri­sut­nost

ko­ri­sti­la da bi se po­ve­za­li

sa već po­sto­je­ćim stva­ri­ma. Sa raz­vojem

Po­ve­za­no­sti i In­te­li­gen­ci­je i Svepri­sut­nost

je po­sta­la funk­ci­o­nal­na,

pa su na­sta­le no­ve apli­ka­ci­je ko­je su

Mo­bi­le is­ko­ri­sti­le kao sa­sto­jak.

Ovaj skup (In­ter­net, Oblak i Mo­bi­le)

omo­gu­ćio nam je da po­sto­je­će fi­nansij­ske

uslu­ge na­pra­vi­mo u di­gi­tal­nom

okru­že­nju; omo­gu­ćio nam je raz­menu

i de­lje­nje fi­nan­sij­skih in­for­ma­ci­ja.

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Pla­ti­voo – san­du­če

za e-ra­ču­ne

Ako pret­hod­no na­ve­de­ne slo­je­ve

po­sma­tra­mo kroz pri­zmu kuć­nih raču­na,

da­kle ra­ču­na ko­jih sva­ko do­maćin­stvo

pri­ma u pro­se­ku 4-5 me­seč­no,

mo­že­mo ja­sno da sa­gle­da­mo evo­lu­ciju

ra­ču­na od pa­pir­nog do za­i­sta pravog

e-ra­ču­na.

U pr­vom slo­ju ra­ču­ni su „po­dig­nuti“

na in­ter­net u onom ob­li­ku u kom

su bi­li, sa­mo su sa pa­pi­ra preš­li u PDF.

Osim uš­te­de u troš­ko­vi­ma di­stri­bu­ci­je,

ni­ka­kvu dru­gu ko­rist ni­smo do­bi­li. Ispo­ru­ka

ema­i­lom je i da­lje ne­po­u­zda­na

(ra­čun mo­že da za­vr­ši u spam san­duče­tu…),

a ko­ri­snik i da­lje mo­ra da preku­ca

(ili u bo­ljem slu­ča­ju pre­ko­pi­ra)

vred­no­sti sa ra­ču­na u na­log za pla­ćanje

unu­tar svo­je e-ban­king apli­ka­ci­je.

U dru­gom, pa i u tre­ćem slo­ju ra­čune

„kra­si“ in­te­li­gen­ci­ja, pa ko­ri­snik može

da se ulo­gu­je na veb-por­tal bi­le­ra,

ka­ko bi u okvi­ru svog ko­ri­snič­kog nalo­ga

po­gle­dao ra­čun i pla­tio ga kar­ticom.

U ovom slu­ča­ju ra­ču­ni su se i dalje

di­stri­bu­i­ra­li u PDF for­ma­tu na email,

a troš­ko­ve kar­ti­čar­ske tran­sak­ci­je snosio

sam bi­ler. Sa dru­ge stra­ne, ko­ri­sniku

je po­treb­no ne­ko­li­ko ko­ri­snič­kih nalo­ga

(ko­ri­snič­ko ime plus lo­zin­ka) ka­ko

bi even­tu­al­no pre­gle­dao sve svo­je raču­ne,

da ne po­mi­nje­mo či­nje­ni­cu da

je ve­li­kom bro­ju JKP-a u Sr­bi­ji veb portal

sa pre­gle­dom ra­ču­na teš­ko iz­vo­dljiva

avantura.

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

I tu do­la­zi­mo do Pla­ti­vo­oa, plat­forme

za di­stri­bu­ci­ju ra­ču­na, smeš­te­ne u

če­tvr­tom - Fin­Tech slo­ju, ko­ja omo­guća­va

istin­sku raz­me­nu ra­ču­na iz­me­đu

dve osnov­ne stra­ne – iz­da­va­ča ra­ču­na

(bi­le­ra) i nje­go­vog ko­ri­sni­ka, ali i drugih

in­sti­tu­ci­ja ko­je ima­ju do­dir­nih ta­čaka

sa ra­ču­ni­ma, po­put ba­na­ka, plat­nih

i dru­gih fi­nan­sij­skih in­sti­tu­ci­ja.

Pla­ti­voo je u po­čet­ku za­miš­ljen samo

kao di­gi­tal­no san­du­če za ra­čune

ko­je bi ko­ri­sni­ci­ma olak­ša­lo sva­kodnev­no

ru­ko­va­nje kuć­nim ra­ču­ni­ma.

Kom­pa­ni­ja­ma omo­gu­ća­va au­to­mati­za­ci­ju

i di­gi­ta­li­za­ci­ju sla­nja ra­ču­na, a

ko­ri­sni­ci­ma da sve svo­je ra­ču­ne ob­jedi­ne

u jed­no di­gi­tal­no san­du­če, da ih

pla­te jed­nom od ne­ko­li­ko po­nu­đe­nih

op­ci­ja i da ih na­kon to­ga ar­hi­vi­ra­ju.

Me­đu­tim, teh­nič­ke po­tre­be za raz­vo­jem

mo­bil­ne apli­ka­ci­je (Pla­ti­vo­o­

MO­BI­LE) do­ve­le su plat­for­mu do napred­ni­je

ver­zi­je ko­ja sa­da ima ne­ko­liko

de­lo­va, od ko­jih je naj­zna­čaj­ni­ji Plati­vo­o­A­PI,

a Pla­ti­vo­o­A­PI je omo­gu­ćio

raz­voj kon­cep­ta Pla­ti­vo­o­EM­BED­DED.

Pla­ti­vo­o­EM­BED­DED

Šta to kon­kret­no zna­či? Tre­ća stra­na,

na pri­mer e-bank apli­ka­ci­ja, po­ve­zuje

se na Pla­ti­vo­o­A­PI i na­kon to­ga vam

omo­gu­ća­va da sve ra­ču­ne ko­je ina­če

pri­ma­te u Pla­ti­vo­o­WEB pre­u­zme­te i u

svo­ju e-bank apli­ka­ci­ju. Ka­da su ra­ču­ni

u e-bank apli­ka­ci­ji, sve­ga dva-tri kli­ka

de­le vas od pla­ća­nja. Teš­ko da tre­nut­no

po­sto­ji bo­lji kon­cept za di­stri­bu­ci­ju

i pla­ća­nje ra­ču­na.

Je­di­no na ovaj na­čin ne­ma ni­ka­kvih

pre­ki­da u pro­ce­si­ma, od di­stri­bu­ci­je

di­gi­tal­nog ra­ču­na pa sve do nje­go­vog

elek­tron­skog pla­ća­nja.

Car­dless payment

ga­te­way

Car­dless payment ga­te­way (CPG) ili

kon­cept bez­kar­tič­nog plat­nog pro­toko­la

pred­sta­vlja e-com­mer­ce most izme­đu

veb tr­go­vi­na i ku­pa­ca. Pred­u­slov

Pla­ti­vo­o­EM­BE­DED omo­gu­ća­va i trećim

stra­na­ma, kao što su e-bank aplika­ci­je,

bi­lo mo­bil­ne bi­lo veb, po­ve­zi­vanje

na Pla­ti­vo­o­A­PI i pre­u­zi­ma­nje struktu­ri­ra­nih

ra­ču­na di­rekt­no u sa­mu e-

bank apli­ka­ci­ju.

za CPG je­ste da e-bank apli­ka­ci­ja ima

mo­guć­nost da se po­ve­že na Pla­ti­vo­o­

A­PI i da struk­tu­ri­ra­ne do­ku­men­te preu­zme

u sa­mu apli­ka­ci­ju.

Kon­cept je vr­lo jed­no­sta­van, ku­pac

na veb tr­go­vi­ni na­pu­ni kor­pu i za­poč­ne

pro­ces pla­ća­nja. Ume­sto da bi­ra

da po­rudž­bi­nu pla­ti kar­ti­com, on može

da tra­ži sla­nje pred­ra­ču­na u svoje

Pla­ti­voo san­du­če. Za po­tre­be identi­fi­ka­ci­je

po­sto­ji Pla­ti­vo­oID ko­ji ku­pac

uno­si kao iden­ti­fi­ka­ci­ju svog Pla­ti­voo

san­du­če­ta. Ka­da pred­ra­čun stig­ne u

Pla­ti­voo san­du­če, ku­pac mu pri­stu­pa

iz svo­je e-bank apli­ka­ci­je. Na osno­vu

pred­ra­ču­na ge­ne­ri­še se na­log za plaća­nje

ko­ji ku­pac mo­ra da iz­vr­ši. Na­rav­no,

neo­p­hod­no je da to bu­de in­stant

na­log za pla­ća­nje. E-bank apli­ka­ci­ja na

Pla­ti­vo­o­A­PI tre­ba da vra­ti sta­tus transak­ci­je,

u smi­slu da je tran­sak­ci­ja iz­vrše­na

ili ne. Na­kon iz­vr­še­ne tran­sak­ci­je,

sam ku­pac sa veb šo­pa po­kre­će proces

va­li­da­ci­je tran­sak­ci­je i na­sta­vlja dalje

svoj put po saj tu.

CPG sva­ka­ko pred­sta­vlja jef­ti­ni­ju i

bez­bed­ni­ju al­ter­na­ti­vu za kla­sič­ne onli­ne

kar­ti­čar­ske tran­sak­ci­je. Io

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

BRENDOVI I TRENDOVI

Registar u svetu brendova

Ka­da bi vam ne­ko za­tra­žio da br­zo na­bro­ji­te ne­ko­li­ko kom­pa­nija

ko­jih se pr­vo se­ti­te, ve­ro­vat­no bi­ste na­bro­ja­li upra­vo one ko­je

su za­i­sta pra­vi bren­do­vi. Nji­ho­va ime­na su čvr­sto usa­đe­na u naš

um ia­ko ve­ći­na od nas u stva­ri i ne zna zaš­to je to ta­ko. Ne­ko

ko se ba­vi mar­ke­tin­gom će vam re­ći da je to za­to što se pro­ces

bren­din­ga ne do­ga­đa na tr­žiš­tu pro­iz­vo­da i uslu­ga, već is­klju­čivo

u gla­va­ma i sve­sti po­tro­ša­ča. Po­zi­ci­ja bren­do­va u na­šoj sve­sti

učvrš­ću­je se nji­ho­vim du­go­traj­nim na­po­ri­ma i ra­dom na odr­žanju

kva­li­te­ta sop­stve­nih pro­iz­vo­da ili uslu­ga, kao i na is­pu­nje­nju

obe­ća­nja ko­ja brend da­je kroz svo­ju sva­ko­dnev­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju.

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

У Србији има око 120.000

привредних друштава, 220.000

предузетника и 26.000

удружења. Од предузећа са 10

и више запослених, њих 75,2%

има свој интернет сајт.

Serbia has around 120,000

companies, 220,000 sole traders

and 26,000 associations. 75.2%

of companies with 10 or more

employees have their own

website.

Re­gi­star na­ci­o­nal­nog in­ter­net

do­me­na Sr­bi­je (RNIDS) je orga­ni­za­ci­ja

ko­ja upra­vlja re­gistrom

na­zi­va na­ci­o­nal­nih do­me­na i inter­net

in­fra­struk­tu­rom od po­seb­nog

zna­ča­ja za funk­ci­o­ni­sa­nje in­ter­ne­ta u

Sr­bi­ji. Za­pi­taj­mo se, da li je ova or­gani­za­ci­ja

pre­po­zna­ta kao je­din­stven doma­ći

brend? Ka­kva su oče­ki­va­nja posta­vlje­na

is­pred nje i sa ka­kvim se iza­zo-­

­vi­ma su­o­ča­va u od­no­su pre­ma svo­jim

korisnicima?

Zaš­to je RNIDS to­li­ko va­žan za raz­voj

in­ter­ne­ta i pri­vre­de u Sr­bi­ji? Na

ovo na­iz­gled jed­no­stav­no pi­ta­nje ne

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

i­smo mo­gli da da­mo ta­ko jed­no­stavan

od­go­vor. Po­sto­ji vi­še raz­lo­ga za

to. Ako bi­smo po­ku­ša­li da po­jed­nosta­vi­mo

kom­plet­nu ide­ju i sve­de­mo

je na či­nje­ni­cu da je ze­mlji po­tre­ban

ure­đen in­ter­net na ko­me sva­ka kompa­ni­ja,

or­ga­ni­za­ci­ja, in­sti­tu­ci­ja, poje­di­nac…

ima svo­je je­din­stve­no mesto

ube­le­že­no u re­gi­star kao svoj naziv

in­ter­net do­me­na, on­da je RNIDS

cen­tral­ni sto­žer oko ko­ga gra­vi­ti­raju

svi osta­li či­ni­o­ci na­ci­o­nal­ne in­ternet

za­jed­ni­ce.

Me­đu­tim, ova ne­vla­di­na i ne­pro­fit­na

or­ga­ni­za­ci­ja je znat­no vi­še od nave­de­nog.

Ići u ko­rak sa raz­vi­je­nim svetom

pod­ra­zu­me­va Српским in­for­ma­ti­za­ci­ju путевима се i digi­ta­li­za­ci­ju

po­sto­je­ćih креће of­fli­ne око 1.800.000 si­ste­ma i

po­slov­nih pro­ce­sa путничких u kom­pa­ni­ja­ma, аутомобила, drža­vi,

pri­vre­di, svim in­du­stri­ja­ma. Di­gi­ta-

36.000 мотоцикала,

9.000 аутобуса и

l­na tran­sfor­ma­ci­ja 140.000 po­sta­je камиона. si­ne qua non

op­stan­ka na sve kon­ku­rent­ni­jem tr­žiš­tu.

Do­ma­ćem i ino­stra­nom. No­vi poslov­ni

mo­de­li, pa­met­ni­ji a ne te­ži rad,

kao i pro­me­ne u na­či­nu raz­miš­lja­nja,

pre sve­ga me­nadž­men­ta kom­pa­ni­ja,

pa on­da i svih osta­lih či­ni­la­ca pri­vrednog

eko­si­ste­ma, je­di­ni su put ka di­gital­noj

eko­no­mi­ji. A u ta­kvom okru­že­nju,

ako ga ikad do­seg­ne­mo, po­sto­ji re­alna

šan­sa da i na­ša ze­mlja bu­de rav­noprav­ni

part­ner kom­pa­ni­ja­ma u raz­vi­jenom

sve­tu. Sve ovo ni­je mo­gu­će bez

raz­vi­je­ne in­ter­net in­fra­struk­tu­re, or­gani­zo­va­nog

veb pro­sto­ra, bes­pre­kor­nog

funk­ci­o­ni­sa­nja in­ter­net do­me­na. Svega

ono­ga či­me u Sr­bi­ji upra­vlja RNIDS.

Sve­sni smo to­ga da sa­vre­me­ni di­gital­ni

ži­vot u bi­lo ko­joj ze­mlji na sve­tu,

pa ta­ko i u na­šoj, bez ova­kve po­stavke

There stva­ri, are around kao i bez ova­kve or­ga­ni­zaci­je,

1,800,000 ne bi da­vao passenger pra­ve re­zul­ta­te. Naci­o­nal­ni

cars, 36,000 in­ter­net do­men je ozna­ka

motorcycles, 9,000

te­ri­to­ri­jal­ne pri­pad­no­sti i kao ta­kav

buses and 140,000

iz­u­zet­no lorries on Serbia’s je bi­tan roads. za de­fi­ni­sa­nje inter­net

iden­ti­te­ta svih ko­ji ži­ve i ra­de

u Sr­bi­ji, što i po­sao sa­mog RNIDS-a

či­ni iz­u­zet­no bit­nim.

IDN in ter na ci o na la

Osno­van pre vi­še od 13 go­di­na, doma­ći

re­gi­star na­ci­o­nal­nog do­me­na

već sko­ro 12 go­di­na bri­ne o na­zi­vima

do­me­na re­gi­stro­va­nim sa eks­tenzi­jom

.RS, a pu­nih 8 go­di­na o na­zi­vima

do­me­na re­gi­stro­va­nim sa eks­tenzi­jom

.СРБ. De­cem­bra 2018. go­di­ne

pr­vi srp­ski na­ci­o­nal­ni do­men po­stao

je IDN dru­gog ni­voa – omo­gu­će­na je

re­gi­stra­ci­ja na­zi­va .RS do­me­na na la­tinič­kim

pi­smi­ma 16 je­zi­ka ko­ji se go­vore

u Sr­bi­ji, pri če­mu ve­ći­na po­dr­ža­nih

slo­va sa­dr­ži di­ja­kri­ti­ke. Po­red .СРБ dome­na,

ko­ji je od 2012. deo in­ter­na­ci­onal­ne

IDN po­ro­di­ce, sada je njen član i

latinički srpski nacionalni domen.

Pre­ko 108.000 re­gi­stro­va­nih na­ziva

.RS i pre­ko 2.500 re­gi­stro­va­nih nazi­va

.СРБ do­me­na go­vo­ri nam o znača­ju

ra­da ove or­ga­ni­za­ci­je, kao i o njenoj

mi­si­ji i vi­zi­ji ko­je ostva­ru­je kroz

svo­ju stra­te­gi­ju ve­o­ma us­peš­no i na

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

efi­ka­san na­čin. RNIDS je da­nas pre­poznat

i pri­znat kao ne­za­vi­sna i otvo­re­na

struč­na or­ga­ni­za­ci­ja od po­ve­re­nja, od

stra­ne svih za­in­te­re­so­va­nih stra­na, kako

u Sr­bi­ji ta­ko i u sve­tu. Ono sa či­me

mo­že da se di­či je sva­ka­ko pri­me­na

naj­no­vi­jih teh­nič­kih re­še­nja i naj­bo­ljih

pra­vi­la na do­ma­ćem in­ter­ne­tu.

Stabilnost pre svega

Me­đu­tim, ono što je naj­zna­čaj­ni­je

za funk­ci­o­ni­sa­nje ce­lo­kup­nog si­stema

ko­ji mo­že­mo na­zva­ti i „do­ma­ći inter­net”

je nje­go­va sta­bil­nost. Či­nje­ni­ca

da je RNIDS je­dan od ma­lo­broj­nih regi­sta­ra

u sve­tu ko­ji ni­kad ni­je imao pad

DNS ser­vi­sa, ključ­nog za sta­bil­nost inter­ne­ta

jed­ne ze­mlje, do­volj­no go­vori

o vred­no­sti ove or­ga­ni­za­ci­je i stručno­sti

lju­di za­du­že­nih za bez­bed­nost i

zdra­vlje na­ci­o­nal­nih do­me­na.

Bez bed nost

Ka­da go­vo­ri­mo o zaš­ti­ti in­for­ma­cio­nih

si­ste­ma na in­ter­ne­tu, ve­o­ma ma­li

broj lju­di raz­miš­lja o na­zi­vi­ma do­me­na

i DNS si­ste­mu. A za­mi­sli­te si­tu­a­ci­ju da

vam ne­ko „kid­na­pu­je“ na­ziv do­me­na

ko­ji ko­ri­sti­te za po­slov­ni veb sajt ili za

adre­su e-poš­te. Sve va­še in­ter­net aktiv­no­sti

bi­le bi pre­ki­nu­te, a zlo­na­merno

pre­u­sme­ra­va­nje ko­ri­sni­ka mo­glo bi

da vas koš­ta i fi­nan­sij­ski i kroz gu­bi­tak

re­pu­ta­ci­je. Sva­ko is­prav­no raz­miš­lja­nje

o in­ter­net bez­bed­no­sti kre­će od po­jedin­ca

kao ko­ri­sni­ka ure­đa­ja po­ve­za­nih

na in­ter­net.

„DNS je naj­kri­tič­ni­ja tač­ka in­ter­neta“,

is­ti­če Žar­ko Ke­cić, ru­ko­vo­di­lac Sekto­ra

IKT uslu­ga RNIDS-a, ka­da je reč

o naj­češ­ćim na­pa­di­ma do ko­jih do­la­zi

zlo­u­po­tre­bom ra­nji­vo­sti DNS-a, i podvla­či

da žr­tve ta­kvih na­pa­da ni­su sa­mo

po­je­din­ci, već i ve­li­ke kor­po­ra­ci­je, ali i

in­ter­net re­sur­si vla­da.

Ove pret­nje su rel­no mo­gu­će u svakoj

ze­mlji, prem­da RNIDS, ka­da je naša

u pi­ta­nju, dr­ži kon­ce zaš­ti­te pri­lič­no

za­teg­nu­tim. Na­i­me, ova or­ga­ni­za­ci­ja je

tre­nut­no je­di­ni na­ci­o­nal­ni in­ter­net regi­star

u sve­tu ko­ji ima tri ni­voa zaš­tite

do­me­na za svo­je ko­ri­sni­ke. A ko­liko

je ne­zaš­ti­ćen DNS si­stem kri­tič­na

bez­bed­no­sna pret­nja ilu­stru­je či­nje­nica

da je od 3 mi­li­jar­de ha­ker­skih na­pada

iz­ve­de­nih u proš­loj go­di­ni njih preko

50% bi­lo usme­re­no na DNS si­stem.

Baš zbog to­ga je RNIDS re­gi­stran­tima

na­zi­va .СРБ i .RS do­me­na sta­vio na

ras­po­la­ga­nje ove tri vr­ste zaš­ti­te na­zi­va

do­me­na – si­gu­ran re­žim, za­klju­ča­vanje

na stra­ni kli­jen­ta i za­klju­ča­va­nje na

stra­ni re­gi­stra. A omo­gu­će­no je i potpi­si­va­nje

na­zi­va na­ci­o­nal­nih do­me­na

krip­to­graf­skim klju­če­vi­ma – DNSSEC.

Šta ka žu me di ji…

Ma­lo je or­ga­ni­za­ci­ja u Sr­bi­ji, a da nisu

u sfe­ri po­li­tič­ke de­lat­no­sti, ko­je su

ovo­li­ko za­stu­plje­ne u me­di­ji­ma. Me­diji

vr­lo do­bro shva­ta­ju zna­čaj i vred­nost

RNIDS-a i otu­da nje­go­va iz­u­zet­no ve­lika

pri­sut­nost u nji­ma. Sa­mo 2018. godi­ne

bi­lo je pre­ko 900 raz­li­či­tih me­dijskih

ob­ja­va ko­je su se od­no­si­le na aktiv­no­sti

ove or­ga­ni­za­ci­je. Tu su uklju­čeni

ka­ko elek­tron­ski me­di­ji (ra­dio i TV)

ta­ko i svi osta­li: dnev­ni li­sto­vi, ne­delj­nici

i me­seč­ni­ci kao pred­stav­ni­ci štam­panih

me­di­ja, kao i in­ter­net me­di­ji, on­lajn

por­ta­li i na kra­ju blo­ge­ri i in­flu­en­se­ri.

U lo kal noj za jed ni ci…

Rad sa lo­kal­nom in­ter­net za­jed­ni­com

je još jed­na do­bro osmiš­lje­na ak­tiv­nost

RNIDS-a, a od­vi­ja se kroz or­ga­ni­zo­vanje

struč­nih kon­fe­ren­ci­ja sa fo­ku­som

na glo­bal­ne in­ter­net tren­do­ve, kao i

na do­stig­nu­ća u na­ci­o­nal­nom in­ter­net

pro­sto­ru.

Ove kon­fe­ren­ci­je su ve­o­ma po­seće­ne,

što uka­zu­je na ve­li­ko in­te­re­sova­nje

za tren­do­ve u no­vim teh­no­logi­ja­ma.

Sku­po­vi kao što je DIDS, ali

i oni po­sve­će­ni saj­ber bez­bed­no­sti,

do­no­se no­ve vred­no­sti u raz­voj inter­ne­ta

u Sr­bi­ji i ne pro­la­ze bez odgo­va­ra­ju­ćeg

od­je­ka u jav­no­sti.

Ov­de je, da­kle, reč o zna­ča­ju eduka­ci­je

na svim ni­vo­i­ma, po­čev­ši od

za­po­sle­nih u kom­pa­ni­ja­ma, do eduka­ci­je

sta­nov­niš­tva o po­slo­va­nju na

in­ter­ne­tu i bez­bed­noj upo­tre­bi infor­ma­ci­o­nih

teh­no­lo­gi­ja.

Ne sme­mo da za­bo­ra­vi­mo ni or­gani­za­ci­je

struč­nih sku­po­va u sa­rad­nji sa

pred­stav­ni­ci­ma lo­kal­nih in­ter­net zajed­ni­ca

ili po­drš­ku lo­kal­nim pro­jek­tima,

pre­vas­hod­no sa ci­ljem edu­ka­cije

ši­re za­jed­ni­ce o raz­li­či­tim aspek­ti­ma

upo­tre­be in­ter­ne­ta. Oni su ja­ko va­žni u

smi­slu druš­tve­no od­go­vor­nog de­lo­vanja

RNIDS-a i sva­ka­ko po­zi­tiv­no uti­ču

na nje­gov imidž u jav­no­sti.

… i na kra ju

Da se vra­ti­mo na po­če­tak i za­pi­tamo

da li RNIDS is­pu­nja­va oče­ki­va­nja

svo­jih ko­ri­sni­ka i da li ima sve ka­rakte­ri­sti­ke

bren­da. Ako ima­mo na umu

sve emo­ci­je, aso­ci­ja­ci­je i is­ku­stva kori­sni­ka,

vred­nost in­for­ma­ci­ja i zna­nja

ko­je oni do­bi­ja­ju od RNIDS-a i iz­uzet­no

ih ce­ne, na ovo na­iz­gled kompli­ko­va­no

pi­ta­nje od­go­vor po­sta­je

sa­svim jed­no­sta­van – da, RNIDS jeste

je­din­stven do­ma­ći brend. Io

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

BRENDOVI I TRENDOVI

Kyla Kent, pri­dru­že­ni me­na­džer za

content marketing, SAP Concur

Inovacije putem podataka:

pred­vi­di­te bu­duć­nost

iz­miš­lja­ju­ći je

Ako se pogleda u prošlost, oni koji ne daju prioritet inovacijama

u svo jim po slov nim te žnja ma obič no za o sta nu. U stva ri,

ne u speh u ino vi ra nju, u po slov nom sve tu, mo že vas do ve sti u

si tu a ci ju da po sr će te za kon ku ren ci jom ko ja je nad moć na jer su

oni od lu či li da ažu ri ta ju svo je po slov ne mo de le. Ali ka ko or gani

za ci je da od re de ka da ili gde da ino vi ra ju? Od go vor naj češ će

le ži u po da ci ma.

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Ko­ji tip po­da­ta­ka? Po­sto­je inter­ni,

eks­ter­ni, ope­ra­tiv­ni,

ana­li­tič­ki, struk­tu­ri­ra­ni, nestruk­tu­ri­ra­ni

– li­sti ov­de ni­je kraj. Po­red

is­tra­ži­va­nja spo­ljaš­njih po­da­ta­ka, kao

što su oni o kon­ku­ren­ci­ji, ko­ri­sni­ci­ma ili

ce­lo­kup­nom tr­žiš­tu, deo zna­nja o tome

ka­ko ino­vi­ra­ti ta­ko­đe mo­že po­ti­cati

i iz sop­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je. Ovaj tip

po­da­ta­ka, in­ter­ni po­da­ci, je­su in­for­maci­je

do­bi­je­ne iz sa­mog pred­u­ze­ća koje

po­kri­va­ju obla­sti kao što su po­slo­vanje,

odr­ža­va­nje, ka­dro­vi i fi­nan­si­je.

Recimo, što pre­ci­zni­je i kom­pletni­je

upo­zna­va­nje sa in­te­r­nim fi­nansij­skim

po­da­ci­ma or­ga­ni­za­ci­je, kroz

sve ka­na­le po­troš­nje, od ključ­nog je

zna­ča­ja pri odre­đi­va­nju uspe­ha pred­u­ze­ća.

SAP-ovi kli­jen­ti ih ko­ri­ste za otkri­va­nje

pod­ruč­ja za po­jed­no­sta­vljiva­nje

pro­ce­sa, sma­nje­nje ot­pa­da i na

kra­ju po­ve­ća­nje uš­te­da – do­bro mesto

za po­če­tak ka­da se od­re­đu­je gde

inovirati.

Uraditi više sa manje –

ino­vi­raj­te po­mo­ću

finansijskih podataka

Da­naš­nja eko­no­mi­ja je uje­di­ni­la veli­ke

i ma­le or­ga­ni­za­ci­je u nji­ho­vom zah­te­vu

da se ura­di vi­še sa ma­nje. Izvla­če­nje

vi­še in­for­ma­ci­ja iz fi­nan­sij­skih

po­da­ta­ka je uo­bi­ča­je­na krov­na stra­te­

gi­ja. Raz­u­me­va­nje me­sta za sma­nje­nje

troš­ko­va i pre­u­sme­ra­va­nje po­troš­nje

mo­že bi­ti ve­o­ma vred­no za or­ga­ni­zaci­je

ko­je po­ku­ša­va­ju da osta­nu agil­ne

i pod­stak­nu ino­va­ci­je. Ali pred­u­ze­ća

pri­ma­ju sve vi­še i vi­še fi­nan­sij­skih poda­ta­ka

iz sve ve­ćeg bro­ja iz­vo­ra potroš­nje,

pa po­sta­je sve te­že da se de­šifru­je

– a ka­mo­li od­re­di – gde tač­no finan­sij­ske

ino­va­ci­je tre­ba da poč­nu.

Na pri­mer, po­sled­njih go­di­na je sve

ve­ći fo­kus na op­ti­mi­za­ci­ji po­slov­nih

pu­to­va­nja. Ve­ći­na or­ga­ni­za­ci­ja mi­sli da

je ino­vi­ra­nje pu­tem fi­nan­sij­skih po­data­ka

jed­no­stav­no pra­će­nje troš­ko­va

slu­žbe­nih pu­to­va­nja i us­kla­đi­va­nje izda­ta­ka.

Ali ni­je do­volj­no sa­mo ima­ti

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

pri­stup tim po­da­ci­ma. Tek bo­lje raz­ume­va­nje

be­ne­fi­ta i re­zul­ta­ta slu­žbe­nog

pu­to­va­nja mo­že na­ve­sti or­ga­ni­za­ci­ju

da raz­miš­lja u pra­vom sme­ru. Ume­sto

da sa­mo pre­gle­da­te po­dat­ke, pi­taj­te:

- Da li je pu­to­va­nje pro­daj­nog ti­ma

vredelo?

- Da li smo po­sla­li pra­vi tim?

- Ka­ko je pu­to­va­nje uti­ca­lo na poslo­va­nje?

Ia­ko se ova pi­ta­nja či­ne jed­no­stavnim,

ona zah­te­va­ju du­blji ni­vo sposob­no­sti

da bi se sor­ti­ra­le in­for­ma­ci­je.

Po­seb­no ako za­po­sle­ni mo­ra­ju da obje­di­ne

po­dat­ke o po­troš­nji ko­ji su rase­ja­ni

u vi­še si­ste­ma, struk­tu­ri­ra­ni su

i ne­struk­tu­ri­ra­ni, ili su mo­žda isto­rijski

na­su­prot onih u re­al­nom vre­me­nu.

Upo­re­đi­va­nje po­da­ta­ka ko­ji ni­su standard­ni

ili ob­je­di­nje­ni je iz­u­zet­no komplek­sno

ka­da je svr­ha to­ga da se oni

po­ve­žu sa ci­lje­vi­ma naj­vi­šeg ni­voa.

Sre­ćom, ovaj ni­vo po­re­đe­nja poda­ta­ka

mo­že se po­sti­ći po­mo­ću ala­ta

kao što je napredna analitika, na kraju

iden­ti­fi­ku­ju­ći je­din­stve­ne obra­sce potroš­nje

i us­kla­đu­ju­ći smer­ni­ce za puto­va­nje

i troš­ko­ve (tra­vel and ex­pen­se

- T&E) sa nji­ma. Upa­ri­va­nje tih po­da­taka

iz dru­gih vi­še­funk­ci­o­nal­nih ode­ljenja

mo­že ot­klju­ča­ti još vred­ni­je uvi­de.

Da bi se ilu­stro­va­la ova ka­rak­te­ri­sti­ka,

vra­ti­mo se na pret­hod­ni pri­mer op­timi­za­ci­je

po­slov­nog pu­to­va­nja. Pro­vođe­nje

ana­li­ze pre­se­ka T&E troš­ko­va

na osno­vu oče­ki­va­nih re­zul­ta­ta omogu­ća­va

pre­dik­ci­ju naj­vred­ni­jih lo­ka­ci­ja

za čla­no­ve pro­daj­nog ti­ma.

Vred­nost pri­ku­plja­nja i

povezivanja podataka

o po­troš­nji za­po­sle­nih

Ia­ko je već i uo­ča­va­nje obra­za­ca i

kon­tro­li­sa­nje troš­ko­va kom­plek­sno i

du­go­traj­no, još te­že po­sta­je efi­ka­sno

pre­po­zna­ti tren­do­ve ako se fi­nan­sij­ski

po­da­ci pro­te­žu u vi­še si­ste­ma. Raz­misli­te

o vre­me­nu ka­da je ne­do­sta­tak jedin­stve­nog

iz­vo­ra isti­ne u iz­veš­ta­va­nju

do­vo­dio do­no­si­o­ce od­lu­ka u sta­nje

pa­ni­ke ka­da do­đe vre­me da se do­ne­su

stra­teš­ke od­lu­ke za po­slo­va­nje.

Ovde je problem što potrošnja koju

ini­ci­ra­ju za­po­sle­ni (po­troš­nja ko­ju oni

pod­sti­ču i kon­tro­li­šu u ko­rist svoje uloge

ili po­slov­ne funk­ci­je) obično sa­drži

či­tav spek­tar izo­lo­va­nih po­da­ta­ka.

Pošto tran­sak­ci­o­ni de­ta­lji o po­troš­nji

ko­ju su ini­ci­ra­li za­po­sle­ni do­la­zi iz decen­tra­li­zo­va­nih

si­ste­ma, oni se če­sto

pre­ba­cu­ju u glav­nu knji­gu u agre­gi­ranom

for­ma­tu pre ne­go što bu­du uknjiže­ni.

To obič­no osta­vlja glav­nu knji­gu sa

vi­so­kim ni­vo­om pre­gle­da ne­ko­li­ko ve­likih

T&E ka­te­go­ri­ja, kao što su avio-kar­te,

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

ho­te­li, mi­lje, ta­ko da fi­nan­sij­skom ti­mu

ne­do­sta­ju vred­ni tran­sak­ci­o­ni de­talji

po­treb­ni za utvr­đi­va­nje uzro­ka probi­ja­nja

bu­dže­ta ili dru­gih za­bri­nja­va­jućih

tren­do­va kao što je manipulisanje

troškovima.

Čak i u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da sve funk­ci­onal­no­sti

is­po­ru­ču­je sa­mo je­dan ven­dor,

ni­vo in­te­gra­ci­je po­da­ta­ka mo­že va­ri­ra­ti.

Us­kla­đi­va­nje po­da­ta­ka ko­ji do­la­ze iz tih

si­ste­ma sa glav­nom knji­gom če­sto je

ma­nu­el­ni pro­ces ko­ji uklju­ču­je obi­man

eks­port i in­port, pa i vi­še sa­ti IT re­sur­sa.

Ne­mo­guć­nost tač­nog iz­veš­ta­va­nja o

troš­ko­vi­ma ko­je ini­ci­ra­ju za­po­sle­ni tako­đe

mo­že re­zul­ti­ra­ti sma­nje­njem potroš­nje,

što uti­če na ko­nač­ni bi­lans stanja.

Studija Journal of Accounting and

Economicsa ot­kri­la je da su me­na­džeri,

ka­da se su­o­če sa sce­na­ri­jem gde bi

nji­ho­ve kom­pa­ni­je mo­gle da pro­pu­ste

za­ra­du, sklo­ni ma­ni­pu­li­sa­nju re­zul­ta­tima,

ne ti­me ka­ko iz­veš­ta­va­ju o per­forman­sa­ma

već u po­gle­du sva­ko­dnev­nih

od­lu­ka. Na pri­mer, u 80% slu­ča­je­va ruko­vo­di­o­ci

bi se­kli dis­kre­ci­o­nu po­troš­nju,

kao što su is­tra­ži­va­nje i raz­voj,

broj za­po­sle­nih, obu­ke i odr­ža­va­nje.

Oni bi od­lo­ži­li po­če­tak no­vog pro­jek­ta

u 55% slu­ča­je­va, čak i ako to uklju­ču­je

žr­tvo­va­nje vred­no­sti. I po­nu­di­li bi podsti­ca­je

svo­jim ko­ri­sni­ci­ma zarad po­veća­nja

ku­po­vi­ne u tom tro­me­seč­ju skoro

u 40% slu­ča­je­va.

Va­žno je ima­ti pra­ve ala­te za au­tomat­sko

pri­ku­plja­nje i po­ve­zi­va­nje svih

troš­ko­va ko­je ini­ci­ra­ju za­po­sle­ni na

jed­nom me­stu. To po­ma­že da se obezbe­di

da sva­ki ni­vo unu­tar or­ga­ni­za­ci­je

ima pra­ve in­for­ma­ci­je u pra­vo vre­me i

na pra­vom me­stu ka­ko bi se do­no­si­le

bo­lje po­slov­ne od­lu­ke, ta­ko da ka­snije

ni­ko ne mo­ra da žr­tvu­je ko­nač­ni bilans

sta­nja.

Zaš­to su po­da­ci

i izveštavanje

ključ­ni za po­slov­ni uspeh

Ko­ri­sni­ci na­vo­de da su po­da­ci krv

nji­ho­vih or­ga­ni­za­ci­ja. Oni im po­mažu

da ana­li­zi­ra­ju, kon­tro­li­šu i do­nose

od­lu­ke ključ­ne za uspeh nji­ho­vih

or­ga­ni­za­ci­ja. Bez njih, or­ga­ni­za­ci­je

ne mo­gu da vi­de gde su bi­le, gde su

sa­da, ni ku­da idu. Na pri­mer, fi­nan­sijska

me­re­nja, po­put po­troš­nje po ka­tego­ri­ja­ma,

neo­p­hod­na su da bi se dopri­ne­lo

iz­veš­ta­ji­ma o pro­fi­tu i gu­bit­ku

ili iz­veš­ta­ji­ma o to­me šta kom­pani­ja

po­se­du­je i du­gu­je. Ne­fi­nan­sij­ska

ili kvan­ti­ta­tiv­na me­re­nja su neo­p­hod­na

za odr­ža­va­nje efi­ka­sno­sti po­slo­va­nja i

me­re­nje atri­bu­ta kao što su vre­me ciklu­sa

– vre­me za odo­bra­va­nje i vre­me

za pla­ća­nje – ili car­bon oti­sci.

Ovaj tip iz­veš­ta­va­nja se mo­že da­lje

po­de­li­ti u sle­de­će ka­te­go­ri­je:

Vo­de­ći in­di­ka­to­ri: ti­pič­no ne­fi­nansij­ski,

ovi in­di­ka­to­ri go­vo­re o to­me kako

pred­u­ze­će po­slu­je sa­da i da­ju uvid

u bu­du­će per­for­man­se. Stva­ri po­put

tren­do­va pu­to­va­nja, pla­ća­nje pre­ma

uslo­vi­ma ugo­vo­ra i una­pred odo­bre­ne

ku­po­vi­ne mo­gu is­pri­ča­ti pri­ču i spoljaš­njem

sve­tu i me­na­dže­ri­ma unu­tar

organizacije.

Zaostajući in­di­ka­to­ri: ti­pič­no finan­sij­ski,

ovi in­di­ka­to­ri raz­ma­tra­ju perfor­man­se

proš­lo­sti – šta je po­tro­šeno.

Oni se mo­gu ko­ri­sti­ti za iden­ti­fiko­va­nje

tren­din­ga, kao i za uklju­či­vanje

year-over-year me­re­nja po­troš­nje

ili pri­ho­da ra­di ot­kri­va­nja or­ga­ni­za­ci­onih

tren­do­va.

Spo­sob­nost or­ga­ni­za­ci­ja da odr­že

fi­nan­sij­sku kon­tro­lu i rast ja­sno za­visi

od sna­ge nji­ho­vog pro­gra­ma izveš­ta­va­nja.

Kon­zi­stent­no po­sto­ja­nje

mo­guć­no­sti da se obez­be­de ključ­na

me­re­nja per­for­man­si po­ma­že mena­dže­ri­ma

i ru­ko­vo­di­o­ci­ma C-ni­voa

da do­no­se edu­ko­va­ne, in­for­mi­sa­ne

po­slov­ne od­lu­ke. Sna­žan pro­gram

iz­veš­ta­va­nja ne uklju­ču­je sa­mo anali­zi­ra­nje

po­da­ta­ka za osnov­ne od­luke

o ra­ni­jem i tre­nut­nom učin­ku, već

i spa­ja­nje po­da­ta­ka o po­troš­nji koju

ini­ci­ra­ju za­po­sle­ni sa kor­po­ra­tivnim

ci­lje­vi­ma, poš­to se oni od­no­se

di­rekt­no na fi­nan­si­je. Ov­de je iza­zov

pru­ža­nje ja­snih po­da­ta­ka ka­ko bi

se po­mo­glo or­ga­ni­za­ci­ji da pro­meni

po na ša nja ko ja mo gu ne ga tiv no

uti­ca­ti na kor­po­ra­tiv­ne ci­lje­ve i ini­cija­ti­ve.

Ne bi­ti u sta­nju da se kon­troli­še

ne­po­zna­to re­zul­ti­ra „kri­zom odlu­či­va­nja”,

što pro­iz­vo­di sa­mo provizornu

i po ne kad po greš nu od lu ku.

Sve se svo­di na to da raz­u­me­vanje

gde tre­ba ino­vi­ra­ti le­ži u ključnim

in­di­ka­to­ri­ma per­for­man­si (key

per­for­man­ce in­di­ca­tors - KPIs) koji

su je­din­stve­ni za or­ga­ni­za­ci­ju. Na

pri­mer, ako je je­dan od ključ­nih cilje­va

sma­nji­ti troš­ko­ve, ak­tuel­ni režij­ski

troš­ko­vi mo­gu se upo­re­di­ti sa

pred­vi­đe­nim bu­dže­tom. Raz­u­meva­nje

od­stu­pa­nja mo­že po­mo­ći u

stva­ra­nju efi­ka­sni­jih bu­dže­ta u buduć­no­sti,

kao i stra­teš­ki­jih ini­ci­ja­tiva

ko­je omo­gu­ća­va­ju re­duk­ci­ju i bolje

upra­vlja­nje troš­ko­vi­ma. KPI-e koji

od­go­va­ra­ju ci­lje­vi­ma or­ga­ni­za­cije

tre­ba re­dov­no ko­ri­sti­ti i is­pi­ti­va­ti

ka­ko bi se obez­be­di­lo da po­troš­nja

bu­de pod kon­tro­lom, a sva­ka poten­ci­jal­na

uš­te­da re­a­li­zo­va­na. Nakon

što se KPI-i tar­ge­ti­ra­ju, oko tih

po­da­ta­ka se mo­že iz­gra­di­ti re­spekta­bil­na

stra­te­gi­ja iz­veš­ta­va­nja ka­ko

bi se me­rio uspeh i ot­kri­le obla­sti

za ino va ci ju. Io

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

BRENDOVI I TRENDOVI

SAS – napredna analitika

u slu žbi čo ve čan stva

Kom­pa­ni­ja SAS je u 2019. go­di­nu uš­la na­ja­vom da će u raz­voj veš­tač­ke

in­te­li­gen­ci­je ulo­ži­ti mi­li­jar­du do­la­ra. In­ve­sti­ci­ja ob­u­hva­ta

obla­sti po­put ino­va­ci­je soft­ve­ra, obra­zo­va­nje i eks­perstske uslu­ge

to­kom tri go­di­ne. To je sa­mo je­dan od po­ka­za­te­lja ko­li­ko je raz­voj

na­pred­ne ana­li­ti­ke i veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je va­žan za ostva­re­nje

uspe­ha na tr­žiš­ti­ma ko­ja se sve ve­ćom br­zi­nom me­nja­ju.

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

VIDEO

Ino va tiv nim re še nji ma u oblasti

na pred ne ana li ti ke, SAS poma

že kom pa ni ja ma da spre če

pre va re u fi nan sij skom sek to ru, bore

se sa smr to no snim bo le sti ma, bolje

upra vlja ju ri zi ci ma, a sa rad njom

sa vla da ma omo gu ća va pru ža nje vrhun

ske uslu ge ko ri sni ci ma i gra đani

ma.

Pri me na na pred ne ana li ti ke, ia ko

je po sta la ne iz o stav ni deo di gi tal ne

tran sfor ma ci je kom pa ni ja, no si izazo

ve sa ko ji ma se su sre ću ko ri snici

pri im ple men ta ci ji. Pre ma is tra živa

nju MIT SMR Con nec ti ons, sa mo

tre ći na kom pa ni ja uspe va da im plemen

ti ra svo je mo de le. Ove go di ne

pred sta vlje no je no vo SAS Mo delOps

re še nje, ko je po ma že kom pani

ja ma da pre va zi đu iza zo ve pri mene

no vih teh no lo gi ja i ostva re svoje

ci lje ve.

„Zbog im ple me ta ci je re še nja ko je

ne ka da pre du go tra ju, ru ko vod stvo

kom pa ni ja če sto zna da do ne se odlu

ke ko je se ne po kla pa ju sa re zul tati

ma ana li ti ke, a svi ma nam je ja sno

ko li ko va žnu ulo gu u pro ce su od luči

va nja ima ju va lid ne in for ma ci je i

da su od lu ke vo đe ne ana li tič kim putem

bo lje. Za to je ja ko va žno da veru

je mo u pro gram ko jim se slu ži mo

i sle di mo ko ra ke ko ji su ana li tič kim

pu tem po nu đe ni kao naj bo lji“, ka že

Mi loš Đur ko vić, Di rec tor, SAS Adri a­

tic re gion.

Pri me ri pri me ne

na pred ne ana li ti ke

Ma­le be­be i ve­li­ki uti­caj

veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je

De set od sto svih be ba se ro di pre­

vre me no, a one su ve o ma pod lo žne

in fek ci ja ma. Ka ko bi se pra ti lo njiho

vo zdra vlje, pre vre me no ro đe ne

be be su ne ret ko po ve za ne na ve li ki

broj apa ra ta.

To kom de set go di na, Uni ver zitet

ski me di cin ski cen tar u Utreh tu

(UMC Utreht) u Nor veš koj pri ku pljao

je ano nim ne po dat ke sa ode lje nja

in ten ziv ne ne ge neo na to lo gi je. Ta ko

je za po čet pro je kat „Ve li ki po da ci za

ma le be be” (Big da ta for small ba bies),

sa ci ljem da ko ri ste ći na pred nu

ana li ti ku, ma šin sko uče nje i veš tač

ku in te li gen ci ju, pro ak tiv no tre ti ra

ili čak spre či in fek ci je kod pre vre meno

ro đe nih be ba.

Ko ri ste ći SAS re še nja za veš tač ku inteligenciju

i naprednu analitiku, tim

struč nja ka iz UMC Utreht je ana li zirao

isto rij ske po dat ke ure đa ja sa odeljenja

intenzivne nege neonatologije

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

i raz vio ana li tič ki mo del ko ji predvi

đa mo guć nost in fek ci je. Pred vi đanja

uklju ču ju i mo guć nost do bi ja nja

sep se, in fek ci je kr vi ko ja mo že bi ti

opa sna po ži vot. Mo del ko ji je razvi

jen sa 90% pre ci zno sti mo že predvi

de ti pri su stvo bak te rij skih in fek ci ja

ko je su uzroč ni ci sep se, što je značaj

no ve ći pro ce nat od di jag no sti ke

le ka ra za sno va ne na pre gle di ma paci

je na ta i po sto je ćim simp to mi ma.

Pi­ra­e­us Gru­pa za 30% sma­nji­la

vre­me ana­li­ze po­da­ta­ka i

ge­ne­ri­sa­nja iz­veš­ta­ja

U tur bu lent noj eko no mi ji, stro go i

pre ci zno upra vlja nje kre dit nim ri zi cima

je kri tič no da bi se sma nji la iz lože

nost opa sno sti ma ko je oni no se. Iz

tog raz lo ga Pi ra e us Bank Gro up ko risti

SAS rešenje kre dit sko ring za banke.

Uz po moć SAS-a, ban ka je mo dernizovala

i automatizovala prikupljanje

i upra vlja nje po da ci ma iz ri zi ka, op timi

zo va la raz voj mo de la i iz ra đu je iz veš

ta je br že i pre ci zni je. Re zul tat su uš tede

u troškovima i vremenu.

Ob ra da i in te gri sa nje po da ta ka iz

osnov nih si ste ma ban ke na raz li či tim

platformama predstavljali su izazov

za tim za rizike Piraeus Bank Group.

Upra vlja nje kre dit nim ri zi kom i pruža

nje op ti mal nog upra vlja nja ka pi talnim

re sur si ma ban ke po sta lo je još izazov

ni je ka da je grč ka eko no mi ja do žive

la bru tal ni udar na po čet ku glo balne

recesije.

SAS re še nje omo gu ći lo je im plemen

ti ra nje sta ti stič ke ana li zu ba rem

30% br že ne go ra ni je. Po red to ga, na

nivou ekonomske analize, proces sada

zahteva mnogo manje vremena.

Po­da­ci­ma za čo­ve­čan­stvo –

#Data4Good

SAS je po no san što je deo po kre ta

Da ta for Good, ko ji pod sti če upo trebu

po da ta ka za re ša va nje hu ma ni tarnih

pitanja poput siromaštva, zdravlja,

ljud skih pra va, obra zo va nja i ži vot ne

sre di ne. Od spre ča va nja bo le sti opasnih

po ži vot, pre ko zaš ti te ugro že nih

vr sta, do ob no ve po sle pri rod nih ka tastro

fa, or ga ni za ci je ši rom sve ta pri kuplja

ju po dat ke da bi uti ca le na re ša vanje

ovih izazova. Primena podataka za

druš tve no do bro do ve la je do no vih i

kre a tiv nih na či na za re ša va nje glo balnih

pro ble ma, a Wil­dTrack je jed na od

takvih inicijativa.

Wil­dTrack iden ti fi ku je i pra ti ugro žene

vr ste analizirajući di gi tal ne sli ke otisa

ka ži vo ti nja. Uz pomoć SAS teh nolo

gi je, is tra ži va či kom pa ni je Wil­dTrack

is tra žu ju ka ko veš tač ka in te li gen cija

i po da ci o oti sci ma ži vo ti nja iz celog

sve ta mo gu pomoći u pro na la ženju

od go vo ra na glo bal na pi ta nja očuva

nja ugro že nih vr sta. Gde su ove životinje

migrirale? Koliko ih je ostalo?

Veš tač ka in te li gen ci ja mo gla bi do dati

spo sob nost pri la go đa va nja kroz algo

rit me pro gre siv nog uče nja i is pri ča ti

pot pu ni ju pri ču.

Trenutno Wil­dTrack prati nekoliko

raz li či tih ugro že nih vr sta, uključujući

cr nog no so ro ga, be log no so ro ga, bengal

skog ti gra, amur skog ti gra, ni zinskog

i Ba ir do vog ta pi ra i po lar ne medve

de. Pomoću de ep le ar nin ga, ra čunar

se mo že ob u či ti za oba vlja nje ljudskih

poslova kao što su prepoznavanje

sli ka oti sa ka i pre po zna va nje obra za ca

na sli čan na čin kao i au toh to ni tra gači,

ali uz do dat nu spo sob nost pri mene

ovih kon ce pa ta u mno go većem

obi mu i br žim tem pom. Ana li ti ka za i­

sta po dr ža va ce lo kup ni pro ces, po tenci

jal no omogućavajući uvid u po pu lacije

vrsta koje Wil­dTrack ni ka da ra nije

ni je imao.

VI DEO

Wil­dTrack

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Pri zna nja

IDC – SAS pr­vi u obla­sti

na­pred­ne i pre­dik­tiv­ne ana­li­ti­ke

SAS je po no vo na pr vom me stu

po tr žiš nom ude lu, pre ma iz veš taju

IDC-a Wor ldwi de Big Da ta and

Analytics Soft wa re 2018 Mar ket Shares:

De mand Ac ross All Use-Ca se

Pat terns.

SAS ima 27,7% tr žiš nog udela

u ka te go ri ji na pred ne i pre dik tivne

ana li ti ke u 2018. go di ni, vi še nego

dvo stru ko u od no su na sledećeg

kon ku ren ta. Ta ko đe, kom pa ni ja je na

vo de ćoj po zi ci ji u ka te go ri ji pre dik

tiv ne i na pred ne ana li ti ke ot ka ko je

IDC po čeo da pra ti tr žiš te 1997. godi

ne i sva ke go di ne po ka zu je kon tinu

i ra ni rast pri ho da u toj ka te go ri ji.

Ka ko bi na sta vi la sa ra stom i inova

ci ja ma u obla sti na pred ne ana li tike,

kom pa ni ja sva ke go di ne re in vesti

ra u is tra ži va nje i raz voj vi še ne go

dvo stru ko od pro se ka za ve li ke tehno

loš ke fir me. U 2018. go di ni, SAS je

26% svog ukup nog pri ho da usme rio

u raz voj veš tač ke in te li gen ci je (AI),

IoT, soft ve ra za upra vlja nje po da cima

i ana li ti ku.

Po red to ga, SAS je na dru gom

me stu na tr žiš nom ude lu soft ve ra

AI pre ma iz veš ta ju IDC-a Wor ldwi de

Analytic Ar ti fi cial In tel li gen ce Softwa

re Plat form Mar ket Sha res, 2018:

Steady Growth – Mo ving To ward

Pro duc tion (dok. Br. US45262419,

ju ni 2019.). Iz veš taj na vo di da je, iako

je tr žiš te AI proš le go di ne be le žilo

sta bi lan rast, SAS ra stao vi še od tri

pu ta br že od ukup nog tr žiš ta.

SAS® Plat for ma pru ža sna žnu

osno vu za ana li ti ku i je din stve no

me sto za upra vlja nje i po dr ža va nje

sva ke fa ze ana li tič kog pu ta or ga niza

ci je, od po čet nog pri ku plja nja i

pri pre me po da ta ka, pre ko raz vo ja,

upra vlja nja i pri me ne moćnih ana litič

kih mo de la u preduzeću. Sa stav ni

deo SAS plat for me, SAS® Viya® je

cloud re še nje ko je pru ža br ze, tač ne

i po u zda ne ana li tič ke uvi de. Io

Za vi še in for ma ci ja o kom pa ni ji,

po se ti te www.sas.com.

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

BRENDOVI I TRENDOVI

Vasilije Kodžopeljić,

SEE ITD Service Sales Director,

Schneider Electric

Bu­duć­nost je „aaS“

Na pr vi po gled iz gle da kao da budućnost IT-a ni kad ni je

bi la ne iz ve sni ja. U ne ta ko da le koj proš lo sti, di sku si je oko

IT im ple men ta ci ja bi le su usme re ne na to ko ji har dver i

soft ver tre ba pri me ni ti, i ko li ko je in fra struk tu re po treb no

za po drš ku is ti ma. A da nas? Da nas od lu ka za vi si od to ga

da li uopšte iš ta upo sli ti na saj tu. Zahvaljujući ta ko zvanim

„as-a-ser vi ce“ („sve je uslu ga“) mo de li ma, kom pa ni je

se vi še od lu ču ju za ova kav vid iz meš ta nja da ta cen ta ra,

ume sto da in ve sti ra ju u svo je da ta cen tre. Ume sto sku pih,

du go traj nih im ple men ta ci ja, kom pa ni je ko ri ste apli ka ci je

i uslu ge do stup ne u obla ku na osno vu pret pla te ka ko bi

za do vo lji le svo je teh no loš ke po tre be.

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Ovaj pri­stup sma­nju­je (njihov)

uku­pan IT i povećava

flek­si­bil­nost. Ali im i omogućava

br­ži pri­stup no­vim teh­no­lo­gija­ma,

ta­ko da mo­gu da uvo­de ino­vaci­je

i no­ve uslu­ge da bi ubr­za­no pobolj­ša­li

is­ku­stvo svo­jih ko­ri­sni­ka. Među­tim,

upra­vlja­nje IT-jem, čak i ka­da

se ko­ri­sti kao uslu­ga, sve je ma­nje

atrak­tiv­no za kom­pa­ni­je ko­ji­ma to nije

osnov­na de­lat­nost. Da­kle, naj­bo­lje

je da to pre­pu­ste struč­nja­ku – pru­žao­cu

uslu­ga – i ti­me se fo­ku­si­ra­ju na

svo­ju osnov­nu de­lat­nost. Tu na sce­nu

stu­pa­ju pru­ža­o­ci uslu­ga. Uslu­ge su

evo­lu­i­ra­le od osnov­nih funk­ci­ja daljin­skog

nad­zo­ra i upra­vlja­nja rad­nim

sta­ni­ca­ma i uslu­ga­ma do is­po­ru­ke

bi­lo če­ga kao uslu­ge (Xa­aS – gde je

ovo X svi­ma na­ma po­zna­to iz ma­tema­ti­ke

kao pro­men­lji­va). Vodeći princip

je da se go­to­vo sva­ka IT funk­ci­ja,

uključujući raz­voj plat­for­me i upravlja­nje

in­fra­struk­tu­rom, mo­že pre­tvori­ti

u uslu­gu. Ako se mo­že pre­tvo­ri­ti u

uslu­gu, njo­me mo­že upra­vlja­ti pru­žalac

uslu­ga.

Mnoš tvo op ci ja

As-a-ser­vi­ce mo­de­li se kreću od

uo­bi­ča­je­nih po­nu­da kao što su Sa­aS

(soft­ver kao uslu­ga) i Pa­aS (plat­forma

kao uslu­ga) do no­vi­jih ino­va­ci­ja

kao što su Ca­aS (go­to­vi­na kao usluga

) i DMa­aS (upra­vlja­nje da­ta centrom

kao uslu­ga). Mo­ra­mo pret­posta­vi­ti

da­će broj po­nu­da „kao usluga"

na­sta­vi­ti da ra­ste u do­gled­noj

budućnosti.

Na­rav­no, ni­su sve po­nu­de uslu­ga

pri­klad­ne za sva­kog pru­ža­o­ca usluga,

kao ni za sva­kog kli­jen­ta. Dok su

ne­ki kli­jen­ti do­bro op­slu­že­ni SaaS

po­slov­nim apli­ka­ci­ja­ma do­stup­nim

pre­ko veb por­ta­la, dru­gi­ma je možda

po­treb­na pomoć­u raz­vo­ju i testi­ra­nju

in­ter­nih apli­ka­ci­ja. Za ovo

dru­go bo­lje se ukla­pa Pa­aS re­šenje

ko­je im omogućava da pri­la­gode,

te­sti­ra­ju i upra­vlja­ju apli­ka­ci­ja­ma

na jed­no­sta­van i eko­no­mi­čan način.

Kom­pa­ni­je ko­je tre­ba da raz­vi­ju

ili pro­ši­re svo­ju in­fra­struk­tu­ru mo­gu

izbeći ve­li­ka ula­ga­nja u har­dver ta­ko

što­će is­ko­ri­sti­ti Ia­aS (in­fra­struk­tura

kao uslu­ga), ko­ja da­je nji­ma ili njiho­vom

pru­ža­o­cu uslu­ga mogućnost

da­ljin­skog nad­zo­ra i upra­vlja­nja za

funk­ci­je da­ta cen­tra kao što su ra­čunar­stvo,

skla­diš­te­nje i umre­ža­va­nje.

Ia­aS po­ma­že u sma­nje­nju troš­ko­va

in­fra­struk­tu­re i olak­ša­va ska­li­ra­nje

pre­ma stvar­nim, i krat­ko­roč­nim i dugo­roč­nim,

po­tre­ba­ma kli­jen­ta.

Dru­gi tip mo­de­la ko­ji pru­ža­o­ci usluga

mo­gu da ko­ri­ste za svo­je kli­jen­te je

DMa­aS, ko­ji se za­sni­va na Ia­aS mo­delu

ta­ko što obez­be­đu­je vi­dlji­vost svih

funk­ci­ja i ana­li­ti­ku za­sno­va­nu na efektiv­nim

uvi­di­ma kroz hi­brid­na okruže­nja.

DMa­aS kom­pa­ni­je Schne­i­der

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Elec­tric, Eco­Stru­xu­re IT ko­ji ne za­vi­si

od pro­iz­vo­đa­ča opre­me, nu­di, na primer,

tran­sfor­mi­sa­nje upra­vlja­njem data

cen­tra iz uglav­nom re­ak­tiv­nog pristu­pa

u pre­dik­tiv­ni mo­del di­zaj­ni­ran

da poveća efi­ka­snost i per­for­man­se.

Sti­že to­ga još

Ra­ču­nar­stvo u obla­ku je stvo­ri­lo

osno­vu za mo­de­le as-a-ser­vi­ce, ali to

je bio sa­mo po­če­tak. Sa in­ter­ne­tom

stva­ri (In­ter­net of Things) i ra­ču­narstvom

na ivi­ci (ed­ge com­pu­ting) poja­vi­će

se mno­go vi­še mo­de­la za­sno­vanih

na ser­vi­si­ma. Za pru­ža­o­ce usluga,

ovo bi tre­ba­lo da bu­de do­bra stvar.

Što vi­še op­ci­ja, to bo­lje. Iza­zov je dono­še­nje

pa­met­nih od­lu­ka o to­me

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

ko­je­će uslu­ge pru­ži­ti naj­bo­lju kom­bina­ci­ju

pro­fi­ta­bil­no­sti, ra­sta i za­do­voljstva

ku­pa­ca. To je neš­to što sva­ki pruža­lac

uslu­ga mo­ra lič­no da pro­ce­ni na

osno­vu tre­nut­nih mogućnosti i po­treba,

kao i iza­zo­va i ci­lje­va kli­je­na­ta. Ko­ja

god uslu­ga to bu­de bi­la, mo­ra­će da se

uklo­pi u pra­ve po­tre­be kli­jen­ta.

Če­ti­ri na­či­na da

pru­ža­o­ci slu­ga

po­mog­nu ko­ri­sni­ci­ma

u di­gi­tal­noj tran­sfor­ma­ci­ji

Ka­ko kom­pa­ni­je pro­ce­nju­ju pred­no­sti

no­vih teh­no­lo­gi­ja kao što su inter­net

stva­ri (IoT), ra­ču­nar­stvo na ivi­ci

i veš­tač­ka in­te­li­gen­ci­ja (AI), one oprede­lju­ju

ve­li­ke de­lo­ve svo­jih bu­dže­ta

di­gi­tal­nim tran­sfor­ma­ci­ja­ma. Pre­la­zak

na di­gi­ta­li­za­ci­ju ni­je bez iza­zo­va, jer

se kom­pa­ni­je če­sto bo­re sa onim šta

to zna­či di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja i kako

se tran­sfor­mi­sa­ti. Mno­gi­će tra­ži­ti

pomoć­iz­va­na ka­ko bi se raz­vi­li i is­puni­li

svo­je pla­no­ve. To stva­ra sa­vr­še­nu

pri­li­ku za pru­ža­o­ce uslu­ga da se dodat­no

učvr­ste kod već postojećih klije­na­ta,

ali i da stig­nu do no­vih. Pri­li­ka

je ogrom­na: pro­ce­nje­no na 206 mi­lijar­di

do­la­ra u 2017. go­di­ni, tr­žiš­te di­gital­nih

tran­sfor­ma­ci­ja ši­ri se za 19 od­sto

go­diš­nje na pred­vi­đe­nih 493 mi­li­jar­de

do­la­ra u 2020. go­di­ni, pre­ma ne­kim istra­ži­va­nji­ma.

Ali šta je tač­no ulo­ga pruža­o­ca

uslu­ga u di­gi­tal­noj tran­sfor­maci­ji?

Oni pru­ža­o­ci uslu­ga ko­ji ne mo­gu

da od­go­vo­re na ovo pi­ta­nje mo­ra­će

do­sta da ra­de na se­bi. Za­da­tak im je

da po­ra­de na in­ter­noj di­gi­tal­noj transfor­ma­ci­ji

i re­le­vant­nim teh­no­lo­gi­jama

kao što su hi­brid­ni oblak, in­ter­net

s t va ­r i i r a ­č u ­n a r ­s t vo n a i v i ­c i , i r a z ­v i ­j a-

­ju sop­stve­nu stra­te­gi­ju za iz­grad­nju

re­še­nja i kon­sul­tant­skih uslu­ga za kori­sni­ke

sa ini­ci­ja­ti­va­ma za di­gi­ta­li­zaci­ju.

Evo če­ti­ri na­či­na za MSP-ove da

po­mog­nu ko­ri­sni­ci­ma sa di­gi­tal­nom

tran­sfor­ma­ci­jom:

1. Pro­ce­ni­ti po­tre­be kli­je­na­ta -

Ono što pokreće di­gi­tal­nu tran­sforma­ci­ju

su po­slov­ni re­zul­ta­ti, kao što

su po­bolj­ša­no is­ku­stvo ko­ri­sni­ka,

ope­ra­tiv­na efi­ka­snost i op­ti­mi­za­cija

rad­ne sna­ge. Ali šta sve to zna­či i

ka­ko se to raz­li­ku­je od bi­zni­sa do bizni­sa?

Za­to pru­ža­o­ci uslu­ga mo­ra­ju

ra­di­ti sa kli­jen­ti­ma ka­ko bi iz­vr­ši­li temelj­ne

pro­ce­ne svih di­gi­tal­nih sredsta­va.

Te pro­ce­ne po­ma­žu da se napra­vi

tra­si­ra­nje pu­ta za im­ple­menta­ci­ju,

dok se stva­ra­ju te­me­lji za dugo­roč­ni

an­ga­žman iz­me­đu kli­jen­ta i

pru­ža­o­ca uslu­ga.

2. Po­sta­vi­ti ci­lje­ve di­gi­ta­li­za­cije

- Ni­je­dan teh­no­loš­ki pro­je­kat ne

mo­že postići op­ti­ma­lan uspeh bez

una­pred od­re­đe­nih ci­lje­va, a di­gi­talna

tran­sfor­ma­ci­ja se tu ne raz­li­kuje

od osta­lih tan­sfor­ma­ci­ja. Pru­ža­oci

uslu­ga tre­ba da ra­de sa kli­jen­ti­ma

ka­ko bi po­sta­vi­li ci­lje­ve i im­pli­ka­cije

tih ci­lje­va. Sva­ki cilj uti­če na gru­pu

ak­te­ra, bi­lo da je reč o za­po­sle­ni­ma,

kup­ci­ma, part­ne­ri­ma ili kom­bi­na­ci­ji

ne­kih od njih ili svih. Neo­p­hod­no je

da kom­pa­ni­je shva­te efek­te tih ci­ljeva

i udeo za­in­te­re­so­va­nih stra­na kako

bi ra­di­le i iz­vr­ši­le neo­p­hod­na prila­go­đa­va­nja.

3. Pre­po­ru­či­ti in­ve­sti­ci­je - Ka­da se

pro­ce­na za­vr­ši, po­či­nje fa­za pla­ni­ra­nja.

To uklju­ču­je utvr­đi­va­nje in­ve­sti­ci­ja ko­je

su po­treb­ne i ka­ko ih fi­nan­si­ra­ti. Pru­žalac

uslu­ga tre­ba da pro­đe sa kli­jen­ti­ma

kroz in­ve­sti­ci­o­ni pro­ces i op­ci­je fi­nan­sira­nja

ka­ko bi se osi­gu­ra­lo re­al­no pla­nira­nje.

Di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja se ne

de­ša­va od­jed­nom, ta­ko da ko­ri­snici

mo­ra­ju od­lu­či­ti ko­je­će in­ve­sti­cije

pr­vo na­pra­vi­ti. In­ve­sti­ci­je mo­gu

uklju­či­va­ti za­me­nu har­dve­ra vir­tu­elnim

si­ste­mi­ma, uvo­đe­nje no­vih aplika­ci­ja,

povećanje ka­pa­ci­te­ta pro­pusnog

op­se­ga i ku­po­vi­nu re­še­nja za

mo­ni­to­ring ser­ver­skih so­ba i uda­ljenih

lo­ka­ci­ja.

4. Ostva­ri­ti vi­zi­ju – I ve­li­kim i ma­lim

kom­pa­ni­ja­ma tre­ba pomoć­u ostva­riva­nju

nji­ho­ve vi­zi­je di­gi­ta­li­za­ci­je. U nekim

slu­ča­je­vi­ma, kom­pa­ni­je­će pre­dati

glav­ni­nu po­sla pru­ža­o­ci­ma uslu­ga,

dok­će u dru­gim za­dr­ža­ti do­sta to­ga

kod se­be. U sva­kom slu­ča­ju, pru­ža­oci

uslu­ga mo­gu igra­ti ključ­nu ulo­gu u

obez­be­đi­va­nju pro­fe­si­o­nal­nih i konsul­tant­skih

ti­mo­va, rukovodeći se svako­dnev­nim

za­da­ci­ma, dok se in­ter­no

oso­blje fo­ku­si­ra na tran­sfor­ma­ci­ju ili

kom­bi­na­ci­ju oba.

Bu­duć­nost je di­gi­tal­na

Stra­te­gi­je di­gi­ta­li­za­ci­je po­sta­le su

od suš­tin­skog zna­ča­ja za buduće plani­ra­nje

kom­pa­ni­je, što ob­jaš­nja­va zaš­to

to­li­ko vi­so­kih ru­ko­vo­di­la­ca oprede­lju­je

ve­li­ke de­lo­ve svo­jih bu­dže­ta

upra­vo to­me. Budući uspeh kom­pa­nije

mo­že za­vi­si­ti od pla­ni­ra­nja i iz­vr­šenja

kom­pa­nij­ske stra­te­gi­je - i pru­ža­oci

uslu­ga ima­ju od­lič­nu pri­li­ku da stvore

sop­stve­ni budući uspeh pomažući

kli­jen­ti­ma da ob­li­ku­ju svo­je uspe­he.

Da bi uopšte za­po­če­li, pru­ža­o­ci usluga

mo­gu da is­ko­ri­ste pred­no­sti Eco­

Stru­xu­re IT pa­ke­ta kom­pa­ni­je Schnei­der

Elec­tric, ko­ji nu­di pro­ce­nu ko­ja

po­ma­že da se raz­u­me postojeće stanje

kli­jen­to­vog IT-a, na­pa­ja­nja i hlađe­nja.

Eco­Stru­xu­re IT pru­ža ho­li­stič­ki

po­gled na to ka­ko ko­ri­sni­ci tre­nut­no

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

tro­še svo­je vir­tu­el­ne IT re­sur­se i nji­hov

efe­kat na fi­zič­ku in­fra­struk­tu­ru. Ta­ko

se sti­že do is­ko­ri­sti­vih po­da­ta­ka ka­ko

bi se omogućile smi­sle­ne di­sku­si­je sa

kli­jen­ti­ma o to­me gde in­ve­sti­ra­ti kada

že­le da op­ti­mi­zu­ju svo­je vir­tu­el­no

okru­že­nje, pro­u­če odr­ži­vost mi­gra­cije

na oblak ili pre­la­zak na hi­perkon­vergent­na

okru­že­nja - a sve to mo­že bi­ti

deo stra­te­gi­je di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je.

In­ter­net stva­ri i pru­ža­o­ci

uslu­ga: Zaš­to je to va­žno?

In­ter­net stva­ri (IoT) je pod­sta­kao

ne­bro­je­ne di­sku­si­je to­kom pro­te­klih

go­di­na o svom obećanju da­će pove­za­ti

sve što se mo­že po­ve­za­ti, ali za

većinu pru­ža­o­ca uslu­ga osta­je pi­tanje:

„Ko­ju ulo­gu mo­gu JA da od­i­gram

u ovom no­vom sve­tu?“ Sa­mo mali

pro­ce­nat pru­ža­la­ca uslu­ga je po­čeo

da pra­vi svo­je me­sto na IoT tr­žiš­tu sa

uslu­ga­ma nad­gle­da­nja i upra­vlja­nja

za po­ve­za­ne ure­đa­je. Ali mno­gi se još

uvek pi­ta­ju da li uopšte ima me­sta za

njih. Što pre to shva­te, to bo­lje. Jer je

in­ter­net stva­ri spre­man za eks­plo­zi­van

rast u bli­skoj budućnosti. Do 2020. godi­ne,

in­sta­li­ra­na ba­za ure­đa­ja­će dostići

20,4 mi­li­jar­di, a pre­ma ne­ki­ma i svih

50 mi­li­jar­di. To zna­či da pru­ža­o­ci usluga

ko­ji ig­no­ri­šu ove prog­no­ze, to čine

na sop­stve­ni ri­zik. Čak i ako ni­su sigur­ni

ka­ko da is­ko­ri­ste mogućnosti inter­ne­ta

stva­ri, kli­jen­ti će to zah­te­vati

od njih. Sli­čan obra­zac se do­go­dio i

sa obla­kom, poš­to su kli­jen­ti re­a­go­va­li

na sva­ki sig­nal oko teh­no­lo­gi­ja za­snova­nih

na obla­ku. Ako kli­jen­ti ne mo­gu

do­bi­ti zadovoljavajući od­go­vor od jed­nog

pru­ža­o­ca uslu­ga o in­ter­ne­tu

stva­ri, lo­gič­no je da­će se okre­nu­ti konku­ren­tu

ko­ji to zna. Zbog to­ga, kao

MSP-ovi, tre­ba­lo bi da pokrenete temu

IoT-a sa kli­jen­ti­ma, objašnjavajući

teh­no­lo­gi­je i pred­la­že­te pro­ce­ne da bi

se utvr­di­lo da li su kli­jen­ti sprem­ni za

au­to­ma­ti­za­ci­ju, praćenje i teh­no­lo­gi­je

za ana­li­zu u re­al­nom vre­me­nu ko­je su

sr­ce in­ter­ne­ta stva­ri.

Šta se va­lja iza bre­ga?

Raz­miš­ljaj­te

mi­kro­da­ta­cen­trič­no

Mi­kro da­ta cen­tri, mi­ni ver­zi­ja

re­ko­va u da­ta cen­tru, mo­gli bi da

funk­ci­o­ni­šu kao ra­ču­nar­stvo na ivi­ci

i to u raz­li­či­tim in­du­stri­ja­ma. Šta pokre­će

ovaj kon­cept mi­kro da­ta centra.

Smrt kor­po­ra­tiv­nog da­ta centra

mo­že bi­ti ma­lo pre­u­ra­nje­na. Da,

preduzeća idu u obla­ke, ali bi da­ta

cen­tar mo­gao po­sta­ti de­cen­tra­li­zovan

pre­ko „mi­kro da­ta cen­ta­ra“. Mikro

da­ta cen­tri su u suš­ti­ni upra­vo

ono ka­ko to zvu­či. Ko­ri­ste re­ko­ve i

za­u­zi­ma­ju mno­go ma­nje me­sta. Da

dra­gi mo­ji, u budućnosti­će mo­žda

po­sto­ja­ti da­ta cen­tar ko­ji se na­la­zi u

sre­di­ni pro­dav­ni­ce ili fi­li­ja­le ban­ke.

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Schne­i­der Elec­tric je se­bi po­sta­vio za

cilj op­ti­mi­za­ci­ju po­troš­nje ener­gi­je i

spram to­ga pri­pre­ma re­fe­rent­ne dizaj­ne

za re­ko­ve i opre­mu u da­ta centru.

U fo­ku­su kom­pa­ni­je Schne­i­der

Elec­tric obič­no su uš­te­de u po­troš­nji

elek­trič­ne ener­gi­je, ali sve vi­še Eco­

Stru­xu­re plat­for­ma do­bi­ja na zna­čaju.

Evo teh­no­lo­gi­ja ko­je nam do­laze

i pod­sti­ču po­tra­žnju za mi­kro data

cen­tri­ma:

- ra­ču­nar­stvo na ivi­ci

- 5G

- in­ter­net stva­ri u in­du­strij­skim okruže­nji­ma

- hi­brid­ne ar­hi­tek­tu­re ko­je se pove­zu­ju

na oblak, ali ima­ju vi­še lo­kalnog

iz­ra­ču­na­va­nja da bi bi­le bli­zu same

pro­iz­vod­nje.

Pi­ta­te se da li po­sto­ji po­tra­žnja za mikro

da­ta cen­tri­ma? Či­nje­ni­ca je da in­tere­so­va­nje

za mi­kro da­ta cen­tre ubr­za­no

ra­ste na­kon ne­ko­li­ko go­di­na ra­do­znalo­sti.

Zaš­to je ta­ko? Ako pokrećete no­vi

po­sao, ve­ro­vat­no ste ne­ko vre­me plani­ra­li

i pri­pre­ma­li se. Ali uz ogra­ni­če­na

sred­stva za po­kre­ta­nje, mo­ra­te is­ko­ri­stiti

sva­ki di­nar (evro, jen, do­lar?) ula­ga­nja.

To uklju­ču­je ne sa­mo iz­bor pra­ve teh­no­lo­gi­je

već i pra­vo me­sto upo­tre­be.

Ko­ji su slu­ča­je­vi upo­tre­be? Ma­lo­proda­ja

je je­dan slu­čaj korišćenja, za­to što

je po­treb­no ra­ču­na­ti sa ni­skim kaš­njenjem

za sve, od per­so­na­li­zo­va­nog marke­tin­ga

do IT-a na li­cu me­sta, pa do otpor­no­sti

mre­že. Po­red to­ga, mi­kro da­ta

cen­tri su po­u­zda­ni­ji, bez po­tre­be za opslu­ži­va­njem,

ta­ko da lo­kal­no oso­blje ne

mo­ra da upra­vlja nji­me. Lo­kal­ni ogranak

ban­ke je još jed­no me­sto za upotre­bu

mi­kro da­ta cen­tra.

Šta je sa obla­kom? U mno­gim sluča­je­vi­ma,

mi­kro da­ta cen­tri kom­plemen­tar­ni

su obla­ku. Mi­kro da­ta centar

mo­že da ra­di ob­ra­du po­da­ta­ka

sa lo­ka­li­zo­va­nih ure­đa­ja, sen­zo­ra i

po­tro­ša­ča, a da ne pre­ba­cu­je po­datke

na i sa obla­ka. Ma­nji su troš­ko­vi, a

i kaš­nje­nje sig­na­la.

Ima­mo li po­bed­ni­ka?

Kon­ku­ren­ci­ja u IT sfe­ri je uvek že­stoka,

a po­sta­je još in­ten­ziv­ni­ja ka­da teh­no­lo­gi­je

i po­ve­za­ne uslu­ge po­sta­nu

ku­rent­na ro­ba. Da biste se vi kao pruža­lac

uslu­ga iz­bo­ri­li sa kon­ku­ren­ci­jom

i da bi­ste se iz­dvo­ji­li iz go­mi­le, mo­rate

to uči­ni­ti neš­to dru­ga­či­je od kon­kure­na­ta.

Ia­ko je isti­na da ne­ke upra­vljane

uslu­ge ta­ko­đe po­sta­ju ro­bo­ti­zo­vane,

ima­te bo­lje šan­se da se iz­bo­ri­te sa

ovim obra­scem ta­ko što­ćete po­de­siti

svo­je po­slo­va­nje da po­dr­ži no­ve teh­no­lo­gi­je

i iz­gra­di uslu­ge sa do­da­tom

vrednošću oko njih. Na taj na­čin posta­je­te

vred­ni­ji za kli­jen­te ne­go što biste

ika­da mo­gli da bu­de­te pro­da­jom

istih pro­iz­vo­da i uslu­ga ko­je svi drugi

nu­de. Ot­pli­vaj­te iz cr­ve­nog oke­a­na

u du­bo­ke, či­ste vo­de pla­vog oke­a­na i

ku­paj­te se sa­mi u nje­mu... Io

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

BRENDOVI I TRENDOVI

Zašto organizacijama treba

inteligentni EDR

Da bismo razumeli potrebu za detekcijom i odzivom

kraj­njih ta­ča­ka (end­po­int de­tec­tion and re­spon­se - EDR),

za­poč­ni­mo s ras­pra­vom o okru­že­nju saj­ber bez­bed­no­sti.

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Da bi­ste do­bi­li ose­ćaj raz­me­ra,

re­ći će­mo da naši

struč­nja­ci za saj­ber bezbed

nost u Sop ho sLab su sva ki dan

pro­ce­s­i­ra­ju 500.000 ni­ka­da vi­đe­nih

uzo ra ka zlo na mer nog soft ve ra.

Nacionalni institut za standarde i

tehnologiju (NIST) objavio je prošle

godine da je otkrivena 16.451 ranjivost

softvera. Izazov za odbranu stalno

ra­ste, što vo­di ka že­lji za bo­ljom vi­dljivoš­ću

i mo­guć­no­sti­ma ot­kri­va­nja.

Do pu na po sto je ćih ala ta

Or ga ni za ci je se sva ko dnev no su o­

ča­va­ju s vi­še­stru­kim pret­nja­ma ko­je

po ku ša va ju da pro dru u nji ho vo poslov­no

okru­že­nje. Na­rav­no, mno­ge

od njih za u sta vlje ne su u pot pu no sti

ja­kom cyber bez­bed­noš­ću. Ali one

ne­u­o­bi­ča­je­ne ili ne­ja­sne mo­gu proći

kroz od­bra­nu, a to je me­sto na kojem

EDR ula zi u igru.

EDR je na stao iz po tre be za do punom

po­sto­je­ćih ala­ta za zaš­ti­tu krajnjih

ta­ča­ka.

Da bi­ste ovo lak­še raz­u­me­li, uzmimo

vi zu el ni pri mer:

1 Do­bro­ću­dan

Reč je o zlo­na­mer­nim pro­gra­mima

ko­ji su deo sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta

ogrom­ne ve­ći­ne or­ga­ni­za­ci­ja, kao

na pri­mer Mic­ro­soft Word, Ou­tlo­ok

ili Go­o­gle Chro­me. Ne že­li­mo da se

me­ša­mo u njih, jer bi to mo­glo izazva

ti pro ble me ši rih raz me ra u pred­u­ze­ću.

2 Si va oblast ili „jaz“

Ovo pod­ruč­je se od­no­si na pred

me te za ko je na pr vi po gled ne

mo­že­mo da utvr­di­mo da li su dobri

ili lo­ši, pa ne zna­mo da li je u redu

osta vi ti ih ili ih tre ba blo ki ra ti bez

da­ljeg, ruč­nog is­pi­ti­va­nja. EDR je

raz­vi­jen ka­ko bi is­tra­žio jaz. Je­su li te

stav­ke za­pra­vo zlo­na­mer­ne, zah­te­va

ju li ak ci je po put izo la ci je po gođe­nih

ure­đa­ja ili oba­vlja­nja čiš­će­nja?

Ra­di li se o po­ten­ci­jal­no ne­že­lje­nim

apli ka ci ja ma (PUA) ili je to neš to dobro­ćud­no

što se mo­že za­ne­ma­ri­ti?

Ka­ko se pret­nje raz­vi­ja­ju, mno­ge

po­sta­ju ne­vi­dlji­ve, ko­ri­ste­ći po­seb

ne me to de za za va ra va nje an ti vi rusnih

re še nja. EDR da je or ga ni za ci jama

ala te za lov na sum nji ve po ka zate

lje kom pro mi to va nja (IOC) i ot kriva

nje ovih skri ve nih pret nji.

3 Zlo na me r ni

Zlo na mer ne da to te ke mo ra ju odmah

bi ti za u sta vlje ne ja kom zaš titom

na kraj­njoj tač­ki i od­bra­nom

ser ve ra. One su oce nje ne kao zlona

mer ne i ne zah te va ju ljud sku inter

ak ci ju.

Na­ža­lost, ne­ki tra­di­ci­o­nal­ni ala­ti za

EDR ov­de pa­da­ju, pro­puš­ta­ju­ći zlo­namer

ni soft ver ko ji je mo rao bi ti uhvaćen.

To se de­ša­va za­to što je nji­ho­va

snaga u dokumentovanju nakon doga­đa­ja,

a ne u pre­ven­tiv­noj zaš­ti­ti.

Šta tra ži ti u EDR re še nju

EDR ala ti mo gu do sta da se raz li ­

ku ju u po gle du kom plek sno sti koriš­će­nja

i pre­ci­zno­sti ana­li­ze. Ključ­na

pi ta nja ko ja tre ba po sta vi ti pri li kom

pro ce ne EDR re še nja su:

• Da li su vam po­treb­na do­dat­na

sred­stva ili mo­že­te do­bi­ti vred­nost

sa svo jim tre nut nim ti mom?

• Da li vam po­ma­že da pri­o­ri­ti­zuje­te

svo­je vre­me po­ka­zu­ju­ći vam najsumnjivije

predmete?

• Da li mo­že­te vi­de­ti ka­ko je po­tenci­jal­na

pret­nja doš­la i če­ga se do­ta­kla?

• Da li do­bi­ja­te po­dat­ke o sumnji­vim

stav­ka­ma, po­put ma­šin­skog

uče­nja ili struč­nja­ka za cyber bezbed

nost?

• Je li la­ko pred­u­ze­ti ak­ci­ju ka­da

jed nom do ne se te od lu ku? Na primer,

blo­ki­ra­nje pret­nje ili izo­la­ci­ja

ure­đa­ja. Io

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

BRENDOVI I TRENDOVI

Nikad dosta zaštite

– Sop hos MTR –

Ako ima mo u vi du da je za us peš nost sva kog na pa da va žno bi ti

neo t kri ven što je du že mo gu će, lak še nam je da raz u me mo zaš to

na pa di evo lu i ra ju i me nja ju svoj ob lik i pot pis od slu ča ja do slu čaja,

ta ko da ne mo gu bi ti pra vo vre me no de tek to va ni stan dard nim

(sig na tu re ba sed) ala ti ma za zaš ti tu, već sa mo next-gen ala ti ma

pot po mog nu tim veš tač kom in te li gen ci jom (AI). Ipak, uz svu do bro

vo lju, ni ta kvi ala ti ne mo gu ga ran to va ti 100% zaš ti tu, upra vo zbog

spo sob no sti na pa da ča da evo lu i ra ju ka ko u stva ra nju zlo na mernog

kôda ta ko i u teh ni ka ma skri va nja ko ji ma se slu že. U pre vo du,

ne mo že se ga ran to va ti pot pu na zaš ti ta od onog što nam do sa da

ni je bi lo po zna to ili či je po na ša nje se ne po tvr di pot pu no kao zlona

mer no.

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Pa ra le la sa si tu a ci jom iz živo

ta je ka da ne ki sa svim

uo bi ča je ni sva ko dnev ni

pred me ti u po seb nim si tu a ci ja ma

mo gu po sta ti smr to no sno oruž je:

upa ljač, lak za ko su, pla stič na ke sa,

žen ska ča ra pa... Sta ti sti ka Sop hosa

go vo ri da su na pa da či u na padnu

tom si ste mu pro seč no 144 dana,

ana li zi ra ju ći nje go ve ra nji vo sti

pre ne go do sa mog na pa da do đe.

Za to se ko ri sti veš tač ka in te li genci

ja da bi se pret hod no ste če no isku

stvo o evo lu ci ji na pa da ugra di lo

u pro iz vod i ti me obez be di la zaš tita

od ne po zna tog u pro cen tu ko ji je

vr lo bli zak 100%. I uko li ko ni je mogu

će pru ži ti in stant i out-of-the-box

zaš ti tu, va žno je iden ti fi ko va ti sumnji

ve ak tiv no sti, pra ti ti ih i do dat no

ana li zi ra ti. Tj. dr ža ti pod kon tro lom

sve ne po zna to i sum nji vo, i bi ti na

opre zu.

Ni voi zaš ti te

Zaš ti ta si ste ma se mo ra iz ve sti u

vi še ni voa, ko ji sva ki za se be do nose

po bolj ša nja pret hod no uve denom

ni vou zaš ti te. U tu svr hu, Sophos

pro iz vo di se na sla nja ju je dan na

dru gog, i to u sle de ćem ob li ku:

1. In ter cept X Advan ced je nextge

ne ra tion pro iz vod za zaš ti tu rad

nih sta ni ca i ser ve ra. Ovaj pro iz vod

pru ža zaš ti tu od do sa da pre po znatih

pri jet nji, kao i zaš ti tu od ze roda

y na pa da, tj. onih pret nji či je posto

ja nje ni je bi lo iden ti fi ko va no do

mo men ta na pa da.

2. EDR modul je do dat ni alat, nadograd

nja za In ter cept-X Advan ced,

ko ji je u svo joj osno vi fo ren zič ki alat

i ko ji ad mi ni stra to ri ma omo gu ćava

uvid u sam me ha ni zam de lo va nja

ne kog kôda ili ak tiv no sti ko ja izaziva

ima lo sum nje, a za ko je ne do sta je

do volj no in for ma ci ja da bi se po tvrdi

li kao ško dlji vi, a sa mim tim i au tomat

ski blo ki ra li. Jer, za po slo va nje je

vr lo va žno ima ti što ma nji broj pogreš

nih („fal se po si ti ve”) de tek ci ja i

re ak ci ja.

3. Sop hos MTR je ser vis ko ji pruža

Sop hos tim sa sta vljen od vi so ko

ob u če nih eks pe ra ta, a ko ji na osnovu

svih do stup nih in for ma ci ja po punja

va ne do stat ke veš tač ke in te li genci

je od stra ne teh no lo gi ja.

Sle de ći slajd pri ka zu je na ko ji

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

na čin se In ter cept X Advan ced nado

pu nju je sa EDR-om i MTR-om:

Managed Threat Response

S ob zi rom da smo u pret hod nom

ar ti klu bi li fo ku si ra ni na EDR, ov de

će mo se fo ku si ra ti vi še na sle de ći

ko rak u pra će nju ra ču nar skih si stema

- MTR.

Veš tač ka in te li gen ci ja, ko li ko god

bi la na pred na, ne mo že u pot pu nosti

za me ni ti ljud sku, ko ja je ipak i dalje

su per i or na. I u da naš nje vri je me

za uspeh je pre sud na spre ga ma šina

i lju di u ovim pro ce si ma. I tu dola

zi mo do MTR-a (Ma na ged Thre at

Re spon se).

Sle de ći di ja gram pri ka zu je ve zu

EDR-a i MTR-a:

Do stup na su dva ni voa ser vi sa koje

pru ža MTR tim:

Stan dard

- 24/7 Lead-Dri ven Thre at Hun ting

- Se cu rity He alth Check

- Ac ti vity Re por ting

- Adver sa rial De tec ti ons

Advan ced (Stan dard + do dat ni

servisi)

- 24/7 Le a dless Thre at Hun ting

- En han ced Te le me try

- Pro ac ti ve Po stu re Im pro ve ment

- De di ca ted Thre at Re spon se Lead

- Di rect Call-In Sup port

- As set Di sco very

Da bi bo lje raz u me li, stan dard nivo

ser vi sa je ni vo kad Sop hos MTR

tim pru ža ad mi ni stra to ri ma ko ri snika

po drš ku i po moć u de tek ci ji i raz

u me va nju naj na pred ni jih i naj komplek

sni jih pret nji i na pa da, kao i reša

va nju bez bed no snih pro ble ma, a

na osno vu in fo r ma ci ja iz In ter cept X

advan ced with EDR. Dok advan ced

ni vo ser vi sa pod ra zu me va pro ak tivni

mo ni to ring ko ri sni ko ve in fra struktu

re u ci lju ot kri va nja pret nji ko je ne

mo gu bi ti ot kri ve ne au to mat ski, posto

je ćim teh no lo gi ja ma, već is klju čivo

na osno vu is ku stva i ljud ske eksper

ti ze, kao i di rekt nu po drš ku u sluča

ju po tvr de da se in ci dent do go dio.

U oba slu ča ja, ko ri snik mo že da

iza be re re spon se mod MTR ti ma:

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Za­klju­čak

In ter cept X advan ced with EDR

je pro iz vod za zaš ti tu rad nih sta nica

i ser ve ra od po zna tih i ne po znatih

pret nji ko riš će njem ši ro ke pa le te

teh ni ka, teh no lo gi ja i me to da, kao i

fo ren zič ki uvid u de ša va nja i de tekci

ju sum nji vih ak tiv no sti (EDR), a na

osno vu ko jih ad mi ni stra tor pred u zima

da lje ko ra ke.

MTR je ser vis ko ji na do pu nju je

rad se cu rity ad mi ni stra to ra (standard

ser vi ce le vel), ili ga čak za menju

je i na di la zi (advan ced ser vi ce level).

Tj. ser vis od go vo ra na pret nju od stra ne eks pert skog ti ma (hu man in tel li gen ce). Io

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

BRENDOVI I TRENDOVI

Na putu ekonomije iskustva

U kom pa ni ji Te le Gro up ka žu da po sve će no tra ga ju za op ti mal nim

re še nji ma iza zo va sa vre me nog bi zni sa, kom bi nu ju ći teh no lo gi ju

sa daš nji ce i naj bo lju prak su u im ple men ta ci ji sa vre me ne in frastruk

tu re i na pred nih IT re še nja. Ka ko iz gle da ju ovi na po ri, ko ji su

naj ve ći iza zo vi sa ko ji ma se kom pa ni ja su o ča va i ka ko vi de svo ju

ulo gu u na stu pa ju ćoj eko no mi ji is ku stva is pri čao nam je Aleksan

dar Vra to njić Gli go ri je vić, no vi di rek tor mar ke tin ga Te le Gro up

si ste ma.

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Te le Gro up je kre nuo kao firma

ko ja se ba vi pru ža njem usluga

kon sal tin ga, pro jek to va nja, izgrad

nje i in te gra ci je in fra struktu

ra na me nje nih pre no su go vo ra,

po da ta ka i sli ke (tri ple play). Danas

je, me đu tim, po lje va šeg delo

va nja ve o ma ši ro ko. Na ko ji način

se u kom pa ni ji od re đu je u kom

prav cu će po slo va nje da ide i koje

će te no ve seg men te da otvo ri te?

Tru di mo se da ima mo dvo go diš

nje i pe to go diš nje pla no ve ko ji se

re vi di ra ju u skla du sa tren do vi ma u

in du stri ja ma ko ji ma se ba vi mo. Neka

da kad ula zi te u no ve stva ri i nemate

prethodne merljive rezultate na

osno vu ko jih pla ni ra te, on da to či ni te

osla nja ju ći se na is ku stvo. Zbog toga

veliki deo našeg posla predstavlja

is tra ži va nje no vih tr žiš ta, teh no lo gija,

part ne ra i po slov nih mo de la i ja ko

nam je va žno da po sto ji si stem ski pristup

tome. Sve aktivnosti koje se vrše

na tom polju polaze prvenstveno od

raz u me va nja re al nih po tre ba na ših

ko ri sni ka. Na rav no, ide je va lja re a li zova

ti, jer bez re a li za ci je one ne zna če

niš ta. Me nadž ment je umet nost mogu

ćeg, a ovaj deo od ide je do re a li zaci

je za vi si od do br og upra vlja nja ljudi

ma i pro ce si ma.

U ovom no vom sve tu ne ke stva ri se

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

mo žda mo gu ra di ti ta ko što će te ko pira

ti tu đe ide je ili ne ke us peš ne poslov

ne mo de le, ali ako ho će te da

na pra vi te raz li ku na tr žiš tu, po treban

vam je me ha ni zam u kom pa ni ji

ko ji je u sta nju da ne pre kid no stvara

no vu vred nost za ko ri sni ka nu deći

iz no va i iz no va je din stve na re šenja.

Tre ba se od va ži ti i ući u to, pogo

to vo da nas ka da se tak mi či mo sa

ce lim sve tom, a ne sa mo na svo joj

ge o graf skoj du ži ni i ši ri ni. Za to mi

po ku ša va mo da stvo ri mo neš to što

je na še, au ten tič no, dru ga či je, ra čuna

ju ći na sop stve no is ku stvo, krea

tiv nost i zna nje. Otu da na še ćerke

kom pa ni je, po put Gre en sof ta,

Agrobytea, TG SEC-a, i još ne ke druge

plat for me na ko ji ma tre nut no radi

mo da bi smo ostva ri li ovaj va žan

cilj.

Ne­će­mo da bu­de­mo

pa­siv­ni po­sma­tra­či...

Šta zapravo jednoj kompaniji kao

što je Te le Gro up pred sta vlja naj veći

iza zov? Prav na re gu la ti va, tr žiš no

okru že nje, kon ku ren ci ja, pro na la ženje

kva li tet nog ka dra ili neš to dru go?

U IT in du stri ji ko joj pri pa da mo, svi

se pr vo uhva te za pro ble ma ti ku kadra

i to je na ša re al nost. Ako ho će te

da ino vi ra te i ura di te neš to dru ga čije,

naj va žni ji su vam lju di ko ji su ka dri

da akvi zi ra ju od re đe na zna nja, da zau

zmu ne ki no vi stav ili pri stup po slova

nju. U tom smi slu, bit ka za ka dar je

naj va žni ja bit ka na šeg do ba. Mi smo u

po sled nje dve go di ne na pra vi li par inici

ja ti va, po put na še „Aka de mi je za digi

tal nu tran sfor ma ci ju“ ko ja je usmere

na ka stu den ti ma dru ge go di ne fakul

te ta, gde im pru ža mo plat for mu da

rade na rešavanju realnih poslovnih

iza zo va na ših ko ri sni ka. To se po ka zalo

kao sjaj no is ku stvo za njih, a na ma

je da lo ve tar u le đa da gra di mo mla de

ka dr o ve ko ji će su tra po ten ci jal no bi ti

deo na šeg ti ma. Od njih uči mo o navi

ka ma no vih ge ne ra ci ja, što je iz u zetno

bitno za dalji razvoj našeg biznisa.

Ne dav no smo uve li i pro gram za

raz voj ta le na ta ko ji se sim bo lič no zove

„Te le Gro up zma je vi“. Pro gram traje

go di nu da na i na me njen je za po sleni

ma iz raz li či tih or ga ni za ci o nih ce li na.

Dok je ono pr vo se lek ci ja stu de na ta,

ovo je se lek ci ja za po sle nih. Oni kroz

taj program treba da steknu dodatna

zna nja za ko ja sma tra mo da će im biti

neo p hod na za ne ku va žnu po zi ci ju

ko ja ih če ka u bu duć no sti.

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Te le Gro up je i član raz li či tih privred

nih udru že nja, od NA LED-a,

Ame rič ke pri vred ne ko mo re, pre ko

Pri vred ne ko mo re Sr bi je, do Ini ci ja tive

Di gi tal na Sr bi ja. I u okvi ru njih naši

lju di se an ga žu ju kao men to ri na

broj nim pro jek ti ma i ne se bič no posve

ću ju svo je vre me ka ko bi po di gli

ni vo zna nja, ne sa mo lju di ko ji su poten

ci jal no na ši ko ri sni ci, ne go mo žda

i na ši part ne ri su tra, a sve u na me ri

da do pri ne se mo raz vo ju ce lo kup nog

pri vred nog okru že nja. Ka ko se ba vimo

raz li či tim in du stri ja ma i teh nolo

gi ja ma, uvi đa mo da po sto je ne ke

sjaj ne ini ci ja ti ve ko je se spro vo de na

ni vou dr ža ve, ko je omo gu ća va ju da

se su tra ra di lak še i br že, ali da, na žalost,

ima i mno go to ga što ko či. Mi se

tru di mo da ne bu de mo pa siv ni posma

tra či, već upra vo kroz po me nu ta

udru že nja da je mo pred lo ge ka ko da

se za kon ske re gu la ti ve uskla de sa real

nim sta njem na tr žiš tu da bi svi ma

bi lo bo lje – i pri vre di i dr ža vi.

Dugi niz godina pratimo rad vaše

kom pa ni je i sa mi smo se uve rili

da mno go pa žnje po kla nja te zapo

sle ni ma. Tu su raz ne sti mu lacije,

edukacija zaposlenih i druge

interesantne stvari. Kada neko sa

stra ne uđe u Te le Gro up ima ne pode

lje ni ose ćaj kao da je ušao u jako

ener get sko po lje. Šta je iz vor vaše

ener gi je?

Od u vek smo ga ji li po ro dič ni am bijent

u smi slu pri stu pač no sti me nadžmen

ta. Kom pa nij ska kul tu ra je ta kva

d a s e u t ok u p auz e l j ud i m eđ us o -

b no dru že bez ob zi ra na to da li je neko

di rek tor ili sa rad nik u ne koj or ga niza

ci o noj ce li ni. Mi stvar no iz gleda mo

kao ku ća i ne gu je mo taj po ro dič ni

duh. Ni smo te ra li mo du da poš topo

to, kao mno ge IT kom pa ni je, uvede

mo „open spa ce“ kon cept, gde ljudi

se de u istom pro sto ru sa slu ša lica

ma i ni ko ni sa kim ne raz go va ra.

Na rav no, kao i sva ki pro fe si o nal no

ure đen si stem ima mo pod ra zu me vana

pra vi la i pro ce du re, ali či ni mi se

da smo naš li pra vu me ru u to me i da

je upra vo ta po ro dič na ener gi ja ono

po če mu nas lju di pre po zna ju.

U kom pa ni ji Te le Gro up su se od samog

po čet ka raz dva ja le funk ci je profe

si o nal nog upra vlja nja i vla snič ke

struk tu re, i to je neš to što se i da nas

pod ra zu me va. Ia ko smo po ro dič na

fir ma, ne gu je mo prin cip da udeo u

vla sniš tvu ne zna či nu žno da ste i naji

de al ni ji kan di dat za ne ko rad no mesto.

Po zi ci ja se sti če zna njem, lič nim

za la ga njem, us pe si ma i pre đaš njim

is ku stvom. Ko je ne za slu žu je, taj je i

ne do bi ja. Ta ko da vi še li či mo na nemač

ku ne go na ita li jan sku po ro di cu. :)

Lju­di tre­ba da zna­ju

šta im je po­sao

Ne dav no ste po sta li CMO Te le­

Gro u pa. Na toj po zi ci ji ste na sle di li

osobu koja je dala izuzetan doprinos

za da naš nji uspeh kom pa ni je

– Di a nu Gli go ri je vić. Šta ste na u čili

od nje, a šta će te ra di ti dru ga či je?

Ovo pi ta nje se, po me ni, svo di na

te mu raz li či tih ge ne ra ci ja i dru ga či jeg

pri stu pa upra vlja nja pro ce si ma i ljudi

ma. Ka ko nas knji ge uče, osnovna

raz li ka iz me đu pred u zet nič kog

i korporativnog pristupa radu je što

ste ne ka da do no si li od lu ke, iz među

osta log, i na ba zi in tu i ci je, a sad

do no si te od lu ke na osno vu suš tinskog

po zna va nja svo jih ko ri sni ka.

Reč je o pri stu pu ko ji u cen tar pažnje

sta vlja ko ri sni ka, što je po men

i p r im a rn a r a zl ik a i zm eđ u p r eđ a -

šnjeg i sadašnjeg pristupa radu.

Us pe si ko je smo do sa da po sti zali

na tr žiš tu re zul tat su si ner gi je top

me nadž men ta, ko ji je obez be dio jasne

ci lje ve i pra vac ku da že li mo da

ide mo, i svih ce li na u si ste mu, gde je

mar ke ting uvek bio taj ko ji je gle dao

una pred i do pri no sio da se svi me hanizmi

sistema upogone kako bismo

stigli tamo gde smo zamislili.

Ono na šta će mo ubu du će sta viti

fo kus je re de fi ni sa nje ci lje va i uspostavljanje

efikasnijih mehanizama

za merenja rezultata. Suština je da se

za po sle ni mno go bo lje i kom for nije

ose ća ju ka da ja sno vi de re zul ta te

svog ra da, a ne da se to is klju či vo bazi

ra na ne či joj tu đoj pro ce ni. Ra di ćemo

i na to me da kom pa nij ske ci lje ve,

mi si ju, vi zi ju i vred no sti ja sno pre nese

mo za po sle ni ma, ka ko bi ti mo vi i

po je din ci, sva ko u svom do me nu, na

naj bo lji mo gu ći na čin do pri ne li re a liza

ci ji po slov nih za mi sli.

Me ni je ja ko va žno da lju di shvate

šta je nji hov po sao i da me nadžment

ni je taj ko ji tre ba da im ka že kako

da ra de. Me nadž ment tre ba da jasno

pre ne se šta su ci lje vi, a na profe

si o nal ci ma je da lje da ka žu na ko ji

na čin pla ni ra ju da ih ostva re. Pro sto,

ja ne mogu biti najpametniji u sobi.

Ako sam naj pa met ni ji, on da sam u

pogrešnoj sobi.

Ko­ri­snik je kralj

Sigurni smo da i TeleGroup prolazi

kroz pro ces pre o bra ža ja pri stu pa

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

poslovanju, odnosno kroz digitalnu

transformaciju. Kompanija se danas

ba vi sve o bu hvat nim raz vo jem re šenja

za svo je kli jen te sa iz ra že nim customer

centric pristupom. Kako vidite

svo je me sto u na stu pa ju ćoj ekono

mi ji is ku stva?

Proš le go di ne smo for mi ra li Te le Group

In no va tion tim. Reč je o po slov nim

konsultantima koji ne sede negde u

svo joj kan ce la ri ji i „iz miš lja ju to plu vodu“

po ku ša va ju ći da na met nu stva ri tržiš

tu, već baš su prot no. Mi smo raz vili

sop stve nu me to do lo gi ju ko ja se poka

za la us peš na u prak si, kroz ko ju zajed

no sa na šim ko ri sni ci ma ana li zi ra mo

re al ne pro ble me ko ji ko če nji hov raz

voj i pro na la zi mo re še nja, bi lo da je u

pi ta nju raz voj ne kog no vog pro iz voda,

uslu ge ili no vog po slov nog mo dela.

Ovaj seg ment bi zni sa nam omo guća

va ne sa mo da po mog ne mo na šim

ko ri sni ci ma, već da i sa mi ra di mo bo lje.

Ka da je u pi ta nju „cu sto mer-cen tric“

pri stup u okvi ru mar ke tin ga kao or gani

za ci o ne ce li ne, ko ri sni ci su ti ko ji dik

ti ra ju tem po, in spi ri šu nas da bu de mo

još kre a tiv ni ji i uti ču na pla no ve u Sr biji,

Bo sni i He r ce go vi ni, Cr noj Go ri, Slove

ni ji i Ne mač koj. Oni su naj me ro davni

ji da pro ce ne da li im do no si mo vrednost

i da li do bro ra di mo svoj po sao. To

su ne ke ini ci ja ti ve i raz lo zi zaš to marke

ting ra di na ovaj na čin i zaš to pru ža

po drš ku, ali i pred vo di ceo si stem.

Mi kao or ga ni za ci o na je di ni ca ni smo

nu žno ve za ni za jed nu re gi ju, već po kri vamo

ši re ge o graf sko tr žiš te i usme re ni smo

na raz li či te in du stri je. Sva ka ta tr žiš na verti

ka la ima svo je spe ci fič no sti, a sva ki ko risnik

unu tar nje raz li či te pro ble me. Ključ no

je da sa tim ko ri sni ci ma raz go va ra ju ljudi

sa domenskim znanjem kako bismo

mo gli da im pru ži mo opi plji vu vred nost.

TeleGroup se izdvojio i kada je u

pi ta nju druš tve no od go vor no po slova

nje. Šta bi ste is ta kli kao va še najva

žni je ak tiv no sti na tom po lju?

Društveno odgovorno poslovanje je

in te gral ni deo na še po slov ne stra te gije.

Ako je sa mo na ma do bro, a vi di mo

da se druš tvo ko me pri pa da mo sporo

raz vi ja, niš ta ni smo ura di li. Za to smo

se po ve za li sa raz li či tim or ga ni za ci jama

i po dr ža va mo ini ci ja ti ve iz do mena

pred u zet nič kog obra zo va nja, na u­

ke, in klu zi je druš tve no ugro že nih grupa,

spor ta, kul tu re i umet no sti ne samo

u Sr bi ji već i na osta lim tr žiš ti ma

gde poslujemo.

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Proš le go di ne smo do bi li na ci o nal nu

na gra du za druš tve no od go vor no poslo

va nje „Đor đe Vaj fert” ko ju do de ljuje

Privredna komora Srbije. Ovo nam je

iz u zet no va žna po tvr da da smo na dobrom

pu tu da po dig ne mo pred u zetnič

ko obra zo va nje u Sr bi ji na no vi ni vo.

Mi pet go di na za re dom ra di mo za jed

no sa me đu na rod nom or ga ni za ci jom

Do stug nu ća mla dih na im ple men taciji

globalnog programa preduzetnič

kog obra zo va nja za de cu sred njoš

kol skog uz ra sta. Us pe li smo da podig

ne mo svest no vih ge ne ra ci ja da je

IT neo dvo ji vi deo bi zni sa i da pro budi

mo u nji ma glad za ino va ci ja ma i auten

tič nom pred u zet nič kom ini ci ja tivom.

Je dva če ka mo da vi di mo šta će

ove go di ne „Uče nič ke kom pa ni je“ iz

Sr bi je ura di ti na Evrop skom tak mi če nju.

Da naš nje kom pa ni je se na la ze pred

broj nim iza zo vi ma. Po pred vi đa nji ma

ana li ti čar skih kom pa ni ja ve ći na fir mi

ko je ne us pe ju da se tran sfor mi šu neće

mo ći da pre ži ve u na red nih de setak

go di na. O če mu one mo ra ju da raz

miš lja ju i šta su, po va šem miš lje nju,

pr vi ko ra ci ko je bi mo ra le da na pra ve?

To je mo žda jed na od pri mar nih

stva ri na ko je sta vlja mo ak ce nat ka da

go vo ri mo o to me šta mi u po slov nokon

sul tant skom smi slu ra di mo. Da kle,

mi na šim ko ri sni ci ma omo gu ća va mo

da naprave prvi korak u razumevanju

se be i svih koč ni ca u tre nut nom na či nu

ra da. Da ću vam jed no sta van pri mer.

Ko ri snik je iz in du stri je osi gu ra nja, hoće

da uve de nov pro iz vod u svoj portfo

lio i tre nut no se ba vi osna ži va njem

s voj e m rež e k ako b i , k ad a t a j p roiz

vod bu de pla si ran na tr žiš te, ko ri snici

ima li ko me da se obra te. Me đu tim,

ka da ih pi ta mo ka ko su kre i ra li proiz

vod, ka ko su doš li do za ključ ka da

re ša va ju re al ne pro ble me i ko jih kori

sni ka, nji hov od go vor se svo di na to

da su vi de li da se u ne koj dru goj zemlji

ra di na ta kvom pro iz vo du, pa su

od lu či li i oni da ga po nu de.

I tu le ži ključ pro ble ma na ko ji na i lazi

mo kod kom pa ni ja u naj ve ćem broju

slu ča je va. Lju di su vi de li da se ne gde

neš to ra di, pod ra zu me va ju da će to

funk ci o ni sa ti i ov de, i od mah kre ću da

se bave operativom. Mi slabo razmiš

lja mo svo jim gla va ma i ret ko se „drzne

mo“ da ka že mo da mo žda ti ne ki

ta mo ni su pa met ni ji. A u Sr bi ji i re gi o­

nu ima mnogo pametnih i sposobnih

lju di. Zaš to ne ko ri sti mo taj po ten cijal?

Zaš to je sve što do đe sa stra ne dobro,

a pod ce nju je mo do ma ću pa met?

Mi slim da se ra di o manj ku sa mo po u­

zda nja i, s dru ge stra ne, na še druš tvo

ne sme da se uhva ti u koš tac sa ri zikom

i preuzme odgovornost.

Da kle, pr vi ko rak ko ji kom pa ni je

mo ra ju da na pra ve u pro ce su tran sforma

ci je je ste da do bro raz u me ju svo je

korisnike i njihove stvarne probleme.

Ta ko đe, da raz u me ju da ne po stoji

„jed no re še nje za sve“ i da pu ko kopiranje

poslovnih modela sa drugih

tr žiš ta ni je me ra odr ži vog po slo vanja

u digitalnoj ekonomiji. Suština je

da pri la go di te po nu du raz li či tim tržiš

nim seg men ti ma, a da teh no lo gi ju

posmatrate kao samo jedan od alata

ko ji će vam omo gu ći ti da br že i efi kasni

je do đe te do ci lja. Io

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

BRENDOVI I TRENDOVI

Znanje i iskustvo

u slu žbi dru gih

Digitalna transformacija, apsolutni poslovni trend u koji sve

kom­pa­ni­je te­že da se uklo­pe, za­hva­ti­la je sve in­du­stri­je i na

na­šem tr­žiš­tu. Sve­sna či­nje­ni­ce da pred­u­ze­ća ko­ja ne oba­ve

ovaj za sa­vre­me­no po­slo­va­nje neo­p­ho­dan pro­ces, od­no­sno

ko­ja ne us­pe­ju da se na pra­vi na­čin i u pra­vo vre­me tran­sfor­mišu,

ne­će mo­ći da iz­dr­že tr­žiš­nu utka­mi­cu, kom­pa­ni­ja TO-NET

kva­li­tet­nim re­še­nji­ma za te­le­me­tri­ju i da­ljin­sko upra­vlja­nje u

obla­sti di­stri­bu­ci­je pri­rod­nog ga­sa po­ma­že svo­jim part­ne­ri­ma

u sek to ru ener ge ti ke da idu u ko rak sa sve tom i pro me ne mo del

po­slo­va­nja.

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Kom pa ni ja TO-NET je osnova

na u apri lu dav ne 2004.

go di ne u No vom Sa du.

Sam po če tak nje nog ra da ka rak teri

šu po slo vi pri me re ni sta nju i stepe

nu raz vo ja do ma ćeg tr žiš ta u tom

tre nut ku, ko je se već ne ko li ko go dina

opo ra vlja lo od po sle di ca blo kada

i eko nom ske re ce si je. To su mahom

bi li po slo vi pro da je in for matič

ke opre me, soft ve ra i har dve ra,

kao i pru ža nje IT uslu ga i edu ka cije.

U ovom periodu, ko ji tra je sve do

2008. go di ne, kom pa ni ja je ste kla

do volj no is ku stva, re fe ren ci i zna nja

ko ji su joj omo gu ći li da na pra vi znača

jan is ko rak ka kom plek sni jem poslo

va nju ko je će do ne ti no ve vredno

sti i na tr žiš te iz ba ci ti no va re še nja

i pro iz vo de.

Na red na go di na je bi la pre sud

na za TO-NET, jer su kre nu li sa projek

to va njem i raz vo jem soft ver skih

re še nja „ER Vi KO“,“ INIS“ (In fra struktur

ni In for ma ci o ni Si stem), „Vir tu el ni

šal ter“ i dru gih. Ova fa za po slo va nja

je ka rak te ri stič na i po do br oj sa radnji

sa fa kul te tom Teh nič kih na u ka u

No vom Sa du.

Tre ća fa za ra da po či nje 2014. godi

ne i tra je do da nas. U ovom pe rio

du raz vi ja se TO-NET-ov naj va žniji

pro iz vod - „Mer na plat for ma za

gas“, i pro jek tu je se ne ko li ko hardver

skih ure đa ja, kao što je, na primer,

INIT 50. Ta ko đe, ra di se in te­

gra ci ja opre me i si ste ma raz li či tih

pro iz vo đa ča sa soft ver skim re šenji

ma ko je je TO-NET pro iz veo. U

ovom pe ri o du za po če ta su in te zivna

part ner stva sa do ma ćim i stranim

fir ma ma.

Zna nje upa ko va no

u sve o bu hvat na re še nja

Sko ro 80% TO-NET-ovih re sur sa

usme re no je na sek tor pri rod nog

ga sa i kom pa ni ja je da nas ap so lut

no pre po zna tlji va po svo jim softver

skim i har dver skim re še nji ma

na me nje nim upra vo ovom sek to ru.

Me đu tim, nji hov bo ga ti port fo lio

sa dr ži i pro iz vo de dru ge na me ne,

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

TO-NET je kom pa ni ja ko ja je fo ku si ra na na raz voj, im ple men ta ci ju i odr ža va nje in for ma ci o nih si ste ma.

Naj zna čaj ni je ICT re še nje ko je su raz vi li i im ple men ti ra li je INIS – IN fra struk tur ni In for ma ci o ni Si stem.

Na me njen je di stri bu te ri ma pri rod nog ga sa, to pla na ma, elek tro di stri bu ci ji, te le ko mu i odr ža va nju dru gih

in fra struk tur nih si ste ma (pu te vi, da le ko vo di, ce vo vo di, ka blo vi, …)

Po red INIS-a raz vi li su i im ple men ti ra li i INIS SCA DA - si stem za nad zor, da ljin sko me re nje, ob ra du ala r ma

i vi zu e li za ci ju.

pa se TO-NET-ovi pro zvo di mo gu

po de li ti u tri ce li ne. Pr va i naj veća

ce li na ob u hva ta, na rav no, grupu

pro iz vo da za pri rod ni gas, softver

ska re še nja i har dver sku opremu.

Tu je zatim rešenje za evi denci

ju rad nog vre me na i kon tro lu

pri stu pa za po sle nih, dok tre ću celi

nu či ne spe ci ja ni pro iz vo di koji

se ra de po na rudž bi ni, kao što

je An dr oid apli ka ci ja za mo bil ne

te le fo ne ko ja re ša va op ti mi za ci ju

iti ne re ra za poš ta re, a ko ju da nas

ko ri sti oko dve i po hiljade poš tara

u Sr bi ji.

Ko ri sni ci

Da nas pre ko sto kom pa ni ja ko risti

„TO-NET-ove“ pro iz vo de i re šenja.

Naj ve ći broj njih ko ri sti ER Vi­

KO re še nje za kon tro lu rad nog vreme

na i pri stu pa na po slu.

Me đu pet na e stak pro iz vo da i reše

nja TO-NET-a po seb no se is tiče

soft ver sko-har dver sko re še nje

„Mer na plat for ma za gas“ ko je ovu

kom pa ni ju iz dva ja od kon ku ren cije

na tr žiš tu.

Tri naj ve ća i naj zna čaj ni ja ko ri snika

TO-NET-ovih re še nja su DP No vi

Sad - gas, JP Sr bi ja gas i GA-MA AD

iz Sko plja.

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

---

Mer na plat for ma ob u hva ta ce lo ku pan har dver i soft ver po tre ban za pri jem, pri ka zi va nje, evi den ti ra nje i ar hivi

ra nje oči ta va nja me ri la sa GMRS, MRS i KMRS, kao i za stavlјanje ovih in for ma ci ja na ras po la ga nje dru gim

po slov nim si ste mi ma i eks ter nim ko ri sni ci ma. Mer na plat for ma pret sta vlja po se ban si stem ko ji ima cen tra lizo

va nu ba zu po da ta ka (cen tral no po hra nji va nje i ču va nje ori gi nal nih mer nih in for ma ci ja – ne mo di fi ko va ne,

ne pre ra đe ne i pret hod no ne po hra nji va ne). To je po uz dan (re dun dant nost, ras po lo ži vost, be kap) i zaš ti ćen

si stem (au to ri zo van pri stup, in te gri tet po da ta ka…) ko ji ima in ter fej se pre ma dru gim po slov nim si ste mi ma.

Ši ro ka pa le ta pro iz vo da

i re še nja

Re še nja za gas ove kom pa ni je pokri

va ju sve pro ce se, od upra vlja nja

ga so vo dom i da ljin skog me re nja

pro to ka ili po troš nje pri rod nog gasa,

do iz veš ta va nja naj vi šeg me nadžmen

ta.

Po red ovih, raz vi je na su i re še nja

za kon tro lu rad nog vre me na i kon ­

tr o lu pri stu pa u kla sič noj ra ču nar skoj

va ri jan ti, za desk top i mo bil ne uređa

je, gde prak tič no te le fon ili ta blet

po sta je ER Vi KO vir tu el ni ter mi nal.

Pu to kaz dru gi ma

Kao što je to do bro pri me tio i na

jed noj od re dov nih go diš njih konfe

ren ci ja TO-NET-a re kao Mi lan Šola

ja, pred sed nik Voj vo đan skog ICT

kla ste ra, kom pa ni je po put TO-NET-a

su pra vi pi o ni ri ko ji po ka zu ju put i

na čin na ko ji se do ma ćom pa meću

mo gu obez be di ti re še nja ko ja su

na me nje na ne sa mo do ma ćim kompa

ni ja ma i do ma ćoj pri vre di, ne go

s u ko nk ur e n tn a i n a s v e ts ko m t rž i-

š tu. Io

I

SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi