IO SPECIJAL BRENDOVI

Specijalno izdanje:
BRENDOVI I TRENDOVI
ISSN 1821 - 4169

BRENDOVI I TRENDOVI
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

吀 甀 爀 椀 稀 愀 洀 猀 愀 最 氀 攀 搀 愀 渀 椀 稀 爀 愀 稀 氀 椀 椀 椀 栀 甀 最 氀 漀 瘀 愀
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Impressum
Internet ogledalo
Izdavač
Internet ogledalo, Društvo sa ograničenom odgovornošću
za promet intelektualnih usluga,
Beograd - Zemun, Gradski park 2,
t.r. 145-7386-30 (Marfin Bank A.D.)
Adresa redakcije
Zemun, Gradski park 2 (Hala "Pinki")
Direktor, glavni i odgovorni urednik
Zoran Kovačević
zoran@internetogledalo.com
Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika
Vesna Kovačević
vesna@internetogledalo.com
Video & Editing:
Veljko Kovačević
veljko.kovacevic@internetogledalo.com
Naučni savet
Nikola Marković, prof. dr Milorad Ivković, prof. dr Mirjana
Drakulić, mr Ratimir Drakulić, prof. dr Đorđe Paunović,
dr Vojkan Vasković, prof. dr Radovan Bigović,
prof. dr Božidar Radenković
Saradnici
Vladan Aleksić, Stevan Majstorović, Saša Milašinović,
Dušan Katilović, Srđan Stević, mr Dejan Ilić, Dejan Protić,
Sanja Milovanović, Marko Talijan, Mihajlo Pavlović,
Aleksandar Jovanović, Vuk Stojsavljević, Katarina Delač,
Kristina Delač
Kontakt
Redakcija: redakcija@internetogledalo.com
Marketing: marketing@internetogledalo.com
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
004
INTERNET ogledalo : business &
technologies magazine / glavni i odgovorni
urednik Zoran Kovačević. - 1999, br. 1- .
- Beograd (Gradski park 2) : Internet
ogledalo, 1999- (Beograd : AMD Sistem). - 27
cm
Dostupno i na:
http://www.ogledalo.rs - Mesečno
COBISS.SR-ID 172229895
PARTNERI U SPECIJALNOM IZDANJU
(po abecednom redu)
ADATA
CAD CAM
Check Point Software Technologies Ltd.
EasyPark
Enel PS
HP Ink
HTC
IBM SEE
IDC
Ingram Micro
Kaspersky Lab
Kingston
Microsoft
Net plus plus
Oracle
Plativoo
SAP
SAS
SAT-TRAKT
Schneider Electric
Sophos
TeleGroup
TO-NET

I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

BRENDOVI I TRENDOVI
Du šan Ra i če vić,
As so ci a te Re se arch Analyst, IDC
Kakvo nas
digitalno sutra
če ka?
Ka­ko se sa­daš­nja de­ce­ni­ja bli­ži kra­ju, di­gi­tal­na eko­nomi­ja
se pri­bli­ža­va kri­tič­noj pre­kret­ni­ci. IDC pred­vi­đa da
će do 2023. go­di­ne glo­bal­na eko­no­mi­ja ko­nač­no dostići
„di­gi­tal­nu do­mi­na­ci­ju“. Ova tran­sfor­ma­ci­ja­će re­zul­ti­ra­ti
sa vi­še od po­lo­vi­ne ce­lo­kup­nog BDP-a ko­ji do­no­se usluge
di­gi­tal­no tran­sfor­mi­sa­nih preduzeća.
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Di gi tal na tran sfor ma ci ja
pred sta vlja je dan od ključ
nih po slov nih pri o ri teta
or ga ni za ci ja ko je su usme re ne ka
una pre đe nju kom pe ti tiv no sti u di gital
no ra stu ćoj eko no mi ji. Pred vi đa se
da će do 2024. go di ne 50% bu džeta
kom pa ni ja bi ti usme re no ka transfor
ma ci ja ma i ino va ci ja ma ko je će
di gi tal no una pre di ti po sto je će in forma
ci o ne si ste me. Cilj je usme ren ka
ve ćoj in te gra ci ji po da ta ka, apli ka cija
i upra vlja nju po da ci ma. Iz tih raz
lo ga, do 2020. go di ne 70% pred u-
ze ća će in te gri sa ti svo je jav ne i privat
ne cloud teh no lo gi je pri me nom
je din stve nih hybrid/mul tic loud alata
i pro ce sa. Do 2025. go di ne go tovo
dve trećine preduzeća biće ve ćinski
pro iz vo đa či soft ve ra, vi še od 90%
iz vor nih apli ka ci ja će ima ti sop stveni
cloud, dok će se 80% kôda do bija
ti pre ko eks ter nih iz vo ra, što će rezul
ti ra ti sa 1,6 pu ta vi še pro gra me ra
ne go da nas.
Sve­pri­sut­na veš­tač­ka
in te li gen ci ja
Sa teh no loš kim na pret kom i sa
kon stan tom te žnjom ka di gi tal nim
ino va ci ja ma, AI je ne iz be žan. Do
2025. go di ne naj ma nje 90% no vih
po slov nih apli ka ci ja ko ri sti će veš tač
ku in te li gen ci ju. Uglav nom će to biti
apli ka ci je ospo so blje ne za AI, ko je
će do no si ti in kre men tal na po bolj šanja
ka ko bi po sta le "pa met ni je" i dina
mič ni je. AI-vo đe ne apli ka ci je će
zah te va ti du ži vre men ski okvir prili
kom raz vo ja, a sa mim tim i spo ri je
ko mer ci jal no usva ja nje, pred sta vljaju
ći oko 10% od ukup nih po slov nih
apli ka ci ja do 2025. Do 2024. go dine,
pre ko 50% in ter ak ci ja na ko ri snič
kom in ter fej su koristiće ra ču nar ski
vid, go vor, ob ra du pri rod nog je zika
sa omogućenim AI (NLP) i AR/VR.
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Bu­duć­nost clo­u­da
Do 2023. go di ne, pet naj ve ćih jav
nih cloud plat for mi će imati naj manje
75% od Ia aS + Pa aS učešća na tržiš
tu, dok će se broj Sa aS do ba vlja ča
ko ji po sta ju „plat for me“ dra ma tič no
povećati. De set naj ve ćih Sa aS do bavlja
ča ostvariće go to vo 20% pri ho da
od pro ši re nja svo jih Pa aS uslu ga. Pome
nu ti trend biće po seb no va žan za
po sma tra nje s ob zi rom da do ba vlja či
Sa aS-a po sta ju ključ ni iz vo ri di gi talnih
ino va ci ja za preduzeća ko ja tra že
tran sfor ma ci ju.
No­va ulo­ga CIO-a
Pred vi đe no je da će CIO po zi cija
bi ti jed na od ključ nih u okvi ru svih
tran sfor mi sa nih pred u ze ća. Kon kret
no, do 2023. go di ne 65% CIO-a će
bi ti pred u zet nič ki li de ri ko ji će uči ni ti
svo je po slo va nje cen trom sa rad nje i
ino va ci ja na ni vou preduzeća.
Na pu­tu mo­der­ni­za­ci­je i
po­ve­ća­nja agil­no­sti
pred­u­ze­ća
Vo đe ni po ra stom saj ber pret nji i potre
bom za bo ljim, od no sno ino vi ra nim
funk ci o naln sti ma, 65% preduzeća će
na glo mo der ni zo va ti na sle đe ne si steme
(le gacy systems), što će zah te vati
visoke investicije u novu tehnološku
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

IDC Adriatics
IDC (In ter na ti o nal Da ta Com pany) po sto ji već 55 go di na i po slu je pod vla sniš tvom In ter na ti o nal Da ta Gru pa ci je
(IDG), vodeće svet ske kom pa ni je za teh no loš ke me di je, uslu ge po da ta ka i mar ke tin ga. Sa vi še od 1.100 ana li ti ča ra
ši rom sve ta, IDC nu di glo bal nu, re gi o nal nu i lo kal nu eks per ti zu o mogućnostima i tren do vi ma u teh no loš koj in dustri
ji u pre ko 110 ze ma lja. IDC-ova ana li za i uvid po ma že IT struč nja ci ma, ru ko vo di o ci ma preduzeća i in ve sti ci o nim
za jed ni ca ma da do no se teh no loš ke od lu ke za sno va ne na či nje ni ca ma i ti me po stig nu svo je po slov ne ci lje ve. Na
re gi o nal nom tr žiš tu IDC se pred sta vlja kao IDC Adri a tics sa se diš tem u Be o gra du. IDC je or ga ni za tor dva ve li ka
do ga đa ja, IDC Se cu rity Sum mit u Be o gra du i IDC CIO Sum mit u re gi o nu, gde oku plja vo de će struč nja ke, bren do ve
i fir me iz IT sve ta.
plat for mu do 2023. go di ne.
Ta ko đe, 70% IT or ga ni za ci ja će imple
men ti ra ti stra teš ki kon tej ner/apstrak
ci ju/AP I ple jer za po bolj ša nje
pre no si vo sti apli ka ci ja i flek si bil no sti
ho stin ga. Go di na 2023. je ona u ko joj
će 80% IT or ga ni za ci ja ubr za ti raz voj
soft ve ra ka ko bi se omogućila barem
ne delj na ažu ri ra nja/re vi zi je kôda
i is po ru ka po slov ne vred no sti. Uz to,
70% IT or ga ni za ci ja će za u ze ti ulogu
di zaj ne ra i in te gra to ra di gi tal nih
re še nja či je po slo va nje će bi ti usmere
no ka de fi ni sa nju pro iz vo da, uslu ga
i p roc es a . Toko m 2 0 2 2 . g od in e v e št a -
č ka in te li gen ci ja će pred sta vlja ti
ključ ni me ha ni zam za una pre đe nje,
po jed no sta vlje nje i ubr za nje IT opera
ci ja. Glav na ulo ga CIO funk ci je će
bi ti pre ra spo de la IT re sur sa, uklju čuju
ći bu dže te, sred stva i za po sle ne. Time
će se una pre di ti agil nost pred u-
ze ća, što će di rekt no vo di ti ka smanje
nju njihovih fik snih troš ko va.
U ma ti ci de ša va nja
Sve ovo ja sno go vo ri – glo bal na
eko no mi ja, glo bal no druš tvo i sva ko
od nas deo je ne iz be žnog pro ce sa
ko ji se ubr za va i me nja svet oko nas,
za da ju ći nam za da tak da pro ba mo
da is pra ti mo i pred vi di mo to ko ve
bu du ćih di gi tal nih de ša va nja. Io
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

BRENDOVI I TRENDOVI
SSD ADA TA SC685
– kom pak tan i brz –
Kompsnija ADA TA Tec hno logy, vo de ći pro iz vo đač DRAM
mo du la vi so kih per for man si, NAND fleš pro iz vo da i
do dat ne opre me za mo bil ne ure đa je, pred sta vi la je
svoj spolj ni SSD ADA TA SC685. Kom pakt nih di men zi ja
i ta nak, spolj ni SSD ADA TA SC685 je dan je od ma njih
di sko va na tr žiš tu. Us pr kos skrom noj ve li či ni ko ja ga či ni
la ko pre no si vim, on je ve lik ka pa ci te tom i po dat ke će
ko pi ra ti si gur no i za ti li čas.
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Ma­sa mo­de­la SC685 iz­no­si
sve­ga 35 gra­ma. Sa svojih
9,5 mm ta­nak je poput
pa­met­nog te­le­fo­na. Za­hva­lju­ju­ći
di­men­zi­ja­ma na­lik na kar­ti­cu, mo­že lako
sta­ti u sva­ki zad­nji džep ili tor­bu, što
ga­ran­tu­je mo­bil­nost. Upr­kos ta­kvim
di­men­zi­ja­ma, SC685 je do 6,6 pu­ta brži
od uo­bi­ča­je­nog spolj­nog hard di­ska.
Sto­ga ko­ri­sni­ci mo­gu uži­va­ti u iz­u­zet­no
br­zom pre­no­su po­da­ta­ka i si­gurno­snom
ko­pi­ra­nju. Uz ta­kve per­forman­se
4K film ve­li­či­ne 10 GB mo­gu­će
je pre­ne­ti za sa­mo 20 se­kun­di.
SC685 do­la­zi u ka­pa­ci­te­ti­ma 250
GB, 500 GB, 1 TB ili 2 TB i za­do­vo­ljava
po­tre­be raz­li­či­tih ko­ri­sni­ka. Uz to,
ko­ri­sni­ci mo­gu mir­ne du­še uži­va­ti u
svom SSD-u SC685 zna­ju­ći da on ima
tro­go­diš­nju ga­ran­ci­ju.
Sjajna upotrebljivost
SC685 ima USB-C pri­klju­čak, ko­ji je
re­ver­zi­bi­lan. Sto­ga ne­ma iri­tant­nog
okre­ta­nja i is­pro­ba­va­nja kao kod uobi­ča­je­nih
USB pri­klju­ča­ka. Ne­ma poga­đa­nja
– sva­ki put će­te ga pri­klju­či­ti iz
pr­vog po­ku­ša­ja. Ko­ri­sni­ci mo­gu umetnu­ti
i ko­ri­sti­ti ure­đaj na Win­dows, Mac
OS i An­droid si­ste­mi­ma, te pre­no­siti
sa­dr­ža­je sa jed­nog ure­đa­ja na dru­gi
bez ogra­ni­če­nja. Bi­lo da se ra­di o poslu
ili uži­va­nju, SC685 ko­ri­sni­ci­ma nu­di
jed­no­stav­no po­ve­zi­va­nje. Ko­ri­sni­ci ga
mo­gu ko­ri­sti­ti i sa kon­zo­la­ma za ubrza­va­nje
uči­ta­va­nja.
Tač­na do­stup­nost SSD-a ADA­TA
SC685 mo­že va­ri­ra­ti u za­vi­sno­sti od
re­gi­o­na. Da bi­ste sa­zna­li vi­še o dostup­no­sti
i ce­na­ma na kon­kret­nim
tr­žiš­ti­ma, obra­ti­te se naj­bli­žem predstav­niš­tvu
kom­pa­ni­je ADA­TA ili malo­pro­daj­nom
pred­stav­ni­ku pu­tem
saj­ta www.ada­ta.com . Io
ADA­TA Tec­hno­logy (ADA­TA) dru­gi je naj­ve­ći pro­iz­vo­đač DRAM me­mo­rij­skih mo­du­la, na­la­zi se me­đu 20 naj­pozna­ti­jih
me­đu­na­rod­nih rob­nih mar­ki po­re­klom sa Taj­va­na i vla­snik je vi­še od 500 pa­te­na­ta u obla­sti kom­pju­ter­ske
me­mo­ri­je. Naj­va­žni­je pro­iz­vod­ne li­ni­je kom­pa­ni­je ADA­TA su me­mo­rij­ski mo­du­li, USB me­mo­rij­ski po­go­ni, me­morij­ske
kar­ti­ce, SSD ure­đa­ji i pre­no­sni hard di­sko­vi. Fo­ku­si­ra­ni na ino­va­ci­je, kva­li­tet i per­for­man­se, pro­iz­vo­di kom­pani­je
ADA­TA me­đu­na­rod­no su ce­nje­ni i na­gra­đe­ni su me­đu­na­rod­nim pri­zna­nji­ma uklju­ču­ju­ći iF Design (Ne­mač­ka),
Red Dot De sign, CES Best of In no va ti ons, Good Design (Ja­pan), Best Cho i ce of Com pu tex i Ta i wan Ex cel len ce. Ma­skota
kom­pa­ni­je ADA­TA je ko­li­bri ko­ji pred­sta­vlja kom­pa­ni­ji­nu agil­nost u ino­va­ci­ja­ma i po­bolj­ša­nju ljud­skog ži­vo­ta.
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

BRENDOVI I TRENDOVI
XPG SX8100
za superiornu stabilnost
i performanse
Kompanija ADATA Technology nedavno je predstavila svoj
PCIe Gen3x4 M.2 2280 SSD pod na zi vom XPG SX8100. Ko riste­ći
PCIe Gen3x4 i 3D NAND fleš uz br­zi­ne či­ta­nja i pi­sa­nja
3500/3000 MB/s, M.2 2280 SSD SX8100 over klo ke ri ma i profe­si­o­nal­nim
gra­fič­kim di­zaj­ne­ri­ma nu­di že­lje­ne per­for­man­se.
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Bu­du­ći da po­dr­ža­va PCIe
Gen3x4 i stan dard NVMe
1.3, SX8100 nu­di br­zi­ne čita
nja i pi sa nja do 3500/3000 MB u
se­kun­di i na­su­mič­no či­ta­nje i pi­sanje
od 300K/240K ula­zno-iz­la­znih
ope­ra­ci­ja u se­kun­di. U kom­bi­na­ciji
sa 3D NAND fle šom nu di vi so ke
ka pa ci te te, efi ka snost i traj nost, dok
fak­tor ve­li­či­ne M.2 2280 po­dr­ža­va
naj no vi je In tel i AMD plat for me. Uz
SLC ke­ši­ra­nje i DRAM cac­he buf­fer
SX8100 ubr­za­va per­for­man­se PC-ja
omo­gu­ću­ju­ći brz pri­stup da­to­te­kama
i hi­tro uči­ta­va­nje iga­ra.
SX8100 po­dr­ža­va teh­no­lo­gi­ju ispra­vlja­nja
gre­ša­ka LDPC (Low-Density
Pa­rity-Check) ko­ja ot­kri­va i ispra­vlja
ši­rok ras­pon gre­ša­ka. Sve­obu­hvat­na
E2E (End-to-End) zaš­ti­ta
po­da­ta­ka i mo­dul za RAID osi­gu­rava
ju si gur nost, in te gri tet i traj nost.
Sva ki deo di ska SX8100 Pro pro šao
je stro­gu pro­ve­ru i te­sti­ra­nje, i stoga
pro iz vod do la zi uz pe to go diš nju
ga ran ci ju.
Tač­na do­stup­nost SSD-a SX8100
mo­že va­ri­ra­ti u za­vi­sno­sti od re­gi­ona.
Da bi­ste sa­zna­li vi­še o do­stupno­sti
i ce­na­ma na kon­kret­nim tr­žišti­ma,
obra­ti­te se naj­bli­žem pred­stavniš­tvu
kom­pa­ni­je ADA­TA ili ma­lo­pro­
O liniji proizvoda XPG
daj nom pred stav ni ku pu tem saj ta
www.ada ta.com . Io
Xtre­me Per­for­man­ce Ge­ar (XPG) je rob­na mar­ka kom­pa­ni­je ADA­TA
Tec­hno­logy osno­va­na sa ci­ljem da igra­či­ma, teh­no­loš­kim en­tu­zi­jasti­ma
i pro­fe­si­o­nal­ci­ma u obla­sti e-spo­r­ta po­nu­di pro­iz­vo­de naj­vi­šeg
kva­li­te­ta. XPG na­sto­ji da u svo­ju po­nu­du uklju­či pro­iz­vo­de ko­ji ko­ri­snici­ma
po­ma­žu da do­stig­nu iz­u­zet­ne per­for­man­se i sto­ga sa­ra­đu­je sa
za­jed­ni­com igra­ča i e-spor­ti­sta, pri­ku­plja­ju­ći in­for­ma­ci­je o nji­ho­vim
po­tre­ba­ma, a ko­je po­tom pre­tva­ra u har­dver­ska re­še­nja. Osim perfor
man si, sva ki XPG pro iz vod pro la zi stro gu ADA TA A+ me to do lo gi ju
te sti ra nja, da bi se osi gu ra li naj vi ši stan dar di za su per i o r nu sta bil nost i
per for man se. XPG pro iz vo de od li ku je ve li ka funk ci o nal nost i traj nost,
ali i sja­jan di­zajn, na­gra­đen pre­sti­žnim me­đu­na­rod­nim pri­zna­nji­ma,
uklju­ču­ju­ći i na­gra­du Good De sign (Ja­pan). XPG omo­gu­ća­va eks­trem­na
is ku stva igra nja ka ko bi sva ki tre nu tak bio uz bu dljiv.
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

BRENDOVI I TRENDOVI
3DEXPERIENCE platforma
3DEXPERIENCE je sveobuhvatna poslovna platforma koja povezu­je
in­že­nje­re, pro­jek­tan­te, di­zaj­ne­re, me­na­dže­re, mar­ke­ting,
pro­da­ju i dru­ge sek­to­re i lo­ka­ci­je u in­te­gri­sa­no okru­že­nje, omo­guća­va­ju­ći
stva­ra­nje vi­še od pro­iz­vo­da, a to su is­ku­stva za kup­ce ili
po­tro­ša­če. Ova platforma objedinjuje u jedinstveno rešenje razne
brendove i rešenja kompanije Dassault Systemes, čiji je ovlašćeni
predstavnik u Srbiji preduzeće CADCAM Data.
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

CAD CAM Da ta je zva nič ni zastup
nik, edu ka tiv ni centar
i part ner naj vi šeg sta tusa
kom pa ni je Das sa ult Syste mes. Na
triš tu Sr bi je po slu je sko ro 20 go di na
i pre po zna tlji va je u seg men tu di stribu
ci je i im ple me ta ci je so fi sti ci ra nih indu
strij skih re še nja za ma šin sko pro jek
to va nje, si mu la ci je, upra vlja nje komplet
nim ži vot nim ci klu som pro iz vo da.
„Broj ni pro jek ti i is ku stvo ko je po se dujemo
da ju nam ve tar u le đa u mi si ji da
po mog nemo pro iz vod nom sek to ru u
svim industrijama da unaprede svoje
pro ce se i tran sfo r mi šu svo je po slo vanje
i bu du kon ku rent ni ka ko u re gi o nu
ta ko i u sve tu. Ve ru je mo da je do maća
in du stri ja za po če la svoj put di gi talne
tran sfor ma ci je i že lja nam je da svojim
zna njem i is ku stvom ite ka ko dopri
ne se mo ovom pro ce su, jer čvr sto
ve ru je mo da u raz vi je no sti in du strije
le ži sna ga či ta ve jed ne ze mlje. Eduka
ci ja ko ri sni ka i kon stant na po drš ka
su nam naj va žni ji i za to smo po uz dan
part ner to kom ce log ci klu sa di gi tal ne
tran sfor ma ci je i re or ga ni za ci je po slovnih
pro ce sa, po čev od ini ci jal nih pi tanja
i ma pi ra nja po tre ba kli je na ta do
pri me ne pro jek to va nih re še nja u svako
dnev nom ra du", kažu u kompaniji
CADCAM Data.
CAD CAM Da ta je ovlaš će no zastup
niš tvo Das sa ult Syste me sa za reše
nja CA TIA, ENO VIA, DEL MIA, SI­
MU LIA, 3DVIA i re vo lu ci o nar ne, inova
tiv ne po slov ne plat for me 3DEX PE­
RI EN CE.
O 3DEXPERIENCE platformi
Sa je din stve nim ko ri snič kim in terfej
som, la kim za ko riš će nje, re še nje za
in du stri je ba zi ra no je na 3D pro jekto
va nju, ana li zi, si mu la ci ja ma i in te ligen
ci ji pro gram skih re še nja. Ova jedin
stve na po slov na plat for ma omogu
ća va raz me nu po da ta ka bez potre
be za pro me nom for ma ta, a mo že
se in te gri sa ti sa raz li či tim CAD, CAM,
CAE, ERP i PDM/PLM si ste mi ma. Pruža
in for ma ci o no okru že nje sa pre cizno
de fi ni sa nim ulo ga ma i ovlaš ćenji
ma ko ri sni ka, apli ka ci je za 3D konstru
i sa nje, mo de lo va nje i si mu la ci je,
kao i apli ka ci je za in te li gent no upravlja
nje po da ci ma tj. pre tra ži va nje i siste
ma ti za ci ju po da ta ka.
3DEX PE RI EN CE plat for ma ob je di­
nju je raz ne bren do ve i re še nja kom pani
je Das sa ult Syste mes - CA TIA, ENO­
VIA, DEL MIA, SI MU LIA, 3DVIA, DYMO­
LA, ICEM, EXA LE AD, NE TVI BES u jedin
stve no re še nje. Svi ko ri sni ci ra de
integrisani u jednom jednostavnom
ko la bo ra tiv nom i in ter ak tiv nom okruže
nju sa je din stve nom ba zom po data
ka, bu du ći da su pro gram ska re šenja
integrisana u jedinstveno rešenje
pre ko do sled nog kon cep ta ko ri sni ka i
in te gri sa nog mo de la po da ta ka o proizvodu.
Ova jedinstvena poslovna platforma
omo gu ća va in te gra ci ju svih pro ce sa i
po da ta ka to kom ce log ži vot nog ci klusa
pro iz vo da, a do stup na je u dve verzi
je: na opre mi kod ko ri sni ka (on premi
se) i na uda lje noj ser ver skoj in frastruk
tu ri (on cloud).
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

3DEXPERIENCE On Premise
3DEX PE RI EN CE na opre mi kod kori
sni ka (on pre mi se) nu di ko ri sni ku
mo guć nost da se pro gram sko re šenje
po sta vi lo kal no, pri če mu je podat
ke mo gu će pri la go di ti i in te grisa
ti pre ma je din stve nim po tre ba ma
ko ri sni ka. In te gra ci ja svih po da ta ka
omo gu ća va do stup nost iz jed nog i-
z vo ra, či me se sma nju je po tre ba za
do dat nim IT uslu ga ma.
3DEX PE RI EN CE plat for ma
omo­gu­ća­va:
- cen tra li zo va no upra vlja nje i in tegra
ci ju pro ce sa i po da ta ka u jed no
okru že nje to kom ce log ži vot nog ciklu
sa pro iz vo da
- efi ka snost po slov nih pro ce sa, proto
ka in for ma ci ja i do ku me na ta
- brz pri stup po da ci ma i in for maci
ja ma
- bo lji pre gled i kon tro lu do ku mena
ta i pro ce sa
- efi ka sni je upra vlja nje do ku men tima
kroz sle dlji vost do ku me na ta
- upra vlja nje ovlaš će nji ma i ko ri snič
kim ulo ga ma kao i ži vot nim ve kom
do ku me na ta
- upra vlja nje ver zi ja ma i re vi zi ja ma
do ku me na ta
- upra vlja nje raz li či tim sa stav ni cama
(in že njer ska, pro iz vod na, ser vi sna
i sl.) pro iz vod nje i od go va ra ju ćim speci
fi ka ci ja ma
- po zna va nje sta tu sa do ku men ta ci je
- in te gra ci ju dis lo ci ra nih i ne ko or dini
ra nih pro jekt nih ti mo va
- in te gra ci ju di zaj na, na bav ke, konstruk
ci je i pro iz vod nje
- „aku mu li ra nje" zna nja i nje go vu
po nov nu upo tre bu i oču va nje in telek
tu al nog vla sniš tva kom pa ni je
- upra vlja nje pro gra mi ma i pro jektima
- in te gra ci ju sa ERP si ste mom kompanije
Prednosti implementacije
3DEX­PE­RI­EN­CE plat­for­me:
- pla ni ra nje i upra vlja nje re sur si ma
na osno vu tre nut nih po da ta ka iz proizvodnje
- uvid u pro iz vod ne fa ze u re al nom
vre me nu i upra vlja nje pro jek ti ma i
pro ce si ma kom pa ni je
- kra ći raz voj ni i pro iz vod ni ci klusi
i kra će vre me do pla si ra nja pro iz voda
na tr žiš te
- sma nje nje troš ko va
- una pre đe nje pro duk tiv no sti (iz bega
va nje du pli ra nja po da ta ka, teš kog
pro na la že nja in for ma ci ja, ruč nog preno
sa do ku men ta ci je, ne tač nih i ne a žuri
ra nih sa stav ni ca)
- una pre đe nje tač no sti pro jek to va nja
i proizvodnje
- si gur nost i ču va nje po da ta ka
- zaš ti ta in te lek tu al nog vla sniš tva
kom pa ni je (know-how)
Apli­ka­ci­je na 3DEX­PE­RI­EN­CE
platformi
3DEX PE RI EN CE plat for ma sa dr ži
in tu i tiv ni na vi ga ci o ni kom pas - meni
ko ji po dr ža va rad u svim Das sa ult
Syste mes apli ka ci ja ma, uklju ču ju ći soci
jal ne i ko la bo ra tiv ne, apli ka ci je za 3D
mo de lo va nje, za pro jek to va nje i si mula
ci je, kao i apli ka ci je za in te li gent no
upra vlja nje po da ci ma, od no sno pretra
ži va nje i si ste ma ti za ci ju po da ta ka.
3DEX­PE­RI­EN­CE in­du­strij­ska
re­še­nja
3DEX PE RI EN CE in du strij ska re še nja
su pro ce sno ori jen ti sa na na po je di nu
in du strij sku gra nu i u skla du sa in dustrij
skim stan dar di ma. Pri la go đe na su
po tre ba ma i zah te vi ma po je di ne in dustrij
ske gra ne, ka ko bi se op ti mal no inte
gri sa li svi pro ce si i di sci pli ne, od same
ide je, pre ko pro jek to va nja i mo delo
va nja, do pro iz vod nje i is po ru ke proizvoda.
Sve o bu hvat no pra će nje po ma že u
po jed no sta vlje nju upra vlja nja pro mena
ma au to mat skim ažu ri ra njem i uvidom
u sve pret hod ne ver zi je i mo difi
ka ci je de lo va. Kom pa ni je ta ko mo gu
efi ka sni je upra vlja ti pro jek ti ma, raz menji
va ti in for ma ci je i po dat ke unu tar i izvan
kom pa ni je i ostva ri ti zna čaj ne uštede.
3DEX PE RI EN CE on Cloud
Po slo va nje u „obla ku“ tran sfor mi še
na čin upo tre be i troš ko ve soft ve ra za
pro jek to va nje. Više ne po sto ji po treba
za ula ga njem u fi zič ki pri su tan hardver
i troš ko ve in sta la ci je i ad mi ni straci
je. Za mi sli te da im ple men ta ci ja re šenja
za ino va ci ju pro iz vo da mo že da se
ura di u sve ga par kli ko va mi šem i da
vam je alat za pro jek to va nje do stu pan
24 sa ta, se dam da na u ne de lji, sa bi lo
ko je lo ka ci je.
U vre me ka da kom plek snost po slova
nja ra ste i ka da su is ku stva naj va žni ja,
sve vi še kom pa ni ja je u po tra zi za jedinstvenom
poslovnom platformom
ko ja stva ra ino va tiv na is ku stva i ob u­
hva ta ceo pro ces stva ra nja pro iz vo da.
Za to je kru ci jal no obez be di ti kom pani
ja ma funk ci o nal ne ala te ko ji ujed no
stva ra ju do dat nu vred nost i po jed nosta
vlju ju pro jekt ne za dat ke.
Una pre di te svo je pro jek te pu tem
vo de će svet ske plat for me za pro jekto
va nje ko ja je po me ri la gra ni ce u 3D
pro jek to va nju. Sa da, ne sa mo da može
te ne sme ta no da is pro jek tu je te sve
svo je ide je, već niz ala ta za ko la bo ra ciju
či ni da va še po slo va nje bu de uvek i
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

CADCAM Data je članica CADCAM Groupe, vodećeg ponuđača PLM rešenja i usluga u Jugoistočnoj
Evropi. Njihov tim visokoobrazovanih inženjera i eksperata pruža usluge PLM savetovanja, projektovanja
i implementacije poslovnih rešenja, usluge na području projektovanja proizvoda, poslovnih integracija u
preduzećima i obrazovanja u CAD projektovanju, CAM tehnologiji, CAE inženjeringu i mehatronici. Nude
usluge odabira i uvođenja odgovarajućeg CAD/CAM/CAE/PLM rešenja, konsultacije vezane za procese
kompanije, kao i konsultantske usluge o sveobuhvatnim poslovnim rešenjima.
zaš ti te ko ji se pri me nju ju u skla du sa
naj no vi jim bez be do no snim stan dar dima.
Das sa ult Syste mes u sva kom trenut
ku ga ran tu je za bez bed nost va ših
po da ta ka i omo gu ća va vam da ura dite
bac kup i pre u zme te ih u bi lo kom
tre nut ku.
svu da sa va ma. Va še je sa mo da ima te
ide ju ko ju že li te da re a li zu je te, a Dassault
Systemes brine o sistemu i vašim
po da ci ma.
3DEX PE RI EN CE je sve o bu hvat na
poslovna platforma ko ja omo gu ća va
stva ra nje vi še od pro iz vo da, a to su IS­
KU STVA (EX PE RI EN CE) za kup ce ili potro
ša če.
Sva re še nja ko ja su do stup na na
„teh no lo gi ji u obla ku“ ima ju obez beđen
si gu ran pri stup i skla diš te za podat
ke. Me ha ni zmi zaš ti te ko ji sto je iza
va ših po da ta ka su na naj vi šem ni vou
i u skla du sa naj no vi jim stan dar di ma.
Po­stu­pak in­sta­la­ci­je
Ka ko se sve od vi ja „on lajn“, od trenut
ka ka da kre i ra te po rudž bi nu, pri mite
ini ci jal ni email sa po treb nim uputstvi
ma i za poč ne te po stu pak in sta laci
je, ope ra tiv ni ste za 5 do 20 mi nu ta.
Bi lo da se ra di o lo kal nim ili veb aplika
ci ja ma, sve su pri sut ne i ko ri ste licen
ce ko je se na la ze u obla ku (cloud),
gde se ču va ju po da ci, ka ko za desk top,
ta ko i za veb ori jen ti sa ne apli ka ci je.
Mi­ni­mum teh­nič­kih pred­u­slo­va
Pošto se ko mu ni ka ci ja sa „oblakom“
vr ši on lajn, neo p ho dan vam je
sta lan pri stup in ter ne tu za ne sme tan
pri stup va šim po da ci ma. Sve što je
is pro jek to va no kon stant no se ot prem
a n a s e rv e r, g d e s e p od ac i s k l ad i-
š te, ka ko bi vam ka sni je bi li uvek dostup
ni. U tom smi slu, po treb no je da
obez be di te „dow nlo ad“ i „upload“
br zi nu od po naj ma nje 2 MB/sec,
što je u da naš nje vre me deo ve ćine
stan dad nih in ter net pa ke ta. Ta kođe,
re zul ta ti ping te sta ne bi tre ba lo
da pre la ze 120 mi li se kun di. Na ve dene
broj ke mo že te u sva kom tre nut ku
pro ve ri ti na ne kom od saj to va ko ji su
na me nje ni te sti ra nju br zi ne in ter net
ko nek ci je.
Bezbednost podataka
Va ši po da ci su bez bed ni ji ne go što
mo že te da za mi sli te. Me ha ni zmi zaš tite
su na ve o ma vi so kom ni vou i po daci
su bez bed ni ji ne go na ve ći ni ser ve ra
gde se ču va ju lo kal no. Po sto je tri ni voa
Zaš­to 3DEX­PE­RI­EN­CE
on Cloud?
- Br zo pri la go đa va nje no vom kli jen tu
- Bez bed na upo tre ba
- IT re sur si ni su po treb ni
- Do stu pan 24 sa ta, 7 da na u ne de lji
- Au to mat ski bac kup po da ta ka
- Au to mat sko ažu ri ra nje soft ve ra na
novije verzije
- Neo gra ni če na ska la bil nost u bro ju
ko ri sni ka/po da ta ka
- Obez be đe ni ala ti za mi gra ci ju poda
ta ka
CADCAM Data - zastupnik
kompanije Dassault Systemes
Das sa ult Syste mes zna ko li ko je važno
da se pra va pi ta nja po sta vlja ju
pra vim oso ba ma, da se raz u me sa dašnjost
i upra vlja bu duć noš ću. Oni su vaš
part ner u ostva re nju do sad ne za mi slivog,
a CAD CAM Da ta je njihovo ovlaš
će no za stup niš tvo kojem se možete
obratiti za sve dodatne informacije. Io
Kontakt:
info.rs@cadcam-group.eu
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

BRENDOVI I TRENDOVI
Ka­ko veš­tač­ka in­te­li­gen­ci­ja
po­ma­že da se po­stig­ne
naj­bo­lja pre­ven­ci­ja
sajber pret­nji
Saj­ber na­pa­di se ne­pre­kid­no raz­vi­ja­ju sve ve­ćom br­zi­nom, što ih
či­ni so­fi­sti­ci­ra­ni­jim i opa­sni­jim u po­re­đe­nju sa oni­ma od pre sa­mo
ne­ko­li­ko go­di­na. Zaš­ti­ta od ovih na­pred­nih na­pa­da zah­te­va
na­pred­ne teh­no­lo­gi­je. Ovaj tekst ob­jaš­nja­va ka­ko Check Po­int
ak­tiv­no spre­ča­va da­naš­nje so­fi­sti­ci­ra­ne saj­ber na­pa­de pe­te ge­nera­ci­je
ko­ri­ste­ći veš­tač­ku in­te­li­gen­ci­ju u svo­jim bez­bed­no­snim re­šenji­ma.
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Zaš­to je veš­tač­ka in­te­li­genci­ja
to­li­ko va­žna u saj­ber
bez­bed­no­sti? Tra­di­ci­o­nalna
bez­bed­no­sna re­še­nja se za­sni­vaju
na jed­nom me­ha­ni­zmu de­tek­ci­je
ili kom­bi­na­ci­ji ne­ko­li­ko me­ha­ni­za­ma
ko­ji su iz­gra­đe­ni na lo­gi­ci ko­ja ko­ri­sti
pot­pi­se i ana­li­zu za­sno­va­nu na pravi­li­ma.
Ia­ko su ove me­to­de zna­čajne
za br­zu de­tek­ci­ju mno­gih po­znatih
pret­nji (kao i ne­kih ne­po­zna­tih),
one su ogra­ni­če­ne u smi­slu obi­ma i
mo­guć­no­sti.
Br­zi­na raz­vo­ja mal­ve­ra, sve ve­ći
broj ure­đa­ja i teh­no­lo­gi­ja ko­ji­ma je
po­treb­na zaš­ti­ta i ogrom­na ko­li­či­na
po­da­ta­ka za ob­ra­du či­ne ne­mo­gućim
da mo­de­li ko­je su stvo­ri­li lju­di
pru­že sve­o­bu­hvat­nu naj­sa­vre­me­niju
zaš­ti­tu. Sto­ga is­klju­či­vo osla­njanje
na tra­di­ci­o­nal­ne me­ha­ni­zme detek­ci­je
osta­vlja or­ga­ni­za­ci­je iz­lo­žene
ne­ve­ro­vat­no opa­snim pret­nja­ma.
Check Po­int pre­va­zi­la­zi ovaj iza­zov
in­kor­po­ri­ra­njem veš­tač­ke in­te­li­genci­je
u svo­ju je­din­stve­nu, vi­še­sloj­nu
bez­bed­no­snu ar­hi­tek­tu­ru. Či­ne­ći to,
kom­pa­ni­ja pru­ža in­te­li­gent­ni si­stem
ko­ji se stal­no una­pre­đu­je, ko­ji ne samo
da ot­kri­va, već i ak­tiv­no spre­ča­va
slo­že­ne, so­fi­sti­ci­ra­ne na­pa­de.
Uklju­či­va­nje AI u sve če­ti­ri
fa­ze ci­klu­sa adap­tiv­ne
bez­bed­no­sti
Sva­ka fa­za ci­klu­sa adap­tiv­ne bezbed­no­sti
(pred­vi­đa­nje, spre­ča­va­nje,
ot­kri­va­nje i od­go­vor) je tač­ka od­lu­ke
do­stoj­na AI mo­de­la. Check Po­in­to­va
vi­zi­ja je da se AI mo­de­li in­kor­po­ri­raju
kroz ceo ci­klus i kroz ce­lu IT in­frastruk­tu­ru
ra­di kra­ćeg vre­me­na odgo­vo­ra
i po­ve­ća­ne bez­bed­no­sti.
Zaš­to pred­vi­đa­nje
Da­naš­nji na­pa­di se br­zo ši­re kroz
mre­že or­ga­ni­za­ci­ja i iz­me­đu or­gani­za­ci­ja,
vr­lo br­zo uzro­ku­ju­ći ozbilj­nu
šte­tu. Zbog to­ga je pred­vi­đa­nje
na­pa­da pre ne­go što se oni de­se od
ključ­nog zna­ča­ja.
Check Po­int ko­ri­sti ne­ko­li­ko AI mode­la
za una­pre­đi­va­nje pred­vi­đa­nja
na­pa­da. Ovi mo­de­li su in­te­gri­sa­ni
u sve Sand­Blast pro­iz­vo­de (mre­ža,
agent i mo­bil­ni), Clo­ud­Gu­ard pro­iz­vo­de
(Sa­aS, Ia­aS i Do­me9) i u Threat­Cloud.
Na pri­mer, Sand­Blast Agent Be­havi­o­ral
Gu­ard je je­dan od me­ha­ni­za­ma
pre­dik­ci­je Sand­Blast Agen­ta i ko­ri­sti
Sand­Blast Agent Fo­ren­zi­ku za efi­kasno
i je­din­stve­no iden­ti­fi­ko­va­nje pona­ša­nja
no­vog, ne­po­zna­tog mal­ve­ra
i omo­gu­ća­va­nje pre­ci­zne kla­si­fi­ka­ci­je
po­ro­di­ca zlo­na­mer­nog soft­ve­ra. Meha­ni­zam
kom­bi­nu­je obe­le­ža­va­nja pona­ša­nja
ko­ja su kre­i­ra­li Check Po­in­tovi
is­tra­ži­va­či sa AI mo­de­lom ko­ji anali­zi­ra
obra­sce po­na­ša­nja da bi se detek­to­vao
i iden­ti­fi­ko­vao mal­ver. Ova
je­din­stve­na kom­bi­na­ci­ja ge­ne­rič­kih
pot­pi­sa i AI-mo­de­la va­li­da­ci­je omogu­ća­va
ak­ti­va­ci­ju pot­pi­sa ko­ji prethod­no
ni­su mo­gli bi­ti ak­ti­vi­ra­ni zbog
vi­so­kih sto­pa la­žno po­zi­tiv­nih. In­korpo­ri­ra­njem
AI va­li­da­ci­je, Check Po­int
teh­no­lo­gi­ja ig­no­ri­še 99% sum­nji­vih
po­na­ša­nja i pre­ci­zno spre­ča­va sa­mo
istin­ske na­pa­de.
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Stu­di­ja slu­ča­ja: Sand­Blast Agent pred­vi­đa ne­po­zna­ti crypto­mi­ner
Na­pa­da­či če­sto ko­ri­ste slič­na ime­na pro­ce­sa kao teh­ni­ku ka­mu­fla­že
(Mi­tre ATT&CK Tec­hni­que: Ma­squ­e­ra­ding). Me­đu­tim, čak i le­gi­tim­ni
pro­ce­si po­ne­kad ko­ri­ste slič­na ime­na pro­ce­sa. Pre­ma to­me, kla­si­fi­kova­nje
do­ga­đa­ja kao ma­li­ci­o­znog sa­mo na osno­vu slič­no­sti ime­na moglo
bi do­ve­sti do mno­go la­žnih upo­zo­re­nja – i do pro­puš­ta­nja istinskih
pret­nji. Check Po­int je raz­vio je­din­stve­ni AI me­ha­ni­zam ko­ji proce­nju­je
po­na­ša­nje pro­ce­sa i za­tim ga kla­si­fi­ku­je.
U ovom pri­me­ru Sand­blast Agent je de­tek­to­vao sli­čan pro­ces u
jed­nom od Check Po­in­to­vih ko­ri­snič­kih end­po­int ure­đa­ja. U tom trenut­ku
pro­ces još ni­je bio po­znat kao ma­li­ci­o­zan. On­da je Be­ha­vi­o­ral
Gu­ard AI me­ha­ni­zam pro­ce­nio po­na­ša­nje pro­ce­sa i kla­si­fi­ko­vao ga
kao crypto­mi­ner mal­ver, i u tom tre­nut­ku po­ku­šaj na­pa­da je spre­čen.
Zaš­to spre­či­ti?
Check Po­in­tov pri­stup saj­ber bezbed­no­sti
se fo­ku­si­ra na pre­ven­ci­ju
pret­nji, jer je spre­či­ti na­pad jef­ti­ni­je
ne­go ga de­tek­to­va­ti i uklo­ni­ti na­kon
što pro­va­li u mre­žu i pro­u­zro­ku­je
šte­tu. Zbog to­ga je Check Po­int značaj­no
in­ve­sti­rao u raz­voj AI me­ha­niza­ma
za pre­ven­ci­ju pret­nji.
Check Po­in­to­va je­din­stve­na tehno­lo­gi­ja
uklju­ču­je AI mo­de­le u tač­ke
od­lu­ke o pre­ven­ci­ji kroz ce­lu IT
in­fra­struk­tu­ru. Sva Sand­Blast i Cloud­Gu­ard
re­še­nja ko­ri­ste AI za spreča­va­nje
na­pa­da pre ne­go što oni
uđu u or­ga­ni­za­ci­ju. Za­to Check Point
mo­že po­sti­ći naj­bo­lju pre­ven­ciju
u de­se­ti­na­ma ne­za­vi­snih te­sto­va
tre­će stra­ne.
Na pri­mer, so­fi­sti­ci­ra­ni an­ti­fi­šing
AI me­ha­ni­zam Cloud Gu­ard Sa­aS-a
pra­vi raz­li­ku iz­me­đu či­stog ema­i­la i
ma­li­ci­o­znog fi­šing ema­i­la ana­li­zi­ranjem
vi­še od 300 pa­ra­me­ta­ra, uključu­ju­ći
je­zik ko­ji se kor­sti u sva­koj dola­znoj
email po­ru­ci. Na osno­vu raz­liči­tih
pa­ra­me­ta­ra, an­ti­fi­šing AI me­hani­zam
do­no­si za­klju­čak (fi­šing, spam
ili či­sto). Clo­ud­Gu­ard Sa­aS blo­ki­ra
sve ma­li­ci­o­zne email po­ru­ke da ne
bi doš­le do poš­tan­skog san­du­če­ta
od­re­đe­nog pri­ma­o­ca.
De­tek­ci­ja spre­ča­va šte­tu
Or­ga­ni­za­ci­je da­nas tre­ba da pretpo­sta­ve
da će u ne­kom tre­nut­ku biti
ugro­že­ne. Čak i ako je or­ga­ni­za­cija
opre­mlje­na naj­op­se­žni­jim i naj­savre­me­ni­jim
bez­bed­no­snim pro­iz­vo-
­di­ma, ri­zik od upa­da ne mo­že bi­ti u
pot­pu­no­sti eli­mi­ni­san. Ot­kri­va­nje i
au­to­mat­sko blo­ki­ra­nje na­pa­da u ranoj
fa­zi mo­že spre­či­ti šte­tu.
Zbog to­ga de­tek­ci­ja i pri­o­ri­ti­zaci­ja
osta­ju va­žne. Check Po­int ko­risti
AI da ot­kri­je in­ci­den­te u raz­li­či­tim
me­ha­ni­zmi­ma i au­to­mat­ski blo­kira
na­pad. Na pri­mer, Sand­Blast Mobi­le
iz­vo­di ana­li­zu si­ste­ma za­sno­vanu
na AI ko­ri­ste­ći raz­li­či­te teh­ni­ke.
Check Po­int ana­li­zi­ra re­pu­ta­ci­ju aplika­ci­je,
uklju­ču­ju­ći nje­no po­na­ša­nje,
me­ta­po­dat­ke i slič­nost sa bi­lo kojim
dru­gim ma­li­ci­o­znim apli­ka­ci­jama.
Ovi mo­de­li te­sti­ra­nja su ob­u­čeni
na osno­vu sve­o­bu­hvat­nih ana­li­za
mi­li­o­na apli­ka­ci­ja ko­je su pri­ku­pljene
od 2013. go­di­ne. Re­zul­tat je sjaj­na
sto­pa de­tek­ci­je ko­ja omo­gu­ća­va
i spre­ča­va­nje šte­te i naj­br­ži mo­gu­ći
opo­ra­vak ka­da je to po­treb­no.
Stu­di­ja slu­ča­ja: Sand­Blast Net­work spre­ča­va no­vu va­ri­jan­tu
Fa­re­it tro­jan­ca
Va­ri­jan­te ovog tro­jan­ca obič­no kra­du ose­tlji­ve in­for­ma­ci­je ko­ri­sni­ka,
kao što su lo­zin­ke, FTP na­lo­zi i dru­gi kre­den­ci­ja­li ko­ji se ču­va­ju u veb brau­ze­ri­ma.
Fa­re­it je ot­kri­ven po­mo­ću Check Po­in­to­vog AI mo­de­la di­na­mič­ke
emu­la­ci­je, pet da­na pre ne­go što je pr­vi put vi­đen u Vi­rus To­ta­lu.
Check Po­int Thre­at Emu­la­tion je sand­bo­xing teh­no­lo­gi­ja in­te­gri­sana
i unu­tar on-pre­mi­se mre­ža i u cloud. Re­še­nje in­kor­po­ri­ra AI mo­del
ko­ji pro­ce­nju­je ak­ci­je ko­je je ura­dio iz­vrš­ni fajl to­kom vre­me­na ra­da.
Iz­la­zna vred­nost mo­de­la je re­zul­tat ko­ji ko­ri­sti Thre­at Emu­la­tion da
bi se od­re­di­lo da li je fajl ma­li­ci­o­zan. Ako mo­del od­lu­či da je fajl zlona­me­ran,
Sand­Blast Net­work će ga blo­ki­ra­ti i spre­či­ti na­pad. AI model
je za­slu­žan za 50% de­tek­ci­ja Check Po­in­to­vog Thre­at Emu­la­ti­o­na.
Po­lo­vi­na apli­ka­ci­ja ko­je je Sand-
Blast Mo­bi­le blo­ki­rao bi­le su ot­krive­ne
is­klju­či­vo Mo­bi­le AI mo­de­lom,
a bi­le su ne­po­zna­te i neo­t­kri­ve­ne od
stra­ne dru­gih ven­do­ra. Sle­de­ća studi­ja
slu­ča­ja „Agent Smith" po­ka­zu­je
ka­ko ra­no ot­kri­va­nje na­pa­da mo­že
da spre­či šte­tu.
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Stu­di­ja slu­ča­ja: De­tek­ci­ja „Agent Smith" co­re mal­ve­ra
„Agent Smith” je kam­pa­nja ko­ju su ot­kri­li Check Po­in­to­vi is­tra­ži­va­či mo­bil­nih pret­nji. Kam­pa­nja je in­fi­ci­ra­la oko 30 mi­lio­na
ure­đa­ja ra­di fi­nan­sij­ske do­bi­ti. Pre­ru­šen u Go­o­gle­o­vu apli­ka­ci­ju, osnov­ni deo mal­ve­ra ko­ri­sti raz­ne po­zna­te ra­nji­vo­sti
An­dro­i­da i au­to­mat­ski za­me­nju­je vi­še apli­ka­ci­ja in­sta­li­ra­nih na ure­đa­ju zlo­na­mer­nim ver­zi­ja­ma.
Check Po­in­tov AI me­ha­ni­zam je de­tek­to­vao ovaj mal­ver pre ne­go što je kam­pa­nja pr­vi put ot­kri­ve­na i pre ne­go što je
bi­lo po­zna­to da su me­sta ko­man­de i kon­tro­le ma­li­ci­o­zna.
Osnov­ni mal­ver su ot­kri­la tri Check Po­in­to­va AI me­ha­ni­zma, od ko­jih je sva­ki po­sma­trao raz­li­čit tip in­di­ka­to­ra. Na primer,
je­dan mo­del pri­ma kôd apli­ka­ci­je kao in­put i vra­ća za­klju­čak na osno­vu ana­li­ze pro­to­ka kôda. Me­ha­ni­zmi ko­ji su otkri­li
ovaj mal­ver ra­de ne­za­vi­sno, što zna­či da čak i ako se ne­ki od in­di­ka­to­ra ne po­ja­vi u ne­koj va­ri­jan­ti mal­ve­ra, ipak će ga
ot­kri­ti dru­gi me­ha­ni­zmi.
Ot­kri­va­nje mal­ve­ra je spre­či­lo šte­tu, poš­to je „Agent Smith” de­tek­to­van pre ne­go što je za­me­nio apli­ka­ci­je ma­li­ci­o­znim
ver­zi­ja­ma.
Sand­Blast Mo­bi­le po­di­že sva­ku in­sta­li­ra­nu apli­ka­ci­ju u cloud ra­di pro­ce­ne. U obla­ku, aplikaciju is­pi­tu­je ne­ko­li­ko en­dži­na,
od kojih su ne­ki ba­zi­ra­ni na AI. Sva­ki od AI mo­de­la iz­ra­ču­na­va ve­ro­vat­no­ću da apli­ka­ci­ja bu­de zlo­na­mer­na. Mo­del agre­gato­ra
od­lu­ču­je, na osno­vu tih ve­ro­vat­no­ća i una­pred de­fi­ni­sa­ne nor­me, da li je apli­ka­ci­ja zlo­na­mer­na, ri­zič­na ili be­nig­na. U
ovom slu­ča­ju apli­ka­ci­ja je us­peš­no iden­ti­fi­ko­va­na kao ma­li­ci­o­zna.
Od­go­vor: Po­tre­ba za br­zi­nom
Br­zo i pre­ci­zno re­a­go­va­nje na na­pad
mo­že sa­ni­ra­ti šte­tu ili je čak u pot­pu­nosti
spre­či­ti. Check Po­int ko­ri­sti AI za neko­li­ko
fa­za pro­ce­sa od­go­vo­ra – kao što
su iden­ti­fi­ka­ci­ja žr­tve, eli­mi­na­ci­ja ale­r­ta i
kla­si­fi­ka­ci­ja na­pa­da. On ge­ne­ri­še spe­cifič­na,
de­lo­tvor­na upo­zo­re­nja ko­ja skraću­ju
vre­me od­go­vo­ra i sa­ni­ra­nja.
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Stu­di­ja slu­ča­ja: Thre­at­Cloud AI je iden­ti­fi­ko­vao ne­ko­li­ko de­se­ti­na za­ra­že­nih ho­sto­va
Thre­at­Cloud AI is­pi­tu­je log ula­ze i iz njih fil­tri­ra pri­men­lji­ve do­ga­đa­je. U ovom slu­ča­ju, kom­pa­ni­ja ko­ja pru­ža IT uslu­ge
ključnim dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma je kon­tak­ti­ra­la Check Po­int na­kon što je pri­mi­la de­se­ti­ne hi­lja­da upo­zo­re­nja u ve­zi sa navod­no
ma­li­ci­o­znim ak­tiv­no­sti­ma ko­je je pri­ja­vi­lo re­še­nje ko­je ni­je Check Po­in­to­vo.
Thre­at­Cloud AI je dao pre­ci­znu li­stu 25 in­fi­ci­ra­nih ure­đa­ja. Ure­đa­ji su za­tim očiš­će­ni pre ne­go što je mal­ver na­neo bi­lo
ka­kvu šte­tu.
Kon­cept ko­ji sto­ji iza Thre­at­Cloud AI je stva­ra­nje ma­ši­ne ko­ja je spo­sob­na da do­no­si od­lu­ke so­fi­sti­ci­ra­noš­ću i pre­ci­znoš­ću
is­tra­ži­va­ča saj­ber bez­bed­no­sti. Ma­ši­na do­no­si od­lu­ku u se­kun­di, dok is­tra­ži­vač bez­bed­no­sti mo­že pro­ve­sti ne­de­lje samo
is­tra­žu­ju­ći je­dan tip pret­nje. Thre­at­Cloud AI će za­tim usme­ri­ti ko­ri­sni­ka na glav­ne do­ga­đa­je u nje­go­voj mre­ži ko­ji zah­te­va­ju
tre­nut­nu pa­žnju. Si­stem po­ve­zu­je sum­nji­ve i ma­li­ci­o­zne do­ga­đa­je iz vi­še iz­vo­ra, ta­ko pre­po­zna­ju­ći po­na­ša­nje infek­ci­je
i iden­ti­fi­ku­ju­ći za­ra­že­ne ho­sto­ve. Pri­men­ljiv iz­veš­taj se od­mah ša­lje ema­i­lom ko­ri­sni­ku, omo­gu­ća­va­ju­ći br­zo sa­ni­ra­nje.
Šta Check Po­in­to­ve mo­de­le
či­ni ta­ko efi­ka­snim?
Mo­de­li Check Po­in­ta su efi­kasni
i spre­ča­va­ju na­pa­de za­hva­lju­ju­ći
ogrom­noj ko­li­či­ni po­da­ta­ka iz re­al­nog
sve­ta o po­zna­tim pret­nja­ma i struč­njaci­ma
za ovu oblast ko­ji raz­vi­ja­ju, ob­uča­va­ju
i va­li­di­ra­ju mo­de­le.
Re­al­ni po­da­ci
Check Po­int uve­žba­va svo­je mode­le
ko­ri­ste­ći mi­li­o­ne va­lid­nih uzora­ka
ko­ji do­la­ze od ko­ri­sni­ka. Sto­tine
hi­lja­da no­vih uzo­ra­ka po­da­ta­ka
au­to­mat­ski se be­le­že sva­ki dan na
osno­vu in­ter­nog i eks­ter­nog saj­ber
iz­veš­ta­va­nja. Check Po­int be­le­ži fido­ve
pro­duk­ci­je i ko­ri­sti ih za obuku
sle­de­ćeg mo­de­la na još no­vi­jim
po­da­ci­ma. Ovaj pro­ces se ni­ka­da ne
za­u­sta­vlja, pro­iz­vo­de­ći si­stem ko­ji se
stal­no una­pre­đu­je.
Struč­nja­ci za ovu oblast
De­fi­ni­sa­nje od­go­va­ra­ju­ćih ka­rak­teri­sti­ka
za sva­ku vr­stu po­da­ta­ka i pra­vil­no
ozna­ča­va­nje po­da­ta­ka su ključ­ni
za pro­ces iz­grad­nje efi­ka­snog mo­dela,
što zah­te­va zna­čaj­nu struč­nost za
ovu oblast. Sa­rad­nja Check Po­in­to­vih
eks­pe­ra­ta za bez­bed­nost i struč­nja­ka
za po­dat­ke (da­ta sci­en­tists) po­ve­ća­va
vred­nost mo­de­la.
Po­u­zda­na te­melj­na isti­na
Check Po­int je raz­vio svo­ju vla­stitu
me­to­do­lo­gi­ju obe­le­ža­va­nja ko­ja
pru­ža ne­pri­stra­snu rav­no­te­žu iz­među
vi­so­kih sto­pa ot­kri­va­nja i ni­skih
la­žno po­zi­tiv­nih na­la­za.
Je­din­stven set
funk­ci­o­nal­no­sti
Check Po­in­to­vi struč­nja­ci za podat­ke
(da­ta sci­en­tists) oce­nju­ju
ogrom­nu ko­li­či­nu po­da­ta­ka i pa­žljivo
se­lek­tu­ju je­din­stve­ni set funk­cija
ko­je omo­gu­ća­va­ju sto­pu de­tek­ci­je
ko­ja je vo­de­ća u in­du­stri­ji.
Obo­ga­ći­va­nje po­da­ta­ka
Obo­ga­ći­va­nje real-ti­me po­da­taka
vla­sti­tim iz­veš­ta­ji­ma iz is­tra­ži­va­nja
kam­pa­nja i dru­gih iz­vo­ra po­bolj­ša­va
pre­ci­znost i efi­ka­snost mo­de­la.
In­te­gra­ci­ja ne­ko­li­ko
al­go­ri­tam­skih pri­stu­pa
Check Po­int ko­ri­sti broj­ne al­go­ritam­ske
pri­stu­pe na istom ula­zu da bi
po­ve­ćao pre­ci­znost.
Pre­ven­ci­ja u re­al­nom vre­me­nu
Check Po­in­tov pri­stup uklju­ču­je AI
mo­del u pro­iz­vod­nom okru­že­nju ka­ko
bi se spre­či­li na­pa­di pre ne­go što oni
na­pra­ve šte­tu. Ko­riš­će­nje AI mo­de­la u
pro­duk­ci­ji šti­ti ko­ri­sni­ke od po­zna­tih i
ne­po­zna­tih na­pa­da.
Check Po­int Thre­at­Cloud
Thre­at­Cloud je ko­la­bo­ra­tiv­na ba­za
zna­nja ko­ja is­po­ru­ču­je di­na­mič­ne bezbed­no­sne
iz­veš­ta­je u re­al­nom vre­menu
Check Po­in­to­vim si­gur­no­snim reše­nji­ma.
Ba­za zna­nja Thre­at­Clo­u­da se
di­na­mič­ki ažu­ri­ra ko­riš­će­njem fi­do­va
iz ogrom­ne mre­že glo­bal­nih sen­zora
pret­nji, in­for­ma­ci­ja sa gej­tve­ja ši­rom
sve­ta i Check Po­in­to­vih is­tra­ži­vač­kih labo­ra­to­ri­ja.
Re­zul­tu­ju­ći bez­bed­no­sni izveš­taj
ko­ji se ažu­ri­ra sva­ki mi­nut de­li se
kroz ce­lu li­ni­ju pro­iz­vo­da.
Ka­da je­dan od Thre­at­Clo­u­do­vih
sen­zo­ra ot­kri­je ne­po­znat ze­ro-da­y napad,
Thre­at­Cloud di­stri­bu­i­ra in­di­ka­tore
na­pa­da svim sen­zo­ri­ma ši­rom mreže
u re­al­nom vre­me­nu, i na­pad po­sta­je
po­znat i bi­će spre­čen. Da­kle, ka­da bilo
ko­ji od Check Po­in­to­vih AI en­dži­na
de­tek­tu­je ne­po­zna­ti na­pad, on od­mah
po­sta­je po­znat svim Check Po­in­to­vim
ko­ri­sni­ci­ma.
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Thre­at­Cloud je glav­ni iz­vor poda­ta­ka
ko­je Check Po­in­to­vi na­učni­ci
za po­dat­ke (da­ta sci­en­tists)
ko­ri­ste za obu­ku, te­sti­ra­nje i unapre­đi­va­nje
AI mo­de­la. On sva­kodnev­no
ob­ra­đu­je sto­ti­ne mi­li­jardi
zah­te­va, od ko­jih su mi­li­o­ni mali­ci­o­zni.
Thre­at­Cloud kon­stant­no ko­ri­sti AI
da bi is­po­ru­čio je­din­stve­ne iz­veš­taje.
Na pri­mer, Thre­at­Cloud ima repu­ta­ci­o­ni
ser­vis za­sno­van na AI koji
ob­ra­đu­je de­se­ti­ne mi­li­o­na zah­te­va
na dan. Ser­vis pred­vi­đa ri­zik s ob­zirom
na in­di­ka­to­re kao što su do­meni,
URL-ovi, IP i pru­ža bo­gat fid jedin­stve­nih
zlo­na­mer­nih in­di­ka­to­ra.
Po­lo­vi­na od ma­li­ci­o­znih in­di­ka­tora
ko­je je Check Po­int pri­me­tio detek­to­va­na
je upravo od stra­ne ovog
ser­vi­sa. Thre­at­Cloud ču­va za­pi­se o
de­se­ti­na­ma mi­li­o­na ma­li­ci­o­znih veb
saj­to­va i faj­lo­va i ažu­ri­ra mi­li­o­ne zapi­sa
sva­ki dan.
Check Po­int In­fi­nity
Check Po­int In­fi­nity je je­di­na pot­puno
kon­so­li­do­va­na ar­hi­tek­tu­ra saj­ber bezbed­no­sti
ko­ja šti­ti pred­u­ze­ća i IT in­frastruk­tu­ru
od me­ga saj­ber na­pa­da ši­rom
svih mre­ža, end­po­in­ta, clo­u­da i mo­bil­nih
ure­đa­ja. In­fi­nity ar­hi­tek­tu­ra pru­ža naj­ve­ću
pre­ven­ci­ju pret­nji u in­du­stri­ji, sa naj­bo­ljim
re­zul­ta­ti­ma NSS Labs te­sta za­be­le­že­nim
u po­sled­nje če­ti­ri go­di­ne. AI me­ha­ni­zmi
igra­ju glav­nu ulo­gu u ovim od­lič­nim rezul­ta­ti­ma.
AI en­dži­ni se ko­ri­ste ši­rom
In­fi­nity ar­hi­tek­tu­re
Check Po­int je u pr­to­te­klih ne­ko­liko
go­di­na iz­gra­dio de­se­ti­ne AI mo­de­la.
Oni su in­te­gri­sa­ni u Sand­Blast i Clo­ud-
Gu­ard re­še­nja i u Thre­at­Cloud. Mo­deli
in­te­gri­sa­ni u Sand­Blast i Clo­ud­Gu­ard
re­še­nja po­bolj­ša­va­ju me­ha­ni­zme za detek­ci­ju
i pre­ven­ci­ju, dok oni in­te­gri­sani
u Thre­at­Cloud obo­ga­ću­ju iz­veš­ta­je.
Za­klju­čak
Po­sto­ji ogra­ni­če­nje u spo­sob­no­sti logi­ke
ko­ju je stvo­rio čo­vek da se no­si
sa oči­gled­nom ra­zno­li­koš­ču i br­zi­nom
na­pa­da. Da bi kon­stant­no po­ve­ća­vao
svo­ju iz­van­red­nu sto­pu de­tek­ci­je i preven­ci­je,
Check Po­int je raz­vio de­se­ti­ne
AI en­dži­na i in­kor­po­ri­rao ih u ključ­ne
tač­ke od­lu­či­va­nja na svim Check Po­int
pro­iz­vo­di­ma. Check Po­in­to­vi struč­nja­ci
za ovu oblast kon­stant­no de­fi­ni­šu odgo­va­ra­ju­će
ka­rak­te­ri­sti­ke i obe­le­ža­va­nje
po­da­ta­ka za sva­ki en­džin. Oni ko­ri­ste
ogrom­nu ko­li­či­nu po­da­ta­ka za tre­ni­ranje,
te­sti­ra­nje i va­li­di­ra­nje mo­de­la, a poda­ci
su obo­ga­će­ni Check Po­in­to­vim jedin­stve­nim
oba­veš­te­nji­ma. Re­še­nja inte­gri­šu
ne­ko­li­ko al­go­ri­tam­skih pri­stu­pa
na istom in­pu­tu. Re­tul­tat sve­ga to­ga je
vo­de­ća sto­pa pre­ven­ci­je po­zna­tih i nepo­zna­tih
na­pa­da. Io
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

BRENDOVI I TRENDOVI
EasyPark po ma že gra do vi ma
da bu du bo lje me sto za ži vot
Ži­vot u gra­do­vi­ma do­no­si broj­ne pred­no­sti kao što su ve­ći broj
mo­guć­no­sti za za­po­sle­nje i ve­ća do­stup­nost kva­li­tet­nih pro­iz­vo­da
i uslu­ga. Me­đu­tim, po­sto­ji i ona dru­ga stra­na ži­vo­ta u gra­do­vi­ma
ko­ja po­ne­kad lju­de te­ra na po­mi­sao da se pre­se­le u ne­ka ma­nja
me­sta. Jed­na od ta­kvih ne­ga­tiv­nih ka­rak­te­ri­sti­ka ži­vo­ta u ve­likim
gra­do­vi­ma, ba­rem ka­da je reč o Be­o­gra­du, je če­sto gu­bljenje
vre­me­na u sa­o­bra­ća­ju, za­ga­đe­nje va­zdu­ha ko­je je u ve­li­koj
me­ri uzro­ko­va­no sta­ri­jim go­diš­tem au­to­mo­bi­la na uli­ca­ma i
sve te­že na­la­že­nje slo­bod­nog par­king me­sta. Šved­ska kom­pani­ja
EasyPark, ko­ja je od ove go­di­ne pri­sut­na i u Sr­bi­ji, ra­di na
re­šavanju ne­kih od tih pro­ble­ma.
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

EasyPark je naj ve ća di gi talna
sma rt par king plat forma
na sve tu, pri sut na u preko
1.300 gra do va u 16 dr ža va sve ta.
Ne dav no su ostva ri li pre ko 11 mi li o­
na tran sak ci ja ka da je reč o par ki ranju
pre ko nji ho vih apli ka ci ja.
„Do 2030. go di ne, svet ska ur bana
po pu la ci ja će se uve ća ti za mi lijar
du lju di. Već da nas pro seč ni vo zač
go diš nje iz gu bi 111 sa ti zbog za guše
nja u sa o bra ća ju i tra že nja par king
me sta, što koš ta druš tvo oko 2 tri li o­
na do la ra. Isto vre me no, broj par king
me sta se sma nju je, dok se broj vo zača
po ve ća va ve li kom br zi nom. Naš
cilj je da po ve že mo vo za če sa dostup
nim par king me sti ma, omo guća
va ju ći bo lje is ko riš će nje pro sto ra
za ze le ni je, po god ni je za ži vot, grado
ve“, ob jaš nja va Vla di mir Džo džo,
šef re gi o nal ne di stri bu ci je EasyPar ka
u SEE re gi ji.
To je ono što oni na zi va ju Par king
eks per ti zom – sta nje u ko jem su di gital
na teh no lo gi ja par ki ra nja, po nu da i
po tra žnja par ki ra nja sa vr še no iz ba lansi
ra ni, a do stup na par king me sta isko
riš će na, što či ni grad ski ži vot lak šim,
ka ko za sta nov ni ke ta ko i za in sti tu ci je.
Ka ko se to po sti že
EasyPark je je di na apli ka ci ja na tržiš
tu ko ja je raz vi la svoj si stem po
ime nu Find&Park (pro na đi i pla ti)
ko ji omo gu ća va ko ri sni ci ma da ih
apli ka ci ja usme ri sa ve li kom pre ci­
znoš ću na ona me sta gde je ve lika
ve ro vat no ća da će pro na ći slo bod
no par king me sto. Pri tom, za da vanje
tih in for ma ci ja se ne ko ri sti senzor,
što je ina če prak sa kod dru gih
apli ka ci ja, već se in for ma ci je pru ža ju
kom bi na ci jom veš tač ke in te li gen ci je,
mac hi ne le ar nin ga i Big Da ta, a gde
je mo gu će i IoT re še nja. Kom plet
no di gi ta li zo van par king eko si stem
omo gu ća va vo za či ma da op ti mi zu ju
pre tra gu, po ka za ju ći im naj kra će puta
nje za pro na la že nje par king me sta,
i ta ko do pri no si zna čaj nom sma njenju
za gu še nja u sa o bra ća ju.
EasyPark je još 2014. go di ne omogu
ćio 100% di gi tal ni par king gra du Frede
rik sber gu u Dan skoj, što je bio prvi
ta kav slu čaj u sve tu a, ka ko na vo de,
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

že lja im je da na svim tr žiš ti ma gde
po slu ju udeo di gi tal nog par kin ga u
ukup nom pro cen tu ko riš će nja parking
uslu ga bu de bli zu 100%. To je
već slu čaj u osta lim skan di nav skim
ze mlja ma gde ima ju ube dlji vu li dersku
po zi ci ju.
„Po red po me nu te op ci je pro­nađi
i pla­ti na ša apli ka ci ja pru ža ko risni
ci ma je din stve ni ko ri snič ki do življaj,
tzv. lo­ok&feel. Di zaj ni ra na po
naj sa vre me ni jim stan dar di ma, in tu i­
tiv na je i ko ri sni ci ma pru ža vi še ko risnih
op ci ja kao što su di gi tal no plaća
nje pu tem plat ne kar ti ce tzv. fi­le
on card, par king ro a ming, što ko risni
ci ma omo gu ća va da jed nom istom
apli ka ci jom mo gu da pro na đu
i pla te par king na svim tr žiš ti ma gde
smo pri sut ni, a zna mo ko li ko može
da bu de stre sno ka da se na đe te
u no vom gra du i ni ste upo zna ti kako
da pla ti te par king, po go to vo ako
mo bil ni ope ra ter ne po dr ža va ko rišće
nje pre mi um ser vi sa u ino stranstvu.
Ta ko đe, na onim tr žiš ti ma ko ja
to omo gu ća va ju, nu di mo ko ri sni cima
da pla te par king upra vo ono li ko
ko li ko su ga ko ri sti li - ne po za po četom
sa tu, već po mi nu ti ma. Ko ri sni­
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

ci ma je omo gu će no da jed nim klikom
za u sta ve ili pro du že par king i
pu tem apli ka ci je do bi ju ko ri sna obaveš
te nja ko ja ima ju ve ze sa nji ho vim
par kin gom“, na vo di Vla di mir Džodžo
ne ke od funk ci o nal no sti apli kaci
je ko ji ma ona du gu je svo ju po pular
nost.
Po moć kor po ra tiv nom
sek to ru
Po sto ji tri glav na na či na ka ko Easy-
Park po ma že kom pa ni ja ma. Pr vi je
pru ža nje mo guć no sti da one sma nje
ad mi ni stra ci ju par king troš ko va na
naj ma nju mo gu ću me ru ta ko što se
u okvi ru apli ka ci je mo že, po red plaća
nja za in di vi du al nog ko ri sni ka, dode
li ti i bi znis pla ća nje, pa ta ko svi u
okvi ru fir me ko ji ima ju po tre bu da
ko ri ste par king za vre me rad nog vreme
na mo gu da ga pla te pre ko aplika
ci je. Ta ko fir ma ne će mo ra ti da im
re fun di ra no vac, već će oni ko ri stiti
kar ti cu fir me, a zna mo ko li ko je nezgod
no re fun di ra ti no vac za po sleni
ma ka da pla ća ju par king pu tem
SMS-a a ne ma ju po slov ni broj.
Dru gi na čin je us po sta vlja nje sarad
nje sa kom pa ni ja ma pri če mu im
se nu di mo guć nost da sve svo je parking
troš ko ve pla te jed nom me seč
no pre ko ra ču na.
Tre ći mo del sa rad nje je im ple menta
ci ja pot pu no di gi tal nog kor po rativ
nog par kin ga, gde za po sle ni u
kom pa ni ji i nji ho vi po se ti o ci ima ju
bo lje par king is ku stvo. Ovaj mo del
je po seb no po pu la ran kod ve li kih tržnih
cen ta ra. Na pri mer, ko ri snik koji
pri la zi par kin gu po kre će apli ka ci ju,
ram pa se po di že i apli ka ci ja ga navo
di do slo bod nog par king me sta,
bez lu ta nja. Pri li kom iz la ska sa parkin
ga, ka me ra pre po zna re gi star ske
ta bli ce ko ri sni ka, au to mat ski po diže
ram pu i na pla ta par kin ga se zavr
ša va.
„Pu tem na še apli ka ci je, pru ža ­
o ci par king uslu ge mo gu na lak način
da po nu de od re đe ne po god nosti
ko ri sni ci ma. Re ci mo, ako po tr o­
še od re đe ni iz nos, do bi ju pro mo kôd
i pri me ne ga u apli ka ci ji. Pr vi ta kav
kor po ra tiv ni par king u re gi ji pri vo dimo
kra ju u okvi ru par kin ga Orion Tele
ko ma“, na vo di da lje Vla di mir Džodžo.
To ni je sve
„Po red sma rt par king re še nja, tr žištu
smo ponudili jedinstveni EasyPark
Sma rt City kon cept, gde ko ri sni ci ma
nu di mo bes pla tan Wi Fi, Lo Ra senzo
ri ku, Klik Pay ser vis ko ji će omogu
ći ti pla ća nje ra ču na pu tem QR
ko da, i ono što će bi ti sve ak tu el nije
u na red nom pe ri o du – pu nje nje
elek trič nih au to mo bi la. Ak tiv no radi
mo na pro mo ci ji i po di za nju sve sti
ka da je reč o upo tre bi EV, jer je to
je dan od glav nih na či na da se smanji
za ga đe nje u gra do vi ma“, is ti če
na kra ju go spo din Džo džo, na gla šava
ju ći da je uvo đe nje sma rt city reše
nja za gra do ve i kom pa ni je mogu
će za vr lo ra zum nu ce nu, opo vrga
va ju ći ta ko uvre že no miš lje nje da
je to neš to što zah te va ve li ke in vesti
ci je. Io
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

BRENDOVI I TRENDOVI
Mi loš Stoj ko vić M.Sc.
En gi ne er/Con sul tant, Enel PS
Moderni i efikasni
data centri
Po­sma­tra­ju­ći jed­nu mo­der­nu kom­pa­ni­ju (objek­ti, in­frastruk­tu­ra..)
br­zo se uvi­đa da je IKT naj­o­se­tlji­vi­ji deo, uključu­ju­ći
po­dat­ke, apli­ka­ci­je, soft­ver, har­dver. Pra­te­ći na­pre­dak
IKT har­dve­ra, da­ta cen­tri do­ži­vlja­va­ju evo­lu­ci­ju, ta­ko da vi­še
ne va­že pra­vi­la do­bre prak­se od pre de­set go­di­na. Mo­der­na
re­še­nja (či­ji raz­voj dik­ti­ra­ju naj­ve­ći bren­do­vi ove in­du­stri­je)
omo­gu­ću­ju da­nas da­le­ko efi­ka­sni­ji DC, uz na­pa­ja­nje i hlađe­nje
sa mi­ni­mal­nim ra­si­pa­njem ener­gi­je.
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Kon stant ne ino va ci je u digi
tal noj sfe ri pri mo ra va ju
kom pa ni je da ula žu u IKT
in fr struk tu ru, kao i da po di žu ni vo
po u zda no sti i bez bed no sti po da taka.
Di gi ta li za ci ja je do ne la mno go
ve će ko li či ne po da ta ka ko ji se ob rađu
ju i skla diš te, a kom pa ni je mo raju
bi ti sprem ne na to. Im pe ra tiv po u­
zda no sti je ve ći ne go što je bio, a IoT
i 5G teh no lo gi je će taj zah tev po dići
još vi še.
Da ta cen tri i Ed ge okru že nja su
pri mar no na pa ja ni UPS si ste mi ma i
kli ma ti zo va ni va zduš nim hla đe njem.
Pri me na clo u da, IoT-a, AI i Ed ge forsi
ra sve ve će gu sti ne čip se ta i ukup
no gu sti nu na pa ja nja i hla đe nja reka.
Naj no vi ji tren do vi su Mi kro DC
do volj ni za je dan do dva ser ve ra i
neš to mre žne opre me.
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Da ta cen tar re še nja
Pro jek tan ti spe ci ja li zo va ni za ovakve
si ste me naj bo lje mo gu da odgo
vo re na po sto je će tren do ve, sasta
ve od go va ra ju ći pro jekt ni za datak
i spro ve du pro jek to va nje ko je će
omo gu ći ti mo de ran i efi ka san DC.
Naj ve ći iza zov za kom pa ni ju je
oda bra ti ade kva tan pro stor za DC.
Naj češ će se oda bi ra ju po moć ne
pro sto ri je ko je ne za do vo lja va ju sve
što je po treb no, kao što je zaš ti ta
od pla vlje nja, po ža ra i sl. Uklo pi ti
se u pro tiv po žar ne uslo ve po sto jećeg
objek ta ni je lak za da tak, a potreb
ne in sta la ci je če sto ne ma ju ku da
da pro đu. Pre fa bri ko va ni DC kon tejner
skog ti pa je ele gant no re še nje za
ova kve si tu a ci je.
Ed ge da ta cen tar
Ed ge DC je re še nje ko je omo gu ćava
pro ce si ra nje po da ta ka vr lo bli zu
nji ho vom iz vo ru. Di gi tal na tran sforma
ci ja i ge ne ri sa nje ogrom ne ko liči
ne po da ta ka na jed noj lo ka ci ji je
oki dač za po ja vu Ed ge DC. Ne ka da
je po sto jao cen tra li zo va ni ma in frame
gde su se ob ra đi va li svi po da ci,
a sa da se de ša va de cen tra li za ci ja obra
de po da ta ka po mo ću Ed gea, ko­
Da ta cen tar je pro stor u ko jem je smeš ten ra ču nar ski si stem, si stem
za skla diš te nje po da ta ka i te le ko mu ni ka ci o na opre ma. Nje go va suš
ti na je upra vlja nje po da ci ma i upra vo zbog to ga ima zna čaj nu ulo gu
u po slo va nju sva ke kom pa ni je.
Od iz bo ra pro fe si o nal nog part ne ra za pro jek to va nje, re a li za ci ju i održa
va nje da ta cen tra uve li ko za vi si ne sme ta no i bez bed no po slo va nje
va še kom pa ni je. Uko li ko vaš part ner mo že da za o kru ži ce lo ku pan
pro ces u jed noj tač ki kon tak ta, kroz re a li za ci ju „ključ u ru ke”, to će
sva ka ko do pri ne ti op ti mi za ci ji re sur sa i troš ko va.
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Vo­de­no hla­đe­nje
– na­red­na ge­ne­ra­ci­ja
da ta cen ta ra
Mi kro da ta cen tar 6U
ji na do pu nju je ko lo ka cij ske ili cloud
da ta cen tre.
Ed ge DC je ka rak te ri sti čan po tome
što ne ma ni ka kvu po sa du, tj. mora
ima ti da ljin ski nad zor sa uda lje ne
lo ka ci je. Naj bo lje je is po ru či ti ga kao
pre fa bri ko va nu i pre-te sti ra nu in frastruk
tu ru, tzv. „self-con ta i ned” ti pa.
Mi kro da ta cen tar 24U
I u ovom slu ča ju, na po sto je će
tren do ve naj bo lje mo gu da od govo
re pro jek tan ti spe ci ja li zo va ni za
ova kve si ste me, a pre fa bri ko va ni
DC kon tej ner skog ti pa je ele gant
no re še nje u si tu a ci ji ka da kom pani
ja ne ras po la že ade kvat nim prosto
rom za DC.
Schne i der Elec tric je u kon zor ciju
mu sa AV Net i Ice o to pe pri premio
no vu ge ne ra ci ju ure đa ja za data
cen tre – re kov ske ser ve re hlađe
ne vo dom u za tvo re nom ku ćiš
tu. Za hva lju ju ći nji ma, do sti žu se
Kon tej ner ski da ta cen tar
ogrom ne gu sti ne hla đe nja po re ku
(čak do 100kW/rek). Ven ti la to ri vazdu
ha vi še ne po sto je, spolj na tempe
ra tu ra za kli ma ure đaj vi še ni je
re le vant na, a to plo ta iz DC se može
ubo tre bi ti za gre ja nje zgra de u
grej noj se zo ni. Io
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

BRENDOVI I TRENDOVI
Iskorak iz granica realnosti
uz Vive Cosmos
HTC Vive Cosmos je modifikovan, premijum sistem virtuelne realno­sti,
za­sno­van na PC-ju ko­ji uz mo­der­ni­stič­ki i kom­fo­ran di­zajn
omo­gu­ća­va ko­ri­sni­ci­ma im­pre­si­van do­ži­vljaj vir­tu­el­nog sve­ta.
Na­me­njen je in­di­vi­du­al­nim ko­ri­sni­ci­ma ko­ji pu­tem je­din­stve­ne
Vi­ve­port In­fi­nity plat­for­me mo­gu pri­stu­pi­ti igra­ma i apli­ka­ci­ja­ma.
Ipak, VR i si­ste­mi po­put HTC Vi­ve Co­smo­sa sve češ­će se pri­me­nju­ju
i u po­slov­ne svr­he.
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Upo tre ba ove teh no lo gi je može
zna čaj no sma nji ti troš kove
iz ra de pro to ti pa. Kom pani
ja Air bus ta ko ko ri sti upra vo HTC Vive
Co smos ka ko bi za po sle ni ma na poslo
vi ma mon ta že omo gu ći la uvid u 3D
modele aviona koji su još u procesu
pro iz vod nje. VR mo že omo gu ći ti i efika
sni je tre nin ge za po sle ni ma ko ji rade
sa ope ra tiv nim ma ši na ma, ali i onima
ko ji se ba ve pro da jom, poš to omogu
ća va i si mu la ci ju sce na ri ja sa vir tu elnim
kupcima. Jedna od kompanija koja
u svr he edu ka ci je ko ri sti upra vo HTC Vive
Co smos je Vol kswa gen, ko ja na ovaj
na čin ob u ča va pre ko 10.000 za po sle nih
u sektorima logistike i produkcije.
Iz u ze tan do pri nos teh no lo gi je može
se pri me ti ti i u zdrav stvu, gde se kori
sti za obu ku me di cin skih struč nja ka i
za dijagnostifikovanje. VR je pogodan
za pla ni ra nje hi rurš kih in ter ven ci ja, a
efi ka sni ji je od tra di ci o nal nih kog ni tivnih
te sto va ka da je u pi ta nju ra no otkri
va nje Al zhaj me ro ve bo le sti. Sa druge
stra ne, VR je efi ka san u una pre đenju
veš ti na rav no te že kod pa ci je na ta
sa Par kin so no vom bolešću.
HTC Vive Cosmos
ka­rak­te­ri­sti­ke i una­pre­đe­nja
HTC Vi ve Co smos je na pra vljen da
se pri la go di po tre ba ma VR kli je na ta sa
la ko ćom, sve stra noš ću i per for mansa
ma u fo ku su. Pot pu no no vi Vi ve sistem
ubr za va i olak ša va ula zak u VR,
po mo ću šest sen zo ra ka me ra za ši roko
i pre ci zno pra će nje iz nu tra ka spolja.
Kom bi no va na re zo lu ci ja pik se la od
2880 x 1700 – što je uve ća nje od 88%
u od no su na ori gi nal ni Vi ve – pru ža
kri stal no čist tekst i gra fi ku. Efe kat gleda
nja kroz mre žu uma njen je za hva ljuju
ći LCD pa ne li ma ko ji sma nju ju raz dalji
nu iz me đu pik se la u kom bi na ci ji sa
pravim RGB ekranima.
Za hva lju ju ći no vom di zaj nu ure đaja
te ži na je ras po re đe na rav no mer nije
i pri la go đa va se svim ob li ci ma glava.
Una pre đe na er go no mi ja ob u hva ta
pre klop ni di zajn, po de si vu uda lje nost
so či va, po de siv IPD i slu ša li ce. Pre ci zno
pra će nje i imer ziv ni zvuk upot pu njuju
do ži vljaj pa žlji vo di zaj ni ra nog vir tuelnog
sveta.
Ka da je u pi ta nju soft ver - Vi ve
Reality System je iznova osmišljeno
osnovno softversko iskustvo za Vive.
To je potpuno nova filozofija dizajna
za VR, ka ko bi VR do ži vljaj imao manje
primese aplikacije a više iskustvo
stu pa nja iz me đu sve to va. HTC Vi ve
Co smos do la zi uz re di zaj ni ra ni ko risnič
ki in ter fejs ko ji se zo ve Lens ra di
jed no stav ne na vi ga ci je kroz apli ka cije,
kao i no vu di na mič ku plat for mu za
po kre ta nje VR apli ka ci ja i in ter ak tivnih
iskustava.
Dostupnost
Svi avan tu ri sti želj ni te sti ra nja svojih
gejmerskih veština ili kompanije
sprem ne da is tu pe iz mo de la kon venci
o nal nog i po dig nu svo je po slo vanje
na vi ši ni vo, mo gu na ba vi ti HTC Vive
Co smos, ko ji je od de cem bra 2019.
do stu pan i na tr žiš tu Sr bi je. Io
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

BRENDOVI I TRENDOVI
IBM studija:
Izvršni direktori koji donose odluke
na osnovu uvida iz podataka
korak su ispred konkurencije
Li­der­stvo se sti­če ili gu­bi na osno­vu po­ve­re­nja ko­je or­ga­niza­ci­ja
mo­že da stvo­ri na tr­žiš­tu
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

IBM-ovim dvadesetim izdanjem
C-Su i te stu di je ko ja se iz vodi
na sva ke dve go di ne, na zvane
„Stvori prednost kroz poverenje“
(„Bu ild Your Trust thro ugh Advan tage“),
an ke ti ra no je sko ro 13.500 rukovodilaca
na C nivou širom sveta da
bi se ispitalo kako kompanije postižu
li der sku po zi ci ju na tr žiš tu upra vo
ko ri ste ći svo je po dat ke. Pri to me se
mi sli lo na dve osnov ne stva ri u ve zi
sa podacima: koliko lideri veruju poda
ci ma i na osno vu njih do no se odlu
ke, kao i ka ko i ka da de le po dat ke
u svom poslovanju.
Studija koju je sproveo IBM Institut
za poslovne vrednosti (IBM Institute
for Bu si ness Va lue - IBV) u sa rad nji sa
Oksford ekonomiksom (Oxford Econo
mics), an ke ti ra la je iz vrš ne di rekto
re ko ji upra vlja ju vodećim svet skim
bren do vi ma u 98 ze ma lja i 20 in dustri
ja. Stu di ja je ot kri la da se tr žiš no
li der stvo najčešće po sti že ka da organizacija
uspostavi visok nivo poverenja
u podatke koje je prikupila od
svo jih kli je na ta, sop stve ne po slov ne
procese i svoj partnerski ekosistem.
Predvodnici najmalobrojniji
Kroz kvan ti ta tiv ne i kva li ta tiv ne inter
vjue ko je je IBM spro veo po sta lo
je ja sno da po sto je li de ri, sa mo devet
pro ce na ta ukup nog bro ja is pita
ni ka - na zva ni „Pred­vod­ni­ci“ - koji
ve ru ju da su tran spa rent nost, među
sob na sa rad nja i po ve re nje ključ ni
za sti ca nje po ve re nja me đu za in te reso
va nim stra na ma. Ovi li de ri ko ri ste
po dat ke za iz grad nju po ve re nja sa
svo jim kli jen ti ma, za stva ra nje kul ture
po slo va nja ko ja se te me lji na dono
še nju od lu ka za sno va nih na uvi dima
iz po da ta ka, i te po dat ke de le sa
part ne ri ma iz svog eko si ste ma, bez
oda va nja po ver lji vih in for ma ci ja. Otkri
ve no je da je ova gru pa li de ra uspeš
ni ja u po slo va nju i nad ma šu je rezul
ta te ko le ga u ra stu i pro fi ta bil nosti
pri ho da - sa 165 od sto bo ljim rezul
ta ti ma - kao i u po gle du ino va ci ja
i upra vlja nja pro me na ma.
Ovi li de ri u suš ti ni shva ta ju da je
iz grad nja po ve re nja u od no se sa klijen
ti ma stra teš ki im pe ra tiv i na porno
ra de ka ko bi ga ste kli i odr ža li.
Za pra vo:
- 82 od sto li de ra čvr sto ve ru je da
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

po da ci po ma žu u stva ra nju stra teš ke
pred no sti kom pa ni ja na tr žiš tu i poma
žu u sti ca nju po ve re nja sa kli jentima
- Lideri koji poštuju privatnost poda
ta ka svo jih kli je na ta ta ko đe su ispred
svoje konkurencije i njihovo poslovanje
je za 22 posto uspešnije ako
ih upo re đu je mo sa li de ri ma u nji hovoj
industriji
Privatnost podataka
Privatnost podataka je od presud
ne va žno sti u vre me nu ka da po troša
či iz ra ža va ju za bri nu tost ve ću ne go
ika da pre u sprem no sti da de le lič ne
podatke. Srodna IBM studija o privatnosti
podataka otkrila je da 81 posto
po tro ša ča ši rom sve ta ka že da su
u prošloj godini bili zabrinutiji kako
kompanije koriste njihove podatke.
Srećom, ista stu di ja je utvr di la da
po sto ji i veća sprem nost po je di na ca za
deljenje informacija sa kompanijama
ko je su tran spa rent ne u na či nu na ko ji
se njihovi podaci koriste - 81 procenat
an ke ti ra nih re klo je da ak tiv no po dr žavaju
kompanije koje su transparentne
u na či nu na ko ji ko ri ste nji ho ve po datke,
i da iz be ga va ju po slo va nje sa kompa
ni ja ma ko je to ne či ne. Kao re zultat,
or ga ni za ci je ko je su ste kle po ve renje
ku pa ca ima ju ve ću od go vor nost da
ču va ju i ko ri ste nji ho ve po dat ke. Studi
ja je po ka za la da kli jen ti neće tra ži ti
od ta kvih kom pa ni ja da ih ob ri šu iz baze
ko ri sni ka, jer raz u me ju da kom panije
prikupljaju njihove podatke kako
bi im pru ži le do dat nu vred nost i no ve
na pred ne uslu ge budućnosti. Isto tako,
li de ri iz go re na ve de nih kom pa ni ja
an ke ti ra nih u IBM-ovoj stu di ji ka žu da
upotrebljavaju 71 posto podataka svojih
korisnika za identifikaciju i ispunjenje
ne is pu nje nih po tre ba ku pa ca, dok
njihovi kolege iz drugih kompanija koriste
samo 28 odsto podataka od svojih
korisnika.
„Kompanije koje su postavile upotre
bu po da ta ka kli je na ta u sre dište
svog poslovanja kreiraju ogromne
mogućnosti za veći uspeh. Na rav no,
tu mi sli mo na etič ko i tran spa rent no
ko riš će nje po da ta ka“, re kla je Nataša
Se­ku­lić, di­rek­tor­ka IBM-a za Sr­bi­ju,
Ma­ke­do­ni­ju, Cr­nu Go­ru i Al­ba­ni­ju.
„Da naš nja preduzeća mo ra ju da budu
u sta nju da stek nu po ve re nje svojih
kli je na ta ka da je reč o po da ci ma,
a istovremeno moraju verovati uvidima
iz podatka iz sopstvenih procesa i
ekosistema da bi ostvarili konkurentsku
prednost.“
Poverenje u podatke
unu­tar or­ga­ni­za­ci­je
Ia ko se stu di ja fo ku si ra na va žnost
tran spa rent no sti u na či nu na ko ji kompa
ni je ko ri ste po dat ke kli je na ta, stu di ja
ta ko đe na gla ša va va žnost po ve re nja u
podatke unu­tar organizacije. Otkriveno
je da li de ri ima ju naj ve će pro ble me
kako bi osigurali da su podaci unutar
nji ho vih sop stve nih re do va tač ni i ja sni,
da bi mogli iskoristiti takve podatke i
iz vu ći iz njih uvi de za do no še nje najbo
ljih od lu ka o va žnim po slov nim podu
hva ti ma, kao što su raz voj no vih poslov
nih mo de la i ula zak na no va tr žiš ta.
- Osam od de set li de ra du bo ko veru
je u po dat ke ko ji im po ma žu u donošenju
kvalitetnih i brzih odluka
- Podatke za razvoj novih poslovnih
mo de la već uve li ko ko ri sti 70 pro ce nata
lidera (112 procenata više od konku
ren ci je), dok 66 pro ce na ta li de ra već
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

koristi podatke za donošenje informisa
ni jih od lu ka o ula sku na no va tr žiš ta
- 65 procenata izvršnih rukovodilaca
ve ru je da će se au to ma ti za ci ja proce
sa do no še nja od lu ka povećati u njiho
vom po slov nom okru že nju u na red
ne 2-3 go di ne.
Raz­me­na po­da­ta­ka
Stu di ja je ta ko đe ot kri la da je na glasak
na va žno sti stva ra nja eko si ste ma
baziranih na poverenju. „Podaci koji
jednostavno ostaju unutar organizacije
ve ro vat no će pre ne sta ti ne go što će
im po ra sti vred nost. Vodeće or ga ni zaci
je otva ra ju svo je po dat ke, isto vre meno
vo de ći bri gu gde i ka ko raz me nju ju
po dat ke na na čin da eli mi ni šu ri zik raz
me ne po da ta ka iz me đu de lje nih ekosi
ste ma. U isto vre me, one do puš ta ju
ši ro ko cir ku li sa nje po da ta ka, ali istovre
me no od svih ak te ra tra že od govor
nost u ko riš će nju i de lje nju po dataka.
Doneti odluku koje podatke da
podele za dobitne (win-win) poslovne
poduhvate – i koje podatke treba da
za dr že ka ko bi za dr ža li pred nost na tržiš
tu – jed na je od naj te žih od lu ka ko je
bi or ga ni za ci je tre ba lo da do ne su“, istakla
je Na­ta­ša Se­ku­lić.
Pred­vod­ni­ci su tu is pred svo je kolega:
- 56 pro ce na ta li de ra već uve li ko prikuplja
i deli podatke sa partnerima iz
mre že, a 85 od sto oče ku je da će se njiho
ve part ner ske mre že pro ši ri ti u narednih
nekoliko godina.
- Li de ri oče ku ju da će raz voj di gi talnih
poslovnih platformi zahtevati novi
pristup u deljenju podataka. Na primer,
is pi ta ni ci iz ba na ka sa naj bo ljom
vi zi jom iz ne li su da oče ku ju da će u naredne
tri godine u proseku zaraditi 58
procenata prihoda od aktivnosti u vezi
sa radom njihovih digitalnih platformi.
- 62 pro cen ta li de ra već in te gri še
no ve na či ne mo ne ti za ci je u svo je strategije
podataka.
Preporuke
Dok stu di ja da je smer ni ce ka ko
kompanije uvek treba da praktikuju
tran spa rent nost, me đu sob nu sa rad nju
i poverenje u upotrebi podataka i anga
žo va nju kli je na ta i po slov nih part nera,
dru ge pre po ru ke su:
1. Oja čaj te od no se sa kli jen ti ma i
po sta ni te po u zda ni ču var nji ho vih lič
nih po da ta ka, bu di te tran spa rent ni u
ko riš će nju po da ta ka i oba ve sti te ih o
ko riš će nju nji ho vih po da ta ka za ci lja ne
ponude. Cenite poverenje koje su vam
poklonili vaši korisnici i koristite njihove
po dat ke tran spa rent no, te za pru ža nje
naprednih usluga i stvaranje naprednih
poslovnih modela poslovanja.
2. Verujte podacima i sistemima
veš tač ke in te li gen ci je. Sti mu li ši te kultu
ru gde va ši za po sle ni i me na džeri
istinski veruju u podatke i donosite
od lu ke na osno vu uvi da iz vu če nih iz
po da ta ka, a na iz me nič no, una pre di te
uslugu i iskustva prema vašim klijentima
i partnerima unutar njihovih struktura
i industrija.
3. Na u či te ka ko da de li te po dat ke
na poslovnim platformama uz zadrža
va nje svo je kon ku rent ske pred no sti.
Napravite pomak od pukog gomilanja
po da ta ka do utvr đi va nja ka ko najbo
lje ko ri sti ti i unov či ti po dat ke, i ka ko
na osnovi podataka izgraditi ekosisteme
za stvaranje dodatne vrednosti u
poslovanju.
4. Da detaljno pogledate celu studiju,
po se ti te www.ibm.com/ibv Io
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

BRENDOVI I TRENDOVI
Planiramo da se širimo
i da rastemo
Kom pa ni ja In gram Mi cro doo Be o grad, na sta la u ju nu 2016.
go di ne akvi zi ci jom kom pa ni je RRC, deo je In gram Mi cro
gru­pa­ci­je, naj­ve­ćeg svet­skog di­stri­bu­te­ra in­for­ma­tič­kih
po­slov­nih re­še­nja ko­ji ima kan­ce­la­ri­je u 45 ze­ma­lja i 154
di­stri­bu­tiv­nih cen­ta­ra ši­rom sve­ta.
In­gram Mi­cro po­ma­že svo­jim part­ne­ri­ma da u prak­si is­ko­riste
sav po­ten­ci­jal na­pred­nih teh­no­lo­gi­ja, pru­ža­ju­ći im ši­rok
spek­tar end-to-end uslu­ga i re­še­nja, kao i po­drš­ku u svim
fa­za­ma po­slov­nog ci­klu­sa.
O kom­pa­ni­ji, nje­nom pri­su­stvu na tr­žiš­tu Sr­bi­je, iza­zo­vi­ma i
pla­no­vi­ma go­vo­ri Vla­di­mir Po­po­vić, iz­vrš­ni di­rek­tor In­gram
Mic­ra za Ju­go­i­stoč­nu Evro­pu (Bu­gar­ska i evrop­ske dr­ža­ve
ko­je ni­su čla­ni­ce EU).
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

VIDEO
Kao deo In gram Mic ro gru pa cije
u Sr bi ji po slu je te već če ti ri godi
ne...
Da, mi po slu je mo već če ti ri go dine
na ovom tr žiš tu, ne sa mo u Sr biji,
od no sno, ne sa mo u non-EU zemlja
ma, ka ko se zo ve re gion gde radi
mo, ne go i u dru gim ze mlja ma istoč
ne Evro pe. Kao što zna te, In gram
Mi cro je do šao na tr žiš te ta ko što je
ku pio već vr lo eta bli ra nu RRC grupa
ci ju. Prak tič no, na sta vi li smo trend
po slo va nja RRC-a, ko ji je bio iz u zet
no do bro pre po zna ta kom pa ni ja,
i do da li ono što In gram či ni glo bal
no jed nim od naj ve ćih di stri bu tera
u sve tu. Ta ko da ono što se desi
lo u po sled nje če ti ri go di ne je ste
kom bi na ci ja tra di ci je do br og i us pe-
š nog po slo va nja RRC-a sa pro ši renom
po nu dom In gram Mi cr oa, ko ja
je pr ven stve no fok su i ra na na zna nje,
od no sno na do da tu vred nost ko ju
pru ža mo svim na šim part ne ri ma i
kup ci ma u od no su na re še nja ko ja
nu di mo, kroz tre nin ge, obu ke.
Šta bi ste na ve li kao naj ve ći izazov
u po slo va nju na do ma ćem tržiš
tu?
Ra ni je, do sta pro ble ma tič no je bilo
pla ća nje, prav na re gu la ti va, si gurnost
pla ća nja… Ima li smo do sta veli
ke ka ma te i vi so ku ce nu ka pi ta la,
do sta kaš nje nja i ne si gur no sti u smislu
da li ne ko po tra ži va nje ko je je
spo r no mo že da se na pla ti i ka ko.
Sa da je to dra stič no po bolj ša no. Tu
je Dr ža va uči ni la ve li ki is ko rak i puno
na pre do va la. Ta ko đe, či ni mi se
i da je Za kon o jav nim na bav ka ma
tre nut no mno go efi ka sni ji. Ta ko da
u tom de lu po slo va nja vi di mo za i sta
ve li ki na pre dak.
Ono što je pro blem, što du go roč
no sve vi še bo li, je ste od liv kva litet
nog ka dra, ne sa mo pro gra mera,
ne go i in že nje ra, pro da va ca, admi
ni stra tiv nog ka dra. Ne iz raz lo ga
što im je ov de lo še, već za to što nas i
da lje če ka dug put do jed ne Au stri je,
Ne mač ke, Švaj car ske... Na rav no, mi
re a gu je mo po ve ća njem pla ta, bo ljim
uslo vi ma, kva li tet nim okru že njem, ali
pro sto ne ka da ne ke stva ri se ne mogu
po re di ti. Re kao bih da je tre nut
no to naj ve ći iza zov – pro na ći kvali
te tan ka dar.
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Spo­na iz­me­đu part­ne­ra
i bren­do­va
Radite sa velikim brojem vendora,
po zna tih svet skih kom pa ni ja. Na
ko ji na čin se vr ši nji hov oda bir?
In gram Mi cro na glo bal nom ni vou
ra di sa ve ro vat no sva kim ven do rom
ili pro iz vo đa čem naj po zna ti jih re še nja,
naj po zna ti jih IT uslu ga. Me ni je ne kada
lak še da ka žem sa kim In gram Micro
ne ra di, ne go sa kim ra di. Re ci mo,
SAP ne ra di sa In gram Mi cr om, ali zato
što on ne ra di kroz di stri bu tiv ni model,
a ina če sve dru ge svet ske kom pani
je - IBM, Ci sco, Dell EMC, Chec kPo int
i mno ge dru ge - ra de i na svet skom
ni vou i kod nas lo kal no. Na ma kao distri
bu te ri ma, u suš ti ni, co­re bu­si­ness je
da na šim part ne ri ma po nu di mo što
vi še vo de ćih svet skih re še nja. Ali mi
na šim part ne ri ma, fir ma ma ko je sa nama
ra de, nu di mo i naj bo lja zna nja, da
raz u me ju sva ta re še nja i da ih pri lago
di mo po tre ba ma tr žiš ta u Sr bi ji. Jer,
sve te ve li ke svet ske kom pa ni je ima ju
vr lo ši rok port fo lio, pa ne ka da ni je lako
raz u me ti gde su pred no sti, gde su
raz li ke, šta to do no si kraj njim ko ri snici
ma. Tru di mo se da bu de mo ta spona,
da ve li ke svet ske tren do ve pri la godi
mo na šem tr žiš tu, od no sno da iz vuče
mo ono što je naj bo lje za nas, za naš
da lji raz voj i da to zna nje da mo partne
ri ma.
In gram Mic ro glo bal no ima vi še
od 200.000 part ne ra. Ka kva je partner
ska mre ža u Sr bi ji?
In gram Mi cro je na svet skom nivou
jed na od vo de ćih ku ća. Dve sta
hi lja da part ne ra je ogro man portfo
lio. U Sr bi ji ima mo ne kih sto ti nak
part ne ra sa ko ji ma iz u zet no bli sko i
vr lo če sto sa ra đu je mo, a to kom godi
ne sa vi še od pet sto part ne ra obavi
mo ne ku tran sak ci ju, od no sno oni
ku pe neš to od nas. To je na ša mreža.
Raz log to me je što u Sr bi ji ko risti
mo sa mo deo In gra mo vog portfo
lija. Na i me, In gram Mi cro se u
sve tu, iz me đu osta log, ba vi i di stribu
ci jom mo bil nih te le fo na, ra znih
pe ri fer nih ure đa ja, ra ču na ra, pre nosi
vih kom po nen ti. Mi u Sr bi ji to radi
mo u jed nom vr lo uskom de lu, na
pri mer pro ce so re ili me mo ri je, ta ko
da je i to raz log zaš to ima mo ma nji
broj part ne ra u od no su na tih dve sta
hi lja da ši rom sve ta.
Na do­hvat ru­ke
Kompanija Ingram Micro Srbija
po slu je na pan-evrop skom, re gio
nal nom i lo kal nom ni vou. Ob jasni
te ukrat ko ovaj prin cip ra da i
ka ži te nam u če mu le ži taj na vašeg
us peš nog po slo va nja?
In gram Mi cro je jed na ve li ka global
na ku ća. On ima ve li ki di stri bu tiv
ni cen tar, je dan od naj ve ćih u sve tu,
u Ne mač koj, ko ji se u okvi ru In gram
Mi cro za jed ni ce zo ve pan-evrop ski
di stri bu tiv ni cen tar. Jed na od ve li kih
pred no sti In gram Mic ra kao glo balnog,
pan-evrop skog, re gi o nal nog i
lo kal nog po nu đa ča je to što je dostup
nost ro be mno go ve ća i mnogo
jed no stav ni ja za na še kup ce, što
je iz u zet no va žno u ovom po slu. Dakle,
ka da je od re đe na ro ba po treb na,
ce na je ste bi tan kri te ri jum, sa mo reše
nje je ključ no, ali ne ta ko ret ko vrlo
va žno je i vre me is po ru ke. Taj panevrop
ski di stri bu tiv ni cen tar je jed na
od ključ nih pred no sti In gram Mic ra
i na na šem tr žiš tu, ali i na re gi o nalnom,
i na pan-evrop skom, i na global
nom ni vou.
Obu­ke i pla­no­vi
Nu di te ši rok spek tar kur se va za
obu ku pro da va ca i in že nje ra. Kakva
je za in te re so va nost na do ma­
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

ćem tr žiš tu za vaš tre ning cen tar?
To je jed na od na ših ključ nih strate
gi ja. Tu kul tu ru zna nja, kul tu ru dobre
i kva li tet ne uslu ge, svo je vre meno
je ne go vao RRC, a sa da to ra di
i In gram. Od proš le go di ne smo to
pre po zna li ne sa mo kao na šu in ternu
pred nost, ne go kao neš to što želi
mo da pro mo vi še mo i da ak tiv no
da je mo na šim part ne ri ma i kraj njim
ko ri sni ci ma.
Za in te re so va nost za i sta pre va zi la zi
na ša oče ki va nja, ta ko da je to jed na
od ta ča ka po slo va nja ko ju će mo sve
vi še raz vi ja ti. U pre go vo ri ma smo sa
svim na šim pro iz vo đa či ma ka ko bi
nam omo gu ći li ta ko zva ni au to ri zova
ni cen tar. Mi je smo već au to ri zova
ni za ve li ki broj na ših pro iz vo đača,
re ci mo VMwa re, za tim Chec kPoint
, Ve e am, ali u pre go vo ri ma smo i
sa mno gim dru gim ve li kim svet skim
pro iz vo đa či ma či je tre nin ge nu di mo,
da po sta ne mo nji hov au to ri zo va ni
cen tar, lo kal ni, re gi o nal ni.
Ov de ima mo naš tre ning cen tar,
ta ko da uvek mo že mo da flek si bilno
od go vo ri mo na zah te ve. Ra di mo
i ser ti fi ka ci je. Po sto je pro jek ti ko ji
zah te va ju od re đe ni ni vo zna nja koji
se na ovaj na čin prak tič no i do kumen
tu je. Ta ko da smo vr lo za do voljni
ti me i ši ri će mo to i da lje.
Re ci te nam neš to o pla no vi ma
za na red nu go di nu?
Pla no vi su ma lo raz li či ti iz me đu
lo kal nog, re gi o nal nog i pan-evropskog
ni voa. Pri rod no je da svaka
svet ska kor po ra ci ja že li da ra ste.
Rast je je di na kon stan ta ko ja se uvek
i svu da po na vlja ka kvo god bi lo vreme.
Plan je, sa jed ne stra ne, da proši
ri mo naš port fo lio po nu dom proiz
vo đa ča sa ko ji ma sa ra đu je mo, a s
dru ge stra ne na šim zna njem, tre ning
cen trom, ser vi si ma ko je nu di mo na
tr žiš tu. Vi di mo po zi ti van trend privred
nog raz vo ja i ve ru je mo da će se
on na sta vi ti kod nas lo kal no, u na šoj
ze mlji, kao i u re gi o nu ko ji po kri vamo
- Ma ke do ni ja, Al ba ni ja, BiH, Crna
Go ra. Ve li ka ve ći na na šeg po sla je
u Sr bi ji, ta ko da ve ru je mo da će mo,
bez ob zi ra na tr žiš ne uslo ve, na konku
ren ci ju, na iz bor nu go di nu ko ja
de fi ni tiv no ima uti ca ja na pri vred no
po slo va nje, sa no vim pro iz vo đa či ma
i tre ning cen trom us pe ti da ra stemo
i u sle de ćoj go di ni, i da će ona
b it i m ak a r m al o b ol j a o d i n ač e o dl i-
č ne 2019. Io
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

BRENDOVI I TRENDOVI
Pred­vi­đa­nja kom­pa­ni­je Ka­spersky
za 2020. go­di­nu: oče­ku­ju nas
zlo­u­po­tre­be „big da­ta” po­da­ta­ka
i još so­fi­sti­ci­ra­ni­ji na­pa­di
Is­tra­ži­va­či kom­pa­ni­je Ka­spersky iz­ne­li su svo­ja pred­vi­đa­nja u
ve­zi sa na­pred­nim upo­r­nim pret­nja­ma (Advan­ced Per­si­stent
Thre­ats – APTs) i ak­tiv­no­sti­ma ko­je nas oče­ku­ju to­kom 2020.
go­di­ne, is­ti­ču­ći ka­ko će se okru­že­nje pret­nji me­nja­ti u na­red­nim
me­se­ci­ma. Ce­lo­ku­pan trend uka­zu­je na to da će pret­nje po­sta­ti
so­fi­sti­ci­ra­ni­je i sve vi­še ci­lja­ne. Ta­ko­đe se na­vo­di da će do­ći i do
di­ver­zi­fi­ka­ci­je usled uti­ca­ja spo­ljaš­njih fak­to­ra po­put raz­vo­ja
i ši­re­nja ma­šin­skog uče­nja, teh­no­lo­gi­ja za raz­voj „de­ep fa­ke“
teh­ni­ka, ili ten­zi­ja oko tr­go­vin­skih ru­ta iz­me­đu Azi­je i Evro­pe.
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Pred­vi­đa­nja su raz­vi­je­na na
osno­vu pro­me­na ko­je je GRe­
AT Tim (Tim za glo­bal­no istra­ži­va­nje
i ana­li­zu) uo­čio to­kom 2019.
go­di­ne pri­li­kom svo­jih is­tra­ži­va­nja koja
su ima­la za cilj pru­ža­nje po­drš­ke
saj­ber­be­zbed­no­snoj za­jed­ni­ci pu­tem
smer­ni­ca i uvi­da. Ovo po­sled­nje, zajed­no
sa se­ri­jom pred­vi­đa­nja in­du­strijskih
i teh­no­loš­kih pret­nji, po­mo­ći će
da se pri­pre­mi­mo za iza­zo­ve ko­ji nas
oče­ku­ju u na­red­nih 12 me­se­ci.
Zlo­u­po­tre­ba lič­nih po­da­ta­ka:
od „de­ep fa­ke“ teh­ni­ka do
cu­re­nja DNK po­da­ta­ka
Po­sle broj­nih cu­re­nja lič­nih po­data­ka
ko­ja su se do­go­di­la pro­te­klih
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

go­di­na, broj do­stup­nih lič­nih in­forma­ci­ja
olak­šao je na­pa­da­či­ma iz­vođe­nje
ci­lja­nih na­pa­da za­sno­va­nih na
pro­cu­re­lim po­da­ci­ma žr­ta­va. Ak­teri
pret­nji po­sta­ju sve veš­ti­ji i u 2020.
go­di­ni će ići još da­lje i lo­vi­ti ose­tlji­vije
po­dat­ke po­put bi­o­me­trij­skih.
Is­tra­ži­va­či uka­zu­ju na niz ključ­nih
teh­no­lo­gi­ja ko­je mo­gu da na­ma­me
žr­tve zlo­u­po­tre­be po­da­ta­ka u zamku.
Me­đu nji­ma je i po­zna­ti vi­deo i
au­dio „De­ep Fa­kes” ko­ji mo­že da se
au­to­ma­ti­zu­je i po­dr­ži pro­fi­li­sa­nje i
stva­ra­nje pre­va­ra i še­ma so­ci­jal­nog
in­že­nje­rin­ga.
Osta­la pred­vi­đa­nja
ci­lja­nih pret­nji
za 2020. go­di­nu
„Fal­se flag“ na­pa­di do­sti­žu potpu­no
no­vi ni­vo. Oni će na­sta­vi­ti da
se raz­vi­ja­ju, a ak­te­ri pret­nji ne samo
da će po­ku­ša­ti da iz­beg­nu prip
i ­s i ­v a ­n j e o v i h n a ­p a ­d a , v e ć ć e a k ­t i-
v­no pre­ba­ci­va­ti kri­vi­cu na ne­kog
dru­gog. Mal­ve­ri, skrip­te, jav­no dostup­ni
bez­bed­no­sni ala­ti ili ad­mi­nistra­tor­ski
soft­ve­ri, za­jed­no sa ne­koli­ko
„fal­se flag“ ope­ra­ci­ja mo­gu bi­ti
do­volj­ni da se au­tor­stvo pre­ba­ci na
ne­kog dru­gog u slu­ča­je­vi­ma ka­da su
is­tra­ži­va­či bez­bed­no­sti u po­tra­zi za
bi­lo ka­kvim tra­gom.
Ran­som­ver se po­me­ra ka ci­ljanim
pret­nja­ma. Po­ten­ci­jal­ni za­plet
mo­že bi­ti to da, ume­sto ne­mo­gućno­sti
da se po­vra­te po­da­ci, ak­te­ri
pret­nji za­pre­te da će ob­ja­vi­ti po­dat­ke
ko­je su ukra­li od žr­tve.
No­ve ban­kar­ske re­gu­la­ti­ve u EU
kre­i­ra­ju no­ve vek­to­re na­pa­da. Kako
će ban­ke bi­ti u oba­ve­zi da otvo­re
svo­ju in­fra­struk­tu­ru i po­dat­ke tre­ćim
stra­na­ma ko­je že­le da pru­že uslu­ge
ban­kar­skim ko­ri­sni­ci­ma, mo­gu­će je
da će na­pa­da­či te­ži­ti da pre­va­rantskim
še­ma­ma zlo­u­po­tre­be ove no­ve
me­ha­ni­zme.
Vi­še na­pa­da na in­fra­struk­tu­re i
me­te ko­je ne ko­ri­ste PC ra­ču­nare.
Od­luč­ni ak­te­ri pret­nji već ne­ko
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

O kom­pa­ni­ji Ka­spersky
Kom­pa­ni­ja Ka­spersky je glo­bal­na saj­ber bez­bed­no­sna kom­pa­ni­ja osno­va­na 1997. go­di­ne. Op­se­žno
is­ku­stvo i struč­nost za­po­sle­nih u kom­pa­ni­ji Ka­spersky kon­stant­no se ko­ri­sti u raz­vo­ju no­vih bez­bedno­snih
re­še­nja i uslu­ga ko­je šti­te kom­pa­ni­je, kri­tič­ne in­fra­struk­tu­re, dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je i po­tro­ša­če
ši­rom sve­ta. Sve­o­bu­hvat­ni port­fo­lio pro­iz­vo­da kom­pa­ni­je ob­u­hva­ta vo­de­ća bez­bed­no­sna re­še­nja za
kraj­nje ko­ri­sni­ke, kao i ve­li­ki broj spe­ci­ja­li­zo­va­nih re­še­nja i uslu­ga za zaš­ti­tu od so­fi­sti­ci­ra­nih i na­prednih
di­gi­tal­nih pret­nji. Pre­ko 400 mi­li­o­na ko­ri­sni­ka zaš­ti­će­no je teh­no­lo­gi­jom kom­pa­ni­je Ka­spersky,
dok pre­ko 270.000 kor­po­ra­tiv­nih kli­je­na­ta ko­ri­sti nji­ho­ve uslu­ge ka­ko bi zaš­ti­ti­li svo­je vred­ne in­for­maci­je.
Sa­znaj­te vi­še na www.ka­spersky.co­m.
vre­me raz­vi­ja­ju svo­je se­to­ve ala­ta
i van Win­dows ope­ra­tiv­nog si­stema,
pa čak i van ra­ču­nar­skih si­ste­ma.
VPNFil­ter i Slin­gshot su, na pri­mer,
ci­lja­li mre­žni har­dver.
Saj­ber na­pa­di se fo­ku­si­ra­ju na trgo­vin­ske
ru­te iz­me­đu Azi­je i Evrope.
Po­sto­ji ne­ko­li­ko na­či­na na ko­je
se ovo mo­že od­vi­ja­ti. Oni uklju­ču­ju
rast po­li­tič­ke špi­ju­na­že s ob­zi­rom na
to da vla­de te­že da obez­be­de svoje
in­te­re­se u ze­mlji i ino­stran­stvu. Vero­vat­no
je da će se ovo pro­ši­ri­ti i na
teh­no­loš­ku špi­ju­na­žu u si­tu­a­ci­ja­ma
po­ten­ci­jal­ne ili stvar­ne eko­nom­ske
kri­ze i re­zul­tu­ju­će ne­sta­bil­no­sti.
No­ve mo­guć­no­sti pre­sre­ta­nja i
me­to­de eks­fil­tra­ci­je po­da­ta­ka. Koriš­će­nje
la­na­ca snab­de­va­nja na­sta­vlja
da bu­de jed­na od me­to­da is­po­ru­ke
ko­joj će bi­ti naj­kom­pli­ko­va­ni­je pri­stupi­ti.
Ve­ro­vat­no je da će na­pa­da­či nasta­vi­ti
da pro­ši­ru­ju ovu me­to­du putem,
na pri­mer, ma­ni­pu­li­sa­nih softver­skih
spre­miš­ta i zlo­u­po­tre­bom pake­ta
i da­to­te­ka sa iz­vo­r­nim ko­dom.
Mo­bil­ne na­pred­ne upo­r­ne pret­nje
se raz­vi­ja­ju br­že. Ne­ma raz­loga
zaš­to se ovaj trend ne bi na­sta­vio.
Me­đu­tim, zbog po­ve­ća­ne pa­žnje koju
im pri­da­je bez­bed­no­sna za­jed­nica,
ve­ru­je­mo da će se po­ve­ća­ti i broj
de­talj­no iden­ti­fi­ko­va­nih i ana­li­zi­ranih
na­pa­da
Zlo­u­po­tre­ba lič­nih po­da­ta­ka raste,
po­dr­ža­na teh­no­lo­gi­jom veštač­ke
in­te­li­gen­ci­je. Ovo je ve­o­ma
slič­no teh­ni­ka­ma za po­kre­ta­nje rekla­ma
to­kom iz­bor­ne kam­pa­nje putem
druš­tve­nih mre­ža. Ova teh­no­logi­ja
je već u upo­tre­bi i sa­mo je pi­tanje
vre­me­na ka­da će je ne­ki na­pa­dač
is­ko­ri­sti­ti.
„Bu­duć­nost no­si to­li­ko raz­li­či­tih
mo­guć­no­sti da je vr­lo ve­ro­vat­no da
ima stva­ri ko­je ni­su ob­u­hva­će­ne našim
pred­vi­đa­nji­ma. Obim i kom­pleksnost
okru­že­nja u ko­ji­ma se de­ša­va­ju
na­pa­di pru­ža­ju mno­go op­ci­ja. Osim
to­ga, ni­je­dan is­tra­ži­vač­ki tim ne­ma
pot­pu­ni uvid u ope­ra­ci­je APT ak­ter
a p r e t ­n j i . N a ­s t a ­v i ­ć e ­m o d a p o ­k u -
­ša­va­mo i pred­vi­di­mo ak­tiv­no­sti APT
gru­pa i raz­u­me­mo me­to­de ko­je kori­ste,
dok pru­ža­mo uvid u nji­ho­ve
kam­pa­nje i uti­caj ko­ji ima­ju“, iz­ja­vio
je Vi­sen­te Di­jaz (Vi­cen­te Di­az), bezbed­no­sni
is­tra­ži­vač u kom­pa­ni­ji Kaspersky.
De­talj­na li­sta kom­pa­ni­je Kaspersky
o pred­vi­đa­nji­ma pret­nji za
2020. go­di­nu do­stup­na je na Se­cure­list
saj­tu.
Li­sta pred­vi­đa­nja je deo se­ri­je Kaspersky
Se­cu­rity Bul­le­tin (KSB) – seri­je
go­diš­njih pre­dik­ci­ja i ana­li­tič­kih
čla­na­ka o ključ­nim pro­me­na­ma u
obla­sti saj­ber bez­bed­no­sti. Io
Uko­li­ko že­li­te da sa­zna­te vi­še o
to­me šta su struč­nja­ci kom­pa­nije
Ka­spersky pred­vi­đa­li ka­da je reč
o na­pred­nim ci­lja­nim pret­nja­ma u
2019. go­di­ni, pro­či­taj­te ovaj tekst.
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

BRENDOVI I TRENDOVI
Finansijske pretnje u 2020:
me­te su fin­tek,
mobilne bankarske aplikacije
i e-trgovina
Akteri sajber pretnji koji su motivisani finansijskim dobicima verovat­no
će to­kom 2020. go­di­ne po­če­ti da ci­lja­ju in­ve­sti­ci­o­ne aplika­ci­je,
on­lajn si­ste­me za ob­ra­du fi­nan­sij­skih po­da­ta­ka i na­do­laze­će
krit­po­va­lu­te, za­jed­no sa obez­be­đi­va­njem pla­će­nog pri­stu­pa
ban­kar­skim in­fra­struk­tu­ra­ma i raz­vo­ju no­vih so­je­va mal­ve­ra za
mo­bil­ne ban­kar­ske apli­ka­ci­je na osno­vu pro­cu­re­lih iz­vor­nih ko­dova.
Ovo su glav­na pred­vi­đa­nja struč­nja­ka kom­pa­ni­je Ka­spersky o
oče­ki­va­nom raz­vo­ju okru­že­nja pret­nji u fi­nan­sij­skom sek­to­ru.
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Fi nan sij ske saj ber pret nje se
sma tra ju jed nim od naj o pasni­jih,
jer nji­hov uti­caj dovo­di
do fi­nan­sij­skih gu­bi­ta­ka za žrtve.
To kom 2019. go di ne bi li smo
sve­do­ci zna­čaj­nih de­ša­va­nja u ovoj
industriji i dobili bolji uvid u to kako
fi nan sij ski na pa di i ak te ri pret nje
funk ci o ni šu. Na osno vu ovih do gađa­ja
is­tra­ži­va­či kom­pa­ni­je Ka­spersky
pred­vi­đa­ju ne­ko­li­ko va­žnih po­ten­cijal­nih
sce­na­ri­ja za okru­že­nje fi­nan­sijskih
pret nji u 2020. Ov de su na ve dena
ključ­na pred­vi­đa­nja.
Fintek je pod napadom
Mobilne aplikacije za investiranje
su po­sta­le po­pu­lar­ne me­đu ko­ri­sni­cima
ši­rom sve­ta. Ovaj trend ne­će proći
ne­pri­me­će­no po­red saj­ber kri­mi­nala
ca u 2020. Mno ge od ovih apli ka ci ja
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

ne koriste najbolje bezbednosne prak­se,
po­put mul­ti-fak­tor­ske au­ten­ti­kaci­je
ili zaš­ti­te mre­že apli­ka­ci­je, što može
omo­gu­ći­ti saj­ber kri­mi­nal­ci­ma da
ciljaju korisnike ovakvih aplikacija.
Novi trojanci za mobilne
banking aplikacije
Is­tra­ži­va­nje i nad­zor ko­je spro­vo­di
kom­pa­ni­ja Ka­spersky nad un­der­ground
fo ru mi ma su ge ri šu da su iz vorni
ko do vi ne kih po pu lar nih tro ja naca
za mo bil ne ban kar ske apli ka ci je
pro cu re li u jav ne do me ne. Pret hod­no
po­zna­ti slu­ča­je­vi cu­re­nja ko­dova
mal­ve­ra (npr. Ze­us, SpyEye) su rezul­to­va­li
po­ve­ća­nim bro­jem no­vih
va ri ja ci ja ovih tro ja na ca. U 2020. ovo
se mo­že po­no­vi­ti.
Pla­ćen pri­stup in­fra­struk­tu­ri
ba­na­ka i ran­som­ver na­pa­di
na banke
U 2020. struč­nja­ci kom­pa­ni­je Kaspersky
oče­ku­ju po­ve­ća­nu ak­tiv­nost
grupa specijalizovanih za prodaju pristu­pa
mre­ža­ma ba­na­ka u afrič­kim i
azij­skim re­gi­o­ni­ma, kao i is­toč­noj Evropi.
Nji ho ve glav ne me te su ma le banke,
kao i fi­nan­sij­ske or­ga­ni­za­ci­je nedavno
kupljene od strane velikih igrača
ko­ji iz­gra­đu­ju nji­ho­ve si­ste­me saj­ber
bezbednosti u skladu sa standardima
ma­tič­ne kom­pa­ni­je. Po­red to­ga, očeki­va­no
je da će iste ban­ke po­sta­ti žr­tve
ci­lja­nih ran­som­ver na­pa­da, jer ban­ke
spadaju u organizacije koje su spremnije
da plate otkupninu nego da prihvate
gubitak podataka.
Ma­ge­car­ting 3.0: vi­še saj­ber
kri­mi­nal­nih gru­pa će ci­lja­ti
on­lajn si­ste­me za ob­ra­du
pla­ća­nja
To­kom pro­te­klih ne­ko­li­ko go­di­na, tako­zva­ni
JS-ski­ming (me­to­da kra­đe podataka
sa platnih kartica iz onlajn prodav­ni­ca)
po­stao je iz­u­zet­no po­pu­la­ran
me­đu na­pa­da­či­ma. Tre­nut­no, is­tra­ži­vači
kom­pa­ni­je Ka­spersky su sve­sni najma­nje
10 raz­li­či­tih ak­te­ra uklju­če­nih u
ova­kve vr­ste na­pa­da, i struč­nja­ci ve­ruju
da će nji­hov broj na­sta­vi­ti da ra­ste tokom
sle­de­će go­di­ne. Naj­o­pa­sni­ji na­pa­di
će bi­ti na kom­pa­ni­je ko­je pru­ža­ju usluge
po­put e-tr­go­vi­ne, što će do­ve­sti do
kompromitovanja na hiljade kompanija.
„Ove go­di­ne je bi­lo mno­go va­žnih
do­ga­đa­ja. Ka­ko smo i pred­vi­de­li na
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

kra­ju 2018. go­di­ne, doš­lo je do po­jave
no­vih saj­ber­kri­mi­nal­nih gru­pa, po­put
gru­pe CopyPa­ste, no­vih ge­o­graf­skih loka­ci­ja
na­pa­da od stra­ne gru­pe Si­len­ce, i
sajber kriminalci prebacuju svoj fokus na
po­dat­ke ko­ji po­ma­žu da se za­o­bi­đu sistemi
za borbu protiv prevara u njihovim
napadima. Bihejvioralni i biometrijski
po­da­ci se pro­da­ju na cr­nom tr­žiš­tu.
Do­dat­no, oče­ki­va­li smo po­ve­ća­nje napa­da
za­sno­va­nih na JS-ski­min­gu, što se
i do­go­di­lo. Ka­ko nam se bli­ži 2020, prepo­ru­ču­je­mo
bez­bed­no­snim ti­mo­vi­ma
u po­ten­ci­jal­no po­go­đe­nim obla­sti­ma finansijske
industrije da se pripreme za
no­ve iza­zo­ve. Ne po­sto­ji niš­ta ne­iz­be­žno
u po­ten­ci­jal­nim na­do­la­ze­ćim na­pa­di­ma,
sa­mo je va­žno bi­ti do­bro pri­pre­mljen za
njih“, iz­ja­vio je Ju­ri Na­mest­nji­kov, is­tra­živač
bez­bed­no­sti u kom­pa­ni­ji Ka­spersky.
Druge ugrožene industrije
Po­red fi­nan­sij­skog sek­to­ra, is­tra­ži­vači
kom­pa­ni­je Ka­spersky su iden­ti­fi­ko­va­li
dru­ge in­du­stri­je ko­je će se su­o­či­ti sa novim
bezbednosnim izazovima u nadolaze­ćoj
go­di­ni:
- Zdravstvenoj industriji se savetuje
da se fokusira na zaštitu medicinske dokumentacije
i povezanih medicinskih
ure­đa­ja, s ob­zi­rom na to da po­sta­ju meta
ak­te­ra pret­nji. Vi­še o to­me pro­či­tajte
ovde.
- Timovi za korporativnu bezbednost
bi tre­ba­lo da obra­te vi­še pa­žnje na cloud
infrastrukturu i insajdere koji pristupaju
nji­ho­vim mre­ža­ma. Po­sto­je gru­pe kri­minalaca
specijalizovanih za regrutovanje
in­saj­de­ra raz­li­či­tim teh­ni­ka­ma, uklju­čuju­ći
i uce­ne. Vi­še o to­me pro­či­taj­te ovde.
- Telekomunikacije i druge industrije
koje naširoko koriste mobilnu komunika
ci ju bi tre ba lo da se pri pre me za proce­nu
i re­a­go­va­nje na ri­zi­ke ko­ji će do­ći
sa ši­rom upo­tre­bom 5G mre­že, što se
oče­ku­je po­čet­kom 2020. Vi­še o to­me
pro­či­taj­te ovde.
De­talj­na li­sta kom­pa­ni­je Ka­spersky o
pred­vi­đa­nji­ma pret­nji za 2020. go­di­nu
dostupna je na Securelist sajtu.
Li­sta pred­vi­đa­nja je deo se­ri­je Kaspersky
Se­cu­rity Bul­le­tin (KSB) – se­ri­je
go­diš­njih pre­dik­ci­ja i ana­li­tič­kih čla­na­ka
o ključ­nim pro­me­na­ma u obla­sti saj­ber
bezbednosti.
Uko­li­ko že­li­te da sa­zna­te vi­še o tome
šta su struč­nja­ci kom­pa­ni­je Kaspersky
pred­vi­đa­li ka­da je reč o naprednim
ciljanim pretnjama u 2019.
go­di­ni, pro­či­taj­te ovaj tekst. Io
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

BRENDOVI I TRENDOVI
King ston DC450R i DC500R
serije SSD-ova su savršen
iz bor za upo tre bu u
data centrima svih vrsta
Novi modeli nude velike brzine, predvidljive performanse, kao i
ve­li­ki op­seg iz­dr­žlji­vo­sti i zaš­ti­ta za sve pri­me­ne
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Kompanija Kingston je oduvek
va ži la za pro iz vo đa ča koji
pri da je pod jed na ku va žnost
kuć nim i po slov nim ko ri sni ci ma, pa i
kor po ra tiv nim. Po red iz u zet no us peš
nih re še nja za desk top i no te bo ok raču
na re, King ston je ne dav no lan si rao i
nove serije SSD-ova namenjenih upotrebi
u data centrima i drugim poslovima
gde je po tre ba za br zi nom, ali i gene
ral no pred vi dlji vim i odr ži vim perfor
man sa ma, od iz u zet ne va žno sti.
DC450R
No vi Da ta Cen ter 450R (DC450R)
SSD vi so kih per for man si sa 3D TLC
NAND tehnologijom je dizajniran za
upo tre bu ko ja je fo ku si ra na na vi soke
per for man se pri či ta nju po da taka.
Ovaj ser ver ski SSD pru ža vr hunske
per for man se, isto vre me no osi gura
va ju ći iz van red ni I/O i pred vi dlji ve
la ten ci je, što se sa da zah te va od svih
SSD-ova na me nje nih da ta cen tri ma. Izgra
đen pre ma King sto no vim stro gim
QoS zah te vi ma, DC450R je di zaj ni ran
da obez be di kon zi stent nost per forman
si u ši ro kom ra spo nu rad nog opte
re će nja in ten ziv nog či ta nja i ke ši ranja
po da ta ka.
DC 500R i 500M
Po red po me nu tog mo de la, u ponu
di se ta ko đe mo gu na ći i Da ta Center
500R i 500M SSD-ovi ko ji nu de još
ve ću iz dr žlji vost, po go to vo u slu ča ju
DC500M mo de la, gde je ni vo DWPD
(da ta wri tes per day) čak 1.3, da le ko
iz nad pro seč ne po tre be od 1 DWPD
u slu ča ju 80% da ta cen ta ra. Osim odlič
ne iz dr žlji vo sti, 500R i 500M se rije
ta ko đe po se du ju i zaš ti tu od iz nenad
nog ne stan ka stru je, gde po mo ću
kon den za to ra i soft ve ra uma nju ju šanse
za ko rup ci ju po da ta ka.
Za zah tev na rad na okru že nja
King sto no vi DC SSD-ovi su dizaj
ni ra ni za rad no okru že nje ko je
zah te va 24/7 po u zda nost, kao što je
na pri mer upo tre ba u mre ža ma za ispo
ru ku sa dr ža ja (CDN), ED GE ra ču narstvo
i ši rok spek tar dru gih soft ver ski
de fi ni sa nih skla diš nih ar hi tek tu ra. Ovi
SSD-ovi do no se po seb no fo ku si ra ni
skup funk ci ja ko je da ta cen tri ma omogu
ću ju oda bir naj po volj ni jeg SSD-a za
nji ho vo rad no op te re će nje. Pred u zeći
ma su po treb ni re zul ta ti, re še nja i
spo ra zu mi o ni vou uslu ge (SLAs), a
DC450R, DC500R i DC500M pru žaju
si stem bil de ri ma i cloud pro vaj deri
ma vi so ke per for man se, kao i ekono
mi čan SSD stan dard na ko ji mo gu
da ra ču na ju.
Do stup nost
DC450R, DC500R i DC500M su
do stup ni u ka pa ci te ti ma od 480GB,
960GB, 1.92TB, 3.84TB, a ta ko đe dola
ze i uz li mi ti ra nu pe to go diš nju garan
ci ju, bes plat nu teh nič ku po drš
ku i le gen dar nu King ston po u zdanost.
Io
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

BRENDOVI I TRENDOVI
Work Re wor ked
no va kul tu ra po slo va nja
„po Mic ro sof tu”
Kada govorimo o brendovima i trendovima, nezaobilazan i jedan
od naj ve ćih bren do va na sve tu – Mic ro soft – po znat je po us posta
vlja nju tren do va pred vo đe nih teh no loš kim ino va ci ja ma. Po slova
nje u obla ku, pri me na veš tač ke in te li gen ci je, sa mo su ne ki od
tren do va teh no loš ke re vo lu ci je ko ji me nja ju na šu sva ko dne vi cu, a
či ji je Mic ro soft pred vod nik. Ova kom pa ni ja po sta je li der i ka da je
jed na pot pu no dru ga či ja te ma u pi ta nju – kul tu ra po slo va nja. Šta
se me nja u na či nu ra da, da li se tran sfor mi še rad ni pro stor i ko je su
to po tre be za po sle nih i kli je na ta pro me nje ne u po sled nje vre me?
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Microsoft je nedavno predsta
vio kon cept Work Reworked,
koji upravo ima
za cilj da pred sta vi kom pa nij sku vi ziju
bu duć no sti ra da. Kon cept je do šao
kao od go vor na is tra ži va nje spro vede
no u 15 ze ma lja za pad ne Evrope,
gde se ve ći na za po sle nih iz ja snila
da vi še od po lo vi ne rad nog vreme
na ni je u pot pu no sti is ko riš će no.
Kao tri naj češ ća raz lo ga na vo de se:
ne po treb no pre ki da nja ra da, ne e­
fi ka sni te le fon ski po zi vi, sa stan ci i
mej lo vi, kao i tra že nje in for ma ci ja
od ko le ga.
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Ka ko kom pa ni je mo gu da po mog
nu za po sle ni ma da se ose ća ju zado
volj ni je, sreć ni je i efi ka sni je na svojim
rad nim me sti ma, ali i da ra ni je
za vr še sve svo je po slo ve? Ne ki od
be ne fi ta ko ji da ju re zul ta te su flek sibil
no rad no okru že nje ko je ob u hva ta
pro stor ka ko za grup ni ta ko i za in divi
du al ni rad, kao i mo guć nost da radi
mo ka da i gde že li mo, što je da nas
za hva lju ju ći teh no lo gi ja ma lak še nego
ika da pre.
Šta za pra vo pred sta vlja no va kultura
poslovanja „po Microsoftu“ obja
snio je Ni ko la Ili jin, HR ma na ger za
re gion od 24 ze mlje u Cen tral no-istoč
noj Evro pi. „No va kul tu ra po slova
nja za sno va na je na ino va ci ja ma,
omo gu ća va nju ti mo vi ma da sa mostal
no do no se od lu ke i ose ća ju da su
va žan deo kom pa ni je u ko joj ra de.
Teh no lo gi ja je vi še ne go ikad u slu žbi
za po sle nih, po slo vi se sve češ će obavlja
ju u vi r tu el nim ti mo vi ma, a tehno
lo gi je po put Mic ro soft Te ams platfor
me omo gu ća va ju oba vlja nje vi deo
po zi va, br zu raz me nu sa dr ža ja, za jednič
ki rad na do ku men ti ma u re al nom
vre me nu. Uš te de vre me na su ne merlji
ve, a sa rad nja sa ko le ga ma na raz li­
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

či tim me ri di ja ni ma je ni kad br ža i lak
ša. Veš tač ka in te li gen ci ja in te gri sana
u na še e-mail na lo ge, Ex cel ta be le
ili Po wer Po int pre zen ta ci je olak ša va
nam po sao i po ma že da bu de mo efika
sni ji i pro duk tiv ni ji“, is ti če Ni ko la Ilijin
i do da je da kom bi na ci ja od go vara
ju ćeg rad nog me sta, teh no loš kih
ala ta i ru ko vo đe nja pred sta vlja ideal
nu for mu lu za po sti za nje pro fe si o­
nal nog za do volj stva za po sle nih, a samim
tim i uspe ha kom pa ni je.
Po slo da vac go di ne
u Sr bi ji
Mi cr o soft u Sr bi ji već pri me njuje
flek si bil no rad no vre me, ta ko da u
za vi sno sti od rad nog me sta za po sleni
ima ju slo bo du or ga ni zo va nja svog
vre me na, dok ti mo vi či ja pri ro da posla
ne zah te va sva ko dnev no pri sustvo
u kan ce la ri ji mo gu da bi ra ju da
li će po sao oba vlja ti iz svog do ma ili
sa bi lo kog dru gog me sta ko je im u
tom tre nut ku od go va ra.
Stal no po me ra nje gra ni ca, uvo đenje
ino va ci ja i uslo va za rad ko ji pogo
du ju raz vo ju sva kog za po sle nog,
već dru gu go di nu zare dom svr stalo
je Mic ro soft u naj po želj ni je po slodav
ce u Sr bi ji. Srp ska aso ci ja ci ja mena
dže ra pro gla si la je Mic ro soft u Srbi
ji Po slo dav cem go di ne 2019, dok
je slič no pri zna nje do bio i Raz voj ni
centar ove kompanije u Srbiji, koji je
u okvi ru naj ve ćeg is tra ži va nja do maće
IT sce ne, spro ve de nog od stra ne
saj ta Po slo vi.in fo stud.co m, pro gla šen
naj po želj ni jim IT po slo dav cem.
Bu­duć­nost pri­pa­da
ino­va­tiv­ni­ma
Ne go va nje kul tu re ino va ci ja kompa
ni ja ma do no si dvo stru ko ve ću ve rovat
no ću da u bu duć no sti ostva re dvocifren
rast u odnosu na „tradicionalne”
kom pa ni je. Ino va tiv ne kom pa ni je će
od ne ti po be du i u bor bi za ta len te, jer
ve li ki pro ce nat za po sle nih (86%) u ovakvim
kom pa ni ja ma že li da na sta vi da
ra di na svom rad nom me stu. Kom pani
je ko je se na ovaj na čin tran sfor mišu
po sta ju bren do vi, nji ho vi za po sle ni
brend ambasadori, dok nova korporativna
kultura predstavlja trend koji menja
sve što smo do sa da zna li o us peš
nom po slo va nju. Teh no loš ka re vo luci
ja je sti gla, a sa njom i Work Re worked.
Io
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

BRENDOVI I TRENDOVI
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

BRENDOVI I TRENDOVI
Is­ko­rak u bu­duć­nost
Kom­pa­ni­ja Orac­le slo­vi za glo­bal­nog li­de­ra ka­da je reč o kre­i­ra­nju
i pra­će­nju tren­do­va in­va­tiv­nih teh­no­lo­gi­ja. Za­to i ovog pu­ta raz­gova­ra­mo
o no­vim kon­cep­ti­ma i ala­ti­ma ko­je ova svet­ska kor­po­ra­ci­ja
nu­di svo­jim ko­ri­sni­ci­ma kao od­go­vor na iza­zo­ve vre­me­na. Naš
sa­go­vor­nik je Vla­di­mir Kne­že­vić, Co­un­try Le­a­der Orac­le Sr­bi­ja i
Cr­na Go­ra.
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Na svo joj po sled njoj go diš njoj
smotri u SanFrancisku, Oracle je
najavio nove koncepte. Recite nam
nešto detaljnije o tome?
Ove go­di­ne San Fran­ci­sco Open
World je do­neo stvar­no do­sta no­vosti.
Ina­če, to je naj­ve­ća go­diš­nja smotra
ko­ju Orac­le or­ga­ni­zu­je. Keyno­te je
dr­žao La­rry El­li­son i ja bih is­ko­ri­stio neko­li­ko
stva­ri iz nje­go­vog pre­da­va­nja,
za­to što mi­slim da su ja­ko va­žne ne samo
za Orac­le ne­go i za tr­žiš­te.
Pre sve­ga, te­ma je cloud. Orac­le je
još pre vi­še od pet go­di­na pro­me­nio
stra­te­gi­ju i po­stao cloud kom­pa­ni­ja,
me­đu­tim sa­da je pri­ča sa­zre­la i iz­ba­cili
smo no­vu ge­ne­ra­ci­ju clo­u­da – Oracle
Cloud In­fra­struc­tu­re ge­ne­ra­ci­ja 2. Šta
je to no­vo što do­no­si cloud? Vra­ti­ću
se je­dan ko­rak na­zad. Zaš­to se po­ja­vio
cloud? Cloud com­pu­ting je bio lo­gi­čan
evo­lu­tiv­ni na­sta­vak i in­ter­ne­ta i so­ci­jalnih
mre­ža, jer je dao do­bar od­go­vor
na po­tre­bu ob­ra­de ogrom­ne ko­li­či­ne
po­da­ta­ka. Me­đu­tim, iza­zov je bi­lo prila­go­di­ti
cloud re­še­nja ko­ri­sni­ci­ma, bi­lo
con­su­me­ri­ma bi­lo en­ter­pri­se ko­ri­sni­cima,
ta­ko da su mo­ra­li da se po­ja­ve neki
no­vi ala­ti. Mi smo ove go­di­ne po­kaza­li
da bez mac­hi­ne le­ar­ning i AI ala­ta
cloud kon­cept kao ta­kav ne­ma baš puno
smi­sla, i u ver­zi­ji 2 Orac­le Cloud Infa­struc­tu­re
na­ja­vi­li da će ubu­du­će svi
ala­ti ko­ji se bu­du ho­sto­va­li u na­šem
cloud okru­že­nju ima­ti te kom­po­nen­te.
Ob­ja­sni­ću to na pla­stič­nom pri­me­ru.
Za­mi­sli­te da ko­ri­sti­te au­to­nom­ni au­tomo­bil.
Au­to­nom­ni au­to­mo­bil ni­je više
bu­duć­nost, on već po­sto­ji. On vam
da­je mo­guć­nost da iz­beg­ne­te ljudske
greš­ke: pra­vi naj­bo­lju pu­ta­nju, bi­ra
da li tre­ba da se sma­nji ili po­ve­ća br­zina.
Ka­ko IT mo­že da ura­di slič­nu stvar?
Mi smo na­pra­vi­li au­to­nom­nu ba­zu poda­ta­ka
ko­ja u ovom tre­nut­ku mo­že da
ra­di self-he­a­ling, self-patching, bu­kval­no
sve ono što bi na ne­kom osno-
vnom administrativnom nivou mogao
da ra­di čo­vek. Ali po­sto­je ne­ke ope­raci­je
ko­je čo­vek ne mo­že da ura­di. Reci­mo,
u ovoj eri saj­ber na­pa­da ne­ka­da
je ja­ko teš­ko uo­či­ti da li va­šem si­ste­mu
pre­ti ne­ka opa­snost ili ne, a ti au­tonom­ni
si­ste­mi, za­hva­lju­ju­ći na­pred­nim
al­go­rit­mi­ma pre­tra­ge i mac­hi­ne le­arnin­gu,
mo­gu da usta­no­ve ano­ma­li­je u
si­ste­mu i da br­zo re­a­gu­ju. To čo­vek ne
mo­že da ura­di. Ta­ko da ka­da lju­di pita­ju
zaš­to smo uopšte kre­nu­li tim putem,
zaš­to cloud ven­do­ri gu­ra­ju mac­hi­ne
le­ar­ning u sve svo­je ala­te, ja odgo­va­ram:
upra­vo da bi va­še okru­že­nje
bi­lo bez­bed­ni­je i da bi­ste vi sav svoj
po­ten­ci­jal usme­ri­li na po­sao, a ne na
ad­min­stra­ra­ci­ju IT re­sur­sa. Jer, IT tre­ba
da bu­de sup­por­ti­ve funk­ci­ja u va­šoj firmi.
Ako ste fi­nan­sij­ska in­sti­tu­ci­ja, on­da
se ba­vi­te fi­nan­si­ja­ma, a ne in­fra­struktu­rom,
ka­blo­vi­ma, ži­ca­ma, bi­to­vi­ma
ili vir­tu­el­nim ma­ši­na­ma. Pu­sti­te cloud
pro­vaj­de­re da se ba­ve ti­me.
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Dru­ga bo­ja­zan pro­iz­i­la­zi iz di­le­me
da li je za čo­ve­čan­stvo do­bro ili nije
da ne­ka tre­ća stra­na upra­vlja na­šim
ži­vo­ti­ma, pa se po­sta­vlja pi­ta­nje kako
is­pro­gra­mi­ra­ti al­go­ri­tam da do­ne­se
pra­vil­nu od­lu­ku. Ob­jaš­nje­no na pri­meru
au­to­nom­nih au­to­mo­bi­la, to je ona
ču­ve­na di­le­ma iz sce­na­ri­ja ka­da se vozi­te
au­to­nom­nim au­to­mo­bi­lom i nala­zi­te
se na au­to-pu­tu u sred­njoj traci,
u le­voj tra­ci po­red vas je au­to­mobil
u ko­jem čo­vek vo­zi dvo­je de­ce, a u
de­snoj je mo­to­ci­kli­sta ko­ji na zad­njem
se­diš­tu vo­zi žen­sku oso­bu, a on­da iz
ne­kog raz­lo­ga ka­mion is­pred vas poči­nje
na­glo da ko­či i te­ret ko­ji on prevo­zi
pa­da na vas. Au­to­nom­ni au­to­mobil
tre­ba da do­ne­se od­lu­ku šta da radi.
Ako osta­ne­te u svo­joj tra­ci po­sto­ji
ve­li­ka ve­ro­vat­no­ća da vi po­gi­ne­te, ako
skre­ne­te le­vo ve­li­ka ve­ro­vat­no­ća je da
će po­gi­nu­ti tro­je lju­di u ko­li­ma sa le­ve
stra­ne, a ako skre­ne­te de­sno po­gi­nuće
dvo­je lju­di sa de­sne stra­ne. Ka­ko ispro­gra­mi­ra­ti
al­go­ri­tam? Ako se ru­kovo­di­te
al­tru­i­zmom i tre­ba da se sa­ču­va
što ve­ći broj lju­di, on­da bi to ne­mi­novno
zna­či­lo da se pri­me­ni pr­vi sce­na­rio.
Me­đu­tim, pi­ta­nje je da li bi­ste vi onda
se­li u ta­kav au­to u ko­me bi­ste po
ovom sce­na­ri­ju po­gi­nu­li. Sa­da se vo­di
po­le­mi­ka etič­ke pri­ro­de ka­ko is­pro­grami­ra­ti
ar­ti­fi­cial in­tel­li­gen­ce ala­te da u
ta­kvim slu­ča­je­vi­ma po­be­de. To je i povod
za sve one ko­ji ne vo­le no­ve tehno­lo­gi­je
da tvr­de ka­ko tre­ba osta­ti tu
gde je­smo i ne pre­la­zi­ti u neš­to što je
„ne­hu­ma­no“. Ja se ne sla­žem sa tim,
za­to što po­da­tak o bro­ju sa­o­bra­ćajnih
ne­sre­ća go­diš­nje ne ide u pri­log toj
kon­sta­ta­ci­ji. Go­diš­nje pre­ko mi­lion i po
lju­di po­gi­ne u sa­o­bra­ćaj­nim ne­sre­ćama,
a bli­zu 50 mi­li­o­na bi­va po­vre­đe­no.
Uvo­đe­njem au­to­nom­nih au­to­mo­bila
taj broj će se dra­stič­no sma­nji­ti. Kao
što po­sto­je au­to­pi­lo­ti u avio-sa­o­braća­ju
ko­ji po­ma­žu lju­di­ma da bez­bedno
uz­le­te, sle­te i da se vo­ze, ta­ko je i u
drum­skom sa­o­bra­ća­ju.
Ovo je do­bar pri­mer i lju­di­ma ta­ko
po­ku­ša­vam da ob­ja­snim da ne tre­ba
da se pla­še ni au­to­nom­nih cloud servi­sa,
za­to što će im oni u ko­nač­ni­ci pomo­ći
da kre­a­tiv­no oba­vlja­ju svoj posao.
Ono što je La­rry El­li­son na­ja­vio
je­ste cloud kroz pri­me­nu au­to­nomnih,
mac­hi­ne le­ar­ning i AI kon­ce­pa­ta.
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

To je neš­to što je no­vost u Ge­ne­raci­ji
2. Ono što nas iz­dva­ja od osta­lih
cloud pro­vaj­de­ra. Mi ima­mo kon­kuren­te
ka­da je reč o cloud in­sfra­struktu­ri,
me­đu­tim, u do­me­nu apli­ka­tivnih
re­še­nja mi smo je­di­ni ko­ji mo­gu
da pru­že sva svo­ja re­še­nja u clo­u­du,
a da ko­ri­ste svo­ju cloud in­fra­struk­turu.
A to je­ste va­žno.
Ta­ko­đe, na­ja­vlje­no je da će ko­ri­sni­cima
bi­ti da­ta mo­guć­nost da lak­še upravlja­ju
svo­jim cloud re­še­njem kroz prime­nu
di­gi­tal­nih asi­ste­na­ta i vo­i­ce-enable
funk­ci­ja.
O sve­mu to­me je bi­lo re­či u San
Fran­ci­sku.
Linija customer-experience
proizvoda
Sva ko dnev no se ge ne ri šu ogrom­ne
ko­li­či­ne po­da­ta­ka, pa upravlja­nje
nji­ma već po­sta­je pro­blema­tič­no.
Šta Orac­le nu­di kao reše
nje?
Tre­nu­tak u ko­me ži­vi­mo je tre­nutak
eko­no­mi­je is­ku­stva. Sve je ve­zano
za to ka­ko do­ži­vlja­va­mo pro­ce­se,
stva­ri i uopšte stvar­nost. Tre­nut­no
na Ze­mlji ima pre­ko 7,7 mi­li­jar­di ljudi,
od če­ga 4,5 mi­li­jar­di njih ak­tiv­no
ko­ri­sti in­ter­net. Oko tri mi­li­jar­de ljudi
je na so­ci­jal­nim mre­ža­ma ovog ili
onog ti­pa. Za­mi­sli­te ko­li­ko tu in­forma­ci­ja
ge­ne­ri­še po­je­di­nac o se­bi i o
dru­gi­ma. U tom uni­ver­zu­mu po­data­ka
ne­ka­da je ja­ko teš­ko sna­ći se.
Za­to mo­ra­ju da po­sto­je ne­ki udalje­ni,
ozbilj­ni da­ti cen­tri ko­ji mo­gu
da skla­diš­te to­li­ku ko­li­či­nu po­da­taka,
jer je po­sta­lo ne­mo­gu­će to uradi­ti
na ni­vou lo­kal­nih da­ta cen­ta­ra.
Zaš­to je da­nas tre­nu­tak da se br­že
i in­ten­ziv­ni­je pre­la­zi u cloud? Za­to
što cloud pro­vaj­de­ri zbog upo­trebe
mac­hi­ne le­ar­ning i ar­ti­fi­cial in­telli­gen­ce
ala­ta mo­gu da da­ju do­dat­nu
vred­nost ko­ja će vam po­mo­ći da
do­bi­je­te kom­pe­ti­tiv­nu pred­nost na
tr­žiš­tu. Da­nas se br­zo do­la­zi do infor­ma­ci­ja,
ali ni­je bit­no sa­mo ima­ti
in­for­ma­ci­ju, bit­no je ima­ti kon­tekst
iz te in­for­ma­ci­je. Orac­le ima ozbiljan
set ala­ta ko­ji se ba­vi ob­ra­dom
po­da­ta­ka. Na­pra­vi­li smo či­ta­vu li­niju
cu­sto­mer-ex­pe­ri­en­ce pro­iz­vo­da,
gde je u fo­ku­su kraj­nji ko­ri­snik, ali
su oko ko­ri­sni­ka za­pra­vo kon­gre­gira­ni
po­da­ci. Oni po­sto­je u struk­tur­i­ra­nom
i ne­struk­tu­rira­nom ob­li­ku.
Ide­ja je spo­ji­ti ta dva sve­ta kroz kori­snič­ko
is­ku­stvo, jer mi u cen­tar stavlja­mo
ko­ri­sni­ka, a ne si­stem. Na­ravno,
sve to, poš­tu­ju­ći sva pra­vi­la privat­no­sti,
kon­kret­no GDPR-a, u za­visno­sti
od re­gi­o­na ko­jem pri­pa­da­te.
Mi kao ve­li­ka ven­dor­ska ku­ća imamo
od­go­vor­nost da edu­ku­je­mo ljude.
Na­ma u Orac­leu jeste bi­tan poslov­ni
aspekt, ali uzi­ma­mo u ob­zir
tr­žiš­te i tre­nu­tak u ko­me ži­vi­mo. Mi
se ba­vi­mo po­slov­nim re­še­nji­ma, ali
zna­mo da su svi ti po­da­ci do­stup­ni i
unu­tar fir­me i spo­lja i ne­gde ih treba
kon­so­li­do­va­ti za do­bro kraj­njeg
ko­ri­sni­ka. Gde to ima pri­me­nu? Mi
već da­nas ko­ri­sti­mo te ala­te. Ako, na
pri­mer, ko­ri­sti­te mar­ke­ting kam­panje,
mno­go bo­lje i lak­še se pro­fi­li­šu
po­tre­be kli­je­na­ta, a kam­pa­nja može
da dâ bo­lji re­zul­tat, uko­li­ko bolje
po­zna­je­te svog ko­ri­sni­ka. Ra­nije
je to bi­lo sta­tič­ki - na­pra­vi­te ne­ku
po­nu­du i ša­lje­te je kli­jen­ti­ma ko­je
ima­te u svo­joj ba­zi. Sad se ra­di bukval­no
real-ti­me po­nu­da, u tre­nutku
ka­da je to ko­ri­sni­ku naj­po­treb­nije.
A on i ne zna da je ceo taj si­stem
u po­za­di­ni pro­šao kroz ne­ki ozbi­ljan
alat ko­ji ra­di ana­li­ti­ku na ni­vou marke­ti­ra­nja
po­da­ta­ka.
Ko­je no­ve ala­te vi mo­že­te da
po nu di te va šim kli jen ti ma i ko risni
ci ma?
U po­sled­nje dve go­di­ne se po­javi­lo
do­sta to­ga. Kre­nu­ću od au­to­nomo­us
si­ste­ma. Orac­le je in­ve­sti­rao
u au­to­no­mo­us ba­zu po­da­ta­ka ko­ja
mo­že da ra­di u dva mo­da, bi­lo transak­ci­o­no
ili ana­li­tič­ki za ob­ra­du poda­ta­ka
i za iz­veš­ta­va­nje. Na tom infra­struk­tur­nom
ni­vou ko­ri­sni­ci mo­gu
da pro­ba­ju na­šu ver­zi­ju au­to­nomne
ba­ze u clo­u­du i da se uve­re u
sve be­ne­fi­te ko­je ona do­no­si. Za­tim,
Orac­le je­di­ni nu­di kon­cept ko­ji se
zo ve cloud at cu­sto­mer ili soft­wa­re as
a ser­vi­ce at cu­sto­mer. Šta to zna­či?
Ka­da se na­i­đe na slu­čaj gde bi klijent
hteo da ima sve be­ne­fi­te ko­je
do­no­si cloud ve­li­kog pro­vaj­de­ra, ali
ima pro­blem sa pri­vat­noš­ću – pro­sto
ne že­li da bri­ne gde mu se na­la­ze
po­da­ci, ne­go že­li da oni bu­de iza fire­wal­la
u nje­go­vom da­ta cen­tru – mi
mo­že­mo opre­mu iz na­šeg da­ta centra
da spu­sti­mo u da­ta cen­tar krajnjeg
ko­ri­sni­ka. To je isti cloud bez
ob­zi­ra da li se na­la­zi u va­šem data
cen­tru ili ste ga po­kre­nu­li pre­ko
in­ter­ne­ta iz ne­kog uda­lje­nog da­ta
cen­tra u sve­tu. Po to­me smo stvar­no
je­din­stve­ni. Ka­žem je­din­stve­ni, jer
ia­ko po­sto­je dru­gi ven­do­ri ko­ji ima­ju
sli­čan kon­cept, mi bu­kval­no pra­vi­mo
ceo stack od nu­le do sto, dok dru­gi
to ne mo­gu.
Ta­ko­đe, no­vi ala­ti u do­me­nu kori­snič­kog
is­ku­stva da­ju mo­guć­nost
da se spro­vo­de B2B i B2C kam­panje.
Re­ci­mo, je­dan od za­ni­mlji­vih alata
je Elo­qua ko­ja da­je mo­guć­nost da
se lak­še do­đe do no­vih ko­ri­sni­ka. Tu
su i ala­ti po­put Orac­le Re­spon­se­sa,
a na­ja­vlju­je se Orac­le Unity... Mi­slim
da je sad i kod nas sa­zre­lo tr­žiš­te i
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

da tre­ba ma­lo ozbilj­ni­je da se krene
u pri­me­nu tih cu­sto­mer ex­pe­rien­ce
ala­ta.
Ma­šin­sko uče­nje
kao ne mi nov nost
Ne­dav­no ste iz­ja­vi­li da bez mashi­ne
le­ar­nin­ga ne­će­mo vi­še mo­ći
da funk ci o ni še mo. Po ja sni te nam
ma lo tu tvrd nju?
Opet je pri­ča oko ko­li­či­ne po­da­ta­ka
ko­ja je ge­ne­ri­sa­na po­ja­vom in­ter­ne­ta
i so­ci­jal­nih mre­ža. Ne­ve­ro­vat­na ko­li­čina
po­da­ta­ka kru­ži oko nas. Uni­ver­zum
po­da­ta­ka je to­li­ki da je bez pri­me­ne
cloud re­še­nja ne­mo­gu­će hen­dlo­vati
ga. Cloud je po­sta­o deo sva­ko­dnevi­ce.
Me­đu­tim, sle­de­ći ko­rak u raz­vo­ju
cloud ori­jen­ti­sa­nih si­ste­ma je pri­me­na
mac­hi­ne le­ar­ning ala­ta. Tu će se pra­vi­ti
raz­li­ka. Upra­vo zbog te ve­li­ke ko­li­či­ne
po­da­ta­ka i ne­mo­guć­no­sti da ih ob­radi­te
na pra­vi na­čin, mo­ra­te da ko­ri­sti­te
na­pred­nu in­te­li­gen­ci­ju. Mi­slim da je to
ne­mi­nov­nost.
Me­đu­tim, i da­lje po­sto­je od­re­đe­ni
stra­ho­vi ka­da je reč o upo­tre­bi veštač­ke
in­te­li­gen­ci­je (AI) i ma­šin­skog
uče­nja (ML). Ka­kav je vaš ko­men­tar
po tom pitanju?
Čo­vek je­ste kre­a­tiv­no bi­će, ali ljudski
mo­zak je li­mi­ti­ran ka­da je reč o
oba­vlja­nju ve­li­kog bro­ja ma­te­ma­tičkih
ope­ra­ci­ja u jed­noj se­kun­di i, na žalost
ili na sre­ću, ma­ši­ne, soft­ve­ri to mogu
da ra­de mno­go br­že i bo­lje. To ne
zna­či da ta ista ma­ši­na i soft­ver mo­že
da raz­vi­je svo­ju sve­snost o to­me. Tako
da ka­da se pri­ča da će u ne­kom
tre­nut­ku ar­ti­fi­cial in­tel­li­gen­ce ala­ti
bi­ti do­volj­no „pa­met­ni“ da sa­mo­stalno
oba­vlja­ju funk­ci­je bez nas lju­di, posta­vlja
se pi­ta­nje sve­sno­sti i kre­a­tiv­nosti.
Ko­li­ko god raz­vi­ja­li ar­ti­fi­cial in­tel­ligen­ce
alat ili ko­li­ko se god on raz­vi­jao
u bu­duć­no­sti sa­mo­stal­no, bez uti­caja
lju­di, ta­kav alat ni­ka­da ne­će ima­ti
svest­nost i kre­a­tiv­nost lju­di.
Ne­ki sma­tra­ju da će ma­ši­ne u jed­nom
tre­nut­ku za­vla­da­ti i da će svet
po­sta­ti be­smi­slen. Ja pro­sto ne ve­rujem
u te cr­ne vi­zi­je. Tre­nut­no, čo­ve­čanstvu
su po­treb­ne teh­no­lo­gi­je zbog nači­na
na ko­ji ži­vi­mo. I to je si­gur­no pripre­ma
za ne­ki sle­de­ći evo­lu­tiv­ni ko­rak.
Ako uzme­mo u ob­zir da Ze­mlja po­stoji
pre­ko četiri mi­li­jar­de go­di­na, po­sled­njih
50 go­di­na ko­li­ko se teh­no­lo­gi­je
raz­vi­ja­ju na ni­vou o kom da­nas pri­čamo,
kroz pri­me­nu mac­hi­ne le­ar­nin­ga,
bu­kval­no su zr­no pe­ska u uni­ver­zumu.
Lju­di ne tre­ba da bu­du za­bri­nuti
šta će se de­si­ti sa čo­ve­čan­stvom, jer
se sve to de­ša­va pro­sto spon­ta­no. Narav­no,
tre­ba bi­ti mu­dar i ne pre­te­ri­vati.
Bit­no je da mi kao ve­li­ke ven­dor­ske
ku­će upo­zo­ra­va­mo i na do­bre i na lo­še
stra­ne pri­me­ne teh­no­lo­gi­je. Tre­ba brinu­ti
o pri­vat­no­sti po­da­ta­ka, o si­gur­nosti;
tre­ba ima­ti do­volj­no eti­ke da se te
stva­ri od­bra­ne. A na pr­vom me­stu mi,
pred­stav­ni­ci ve­li­kih kom­pa­ni­ja, tre­ba
to da glo­ri­fi­ku­je­mo. Ja ni­ka­da ne bih
nu­dio ne­ka re­še­nja uko­li­ko u to ne veru­jem,
ali s dru­ge stra­ne poš­tu­jem stav
po­je­di­na­ca. Ako ne­ko ne že­li da svoje
po­slo­va­nje sta­vi u cloud, u re­du, nemoj­te
sta­vlja­ti u cloud. Ve­ro­vat­no neke
go­vern­ment i fi­na­sij­ske in­sti­tu­ci­je to
ni­ka­da ne­će hte­ti da ura­de, pa ne­mojmo
on­da for­si­ra­ti ide­ju da sve pre­đe
u cloud. Mi za­to i ima­mo taj hi­brid­ni
mo­del – da ako ko­ri­snik že­li mo­že da
pre­đe u cloud, a ako ne že­li mo­že da
ra­di i u on-pre­mi­ses okru­že­nju. Ali, izbe­ći
kon­cept clo­u­da ili kon­cept ko­nekti­vi­ti­ja
da­nas je ne­mo­gu­će.
Za kva­li­tet­ni­ji ži­vot gra­đa­na
Ove go­di­ne je ob­no­vljen „krov­ni
ugovor“ koji ste potpisali prošle godi­ne
sa Vla­dom Sr­bi­je. Ta­ko­đe ste sa
Vladom potpisali i Memorandum o
razumevanju. Recite nam na šta se
on odnosi?
Proš­le go­di­ne smo pot­pi­sa­li jed­nogo­diš­nji
ugo­vor ko­ji smo ove us­peš­no
ob­no­vi­li na još dve go­di­ne. To je za­ista
je­dan od naj­va­žni­jih ugo­vo­ra ko­je
je Orac­le kan­ce­la­ri­ja u Sr­bi­ji pot­pi­sa­la.
Mi­slim da je ja­ko bi­tan i do­bar mo­menat
da se ka­že da je za­pra­vo Orac­le jedan
od pr­vih stra­teš­kih part­ne­ra Vlade
Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, tač­ni­je Kan­ce­la­rije
za IT, od nje­nog na­stan­ka. Po­zna­to
je da naj­ve­ći broj in­sti­tu­ci­ja u jav­nom
sek­to­ru, upra­va, agen­ci­ja, mi­ni­star­stava
ko­ri­sti Orac­le teh­no­lo­gi­je u ve­ćoj ili
ma­njoj me­ri, i bi­lo je lo­gič­no, pre svega
sa eko­nom­skog aspek­ta, da se ra­di
je­dan kon­so­li­do­va­ni ugo­vor ko­ji će Drža­vi
da­ti ve­će po­god­no­sti, ne sa­mo u
smi­slu po­pu­sta ko­ji bi joj se obez­be­di­li,
ne­go i u smi­slu ne­kih do­dat­nih ser­visa
ko­je Orac­le mo­že da po­nu­di. I ta­ko
se ro­di­la ide­ja, pot­pi­sa­li smo ugo­vor, a
ove go­di­ne ga pro­du­ži­li na još dve godi­ne.
Ono što je ta­ko­đe va­žno, po­sla­li
smo po­ru­ku re­gi­o­nu. Sr­bi­ja je pr­va zemlja
ko­ja je pot­pi­sa­la je­dan cloud ugovor
sa ova­kvim ven­do­rom. Pr­vi smo
u Evro­pi ko­ji ko­ri­ste teh­no­lo­gi­ju koja
se zo­ve cloud at cu­sto­mer. To je
za­pra­vo Orac­le­ov cloud, ali se na­la­zi
iza fi­re­wal­la dr­ža­ve, u dr­žav­nom data
cen­tru. I svi be­ne­fi­ti ko­ji po­sto­je
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

u Orac­le clo­u­du „spuš­te­ni su“ u da­ta
cen­tar Kan­ce­la­ri­je za IT. Za­po­če­li smo
ne­ko­li­ko pro­je­ka­ta ko­ji već da­ju re­zulta­te,
po­put lo­kal­ne po­re­ske ad­mi­nistra­ci­je,
a evo sad ide i cen­tral­ni re­gistar.
Ne­ke in­sti­tu­ci­je su iza­bra­le da tu
pra­ve svoj di­sa­ster re­co­very, da ra­de
bac­ku­pe, ta­ko da je do­bar deo te infra­struk­tu­re
već is­ko­riš­ćen, i već vi­di­mo
ko­ji su to pro­jek­ti ko­je bi­smo mo­gli da
ra­di­mo u na­red­ne dve go­di­ne.
Ka ko kao stra teš ki part ner Vlade
mo­že­te da po­mog­ne­te u proce
su di gi tal ne tran sfor ma ci je Srbi­je?
To je­ste va­žna te­ma. Kan­ce­la­rija
za IT je već uve­li­ko kre­nu­la u to,
pa gra­đa­ni već vi­de be­ne­fi­te di­gi­tal­ne
tran­sfor­ma­ci­je u smi­slu vre­me­na
ko­je se pro­vo­di da bi se do­bio neki
do­ku­ment, ve­će efi­ka­sno­sti dr­žavne
upra­ve. Na­ma je dra­go da smo,
u po­za­di­ni i ne­vi­dlji­vo, ka­ko i tre­ba
da bu­de, deo jed­ne ta­kve stra­te­gije.
Na­rav­no da po­sto­je i dru­ge vendor­ske
ku­će ko­je su pot­pi­sa­le ugovor
sa Kan­ce­la­ri­jom, ali Dr­ža­va je u
ve­li­koj me­ri oslo­nje­na na Orac­le. Bez
ob­zi­ra da li go­vo­ri­mo o Mi­ni­star­stvu
unu­traš­njih po­slo­va, Mi­ni­star­stvu finan­si­ja,
po­re­skim si­ste­mi­ma, co­re siste­mi­ma,
Na­rod­noj ban­ci, svi vi­talni
i ključ­ni po­da­ci se na­la­ze na Orac­le
si­ste­mi­ma. U tom smi­slu, i pre
ne­go što smo pot­pi­sa­li krov­ni ugovor
ima­li smo od­go­vor­nost kao građa­ni
ove ze­mlje da uka­že­mo na to
da bi mo­der­ni­za­ci­ja tih si­ste­ma done­la
mno­go vi­še stanovništvu, i drago
mi je da smo pre go­di­nu i po dana
uš­li u taj aran­žman.
U in­fra­struk­tur­nom smi­slu, pot­pisa­li
smo Me­mo­ran­dum o raz­u­meva­nju
za iz­grad­nju da­ta cen­tra, ta­ko
da će naš fo­kus bi­ti da ople­me­ni­mo
taj da­ta cen­tar no­vim in­fra­struk­turnim
ser­vi­si­ma, a i na­šom opre­mom.
Orac­le je po­znat po to­me što ima
so­fi­sti­ci­ra­nu opre­mu za hen­dlo­vanje
spe­ci­fič­nih Orac­le ali i ne­kih non-
Orac­le okru­že­nja. Na­sta­vi­će­mo dalje
da bu­de­mo stra­teš­ki part­ner Vlade
Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u iz­grad­nji cloud
in­fra­struk­tu­re i uti­ca­ti na to da građa­ni
lak­še do­la­ze do in­for­ma­ci­ja koje
su im bit­ne za sva­ko­dnev­nu admi­ni­stra­ci­ju.
Na kra­ju kra­je­va, do­bra
stvar je što ve­li­ki deo tih si­ste­ma u
po­za­di­ni funk­ci­o­ni­še na Orac­leu i mi
mo­že­mo po­nu­di­ti lak­šu in­te­gra­ciju,
po­ve­zi­va­nje, ko­riš­će­nje mo­bil­nih
ure­đa­ja, elek­tron­skih ser­vi­sa za lakše
do­sta­vlja­nje in­for­ma­ci­ja, sve to u
slu­žbi kva­li­tet­ni­jeg ži­vo­ta. Io
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

BRENDOVI I TRENDOVI
Pla­ti­voo – esen­ci­ja fin­tec­ha
Fintech je termin koji se koristi za opisivanje finansijske tehnologije,
industrije koja obuhvata bilo koju vrstu tehnologije u finansijskim
uslu­ga­ma - od po­slo­va­nja do po­tro­ša­ča. Ter­min se od­no­si na sva­ku
kom­pa­ni­ju ko­ja pru­ža fi­nan­sij­ske uslu­ge pu­tem soft­ve­ra.
SPECIJALNO IZDANJE :: Digitalna transformacija 2.0

Da­kle, fin­tech opi­su­je bi­lo
ko­ju kom­pa­ni­ju ko­ja ko­risti
in­ter­net, mo­bil­ne uređa­je,
soft­ver­sku teh­no­lo­gi­ju ili usluge
obla­ka za oba­vlja­nje ili po­ve­zi­vanje
sa fi­nan­sij­skim uslu­ga­ma. Mnogi
fin­tech pro­iz­vo­di osmiš­lje­ni su
ta­ko da po­ve­žu fi­nan­si­je po­tro­ša­ča
sa teh­no­lo­gi­jom ra­di jed­no­stav­ni­je
upo­tre­be, ma­da se taj po­jam ta­kođe
pri­me­nju­je i na po­slov­ne teh­nolo­gi­je
(B2B).
Fin­tech - spo­na iz­me­đu
fi­nan­sij­skih uslu­ga
i teh­no­lo­gi­je
Zbog nje­go­ve pri­ro­de fin­tech ne
mo­že­mo po­sma­tra­ti kao sa­mo­sta­lan
seg­ment teh­no­lo­gi­je, već kao na­dograd­nju
na već po­sto­je­će teh­no­lo­gije
bez ko­jih on ne bi bio mo­guć. Dakle,
mo­ra­li smo pr­vo da izg­ra­di­mo
te­me­lje na ko­ji­ma po­či­va fin­tech, a ti
te­me­lji su za­sno­va­ni na tri slo­ja:
- Po­ve­za­nost (in­ter­net) – sa po­javom
ko­mer­ci­jal­nog in­ter­ne­ta za­poče­le
su i ak­tiv­no­sti ve­za­ne za raz­voj
in­ter­net ver­zi­ja po­sto­je­ćeg po­slo­vanja,
pre sve­ga ma­lo­pro­da­je i me­dija.
Zbog teh­nič­kih ogra­ni­če­nja, ovo
su uglav­nom bi­li ka­ta­lo­zi ili ma­ga­zini.
Tek, sko­ro de­se­tak go­di­na ka­snije,
ka­da je osno­van Fa­ce­bo­ok, lju­di
po­či­nju da pre­po­zna­ju in­ter­net kao
me­sto za po­ve­zi­va­nje – kre­i­ra­nje konek­ci­ja.
- In­te­li­gen­ci­ja (oblak) – Soft­ver u
Obla­ku ta­ko­đe ima svoj na­pre­dak.
Sa raz­li­či­tim soft­ver­skim re­še­njima,
uvek do­stup­nim pu­tem in­terne­ta,
ko­ri­sni­ci za­i­sta ima­ju na ras­pola­ga­nju
ši­rok spek­tar raz­li­či­tih on­line
uslu ga.
- Sve­pri­sut­nost (mo­bi­le) – pre­teče
mo­der­nih veb apli­ka­ci­ja bi­le su
uglav­nom veb stra­ni­ce pra­vlje­ne za
ma­le ekra­ne. Da­nas već in­tu­i­tiv­no
pra­vi­mo raz­li­ku iz­me­đu desk­top veb
stra­ni­ca i pri­rod­nih mo­bil­nih apli­kaci­ja
ko­je su uvek po­ve­za­ne, uvek sa
na­ma, usko fo­ku­si­ra­ne na set funk­cija
ko­je se ko­ri­ste sa­mo­stal­no.
Ša­blon je pri­lič­no ja­san. Do­šao je
in­ter­net i lju­di su na nje­ga pre­se­li­li
već po­sto­je­će stva­ri. Na­kon to­ga su
po­če­li da pra­ve sa­svim no­ve stva­ri,
ali sa mo­guć­noš­ću po­ve­zi­va­nja kao
ključ­nim ele­men­tom. Od pr­vo­bit­nih
in­ter­net kom­pa­ni­ja doš­li smo do trenut­ka
ka­da sve kom­pa­ni­je ko­ri­ste inter­net
kao kom­po­nen­tu po­slo­va­nja.
Soft­ver u obla­ku je isti slu­čaj - na
po­čet­ku su kom­pa­ni­je ko­ri­sti­le in­ternet
sa­mo za di­stri­bu­ci­ju soft­ve­ra ko­ji
je na­kon to­ga in­sta­li­ran na desk­top,
da bi­smo da­nas doš­li u si­tu­a­ci­ju da
te iste kom­pa­ni­je nu­de svoj soft­ver
kao veb apli­ka­ci­je, i to je pro­me­ni­lo
„pra vi la igre“.
Po­vrh in­ter­ne­ta i on­li­ne apli­ka­ci­ja
do­la­zi Mo­bi­le mo­guć­nost Sve­pri­sutno­sti.
Na­rav­no, u po­čet­ku se i Svepri­sut­nost
ko­ri­sti­la da bi se po­ve­za­li
sa već po­sto­je­ćim stva­ri­ma. Sa raz­vojem
Po­ve­za­no­sti i In­te­li­gen­ci­je i Svepri­sut­nost
je po­sta­la funk­ci­o­nal­na,
pa su na­sta­le no­ve apli­ka­ci­je ko­je su
Mo­bi­le is­ko­ri­sti­le kao sa­sto­jak.
Ovaj skup (In­ter­net, Oblak i Mo­bi­le)
omo­gu­ćio nam je da po­sto­je­će fi­nansij­ske
uslu­ge na­pra­vi­mo u di­gi­tal­nom
okru­že­nju; omo­gu­ćio nam je raz­menu
i de­lje­nje fi­nan­sij­skih in­for­ma­ci­ja.
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Pla­ti­voo – san­du­če
za e-ra­ču­ne
Ako pret­hod­no na­ve­de­ne slo­je­ve
po­sma­tra­mo kroz pri­zmu kuć­nih raču­na,
da­kle ra­ču­na ko­jih sva­ko do­maćin­stvo
pri­ma u pro­se­ku 4-5 me­seč­no,
mo­že­mo ja­sno da sa­gle­da­mo evo­lu­ciju
ra­ču­na od pa­pir­nog do za­i­sta pravog
e-ra­ču­na.
U pr­vom slo­ju ra­ču­ni su „po­dig­nuti“
na in­ter­net u onom ob­li­ku u kom
su bi­li, sa­mo su sa pa­pi­ra preš­li u PDF.
Osim uš­te­de u troš­ko­vi­ma di­stri­bu­ci­je,
ni­ka­kvu dru­gu ko­rist ni­smo do­bi­li. Ispo­ru­ka
ema­i­lom je i da­lje ne­po­u­zda­na
(ra­čun mo­že da za­vr­ši u spam san­duče­tu…),
a ko­ri­snik i da­lje mo­ra da preku­ca
(ili u bo­ljem slu­ča­ju pre­ko­pi­ra)
vred­no­sti sa ra­ču­na u na­log za pla­ćanje
unu­tar svo­je e-ban­king apli­ka­ci­je.
U dru­gom, pa i u tre­ćem slo­ju ra­čune
„kra­si“ in­te­li­gen­ci­ja, pa ko­ri­snik može
da se ulo­gu­je na veb-por­tal bi­le­ra,
ka­ko bi u okvi­ru svog ko­ri­snič­kog nalo­ga
po­gle­dao ra­čun i pla­tio ga kar­ticom.
U ovom slu­ča­ju ra­ču­ni su se i dalje
di­stri­bu­i­ra­li u PDF for­ma­tu na email,
a troš­ko­ve kar­ti­čar­ske tran­sak­ci­je snosio
sam bi­ler. Sa dru­ge stra­ne, ko­ri­sniku
je po­treb­no ne­ko­li­ko ko­ri­snič­kih nalo­ga
(ko­ri­snič­ko ime plus lo­zin­ka) ka­ko
bi even­tu­al­no pre­gle­dao sve svo­je raču­ne,
da ne po­mi­nje­mo či­nje­ni­cu da
je ve­li­kom bro­ju JKP-a u Sr­bi­ji veb portal
sa pre­gle­dom ra­ču­na teš­ko iz­vo­dljiva
avantura.
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

I tu do­la­zi­mo do Pla­ti­vo­oa, plat­forme
za di­stri­bu­ci­ju ra­ču­na, smeš­te­ne u
če­tvr­tom - Fin­Tech slo­ju, ko­ja omo­guća­va
istin­sku raz­me­nu ra­ču­na iz­me­đu
dve osnov­ne stra­ne – iz­da­va­ča ra­ču­na
(bi­le­ra) i nje­go­vog ko­ri­sni­ka, ali i drugih
in­sti­tu­ci­ja ko­je ima­ju do­dir­nih ta­čaka
sa ra­ču­ni­ma, po­put ba­na­ka, plat­nih
i dru­gih fi­nan­sij­skih in­sti­tu­ci­ja.
Pla­ti­voo je u po­čet­ku za­miš­ljen samo
kao di­gi­tal­no san­du­če za ra­čune
ko­je bi ko­ri­sni­ci­ma olak­ša­lo sva­kodnev­no
ru­ko­va­nje kuć­nim ra­ču­ni­ma.
Kom­pa­ni­ja­ma omo­gu­ća­va au­to­mati­za­ci­ju
i di­gi­ta­li­za­ci­ju sla­nja ra­ču­na, a
ko­ri­sni­ci­ma da sve svo­je ra­ču­ne ob­jedi­ne
u jed­no di­gi­tal­no san­du­če, da ih
pla­te jed­nom od ne­ko­li­ko po­nu­đe­nih
op­ci­ja i da ih na­kon to­ga ar­hi­vi­ra­ju.
Me­đu­tim, teh­nič­ke po­tre­be za raz­vo­jem
mo­bil­ne apli­ka­ci­je (Pla­ti­vo­o­
MO­BI­LE) do­ve­le su plat­for­mu do napred­ni­je
ver­zi­je ko­ja sa­da ima ne­ko­liko
de­lo­va, od ko­jih je naj­zna­čaj­ni­ji Plati­vo­o­A­PI,
a Pla­ti­vo­o­A­PI je omo­gu­ćio
raz­voj kon­cep­ta Pla­ti­vo­o­EM­BED­DED.
Pla­ti­vo­o­EM­BED­DED
Šta to kon­kret­no zna­či? Tre­ća stra­na,
na pri­mer e-bank apli­ka­ci­ja, po­ve­zuje
se na Pla­ti­vo­o­A­PI i na­kon to­ga vam
omo­gu­ća­va da sve ra­ču­ne ko­je ina­če
pri­ma­te u Pla­ti­vo­o­WEB pre­u­zme­te i u
svo­ju e-bank apli­ka­ci­ju. Ka­da su ra­ču­ni
u e-bank apli­ka­ci­ji, sve­ga dva-tri kli­ka
de­le vas od pla­ća­nja. Teš­ko da tre­nut­no
po­sto­ji bo­lji kon­cept za di­stri­bu­ci­ju
i pla­ća­nje ra­ču­na.
Je­di­no na ovaj na­čin ne­ma ni­ka­kvih
pre­ki­da u pro­ce­si­ma, od di­stri­bu­ci­je
di­gi­tal­nog ra­ču­na pa sve do nje­go­vog
elek­tron­skog pla­ća­nja.
Car­dless payment
ga­te­way
Car­dless payment ga­te­way (CPG) ili
kon­cept bez­kar­tič­nog plat­nog pro­toko­la
pred­sta­vlja e-com­mer­ce most izme­đu
veb tr­go­vi­na i ku­pa­ca. Pred­u­slov
Pla­ti­vo­o­EM­BE­DED omo­gu­ća­va i trećim
stra­na­ma, kao što su e-bank aplika­ci­je,
bi­lo mo­bil­ne bi­lo veb, po­ve­zi­vanje
na Pla­ti­vo­o­A­PI i pre­u­zi­ma­nje struktu­ri­ra­nih
ra­ču­na di­rekt­no u sa­mu e-
bank apli­ka­ci­ju.
za CPG je­ste da e-bank apli­ka­ci­ja ima
mo­guć­nost da se po­ve­že na Pla­ti­vo­o­
A­PI i da struk­tu­ri­ra­ne do­ku­men­te preu­zme
u sa­mu apli­ka­ci­ju.
Kon­cept je vr­lo jed­no­sta­van, ku­pac
na veb tr­go­vi­ni na­pu­ni kor­pu i za­poč­ne
pro­ces pla­ća­nja. Ume­sto da bi­ra
da po­rudž­bi­nu pla­ti kar­ti­com, on može
da tra­ži sla­nje pred­ra­ču­na u svoje
Pla­ti­voo san­du­če. Za po­tre­be identi­fi­ka­ci­je
po­sto­ji Pla­ti­vo­oID ko­ji ku­pac
uno­si kao iden­ti­fi­ka­ci­ju svog Pla­ti­voo
san­du­če­ta. Ka­da pred­ra­čun stig­ne u
Pla­ti­voo san­du­če, ku­pac mu pri­stu­pa
iz svo­je e-bank apli­ka­ci­je. Na osno­vu
pred­ra­ču­na ge­ne­ri­še se na­log za plaća­nje
ko­ji ku­pac mo­ra da iz­vr­ši. Na­rav­no,
neo­p­hod­no je da to bu­de in­stant
na­log za pla­ća­nje. E-bank apli­ka­ci­ja na
Pla­ti­vo­o­A­PI tre­ba da vra­ti sta­tus transak­ci­je,
u smi­slu da je tran­sak­ci­ja iz­vrše­na
ili ne. Na­kon iz­vr­še­ne tran­sak­ci­je,
sam ku­pac sa veb šo­pa po­kre­će proces
va­li­da­ci­je tran­sak­ci­je i na­sta­vlja dalje
svoj put po saj tu.
CPG sva­ka­ko pred­sta­vlja jef­ti­ni­ju i
bez­bed­ni­ju al­ter­na­ti­vu za kla­sič­ne onli­ne
kar­ti­čar­ske tran­sak­ci­je. Io
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

BRENDOVI I TRENDOVI
Registar u svetu brendova
Ka­da bi vam ne­ko za­tra­žio da br­zo na­bro­ji­te ne­ko­li­ko kom­pa­nija
ko­jih se pr­vo se­ti­te, ve­ro­vat­no bi­ste na­bro­ja­li upra­vo one ko­je
su za­i­sta pra­vi bren­do­vi. Nji­ho­va ime­na su čvr­sto usa­đe­na u naš
um ia­ko ve­ći­na od nas u stva­ri i ne zna zaš­to je to ta­ko. Ne­ko
ko se ba­vi mar­ke­tin­gom će vam re­ći da je to za­to što se pro­ces
bren­din­ga ne do­ga­đa na tr­žiš­tu pro­iz­vo­da i uslu­ga, već is­klju­čivo
u gla­va­ma i sve­sti po­tro­ša­ča. Po­zi­ci­ja bren­do­va u na­šoj sve­sti
učvrš­ću­je se nji­ho­vim du­go­traj­nim na­po­ri­ma i ra­dom na odr­žanju
kva­li­te­ta sop­stve­nih pro­iz­vo­da ili uslu­ga, kao i na is­pu­nje­nju
obe­ća­nja ko­ja brend da­je kroz svo­ju sva­ko­dnev­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju.
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

У Србији има око 120.000
привредних друштава, 220.000
предузетника и 26.000
удружења. Од предузећа са 10
и више запослених, њих 75,2%
има свој интернет сајт.
Serbia has around 120,000
companies, 220,000 sole traders
and 26,000 associations. 75.2%
of companies with 10 or more
employees have their own
website.
Re­gi­star na­ci­o­nal­nog in­ter­net
do­me­na Sr­bi­je (RNIDS) je orga­ni­za­ci­ja
ko­ja upra­vlja re­gistrom
na­zi­va na­ci­o­nal­nih do­me­na i inter­net
in­fra­struk­tu­rom od po­seb­nog
zna­ča­ja za funk­ci­o­ni­sa­nje in­ter­ne­ta u
Sr­bi­ji. Za­pi­taj­mo se, da li je ova or­gani­za­ci­ja
pre­po­zna­ta kao je­din­stven doma­ći
brend? Ka­kva su oče­ki­va­nja posta­vlje­na
is­pred nje i sa ka­kvim se iza­zo-­
­vi­ma su­o­ča­va u od­no­su pre­ma svo­jim
korisnicima?
Zaš­to je RNIDS to­li­ko va­žan za raz­voj
in­ter­ne­ta i pri­vre­de u Sr­bi­ji? Na
ovo na­iz­gled jed­no­stav­no pi­ta­nje ne
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

i­smo mo­gli da da­mo ta­ko jed­no­stavan
od­go­vor. Po­sto­ji vi­še raz­lo­ga za
to. Ako bi­smo po­ku­ša­li da po­jed­nosta­vi­mo
kom­plet­nu ide­ju i sve­de­mo
je na či­nje­ni­cu da je ze­mlji po­tre­ban
ure­đen in­ter­net na ko­me sva­ka kompa­ni­ja,
or­ga­ni­za­ci­ja, in­sti­tu­ci­ja, poje­di­nac…
ima svo­je je­din­stve­no mesto
ube­le­že­no u re­gi­star kao svoj naziv
in­ter­net do­me­na, on­da je RNIDS
cen­tral­ni sto­žer oko ko­ga gra­vi­ti­raju
svi osta­li či­ni­o­ci na­ci­o­nal­ne in­ternet
za­jed­ni­ce.
Me­đu­tim, ova ne­vla­di­na i ne­pro­fit­na
or­ga­ni­za­ci­ja je znat­no vi­še od nave­de­nog.
Ići u ko­rak sa raz­vi­je­nim svetom
pod­ra­zu­me­va Српским in­for­ma­ti­za­ci­ju путевима се i digi­ta­li­za­ci­ju
po­sto­je­ćih креће of­fli­ne око 1.800.000 si­ste­ma i
po­slov­nih pro­ce­sa путничких u kom­pa­ni­ja­ma, аутомобила, drža­vi,
pri­vre­di, svim in­du­stri­ja­ma. Di­gi­ta-
36.000 мотоцикала,
9.000 аутобуса и
l­na tran­sfor­ma­ci­ja 140.000 po­sta­je камиона. si­ne qua non
op­stan­ka na sve kon­ku­rent­ni­jem tr­žiš­tu.
Do­ma­ćem i ino­stra­nom. No­vi poslov­ni
mo­de­li, pa­met­ni­ji a ne te­ži rad,
kao i pro­me­ne u na­či­nu raz­miš­lja­nja,
pre sve­ga me­nadž­men­ta kom­pa­ni­ja,
pa on­da i svih osta­lih či­ni­la­ca pri­vrednog
eko­si­ste­ma, je­di­ni su put ka di­gital­noj
eko­no­mi­ji. A u ta­kvom okru­že­nju,
ako ga ikad do­seg­ne­mo, po­sto­ji re­alna
šan­sa da i na­ša ze­mlja bu­de rav­noprav­ni
part­ner kom­pa­ni­ja­ma u raz­vi­jenom
sve­tu. Sve ovo ni­je mo­gu­će bez
raz­vi­je­ne in­ter­net in­fra­struk­tu­re, or­gani­zo­va­nog
veb pro­sto­ra, bes­pre­kor­nog
funk­ci­o­ni­sa­nja in­ter­net do­me­na. Svega
ono­ga či­me u Sr­bi­ji upra­vlja RNIDS.
Sve­sni smo to­ga da sa­vre­me­ni di­gital­ni
ži­vot u bi­lo ko­joj ze­mlji na sve­tu,
pa ta­ko i u na­šoj, bez ova­kve po­stavke
There stva­ri, are around kao i bez ova­kve or­ga­ni­zaci­je,
1,800,000 ne bi da­vao passenger pra­ve re­zul­ta­te. Naci­o­nal­ni
cars, 36,000 in­ter­net do­men je ozna­ka
motorcycles, 9,000
te­ri­to­ri­jal­ne pri­pad­no­sti i kao ta­kav
buses and 140,000
iz­u­zet­no lorries on Serbia’s je bi­tan roads. za de­fi­ni­sa­nje inter­net
iden­ti­te­ta svih ko­ji ži­ve i ra­de
u Sr­bi­ji, što i po­sao sa­mog RNIDS-a
či­ni iz­u­zet­no bit­nim.
IDN in ter na ci o na la
Osno­van pre vi­še od 13 go­di­na, doma­ći
re­gi­star na­ci­o­nal­nog do­me­na
već sko­ro 12 go­di­na bri­ne o na­zi­vima
do­me­na re­gi­stro­va­nim sa eks­tenzi­jom
.RS, a pu­nih 8 go­di­na o na­zi­vima
do­me­na re­gi­stro­va­nim sa eks­tenzi­jom
.СРБ. De­cem­bra 2018. go­di­ne
pr­vi srp­ski na­ci­o­nal­ni do­men po­stao
je IDN dru­gog ni­voa – omo­gu­će­na je
re­gi­stra­ci­ja na­zi­va .RS do­me­na na la­tinič­kim
pi­smi­ma 16 je­zi­ka ko­ji se go­vore
u Sr­bi­ji, pri če­mu ve­ći­na po­dr­ža­nih
slo­va sa­dr­ži di­ja­kri­ti­ke. Po­red .СРБ dome­na,
ko­ji je od 2012. deo in­ter­na­ci­onal­ne
IDN po­ro­di­ce, sada je njen član i
latinički srpski nacionalni domen.
Pre­ko 108.000 re­gi­stro­va­nih na­ziva
.RS i pre­ko 2.500 re­gi­stro­va­nih nazi­va
.СРБ do­me­na go­vo­ri nam o znača­ju
ra­da ove or­ga­ni­za­ci­je, kao i o njenoj
mi­si­ji i vi­zi­ji ko­je ostva­ru­je kroz
svo­ju stra­te­gi­ju ve­o­ma us­peš­no i na
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

efi­ka­san na­čin. RNIDS je da­nas pre­poznat
i pri­znat kao ne­za­vi­sna i otvo­re­na
struč­na or­ga­ni­za­ci­ja od po­ve­re­nja, od
stra­ne svih za­in­te­re­so­va­nih stra­na, kako
u Sr­bi­ji ta­ko i u sve­tu. Ono sa či­me
mo­že da se di­či je sva­ka­ko pri­me­na
naj­no­vi­jih teh­nič­kih re­še­nja i naj­bo­ljih
pra­vi­la na do­ma­ćem in­ter­ne­tu.
Stabilnost pre svega
Me­đu­tim, ono što je naj­zna­čaj­ni­je
za funk­ci­o­ni­sa­nje ce­lo­kup­nog si­stema
ko­ji mo­že­mo na­zva­ti i „do­ma­ći inter­net”
je nje­go­va sta­bil­nost. Či­nje­ni­ca
da je RNIDS je­dan od ma­lo­broj­nih regi­sta­ra
u sve­tu ko­ji ni­kad ni­je imao pad
DNS ser­vi­sa, ključ­nog za sta­bil­nost inter­ne­ta
jed­ne ze­mlje, do­volj­no go­vori
o vred­no­sti ove or­ga­ni­za­ci­je i stručno­sti
lju­di za­du­že­nih za bez­bed­nost i
zdra­vlje na­ci­o­nal­nih do­me­na.
Bez bed nost
Ka­da go­vo­ri­mo o zaš­ti­ti in­for­ma­cio­nih
si­ste­ma na in­ter­ne­tu, ve­o­ma ma­li
broj lju­di raz­miš­lja o na­zi­vi­ma do­me­na
i DNS si­ste­mu. A za­mi­sli­te si­tu­a­ci­ju da
vam ne­ko „kid­na­pu­je“ na­ziv do­me­na
ko­ji ko­ri­sti­te za po­slov­ni veb sajt ili za
adre­su e-poš­te. Sve va­še in­ter­net aktiv­no­sti
bi­le bi pre­ki­nu­te, a zlo­na­merno
pre­u­sme­ra­va­nje ko­ri­sni­ka mo­glo bi
da vas koš­ta i fi­nan­sij­ski i kroz gu­bi­tak
re­pu­ta­ci­je. Sva­ko is­prav­no raz­miš­lja­nje
o in­ter­net bez­bed­no­sti kre­će od po­jedin­ca
kao ko­ri­sni­ka ure­đa­ja po­ve­za­nih
na in­ter­net.
„DNS je naj­kri­tič­ni­ja tač­ka in­ter­neta“,
is­ti­če Žar­ko Ke­cić, ru­ko­vo­di­lac Sekto­ra
IKT uslu­ga RNIDS-a, ka­da je reč
o naj­češ­ćim na­pa­di­ma do ko­jih do­la­zi
zlo­u­po­tre­bom ra­nji­vo­sti DNS-a, i podvla­či
da žr­tve ta­kvih na­pa­da ni­su sa­mo
po­je­din­ci, već i ve­li­ke kor­po­ra­ci­je, ali i
in­ter­net re­sur­si vla­da.
Ove pret­nje su rel­no mo­gu­će u svakoj
ze­mlji, prem­da RNIDS, ka­da je naša
u pi­ta­nju, dr­ži kon­ce zaš­ti­te pri­lič­no
za­teg­nu­tim. Na­i­me, ova or­ga­ni­za­ci­ja je
tre­nut­no je­di­ni na­ci­o­nal­ni in­ter­net regi­star
u sve­tu ko­ji ima tri ni­voa zaš­tite
do­me­na za svo­je ko­ri­sni­ke. A ko­liko
je ne­zaš­ti­ćen DNS si­stem kri­tič­na
bez­bed­no­sna pret­nja ilu­stru­je či­nje­nica
da je od 3 mi­li­jar­de ha­ker­skih na­pada
iz­ve­de­nih u proš­loj go­di­ni njih preko
50% bi­lo usme­re­no na DNS si­stem.
Baš zbog to­ga je RNIDS re­gi­stran­tima
na­zi­va .СРБ i .RS do­me­na sta­vio na
ras­po­la­ga­nje ove tri vr­ste zaš­ti­te na­zi­va
do­me­na – si­gu­ran re­žim, za­klju­ča­vanje
na stra­ni kli­jen­ta i za­klju­ča­va­nje na
stra­ni re­gi­stra. A omo­gu­će­no je i potpi­si­va­nje
na­zi­va na­ci­o­nal­nih do­me­na
krip­to­graf­skim klju­če­vi­ma – DNSSEC.
Šta ka žu me di ji…
Ma­lo je or­ga­ni­za­ci­ja u Sr­bi­ji, a da nisu
u sfe­ri po­li­tič­ke de­lat­no­sti, ko­je su
ovo­li­ko za­stu­plje­ne u me­di­ji­ma. Me­diji
vr­lo do­bro shva­ta­ju zna­čaj i vred­nost
RNIDS-a i otu­da nje­go­va iz­u­zet­no ve­lika
pri­sut­nost u nji­ma. Sa­mo 2018. godi­ne
bi­lo je pre­ko 900 raz­li­či­tih me­dijskih
ob­ja­va ko­je su se od­no­si­le na aktiv­no­sti
ove or­ga­ni­za­ci­je. Tu su uklju­čeni
ka­ko elek­tron­ski me­di­ji (ra­dio i TV)
ta­ko i svi osta­li: dnev­ni li­sto­vi, ne­delj­nici
i me­seč­ni­ci kao pred­stav­ni­ci štam­panih
me­di­ja, kao i in­ter­net me­di­ji, on­lajn
por­ta­li i na kra­ju blo­ge­ri i in­flu­en­se­ri.
U lo kal noj za jed ni ci…
Rad sa lo­kal­nom in­ter­net za­jed­ni­com
je još jed­na do­bro osmiš­lje­na ak­tiv­nost
RNIDS-a, a od­vi­ja se kroz or­ga­ni­zo­vanje
struč­nih kon­fe­ren­ci­ja sa fo­ku­som
na glo­bal­ne in­ter­net tren­do­ve, kao i
na do­stig­nu­ća u na­ci­o­nal­nom in­ter­net
pro­sto­ru.
Ove kon­fe­ren­ci­je su ve­o­ma po­seće­ne,
što uka­zu­je na ve­li­ko in­te­re­sova­nje
za tren­do­ve u no­vim teh­no­logi­ja­ma.
Sku­po­vi kao što je DIDS, ali
i oni po­sve­će­ni saj­ber bez­bed­no­sti,
do­no­se no­ve vred­no­sti u raz­voj inter­ne­ta
u Sr­bi­ji i ne pro­la­ze bez odgo­va­ra­ju­ćeg
od­je­ka u jav­no­sti.
Ov­de je, da­kle, reč o zna­ča­ju eduka­ci­je
na svim ni­vo­i­ma, po­čev­ši od
za­po­sle­nih u kom­pa­ni­ja­ma, do eduka­ci­je
sta­nov­niš­tva o po­slo­va­nju na
in­ter­ne­tu i bez­bed­noj upo­tre­bi infor­ma­ci­o­nih
teh­no­lo­gi­ja.
Ne sme­mo da za­bo­ra­vi­mo ni or­gani­za­ci­je
struč­nih sku­po­va u sa­rad­nji sa
pred­stav­ni­ci­ma lo­kal­nih in­ter­net zajed­ni­ca
ili po­drš­ku lo­kal­nim pro­jek­tima,
pre­vas­hod­no sa ci­ljem edu­ka­cije
ši­re za­jed­ni­ce o raz­li­či­tim aspek­ti­ma
upo­tre­be in­ter­ne­ta. Oni su ja­ko va­žni u
smi­slu druš­tve­no od­go­vor­nog de­lo­vanja
RNIDS-a i sva­ka­ko po­zi­tiv­no uti­ču
na nje­gov imidž u jav­no­sti.
… i na kra ju
Da se vra­ti­mo na po­če­tak i za­pi­tamo
da li RNIDS is­pu­nja­va oče­ki­va­nja
svo­jih ko­ri­sni­ka i da li ima sve ka­rakte­ri­sti­ke
bren­da. Ako ima­mo na umu
sve emo­ci­je, aso­ci­ja­ci­je i is­ku­stva kori­sni­ka,
vred­nost in­for­ma­ci­ja i zna­nja
ko­je oni do­bi­ja­ju od RNIDS-a i iz­uzet­no
ih ce­ne, na ovo na­iz­gled kompli­ko­va­no
pi­ta­nje od­go­vor po­sta­je
sa­svim jed­no­sta­van – da, RNIDS jeste
je­din­stven do­ma­ći brend. Io
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

BRENDOVI I TRENDOVI
Kyla Kent, pri­dru­že­ni me­na­džer za
content marketing, SAP Concur
Inovacije putem podataka:
pred­vi­di­te bu­duć­nost
iz­miš­lja­ju­ći je
Ako se pogleda u prošlost, oni koji ne daju prioritet inovacijama
u svo jim po slov nim te žnja ma obič no za o sta nu. U stva ri,
ne u speh u ino vi ra nju, u po slov nom sve tu, mo že vas do ve sti u
si tu a ci ju da po sr će te za kon ku ren ci jom ko ja je nad moć na jer su
oni od lu či li da ažu ri ta ju svo je po slov ne mo de le. Ali ka ko or gani
za ci je da od re de ka da ili gde da ino vi ra ju? Od go vor naj češ će
le ži u po da ci ma.
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Ko­ji tip po­da­ta­ka? Po­sto­je inter­ni,
eks­ter­ni, ope­ra­tiv­ni,
ana­li­tič­ki, struk­tu­ri­ra­ni, nestruk­tu­ri­ra­ni
– li­sti ov­de ni­je kraj. Po­red
is­tra­ži­va­nja spo­ljaš­njih po­da­ta­ka, kao
što su oni o kon­ku­ren­ci­ji, ko­ri­sni­ci­ma ili
ce­lo­kup­nom tr­žiš­tu, deo zna­nja o tome
ka­ko ino­vi­ra­ti ta­ko­đe mo­že po­ti­cati
i iz sop­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je. Ovaj tip
po­da­ta­ka, in­ter­ni po­da­ci, je­su in­for­maci­je
do­bi­je­ne iz sa­mog pred­u­ze­ća koje
po­kri­va­ju obla­sti kao što su po­slo­vanje,
odr­ža­va­nje, ka­dro­vi i fi­nan­si­je.
Recimo, što pre­ci­zni­je i kom­pletni­je
upo­zna­va­nje sa in­te­r­nim fi­nansij­skim
po­da­ci­ma or­ga­ni­za­ci­je, kroz
sve ka­na­le po­troš­nje, od ključ­nog je
zna­ča­ja pri odre­đi­va­nju uspe­ha pred­u­ze­ća.
SAP-ovi kli­jen­ti ih ko­ri­ste za otkri­va­nje
pod­ruč­ja za po­jed­no­sta­vljiva­nje
pro­ce­sa, sma­nje­nje ot­pa­da i na
kra­ju po­ve­ća­nje uš­te­da – do­bro mesto
za po­če­tak ka­da se od­re­đu­je gde
inovirati.
Uraditi više sa manje –
ino­vi­raj­te po­mo­ću
finansijskih podataka
Da­naš­nja eko­no­mi­ja je uje­di­ni­la veli­ke
i ma­le or­ga­ni­za­ci­je u nji­ho­vom zah­te­vu
da se ura­di vi­še sa ma­nje. Izvla­če­nje
vi­še in­for­ma­ci­ja iz fi­nan­sij­skih
po­da­ta­ka je uo­bi­ča­je­na krov­na stra­te­
gi­ja. Raz­u­me­va­nje me­sta za sma­nje­nje
troš­ko­va i pre­u­sme­ra­va­nje po­troš­nje
mo­že bi­ti ve­o­ma vred­no za or­ga­ni­zaci­je
ko­je po­ku­ša­va­ju da osta­nu agil­ne
i pod­stak­nu ino­va­ci­je. Ali pred­u­ze­ća
pri­ma­ju sve vi­še i vi­še fi­nan­sij­skih poda­ta­ka
iz sve ve­ćeg bro­ja iz­vo­ra potroš­nje,
pa po­sta­je sve te­že da se de­šifru­je
– a ka­mo­li od­re­di – gde tač­no finan­sij­ske
ino­va­ci­je tre­ba da poč­nu.
Na pri­mer, po­sled­njih go­di­na je sve
ve­ći fo­kus na op­ti­mi­za­ci­ji po­slov­nih
pu­to­va­nja. Ve­ći­na or­ga­ni­za­ci­ja mi­sli da
je ino­vi­ra­nje pu­tem fi­nan­sij­skih po­data­ka
jed­no­stav­no pra­će­nje troš­ko­va
slu­žbe­nih pu­to­va­nja i us­kla­đi­va­nje izda­ta­ka.
Ali ni­je do­volj­no sa­mo ima­ti
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

pri­stup tim po­da­ci­ma. Tek bo­lje raz­ume­va­nje
be­ne­fi­ta i re­zul­ta­ta slu­žbe­nog
pu­to­va­nja mo­že na­ve­sti or­ga­ni­za­ci­ju
da raz­miš­lja u pra­vom sme­ru. Ume­sto
da sa­mo pre­gle­da­te po­dat­ke, pi­taj­te:
- Da li je pu­to­va­nje pro­daj­nog ti­ma
vredelo?
- Da li smo po­sla­li pra­vi tim?
- Ka­ko je pu­to­va­nje uti­ca­lo na poslo­va­nje?
Ia­ko se ova pi­ta­nja či­ne jed­no­stavnim,
ona zah­te­va­ju du­blji ni­vo sposob­no­sti
da bi se sor­ti­ra­le in­for­ma­ci­je.
Po­seb­no ako za­po­sle­ni mo­ra­ju da obje­di­ne
po­dat­ke o po­troš­nji ko­ji su rase­ja­ni
u vi­še si­ste­ma, struk­tu­ri­ra­ni su
i ne­struk­tu­ri­ra­ni, ili su mo­žda isto­rijski
na­su­prot onih u re­al­nom vre­me­nu.
Upo­re­đi­va­nje po­da­ta­ka ko­ji ni­su standard­ni
ili ob­je­di­nje­ni je iz­u­zet­no komplek­sno
ka­da je svr­ha to­ga da se oni
po­ve­žu sa ci­lje­vi­ma naj­vi­šeg ni­voa.
Sre­ćom, ovaj ni­vo po­re­đe­nja poda­ta­ka
mo­že se po­sti­ći po­mo­ću ala­ta
kao što je napredna analitika, na kraju
iden­ti­fi­ku­ju­ći je­din­stve­ne obra­sce potroš­nje
i us­kla­đu­ju­ći smer­ni­ce za puto­va­nje
i troš­ko­ve (tra­vel and ex­pen­se
- T&E) sa nji­ma. Upa­ri­va­nje tih po­da­taka
iz dru­gih vi­še­funk­ci­o­nal­nih ode­ljenja
mo­že ot­klju­ča­ti još vred­ni­je uvi­de.
Da bi se ilu­stro­va­la ova ka­rak­te­ri­sti­ka,
vra­ti­mo se na pret­hod­ni pri­mer op­timi­za­ci­je
po­slov­nog pu­to­va­nja. Pro­vođe­nje
ana­li­ze pre­se­ka T&E troš­ko­va
na osno­vu oče­ki­va­nih re­zul­ta­ta omogu­ća­va
pre­dik­ci­ju naj­vred­ni­jih lo­ka­ci­ja
za čla­no­ve pro­daj­nog ti­ma.
Vred­nost pri­ku­plja­nja i
povezivanja podataka
o po­troš­nji za­po­sle­nih
Ia­ko je već i uo­ča­va­nje obra­za­ca i
kon­tro­li­sa­nje troš­ko­va kom­plek­sno i
du­go­traj­no, još te­že po­sta­je efi­ka­sno
pre­po­zna­ti tren­do­ve ako se fi­nan­sij­ski
po­da­ci pro­te­žu u vi­še si­ste­ma. Raz­misli­te
o vre­me­nu ka­da je ne­do­sta­tak jedin­stve­nog
iz­vo­ra isti­ne u iz­veš­ta­va­nju
do­vo­dio do­no­si­o­ce od­lu­ka u sta­nje
pa­ni­ke ka­da do­đe vre­me da se do­ne­su
stra­teš­ke od­lu­ke za po­slo­va­nje.
Ovde je problem što potrošnja koju
ini­ci­ra­ju za­po­sle­ni (po­troš­nja ko­ju oni
pod­sti­ču i kon­tro­li­šu u ko­rist svoje uloge
ili po­slov­ne funk­ci­je) obično sa­drži
či­tav spek­tar izo­lo­va­nih po­da­ta­ka.
Pošto tran­sak­ci­o­ni de­ta­lji o po­troš­nji
ko­ju su ini­ci­ra­li za­po­sle­ni do­la­zi iz decen­tra­li­zo­va­nih
si­ste­ma, oni se če­sto
pre­ba­cu­ju u glav­nu knji­gu u agre­gi­ranom
for­ma­tu pre ne­go što bu­du uknjiže­ni.
To obič­no osta­vlja glav­nu knji­gu sa
vi­so­kim ni­vo­om pre­gle­da ne­ko­li­ko ve­likih
T&E ka­te­go­ri­ja, kao što su avio-kar­te,
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

ho­te­li, mi­lje, ta­ko da fi­nan­sij­skom ti­mu
ne­do­sta­ju vred­ni tran­sak­ci­o­ni de­talji
po­treb­ni za utvr­đi­va­nje uzro­ka probi­ja­nja
bu­dže­ta ili dru­gih za­bri­nja­va­jućih
tren­do­va kao što je manipulisanje
troškovima.
Čak i u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da sve funk­ci­onal­no­sti
is­po­ru­ču­je sa­mo je­dan ven­dor,
ni­vo in­te­gra­ci­je po­da­ta­ka mo­že va­ri­ra­ti.
Us­kla­đi­va­nje po­da­ta­ka ko­ji do­la­ze iz tih
si­ste­ma sa glav­nom knji­gom če­sto je
ma­nu­el­ni pro­ces ko­ji uklju­ču­je obi­man
eks­port i in­port, pa i vi­še sa­ti IT re­sur­sa.
Ne­mo­guć­nost tač­nog iz­veš­ta­va­nja o
troš­ko­vi­ma ko­je ini­ci­ra­ju za­po­sle­ni tako­đe
mo­že re­zul­ti­ra­ti sma­nje­njem potroš­nje,
što uti­če na ko­nač­ni bi­lans stanja.
Studija Journal of Accounting and
Economicsa ot­kri­la je da su me­na­džeri,
ka­da se su­o­če sa sce­na­ri­jem gde bi
nji­ho­ve kom­pa­ni­je mo­gle da pro­pu­ste
za­ra­du, sklo­ni ma­ni­pu­li­sa­nju re­zul­ta­tima,
ne ti­me ka­ko iz­veš­ta­va­ju o per­forman­sa­ma
već u po­gle­du sva­ko­dnev­nih
od­lu­ka. Na pri­mer, u 80% slu­ča­je­va ruko­vo­di­o­ci
bi se­kli dis­kre­ci­o­nu po­troš­nju,
kao što su is­tra­ži­va­nje i raz­voj,
broj za­po­sle­nih, obu­ke i odr­ža­va­nje.
Oni bi od­lo­ži­li po­če­tak no­vog pro­jek­ta
u 55% slu­ča­je­va, čak i ako to uklju­ču­je
žr­tvo­va­nje vred­no­sti. I po­nu­di­li bi podsti­ca­je
svo­jim ko­ri­sni­ci­ma zarad po­veća­nja
ku­po­vi­ne u tom tro­me­seč­ju skoro
u 40% slu­ča­je­va.
Va­žno je ima­ti pra­ve ala­te za au­tomat­sko
pri­ku­plja­nje i po­ve­zi­va­nje svih
troš­ko­va ko­je ini­ci­ra­ju za­po­sle­ni na
jed­nom me­stu. To po­ma­že da se obezbe­di
da sva­ki ni­vo unu­tar or­ga­ni­za­ci­je
ima pra­ve in­for­ma­ci­je u pra­vo vre­me i
na pra­vom me­stu ka­ko bi se do­no­si­le
bo­lje po­slov­ne od­lu­ke, ta­ko da ka­snije
ni­ko ne mo­ra da žr­tvu­je ko­nač­ni bilans
sta­nja.
Zaš­to su po­da­ci
i izveštavanje
ključ­ni za po­slov­ni uspeh
Ko­ri­sni­ci na­vo­de da su po­da­ci krv
nji­ho­vih or­ga­ni­za­ci­ja. Oni im po­mažu
da ana­li­zi­ra­ju, kon­tro­li­šu i do­nose
od­lu­ke ključ­ne za uspeh nji­ho­vih
or­ga­ni­za­ci­ja. Bez njih, or­ga­ni­za­ci­je
ne mo­gu da vi­de gde su bi­le, gde su
sa­da, ni ku­da idu. Na pri­mer, fi­nan­sijska
me­re­nja, po­put po­troš­nje po ka­tego­ri­ja­ma,
neo­p­hod­na su da bi se dopri­ne­lo
iz­veš­ta­ji­ma o pro­fi­tu i gu­bit­ku
ili iz­veš­ta­ji­ma o to­me šta kom­pani­ja
po­se­du­je i du­gu­je. Ne­fi­nan­sij­ska
ili kvan­ti­ta­tiv­na me­re­nja su neo­p­hod­na
za odr­ža­va­nje efi­ka­sno­sti po­slo­va­nja i
me­re­nje atri­bu­ta kao što su vre­me ciklu­sa
– vre­me za odo­bra­va­nje i vre­me
za pla­ća­nje – ili car­bon oti­sci.
Ovaj tip iz­veš­ta­va­nja se mo­že da­lje
po­de­li­ti u sle­de­će ka­te­go­ri­je:
Vo­de­ći in­di­ka­to­ri: ti­pič­no ne­fi­nansij­ski,
ovi in­di­ka­to­ri go­vo­re o to­me kako
pred­u­ze­će po­slu­je sa­da i da­ju uvid
u bu­du­će per­for­man­se. Stva­ri po­put
tren­do­va pu­to­va­nja, pla­ća­nje pre­ma
uslo­vi­ma ugo­vo­ra i una­pred odo­bre­ne
ku­po­vi­ne mo­gu is­pri­ča­ti pri­ču i spoljaš­njem
sve­tu i me­na­dže­ri­ma unu­tar
organizacije.
Zaostajući in­di­ka­to­ri: ti­pič­no finan­sij­ski,
ovi in­di­ka­to­ri raz­ma­tra­ju perfor­man­se
proš­lo­sti – šta je po­tro­šeno.
Oni se mo­gu ko­ri­sti­ti za iden­ti­fiko­va­nje
tren­din­ga, kao i za uklju­či­vanje
year-over-year me­re­nja po­troš­nje
ili pri­ho­da ra­di ot­kri­va­nja or­ga­ni­za­ci­onih
tren­do­va.
Spo­sob­nost or­ga­ni­za­ci­ja da odr­že
fi­nan­sij­sku kon­tro­lu i rast ja­sno za­visi
od sna­ge nji­ho­vog pro­gra­ma izveš­ta­va­nja.
Kon­zi­stent­no po­sto­ja­nje
mo­guć­no­sti da se obez­be­de ključ­na
me­re­nja per­for­man­si po­ma­že mena­dže­ri­ma
i ru­ko­vo­di­o­ci­ma C-ni­voa
da do­no­se edu­ko­va­ne, in­for­mi­sa­ne
po­slov­ne od­lu­ke. Sna­žan pro­gram
iz­veš­ta­va­nja ne uklju­ču­je sa­mo anali­zi­ra­nje
po­da­ta­ka za osnov­ne od­luke
o ra­ni­jem i tre­nut­nom učin­ku, već
i spa­ja­nje po­da­ta­ka o po­troš­nji koju
ini­ci­ra­ju za­po­sle­ni sa kor­po­ra­tivnim
ci­lje­vi­ma, poš­to se oni od­no­se
di­rekt­no na fi­nan­si­je. Ov­de je iza­zov
pru­ža­nje ja­snih po­da­ta­ka ka­ko bi
se po­mo­glo or­ga­ni­za­ci­ji da pro­meni
po na ša nja ko ja mo gu ne ga tiv no
uti­ca­ti na kor­po­ra­tiv­ne ci­lje­ve i ini­cija­ti­ve.
Ne bi­ti u sta­nju da se kon­troli­še
ne­po­zna­to re­zul­ti­ra „kri­zom odlu­či­va­nja”,
što pro­iz­vo­di sa­mo provizornu
i po ne kad po greš nu od lu ku.
Sve se svo­di na to da raz­u­me­vanje
gde tre­ba ino­vi­ra­ti le­ži u ključnim
in­di­ka­to­ri­ma per­for­man­si (key
per­for­man­ce in­di­ca­tors - KPIs) koji
su je­din­stve­ni za or­ga­ni­za­ci­ju. Na
pri­mer, ako je je­dan od ključ­nih cilje­va
sma­nji­ti troš­ko­ve, ak­tuel­ni režij­ski
troš­ko­vi mo­gu se upo­re­di­ti sa
pred­vi­đe­nim bu­dže­tom. Raz­u­meva­nje
od­stu­pa­nja mo­že po­mo­ći u
stva­ra­nju efi­ka­sni­jih bu­dže­ta u buduć­no­sti,
kao i stra­teš­ki­jih ini­ci­ja­tiva
ko­je omo­gu­ća­va­ju re­duk­ci­ju i bolje
upra­vlja­nje troš­ko­vi­ma. KPI-e koji
od­go­va­ra­ju ci­lje­vi­ma or­ga­ni­za­cije
tre­ba re­dov­no ko­ri­sti­ti i is­pi­ti­va­ti
ka­ko bi se obez­be­di­lo da po­troš­nja
bu­de pod kon­tro­lom, a sva­ka poten­ci­jal­na
uš­te­da re­a­li­zo­va­na. Nakon
što se KPI-i tar­ge­ti­ra­ju, oko tih
po­da­ta­ka se mo­že iz­gra­di­ti re­spekta­bil­na
stra­te­gi­ja iz­veš­ta­va­nja ka­ko
bi se me­rio uspeh i ot­kri­le obla­sti
za ino va ci ju. Io
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

BRENDOVI I TRENDOVI
SAS – napredna analitika
u slu žbi čo ve čan stva
Kom­pa­ni­ja SAS je u 2019. go­di­nu uš­la na­ja­vom da će u raz­voj veš­tač­ke
in­te­li­gen­ci­je ulo­ži­ti mi­li­jar­du do­la­ra. In­ve­sti­ci­ja ob­u­hva­ta
obla­sti po­put ino­va­ci­je soft­ve­ra, obra­zo­va­nje i eks­perstske uslu­ge
to­kom tri go­di­ne. To je sa­mo je­dan od po­ka­za­te­lja ko­li­ko je raz­voj
na­pred­ne ana­li­ti­ke i veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je va­žan za ostva­re­nje
uspe­ha na tr­žiš­ti­ma ko­ja se sve ve­ćom br­zi­nom me­nja­ju.
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

VIDEO
Ino va tiv nim re še nji ma u oblasti
na pred ne ana li ti ke, SAS poma
že kom pa ni ja ma da spre če
pre va re u fi nan sij skom sek to ru, bore
se sa smr to no snim bo le sti ma, bolje
upra vlja ju ri zi ci ma, a sa rad njom
sa vla da ma omo gu ća va pru ža nje vrhun
ske uslu ge ko ri sni ci ma i gra đani
ma.
Pri me na na pred ne ana li ti ke, ia ko
je po sta la ne iz o stav ni deo di gi tal ne
tran sfor ma ci je kom pa ni ja, no si izazo
ve sa ko ji ma se su sre ću ko ri snici
pri im ple men ta ci ji. Pre ma is tra živa
nju MIT SMR Con nec ti ons, sa mo
tre ći na kom pa ni ja uspe va da im plemen
ti ra svo je mo de le. Ove go di ne
pred sta vlje no je no vo SAS Mo delOps
re še nje, ko je po ma že kom pani
ja ma da pre va zi đu iza zo ve pri mene
no vih teh no lo gi ja i ostva re svoje
ci lje ve.
„Zbog im ple me ta ci je re še nja ko je
ne ka da pre du go tra ju, ru ko vod stvo
kom pa ni ja če sto zna da do ne se odlu
ke ko je se ne po kla pa ju sa re zul tati
ma ana li ti ke, a svi ma nam je ja sno
ko li ko va žnu ulo gu u pro ce su od luči
va nja ima ju va lid ne in for ma ci je i
da su od lu ke vo đe ne ana li tič kim putem
bo lje. Za to je ja ko va žno da veru
je mo u pro gram ko jim se slu ži mo
i sle di mo ko ra ke ko ji su ana li tič kim
pu tem po nu đe ni kao naj bo lji“, ka že
Mi loš Đur ko vić, Di rec tor, SAS Adri a­
tic re gion.
Pri me ri pri me ne
na pred ne ana li ti ke
Ma­le be­be i ve­li­ki uti­caj
veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je
De set od sto svih be ba se ro di pre­
vre me no, a one su ve o ma pod lo žne
in fek ci ja ma. Ka ko bi se pra ti lo njiho
vo zdra vlje, pre vre me no ro đe ne
be be su ne ret ko po ve za ne na ve li ki
broj apa ra ta.
To kom de set go di na, Uni ver zitet
ski me di cin ski cen tar u Utreh tu
(UMC Utreht) u Nor veš koj pri ku pljao
je ano nim ne po dat ke sa ode lje nja
in ten ziv ne ne ge neo na to lo gi je. Ta ko
je za po čet pro je kat „Ve li ki po da ci za
ma le be be” (Big da ta for small ba bies),
sa ci ljem da ko ri ste ći na pred nu
ana li ti ku, ma šin sko uče nje i veš tač
ku in te li gen ci ju, pro ak tiv no tre ti ra
ili čak spre či in fek ci je kod pre vre meno
ro đe nih be ba.
Ko ri ste ći SAS re še nja za veš tač ku inteligenciju
i naprednu analitiku, tim
struč nja ka iz UMC Utreht je ana li zirao
isto rij ske po dat ke ure đa ja sa odeljenja
intenzivne nege neonatologije
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

i raz vio ana li tič ki mo del ko ji predvi
đa mo guć nost in fek ci je. Pred vi đanja
uklju ču ju i mo guć nost do bi ja nja
sep se, in fek ci je kr vi ko ja mo že bi ti
opa sna po ži vot. Mo del ko ji je razvi
jen sa 90% pre ci zno sti mo že predvi
de ti pri su stvo bak te rij skih in fek ci ja
ko je su uzroč ni ci sep se, što je značaj
no ve ći pro ce nat od di jag no sti ke
le ka ra za sno va ne na pre gle di ma paci
je na ta i po sto je ćim simp to mi ma.
Pi­ra­e­us Gru­pa za 30% sma­nji­la
vre­me ana­li­ze po­da­ta­ka i
ge­ne­ri­sa­nja iz­veš­ta­ja
U tur bu lent noj eko no mi ji, stro go i
pre ci zno upra vlja nje kre dit nim ri zi cima
je kri tič no da bi se sma nji la iz lože
nost opa sno sti ma ko je oni no se. Iz
tog raz lo ga Pi ra e us Bank Gro up ko risti
SAS rešenje kre dit sko ring za banke.
Uz po moć SAS-a, ban ka je mo dernizovala
i automatizovala prikupljanje
i upra vlja nje po da ci ma iz ri zi ka, op timi
zo va la raz voj mo de la i iz ra đu je iz veš
ta je br že i pre ci zni je. Re zul tat su uš tede
u troškovima i vremenu.
Ob ra da i in te gri sa nje po da ta ka iz
osnov nih si ste ma ban ke na raz li či tim
platformama predstavljali su izazov
za tim za rizike Piraeus Bank Group.
Upra vlja nje kre dit nim ri zi kom i pruža
nje op ti mal nog upra vlja nja ka pi talnim
re sur si ma ban ke po sta lo je još izazov
ni je ka da je grč ka eko no mi ja do žive
la bru tal ni udar na po čet ku glo balne
recesije.
SAS re še nje omo gu ći lo je im plemen
ti ra nje sta ti stič ke ana li zu ba rem
30% br že ne go ra ni je. Po red to ga, na
nivou ekonomske analize, proces sada
zahteva mnogo manje vremena.
Po­da­ci­ma za čo­ve­čan­stvo –
#Data4Good
SAS je po no san što je deo po kre ta
Da ta for Good, ko ji pod sti če upo trebu
po da ta ka za re ša va nje hu ma ni tarnih
pitanja poput siromaštva, zdravlja,
ljud skih pra va, obra zo va nja i ži vot ne
sre di ne. Od spre ča va nja bo le sti opasnih
po ži vot, pre ko zaš ti te ugro že nih
vr sta, do ob no ve po sle pri rod nih ka tastro
fa, or ga ni za ci je ši rom sve ta pri kuplja
ju po dat ke da bi uti ca le na re ša vanje
ovih izazova. Primena podataka za
druš tve no do bro do ve la je do no vih i
kre a tiv nih na či na za re ša va nje glo balnih
pro ble ma, a Wil­dTrack je jed na od
takvih inicijativa.
Wil­dTrack iden ti fi ku je i pra ti ugro žene
vr ste analizirajući di gi tal ne sli ke otisa
ka ži vo ti nja. Uz pomoć SAS teh nolo
gi je, is tra ži va či kom pa ni je Wil­dTrack
is tra žu ju ka ko veš tač ka in te li gen cija
i po da ci o oti sci ma ži vo ti nja iz celog
sve ta mo gu pomoći u pro na la ženju
od go vo ra na glo bal na pi ta nja očuva
nja ugro že nih vr sta. Gde su ove životinje
migrirale? Koliko ih je ostalo?
Veš tač ka in te li gen ci ja mo gla bi do dati
spo sob nost pri la go đa va nja kroz algo
rit me pro gre siv nog uče nja i is pri ča ti
pot pu ni ju pri ču.
Trenutno Wil­dTrack prati nekoliko
raz li či tih ugro že nih vr sta, uključujući
cr nog no so ro ga, be log no so ro ga, bengal
skog ti gra, amur skog ti gra, ni zinskog
i Ba ir do vog ta pi ra i po lar ne medve
de. Pomoću de ep le ar nin ga, ra čunar
se mo že ob u či ti za oba vlja nje ljudskih
poslova kao što su prepoznavanje
sli ka oti sa ka i pre po zna va nje obra za ca
na sli čan na čin kao i au toh to ni tra gači,
ali uz do dat nu spo sob nost pri mene
ovih kon ce pa ta u mno go većem
obi mu i br žim tem pom. Ana li ti ka za i­
sta po dr ža va ce lo kup ni pro ces, po tenci
jal no omogućavajući uvid u po pu lacije
vrsta koje Wil­dTrack ni ka da ra nije
ni je imao.
VI DEO
Wil­dTrack
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Pri zna nja
IDC – SAS pr­vi u obla­sti
na­pred­ne i pre­dik­tiv­ne ana­li­ti­ke
SAS je po no vo na pr vom me stu
po tr žiš nom ude lu, pre ma iz veš taju
IDC-a Wor ldwi de Big Da ta and
Analytics Soft wa re 2018 Mar ket Shares:
De mand Ac ross All Use-Ca se
Pat terns.
SAS ima 27,7% tr žiš nog udela
u ka te go ri ji na pred ne i pre dik tivne
ana li ti ke u 2018. go di ni, vi še nego
dvo stru ko u od no su na sledećeg
kon ku ren ta. Ta ko đe, kom pa ni ja je na
vo de ćoj po zi ci ji u ka te go ri ji pre dik
tiv ne i na pred ne ana li ti ke ot ka ko je
IDC po čeo da pra ti tr žiš te 1997. godi
ne i sva ke go di ne po ka zu je kon tinu
i ra ni rast pri ho da u toj ka te go ri ji.
Ka ko bi na sta vi la sa ra stom i inova
ci ja ma u obla sti na pred ne ana li tike,
kom pa ni ja sva ke go di ne re in vesti
ra u is tra ži va nje i raz voj vi še ne go
dvo stru ko od pro se ka za ve li ke tehno
loš ke fir me. U 2018. go di ni, SAS je
26% svog ukup nog pri ho da usme rio
u raz voj veš tač ke in te li gen ci je (AI),
IoT, soft ve ra za upra vlja nje po da cima
i ana li ti ku.
Po red to ga, SAS je na dru gom
me stu na tr žiš nom ude lu soft ve ra
AI pre ma iz veš ta ju IDC-a Wor ldwi de
Analytic Ar ti fi cial In tel li gen ce Softwa
re Plat form Mar ket Sha res, 2018:
Steady Growth – Mo ving To ward
Pro duc tion (dok. Br. US45262419,
ju ni 2019.). Iz veš taj na vo di da je, iako
je tr žiš te AI proš le go di ne be le žilo
sta bi lan rast, SAS ra stao vi še od tri
pu ta br že od ukup nog tr žiš ta.
SAS® Plat for ma pru ža sna žnu
osno vu za ana li ti ku i je din stve no
me sto za upra vlja nje i po dr ža va nje
sva ke fa ze ana li tič kog pu ta or ga niza
ci je, od po čet nog pri ku plja nja i
pri pre me po da ta ka, pre ko raz vo ja,
upra vlja nja i pri me ne moćnih ana litič
kih mo de la u preduzeću. Sa stav ni
deo SAS plat for me, SAS® Viya® je
cloud re še nje ko je pru ža br ze, tač ne
i po u zda ne ana li tič ke uvi de. Io
Za vi še in for ma ci ja o kom pa ni ji,
po se ti te www.sas.com.
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

BRENDOVI I TRENDOVI
Vasilije Kodžopeljić,
SEE ITD Service Sales Director,
Schneider Electric
Bu­duć­nost je „aaS“
Na pr vi po gled iz gle da kao da budućnost IT-a ni kad ni je
bi la ne iz ve sni ja. U ne ta ko da le koj proš lo sti, di sku si je oko
IT im ple men ta ci ja bi le su usme re ne na to ko ji har dver i
soft ver tre ba pri me ni ti, i ko li ko je in fra struk tu re po treb no
za po drš ku is ti ma. A da nas? Da nas od lu ka za vi si od to ga
da li uopšte iš ta upo sli ti na saj tu. Zahvaljujući ta ko zvanim
„as-a-ser vi ce“ („sve je uslu ga“) mo de li ma, kom pa ni je
se vi še od lu ču ju za ova kav vid iz meš ta nja da ta cen ta ra,
ume sto da in ve sti ra ju u svo je da ta cen tre. Ume sto sku pih,
du go traj nih im ple men ta ci ja, kom pa ni je ko ri ste apli ka ci je
i uslu ge do stup ne u obla ku na osno vu pret pla te ka ko bi
za do vo lji le svo je teh no loš ke po tre be.
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Ovaj pri­stup sma­nju­je (njihov)
uku­pan IT i povećava
flek­si­bil­nost. Ali im i omogućava
br­ži pri­stup no­vim teh­no­lo­gija­ma,
ta­ko da mo­gu da uvo­de ino­vaci­je
i no­ve uslu­ge da bi ubr­za­no pobolj­ša­li
is­ku­stvo svo­jih ko­ri­sni­ka. Među­tim,
upra­vlja­nje IT-jem, čak i ka­da
se ko­ri­sti kao uslu­ga, sve je ma­nje
atrak­tiv­no za kom­pa­ni­je ko­ji­ma to nije
osnov­na de­lat­nost. Da­kle, naj­bo­lje
je da to pre­pu­ste struč­nja­ku – pru­žao­cu
uslu­ga – i ti­me se fo­ku­si­ra­ju na
svo­ju osnov­nu de­lat­nost. Tu na sce­nu
stu­pa­ju pru­ža­o­ci uslu­ga. Uslu­ge su
evo­lu­i­ra­le od osnov­nih funk­ci­ja daljin­skog
nad­zo­ra i upra­vlja­nja rad­nim
sta­ni­ca­ma i uslu­ga­ma do is­po­ru­ke
bi­lo če­ga kao uslu­ge (Xa­aS – gde je
ovo X svi­ma na­ma po­zna­to iz ma­tema­ti­ke
kao pro­men­lji­va). Vodeći princip
je da se go­to­vo sva­ka IT funk­ci­ja,
uključujući raz­voj plat­for­me i upravlja­nje
in­fra­struk­tu­rom, mo­že pre­tvori­ti
u uslu­gu. Ako se mo­že pre­tvo­ri­ti u
uslu­gu, njo­me mo­že upra­vlja­ti pru­žalac
uslu­ga.
Mnoš tvo op ci ja
As-a-ser­vi­ce mo­de­li se kreću od
uo­bi­ča­je­nih po­nu­da kao što su Sa­aS
(soft­ver kao uslu­ga) i Pa­aS (plat­forma
kao uslu­ga) do no­vi­jih ino­va­ci­ja
kao što su Ca­aS (go­to­vi­na kao usluga
) i DMa­aS (upra­vlja­nje da­ta centrom
kao uslu­ga). Mo­ra­mo pret­posta­vi­ti
da­će broj po­nu­da „kao usluga"
na­sta­vi­ti da ra­ste u do­gled­noj
budućnosti.
Na­rav­no, ni­su sve po­nu­de uslu­ga
pri­klad­ne za sva­kog pru­ža­o­ca usluga,
kao ni za sva­kog kli­jen­ta. Dok su
ne­ki kli­jen­ti do­bro op­slu­že­ni SaaS
po­slov­nim apli­ka­ci­ja­ma do­stup­nim
pre­ko veb por­ta­la, dru­gi­ma je možda
po­treb­na pomoć­u raz­vo­ju i testi­ra­nju
in­ter­nih apli­ka­ci­ja. Za ovo
dru­go bo­lje se ukla­pa Pa­aS re­šenje
ko­je im omogućava da pri­la­gode,
te­sti­ra­ju i upra­vlja­ju apli­ka­ci­ja­ma
na jed­no­sta­van i eko­no­mi­čan način.
Kom­pa­ni­je ko­je tre­ba da raz­vi­ju
ili pro­ši­re svo­ju in­fra­struk­tu­ru mo­gu
izbeći ve­li­ka ula­ga­nja u har­dver ta­ko
što­će is­ko­ri­sti­ti Ia­aS (in­fra­struk­tura
kao uslu­ga), ko­ja da­je nji­ma ili njiho­vom
pru­ža­o­cu uslu­ga mogućnost
da­ljin­skog nad­zo­ra i upra­vlja­nja za
funk­ci­je da­ta cen­tra kao što su ra­čunar­stvo,
skla­diš­te­nje i umre­ža­va­nje.
Ia­aS po­ma­že u sma­nje­nju troš­ko­va
in­fra­struk­tu­re i olak­ša­va ska­li­ra­nje
pre­ma stvar­nim, i krat­ko­roč­nim i dugo­roč­nim,
po­tre­ba­ma kli­jen­ta.
Dru­gi tip mo­de­la ko­ji pru­ža­o­ci usluga
mo­gu da ko­ri­ste za svo­je kli­jen­te je
DMa­aS, ko­ji se za­sni­va na Ia­aS mo­delu
ta­ko što obez­be­đu­je vi­dlji­vost svih
funk­ci­ja i ana­li­ti­ku za­sno­va­nu na efektiv­nim
uvi­di­ma kroz hi­brid­na okruže­nja.
DMa­aS kom­pa­ni­je Schne­i­der
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Elec­tric, Eco­Stru­xu­re IT ko­ji ne za­vi­si
od pro­iz­vo­đa­ča opre­me, nu­di, na primer,
tran­sfor­mi­sa­nje upra­vlja­njem data
cen­tra iz uglav­nom re­ak­tiv­nog pristu­pa
u pre­dik­tiv­ni mo­del di­zaj­ni­ran
da poveća efi­ka­snost i per­for­man­se.
Sti­že to­ga još
Ra­ču­nar­stvo u obla­ku je stvo­ri­lo
osno­vu za mo­de­le as-a-ser­vi­ce, ali to
je bio sa­mo po­če­tak. Sa in­ter­ne­tom
stva­ri (In­ter­net of Things) i ra­ču­narstvom
na ivi­ci (ed­ge com­pu­ting) poja­vi­će
se mno­go vi­še mo­de­la za­sno­vanih
na ser­vi­si­ma. Za pru­ža­o­ce usluga,
ovo bi tre­ba­lo da bu­de do­bra stvar.
Što vi­še op­ci­ja, to bo­lje. Iza­zov je dono­še­nje
pa­met­nih od­lu­ka o to­me
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

ko­je­će uslu­ge pru­ži­ti naj­bo­lju kom­bina­ci­ju
pro­fi­ta­bil­no­sti, ra­sta i za­do­voljstva
ku­pa­ca. To je neš­to što sva­ki pruža­lac
uslu­ga mo­ra lič­no da pro­ce­ni na
osno­vu tre­nut­nih mogućnosti i po­treba,
kao i iza­zo­va i ci­lje­va kli­je­na­ta. Ko­ja
god uslu­ga to bu­de bi­la, mo­ra­će da se
uklo­pi u pra­ve po­tre­be kli­jen­ta.
Če­ti­ri na­či­na da
pru­ža­o­ci slu­ga
po­mog­nu ko­ri­sni­ci­ma
u di­gi­tal­noj tran­sfor­ma­ci­ji
Ka­ko kom­pa­ni­je pro­ce­nju­ju pred­no­sti
no­vih teh­no­lo­gi­ja kao što su inter­net
stva­ri (IoT), ra­ču­nar­stvo na ivi­ci
i veš­tač­ka in­te­li­gen­ci­ja (AI), one oprede­lju­ju
ve­li­ke de­lo­ve svo­jih bu­dže­ta
di­gi­tal­nim tran­sfor­ma­ci­ja­ma. Pre­la­zak
na di­gi­ta­li­za­ci­ju ni­je bez iza­zo­va, jer
se kom­pa­ni­je če­sto bo­re sa onim šta
to zna­či di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja i kako
se tran­sfor­mi­sa­ti. Mno­gi­će tra­ži­ti
pomoć­iz­va­na ka­ko bi se raz­vi­li i is­puni­li
svo­je pla­no­ve. To stva­ra sa­vr­še­nu
pri­li­ku za pru­ža­o­ce uslu­ga da se dodat­no
učvr­ste kod već postojećih klije­na­ta,
ali i da stig­nu do no­vih. Pri­li­ka
je ogrom­na: pro­ce­nje­no na 206 mi­lijar­di
do­la­ra u 2017. go­di­ni, tr­žiš­te di­gital­nih
tran­sfor­ma­ci­ja ši­ri se za 19 od­sto
go­diš­nje na pred­vi­đe­nih 493 mi­li­jar­de
do­la­ra u 2020. go­di­ni, pre­ma ne­kim istra­ži­va­nji­ma.
Ali šta je tač­no ulo­ga pruža­o­ca
uslu­ga u di­gi­tal­noj tran­sfor­maci­ji?
Oni pru­ža­o­ci uslu­ga ko­ji ne mo­gu
da od­go­vo­re na ovo pi­ta­nje mo­ra­će
do­sta da ra­de na se­bi. Za­da­tak im je
da po­ra­de na in­ter­noj di­gi­tal­noj transfor­ma­ci­ji
i re­le­vant­nim teh­no­lo­gi­jama
kao što su hi­brid­ni oblak, in­ter­net
s t va ­r i i r a ­č u ­n a r ­s t vo n a i v i ­c i , i r a z ­v i ­j a-
­ju sop­stve­nu stra­te­gi­ju za iz­grad­nju
re­še­nja i kon­sul­tant­skih uslu­ga za kori­sni­ke
sa ini­ci­ja­ti­va­ma za di­gi­ta­li­zaci­ju.
Evo če­ti­ri na­či­na za MSP-ove da
po­mog­nu ko­ri­sni­ci­ma sa di­gi­tal­nom
tran­sfor­ma­ci­jom:
1. Pro­ce­ni­ti po­tre­be kli­je­na­ta -
Ono što pokreće di­gi­tal­nu tran­sforma­ci­ju
su po­slov­ni re­zul­ta­ti, kao što
su po­bolj­ša­no is­ku­stvo ko­ri­sni­ka,
ope­ra­tiv­na efi­ka­snost i op­ti­mi­za­cija
rad­ne sna­ge. Ali šta sve to zna­či i
ka­ko se to raz­li­ku­je od bi­zni­sa do bizni­sa?
Za­to pru­ža­o­ci uslu­ga mo­ra­ju
ra­di­ti sa kli­jen­ti­ma ka­ko bi iz­vr­ši­li temelj­ne
pro­ce­ne svih di­gi­tal­nih sredsta­va.
Te pro­ce­ne po­ma­žu da se napra­vi
tra­si­ra­nje pu­ta za im­ple­menta­ci­ju,
dok se stva­ra­ju te­me­lji za dugo­roč­ni
an­ga­žman iz­me­đu kli­jen­ta i
pru­ža­o­ca uslu­ga.
2. Po­sta­vi­ti ci­lje­ve di­gi­ta­li­za­cije
- Ni­je­dan teh­no­loš­ki pro­je­kat ne
mo­že postići op­ti­ma­lan uspeh bez
una­pred od­re­đe­nih ci­lje­va, a di­gi­talna
tran­sfor­ma­ci­ja se tu ne raz­li­kuje
od osta­lih tan­sfor­ma­ci­ja. Pru­ža­oci
uslu­ga tre­ba da ra­de sa kli­jen­ti­ma
ka­ko bi po­sta­vi­li ci­lje­ve i im­pli­ka­cije
tih ci­lje­va. Sva­ki cilj uti­če na gru­pu
ak­te­ra, bi­lo da je reč o za­po­sle­ni­ma,
kup­ci­ma, part­ne­ri­ma ili kom­bi­na­ci­ji
ne­kih od njih ili svih. Neo­p­hod­no je
da kom­pa­ni­je shva­te efek­te tih ci­ljeva
i udeo za­in­te­re­so­va­nih stra­na kako
bi ra­di­le i iz­vr­ši­le neo­p­hod­na prila­go­đa­va­nja.
3. Pre­po­ru­či­ti in­ve­sti­ci­je - Ka­da se
pro­ce­na za­vr­ši, po­či­nje fa­za pla­ni­ra­nja.
To uklju­ču­je utvr­đi­va­nje in­ve­sti­ci­ja ko­je
su po­treb­ne i ka­ko ih fi­nan­si­ra­ti. Pru­žalac
uslu­ga tre­ba da pro­đe sa kli­jen­ti­ma
kroz in­ve­sti­ci­o­ni pro­ces i op­ci­je fi­nan­sira­nja
ka­ko bi se osi­gu­ra­lo re­al­no pla­nira­nje.
Di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja se ne
de­ša­va od­jed­nom, ta­ko da ko­ri­snici
mo­ra­ju od­lu­či­ti ko­je­će in­ve­sti­cije
pr­vo na­pra­vi­ti. In­ve­sti­ci­je mo­gu
uklju­či­va­ti za­me­nu har­dve­ra vir­tu­elnim
si­ste­mi­ma, uvo­đe­nje no­vih aplika­ci­ja,
povećanje ka­pa­ci­te­ta pro­pusnog
op­se­ga i ku­po­vi­nu re­še­nja za
mo­ni­to­ring ser­ver­skih so­ba i uda­ljenih
lo­ka­ci­ja.
4. Ostva­ri­ti vi­zi­ju – I ve­li­kim i ma­lim
kom­pa­ni­ja­ma tre­ba pomoć­u ostva­riva­nju
nji­ho­ve vi­zi­je di­gi­ta­li­za­ci­je. U nekim
slu­ča­je­vi­ma, kom­pa­ni­je­će pre­dati
glav­ni­nu po­sla pru­ža­o­ci­ma uslu­ga,
dok­će u dru­gim za­dr­ža­ti do­sta to­ga
kod se­be. U sva­kom slu­ča­ju, pru­ža­oci
uslu­ga mo­gu igra­ti ključ­nu ulo­gu u
obez­be­đi­va­nju pro­fe­si­o­nal­nih i konsul­tant­skih
ti­mo­va, rukovodeći se svako­dnev­nim
za­da­ci­ma, dok se in­ter­no
oso­blje fo­ku­si­ra na tran­sfor­ma­ci­ju ili
kom­bi­na­ci­ju oba.
Bu­duć­nost je di­gi­tal­na
Stra­te­gi­je di­gi­ta­li­za­ci­je po­sta­le su
od suš­tin­skog zna­ča­ja za buduće plani­ra­nje
kom­pa­ni­je, što ob­jaš­nja­va zaš­to
to­li­ko vi­so­kih ru­ko­vo­di­la­ca oprede­lju­je
ve­li­ke de­lo­ve svo­jih bu­dže­ta
upra­vo to­me. Budući uspeh kom­pa­nije
mo­že za­vi­si­ti od pla­ni­ra­nja i iz­vr­šenja
kom­pa­nij­ske stra­te­gi­je - i pru­ža­oci
uslu­ga ima­ju od­lič­nu pri­li­ku da stvore
sop­stve­ni budući uspeh pomažući
kli­jen­ti­ma da ob­li­ku­ju svo­je uspe­he.
Da bi uopšte za­po­če­li, pru­ža­o­ci usluga
mo­gu da is­ko­ri­ste pred­no­sti Eco­
Stru­xu­re IT pa­ke­ta kom­pa­ni­je Schnei­der
Elec­tric, ko­ji nu­di pro­ce­nu ko­ja
po­ma­že da se raz­u­me postojeće stanje
kli­jen­to­vog IT-a, na­pa­ja­nja i hlađe­nja.
Eco­Stru­xu­re IT pru­ža ho­li­stič­ki
po­gled na to ka­ko ko­ri­sni­ci tre­nut­no
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

tro­še svo­je vir­tu­el­ne IT re­sur­se i nji­hov
efe­kat na fi­zič­ku in­fra­struk­tu­ru. Ta­ko
se sti­že do is­ko­ri­sti­vih po­da­ta­ka ka­ko
bi se omogućile smi­sle­ne di­sku­si­je sa
kli­jen­ti­ma o to­me gde in­ve­sti­ra­ti kada
že­le da op­ti­mi­zu­ju svo­je vir­tu­el­no
okru­že­nje, pro­u­če odr­ži­vost mi­gra­cije
na oblak ili pre­la­zak na hi­perkon­vergent­na
okru­že­nja - a sve to mo­že bi­ti
deo stra­te­gi­je di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je.
In­ter­net stva­ri i pru­ža­o­ci
uslu­ga: Zaš­to je to va­žno?
In­ter­net stva­ri (IoT) je pod­sta­kao
ne­bro­je­ne di­sku­si­je to­kom pro­te­klih
go­di­na o svom obećanju da­će pove­za­ti
sve što se mo­že po­ve­za­ti, ali za
većinu pru­ža­o­ca uslu­ga osta­je pi­tanje:
„Ko­ju ulo­gu mo­gu JA da od­i­gram
u ovom no­vom sve­tu?“ Sa­mo mali
pro­ce­nat pru­ža­la­ca uslu­ga je po­čeo
da pra­vi svo­je me­sto na IoT tr­žiš­tu sa
uslu­ga­ma nad­gle­da­nja i upra­vlja­nja
za po­ve­za­ne ure­đa­je. Ali mno­gi se još
uvek pi­ta­ju da li uopšte ima me­sta za
njih. Što pre to shva­te, to bo­lje. Jer je
in­ter­net stva­ri spre­man za eks­plo­zi­van
rast u bli­skoj budućnosti. Do 2020. godi­ne,
in­sta­li­ra­na ba­za ure­đa­ja­će dostići
20,4 mi­li­jar­di, a pre­ma ne­ki­ma i svih
50 mi­li­jar­di. To zna­či da pru­ža­o­ci usluga
ko­ji ig­no­ri­šu ove prog­no­ze, to čine
na sop­stve­ni ri­zik. Čak i ako ni­su sigur­ni
ka­ko da is­ko­ri­ste mogućnosti inter­ne­ta
stva­ri, kli­jen­ti će to zah­te­vati
od njih. Sli­čan obra­zac se do­go­dio i
sa obla­kom, poš­to su kli­jen­ti re­a­go­va­li
na sva­ki sig­nal oko teh­no­lo­gi­ja za­snova­nih
na obla­ku. Ako kli­jen­ti ne mo­gu
do­bi­ti zadovoljavajući od­go­vor od jed­nog
pru­ža­o­ca uslu­ga o in­ter­ne­tu
stva­ri, lo­gič­no je da­će se okre­nu­ti konku­ren­tu
ko­ji to zna. Zbog to­ga, kao
MSP-ovi, tre­ba­lo bi da pokrenete temu
IoT-a sa kli­jen­ti­ma, objašnjavajući
teh­no­lo­gi­je i pred­la­že­te pro­ce­ne da bi
se utvr­di­lo da li su kli­jen­ti sprem­ni za
au­to­ma­ti­za­ci­ju, praćenje i teh­no­lo­gi­je
za ana­li­zu u re­al­nom vre­me­nu ko­je su
sr­ce in­ter­ne­ta stva­ri.
Šta se va­lja iza bre­ga?
Raz­miš­ljaj­te
mi­kro­da­ta­cen­trič­no
Mi­kro da­ta cen­tri, mi­ni ver­zi­ja
re­ko­va u da­ta cen­tru, mo­gli bi da
funk­ci­o­ni­šu kao ra­ču­nar­stvo na ivi­ci
i to u raz­li­či­tim in­du­stri­ja­ma. Šta pokre­će
ovaj kon­cept mi­kro da­ta centra.
Smrt kor­po­ra­tiv­nog da­ta centra
mo­že bi­ti ma­lo pre­u­ra­nje­na. Da,
preduzeća idu u obla­ke, ali bi da­ta
cen­tar mo­gao po­sta­ti de­cen­tra­li­zovan
pre­ko „mi­kro da­ta cen­ta­ra“. Mikro
da­ta cen­tri su u suš­ti­ni upra­vo
ono ka­ko to zvu­či. Ko­ri­ste re­ko­ve i
za­u­zi­ma­ju mno­go ma­nje me­sta. Da
dra­gi mo­ji, u budućnosti­će mo­žda
po­sto­ja­ti da­ta cen­tar ko­ji se na­la­zi u
sre­di­ni pro­dav­ni­ce ili fi­li­ja­le ban­ke.
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Schne­i­der Elec­tric je se­bi po­sta­vio za
cilj op­ti­mi­za­ci­ju po­troš­nje ener­gi­je i
spram to­ga pri­pre­ma re­fe­rent­ne dizaj­ne
za re­ko­ve i opre­mu u da­ta centru.
U fo­ku­su kom­pa­ni­je Schne­i­der
Elec­tric obič­no su uš­te­de u po­troš­nji
elek­trič­ne ener­gi­je, ali sve vi­še Eco­
Stru­xu­re plat­for­ma do­bi­ja na zna­čaju.
Evo teh­no­lo­gi­ja ko­je nam do­laze
i pod­sti­ču po­tra­žnju za mi­kro data
cen­tri­ma:
- ra­ču­nar­stvo na ivi­ci
- 5G
- in­ter­net stva­ri u in­du­strij­skim okruže­nji­ma
- hi­brid­ne ar­hi­tek­tu­re ko­je se pove­zu­ju
na oblak, ali ima­ju vi­še lo­kalnog
iz­ra­ču­na­va­nja da bi bi­le bli­zu same
pro­iz­vod­nje.
Pi­ta­te se da li po­sto­ji po­tra­žnja za mikro
da­ta cen­tri­ma? Či­nje­ni­ca je da in­tere­so­va­nje
za mi­kro da­ta cen­tre ubr­za­no
ra­ste na­kon ne­ko­li­ko go­di­na ra­do­znalo­sti.
Zaš­to je ta­ko? Ako pokrećete no­vi
po­sao, ve­ro­vat­no ste ne­ko vre­me plani­ra­li
i pri­pre­ma­li se. Ali uz ogra­ni­če­na
sred­stva za po­kre­ta­nje, mo­ra­te is­ko­ri­stiti
sva­ki di­nar (evro, jen, do­lar?) ula­ga­nja.
To uklju­ču­je ne sa­mo iz­bor pra­ve teh­no­lo­gi­je
već i pra­vo me­sto upo­tre­be.
Ko­ji su slu­ča­je­vi upo­tre­be? Ma­lo­proda­ja
je je­dan slu­čaj korišćenja, za­to što
je po­treb­no ra­ču­na­ti sa ni­skim kaš­njenjem
za sve, od per­so­na­li­zo­va­nog marke­tin­ga
do IT-a na li­cu me­sta, pa do otpor­no­sti
mre­že. Po­red to­ga, mi­kro da­ta
cen­tri su po­u­zda­ni­ji, bez po­tre­be za opslu­ži­va­njem,
ta­ko da lo­kal­no oso­blje ne
mo­ra da upra­vlja nji­me. Lo­kal­ni ogranak
ban­ke je još jed­no me­sto za upotre­bu
mi­kro da­ta cen­tra.
Šta je sa obla­kom? U mno­gim sluča­je­vi­ma,
mi­kro da­ta cen­tri kom­plemen­tar­ni
su obla­ku. Mi­kro da­ta centar
mo­že da ra­di ob­ra­du po­da­ta­ka
sa lo­ka­li­zo­va­nih ure­đa­ja, sen­zo­ra i
po­tro­ša­ča, a da ne pre­ba­cu­je po­datke
na i sa obla­ka. Ma­nji su troš­ko­vi, a
i kaš­nje­nje sig­na­la.
Ima­mo li po­bed­ni­ka?
Kon­ku­ren­ci­ja u IT sfe­ri je uvek že­stoka,
a po­sta­je još in­ten­ziv­ni­ja ka­da teh­no­lo­gi­je
i po­ve­za­ne uslu­ge po­sta­nu
ku­rent­na ro­ba. Da biste se vi kao pruža­lac
uslu­ga iz­bo­ri­li sa kon­ku­ren­ci­jom
i da bi­ste se iz­dvo­ji­li iz go­mi­le, mo­rate
to uči­ni­ti neš­to dru­ga­či­je od kon­kure­na­ta.
Ia­ko je isti­na da ne­ke upra­vljane
uslu­ge ta­ko­đe po­sta­ju ro­bo­ti­zo­vane,
ima­te bo­lje šan­se da se iz­bo­ri­te sa
ovim obra­scem ta­ko što­ćete po­de­siti
svo­je po­slo­va­nje da po­dr­ži no­ve teh­no­lo­gi­je
i iz­gra­di uslu­ge sa do­da­tom
vrednošću oko njih. Na taj na­čin posta­je­te
vred­ni­ji za kli­jen­te ne­go što biste
ika­da mo­gli da bu­de­te pro­da­jom
istih pro­iz­vo­da i uslu­ga ko­je svi drugi
nu­de. Ot­pli­vaj­te iz cr­ve­nog oke­a­na
u du­bo­ke, či­ste vo­de pla­vog oke­a­na i
ku­paj­te se sa­mi u nje­mu... Io
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

BRENDOVI I TRENDOVI
Zašto organizacijama treba
inteligentni EDR
Da bismo razumeli potrebu za detekcijom i odzivom
kraj­njih ta­ča­ka (end­po­int de­tec­tion and re­spon­se - EDR),
za­poč­ni­mo s ras­pra­vom o okru­že­nju saj­ber bez­bed­no­sti.
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Da bi­ste do­bi­li ose­ćaj raz­me­ra,
re­ći će­mo da naši
struč­nja­ci za saj­ber bezbed
nost u Sop ho sLab su sva ki dan
pro­ce­s­i­ra­ju 500.000 ni­ka­da vi­đe­nih
uzo ra ka zlo na mer nog soft ve ra.
Nacionalni institut za standarde i
tehnologiju (NIST) objavio je prošle
godine da je otkrivena 16.451 ranjivost
softvera. Izazov za odbranu stalno
ra­ste, što vo­di ka že­lji za bo­ljom vi­dljivoš­ću
i mo­guć­no­sti­ma ot­kri­va­nja.
Do pu na po sto je ćih ala ta
Or ga ni za ci je se sva ko dnev no su o­
ča­va­ju s vi­še­stru­kim pret­nja­ma ko­je
po ku ša va ju da pro dru u nji ho vo poslov­no
okru­že­nje. Na­rav­no, mno­ge
od njih za u sta vlje ne su u pot pu no sti
ja­kom cyber bez­bed­noš­ću. Ali one
ne­u­o­bi­ča­je­ne ili ne­ja­sne mo­gu proći
kroz od­bra­nu, a to je me­sto na kojem
EDR ula zi u igru.
EDR je na stao iz po tre be za do punom
po­sto­je­ćih ala­ta za zaš­ti­tu krajnjih
ta­ča­ka.
Da bi­ste ovo lak­še raz­u­me­li, uzmimo
vi zu el ni pri mer:
1 Do­bro­ću­dan
Reč je o zlo­na­mer­nim pro­gra­mima
ko­ji su deo sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta
ogrom­ne ve­ći­ne or­ga­ni­za­ci­ja, kao
na pri­mer Mic­ro­soft Word, Ou­tlo­ok
ili Go­o­gle Chro­me. Ne že­li­mo da se
me­ša­mo u njih, jer bi to mo­glo izazva
ti pro ble me ši rih raz me ra u pred­u­ze­ću.
2 Si va oblast ili „jaz“
Ovo pod­ruč­je se od­no­si na pred
me te za ko je na pr vi po gled ne
mo­že­mo da utvr­di­mo da li su dobri
ili lo­ši, pa ne zna­mo da li je u redu
osta vi ti ih ili ih tre ba blo ki ra ti bez
da­ljeg, ruč­nog is­pi­ti­va­nja. EDR je
raz­vi­jen ka­ko bi is­tra­žio jaz. Je­su li te
stav­ke za­pra­vo zlo­na­mer­ne, zah­te­va
ju li ak ci je po put izo la ci je po gođe­nih
ure­đa­ja ili oba­vlja­nja čiš­će­nja?
Ra­di li se o po­ten­ci­jal­no ne­že­lje­nim
apli ka ci ja ma (PUA) ili je to neš to dobro­ćud­no
što se mo­že za­ne­ma­ri­ti?
Ka­ko se pret­nje raz­vi­ja­ju, mno­ge
po­sta­ju ne­vi­dlji­ve, ko­ri­ste­ći po­seb
ne me to de za za va ra va nje an ti vi rusnih
re še nja. EDR da je or ga ni za ci jama
ala te za lov na sum nji ve po ka zate
lje kom pro mi to va nja (IOC) i ot kriva
nje ovih skri ve nih pret nji.
3 Zlo na me r ni
Zlo na mer ne da to te ke mo ra ju odmah
bi ti za u sta vlje ne ja kom zaš titom
na kraj­njoj tač­ki i od­bra­nom
ser ve ra. One su oce nje ne kao zlona
mer ne i ne zah te va ju ljud sku inter
ak ci ju.
Na­ža­lost, ne­ki tra­di­ci­o­nal­ni ala­ti za
EDR ov­de pa­da­ju, pro­puš­ta­ju­ći zlo­namer
ni soft ver ko ji je mo rao bi ti uhvaćen.
To se de­ša­va za­to što je nji­ho­va
snaga u dokumentovanju nakon doga­đa­ja,
a ne u pre­ven­tiv­noj zaš­ti­ti.
Šta tra ži ti u EDR re še nju
EDR ala ti mo gu do sta da se raz li ­
ku ju u po gle du kom plek sno sti koriš­će­nja
i pre­ci­zno­sti ana­li­ze. Ključ­na
pi ta nja ko ja tre ba po sta vi ti pri li kom
pro ce ne EDR re še nja su:
• Da li su vam po­treb­na do­dat­na
sred­stva ili mo­že­te do­bi­ti vred­nost
sa svo jim tre nut nim ti mom?
• Da li vam po­ma­že da pri­o­ri­ti­zuje­te
svo­je vre­me po­ka­zu­ju­ći vam najsumnjivije
predmete?
• Da li mo­že­te vi­de­ti ka­ko je po­tenci­jal­na
pret­nja doš­la i če­ga se do­ta­kla?
• Da li do­bi­ja­te po­dat­ke o sumnji­vim
stav­ka­ma, po­put ma­šin­skog
uče­nja ili struč­nja­ka za cyber bezbed
nost?
• Je li la­ko pred­u­ze­ti ak­ci­ju ka­da
jed nom do ne se te od lu ku? Na primer,
blo­ki­ra­nje pret­nje ili izo­la­ci­ja
ure­đa­ja. Io
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

BRENDOVI I TRENDOVI
Nikad dosta zaštite
– Sop hos MTR –
Ako ima mo u vi du da je za us peš nost sva kog na pa da va žno bi ti
neo t kri ven što je du že mo gu će, lak še nam je da raz u me mo zaš to
na pa di evo lu i ra ju i me nja ju svoj ob lik i pot pis od slu ča ja do slu čaja,
ta ko da ne mo gu bi ti pra vo vre me no de tek to va ni stan dard nim
(sig na tu re ba sed) ala ti ma za zaš ti tu, već sa mo next-gen ala ti ma
pot po mog nu tim veš tač kom in te li gen ci jom (AI). Ipak, uz svu do bro
vo lju, ni ta kvi ala ti ne mo gu ga ran to va ti 100% zaš ti tu, upra vo zbog
spo sob no sti na pa da ča da evo lu i ra ju ka ko u stva ra nju zlo na mernog
kôda ta ko i u teh ni ka ma skri va nja ko ji ma se slu že. U pre vo du,
ne mo že se ga ran to va ti pot pu na zaš ti ta od onog što nam do sa da
ni je bi lo po zna to ili či je po na ša nje se ne po tvr di pot pu no kao zlona
mer no.
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Pa ra le la sa si tu a ci jom iz živo
ta je ka da ne ki sa svim
uo bi ča je ni sva ko dnev ni
pred me ti u po seb nim si tu a ci ja ma
mo gu po sta ti smr to no sno oruž je:
upa ljač, lak za ko su, pla stič na ke sa,
žen ska ča ra pa... Sta ti sti ka Sop hosa
go vo ri da su na pa da či u na padnu
tom si ste mu pro seč no 144 dana,
ana li zi ra ju ći nje go ve ra nji vo sti
pre ne go do sa mog na pa da do đe.
Za to se ko ri sti veš tač ka in te li genci
ja da bi se pret hod no ste če no isku
stvo o evo lu ci ji na pa da ugra di lo
u pro iz vod i ti me obez be di la zaš tita
od ne po zna tog u pro cen tu ko ji je
vr lo bli zak 100%. I uko li ko ni je mogu
će pru ži ti in stant i out-of-the-box
zaš ti tu, va žno je iden ti fi ko va ti sumnji
ve ak tiv no sti, pra ti ti ih i do dat no
ana li zi ra ti. Tj. dr ža ti pod kon tro lom
sve ne po zna to i sum nji vo, i bi ti na
opre zu.
Ni voi zaš ti te
Zaš ti ta si ste ma se mo ra iz ve sti u
vi še ni voa, ko ji sva ki za se be do nose
po bolj ša nja pret hod no uve denom
ni vou zaš ti te. U tu svr hu, Sophos
pro iz vo di se na sla nja ju je dan na
dru gog, i to u sle de ćem ob li ku:
1. In ter cept X Advan ced je nextge
ne ra tion pro iz vod za zaš ti tu rad
nih sta ni ca i ser ve ra. Ovaj pro iz vod
pru ža zaš ti tu od do sa da pre po znatih
pri jet nji, kao i zaš ti tu od ze roda
y na pa da, tj. onih pret nji či je posto
ja nje ni je bi lo iden ti fi ko va no do
mo men ta na pa da.
2. EDR modul je do dat ni alat, nadograd
nja za In ter cept-X Advan ced,
ko ji je u svo joj osno vi fo ren zič ki alat
i ko ji ad mi ni stra to ri ma omo gu ćava
uvid u sam me ha ni zam de lo va nja
ne kog kôda ili ak tiv no sti ko ja izaziva
ima lo sum nje, a za ko je ne do sta je
do volj no in for ma ci ja da bi se po tvrdi
li kao ško dlji vi, a sa mim tim i au tomat
ski blo ki ra li. Jer, za po slo va nje je
vr lo va žno ima ti što ma nji broj pogreš
nih („fal se po si ti ve”) de tek ci ja i
re ak ci ja.
3. Sop hos MTR je ser vis ko ji pruža
Sop hos tim sa sta vljen od vi so ko
ob u če nih eks pe ra ta, a ko ji na osnovu
svih do stup nih in for ma ci ja po punja
va ne do stat ke veš tač ke in te li genci
je od stra ne teh no lo gi ja.
Sle de ći slajd pri ka zu je na ko ji
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

na čin se In ter cept X Advan ced nado
pu nju je sa EDR-om i MTR-om:
Managed Threat Response
S ob zi rom da smo u pret hod nom
ar ti klu bi li fo ku si ra ni na EDR, ov de
će mo se fo ku si ra ti vi še na sle de ći
ko rak u pra će nju ra ču nar skih si stema
- MTR.
Veš tač ka in te li gen ci ja, ko li ko god
bi la na pred na, ne mo že u pot pu nosti
za me ni ti ljud sku, ko ja je ipak i dalje
su per i or na. I u da naš nje vri je me
za uspeh je pre sud na spre ga ma šina
i lju di u ovim pro ce si ma. I tu dola
zi mo do MTR-a (Ma na ged Thre at
Re spon se).
Sle de ći di ja gram pri ka zu je ve zu
EDR-a i MTR-a:
Do stup na su dva ni voa ser vi sa koje
pru ža MTR tim:
Stan dard
- 24/7 Lead-Dri ven Thre at Hun ting
- Se cu rity He alth Check
- Ac ti vity Re por ting
- Adver sa rial De tec ti ons
Advan ced (Stan dard + do dat ni
servisi)
- 24/7 Le a dless Thre at Hun ting
- En han ced Te le me try
- Pro ac ti ve Po stu re Im pro ve ment
- De di ca ted Thre at Re spon se Lead
- Di rect Call-In Sup port
- As set Di sco very
Da bi bo lje raz u me li, stan dard nivo
ser vi sa je ni vo kad Sop hos MTR
tim pru ža ad mi ni stra to ri ma ko ri snika
po drš ku i po moć u de tek ci ji i raz
u me va nju naj na pred ni jih i naj komplek
sni jih pret nji i na pa da, kao i reša
va nju bez bed no snih pro ble ma, a
na osno vu in fo r ma ci ja iz In ter cept X
advan ced with EDR. Dok advan ced
ni vo ser vi sa pod ra zu me va pro ak tivni
mo ni to ring ko ri sni ko ve in fra struktu
re u ci lju ot kri va nja pret nji ko je ne
mo gu bi ti ot kri ve ne au to mat ski, posto
je ćim teh no lo gi ja ma, već is klju čivo
na osno vu is ku stva i ljud ske eksper
ti ze, kao i di rekt nu po drš ku u sluča
ju po tvr de da se in ci dent do go dio.
U oba slu ča ja, ko ri snik mo že da
iza be re re spon se mod MTR ti ma:
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Za­klju­čak
In ter cept X advan ced with EDR
je pro iz vod za zaš ti tu rad nih sta nica
i ser ve ra od po zna tih i ne po znatih
pret nji ko riš će njem ši ro ke pa le te
teh ni ka, teh no lo gi ja i me to da, kao i
fo ren zič ki uvid u de ša va nja i de tekci
ju sum nji vih ak tiv no sti (EDR), a na
osno vu ko jih ad mi ni stra tor pred u zima
da lje ko ra ke.
MTR je ser vis ko ji na do pu nju je
rad se cu rity ad mi ni stra to ra (standard
ser vi ce le vel), ili ga čak za menju
je i na di la zi (advan ced ser vi ce level).
Tj. ser vis od go vo ra na pret nju od stra ne eks pert skog ti ma (hu man in tel li gen ce). Io
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

BRENDOVI I TRENDOVI
Na putu ekonomije iskustva
U kom pa ni ji Te le Gro up ka žu da po sve će no tra ga ju za op ti mal nim
re še nji ma iza zo va sa vre me nog bi zni sa, kom bi nu ju ći teh no lo gi ju
sa daš nji ce i naj bo lju prak su u im ple men ta ci ji sa vre me ne in frastruk
tu re i na pred nih IT re še nja. Ka ko iz gle da ju ovi na po ri, ko ji su
naj ve ći iza zo vi sa ko ji ma se kom pa ni ja su o ča va i ka ko vi de svo ju
ulo gu u na stu pa ju ćoj eko no mi ji is ku stva is pri čao nam je Aleksan
dar Vra to njić Gli go ri je vić, no vi di rek tor mar ke tin ga Te le Gro up
si ste ma.
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Te le Gro up je kre nuo kao firma
ko ja se ba vi pru ža njem usluga
kon sal tin ga, pro jek to va nja, izgrad
nje i in te gra ci je in fra struktu
ra na me nje nih pre no su go vo ra,
po da ta ka i sli ke (tri ple play). Danas
je, me đu tim, po lje va šeg delo
va nja ve o ma ši ro ko. Na ko ji način
se u kom pa ni ji od re đu je u kom
prav cu će po slo va nje da ide i koje
će te no ve seg men te da otvo ri te?
Tru di mo se da ima mo dvo go diš
nje i pe to go diš nje pla no ve ko ji se
re vi di ra ju u skla du sa tren do vi ma u
in du stri ja ma ko ji ma se ba vi mo. Neka
da kad ula zi te u no ve stva ri i nemate
prethodne merljive rezultate na
osno vu ko jih pla ni ra te, on da to či ni te
osla nja ju ći se na is ku stvo. Zbog toga
veliki deo našeg posla predstavlja
is tra ži va nje no vih tr žiš ta, teh no lo gija,
part ne ra i po slov nih mo de la i ja ko
nam je va žno da po sto ji si stem ski pristup
tome. Sve aktivnosti koje se vrše
na tom polju polaze prvenstveno od
raz u me va nja re al nih po tre ba na ših
ko ri sni ka. Na rav no, ide je va lja re a li zova
ti, jer bez re a li za ci je one ne zna če
niš ta. Me nadž ment je umet nost mogu
ćeg, a ovaj deo od ide je do re a li zaci
je za vi si od do br og upra vlja nja ljudi
ma i pro ce si ma.
U ovom no vom sve tu ne ke stva ri se
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

mo žda mo gu ra di ti ta ko što će te ko pira
ti tu đe ide je ili ne ke us peš ne poslov
ne mo de le, ali ako ho će te da
na pra vi te raz li ku na tr žiš tu, po treban
vam je me ha ni zam u kom pa ni ji
ko ji je u sta nju da ne pre kid no stvara
no vu vred nost za ko ri sni ka nu deći
iz no va i iz no va je din stve na re šenja.
Tre ba se od va ži ti i ući u to, pogo
to vo da nas ka da se tak mi či mo sa
ce lim sve tom, a ne sa mo na svo joj
ge o graf skoj du ži ni i ši ri ni. Za to mi
po ku ša va mo da stvo ri mo neš to što
je na še, au ten tič no, dru ga či je, ra čuna
ju ći na sop stve no is ku stvo, krea
tiv nost i zna nje. Otu da na še ćerke
kom pa ni je, po put Gre en sof ta,
Agrobytea, TG SEC-a, i još ne ke druge
plat for me na ko ji ma tre nut no radi
mo da bi smo ostva ri li ovaj va žan
cilj.
Ne­će­mo da bu­de­mo
pa­siv­ni po­sma­tra­či...
Šta zapravo jednoj kompaniji kao
što je Te le Gro up pred sta vlja naj veći
iza zov? Prav na re gu la ti va, tr žiš no
okru že nje, kon ku ren ci ja, pro na la ženje
kva li tet nog ka dra ili neš to dru go?
U IT in du stri ji ko joj pri pa da mo, svi
se pr vo uhva te za pro ble ma ti ku kadra
i to je na ša re al nost. Ako ho će te
da ino vi ra te i ura di te neš to dru ga čije,
naj va žni ji su vam lju di ko ji su ka dri
da akvi zi ra ju od re đe na zna nja, da zau
zmu ne ki no vi stav ili pri stup po slova
nju. U tom smi slu, bit ka za ka dar je
naj va žni ja bit ka na šeg do ba. Mi smo u
po sled nje dve go di ne na pra vi li par inici
ja ti va, po put na še „Aka de mi je za digi
tal nu tran sfor ma ci ju“ ko ja je usmere
na ka stu den ti ma dru ge go di ne fakul
te ta, gde im pru ža mo plat for mu da
rade na rešavanju realnih poslovnih
iza zo va na ših ko ri sni ka. To se po ka zalo
kao sjaj no is ku stvo za njih, a na ma
je da lo ve tar u le đa da gra di mo mla de
ka dr o ve ko ji će su tra po ten ci jal no bi ti
deo na šeg ti ma. Od njih uči mo o navi
ka ma no vih ge ne ra ci ja, što je iz u zetno
bitno za dalji razvoj našeg biznisa.
Ne dav no smo uve li i pro gram za
raz voj ta le na ta ko ji se sim bo lič no zove
„Te le Gro up zma je vi“. Pro gram traje
go di nu da na i na me njen je za po sleni
ma iz raz li či tih or ga ni za ci o nih ce li na.
Dok je ono pr vo se lek ci ja stu de na ta,
ovo je se lek ci ja za po sle nih. Oni kroz
taj program treba da steknu dodatna
zna nja za ko ja sma tra mo da će im biti
neo p hod na za ne ku va žnu po zi ci ju
ko ja ih če ka u bu duć no sti.
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Te le Gro up je i član raz li či tih privred
nih udru že nja, od NA LED-a,
Ame rič ke pri vred ne ko mo re, pre ko
Pri vred ne ko mo re Sr bi je, do Ini ci ja tive
Di gi tal na Sr bi ja. I u okvi ru njih naši
lju di se an ga žu ju kao men to ri na
broj nim pro jek ti ma i ne se bič no posve
ću ju svo je vre me ka ko bi po di gli
ni vo zna nja, ne sa mo lju di ko ji su poten
ci jal no na ši ko ri sni ci, ne go mo žda
i na ši part ne ri su tra, a sve u na me ri
da do pri ne se mo raz vo ju ce lo kup nog
pri vred nog okru že nja. Ka ko se ba vimo
raz li či tim in du stri ja ma i teh nolo
gi ja ma, uvi đa mo da po sto je ne ke
sjaj ne ini ci ja ti ve ko je se spro vo de na
ni vou dr ža ve, ko je omo gu ća va ju da
se su tra ra di lak še i br že, ali da, na žalost,
ima i mno go to ga što ko či. Mi se
tru di mo da ne bu de mo pa siv ni posma
tra či, već upra vo kroz po me nu ta
udru že nja da je mo pred lo ge ka ko da
se za kon ske re gu la ti ve uskla de sa real
nim sta njem na tr žiš tu da bi svi ma
bi lo bo lje – i pri vre di i dr ža vi.
Dugi niz godina pratimo rad vaše
kom pa ni je i sa mi smo se uve rili
da mno go pa žnje po kla nja te zapo
sle ni ma. Tu su raz ne sti mu lacije,
edukacija zaposlenih i druge
interesantne stvari. Kada neko sa
stra ne uđe u Te le Gro up ima ne pode
lje ni ose ćaj kao da je ušao u jako
ener get sko po lje. Šta je iz vor vaše
ener gi je?
Od u vek smo ga ji li po ro dič ni am bijent
u smi slu pri stu pač no sti me nadžmen
ta. Kom pa nij ska kul tu ra je ta kva
d a s e u t ok u p auz e l j ud i m eđ us o -
b no dru že bez ob zi ra na to da li je neko
di rek tor ili sa rad nik u ne koj or ga niza
ci o noj ce li ni. Mi stvar no iz gleda mo
kao ku ća i ne gu je mo taj po ro dič ni
duh. Ni smo te ra li mo du da poš topo
to, kao mno ge IT kom pa ni je, uvede
mo „open spa ce“ kon cept, gde ljudi
se de u istom pro sto ru sa slu ša lica
ma i ni ko ni sa kim ne raz go va ra.
Na rav no, kao i sva ki pro fe si o nal no
ure đen si stem ima mo pod ra zu me vana
pra vi la i pro ce du re, ali či ni mi se
da smo naš li pra vu me ru u to me i da
je upra vo ta po ro dič na ener gi ja ono
po če mu nas lju di pre po zna ju.
U kom pa ni ji Te le Gro up su se od samog
po čet ka raz dva ja le funk ci je profe
si o nal nog upra vlja nja i vla snič ke
struk tu re, i to je neš to što se i da nas
pod ra zu me va. Ia ko smo po ro dič na
fir ma, ne gu je mo prin cip da udeo u
vla sniš tvu ne zna či nu žno da ste i naji
de al ni ji kan di dat za ne ko rad no mesto.
Po zi ci ja se sti če zna njem, lič nim
za la ga njem, us pe si ma i pre đaš njim
is ku stvom. Ko je ne za slu žu je, taj je i
ne do bi ja. Ta ko da vi še li či mo na nemač
ku ne go na ita li jan sku po ro di cu. :)
Lju­di tre­ba da zna­ju
šta im je po­sao
Ne dav no ste po sta li CMO Te le­
Gro u pa. Na toj po zi ci ji ste na sle di li
osobu koja je dala izuzetan doprinos
za da naš nji uspeh kom pa ni je
– Di a nu Gli go ri je vić. Šta ste na u čili
od nje, a šta će te ra di ti dru ga či je?
Ovo pi ta nje se, po me ni, svo di na
te mu raz li či tih ge ne ra ci ja i dru ga či jeg
pri stu pa upra vlja nja pro ce si ma i ljudi
ma. Ka ko nas knji ge uče, osnovna
raz li ka iz me đu pred u zet nič kog
i korporativnog pristupa radu je što
ste ne ka da do no si li od lu ke, iz među
osta log, i na ba zi in tu i ci je, a sad
do no si te od lu ke na osno vu suš tinskog
po zna va nja svo jih ko ri sni ka.
Reč je o pri stu pu ko ji u cen tar pažnje
sta vlja ko ri sni ka, što je po men
i p r im a rn a r a zl ik a i zm eđ u p r eđ a -
šnjeg i sadašnjeg pristupa radu.
Us pe si ko je smo do sa da po sti zali
na tr žiš tu re zul tat su si ner gi je top
me nadž men ta, ko ji je obez be dio jasne
ci lje ve i pra vac ku da že li mo da
ide mo, i svih ce li na u si ste mu, gde je
mar ke ting uvek bio taj ko ji je gle dao
una pred i do pri no sio da se svi me hanizmi
sistema upogone kako bismo
stigli tamo gde smo zamislili.
Ono na šta će mo ubu du će sta viti
fo kus je re de fi ni sa nje ci lje va i uspostavljanje
efikasnijih mehanizama
za merenja rezultata. Suština je da se
za po sle ni mno go bo lje i kom for nije
ose ća ju ka da ja sno vi de re zul ta te
svog ra da, a ne da se to is klju či vo bazi
ra na ne či joj tu đoj pro ce ni. Ra di ćemo
i na to me da kom pa nij ske ci lje ve,
mi si ju, vi zi ju i vred no sti ja sno pre nese
mo za po sle ni ma, ka ko bi ti mo vi i
po je din ci, sva ko u svom do me nu, na
naj bo lji mo gu ći na čin do pri ne li re a liza
ci ji po slov nih za mi sli.
Me ni je ja ko va žno da lju di shvate
šta je nji hov po sao i da me nadžment
ni je taj ko ji tre ba da im ka že kako
da ra de. Me nadž ment tre ba da jasno
pre ne se šta su ci lje vi, a na profe
si o nal ci ma je da lje da ka žu na ko ji
na čin pla ni ra ju da ih ostva re. Pro sto,
ja ne mogu biti najpametniji u sobi.
Ako sam naj pa met ni ji, on da sam u
pogrešnoj sobi.
Ko­ri­snik je kralj
Sigurni smo da i TeleGroup prolazi
kroz pro ces pre o bra ža ja pri stu pa
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

poslovanju, odnosno kroz digitalnu
transformaciju. Kompanija se danas
ba vi sve o bu hvat nim raz vo jem re šenja
za svo je kli jen te sa iz ra že nim customer
centric pristupom. Kako vidite
svo je me sto u na stu pa ju ćoj ekono
mi ji is ku stva?
Proš le go di ne smo for mi ra li Te le Group
In no va tion tim. Reč je o po slov nim
konsultantima koji ne sede negde u
svo joj kan ce la ri ji i „iz miš lja ju to plu vodu“
po ku ša va ju ći da na met nu stva ri tržiš
tu, već baš su prot no. Mi smo raz vili
sop stve nu me to do lo gi ju ko ja se poka
za la us peš na u prak si, kroz ko ju zajed
no sa na šim ko ri sni ci ma ana li zi ra mo
re al ne pro ble me ko ji ko če nji hov raz
voj i pro na la zi mo re še nja, bi lo da je u
pi ta nju raz voj ne kog no vog pro iz voda,
uslu ge ili no vog po slov nog mo dela.
Ovaj seg ment bi zni sa nam omo guća
va ne sa mo da po mog ne mo na šim
ko ri sni ci ma, već da i sa mi ra di mo bo lje.
Ka da je u pi ta nju „cu sto mer-cen tric“
pri stup u okvi ru mar ke tin ga kao or gani
za ci o ne ce li ne, ko ri sni ci su ti ko ji dik
ti ra ju tem po, in spi ri šu nas da bu de mo
još kre a tiv ni ji i uti ču na pla no ve u Sr biji,
Bo sni i He r ce go vi ni, Cr noj Go ri, Slove
ni ji i Ne mač koj. Oni su naj me ro davni
ji da pro ce ne da li im do no si mo vrednost
i da li do bro ra di mo svoj po sao. To
su ne ke ini ci ja ti ve i raz lo zi zaš to marke
ting ra di na ovaj na čin i zaš to pru ža
po drš ku, ali i pred vo di ceo si stem.
Mi kao or ga ni za ci o na je di ni ca ni smo
nu žno ve za ni za jed nu re gi ju, već po kri vamo
ši re ge o graf sko tr žiš te i usme re ni smo
na raz li či te in du stri je. Sva ka ta tr žiš na verti
ka la ima svo je spe ci fič no sti, a sva ki ko risnik
unu tar nje raz li či te pro ble me. Ključ no
je da sa tim ko ri sni ci ma raz go va ra ju ljudi
sa domenskim znanjem kako bismo
mo gli da im pru ži mo opi plji vu vred nost.
TeleGroup se izdvojio i kada je u
pi ta nju druš tve no od go vor no po slova
nje. Šta bi ste is ta kli kao va še najva
žni je ak tiv no sti na tom po lju?
Društveno odgovorno poslovanje je
in te gral ni deo na še po slov ne stra te gije.
Ako je sa mo na ma do bro, a vi di mo
da se druš tvo ko me pri pa da mo sporo
raz vi ja, niš ta ni smo ura di li. Za to smo
se po ve za li sa raz li či tim or ga ni za ci jama
i po dr ža va mo ini ci ja ti ve iz do mena
pred u zet nič kog obra zo va nja, na u­
ke, in klu zi je druš tve no ugro že nih grupa,
spor ta, kul tu re i umet no sti ne samo
u Sr bi ji već i na osta lim tr žiš ti ma
gde poslujemo.
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Proš le go di ne smo do bi li na ci o nal nu
na gra du za druš tve no od go vor no poslo
va nje „Đor đe Vaj fert” ko ju do de ljuje
Privredna komora Srbije. Ovo nam je
iz u zet no va žna po tvr da da smo na dobrom
pu tu da po dig ne mo pred u zetnič
ko obra zo va nje u Sr bi ji na no vi ni vo.
Mi pet go di na za re dom ra di mo za jed
no sa me đu na rod nom or ga ni za ci jom
Do stug nu ća mla dih na im ple men taciji
globalnog programa preduzetnič
kog obra zo va nja za de cu sred njoš
kol skog uz ra sta. Us pe li smo da podig
ne mo svest no vih ge ne ra ci ja da je
IT neo dvo ji vi deo bi zni sa i da pro budi
mo u nji ma glad za ino va ci ja ma i auten
tič nom pred u zet nič kom ini ci ja tivom.
Je dva če ka mo da vi di mo šta će
ove go di ne „Uče nič ke kom pa ni je“ iz
Sr bi je ura di ti na Evrop skom tak mi če nju.
Da naš nje kom pa ni je se na la ze pred
broj nim iza zo vi ma. Po pred vi đa nji ma
ana li ti čar skih kom pa ni ja ve ći na fir mi
ko je ne us pe ju da se tran sfor mi šu neće
mo ći da pre ži ve u na red nih de setak
go di na. O če mu one mo ra ju da raz
miš lja ju i šta su, po va šem miš lje nju,
pr vi ko ra ci ko je bi mo ra le da na pra ve?
To je mo žda jed na od pri mar nih
stva ri na ko je sta vlja mo ak ce nat ka da
go vo ri mo o to me šta mi u po slov nokon
sul tant skom smi slu ra di mo. Da kle,
mi na šim ko ri sni ci ma omo gu ća va mo
da naprave prvi korak u razumevanju
se be i svih koč ni ca u tre nut nom na či nu
ra da. Da ću vam jed no sta van pri mer.
Ko ri snik je iz in du stri je osi gu ra nja, hoće
da uve de nov pro iz vod u svoj portfo
lio i tre nut no se ba vi osna ži va njem
s voj e m rež e k ako b i , k ad a t a j p roiz
vod bu de pla si ran na tr žiš te, ko ri snici
ima li ko me da se obra te. Me đu tim,
ka da ih pi ta mo ka ko su kre i ra li proiz
vod, ka ko su doš li do za ključ ka da
re ša va ju re al ne pro ble me i ko jih kori
sni ka, nji hov od go vor se svo di na to
da su vi de li da se u ne koj dru goj zemlji
ra di na ta kvom pro iz vo du, pa su
od lu či li i oni da ga po nu de.
I tu le ži ključ pro ble ma na ko ji na i lazi
mo kod kom pa ni ja u naj ve ćem broju
slu ča je va. Lju di su vi de li da se ne gde
neš to ra di, pod ra zu me va ju da će to
funk ci o ni sa ti i ov de, i od mah kre ću da
se bave operativom. Mi slabo razmiš
lja mo svo jim gla va ma i ret ko se „drzne
mo“ da ka že mo da mo žda ti ne ki
ta mo ni su pa met ni ji. A u Sr bi ji i re gi o­
nu ima mnogo pametnih i sposobnih
lju di. Zaš to ne ko ri sti mo taj po ten cijal?
Zaš to je sve što do đe sa stra ne dobro,
a pod ce nju je mo do ma ću pa met?
Mi slim da se ra di o manj ku sa mo po u­
zda nja i, s dru ge stra ne, na še druš tvo
ne sme da se uhva ti u koš tac sa ri zikom
i preuzme odgovornost.
Da kle, pr vi ko rak ko ji kom pa ni je
mo ra ju da na pra ve u pro ce su tran sforma
ci je je ste da do bro raz u me ju svo je
korisnike i njihove stvarne probleme.
Ta ko đe, da raz u me ju da ne po stoji
„jed no re še nje za sve“ i da pu ko kopiranje
poslovnih modela sa drugih
tr žiš ta ni je me ra odr ži vog po slo vanja
u digitalnoj ekonomiji. Suština je
da pri la go di te po nu du raz li či tim tržiš
nim seg men ti ma, a da teh no lo gi ju
posmatrate kao samo jedan od alata
ko ji će vam omo gu ći ti da br že i efi kasni
je do đe te do ci lja. Io
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

BRENDOVI I TRENDOVI
Znanje i iskustvo
u slu žbi dru gih
Digitalna transformacija, apsolutni poslovni trend u koji sve
kom­pa­ni­je te­že da se uklo­pe, za­hva­ti­la je sve in­du­stri­je i na
na­šem tr­žiš­tu. Sve­sna či­nje­ni­ce da pred­u­ze­ća ko­ja ne oba­ve
ovaj za sa­vre­me­no po­slo­va­nje neo­p­ho­dan pro­ces, od­no­sno
ko­ja ne us­pe­ju da se na pra­vi na­čin i u pra­vo vre­me tran­sfor­mišu,
ne­će mo­ći da iz­dr­že tr­žiš­nu utka­mi­cu, kom­pa­ni­ja TO-NET
kva­li­tet­nim re­še­nji­ma za te­le­me­tri­ju i da­ljin­sko upra­vlja­nje u
obla­sti di­stri­bu­ci­je pri­rod­nog ga­sa po­ma­že svo­jim part­ne­ri­ma
u sek to ru ener ge ti ke da idu u ko rak sa sve tom i pro me ne mo del
po­slo­va­nja.
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Kom pa ni ja TO-NET je osnova
na u apri lu dav ne 2004.
go di ne u No vom Sa du.
Sam po če tak nje nog ra da ka rak teri
šu po slo vi pri me re ni sta nju i stepe
nu raz vo ja do ma ćeg tr žiš ta u tom
tre nut ku, ko je se već ne ko li ko go dina
opo ra vlja lo od po sle di ca blo kada
i eko nom ske re ce si je. To su mahom
bi li po slo vi pro da je in for matič
ke opre me, soft ve ra i har dve ra,
kao i pru ža nje IT uslu ga i edu ka cije.
U ovom periodu, ko ji tra je sve do
2008. go di ne, kom pa ni ja je ste kla
do volj no is ku stva, re fe ren ci i zna nja
ko ji su joj omo gu ći li da na pra vi znača
jan is ko rak ka kom plek sni jem poslo
va nju ko je će do ne ti no ve vredno
sti i na tr žiš te iz ba ci ti no va re še nja
i pro iz vo de.
Na red na go di na je bi la pre sud
na za TO-NET, jer su kre nu li sa projek
to va njem i raz vo jem soft ver skih
re še nja „ER Vi KO“,“ INIS“ (In fra struktur
ni In for ma ci o ni Si stem), „Vir tu el ni
šal ter“ i dru gih. Ova fa za po slo va nja
je ka rak te ri stič na i po do br oj sa radnji
sa fa kul te tom Teh nič kih na u ka u
No vom Sa du.
Tre ća fa za ra da po či nje 2014. godi
ne i tra je do da nas. U ovom pe rio
du raz vi ja se TO-NET-ov naj va žniji
pro iz vod - „Mer na plat for ma za
gas“, i pro jek tu je se ne ko li ko hardver
skih ure đa ja, kao što je, na primer,
INIT 50. Ta ko đe, ra di se in te­
gra ci ja opre me i si ste ma raz li či tih
pro iz vo đa ča sa soft ver skim re šenji
ma ko je je TO-NET pro iz veo. U
ovom pe ri o du za po če ta su in te zivna
part ner stva sa do ma ćim i stranim
fir ma ma.
Zna nje upa ko va no
u sve o bu hvat na re še nja
Sko ro 80% TO-NET-ovih re sur sa
usme re no je na sek tor pri rod nog
ga sa i kom pa ni ja je da nas ap so lut
no pre po zna tlji va po svo jim softver
skim i har dver skim re še nji ma
na me nje nim upra vo ovom sek to ru.
Me đu tim, nji hov bo ga ti port fo lio
sa dr ži i pro iz vo de dru ge na me ne,
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

TO-NET je kom pa ni ja ko ja je fo ku si ra na na raz voj, im ple men ta ci ju i odr ža va nje in for ma ci o nih si ste ma.
Naj zna čaj ni je ICT re še nje ko je su raz vi li i im ple men ti ra li je INIS – IN fra struk tur ni In for ma ci o ni Si stem.
Na me njen je di stri bu te ri ma pri rod nog ga sa, to pla na ma, elek tro di stri bu ci ji, te le ko mu i odr ža va nju dru gih
in fra struk tur nih si ste ma (pu te vi, da le ko vo di, ce vo vo di, ka blo vi, …)
Po red INIS-a raz vi li su i im ple men ti ra li i INIS SCA DA - si stem za nad zor, da ljin sko me re nje, ob ra du ala r ma
i vi zu e li za ci ju.
pa se TO-NET-ovi pro zvo di mo gu
po de li ti u tri ce li ne. Pr va i naj veća
ce li na ob u hva ta, na rav no, grupu
pro iz vo da za pri rod ni gas, softver
ska re še nja i har dver sku opremu.
Tu je zatim rešenje za evi denci
ju rad nog vre me na i kon tro lu
pri stu pa za po sle nih, dok tre ću celi
nu či ne spe ci ja ni pro iz vo di koji
se ra de po na rudž bi ni, kao što
je An dr oid apli ka ci ja za mo bil ne
te le fo ne ko ja re ša va op ti mi za ci ju
iti ne re ra za poš ta re, a ko ju da nas
ko ri sti oko dve i po hiljade poš tara
u Sr bi ji.
Ko ri sni ci
Da nas pre ko sto kom pa ni ja ko risti
„TO-NET-ove“ pro iz vo de i re šenja.
Naj ve ći broj njih ko ri sti ER Vi­
KO re še nje za kon tro lu rad nog vreme
na i pri stu pa na po slu.
Me đu pet na e stak pro iz vo da i reše
nja TO-NET-a po seb no se is tiče
soft ver sko-har dver sko re še nje
„Mer na plat for ma za gas“ ko je ovu
kom pa ni ju iz dva ja od kon ku ren cije
na tr žiš tu.
Tri naj ve ća i naj zna čaj ni ja ko ri snika
TO-NET-ovih re še nja su DP No vi
Sad - gas, JP Sr bi ja gas i GA-MA AD
iz Sko plja.
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi

Mer na plat for ma ob u hva ta ce lo ku pan har dver i soft ver po tre ban za pri jem, pri ka zi va nje, evi den ti ra nje i ar hivi
ra nje oči ta va nja me ri la sa GMRS, MRS i KMRS, kao i za stavlјanje ovih in for ma ci ja na ras po la ga nje dru gim
po slov nim si ste mi ma i eks ter nim ko ri sni ci ma. Mer na plat for ma pret sta vlja po se ban si stem ko ji ima cen tra lizo
va nu ba zu po da ta ka (cen tral no po hra nji va nje i ču va nje ori gi nal nih mer nih in for ma ci ja – ne mo di fi ko va ne,
ne pre ra đe ne i pret hod no ne po hra nji va ne). To je po uz dan (re dun dant nost, ras po lo ži vost, be kap) i zaš ti ćen
si stem (au to ri zo van pri stup, in te gri tet po da ta ka…) ko ji ima in ter fej se pre ma dru gim po slov nim si ste mi ma.
Ši ro ka pa le ta pro iz vo da
i re še nja
Re še nja za gas ove kom pa ni je pokri
va ju sve pro ce se, od upra vlja nja
ga so vo dom i da ljin skog me re nja
pro to ka ili po troš nje pri rod nog gasa,
do iz veš ta va nja naj vi šeg me nadžmen
ta.
Po red ovih, raz vi je na su i re še nja
za kon tro lu rad nog vre me na i kon ­
tr o lu pri stu pa u kla sič noj ra ču nar skoj
va ri jan ti, za desk top i mo bil ne uređa
je, gde prak tič no te le fon ili ta blet
po sta je ER Vi KO vir tu el ni ter mi nal.
Pu to kaz dru gi ma
Kao što je to do bro pri me tio i na
jed noj od re dov nih go diš njih konfe
ren ci ja TO-NET-a re kao Mi lan Šola
ja, pred sed nik Voj vo đan skog ICT
kla ste ra, kom pa ni je po put TO-NET-a
su pra vi pi o ni ri ko ji po ka zu ju put i
na čin na ko ji se do ma ćom pa meću
mo gu obez be di ti re še nja ko ja su
na me nje na ne sa mo do ma ćim kompa
ni ja ma i do ma ćoj pri vre di, ne go
s u ko nk ur e n tn a i n a s v e ts ko m t rž i-
š tu. Io
I
SPECIJALNO IZDANJE :: Brendovi i trendovi