GM 131 PDF

Marketing:
Upravljanje korisničkim iskustvom 2019.
Trendovi:
Pet ključnih marketinških i
komunikacijskih trendova
za 2020. godinu
Novi posao u 2020:
Traži, traži, pa ćeš naći
Broj 131
ISSN:1821-4177
www.gmbusiness.biz

吀 甀 爀 椀 稀 愀 洀 猀 愀 最 氀 攀 搀 愀 渀 椀 稀 爀 愀 稀 氀 椀 椀 椀 栀 甀 最 氀 漀 瘀 愀

Uvodnik
U ime Redakcije
Vesna Kovačević,
glavna i odgovorna
urednica
U ne ko li ko pret hod nih re dov nih iz da nja ča so pi sa ma hom smo se bavi
li si ste mi ma upra vlja nja za po sle ni ma, do no še njem od lu ka, opi som
rad nih me sta, pri me nom ana li tič kih mo de la u po slo va nju, kao i uti cajem
teh no loš kih do stig nu ća na mo de le po slo va nja... reč ju onim što bi
or ga ni za ci je mo gle da pre du zmu da bi bi le efi ka sni je i bez bed ni je tokom
pli va nja kroz po slov ne vo de. I na šta, u kraj njem slu ča ju, mo gu
da uti ču.
Za to smo od lu či li da u ovom bro ju ve ću pa žnju po klo ni mo onom čemu
se kao „da to sti“ va lja pri la go di ti i što va lja pra ti ti. Pre sve ga, da jemo
pre gled ne kih ključ nih tren do va ko ji će ove go di ne bi ti od po seb nog
zna ča ja za bren do ve, kom pa ni je i or ga ni za ci je. Tim struč nja ka Graylin
ga is tra ži vao je na šta se to fo ku si ra ju vr hun ski bren do vi i kor po ra cije,
ko je no ve ala te i teh ni ke ko ri ste, i na ko ji na čin su tren do vi ko je su
iden ti fi ko va li kao ključ ne pret hod nih go di na na pre do va li ili ne sta ja li.
Cu sto mer-cen tric pri stup, od no sno stra te gi ja ko ja se za sni va na stavlja
nju ko ri sni ka na pr vo me sto, jed na je od pod ra zu me va ju ćih stva ri
o ko joj se ne mo že po le mi sa ti. Zbog to ga se ja vi la i po tre ba za uvo đenjem
upra vljač kih po zi ci ja či ji za da tak bi bio upra vo ba vlje nje ne kim
vi dom cu sto mer ex pe ri en ce ma na ge men ta. U svom ne dav nom is tra živa
nju Gart ner na vo di da sa da sko ro 90% or ga ni za ci ja ima chi ef ex peri
en ce of fi ce ra, chi ef cu sto mer of fi ce ra ili ne ki ekvi va lent to me. Da kle,
kraj nji je čas da or ga ni za ci je ko je ih ne ma ju raz mi sle o uvo đe nju ne ke
od ovih upra vljač kih po zi ci ja.
Tre nut na „da tost“ je, na ža lost, i ogrom na dis pro por ci ja u po de li bogat
stva na svet skom ni vou, gde je de set svet skih mi li jar de ra bo ga tije
od vi še od 85 naj si ro maš ni jih ze ma lja za jed no, a nji ho vo ku mu la tiv
no bo gat stvo ta ko đe pre ma šu je GDP broj nih ze ma lja ko je se sma traju
eko nom skim si la ma. Zbog ova kve ne jed na ko sti or ga ni za ci je po put
Ox fa ma di žu glas i zah te va ju da eko no mi je ra de za sve a ne sa mo za
„ne ko li ko pri vi le go va nih“.

Impressum
Izdavač
Internet ogledalo
Društvo sa ograničenom odgovornošću za
promet intelektualnih usluga (INTO d.o.o.)
Beograd - Zemun, Gradski park 2 (Hala "Pinki")
t.r. 145-7386-30 (Marfin banka)
dr Ra do van Bi go vić
(1956-2012)
pro fe sor Pra vo slav nog bo goslov
skog fa kul te ta Uni ver zite
ta u Be o gra du i sta re ši na
ma na sti ra Sve tog ar han ge la
Ga vri la u Ze mu nu
dr Zo ri ca To mić, pro fe sor
Fi lo lo škog fa kul te ta
Uni ver zi te ta u Be o gra du i
Fa kul te ta za kul tu ru i me dije
Me ga trend uni ver zi te ta,
autor vi še knji ga iz obla sti
ko mu ni ko lo gi je
Direktor
Zoran Kovačević
Glavna i odgovorna urednica
Vesna Kovačević
Urednica rubrike Putovanja
Nina Kovačević
Saradnici
dr Zorica Tomić, prof. dr Radovan Bigović,
dr Milan Nešić, Mirjana Čizmarov,
dr. Vladimir Sakač, Zvezdan Horvat,
mr Tatajana Bajalović, Branko Đaković,
dr Nebojša Savić, Dragan Ćirić, Ashok Murty,
Vladimir Majstorović, Goran Kastratović,
prof. dr Dragica Tomka, mr Milenko D. Đurić,
Nebojša Carić, Dušan Katilović, Bo ris Vukić,
dr Zve zdan Đu rić, dr Nikola Čanak,
prof. dr Mir ja na Ra do vić Mar ko vić,
Sne ža na Mol do van Mi lo še vić, mr Dejan Miletić,
Predrag Milićević
Prelom & Design
Veljko Kovačević
Video & Editing
Veljko Kovačević
Kontakt
tel: (+381 11) 3771-610
e-mail: redakcija@gmbusiness.biz
www.gmbusiness.biz
Online izdanje
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
005
GM Business & Lifestyle / glavni i
odgovorni urednik Vesna Kovačević. - 2006,
br. 1 (januar)- . - Zemun (Gradski park 2)
: Internet ogledalo, 2006- (Beograd : AMD
Sistem). - 27 cm
ISSN 1452-3175 = GM Business & Lifestyle
COBISS.SR-ID 127672844
Bran ko Đa ko vić, su vla snik
ne ko li ko fir mi za raz voj
me na dže ra i or ga ni za ci ja koje
u Ve li koj Bri ta ni ji i SAD
ser vi si ra ju MPA, Zo nic gro up
i Ra dley Ho u se In sti tu te, a
od sko ro u Sr bi ji i re gi o nu
su pri sut ni pod ime nom
To ma to To ma to Com muni
ca ti ons. Uče stvo vao u
pla ni ra nju i iz vo đe nju sto tina
me nadž ment raz voj nih
pro je ka ta i tre nin ga u naj većim
svet skim fir ma ma
Dr. Vla di mir Sa kač, ma gistar
na u ka iz obla sti kli ničke
far ma ko lo gi je, asi stent
na Me di cin skom fa kul te tu
Uni ver zi te ta u No vom Sa du,
u dva na vra ta se kre tar, a
po tom i pred sed nik In terni
stič ke sek ci je Dru štva
le ka ra Voj vo di ne, Srp skog
le kar skog dru štva, sa rad nik
Evrop ske aka de mi je na u ka i
umet no sti
Dejan Šapić, marketing
konsultant, vlasnik agencije
Šapić Consulting. Objavio je
sedam ilustrovanih knjiga
o marketingu, medijima i
promociji. Tržišnim komunikacijama
se bavi poslednjih
13 godina u segmentima:
pozicioniranje firme,
kreiranje korporativnog
identiteta, unapređenje
imidža, razvoj brendova,
unapređenje prodaje i
media planiranje
Nina Kovačević,
master turizmolog
Zve zdan Hor vat, partner i
direktor Adi zes So ut he ast
Euro pe, Se ni or As so ci a-
te Adi zes In sti tu te San ta
Bar ba ra
Nemanja Pašalić,
završio studije u oblasti
menadžmenta u kulturi
i umetnosti i napredne
dodiplomske studije na
Beogradskoj otvorenoj
školi; master (MBA) iz
oblasti međunarodnog
poslovanja završio u Italiji
2009. godine sa dodatnim
usavršavanjima u
Francuskoj i Nemačkoj
dr Momčilo Talijan, redovni
profesor Beogradskog univerziteta,
radno angažovan
na Institutu za kriminološka
i sociološka istraživanja u
Beogradu i na više poslovnih
fakulteta za obrazovanje
kadrova za poslovnu bezbednost
i policiju u Srbiji i
Republici Srpskoj
Ashok Mur ty, po for mal nom
obra zo va nju ar hi tek ta, po
za ni ma nju sti li sta. Ba vi
se staj lin gom kao bit nim
ob li kom ne ver bal ne ko muni
ka ci je. Pu tem tre nin ga
i pre da va nja po ku ša va da
po mog ne što ve ćem bro ju
lju di da shva te da for mi ranje
sop stve nog sti la pod razu
me va u mno go ma njoj
me ri no vac, a mno go vi še
po zna va nje se be

Predrag Peđa Milićević,
dipl. elektroinženjer,
dugogodišnji aktivni
”izvođač marketinških radova”
u brojnim kompanijama;
iskusan u definisanju
komunikacionih strategija;
dobar poznavalac internet
marketinga i društvenih
medija; predavač po pozivu
u oblasti offline i online
marketinga i komunikacija
mr Ta tja na Jovanović,
Philip Morris
Vla di mir Maj sto ro vić,
di rek tor agen ci je za prona
la že nje ka dro va Srma
Consulting i pro fe si o nal ni
tre ner pro da va ca
Go ran Mla de no vić, Se ni or
As so ci a te Adi zes So ut he ats
Euro pe od 1999 go di ne.
Po red top me na džer skih pozi
ci ja, to kom svo je bo ga te
me đu na rod ne ka ri je re ra dio
je kao uni ver zi tet ski pre davač
u obla sti te o ri je si ste ma
i in for ma ci o nih si ste ma, a
kao IBM spe ci ja li sta vo dio je
ne ko li ko ve li kih pro je ka ta
Bo ris Vu kić je je dan od
osni va ča Adi zes So ut he ast
Euro pe cen tra i Se ni or
As so ci a te od 1995 go di ne.
Nje go ve spe ci jal no sti su
im ple men ta ci ja or ga niza
ci o ne tran sfor ma ci je i
pro me na or ga ni za ci o ne kultu
re u raz li či tim gra na ma
in du stri je
Ne boj ša Ca rić, Pro fes si o nal
Di rec tor, Se ni or As so ci a te
Adi zes In sti tu te San ta
Bar ba ra
Toni Skejls (Tony Sceales),
chief tehnology officer za
3G migracionu tehnologiju,
Celona Technologies
dr Nikola Čanak,
osnivač obrazovnog
centra za permanentnu
edukaciju “NTC“ u Novom
Sadu. Profesor Univerziteta
u Beogradu i Novom
Sadu. Lekar, motivator,
primenjeni psiholog i pisac
međunarodnog renomea
Mir ja na Či zma rov, savetnik
u Direktoratu civilnog
vazduhoplovstva Republike
Srbije
Go ran Ka stra to vić, dipl.
no vi nar sa višegodišnjim
rad nim is ku stvom stečenim
u radio novinarstvu i
štampanim medijima
Prof. dr Mir ja na Ra do vić
Mar ko vić, stal no za po sle na
u In sti tu tu eko nom skih nau
ka u Be o gra du, pro fe sor i
di rek tor ma gi star skih stu dija
na Aka mai Uni ver zi te tu,
autor ve ćeg bro ja knji ga,
na uč nih i struč nih tek sto va
iz obla sti eko no mi je predu
zet ni štva
Phil Geldart,
C.E.O., Eagle’s Flight
Sne ža na Mol do van Mi lo šević,
no vi nar sa pet na e sto godi
šnjim rad nim is ku stvom
ste če nim u štam pi i na
ra di ju. Tre nut no pi še u
ne delj ni ku Sve dok
Nikola Mirčić,
vođa treninga, Gustav
Kaeser Training International.
Saša Jovanović,
osnivač i CEO Adbuka biznis
i oglasne mreže. Trener i
konsultant prodaje i CRM.
Specijalnost IKT, CRM i
unapređenje biznis procesa.
Na svom blogu www.
sasajovanovic.com piše o
prodaji, biznis strategijama
i biznis etici

Sadržaj
Podsećanje
• Brending 2.0
Piše: Predrag Peđa Milićević
Trendovi
• Pet ključnih marketinških i komunikacijskih
trendova za 2020. godinu
Preuzeto sa IT Exclusive Newsa Internet ogledala
Marketing
• Upravljanje korisničkim iskustvom 2019.
Priprema: Redakcija
Istraživanje
• Efikasnost oglasa koji traju dve sekunde
PG Mediabrands
Novi posao u 2020.
• Traži, traži, pa ćeš naći
Pripremila: Vesna Kovačević

Finansije za neekonomiste
• „Igračka“ za menadžere
Piše: dr Zvezdan Horvat
AI
• Etički kodeks u oblasti veštačke inteligencije
Priprema: Redakcija
GM Business & Lifestyle
Broj 131 :: Godina 16. :: 2020.
Statistike
• Svetski milijarderi bogatiji od država
Pripremila: Nina Kovačević
Startup Europe
• Nova platforma za rast
Priprema: Redakcija

Podsećanje
Branding
2.0
Pro ces bren di ra nja je proces
pri ča nja pa žlji vo osmiš ljenih
pri ča. Ne ka da su se te priče
sa opšta va le ona ko ka ko su to
kom pa ni je že le le. Po se ti o ci Web
1.0 saj to va ni su ima li dru gih
op ci ja sem da pro či ta ju šta im
je sa opšte no. A on da je do šao
Web 2.0 i sve se pro me ni lo…

Predrag Peđa Milićević
www.pedya.rs
U
vre me druš tve nih mre ža,
bren do vi sve vi še po sta ju
„jav no do bro” – kom pa ni je
ima ju sve ma nje kon tro le nad nji ma,
jer se bren do vi vi še ne gra de jedno­
smer nom ko mu ni ka ci jom, već kroz
raz go vor svih za in te re so va nih stra na.
Bren do vi su po sta li tran spa rent ni i u
ve li koj me ri za vi sni od to ga šta se o
nji ma pri ča u on li ne sve tu. A u tom
sve tu kom pa ni je su sa mo sa go vor nici
mno gi ma.
Ro ger Sa metz u dve re če ni ce sjaj
no ob jaš nja va ovaj no vi na čin izgrad
nje bren da: „Mi sli te o svom
bren du kao o mo za i ku sa sta vlje nom
od de li ća ko je ste vi po sta vi li i deli
ća ko je su po sta vi li dru gi. Ia ko ne
mo že te kon tro li sa ti ka ko su svi de lići
po sta vlje ni, mo že te da, spro vo deći
svo ju vi zi ju bren da, po sta vi te dovolj
no de li ća ta ko da ivi ce onih koje
ste vi po sta vi li uti ču na to ka ko će
se po sta vi ti osta li de li ći.”
I taj mo za ik ni kad ni je za vr šen
– uvek će bi ti de li ća ko ji ot pa da ju i
no vih ko ji se sta vlja ju… Ne ke de li će
će „me nja ti“ sa ma kom pa ni ja, ne ke
„ot pa le“ će us pe ti da vra ti, ali uvek će
bi ti i onih ko je će „ski da ti“ i „sta vljati“
za do volj ni i ne za do volj ni ko ri sni ci.
Bren di ra nje je kom plek san pro ces.
I an ga žo va nje na druš tve nim mre žama
je kom plek san pro ces. Iz grad nja
i odr ža va nje bren da na druš tve nim
mre ža ma je vr lo kom plek san pro ces.
I du go tra jan.
U stva ri… „Bran ding 2.0″ je ne ve r-
en ding story…

Tren do vi
Pet ključ nih
mar ke tin ških i ko mu ni ka cij skih
tren do va za 2020.
Preuzeto sa IT Exclusive Newsa
Internet ogledala

Tim ko mu ni ka ci o nih struč nja ka, kre a ti va ca i ana li ti ča ra me đu na rod ne agen ci je za ko mu ni ka cije
Grayling pred sta vio je po čet kom fe bru a ra pet ključ nih tren do va ko ji će ove go di ne bi ti od poseb
nog zna ča ja za bren do ve, kom pa ni je i or ga ni za ci je.
Tim struč nja ka Graylin ga is traži
vao je na šta se to fo ku si ra ju
vr hun ski bren do vi i kor po ra cije,
ko je no ve ala te i teh ni ke ko ri ste i
na ko ji na čin su tren do vi ko je su identi
fi ko va li kao ključ ne pret hod nih go dina
na pre do va li ili ne sta ja li.
„Naj bo lji pri me ri iz prak se ko je smo
ko ri sti li za pri ka zi va nje po je di nač nih
tren do va naj češ će do la ze iz obla sti potro
šač kog mar ke tin ga, a raz log za to je
što su ta kvi bren do vi sklo ni ji jav nom

is ti ca nju svo jih ko mu ni ka cij skih proje
ka ta u od no su na bren do ve iz drugih
sek to ra”, ob jaš nja va Na ta ša Tr slić
Štam bak, re gi o nal na di rek tor ka kompa
ni je Grayling za re gion Ju go i stoč
na Evro pa.
Trend #1:
No va tran spa rent nost
Mla đi po tro ša či sve vi še ce ne au tentič
nost i in te gri tet, vi še ne go ugla đe nost
i sa vr šen stvo. Mno gi bren do vi su sklo ni
da de le zna čaj ne in for ma ci je i sa dr žaj
ko ji je bi tan lju di ma, od vi dlji vih lana
ca snab de va nja i uvi da u na sta nak
In sta gram pri ča „iza sce ne” do otvore
nih pri zna nja i iz vi nje nja. Do no si o­
ci od lu ka i po slov ni part ne ri ta ko đe
xxx

su fo ku si ra ni na pi ta nja au ten tič no sti
i in te gri te ta.
Trend #2:
Mo bil ni OOH
Uti caj ne mo bil ne kam pa nje ak cenat
sta vlja ju na mo bil nost, ka ko bi dose
gle i an ga žo va le ko ri sni ke u re levant
nom kon tek stu, kao i da bi podsta
kle di sku si ju o zna čaj nim te ma ma.
Od pri ča i po nu da ko je se ak ti vi ra ju
na od re đe noj lo ka ci ji do pri ka za proši
re ne stvar no sti i PIN ko do va, ove aktiv
no sti ko je su usme re ne na okru ženje
ima ju za cilj da pri vu ku pa žnju ljudi
i pre mo ste jaz iz me đu di gi tal nog i
ma te ri jal nog sve ta.
Trend #3:
Pod sti caj na do bro
Kom pa ni je tran sfor mi šu svo je (istinske)
vred no sti u ak ci je ko ri ste ći etič
ki uti caj ka ko bi po zi tiv no uti ca le
na druš tvo i po mo gle po tro ša či ma
da pro me ne svo je po na ša nje na bolje.
Od pod sti ca ja i ure đa ja za iz gradnju
na vi ka do atrak tiv nog stan dardnog
i druš tve nog nor mi ra nja, brendo
vi idu ko rak da lje ka ko bi po mo gli
lju di ma da do ne su is prav nu od lu ku
na lak ši i atrak tiv ni ji na čin. Na rav no,
p o ds t ic an j e p rom en e p on aš an j a p ot ro­
ša ča ta ko đe je i pre o ku pa ci ja na ci o­
nal nih vla da, ta ko da se ova kve kampa
nje mo gu ko ri sti ti i za uklju či va nje
do no si la ca od lu ka.
Trend #4:
Ne­do­sti­žnost i ak­ti­va­ci­ja
U du hu fer-ple ja sa mo u ve re ni brendo
vi pod sti ču po tro ša če da sa mi pristu
pe re klam nim po ru ka ma, spe ci jalnim
po nu da ma, pa čak i sa mim proiz
vo di ma. Po tro ša či ko ji su umor ni
od na por nih i lo še tar ge ti ra nih re klama
ra do pri hva ta ju ori gi nal ne i za nimlji
ve in ter ak ci je ko je pru ža ju ja san
pri kaz ulo že nog i do bi je nog, a kompa
ni je na ta kav na čin stva ra ju kva litet
ne od no se sa svo jom cilj nom grupom.
Trend #5:
Uslu­žnost bren­da
Sa frag men ta ci jom pro ce sa ko mu nika
ci je i gu bit kom po ve re nja u di gi talne
plat for me kom pa ni je sve vi še ula žu
u kon kret ne fi zič ke pro sto re i do ga đaje
ko ji ma se stva ra ose ćaj in tim nosti i
po ve re nje. Pri jat na, lič na is ku stva pods
t ič u d ob r u v ol j u ko d p ot roš ač a i s t e jkhol
de ra, stva ra ju ose ćaj pri pad no sti
bren du i ge ne ri šu po zi tiv ne druš tve ne
vred no sti.
xxx

Specijalno izdanje:
BRENDOVI I TRENDOVI
xxx
ISSN:1821-4177

The most
reliable
way to
reach
your
clients
Business & Technologies Magazine
www.ogledalo.rs
xxx

Mar ke ting
Upravljanje
ko­ri­snič­kim
is­ku­stvom
Sa vre me no po slo va nje pod ra zu me va cu sto mer-cen tric pri stup, od no sno stra te gi ju ko ja se za sniva
na sta vlja nju ko ri sni ka na pr vo me sto, ne sa mo u smi slu da mu se pru ža sja jan ko ri snič ki servis,
već i da mu se obez be đu je sjaj no ko ri snič ko is ku stvo. Sto ga do bro upra vlja nje is ku stvom ko risni
ka (de fi ni sa no od stra ne Gart ne ra kao prak sa stva ra nja i re a go va nja na ko ri snič ke in ter ak ci je
ka ko bi se is pu ni la ili pre ma ši la nji ho va oče ki va nja, što do vo di do ve ćeg za do volj stva, lo jal no sti
i za la ga nja ko ri sni ka), po sta je sve zna čaj ni je. Zbog to ga se ja vi la i po tre ba za uvo đe njem upravljač
kih po zi ci ja či ji za da tak bi bio upra vo ba vlje nje ne kim vi dom cu sto mer ex pe ri en ce ma nage
men ta, a u svom ne dav nom is tra ži va nju Gart ner na vo di da sa da sko ro 90% or ga ni za ci ja ima
chi ef ex pe ri en ce of fi ce ra, chi ef cu sto mer of fi ce ra ili ne ki ekvi va lent to me. Pri to me, ove ulo ge nisu
pod re đe ne di rek to ri ma mar ke tin ga (chi ef mar ke ting of fi cer – CMO) upr kos to me što mar ketin
ški de part ma ni pre u zi ma ju kon tro lu nad ključ nim aspek ti ma po stig nu ća ko ri snič kog is ku stva
unu tar svo jih or ga ni za ci ja.

Priprema: Redakcija
redakcija@gmbusiness.biz
Sli ka 1:
Ključ­ne ulo­ge CX li­de­ra su ras­pro­stra­nje­ni­je i ret­ko pot­či­nje­ne CMO-u
Pre­ma Gart­ne­ru, or­ga­ni­za­ci­je
sve ozbilj­ni­je shva­ta­ju ko­ri­snič­ko
is­ku­stvo (cu­sto­mer ex­peri­en­ce
- CX) iz­dva­ja­ju­ći vi­še re­sur­sa i
ta­le­na­ta za ovu di­sci­pli­nu. Gart­ne­ro­vo
is­tra­ži­va­nje Upra­vlja­nja ko­ri­snič­kim isku­stvom
2019. (2019 Cu­sto­mer Ex­peri­en­ce
Ma­na­ge­ment Sur­vey) je otkrilo
da su 2017. go­di­ne funk­ci­je chi ef ex peri
en ce of fi cer (CXO), chi ef cu sto mer of ficer
(CCO) ili ekvi­va­lent nji­ma ne­do­staja­le
u vi­še od 35% or­ga­ni­za­ci­ja, a da
je 2019. ne­do­sta­ja­lo sa­mo 11% i 10%
jed­ne od­no­sno dru­ge ulo­ge (sli­ka 1).
Iz vor: Gart ner (fe bru ar 2020)

„To­kom po­sled­nje dve go­di­ne doš­lo
je do zna­čaj­nog ra­sta pri­su­stva
CXO-a, CCO-a ili ekvi­va­lent­nih funkci­ja
u mno­gim or­ga­ni­za­ci­ja­ma“, kaže
Au gie Ray, VP ana­li­ti­čar u Gart ner
for Mar ke ters. „Me­đu­tim, ove ulo­ge su
ret­ko pod­re­đe­ne CMO-ima upr­kos tome
što mar­ke­ting pre­u­zi­ma kon­tro­lu
nad vi­še CX ini­ci­ja­ti­va.“
An­ke­ta, ko­ja je ob­u­hva­ti­la raz­li­či­ta
ode­lje­nja gde se od­vi­ja­ju i po­dr­ža­vaju
CX na­po­ri, kao što su mar­ke­ting, IT,
ko­ri­snič­ki ser­vis, po­slo­va­nje, pro­da­ja i
sa­mo­stal­na CX ode­lje­nja, ot­kri­la je da
se od­go­vor­nost za CX bu­dže­te i inici­ja­ti­ve
po­če­la pre­ba­ci­va­ti u ode­lje­nja
mar­ke­tin­ga.
„Ka­ko mar­ke­ting na­sta­vlja da preu­zi­ma
ve­ću ulo­gu u CX, ru­ko­vod­stvo
mar­ke­tin­ga se su­o­ča­va sa po­ten­ci­jalnim
iza­zo­vom ko­or­di­ni­ra­nja CX-om
ši­rom kom­pa­ni­je“, ka­že Ray. „CMO-i i
mar­ke­tin­ški li­de­ri od­go­vor­ni za aspek­te
CX-a svo­je or­ga­ni­za­ci­je mo­ra­ju da
obez­be­de da se ove ulo­ge shva­te, da
se re­du­dan­se i kon­flikt mi­ni­mi­zi­ra­ju, a
ko­la­bo­ra­ci­ja bu­de pri­o­ri­tet­na.“
Kon­kret­ne ak­ci­je
Da bi se to ura­di­lo, Gart­ner predla­že
da di­rek­to­ri mar­ke­tin­ga i mar­ketin­ški
li­de­ri pre­du­zmu sle­de­će ak­ci­je:
- Us po sta vi ti ja sne li ni je od govor
no sti i au to ri te ta za sve ko ji su
uklju­če­ni u CX
Pri­su­stvo mno­gih ode­lje­nja i ru­kovo­di­la­ca
ko­ji do­pri­no­se CX-u zah­teva
sna­žnu vi­še­funk­ci­o­nal­nu upra­vu.
Da bi­ste iz­be­gli da raz­li­či­ti ru­ko­vo­dio­ci
upra­vlja­ju kon­flikt­nim CX stra­te­gija­ma
i pro­gra­mi­ma, obez­be­di­te da se
svi CX li­de­ri re­dov­no sa­sta­ju, de­le infor­ma­ci­je,
raz­go­va­ra­ju o za­jed­nič­kim
pro­ble­mi­ma, oce­nju­ju du­pli­ra­nje vendo­ra
i na­po­ra i iz­be­ga­va­ju kon­fu­zi­ju
oko od­go­vor­no­sti.
- Proširiti marketinške mere
Da bi mar­ke­ting us­peš­no pre­u­zeo i
za­dr­žao ve­ću ulo­gu u CX-u ce­log pre-
d­u­ze­ća, mar­ke­ta­ri mo­ra­ju da raz­mo­tre
upo­red­nu te­ži­nu do­de­lje­nu nji­ho­vim
krat­ko­roč­nim i du­go­roč­nim me­tri­kama.
Po­sve­ći­va­nje vre­me­na i re­sur­sa
CX na­po­ri­ma tre­ba­lo bi da na­di­la­zi
krat­ko­roč­ne ci­lje­ve kao što su raz­vija­nje
sve­sti, ula­zni sa­o­bra­ćaj i kon­verza­ci­ja,
ali i du­go­roč­ne re­zul­ta­te kao
što su po­bolj­ša­nje ko­ri­snič­kog za­dovolj­stva,
sma­nje­nje „chur­na“, po­veća­nje
li fe ti me vred­no­sti i ve­li­ki obim
pre­po­ru­ka. De­fi­ni­ši­te ci­lje­ve ne sa­mo
pre­ma unu­traš­njim oče­ki­va­nji­ma, već
i pre­ma to­me ka­ko ko­ri­sni­ci de­fi­nišu
uspeh. Us­po­sta­vi­te me­tri­ke i KPI-e
oko na­po­ra ko­ji is­pu­nja­va­ju oče­ki­vanja
ko­ri­sni­ka.
Do­dat­ni de­ta­lji is­tra­ži­va­nja i dalje
pre­po­ru­ke do­stup­ni su kli­jen­tima
Gart ner for Mar ke ter sa u iz­veš­taju
„2019 Cu­sto­mer Ex­pe­ri­en­ce Ma­nage­ment
Study: Mar­ke­ters Ta­ke Mo­re
Con­trol as CX Ex­pec­ta­ti­ons and Budgets
Ri­se”.
xxx

DIGITALNA
TRANSFORMACIJA
2.0
ISSN:1821-4177
xxx

Is­tra­ži­va­nje
Efi­ka­snost
oglasa
koji tra­ju dve se­kun­de
Sa mo ul tra-krat ke re kla me mo gu da pre ne su po ru ku bren da (ili pro iz vo da). Ovo je re zul tat is traži­va­nja
i ne­u­ro­loš­ke stu­di­je agen­ci­je IPG Me­di­a­brands i iz­da­va­ča Sa­no­ma spro­ve­de­no u Ho­lan­di­ji.

Stu­di­ja ko­ja se te­me­lji na opse­žnom
is­tra­ži­va­nju efe­ka­ta
krat­kog gle­da­nja re­kla­me na
po­na­ša­nje po­tro­ša­ča po­ka­zu­je da samo
25% gle­da­la­ca u po­čet­nim se­kunda­ma
re­gi­stru­je po­ru­ku ko­ju re­kla­ma
pre­no­si on li ne, i to bez ja­snog prepo­zna­va­nja
bren­da. Ta­ko­đe, 39% ispi­ta­ni­ka
na Fa­ce­bo­o­ku ili In­sta­gra­mu
po­gle­da sa­mo pr­vih 2 do 3 se­kun­de
spo­to­va ko­ji tra­ju 20 do 30 se­kun­di.
Pro stor za kre a tiv ce
Pre­ma miš­lje­nju Men­no van der Ste­e­na,
glav­nog di­rek­to­ra za po­dat­ke i teh­no­logi­ju
u IPG Me­di­a­brands Ho­lan­di­ja, ko­ji je
ujed­no i je­dan od ko­a­u­to­ra iz­veš­ta­ja, ova
si­tu­a­ci­ja otva­ra no­vi po­li­gon za kre­a­tiv­ce.
„Po­tro­ša­či će pre­sko­či­ti, za­ne­ma­riti
ili pre­li­sta­ti for­ma­te ogla­sa ko­ji im se
nu­de online sva­ki put ka­da to mo­gu.
Upra­vo zbog to­ga uve­ren sam da posto­ji
pro­stor za sjaj­no ogla­ša­va­nje baš
u okvi­ru ul­tra krat­kih for­ma­ta. To će
uti­ca­ti i na kre­a­tiv­ce da pro­me­na svoj
na­čin raz­miš­lja­nja ka­da se ra­di o efi­kasnim
ogla­si­ma i strorytellingu na mreži.
Svi zna­mo ko­li­ko mo­gu da bu­du dobri
na pri­mer ani­mi­ra­ni GIF, Tik­Tok, filter
ili Bo­o­me­rang. Doš­lo je vre­me da
se slič­no kre­a­tiv­no raz­miš­lja­nje uve­de
i u kon­ven­ci­o­nal­ni­je do­me­ne adver­tajzin­ga”,
na­gla­ša­va Men­no van der Steen.
Stu­di­ja, ko­ja je spro­ve­de­na u sa­rad­nji
sa ne­u­ro­lo­zi­ma iz Un Ra vel Re sear­cha,
uklju­či­va­la je ne­u­ro­loš­ki element
u ko­jem su ul­tra krat­ki for­ma­ti
te­le­vi­zij­skih vi­deo re­kla­ma, u tra­ja­nju
od 2 do 6 se­kun­di, te­sti­ra­ni po­mo­ću
EEG-a i pra­će­nja oči­ju, a sa ci­ljem prepo­zna­va­nja
bren­da i an­ga­žo­va­nja na
od­re­đe­nu te­mu.
Te­sti­ra­ne su dve stra­te­gi­je. U jed­noj
ver­zi­ji, vi­deo ogla­si mon­ti­ra­ni su na
osno­vu „ljud­skih” uvi­da, gde je kre­ativ­ni
tim od­re­dio naj­a­trak­tiv­ni­je i najzna­čaj­ni­je
sli­ke du­žeg vi­dea, a u drugoj
ver­zi­ji na osno­vu na­uč­nih po­data­ka,
za­sno­va­nih na uvi­di­ma iz oblasti
ne­u­ro­lo­gi­je.

Zna­čaj­ni uvi­di
Ka­da se ra­di o no­vom spo­tu do 2
se­kun­de, naj­zna­čaj­ni­ji do­bi­je­ni re­zulta­ti
po­ka­zu­ju da:
- 90% gle­da­la­ca pre­po­zna­je pro­iz­vod
(na­su­prot 46% na­kon pr­ve dve
se­kun­de ori­gi­nal­ne du­ge ver­zi­je rekla­me)
- 98% vi­di ko­ji je brend u pi­ta­nju
(na­su­prot 47%)
- 70% raz­u­me po­ru­ku (na­su­prot
25%)
Ova stu­di­ja o skra­će­nju vi­deo po­ruke
nu­di niz va­žnih uvi­da za bren­do­ve
i kre­a­tiv­ce:
• Iden­ti­fi­ka­ci­ja bren­da je neo­p­hod­na
u pr­ve 2 se­kun­de vi­dea
(Ako du­ga­čak vi­deo oglas ne­ma
ozna­ku bren­da ili pro­iz­vo­da u pr­ve
dve se­kun­de, gle­da­o­ci ne­će ima­ti pojma
o če­mu se ra­di.)
• Uvi­di iz obla­sti ne­u­ro­lo­gi­je po­mažu
da na­pra­vi­te pra­vi iz­bor pri­li­kom
mon­ta­že vi­deo ma­te­ri­ja­la
(Tu­ma­če­nje ne­u­ro­loš­kih is­tra­ži­va­nja
je, naj­bla­že re­če­no, iza­zov­no. Ne­u­roure­đi­va­nje
vi­deo sa­dr­ža­ja do­vo­di do
naj­ve­ćeg pre­po­zna­va­nja pro­iz­vo­da i
pre­po­zna­tlji­vo­sti bren­da, što va­ži i za
vi­dee od 2 i od 6 se­kun­di. To je ve­rovat­no
ta­ko za­to što ne­u­ro­loš­ki po­da­ci
la­ko ozna­ča­va­ju naj­op­ti­mal­ni­ji iden­tifi­ka­tor
bren­da.)
• Bren­do­vi se mo­gu gra­di­ti i sa krat­kim
vi­deo ogla­si­ma
(Ia­ko se krat­ke re­kla­me, ta­ko­re­ći,
ni­že vred­nu­ju pre­ma sta­rim mar­ketin­škim
kri­te­ri­ju­mi­ma kao što su origi­nal­nost,
za­ba­va i pre­po­zna­va­nje, u
mo­zgu za­pra­vo vi­di­mo vi­ši ni­vo pažnje
i pri­vlač­nost pre­ma ta­kvim krat­kim
sa­dr­ža­ji­ma. Po­tvr­da to­ga je i prepo­zna­va­nja
bren­da kod onih vi­deo
ogla­sa ko­ji tra­ju 2 se­kun­de.)
„Ukrat­ko, vi­deo ma­te­ri­jal u tra­ja­nju
od dve se­kun­de ni­je kraj­nje sred­stvo
za pre­no­še­nje slo­že­ne po­ru­ke, ali je
sva­ka­ko efi­ka­san na­čin pri­vla­če­nja pažnje
i osta­ja­nja u mi­sli­ma po­tro­ša­ča“,
za­klju­ču­je Men­no van der Steen.
xxx

xxx

No vi po sao u 2020.
Tra­ži,
traži,
pa ćeš na­ći
No­va go­di­na, no­vi ja! – mno­gi to ve­ro­vat­no uve­re­no po­na­vlja­ju u ja­nu­a­ru. Jer po­če­tak no­ve godi­ne,
na­kon pra­zni­ka, uli­va mo­ti­va­ci­ju i ener­gi­ju u sve nas. No, tre­ba­lo bi i na­kon ja­nu­a­ra osta­ti
fo­ku­si­ran i za­dr­ža­ti za­mah, po­seb­no ka­da je reč o pro­me­ni ko­ja mo­že uti­ca­ti na vaš sva­ko­dnev­ni
ži­vot, ka­kva je pro­na­la­že­nje no­vog po­sla, upo­zo­ra­va Bla­ke Bar­nes, pro­duct ma­na­ge­ment exe­cuti­ve
i Lin­ke­di­nu, u tek­stu ob­ja­vlje­nom na zva­nič­nom blo­gu ove po­slov­ne mre­že, uka­zu­ju­ći na kori­sne
ala­te ko­je Lin­ke­dIn nu­di kao po­moć.

Pri­pre­mi­la: Ve­sna Ko­va­če­vić
vesna@gmbusiness.biz
Po­či­nja­nje tra­že­nja po­sla u počet­ku
zvu­či za­stra­šu­ju­će, ali
Lin­ke­dIn mo­že bi­ti taj koji
nam ču­va le­đa. Na ovoj po­slov­noj
mre­ži po­sto­je mi­li­o­ni po­slo­va, i pr­vi
ko­rak je, lo­gič­no, pre­tra­ži­va­nje da bi
se vi­de­lo šta ta­mo sve ima.
„Za­poč­ni­te pro­na­la­že­nje po­sla fil­trira­njem
ka­ko bi­ste doš­li do stan­dardnih
stva­ri kao što su na­ziv i lo­ka­ci­ja
po­sla“, sa­ve­tu­je au­tor.
Ka­da tra­ga­te za svo­jom sle­de­ćom
pri­li­kom, ta­ko­đe je do­bra ide­ja da napra­vi­te
li­stu onog što do­la­zi u ob­zir

i tra­ži­te u skla­du sa tim. „Za­pra­vo u
svo­ju pre­tra­gu mo­že­te uklju­či­ti speci­fi­ka­ci­je
po­put vre­me­na na pu­tu do
po­sla i flek­si­bil­no­sti po­sla, što vam
omo­gu­ća­va da svo­je vre­me kon­centri­še­te
na po­slov­ne pri­li­ke ko­je od­gova­ra­ju
va­šim po­tre­ba­ma“, ob­jaš­nja­va
Bla­ke Bar­nes.
Bu di te pr vi ko ji
će se pri ja vi ti
Ka­da tra­ži­te po­sao pre­ko Lin­ke­di­na,
pod­se­ća se da­lje u tek­stu, mo­že­te pode­si­ti
oba­veš­te­nja o po­slo­vi­ma ka­ko
bi­ste do­bi­ja­li oba­veš­te­nja u ro­ku od
ne­ko­li­ko mi­nu­ta ka­da se po­sta­vi posao
za ko­ji bi­ste mo­gli bi­ti za­in­te­re­sova­ni.
To što ste je­dan od pr­vih ko­ji se
pri­ja­vio za po­sao mo­že vam po­mo­ći
da se pop­ne­te na vrh sku­pa kan­di­data.
U stva­ri, po­ka­za­lo se da pri­ja­va za
po­sao u pr­vih 10 mi­nu­ta od tre­nut­ka
ka­da vi­di­te oba­veš­te­nje o po­slu pove­ća­va
šan­se za­poš­lja­va­nja za čak četi­ri
pu­ta.
Po ka ži te svo je veš ti ne
Is­tak­nu­te veš­ti­ne ko­je ste od­ne­gova­li
na pret­hod­nim po­zi­ci­ja­ma va­žna
su po­moć pri uspo­nu na vrh li­ste kandi­da­ta.
U stva­ri, čla­no­vi sa pet ili vi­še
veš­ti­na na­ve­de­nih na nji­ho­vim Lin­kedin
pro­fi­li­ma ot­kri­va­ju se do 27 pu­ta
vi­še u pre­tra­ga­ma re­gru­to­va­nja. Prema
is­tra­ži­va­nju Lin­ke­di­na, 88% me­nadže­ra
ko­ji za­poš­lja­va­ju že­li jed­no­stavan
na­čin da pro­ve­ri veš­ti­ne kan­di­data,
ta­ko da do­da­va­nje to­ga ov­de mo­že
im po­mo­ći da od­lu­če ko tre­ba da ide
na­pred u pro­ce­su za­poš­lja­va­nja.
„Do­bra vest je da vam Lin­ke­dinov
Skill As­ses­sments omo­gu­ća­va da
ura­di­te upra­vo to, a ka­da ve­ri­fi­ku­jete
veš­ti­nu, ona će se po­ja­vi­ti na vašem
Lin­ke­dIn pro­fi­lu“, uka­zu­je au­tor
na ala­te ko­ji nam sto­je na ras­po­la­ganju
i do­da­je da je ta­ko­đe do­bra ide­ja
raz­mi­sli­ti o bi­lo ko­jem is­ku­stvu iz­van
svog pri­mar­nog po­sla, po­put prethod­nog
sta­ži­ra­nja, vo­lon­ter­skog ra­da
ili spo­red­nih pro­je­ka­ta, i na­bro­ja­ti te
veš­ti­ne u odelj­ci­ma re­zi­mea i is­ku­stva
na Lin­ke­dIn pro­fi­lu.
Se ti te se da pra ti te
Ne­ma sum­nje da je za one ko­ji traže
po­sao to iz­u­zet­no kom­pe­te­ti­van
xxx

svet. Pro­na­la­že­nje po­sla mo­že biti
po­sao za se­be, ta­ko da je osta­janje
or­ga­ni­zo­va­nim i na­sta­vi­ti sa praće­njem
pri­ja­va ključ za uspeh. „No­vi
Jobs Trac­ker na Lin­ke­dIn Jobs ho­mepa­geu
ra­di sve za vas, či­ne­ći lak­šim
pra­će­nje po­slo­va ko­je ste sni­mi­li ili
za ko­je ste apli­ci­ra­li“, nu­di au­tor reše­nje
i za to.
Pro­na­la­že­nje no­vog po­sla je ve­liki
ko­rak, pa se svi­ma ta­kav od­la­zak u
ne­po­zna­to mo­že či­ni­ti iza­zov­nim i poma­lo
za­stra­šu­ju­ćim. Ali to ne mo­ra biti
ta­ko! Do­ži­vlja­ji i pri­li­ke ko­ji bi Lin­kedIn
mo­gao po­nu­di­ti ši­ro­ki su, pa za­to
na svo­je tra­že­nje po­sla gle­daj­te kao
na po­če­tak ve­o­ma uz­bu­dlji­vog pu­tova­nja.
Za vi­še sa­ve­ta o va­šem pu­tu tra­ženja
po­sla po­se­ti­te Bu­si­ness Lin­ke­din.
xxx

Fi nan si je za ne e ko no mi ste
„Igrač­ka“
za me­na­dže­re

Pre mno go go di na mo ja maj ka, ko ja je bi la fi nan sij ski di rektor
no vo sad skog „Dnev ni ka“, mi je re kla: „Si ne, sa mo ne moj da
bu deš eko no mi sta“. U to do ba bi lan si za dr ža vu su se ra di li ruč
no i dva put go diš nje, ta ko da dva me se ca ona prak tič no nije
bi la kod ku će. Za to je, čim su ku pi li pr vi pro ce sni ra ču nar od
„Si men sa“, po če la da mi do no si sli ke ra znih štam pa nih cr ta nih
li ko va ko je su do bi ja li kao re kla mu. Ako se iko se ća, ti cr ta ni liko
vi na stra ni ca ma sa sto ja li su se od štam pa nih slo va ko ja su
kre i ra la cr no-be lu sli ku na per fo ri ra noj har ti ji. Ide ja je bi la da
za vo lim ra ču na re. I ta ko ja za vo leh ra ču na re i po sta doh in ženjer.
Me đu tim, opet po sle ne ko li ko go di na kre nuh u vo de konsal
tin ga i or ga ni za ci o ne te ra pi je i shva tih da se od no va ca i finan
si ja ne mo že po be ći.
Zve­zdan Hor­vat
zvezdan.horvat@gmbusiness.biz
U
mno­gim kom­pa­ni­ja­ma pr­vi
lju­di ni­su i ne­će bi­ti eko­nomi­sti,
ali lo­gi­ku pro­fi­ta­bil­nosti
mo­ra­ju raz­u­me­ti. Za­to sam i kre­i­rao
je­dan od pr­vih se­mi­na­ra – „Fi­nan­si­je
za ne­e­ko­no­mi­ste“. Seo sam i kre­nuo
kroz ame­rič­ke knji­ge o ra­ču­no­vod­stvu
i fi­nan­si­ja­ma ko­je su ta­ko le­po i lo­gi
č­no na­pi­sa­ne, što se, na­ža­lost, baš ne
mo­že re­ći i za na­še. Tu smo se mo­ja
maj­ka i ja vr­lo le­po sla­ga­li i naš­li ka­da
je tre­ba­lo pri­ča­ti o fi­nan­sij­skoj stru­ci.
Bi­la bi vr­lo po­no­sna da zna da sa­da ja
pod­u­ča­vam Adi­že­so­ve kon­sul­tan­te širom
sve­ta o to­me ka­ko pra­vi­ti me­nadžer­ske
fi­nan­sij­ske pla­no­ve, ka­ko izveš­ta­va­ti
i spro­vo­di­ti ko­rek­tiv­ne ak­ci­je.
I to sve na­kon re­če­ni­ce „ne­moj da budeš
eko­no­mi­sta“.
Ti­pič­na „cr­na ku­ti­ja“
Ne­ko će ovu pret­hod­nu de­fi­ni­ci­ju
o to­me šta pod­u­ča­vam (po­sta­vlja­nje
pla­no­va, iz­veš­ta­va­nje, ko­rek­tiv­ne ak­cije)
pre­po­zna­ti kao funk­ci­ju kon­tro­linga
u or­ga­ni­za­ci­ji. U so­ci­ja­li­stič­ko vreme
po­sto­ja­le su or­ga­ni­za­ci­o­ne je­di­nice
zva­ne „Plan i ana­li­za“. Nji­hov zada­tak
ni­je tre­ba­lo da bu­de da pra­ve
pla­no­ve, već da or­ga­ni­zu­ju dru­ge ruko­vo­di­o­ce
da pra­ve pla­no­ve. Na­rav­no
da ni­je uvek bi­lo ta­ko, ali to je suš­tina.
Adi­že­sov me­tod pret­po­sta­vlja da
me­na­dže­ri upra­vlja­ju i svo­jim fi­nansij­skim
nad­le­žno­sti­ma po or­ga­ni­zac
i ­o ­n i m j e ­d i ­n i ­c a ­m a . N j i ­m a s u p o ­t re -
b­ni ala­ti za po­sta­vlja­nje pla­no­va, iz­veš­ta­va­nje
i od­lu­či­va­nje o po­ten­ci­jal­nim

ko­rek­tiv­nim ak­ci­ja­ma. Vr­lo če­sto oni
to ne­ma­ju. Pa­ra­dok­sal­no je da sva­ka
ba­ba ili de­da ko­ji vo­de te­zgu na pi­ja­ci
zna­ju svoj bi­lans uspe­ha, sta­nja, to­ka
go­to­vi­ne. Na­rav­no da ne zna­ju na­zi­ve
za to, ali in­tu­i­tiv­no raz­u­me­ju ove stvari,
ko­li­ko je za­ra­đe­no, ko­me se du­guje,
ko­li­ke su za­li­he… Ru­ko­vo­di­o­ci orga­ni­za­ci­o­nih
je­di­ni­ca bi sva­ka­ko treba­lo
da zna­ju svoj bi­lans uspe­ha i još
po ko­ji po­ka­za­telj iz dru­gih bi­lan­sa. A
fi­nan­si­je sva­ka­ko tre­ba da vo­de ra­čuna
o bi­lan­su sta­nja i go­to­vi­ne. Ka­ko
or­ga­ni­za­ci­ja ra­ste, ova zna­nja se po
je­di­ni­ca­ma po­la­ko gu­be i po­či­nje­mo
da upra­vlja­mo pu­tem po­ka­za­te­lja koji
nam go­vo­re sa­mo ukup­ne re­zul­tate,
a šta se zbi­va unu­tar je­di­ni­ca la­ko
za­bo­ra­vi­mo. Da­kle, ti­pič­na cr­na ku­tija.
Ta­ko ne­ko od­lu­či da ot­pu­sti 15.000
lju­di pre­ko kal­ku­la­ci­je pro­seč­ne pla­te
i ko ­l i ­ko m u t re ­ba m a ­n j e l j u ­d i d a d o ­s e -
g­ne ne­ki ni­vo pro­fi­ta­bil­no­sti. Smatram
ovo vr­lo opa­snim i da tre­ba neš­to
po­vo­dom to­ga i da se ura­di, a to
zna­či na­pra­vi­ti i ko­ri­sti­ti ala­te – „igrač­ke
za me­na­dže­re“.
Po­vrat­na spre­ga
Da­kle, pla­no­ve tre­ba da pra­ve poslov­ne
je­di­ni­ce, ne­ko ko tre­ba da je
od­go­vo­ran za po­slo­va­nje, za re­zul­tate,
a ne ne­ki uda­lje­ni „po­lit­bi­ro“. Neko
(fi­nan­si­je, kon­tro­ling) u or­ga­ni­za­ciji
tre­ba da po­mog­ne me­to­do­loš­ki i siste­mat­ski
da po­slov­ne je­di­ni­ce pra­ve
pla­no­ve i to se od­no­si na bi­lans uspeha
i vi­tal­ne po­ka­za­te­lje. Ne­ko dru­gi
(me­nadž­ment) mo­ra da se ba­vi ci­ljevi­ma
za bu­duć­nost. Na­kon to­ga, ne­ko
tre­ba da na­pra­vi iz­veš­ta­je i po­re­đenje
sa pla­nom (ra­ču­no­vod­stvo, kontro­ling).
I na kra­ju, ne­ko dru­gi tre­ba
neš­to sa tim da ura­di (me­nadž­ment).
Ti­pič­na po­vrat­na spre­ga. Mi ov­de treba
da pri­ča­mo o od­go­vor­no­sti (ac­coun­ta­bi­lity),
a ne o ra­ču­no­vod­stve­nim
xxx

(ac­co­un­ting) iz­veš­ta­ji­ma, što zna­či da
onaj ko je od­go­vo­ran tre­ba i da ka­že
šta će da ura­di, ali i da se po po­trebi
ko­ri­gu­je.
Zna­čaj od­go­vor­no­sti
Ka­da pi­ta­te ne­ku te­le­ko­mu­ni­ka­cio­nu
kom­pa­ni­ju, oni zna­ju pro­fi­ta­bilnost
te­le­fo­na „Sam­sung Ga­laxy 9“, na
pri­mer. Ali ko je od­go­vo­ran za tu profi­ta­bil­nost
ne­ma­ju poj­ma. Kal­ku­la­cije
po­sto­je, a od­go­vo­r­nost je ne­ja­sna.
N a ­r a v ­n o , u va ­ž a ­va ­j u ­ć i s t a ­d i ­j u m u ž i ­v o-
t­nom ci­klu­su, si­gur­no je da ve­ći­na
mul­ti­na­ci­o­nal­nih kom­pa­ni­ja ima de­fini­sa­ne
ra­zno­vr­sne de­talj­ne iz­veš­ta­je.
Ali i kod njih po­sto­ji ra­zno­ra­zno iz­veš­ta­va­nje
od do­le na go­re, ko­je po­sle
vr­lo ve­ro­vat­no ni­ko ne gle­da, ili se bar
ta­ko či­ni oni­ma „do­le“. Tu do­la­zi­mo
do sin­dro­ma pa ra li ze usled pre te ra ne
ana li ze. ERP-ovi nam da­ju mo­guć­nost
da „vr­ti­mo“ po­dat­ke po bi­lo če­mu, ali
ko­li­ko ima­mo in­for­ma­ci­ja je ve­li­ko pita­nje.
Mo­že se do­bi­ti šta god ho­će­te,
ali ni­je pi­ta­nje „šta god ho­će­te“, već
šta nam tre­ba za do­no­še­nje od­lu­ka.
Šta je suš­ti­na, šta je po­kre­tač­ka sna­ga
u kom­pa­ni­ji, po to­me su nam po­treb­ni
i pla­no­vi, a ne sa­mo iz­veš­ta­ji. Infor­ma­ci­ja,
kao što zna­mo, se sa­sto­ji
od or­ga­ni­zo­va­nih po­da­ta­ka za do­noše­nje
od­lu­ka za me­na­dže­re. To znači
da ako že­li­mo od­go­vor­nost, sa­dr­žina
pla­no­va i iz­veš­ta­va­nje mo­ra­ju bi­ti u
skla­du sa or­ga­ni­za­ci­o­nom struk­tu­rom.
Da li ne­ko mo­že bi­ti od­go­vo­ran za
uspeh svo­je or­ga­ni­za­ci­o­ne je­di­ni­ce a
da ne raz­u­me ili ne mo­že da uti­če na
svo­je fi­nan­sij­ske re­zul­ta­te? Na­rav­no da
ne. Si­stem od­go­vor­no­sti, kon­tro­ling su
xxx

„igrač­ke“ za me­na­dže­re a ne za ra­čuno­vo­đe.
Alat ko­ji tre­ba da bu­de krei­ran
od stra­ne me­na­dže­ra i ko­riš­ćen
od njih. Ka­ko že­li­mo da vo­di­mo poslo­va­nje,
ka­ko pla­ni­ra­mo, ka­ko iz­veš­ta­va­mo
je suš­ti­na ko­ju tre­ba da defi­ni­šu
me­na­dže­ri, pre­vas­hod­no iz profit­nih
a ne iz troš­kov­nih cen­ta­ra.
Pri­stup mo­ra bi­ti – bo­lje bi­ti pri­bližno
ta­čan ne­go pot­pu­no tač­no pogre­šan.
Lju­di iz fi­nan­si­ja i ra­ču­no­vodstva
če­sto že­le da sve bu­de pot­pu­no
tač­no, jer to je nji­hov stil, ali i po­sao.
Ali ta­da se de­ša­va pro­blem ide­al­nog.
Že­li­mo ide­al­no, ali poš­to ne mo­že,
on­da od­u­sta­je­mo i na kra­ju ne­ma­mo
niš­ta. Da Mic ro soft ni­je pri­me­nio pristup
– ver­zi­ja 1.0, 1.5, 2.0, ne bi ni bio
u bi­zni­su. Da­kle, je­dan ni­vo de­talj­nosti
ove go­di­ne, sle­de­će go­di­ne ide­mo
na sle­de­ći ni­vo. Poš­to je ve­li­ka de­taljnost
obič­no teš­ka za spro­vo­đe­nje, na
kra­ju do­đe­mo do to­ga da se si­stem
ne uve­de. I to tre­ba da ra­de lju­di ko­ji
ni­su u ra­ču­no­vod­stvu (ma­da je to pita­nje
ži­vot­nih ci­klu­sa pred­u­ze­ća), jer
tre­ba da shva­ti­mo da ova­kvi si­ste­mi
ne tre­ba da bu­du za­me­na za ra­ču­novod­stvo
ni­ti ceo in­for­ma­ci­o­ni si­stem.
Oni su do­da­tak, alat me­na­dže­ra. I to
ne bi­lo ko­ji alat, već alat či­ja osnov­na
na­me­na ni­je kon­tro­la već uče­nje. Suš­ti­na
je šta će­mo sa po­re­đe­njem plana
i ostva­re­nja ura­di­ti po­sle.
Simp­to­mi
i le­če­nje
Ova­kvi si­ste­mi tre­ba da pred­sta­vljaju
sli­ku or­ga­ni­za­ci­o­ne struk­tu­re, poš­to
sa­mo ta­ko mo­že­mo pri­ča­ti o od­govor­no­sti.
Ako je to pret­po­stav­ka, on­da
go­vo­ri­mo o po­tre­bi za po­jed­no­sta­vljiva­njem
i de­cen­tra­li­za­ci­jom pra­vlje­nja
fi­nan­sij­skih pla­no­va, ali i pred­la­ga­nja
ko­rek­tiv­nih ak­ci­ja. Ako ne­ma­te pla­nove
po­la­ko će­te do­ći u si­tu­a­ci­ju da vam
tre­ba­ju. I raz­mi­sli­te da li pri fi­nan­sijskom
pla­ni­ra­nju, iz­veš­ta­va­nju i ko­rektiv­nim
ak­ci­ja­ma ima­te sa­mo ne­ki od
sle­de­ćih simp­to­ma:
- ima­mo pa­ra­li­zu usled pre­te­ra­ne
ana­li­ze,
- to je igrač­ka za ra­ču­no­vo­đe i finan­si­je­re,
- ne pri­ča­mo o od­go­vor­no­sti ne­go
o iz­veš­ta­ji­ma,
- va­žno nam je pot­pu­no tač­no mada
mo­žda pro­ma­šu­je­mo suš­ti­nu i ne
zna­mo šta će­mo sa tim,
- to ni­je alat za uče­nje.
Ako ima­te, tre­ba da raz­mi­sli­te da
li ga­đa­te suš­ti­nu, da li se „igrač­ka“ za
me­na­dže­re ko­ri­sti na pra­vi na­čin, i da
kre­ne­te u is­pra­vlja­nje ove tač­ke poten­ci­jal­nog
po­bolj­ša­nja.
xxx

SPECIJALNO
IZDANJE
DATA
xxx
ISSN:1821-4177

AI
Etič­ki ko­deks
u obla­sti
veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je
Veš­tač­ka in­te­li­gen­ci­ja pred­sta­vlja jed­nu od onih teh­no­lo­gi­ja ko­je na­la­ze sve ve­ću pri­me­nu u savre­me­nom
po­slo­va­nju, upr­kos či­nje­ni­ci da je još uvek pra­te broj­ne etič­ke po­le­mi­ke. I za Bosch ona
je od vi­tal­ne va­žno­sti, s ob­zi­rom da je jav­no ob­zna­nje­ni cilj kom­pa­ni­je da do 2025. sva­ki Bosch
pro­iz­vod ili sa­dr­ži veš­tač­ku in­te­li­gen­ci­ju ili da bu­de raz­vi­jen ili pro­iz­ve­den uz po­moć veš­tač­ke inte­li­gen­ci­je.
Me­đu­tim, kom­pa­ni­ja je po­sta­vi­la za cilj i da uči­ni pro­iz­vo­de sa veš­tač­kom in­te­li­gen­cijom
bez­bed­nim, ro­bu­snim pro­iz­vo­di­ma ko­ji se mo­gu ob­ja­sni­ti, od­no­sno da po­stig­ne da lju­di mogu
da ve­ru­ju nji­ho­vim pro­iz­vo­di­ma ko­ji se za­sni­va­ju na veš­tač­koj in­te­li­gen­ci­ji. Za­to su usta­no­vi­li
etič­ke „cr­ve­ne li­ni­je” za pri­me­nu veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je (AI), a kom­pa­ni­ja je sa­da ob­ja­vi­la i smerni­ce
za pri­me­nu veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je u svo­jim in­te­li­gent­nim pro­iz­vo­di­ma.

Priprema: Redakcija
redakcija@gmbusiness.biz
Etič­ki ko­deks kom­pa­ni­je za­sni­va
na eto­su i slo­ga­nu „Teh­no­lo­gija
za ži­vot”, u ko­me se kom­binu­ju
po­tra­ga za ino­va­ci­ja­ma i ose­ćaj
druš­tve­ne od­go­vor­no­sti.
U na­red­ne dve go­di­ne Bosch pla­ni­ra
da ob­u­či 20.000 svo­jih sa­rad­ni­ka ka­ko
d a k o ­r i ­s t e v e š ­t a č ­k u i n ­t e ­l i ­g e n ­c i ­j u . E t i-
č­ki ko­deks kom­pa­ni­je Bosch ko­ji regu­li­še
od­go­vor­nu pri­me­nu te teh­nolo­gi­je
bi­će deo ovog pro­gra­ma obuke.
Po ten ci jal AI
Za­go­vor­ni­ci veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je
sma­tra­ju da ona pred­sta­vlja glo­bal­nog
po­kre­ta­ča na­pret­ka i ra­sta. Kon­sul­tanti
za upra­vlja­nje PwC pred­vi­đa­ju da

Foto: Bosch
ć e o d d a ­n a s d o 2 0 3 0 . g o ­d i ­n e v e š ­t a -
č­ka in­te­li­gen­ci­ja po­ve­ća­ti BDP u Ki­ni
za 26%, za 14% u Se­ver­noj Ame­ri­ci, a
za oko 10% u Evro­pi. Mno­gi sma­traju
da ova teh­no­lo­gi­ja mo­že da po­mog­ne
u pre­va­zi­la­že­nju iza­zo­va kao što
su po­tre­ba za kli­mat­skim ak­tiv­no­sti­ma
ili op­ti­mi­za­ci­ja is­ho­da u ni­zu obla­sti
kao što su tran­sport, me­di­ci­na i po­ljopri­vre­da,
a če­sto se po­mi­nje i či­nje­nica
da ona ana­li­zi­ra ve­li­ke ko­li­či­ne poda­ta­ka
ko­je al­go­rit­mi ko­ri­ste za za­ključ­ke
na osno­vu ko­jih se do­no­se od­lu­ke.
Me­đu­tim, po­red ne­spor­nih po­tenci­ja­la
veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je, ne tre­ba
za­bo­ra­vi­ti zna­čaj za­dr­ža­va­nja kon­trole
nad nje­nim raz­vo­jem. Bosch je, kako
pod­se­ća­ju u svom ne­dav­nom saopšte­nju
za jav­nost, mno­go pre uvođe­nja
oba­ve­zu­ju­ćih EU stan­dar­da, doneo
od­lu­ku da se ak­tiv­no po­za­ba­vi
etič­kim pi­ta­nji­ma ko­ja otva­ra pri­mena
ove teh­no­lo­gi­je, a sva raz­ma­tra­nja
„za­sni­va na vred­no­sti­ma po­put onih
utka­nih u De­kla­ra­ci­ju o ljud­skim pravi­ma”.
Lju di mo ra ju da
za­dr­že kon­tro­lu
Pre­ma etič­kom ko­dek­su kom­pa­ni­je
Bosch za oblast veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je,
veš­tač­ka in­te­li­gen­ci­ja ne sme da dono­si
od­lu­ke ko­je se ti­ču lju­di bez ljudskog
nad­zo­ra. Ume­sto to­ga, veš­tačka
in­te­li­gen­ci­ja tre­ba da slu­ži lju­di­ma
kao alat. Opi­sa­na su tri mo­gu­ća pristu­pa.
Sva ima­ju neš­to za­jed­nič­ko: u
pro­iz­vo­di­ma za­sno­va­nim na veš­tač­koj
in­te­li­gen­ci­ji ko­ju je raz­vi­la kom­pa­ni­ja
xxx

­nom­na vo­žnja, u okvi­ru ko­je vo­zač
mo­že di­rekt­no da se ume­ša u od­lu­ke,
re­ci­mo, si­ste­ma za po­moć pri par­ki­ranju.
Tre­ći pri­stup (hu­man-on­-th­e-loop)
se ko­ri­sti u apli­ka­ci­ja­ma kao što
su si­stem ko­če­nja u slu­ča­ju opa­sno­sti.
Pri­li­kom raz­vo­ja ta­kvih in­te­li­gent­nih
pro­iz­vo­da struč­nja­ci de­fi­ni­šu od­re­đene
pa­ra­me­tre kao osno­vu za od­lu­ke
ko­je do­no­si veš­tač­ka in­te­li­gen­ci­ja. Oni
se ne mo­gu ume­ša­ti u sam pro­ces dono­še­nja
od­lu­ka. In­že­nje­ri re­tro­ak­tiv­no
mo­gu da pro­ve­re da li se ma­ši­na pri­drža­va­la
pra­vi­la ko­je je po­sta­vio ljud­ski
pro­gra­mer. Pa­ra­me­tri se mo­gu me­njati
uko­li­ko to bu­de neo­p­hod­no.
Za jed no do po ve re nja
Foto: Bosch
Bosch, lju­di će za­dr­ža­ti kon­tro­lu nad
svim od­lu­ka­ma ko­je teh­no­lo­gi­ja dono­si.
U pr­vom pri­stu­pu, veš­tač­ka inte­li­gen­ci­ja
je sa­mo po­moć­no sred­stvo
– kao što je slu­čaj u si­ste­mi­ma ko­ji
po­dr­ža­va­ju do­no­še­nje od­lu­ka, a ko­ji
po­ma­žu lju­di­ma da kla­si­fi­ku­ju predme­te
ili ži­va bi­ća (hu­man-in­-command).
U dru­gom pri­stu­pu (hu­manin­-th­e-lo­op)
in­te­li­gen­tan si­stem au­tonom­no
do­no­si od­lu­ke ko­je lju­di ipak
mo­gu da pro­me­ne u sva­kom tre­nutk
u . P r i ­m e ­r i z a t o s u d e ­l i ­m i č ­n o a u ­t o -
Kom­pa­ni­ja Bosch se ta­ko­đe na­da da
će njen etič­ki ko­deks do­pri­ne­ti jav­noj
ras­pra­vi o veš­tač­koj in­te­li­gen­ci­ji. „Poš­to
će veš­tač­ka in­te­li­gen­ci­ja pro­me­niti
sva­ki aspekt na­ših ži­vo­ta, ta­kva deba­ta
je iz­u­zet­no va­žna”, ka­že Volk­mar
De­ner, CEO kom­pa­ni­je Bosch.
Bi­će po­treb­no vi­še od teh­nič­kog
zna­nja i veš­ti­na da se us­po­sta­vi pove­re­nje
u in­te­li­gent­ne si­ste­me – ta­kođe
je pri­sut­na i po­tre­ba za bli­skim dija­lo­gom
kre­a­to­ra po­li­ti­ka, na­uč­ne zajed­ni­ce
i ši­re jav­no­sti. Upra­vo za­to se
kom­pa­ni­ja Bosch pri­dru­ži­la Eks­pertskoj
gru­pi na vi­so­kom ni­vou za pi­ta­nja
veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je, te­lu ko­je je imeno­va­la
Evrop­ska ko­mi­si­ja u ci­lju ra­da
na pi­ta­nji­ma kao što je etič­ka di­menzi­ja
veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je. U glo­bal­noj
mre­ži ko­ja tre­nut­no ob­u­hva­ta se­dam
lo­ka­ci­ja, i u sa­rad­nji sa Uni­ver­zi­te­tom
u Am­ster­da­mu i Kar­ne­gi Me­lon univer­zi­te­tom
u Pit­sbur­gu u Pen­sil­va­niji,
kom­pa­ni­ja ta­ko­đe is­tra­žu­je bez­bednu,
po­u­zda­nu veš­tač­ku in­te­li­gen­ci­ju.
Na sli­čan na­čin, kao osni­vač is­tra­ži­vačkog
sa­ve­za Saj­ber do­li­ne (Cyber Valley)
u Ba­den-Vir­tem­ber­gu, Bosch ulaže
100 mi­li­o­na evra u iz­grad­nju kampu­sa
za veš­tač­ku in­te­li­gen­ci­ju u ko­me
će nje­go­vih 700 struč­nja­ka usko­ro radi­ti
za­jed­no sa eks­ter­nim is­tra­ži­va­či­ma
i star­tap sa­rad­ni­ci­ma. I na kra­ju, ali ne
ma­nje va­žno, tu je Fo­rum o di­gi­talnom
po­ve­re­nju, od­bor ko­ji je osno­vala
kom­pa­ni­ja Bosch, i či­ji je cilj da podstak­ne
pri­san di­ja­log me­đu struč­nja­cima
iz vo­de­ćih me­đu­na­rod­nih udru­ženja
i or­ga­ni­za­ci­ja, a sve u na­me­ri da se
„in­ter­net stva­ri (IoT) uči­ni bez­bed­nim i
po­u­zda­nim”.
xxx

Statistike
Svetski
milijarderi
bogatiji od
država
Top deset svetskih milijardera bogatiji od više od 85 najsiromašnijih zemalja zajedno
Priprema: Nina Kovačević
nina.kovacevic@gmbusiness.biz
Prema podacima koje je prikupio
i procenio Learnbonds.
com, a na ovom sajtu u vidu
zanimljivog teksta prezentovao autor
Justinas Baltrusaitis, kumulativno
bogatstvo prvih deset najbogatiih
ljudi na svetu veće je od GDP-a
85 siromašnih zemalja zajedno.
Prikupljeni podaci pokazuju da ova
kategorija pojedinaca ima ukupno

neto bogatstvo od 858,1 milijardi
dolara, pri čemu na listi uglavnom
dominiraju američki milijarderi.
Prema procenama Međunarodnog
monetarnog fonda za 2019. godinu
objavljenim u oktobru prošle godine,
85 zemalja sa dna liste imaju zajedno
bruto domaći proizvod (GDP) od 813,5
milijardi dolara. Međutim, iz podataka
se vidi da kumulativno bogatstvo
najbogatijih ljudi na svetu takođe
premašuje GDP brojnih zemalja koje
se smatraju ekonomskim silama.
Na primer, uprkos tome što je jedan
od vodećih svetskih proizvođača nafte,
GDP Saudijske Arabije je nešto niži
od kumulativnog bogatstva top deset
bogatih ljudi. Ova zemlja Bliskog istoka
ima GDP od 779,29 milijardi dolara,
zauzimajući 18. poziciju u svetu.
Istovremeno, kumulativno bogatstvo
deset najbogatijih ljudi je skoro duplo
veće od GDP-a Irana (458,5 milijardi
dolara), a veće je i od GDP-a Belgije
koji iznosi 517,609 milijardi.
Podaci dalje pokazuju da nijedna
afrička država nema veći GDP u poređenju
sa kumulativnim bogatstvom
deset najbogatijih ljudi. Nigerija, koja
ima najveći GDP od 446,543 milijarde
dolara, ima procentnu razliku od oko
47,9% u poređenju sa top deset najbogatijih
ljudi u svetu.
Drugoplasirana afrička država, Južnoafrička
Republika, sa GDP-om od
358,83 milijardi dolara ima procentnu
razliku od 58,1% u poređenju sa družinom
najbogatijih na svetu. Zbirno,
afričke države imaju GDP od 2,4 triliona
dolara, što je tek tri puta više od bogatstva
top deset najbogatijih ljudi.
Bogatstvo najimućnijih
na svetu vs druge zemlje
Autor iznosi podatak da je do
februara 2020. godine, Džef Bezos
(Jeff Bezos), CEO Amazona, bio
rangiran kao najbogatija osoba na
svetu sa neto bogatstvom od 123,50
milijardi dolara (mada je veći deo
toga vezan za zalihe). Bezos je stvorio
svoje bogatstvo od Amazona i od
medija, sa udelom u „The Washington

Postu“. Ova brojka znači da je Bezos
rangiran iznad 128 zemalja sa dna
liste. Njegovo neto bogatstvo je
nešto iznad GDP-a Maroka, koji iznosi
119,04 milijarde dolara. Na osnovu
GDP-a, Marko se nalazi na 58. mesto
u svetu.
Bil Gejts (Bill Gates), osnivač
Microsofta, druga je najbogatija osoba
na svetu. Trenutno, Gejts, koji je
i suosnivač Bill & Melinda Gates
fondacije, ima neto bogatstvo od
112,60 milijardi dolara. To znači da
je rangiran iznad 127 zemalja sa dna
lestvice u pogledu GDP-a. Gejtsovo
bogatstvo približava se GDP-u Ekvadora
koji iznosi 107,9 milijardi dolara.
Ekvador zaizima 59. mesto na svetu.
Sa neto bogatstvom od 108 milijardi
dolara, Bernard Arnault & family
su treći najbogatiji entitet na svetu.
Arno je bogatstvo stekao iz nekoliko
poslovnih poduhvata među kojima
su Louis Vuitton i Sephora. Kada se
uporedi sa državama, Arno se rangira
iznad 125 zemalja, uz Ekvador i
Slovačku kojima se približava. Poslednja
ima GDP od 107,9 milijardi dolara,
a prva od 106,5 milijardi.
Gazda Berkshire Hathawaya Voren
Bafet (Warren Buffet), sa bogatstvom
od 90,40 milijardi dolara, četvrta je
najbogatija osoba na svetu. Tokom
godina Bafet je zaradio novac od
investiranja preko konglomerata
Hathaway koji poseduje više od 60
kompanija, uključujući Geico i Duracell.
Na osnovu toga, Bafet se rangira
na poziciju 121 kada se uporedi sa
svim zemljama u pogledu GDP-a.
On je u rangu sa Dominikanskom
Republikom koja ima GDP od 89,49
milijardi dolara, uz globalni rang na
67. mestu.
Amancio Ortega, osnivač modnog
lanca Zara, trenutno je peta najbogatija
osoba na svetu sa neto bogatstvom
od 78,10 milijardi dolara. Kada se
rangira u odnosu na GDP zemalja,
Ortega zauzima 67. mesto, tik iznad
Omana. Ova bliskoistočna država ima
godišnji GDP od 76,6 milijardi dolara.
Ortegino neto bogatstvo je ravno
onom koje ima suosnivač i CEO
Facebooka Mark Zakerberg (Mark
Zuckerberg), koji je rangiran na šesto
mesto. Slično prethodnom, Zakenbergovo
neto bogatstvo neznatno
nadmašuje GDP Omana.
CTO i osnivač Oraclea Leri Elison
(Larry Ellison), sa neto bogatstvom
od 68,50 milijardi dolara, sedma je
najbogatija osoba na svetu. Kada
se uporedi sa GDP-jem globalnih
ekonomija, Elison zauzima 71. mesto,
tik iznad Gane. Ova zapadnoafrička
zemlja, koja ima GDP od 67 milijardi
dolara, nalazi se na 67. poziciji na
globalnom nivou. U Africi, Elisona
njegovo bogatstvo stavlja na osmu
xxx

poziciju u odnosu na 54 zemlje.
Karlos Slim Helu (Carlos Slim
Helu), najbogatiji čovek u Meksiku i
osmi na globalnom nivou, ima neto
bogatstvo od 66 milijardi dolara.
Helu, osnovu čije imovine i interesa
čine telekomunikacije i mediji, vidi
svoje bogatstvo neznatno iznad
GDP-a Mjanmara. Naime, Mjanmar
ima GDP od 69,99 miliojardi dolara i
pozicioniran je na 75. mestu globalno.
Suosnivač i član borda Alphabeta
Leri Pejdž (Larry Page) uživa u neto
bogatstvu od 65,90 milijardi dolara,
koje potiče od gigantske tehnološke
kompanije Google. Njegovo bogatstvo
je odmah iznad GDP-a Tanzanije koji
iznosi 62,2 milijarde dolara.
I na kraju, vlasnik Los Angeles Clippersa
Stiv Bolmer (Steve Ballmer)
deseta je najbogatija osoba na svetu.
On uživa u neto bogatstvu od 65,20
milijardi dolara. Osim interesovanja za
sport, Balmer je u periodu od 2000.
do 2014. godine obavljao i funkciju
CEO-a Microsofta. Slično prethodnom,
GDP Tanzanije približan je Balmerovoj
mreži.
U ovom pregledu GDP je računat na
godišnjoj osnovi, pri čemu najnovije
cifre potiču od procene MMF-a o
GDP-u za 2019. godinu. Međutim, tačne
cifre koje objavljuje Svetska banka,
a koje se odnose na statistiku za
2019. godinu, biće objavljene kasnije
ove godine.
Protiv nejednakosti
Baš zbog ovakve nejednakosti u
podeli bogatstva, organizacije poput
Oxfama dižu glas i zahtevaju da ekonomije
rade za sve a ne samo za „nekoliko
privilegovanih“, ističe na kraju
autor.
xxx

Star tup Eu ro pe
No va plat for ma
za rast
Usled ve li ke po tre be za sve o bu hvat nom plat for mom ko ja bi bi la na me nje na star ta pi ma, in vesti
to ri ma i in sti tu ci ja ma, ini ci ja ti va Sta r tup Eu ro pe je po kre nu la no vi veb sajt http://star tu pe u­
ro pec lub.eu/. U evrop ski sta r tap eko si stem je do sa da bi lo uklju če no sa mo ne ko li ko gra do va. Na
pri mer, 76% ulo že nih ka pi tal nih in ve sti ja u Evro pi od 2013. go di ne je is kor sti lo sa mo 10 ha bo va
ko ji pred sta vlja ju tek 30% svih ta le na ta. Svr ha veb saj ta je da po kre ne vi še lju di ne ko ika da i da
ula že u nji hov rast i eks pan zi ju no vih ha bo va. Ka ko bi se pro ces još vi še ka ta li zo vao, Sta r tup Euro
pe po kre će 7 no vih evrop skih pro je ka ta za iz grad nju eko si ste ma ko ji slu že star ta pi ma da preva
zi đu pre pre ke ko je im se na la ze na pu tu nji ho vog ra sta.
Priprema: Redakcija
redakcija@gmbusiness.biz
In­den­ti­fi­ko­va­nje naj­bit­ni­jih ak­tera
je ključ­ni i pr­vi ko­rak u ra­stu
i raz­vo­ju star­ta­pa. Sve­o­bu­hvat­na
plat­for­ma pru­ža osno­vu re­še­nja ko­ja
će evrop­skim kre­a­to­ri­ma po­li­ti­ka, inve­sti­to­ri­ma
i pred­u­zet­ni­ci­ma po­nu­di­ti
tač­ni­je po­dat­ke od bi­le ko­je dru­ge
eko­no­mi­je na sve­tu – što bi tre­balo
da iz­ne­dri traj­nu i kon­ku­rent­nu
pred­nost za evrop­sko pred­u­zet­niš­tvo,
ali i va­žan ele­ment je­din­stvenog
di­gi­tal­nog tr­žiš­ta.

STARTUP EUROPE
Landscape
An­ga­žman na evrop­skom
i na me­đu­na­rod­nom ni­vou
Či­nje­ni­ca je da je 76% ulo­že­nih kapi­tal­nih
in­ve­sti­ci­ja u Evro­pi od 2013.
go­di­ne is­ko­ri­sti­lo sa­mo 10 ha­bo­va koji
pred­sa­vlja­ju 30% svih ta­le­na­ta. To
zna­či da 29 gra­do­va u Evro­pi pri­vla­či
vi­še od 100 mi­li­o­na do­la­ra in­ve­sti­ci­ja
ulo­že­nih sa­mo u 2019. go­di­ni. Vo­deći
se ovim po­da­ci­ma, Sta r tup Eu ro pe
po­kre­će po­ziv za iz­grad­nju i pru­ža­nje
po­drš­ke no­vih eko­si­ste­ma na nji­hovom
veb­saj­tu, kao i pro­jek­te ko­ji imaju
svr­hu da stva­ra­ju si­ner­gi­ju iz­me­đu
onih ko­ji uče­stvu­ju u iz­grad­nji eko­siste­ma.
Sa 88% star­ta­pa ko­ji pla­ni­ra­ju
da­lji pre­ko­gra­nič­ni rast u jed­nu ili vi­še
ze­ma­lja u na­red­nih 12 me­se­ci, po­treba
za eko­si­ste­mi­ma ko­ji mo­gu da pomog­nu
u ovom pro­ce­su je vi­še ne­go
oči­gled­na.
Na pri­mer, pro­je­kat STA­R­TUP3 traga
za naj­bo­ljim ti­mo­vi­ma ko­ji imaju
po­tre­bu za raz­vo­jem kroz ino­va­ci­je
u vi­so­ko­teh­no­loš­koj in­du­stri­ji ka­ko bi
im po­mo­gao da do­ve­du do sa­vr­šenstva
svo­je teh­no­lo­gi­je/bi­znis mo­de­le
i da pri­la­go­de svo­je vred­no­sti stvarnim
po­tre­ba­ma tr­žiš­ta. STAR­TUP3 dono­si
si­ner­gi­ju iz­me­đu vi­so­ko­teh­no­loških
star­ta­pa i kor­po­ra­ci­ja sprem­nih da
uvo­de ino­va­ci­je – in­ve­sti­ci­o­nih druš­ta­va,
in­ku­ba­to­ra i ak­ce­le­ra­to­ra, kao i
ino­va­tiv­nih la­bo­ra­to­ri­ja sa ci­ljem ka­tali­za­ci­je
pro­duk­tiv­ni­je in­ter­ak­ci­je.
STA­R­TUP3 Otvo­re­ni po­ziv za sve
star­ta­pe, ma­la i sred­nja pred­u­ze­ća, istra­ži­va­če
i ino­va­to­re, otvo­ren 20. febru­a­ra,
tra­ja­će dva me­se­ca. Od svih
pri­ja­vlje­nih kan­di­da­ta bi­će iza­bra­no
25 naj­bo­ljih ko­ji na­sta­vlja­ju da­lji program
ak­ce­le­ra­ci­je. Da­lja ak­ce­le­ra­ci­ja
se na­sta­vlja kroz tri fa­ze. Na­kon pr­ve
fa­ze bi­ra se de­set naj­bo­ljih po­ten­ci­jala,
a na­kon dru­ge pet naj­bo­ljih ide­ja
ko­je ima­ju pri­li­ku da uklju­če svoj proiz­vod
u rad kom­pa­ni­ja ko­je ra­de sa
INVESTMENTS IN EUROPEAN
TECH REACHED A RECORD
$23 BILLION
IN 2019 – UP FROM $5 BILLION
JUST FIVE YEARS AGO
56%
29
CITIES ACROSS EUROPE
ATTRACTED OVER
$100M OF CAPITAL IN
2019 ALONE
In 2019, 92% of funding went to all
men teams
Startup Europe has the mission to support the digital
single market by building a healthy ecosystem that
allows startups across the EU to scale their businesses
Source: survey done by https://2019.stateofeuropeantech.com/ and Eurostat https://ec.europa.eu/eurostat
nji­ma to­kom dve go­di­ne ko­li­ko traje
pro­je­kat.
An­ga­žman sa no­vom
pu­bli­kom
28%
FIND OUT MORE
Pro­se­čan osni­vač kom­pa­ni­je je
muš­ka­rac (82,8%), po­se­du­je uni­verzi­tet­sku
di­plo­mu (84,8%) i tre­nut­no
OF FOUNDERS AND
EMPLOYEES OF EUROPEAN
TECH START-UPS WERE
WORKING ABROAD IN 2019
63%
IN 2018, EUROPE PRODUCED
3 OF THE 10
BIGGEST VENTURE BACKED
PUBLIC LISTINGS
of founders of European tech start-up or
scale-ups with more than 100 employees report
an increase in employee awareness of stock
options as a form of compensation in 2019
UNITED KINGDOM
GERMANY
FRANCE
Through its projects, this
European Commission
initiative directly
supports around 60 local
ecosystems to encourage
startup creation and growth
countries surpassed
3 $10 billion cumulative
capital invested since 2015
female students cite access to funding as
their main reservation when considering
whether to become an entrepreneur,
versus just 40% of male students in 2019
https://startupeuropeclub.eu/
ima 38 go­di­na. Ve­ći­na osni­va­ča radi
u ti­mo­vi­ma (pro­seč­no 2,7 osni­va­ča
po star­ta­pu). Zbog to­ga je vi­še ne­go
i k a ­d a v a ­ž n o d a s e k r e ­i ­r a ­j u p r i ­s t u ­p a-
č­ne i edu­ka­tiv­ne plat­for­me ko­je ohrabru­ju
raz­li­či­te pro­fi­le da se opro­ba­ju
kao osni­va­či, pri če­mu će im po­moći
niz pro­je­ka­ta ko­ji se spro­vo­di širom
EU.

xxx
www.gmbusiness.biz

SPECIJALNO IZDANJE
ISSN 1821 - 4169
xxx
www.internetogledalo.com
www.ogledalo.rs

xxx
Generalni pokrovitelj Servisa