Knjiga u pdf. formatu - PALGO centar

Kroz istoriju grada do novog dru{tva 

KROZ ISTORIJU GRADA DO NOVOG DRU[TVA 

1

2 Pol Blankar 

Naslov originala: 

Paul Blanquart 

Une histoire de la ville: pour repenser la société 

La Découverte/Poche, Paris 1998 

Izdava~: 

Magna Agenda 

Za izdava~a: 

Du{an Damjanovi} 

Prevodilac: 

Dragana Lukaji} 

Lektor i korektor: 

Irena Popovi} 

Dizajn korica: 

Du{an Damjanovi} 

Tira`: 

500 

Priprema i {tampa: 

Beograd, Studentski trg 13 

ISBN 86-83775-10-0 

© Magna Agenda, Beograd, 2003. 

Sva prava su za{ti}ena. Nijedan deo ove knjige ne moè biti kori{}en bez dozvole izdava- 

~a u pisanoj formi, izuzev kra}ih citata (koji ne prelaze 1.000 re~i) za potrebe prikazivanja 

i profesionalnog rada.


Pol Blankar 

KROZ ISTORIJU GRADA 

DO NOVOG DRU[TVA 

Prevod: Dragana Lukaji} 

Magna Agenda 

Beograd, 2003. 

3

4 Pol Blankar 

Ouvrage publié avec le concours du Ministère français chargé de la 

Culture – Centre national du livre. 

* 

Knjiga je izdata uz pomo} Nacionalnog centra za knjigu pri 

Ministarstvu kulture Republike Francuske.


Uvod 

Koncepti i namere 

Grad je danas bolestan, dru{tvo tako|e, i reklo bi se da pate od iste boljke. 

Zbog toga se politi~ka aktivnost, ~iji je osnovni zadatak da obezbedi ìvotnost 

dru{tva, u poslednje vreme progla{ava i „politikom grada” i „politikom 

dru{tva”. Iz ovoga se moè pretpostaviti da je ista dijagnoza data zlu 

koje mori i jedno drugo: potrebno je, dakle, prona}i lek kojim bi se delovalo 

na oba polja. 

Nema~ki filozof Martin Hajdeger (Martin Heidegger) je rekao da je jezik 

ku}a u kojoj ~ovek obitava. Francuski sociolog Anri Lefevr (Henri Lefebvre), 

razmi{ljaju}i u suprotnom smeru, tvrdio je da je grad knjiga. [ta ku}a 

zna~i za prvoga? Sâmo ljudsko bi}e. [ta grad pi{e za drugoga? Grad je projekcija 

konkretnog dru{tva. Zato je izgra|eni prostor istovremeno i na~in bivstvovanja, 

zajedni~kog ìvota i mi{ljenja. Prostorne figure, socijalne strukture 

i mentalne forme povezane su i na izvestan na~in upu}uju jedne na druge 

u odre|enom kulturnom jedinstvu, u odre|enom na~inu bitisanja, na istom 

mestu i u istom vremenu. Mi{el Ser (Michel Serres) pokazao je u kojoj meri 

su nau~na saznanja me|usobno izomorfna. Mi{el Fuko (Michel Foucault) 

mogu}nost prevo|enja iz jednog domena u drugi nazvao je „epistem”, ~ime 

ozna~ava osnovu („bokal”, komentari{e Paul Veyne), svesnu ili nesvesnu, 

zahvaljuju}i kojoj, u datom trenutku, ose}amo, mislimo, ~inimo sve {to ~inimo. 

Dakle, istorija grada upu}uje nas na ove osnovne kodove koji nam omogu}avaju 

da razli~ite koncepte poveèmo sa odre|enim namerama. 

Ovo bi bila ravan skrivenih „razloga” o kojoj treba da vodimo ra~una 

ukoliko èlimo da se bavimo problemima grada i dru{tva. Budu}i da su ovi 

potonji u nezavidnom poloàju, na nama je da smislimo ne{to novo. Potreba 

za inovacijom zahteva da vodimo ra~una o dana{njoj „epistemi~noj” originalnosti, 

kao i o onoj iz pro{losti. Suo~eni sa trenutnim pote{ko}ama, moglo 

bi nam se desiti da se pozovemo na nekada{nje oblike grada i kaèmo: grad 

koji èlimo da sagradimo mora da poseduje svoj centar. Da li je to ispravno, 

ako znamo koju su dru{tvenu i intelektualnu ulogu imali tada{nji verski i 

5

6 Pol Blankar 

politi~ki centri? Namenjeno akterima urbanog, ispitivanje koje sledi ima cilj 

da analizira razli~ite tipove grada koji su se smenjivali kroz istoriju, vode}i 

ra~una o „razlozima” zbog kojih su nastanjivani i podizani. Po{to budemo 

predstavili preurbani prostor ~oveka, prou~i}emo anti~ki, srednjovekovni, 

kraljevski i industrijski grad, te brojne sedimente na{e zapadnja~ke civilizacije, 

izme|u kojih postoji uzajamni odnos zavisnosti i suprotnosti. Tada }emo, 

s obzirom na njenu specifi~nost, mo}i da objasnimo trenutnu problematiku 

grada: koji su nedostaci onoga {to se trenutno ~ini i usled ~ega se oni 

javljaju? [ta dana{nji grad mora da predstavlja da bi doprineo ìvotnosti jednog 

dru{tva, koja su na~ela prema kojima bi trebalo delovati? [ta je to {to je 

bilo ju~e, a zasluùje da bude ponovo protuma~eno i pod kojim uslovima? 

Nadamo se da }e nam kriti~ki osvrt na pro{lost pomo}i da odredimo novi 

„razlog”, temelj dana{njeg grada i dru{tva. 

Ovaj tekst je preuzet iz obimnog rada koji je objavljen 1979. godine. Bibliografija 

na kraju knjige sadrì autore i dela po redosledu u kojem ih autor navodi u 

tekstu. @elim da zahvalim Abdelazizu Belkiru na njegovoj podr{ci.


1 

Stub-okosnica, primitivni vernik, 

etni~ke zajednice 

Prvobitne oblike prostornog ure|enja i gra|enja nalazimo u paleolitskom, 

mezoliti~kom i po~ecima neolitskog doba. Ovo pozama{no razdoblje 

obuhvata period od nomadskih naselja do podele rada izme|u seljaka i lovaca. 

Ovi potonji su postali najpre branioci i ~uvari, a potom politi~ke vo|e, 

kraljevi, graditelji gradova. 

Krenimo od prvobitne zajednice, koja ìvi nomadskim na~inom ìvota. 

Re~ je, naravno, o rekonstrukciji dobijenoj na osnovu arheolo{kih otkri}a, 

kao i etnolo{kih posmatranja plemêna koja jo{ uvek ìve od lova i sakupljanja 

plodova (Pigmeji, Bu{mani, Eskimi, australijski aboridìni). Mesni proizvodi 

koje ~ovek koristi za hranu, biljke (plodovi, korenje) i ìvotinje (insekti, 

larve, mali i veliki ki~menjaci), rasuti su u prirodi i znatno variraju u zavisnosti 

od godi{njih doba. Shodno tome, stvara se „jedinica preìvljavanja”, kako 

je naziva Andre Leroa-Guran (André Leroi-Gourhan), odnosno izvestan odnos 

ravnoteè izme|u koli~ine raspoloìve hrane, veli~ine teritorije i gustine 

naseljenosti. Unutar ove teritorije grupe se pomeraju u potrazi za izvorima 

hrane. Sve je podre|eno ovom nomadskom na~inu ìvota. Slabije kretanje 

èna, na primer, usled ra|anja i staranja o maloj deci, imalo je za posledicu 

podelu poslova na ènske i mu{ke: èna je sakupljala plodove i lovila sitne 

ìvotinje, dok je mu{karac i{ao u lov na krupnije zveri. 

Trasirana putanja 

Pri ovom pomeranju, prve utvr|ene ta~ke pokraj staza i stalna, prirodna 

ili ve{ta~ka prebivali{ta bila su namenjena mrtvima. Ve{ta~ke grobnice su 

bile humke kamenja naslaganog preko le{eva, zasebni ili zajedni~ki tumuli. 

Sahranjivanje zatrpavanjem bilo je jednostavnije od zakopavanja. Prirodne 

grobnice su predstavljala udubljenja u stenama ili duplje drve}a. Da su one u 

paleolitsko doba kori{}ene u pogrebne svrhe, zaklju~eno je na osnovu ne- 

7

8 Pol Blankar 

davnih posmatranja Serera iz Senegala. Ali, zapita}emo se, zar pe}ine nisu 

predstavljale sigurna pribeì{ta i za ìve? S tim u vezi, neki ozbiljniji radovi 

sve vi{e naginju ka ideji o „pe}inskom dobu”. Trogloditske prebivali{ta u 

zimskom periodu najpre su bila slu~ajna i prevashodno privremena. Ovde 

su se sa~uvali ljudski tragovi, me|utim, usled erozije, gube se tragovi prebivali{ta 

podizanih pod vedrim nebom ({atori od koè, kolibe od kore drveta, 

sa zemljanom ili drvenom podlogom), zbog ~ega se stvara slede}a opti~ka 

varka: mapa otkrivenih leì{ta najgu{}a je tamo gde ima pe}ina, u pe{~arskoj 

ili kre~nja~koj zoni (kao {to je slu~aj u Perigoru i Kersiju), {to ipak ne zna~i da 

su ljudi ova mesta nastanjivali vi{e od drugih. Ovo sezonsko nastanjivanje 

pe}ina nije bilo svojstveno samo ljudima: delili su ih sa ìvotinjama, o ~emu 

na ovim mestima svedo~e tragovi taloga i ostataka i jednih i drugih. Rogovi 

irvasa, prona|eni u pe}inama na jugozapadu Francuske, u Lepinju, Gurdonu 

i Tirsaku, rogovi su mitarenja, dakle zimski. Leti su lovci i lovina lutali 

dolinama Garone i njenih pritoka. Najva`niji dokaz da se ìvelo na otvorenom 

prostoru i u pokretu, a ne u zatvorenom i na jednom mestu, predstavljaju 

crteì iz samih pe}ina. Figure u Laskou, na primer, nisu predstavljene po 

celinama, ve} se linearno ponavljaju, {to ukazuje na to da se vizija sveta nije 

formirala iz jedne ta~ke, nego na osnovu pomeranja uslovljenog lovom i ubiranjem 

plodova. 

Moèmo da shvatimo, dakle, kakav je bio prvobitni ~ovekov prostor: 

neprekidno pomeranje trasirano grobovima, koji su ipak bili rukotvorine ìvih. 

Koji je bio njihov zna~aj? Odgovor bi bio da su neodre|eno nomadsko 

pomeranje, koje se odvijalo u horizontalnom pravcu, presecali vertikalama 

koje su na taj na~in postajale upori{na mesta, poput brana i ~vrstih armatura 

koje su omogu}avale odràvanje i snalaènje u beskraju prostora i vremena. 

Grobnice, u stvari, odraàvaju te`nju da se mrtvi zadrè i sa~uvaju, odnosno 

izraàvaju èlju za sopstvenom potvrdom nasuprot proticanju vremena kome 

je trebalo dati izvesnu dubinu i kojim se èlelo ovladati tako {to bi se 

pro{lost sa~uvala u sada{njosti i prenela u budu}nost. Vertikala koju predstavljaju 

grobnice mogla je da udovolji ovoj te`nji jer je neuhvatljivu povr{inu 

tla povezivala sa dubokim i nepomi~nim nebesima. Na ovaj na~in dolazimo 

do osnovnog uzroka religioznog ose}anja: da ga ne bi odnela plima neizvesnog 

lutanja, ~oveku je potrebna potpora sile koja ga prevazilazi i koju 

moè da crpe odozdo, ali prvenstveno odozgo, da bi bila blagodatna, ili pak 

istovremeno odozdo i odozgo. Kroz grobnice koje su poput uspravljenih putokaza 

u kojima se ona skuplja i preko kojih se {iri, mo} dopire do ~oveka 

dopu{taju}i mu da sigurniji i spokojniji nastavi svoje putovanje. Prostor je 

tako isprekidan svetim mestima koja ga ~ine prohodnijim i pitomijim, usled


~ega se zna~enje grobnicâ prenosi na sve {to se uzdiè – drve}e, stene, planine, 

uzdignuto kamenje, sva „visoka mesta” koja postaju oltari, kosmi~ki i 

sveti stubovi. 

Uzmimo za primer sveto kamenje koje je prou~avao Mir~ea Eliade. Grobnice 

su ~esto podizane pokraj velikih stena kako bi se ~ovekova du{a vezala 

za nepropadljivi kamen koji je onemogu}avao njeno raspr{ivanje. Zbog svoje 

~vrstine, kamen je otporan, te se ~ovek sudara sa ne~im {to je ja~e od njega. 

Kada je vezan za njega, ~ovek postaje ja~i i nastavlja da ìvi. Na ovu energiju 

kamena koja obitava u du{i predaka nadodaje se, kada je re~ o kamenju palom 

se neba, „gromovitom kamenju” ili meteoritima, plodnost ki{e koja prati 

munju i njihovo padanje. U svim krajevima zemaljske kugle, nebrojeno je 

mnogo primera jalovih èna koje se, nakon prino{enja darova, trljaju o kamen 

ili sedaju na njega kako bi, u kontaktu sa silom koja je u njemu, postale 

plodne. Pa zar jo{ 1923. godine nismo mogli da vidimo seljanke koje su, da bi 

dobile porod, sa sela dolazile u London da obgrle stubove Katedrale svetog 

Pavla? Stvarala~ka sila narodâ i civilizacija: zanimljivo je primetiti da se najve}e 

religije, u svojim za~ecima, oslanjaju na ovu vrstu masivnog kamenja. 

Tako nam, na primer, Biblija pripoveda da je patrijarh Jakov, nomad i sto~ar, 

usnio san u kojem je video lestve koje su se od zemlje pele ka nebu, sa an|elima 

koji se penjahu i silaàhu po njima. A u snu mu je Jahve govorio: „Ja 

sam bog tvojih otaca, i da}u ti zemlju i tebi i potomcima tvojim, i pro{iri}e{ se 

i na istok i na zapad, i na sever i na jug, i nikad te ne}u napustiti”. Probudiv{i 

se, pi{e u Pismu, Jakov uspravi kamen koji mu je bio pod glavom, i prozva 

ono mesto „Betel”, {to zna~i „Bo`ja ku}a”. Da jo{ vi{e pribliìmo, kako kaè 

Eliade, na latinskom je to baetylus, na gr~kom baitulos, a na francuskom bétyle, 

{to zna~i sveti kamen. Podignut kao spomenik, kamen postaje sredi{te jednog 

„sveta”. Prisetimo se i crnog kamena iz Meke: ovaj kamen, koji je pao s neba, 

be{e i jo{ uvek je smatran za centar Zemlje – ma gde da se na{ao, svaki musliman 

se svakog dana okre}e u njegovom pravcu, sa èljom da mu se barem 

jednom u ìvotu pruì prilika da ga dodirne da bi se spasao. Kaè se da se 

iznad njega nalaze nebeska vrata, jer je, padaju}i s neba, kamen „probu{io” 

nebeski svod. Ova {upljina, koja povezuje zemlju i nebo, predstavlja osu koja 

veè svemir. 

U skromnijim kulturama, i u zavisnosti od raspoloìvih materijala, funkciju 

kosmi~ke ose preuzimali su, prema istom principu, obi~ni drveni stubovi. 

Na Haitiju, gde postoji kult oboàvanja drve}a, budu}i da laos ili boànska 

bi}a obitavaju u njima, vudu hram je raspore|en oko centralnog stuba 

koji predstavlja stoèr ritualnog plesa i put duhova i koji zemaljske dubine 

vezuje za nebo, o ~emu svedo~e dve iscrtane zmije koje obavijaju stub ~ita- 

9

10 Pol Blankar 

vom njegovom duìnom. Hai}ani su seljaci, a dva britanska etnologa s po~etka 

veka posmatrala su obi~aje a~ilpskog plemena Arunta iz Australije. Prema 

mitu, njihov boànski predak Numbakula je od drveta gumovca na~inio 

stub, uz koji se zatim uspeo i i{~ezao iz njihovog vidika. A~ilpe su, dakle, 

ovaj stub neprestano nosili sa sobom, dok im je pravac njegovog naginjanja 

sluìo za orijentaciju. Ali, jednoga dana stub se slomio: izgubljeni i dezorijentisani, 

A~ilpe se ra{trka{e i, zatim, nakon izvesnog vremena provedenog u 

lutanju, drhtavi poseda{e na zemlju i pomre{e. 

Ovakva pojava je op{teprisutna: kod Kelta i Germana, kao u Indiji, stubova 

i kosmi~kih brda bilo je nebrojeno mnogo. Sa njima je uspostavljana 

kvalitativna razlika, heterogenost prostora koji je na taj na~in prestajao da 

bude bezobli~an. Svojom visinom i ~vrstinom, spasavali su ljude od nepreglednih 

mo~vara u kojima se ~ovek gubio i gde su gmizale zmije i zmajevi, te 

vodene nemani koje i danas, u najdubljem delu na{e podsvesti, izazivaju uàs. 

Tlo je postajalo ~vrsto i nastanjivo, {to je bio osnovni uslov za podizanje bilo 

kakve gra|evine. Mitovi su prepuni junaka, vo|a i za~etnika civilizacija, kao 

{to je to slu~aj kod severnoameri~kih Indijanaca. Zbog ~ega su ovi polubogovi 

bili junaci? Primer Herakla je samo zakasnelo svedo~anstvo iz jedne potonje 

gradske civilizacije: pri svakom putovanju uvek je re~ o savladavanju ~udovi{ta 

i podizanju planina, a sa ovim i utvr|ivanju teritorije na kojoj se bez 

strahovanja moglo prionuti svakodnevnim obavezama. Po~eci svetske geografije: 

kroz sakralno, haos se pretvara u kosmos. 

Religiozno stapanje 

Verski na~in mi{ljenja sveto suprotstavlja svetovnom, pri ~emu je ovo 

prvo nadre|eno drugom i uslov njegovog opstanka. Ova suprotnost (ve} smo 

videli kako deluje na prostor) neodvojiva je od razlike izme|u odmora i rada, 

dve vrste aktivnosti na koje je podeljeno vreme. Kada je i{lo u lov, ribolov, 

skupljanje i branje plodova da bi se snabdelo hranom neophodnom za ìvot, 

stanovni{tvo je ìvelo jednoli~nom i {turom svakodnevnicom: privreda je bila 

sumorna. Nasuprot tome, ljudi su se odmarali i jeli pored grobnica, podignutog 

kamenja i pe}ina. Re~ je slobodno tekla na ovim mestima okupljanja 

koja postaju pozornice intenzivnijeg, bogatijeg i burnijeg ìvota. Prostornu 

izdignutost pratilo je du{evno uzno{enje. Emil Dirkem (Emile Durkheim), 

analiziraju}i australijske corrobori, opisao je ovu promenu koja se odvijala u 

umovima i pona{anju ljudi. Brojnost i fizi~ka blizina ljudi, pri ~emu se sav 

posao svodio na pri~u, uticali su na stvaranje zagrejane i uàrene atmosfere. 

Po{to tada popu{ta kontrola nad ose}anjima i strastima, ljudi padaju u zanos


i ushi}enje. Jedna za drugom niù se pri~e, teku slobodno i bez uzdràvanja, 

izvan uobi~ajnih normi: vlada atmosfera prestupa i razvrata. Razne pojedina~ne 

svesti, sada u stanju potpune otvorenosti, uti~u jedne na druge, stopljene 

u uàrenoj bujici kojoj se svi zajedni~ki prepu{taju. To je stanje transa, 

stanje u kome je ~ovek obuzet, proèt vi{om silom koja ga nosi u neki drugi, 

stvarniji i dare`ljiviji svet. Kako se stapanje pove}ava, povici i neujedna~eni 

pokreti se sve vi{e uskla|uju. Peva se, igra se, takvo stanje se urezuje na zidove 

pe}ina, beleì se na slikama. Ovako je verovatno i nastala umetnost koja je 

najpre religiozna, budu}i da je izraz zanosa koji je prerastao u kultove i svetkovine. 

Ljudi se nagr|uju maskama, znamenjima novonastale promene, zahvaljuju}i 

kojoj je novom ~oveku omogu}en odlazak u ovaj drugi, blagonakloniji 

i ure|eniji svet. 

Da li je ovo pona{anje i{~ezlo? îni se da se ovaj originalan na~in na koji 

~ovek stvara prostor javlja svaki put kada okolni svet postaje stran i neprijateljski. 

Kao da je re~ o osnovnom sloju, samim temeljima. O tome }e biti re~i 

kasnije: na{e trenutno iskustvo sa~injeno je od raznih previranja, usled ~ega 

se mnogi ose}aju izgubljenima. Sve ispod nas je klizavo, kao da smo na kakvom 

nepreglednom klizali{tu, a ose}aj koji nas obuzima je zebnja. U takvim 

okolnostima, mnogi mladi traè upori{ta, smernice za koje mogu da se uhvate 

i koje }e im pokazati kuda da krenu. Ali, koje su to smernice i koji je na~in 

da se do|e do njih? U poslednje vreme svedoci smo pojave da mnogi me|u 

njima ponovo kre}u utabanim stazama kojima su zastrta kultna i magijska 

mesta kao {to su Katmandu ili planinske zone Meksika. Ili se masovno okupljaju, 

prilikom kakve proslave, da bi slu{ali muziku, tresu}i telima, diù}i 

ruke, ska~u}i i urlaju}i uz njene zaglu{uju}e zvuke, pokatkad i do besvesti. 

Ali, nema potrebe da se odlazi toliko daleko, jer }e svako ko je i najmanje 

upu}en u problematiku veoma lako primetiti, mimo velikih aleja koje su sagradili 

urbanisti, divlje i krivudave puteljke utabane po travnjacima predgradskih 

naselja. Ovi putevi naj~e{}e vode do kakvih podzemnih vrata i, kada 

ih otvorite, najpre vas zapljusne zaglu{uju}i talas decibela. Ovde su i zabludeli 

mladi, ste{njeni jedni uz druge, u nastojanju da iza|u iz pusto{i svakodnevnice 

uz pomo} zvuka, ritma, dima i svake druge vrste materije koja 

moè da ih odvede u ve{ta~ki raj. Neki od njih nose sobom svoje „prevozno 

sredstvo” – Walkman, odvrnut „do daske” dok se pred vama nji{u na sedi{tima 

metroa. Paradoksalno, ali ono za ~im oni, zatvoreni u svom svetu, tragaju 

jesu vibracije, kao dokaz da nisu sami, ve} u vezi, komunikaciji sa ostalim 

svetom. Jer, ~injenica je da na{im predgra|ima preti propast, a kriza prostora 

koja u njima vlada nerazdvojiva je od krize socijalnih veza. 

11


Po Dirkemu, dru{tvo se ra|a upravo u trenucima slavlja doìvljenim u 

prvobitnim oblicima ljudskog prostora. Njegova koncepcija dru{tva „kao stvari” 

koja poseduje sopstvenu energiju, nezavisno od pojedinaca, ali koja im se 

istovremeno name}e, ima}e velikog odjeka u etnologiji, pred kojom je postavljen 

zadatak da opi{e takozvana arhai~na i tradicionalna dru{tva koja ne 

znaju ni za pismo ni za dràvu. Energija koja nastaje kao rezultat stapanja 

svesti pojedinaca, kada je re~ o koroborijima ili sli~nim pojavama, u stvari je 

ono {to ih spaja, iako im umi~e i u isti mah ih prisiljava. Ovaj zajedni~ki zanos 

u kome se osloba|aju sebi~ne i ograni~ene te`nje, predstavlja samu kolektivnu 

egzistenciju. On je ujedno steci{te vrednosti i ideala grupe koju spaja. 

Ovakvo ushi}enje, istina, ne traje dugo, budu}i da je suvi{e iscrpljuju}e. 

Zato je potrebno oìveti ga s vremena na vreme, u svetkovinama i proslavama, 

da veza ne bi olabavila nego, naprotiv, napajaju}i se na svom izvoru, 

ponovo oja~ala. Prema tome, genealo{ki, prvobitni oblik dru{tva je religioznog 

tipa, ba{ kao i sama mesta i trenuci u kojima nastaje. 

Dru{tveni fenomen, koji je vezan za svest ljudi i prvobitni oblik prostora, 

ne poti~e ni iz politike ni iz ekonomije. [tavi{e, suprotno od mi{ljenja 

modernog zapada, dru{tvo se afirmi{e suprotno dràvi i privredi. Na ovo su 

veoma dobro ukazali etnolozi Pjer Klastr (Pierre Clastres) – na osnovu svojih 

posmatranja Indijanaca koji ìve u {umama – i Mar{al Salins (Marshall Sahlins) 

– u svojim studijama melanezijskih dru{tava i radova drugih nau~nika 

koji su ispitivali druga podru~ja nastanjena „primitivnim” narodima. Kod 

ovih poslednjih postoji poglavarstvo, ali odnosi izme|u poglavice i ostalih 

~lanova zajednice ure|eni su tako da onemogu}avaju uspostavljanje vlasti i 

njeno nametanje zajednici. Mehanizmi ovakve neutralizacije su mnogostruki 

i tanani. Poglavica je stalni du`nik u odnosu na ostale pripadnike zajednice, 

{to je cena dobijene slave i ugleda, tako da neprestano mora da im poklanja 

darove i deluje u tom cilju. Dozvoljeno mu je mnogoènstvo, kao jedan od 

znakova ~asti, ali zato da bi raspolagao dodatnom radnom snagom koja }e 

mu pomo}i da uve}a sposobnost davanja. Poglavar ujedno raspolaè pravom 

da objavi rat, ali u tom slu~aju staje u prve borbene redove i strada pre 

ostalih, {to je u potpunoj suprotnosti sa na{om situacijom, gde je atomsko 

skloni{te, ukoliko ga uop{te ima, namenjeno jedino predsedniku republike 

ili vrhovnom zapovedniku vojske. Sa smr}u poglavara, rat se obustavlja dok 

se ne izabere novi koji }e doneti odluku da li }e se rat nastaviti ili prekinuti. 

Osim toga, ovi ljudi ne rade mnogo, svega nekoliko sati dnevno i to ne svakog 

dana, a proizvodi se tek toliko da se zadovolje osnovne potrebe. Za{to je 

to tako? Zato {to ne èle da vi{ak proizvoda postane predmetom njihove 

me|usobne borbe i nadmetanja. Takav stav je voljan i promi{ljen, {to je sa-


svim suprotno tuma~enjima koja su mu pridavali rodona~elnici zapadnja~ke 

politi~ke ekonomije, za koje je slaba potro{a~ka mo} ovih dru{tava proisticala 

iz nedovoljne organizacije i nedostatka proizvo|a~kih tehnika, te se smatrala 

rezultatom nesklada. Naprotiv, oni potpuno svesno, a ne iz neznanja, 

ne dozvoljavaju da ih privreda pot~ini postavljaju}i se iznad njih. To obja- 

{njava ~injenicu da je vi{ak proizvoda ~ak i uni{tavan, i to na o~igled svih. 

Elimini{u}i na taj na~in ono {to bi moglo da bude izvor sva|e – borba za vlast 

ili za posedovanje bogatstava – oni pokazuju da je jedinstvo zajednice za njih 

najdragocenije dobro. Na ovaj na~in dru{tvo se ose}a i potvr|uje kao potpuno 

jedinstvena celina. 

Krug i unutra{njost 

Najpre u mezolitskom, a potom i u neolitskom dobu pojavljuje se i sistematizuje 

jedan novi oblik ure|enja prostora – krug – sa kojim ova ~injenica 

postaje jo{ vidljivija i opipljivija. I zaista, uvek kada èlimo da predo~imo 

kakvu celinu, crtamo je u obliku kruga. Ve} su postojala mesta podignuta u 

kru`nom obliku, a to su sva ona uzvi{enja kojima su obeleèna nomadska 

pomeranja. Sa sedela~kim na~inom ìvota u selima, oko centra se uspostavlja 

krug koji ga zaklanja i odvaja od okoline, dele}i prostor na unutra{nji i spolja{ni 

deo. Prelaz iz jednog prostornog oblika u drugi odgovarao bi krajnje 

postepenom prelazu od lovca-skuplja~a plodova do zemljoradnika-sto~ara 

koji se odvija izme|u 5 000. i 8 000. godine pre na{e ere u naseljima sredozemnog 

pojasa. Ova pojava postaje primetna najpre u Mesopotamiji, odnosno 

u oblasti sme{tenoj izme|u Sredozemnog i Kaspijskog mora. Na ovom 

podru~ju, ta~nije u severnom delu dana{njeg Iraka, po~elo je gajenje koza. 

Lovac na ove ìvotinje i{ao je za njihovim stadom, koje je sezonsko pomeranje 

dovelo u planinske doline, a zatim poja~avao svoj uticaj na njih: najpre ih 

je ukrotio, pripitomio, a potom odabirao pojedine me|u njima kako bi ih {to 

bolje iskoristio. Andre Leroa-Guran opisuje kako se u ovom najstarijem obliku 

doma}instva uzgoj koza preneo i na ovce, zatim na volove, svinje, magarce 

i konje, a potom, u podru~jima Inda, i na bivole, zebue i slonove. Tako, 

najpre Azija, a potom Afrika i, s druge strane, Evropa, ulaze u jednu novu 

eru. U istim oblastima rana poljoprivreda prati ovaj tok, zamenjuju}i biljke 

sa velikim zrnima ìtaricama. Gajenje p{enice i je~ma nadovezalo se na uzgoj 

koza, ovaca i svinja. Istovremena pojava sto~arstva i poljoprivrede ne zna~i 

ipak da nisu postojali razli~iti na~ini ìvota, jer nije bilo mogu}e u isto vreme 

biti i nomad i sedelac, sto~ar i ratar. Shodno tome, uspostavlja se nova podela 

rada u zavisnosti od toga {ta je glavno, a {ta dodatno, ìvotinje ili biljke: naj- 

13


raniji par mu{karac/èna zamenjuje se dvema tehni~kim grupama koje se 

nadopunjuju, iako su me|usobno potpuno razdvojene, a to su pastiri-krupni 

sto~ari i ratari-sitni sto~ari. 

Svakako, ova druga skupina je ta koja, sa stanovi{ta prostornog ure|enja, 

unosi najve}e novine. Neprestano nadgledanje poljâ koje zahteva bavljenje 

poljoprivredom, kao i obezbe|ivanje rezervi hrane koje }e se tro{iti do 

naredne ètve dva su faktora koja uti~u na vezivanje za tlo, koje vi{e nije 

samo privremeno, odnosno periodi~no, s jednog mesta na drugo, ve} stalno i 

zajedni~ko mesto boravka prvih proizvo|a~a. Tako nastaje neolitsko selo. 

Sve u njemu je okruglo, raspore|eno u koncentri~nim krugovima: u sredini 

su ìtnice okruène kolibama koje su naj~e{}e i same okruglastog oblika, dok 

je sve zajedno okruèno ogradom koja ih {titi od prirodnih grabe`ljivaca ili 

lovaca-plja~ka{a. Sledi najpre krug poljâ a potom pa{njakâ. Dalje, izvan njih 

je {uma ili pustinja, nepoznati svet u koji se ne zalazi: unutra je civilizacija i 

ona ~ini zatvorenu celinu koja ìvi dovoljna sama sebi. 

Prostor ogra|en krugom je plodan: istovremeno, prelaskom sa lova i 

skupljanja plodova na drugi vid proizvodnje (zemljoradnja i sitno sto~arstvo), 

oblici postaju sve ènstveniji. Dok podignuti kamen podse}a na penis 

u stanju erekcije, okruglo udubljenje sela upu}uje na utrobu ène. Ova promena 

se najpre uo~ava na samom kamenu: odvaljeni kamen o{trih ivica lovca 

iz paleolita zamenjuje tesani i bru{eni kamen. Pa ~ak i kada se nastavlja sa 

podizanjem kamenja, kao u Bretanji, ono vi{e nije izolovano (menhiri) ili pore|ano 

(Karnak), ve} je postavljeno u krug (kromleci). Prisetimo se, tako|e, i 

praktikovanja omphalosa, na primer u Delfima: to je beli nadgrobni kamen 

koji, prema starom predanju, ~uva zmiju Pitona (vodenu neman), sveti kamen 

koji povezuje ìve sa mrtvima i bogovima. Mari Delkur (Marie Delcourt) 

u tome prepoznaje ljudski pupak, odnosno sredi{nju ta~ku, centar ljudskog 

tela, budu}i da je sme{tena u ta~ki presecanja dve ose, horizontalne, 

koja ide du` dijafragme, i vertikalne. Prema legendi, Zevs je pustio dva orla 

koja su se sastala u Delfima, ta~nije na omphalosu, koji tako postaje centar 

sveta. Ali, ovaj pupak je posebnog oblika: koni~na izbo~ina na blago ispup~enoj 

povr{ini, kao na {titu, odnosno kao pupak ène u poodmakloj trudno}i ili 

samog ploda, {to se, opet, preko pup~ane vrpce, vi{e odnosi na samu majku. 

Luis Mamford (Lewis Mumford) je ukazao na to da je menjanje oblikâ 

vezano za ja~anje uloge ène u novom na~inu ìvota. Zaista, stabilnost, plodnost 

i krug u èni predstavljaju sistem. U prethodnom periodu, kako smo 

videli, zna~aj se pridavao mu{karcu zbog njegove velike pokretljivosti. Me- 

|utim, proizvodnja je vezana za sedela~ki na~in ìvota i odlikuje se znatnim 

uve}anjem potro{a~kih dobara, a samim tim i stanovni{tva: procenjuje se da


se, zahvaljuju}i zemljoradnji, izme|u 8 000. i 4 000. godine pre nove ere broj 

stanovnika pove}ao {esnaest puta. Smatralo se da je èna, budu}i bliska najve}im 

~iniocima kosmi~ke plodnosti (njive, mesec), uticala na plodnost tla. S 

tim u vezi, zna~ajno je napomenuti da se u isto~noj Prusiji, Finskoj, Estoniji 

sve do XX veka odrào obi~aj prema kome su prve brazde u zemlji no}u 

orale mlade, nage devojke. No}na tama nosi u sebi plodnost koja zahteva da 

bude za{ti}ena. U ovom dobu javlja se grn~arstvo: vr~evi, }upovi, zdele koje 

{tite i ~uvaju. Zatvoreni prostor koji {titi iznutra prepoznajemo u svim vrstama 

posuda, jednako kao i kod trapova, rezervoara, pe}nica, svih {upljih oblika 

koji podse}aju na roditeljku. Gordon âjld (Gordon Childe) je primetio da 

je grn~arsko ume}e, kojim se glina oblikuje prema volji ~oveka, vezano za 

ideju stvaranja. Istovremeno, prime}eno je da se u neolitskim naseljima pojavljuje 

sve ve}i broj „boginja majki”, ènskih figurica od ilova~e koje su se 

koristile prilikom obreda plodnosti kako bi potpomogle osloba|anju reproduktivnih 

sila. I sam boànski princip, koji se odoma}uje, poprima ènske 

odlike. Prema tome, to vi{e nije ne{to {to se javlja s vremena na vreme, privremeno 

i usijano mesto na kome se ~ovek zaustavlja pre nego {to ponovo 

krene u osvajanje neprijateljskog sveta, nego postaje ne{to svakodnevno i prisno. 

ôvek u njemu ìvi mirno, zaklonjen ogradom koja se svetkuje najrazli- 

~itijim vrstama obreda, kru`nih procesija sli~nih molitvama za useve, koje su 

se jo{ donedavna mogle videti na pojedinim mestima i koje bolestima nisu 

dozvaljavale da u|u i okome se na ljude, useve i stoku. Re~ doma}i dolazi od 

domus, {to zna~i ku}a. Vlasni{tvo ène, ku}a je ognji{te, dom, a ognji{te je 

oltar. Premda je kuhinjska vatra naj~e{}e sme{tena izvan ku}e, u njenom najskrovitijem 

delu ipak neprestano tinja sveta vatra. Dim koji izlazi kroz otvor 

na krovu uspostavlja vezu sa nebom. Ognji{te je na taj na~in povezano sa 

centrom sveta i postaje stub na kosmi~koj osi koja podupire ku}u. Ovde pronalazimo 

vertikalu, ali onu koja ure|uje unutra{njost i koju obavija krug. 

Ova prostorna figura odràla se milenijumima, sve dok je trajala seoska civilizacija. 

Ostavila je traga i u svesti ljudi: na{a predstava o mirnom selu podrazumeva 

polja pore|ana jedna pored drugih i skupine ku}a koje se tiskaju 

oko zvonika okruènog malim grobljem na kome su sahranjeni preci. 

Etni~ka zajednica, simboli~ni kod 

Ova poslednja primedba je va`na budu}i da predstavlja sponu izme|u 

prva dva oblika ljudskog prostora. Grobnice kao belezi na putevima nomada, 

groblje u sredi{tu sela: sve se zasniva na prisustvu predaka. ôvek se 

zaustavlja i pu{ta korene zahvaljuju}i precima koji prenose vi{u silu. U stva- 

15


ri, oni za ìve ostaju nedoku~ivi, budu}i da su njihovo daleko poreklo. Pa 

ipak, njihova krv nastavlja da te~e ìlama potomaka. Marsel Go{e (Marcel 

Gauchet) kaè da religiozna dru{tva pronalaze princip svog unutra{njeg, su- 

{tinskog ure|enja izvan njih samih. Religija se najpre zasnivala na obredima 

predaka: iako su nestali i postali nevidljivi, preci ipak i dalje ìve me|u svojim 

potomcima. Povezani vertikalom koja spaja nebo i zemlju, u njima je ìvotvorna 

energija, sila postanka (gr~ki archè), koja je po~etak i zapovest u isto 

vreme i prema kojoj je sve ure|eno. Religija spaja ljude jer ih povezuje sa 

ovim svetim i boànskim izvorom. Ovakva dru{tva se nazivaju tradicionalnim 

jer ìve zahvaljuju}i stalnom napajanju na izvoru svog postanka. S vremena 

na vreme se okupljaju oko praota~kog drveta kako bi znali {ta treba da 

~ine. Tradicija ostaje neizmenjena: istinito je ono {to se oduvek govorilo i dobro 

ono {to se oduvek ~inilo. Iz ovoga proizlazi shvatanje vremena kao cikli~nog, 

koje se ponavlja i vra}a: godina je kao obru~ oko sveta i svaki novi 

po~etak je identi~an prethodnom. Nema ni istorije, ni napretka, samo izvorna 

pri~a koju valja ponavljati usmenim predanjima, koja su zapam}ena i na 

neobja{njiv na~in sa~uvana pri~a o praota~kim delima na kojima po~iva njihovo 

poreklo i koji se ritualno oìvljavaju i podraàvaju. 

Ta pri~a je mit. Klod Levi-Stros (Claude Lévi-Strauss) je celokupnim 

svojim delom pokazao da se mit strukturalno ogleda u pravilima ishrane, 

ènidbe, stanovanja, ~isto}e i ne~isto}e, ukratko, u raznim aktivnostima na 

koje se poziva grupa ljudi koja na taj na~in, putem simbola, obezbe|uje 

sistematsko jedinstvo zajednice. U stvari, zadatak simbola je da poveè razne 

oblasti ìvota koje se obi~no razlikuju, pa ~ak i razdvajaju (politika, privreda, 

znanja itd.): mit ih povezuje u lanac, stvaraju}i, kako to naziva Marsel 

Maus (Marcel Mauss), „sveukupnu dru{tvenu ~injenicu”. Tako, na primer, 

kod plemena sa ostrva Trobriand trgovina predmeta bez upotrebne vrednosti, 

u ovom slu~aju ogrlica, narukvica, podrazumeva i dopu{ta trgovinu 

i razmenu ostalih dobara, èna, znamenja. Svi postupci su deo postoje}e 

sveukupnosti, koda (moglo bi se re}i i kulture), koji po~iva na mitu o po~ecima 

zajednice, a svako ko ga prekr{i umre}e ili }e biti proteran. U vezi s 

tim, Luj Dimon (Louis Dumont) govori o holizmu tradicionalnih dru{tava 

(holos na gr~kom zna~i „koji tvori celinu”) za razliku od individualizma 

modernih dru{tava: dok su u ovima jedinke izvor svega, u ovim drugima 

celokupno dru{tvo prethodi pojedincima koji su njegovi ~lanovi. Nema~ki 

sociolozi Tenis (Tönnies) i Maks Veber (Max Weber) smatraju da se moè 

govoriti o zajednici (po{to je ve} stvorena, sa ulaskom u nju prihvataju se 

njena stroga pravila) i o dru{tvu (koje, kako sama re~ kaè, po~iva na udru- 

ìvanju pojedinaca koji joj prethode i koji ga zasnivaju na osnovu ugovore-


nog sporazuma). Pozivaju}i se, putem mita, na oboènog pretka, simboli~na 

celina, kao sr` jedinstva grupe, utemeljuje zajednicu kao narod (klan, pleme), 

povezan krvlju i kulturom. 

Time dolazimo do onoga {to obja{njava za~u|uju}u ~vrstinu zajednice. 

Ve} smo videli da najve}u bojazan za ove narode predstavljaju unutra{nji 

sukobi. Religioznom duhu je svojstveno da izbegava ovakve vrste podela 

tako {to deobe postavlja, ne izme|u samih ~lanova zajednice, ve} izme|u 

same zajednice i njenog spolja{njeg principa koji sakralizuje njen unutra{nji 

poredak. S ovog stanovi{ta, zanimljivo je primetiti da moneta, koja u ovom 

najranijem obliku dru{tva simbolizuje povezanost i razmenu, s jedne strane, 

izraàva stepen srodstva vr{ilaca razmene (kao primer i pojednostavljenje, 

ne mogu se dati iste {koljke i zetu i ro|aku, premda su vam obojica izru~ili 

istu koli~inu krompira), dok, s druge strane, po~iva na `rtvovanju jednog 

primerka razmenjenog dobra, ìvotinje naj~e{}e, ~ije se meso potom deli. Razmena, 

dakle, zavisi od porodi~nog identiteta partnerâ, u {ta se unosi elemenat 

svetog (sacri-fier 1 ) koji poja~ava krvno srodstvo. Ali, ono {to obezbe|uje 

stabilnu ~vrstinu zajednice istovremeno je i ograni~ava: {to je ja~a veza unutar 

same grupe, utoliko je teè stupiti u vezu sa spolja{njim svetom (drugim 

kodovima i drugim kulturama). Preci povezuju svoje potomke, ali ih istovremeno 

suprotstavljaju potomcima drugih. Klanove i plemena odlikuje unutra{nje 

jedinstvo i sloga, ali su jedni naspram drugih potpuno zatvoreni: snaga 

za sobom povla~i slabost, koja je njeno nali~je. 

Ovo ne bi trebalo zaboraviti u dana{nje vreme krize kroz koju, usled 

mondijalizacije i ukidanja granica, prolaze sva nasle|ena dru{tva. Ponovno 

povezivanje i vra}anje na prvobitni na~in razmi{ljanja i postupanja predstavlja 

veliki izazov: trenutno se posvuda javljaju etni~ki nacionalizmi i verski 

fundamentalizmi koji se pozivaju na sna`ne i zatvorene kulturne identitete 

jasnih granica, iznad kojih se vijori barjak sa~injen od mitova i, razume 

se, razli~itih predaka koje valja u svemu slediti. Osim ako ne èlimo da 

se odreknemo savremenog doba sa njegovim mnogostrukim i raznim vezama 

razgranatim po celoj planeti, ne dolazi u obzir da se vratimo na taj dru- 

{tveni, prostorni i mentalni tip ~ove~anstva, koji su stvorile rasne i etni~ke 

zajednice razli~itih podneblja i krajeva prema na~elima koja su u osnovi 

njihovog me|usobnog antagonizma. Ovako ne{to moglo bi da izazove op- 

{tu podelu na me|usobno nespojive zajednice i op{ti sveti rat koji ne bi 

po{tedeo ni na{a predgra|a razdeljena na geta. Ako èlimo da promenimo 

1 Francuski: `rtvovati, od latinskog sacrificare – sacrum facere: ~initi ne{to sveto 

(prim. prev.). 

17


prostor i dru{tvo i ako smo ve} dovedeni pred taj ~in, mora}emo da napravimo 

ne{to do sada nevi|eno. A da bismo u tome uspeli, potrebno je izmeniti 

pogled na stvarnost, izna}i i sprovesti, u skladu sa uslovima savremenog 

doba, jednu drugu vrstu sloge.


2 

Anti~ki grad i piramide 

Kasnije se javlja grad, neodvojiv od nagla{enog dru{tvenog raslojavanja i 

novog na~ina mi{ljenja. Nove razlike su ujedno i novi tip jedinstva: grad je 

proizvod ali istovremeno i stvaralac novog ure|enja. Procvat selâ neizbe`no je 

izazvao lakomost me|u lovcima-skuplja~ima plodova ~ija je ishrana zavisila 

od ograni~enih ponuda prirode, klimatskih uslova i smene godi{njih doba. Povremeno 

bi oni silazili sa planina, pomaljali se iz {uma i pustinja, pusto{ili 

rezerve hrane naslagane u silosima i ìtnicama i odnosili sitnu stoku. Da bi se 

odbranili od njihovih upada, zemljoradnici su sa nekima od njih sklopili dogovor, 

kojim se obavezuju da }e im, po cenu oruàne za{tite, obezbe|ivati materijalne 

potrebe i priznavati odre|enu vlast. Tako je nastala vojni~ka, aristokratska 

du`nost, a obavljali su je razbojnici koji su sada postali àndari. Nemali je 

broj dru{tava u kojima se ovi dogovori jo{ pamte, kao, na primer, u Japanu, 

gde postoji legenda o sedam samuraja. Sa ratnikom, ~uvarem zaliha, za{titnikom 

poljoprivrednih radova, javlja se nova, do tada nepoznata realnost u vidu 

politi~ke vlasti kao garanta zajedni~kog ìvota. Upravljanje putem sile neprestano 

}e se potvr|ivati i vidno prostorno {iriti, od bedema do kraljevske palate 

grada-dràve, pa sve do carske prestonice. Shodno tome, oblici postaju mu{ki: 

pravougle tvr|ave, fali~ke kule, impozantne gra|evine. Slede promene vrednosti: 

pored unosnog rada javlja se tro{ak koji moè da bude i nesno{ljiv. Zatim 

se menja ure|enje: mirnu jednakost seljaka koji obavljaju iste poslove smenjuje 

lestvica najrazli~itijih du`nosti. U prelazu od sela ka gradu, ova promena, 

koja je u isti mah prostorna, dru{tvena i mentalna, odvija se u znaku novog 

autoriteta koji vi{e nije isklju~ivo vezan za bogove. 

Podela rada 

Prvi gradovi javljaju se i razvijaju u periodu izme|u VI i III milenijuma, 

u polusu{nim predelima izme|u reka Nila i Ganga, odnosno u Mesopotamiji 

i dolini Inda. Selo raste, a sa njegovim razvojem dolazi do nove raspodele 

rada, ~iji je cilj skladno povezivanje delova u celinu. U tome je glavna uloga 

19


pripala dràvi, koja tako postaje glavni pokreta~ novog mehanizma. Jo{ u 

selima su postojali zanati, kojima su se zemljoradnici bavili za vreme „mrtve” 

sezone. Me|utim, ove aktivnosti su prerasle u stalna zanimanja. Proizvodilo 

se za potrebe poljoprivrednih poslova i razne porud`bine. Zanatski 

proizvodi se nude na trì{tu, stvaraju}i na ovaj na~in trgovinsku slu`bu koja 

}e priliku za svoju ekspanziju prona}i u manje-vi{e mirnom teritorijalnom 

{irenju. Potpomaù}i tako pojavu i ja~anje zanatlija i slobodnih trgovaca, politi~ka 

mo} je na neposredan na~in bila uklju~ena u samu proizvodnju i podsticala 

podelu rada uvo|enjem prisilnih radova. To je uo~ljivo u zemljoradnji, 

naro~ito sa {irenjem obradivih povr{ina. Tigar i Eufrat, kao i mnoge druge 

reke, imale su neujedna~en, nepredvidljiv tok, {to je uzrokovalo ~as su{e, 

~as sna`ne poplave. Da bi mogla da kontroli{e vodostaj reka – podizanje brana, 

kopanje kanala, isu{ivanje mo~vara i delti – dràva, kao sila koja nare|uje 

i ure|uje, morala je da obezbedi radnu snagu, ali joj pri tome nisu bili dovoljni 

samo ratari i zanatlije, nego je koristila i zatvorenike koje pretvara u robove. 

Osim velikih hidrotehni~kih radova i planske i sistemati~ne poljoprivrede, 

vrhovna mo} dràve pokre}e pravu industrijsku proizvodnju, prvenstveno 

kad je re~ o rudama i topljenju metala, pri ~emu tako|e koristi robove. 

Male nomadske i seoske zajednice su se suprotstavljale uspostavljanju politi~ke 

mo}i i ograni~avale sopstvenu proizvodnju kako bi izbegle unutra{nje 

podele dru{tva. Me|utim, sada vidimo da potvrda dràve i ekonomski razvoj 

kome ona teì povla~e bitnu podelu poslova i samog dru{tva. I sama 

rukovode}a funkcija se usloàva: pored vojnikâ, javljaju se inènjeri, poslovo|e 

i ra~unovo|e, ~itava jedna birokratija koja ure|uje proizvo|a~ke i trgova~ke 

aktivnosti i koja ìvi od avansa sredstava koje odatle izvla~i. 

Dru{tvena podela, urbana kompleksnost: svi ovi ljudi moraju da ostvare 

dinami~an suìvot, {to istovremeno zna~i stapanje u celinu, kao i jasno 

nagla{avanje unutra{njih razlika, {to sve zajedno podsti~e uskla|ivanje raznorodnosti 

i njihovu stvarala~ku mo}. U pore|enju sa seoskom aglomeracijom, 

osnovna karakteristika urbanog perimetra je velika gustina naseljenosti. 

Gra|evine su sve ste{njenije i podeljene zajedni~kim zidovima, i to ne neplanski 

i bez reda, nego su odraz volje upravlja~ke mo}i ~iji je cilj optimalna 

iskori{}enost raspoloìvog zemlji{ta. Ku}e su pravouglog oblika: stambeni 

deo okruùju dvori{ta, sa zidovima koji se pravilno nastavljaju jedni na druge. 

Osnovni materijal od koga su sagra|ene je livena cigla, kao najbolji izraz 

majstorske ume{nosti, ali je u isti mah i simbol podru~ja gde je zemlja spojena 

sa ukro}enom vodom. Na ovaj na~in postignuta gustina ne ometa cirkulaciju: 

i pored utiska zbijenosti, prave linije grade mreù ulica koje povezuju 

razli~ite grupe i raznorodne delatnosti. U stvari, razgrani~enje izme|u ra-


znih dru{tvenih delatnosti ogleda se u njihovoj povezanosti. Arhitekte-inènjeri 

ure|uju prostor tako {to ga dele i istovremeno podsti~u njegovu povezanost. 

Sve je ure|eno i uskla|eno: trì{te sa udruènim organizmima, zanatskim 

radionicama i magacinima, politi~ka slu`ba, prepoznatljiva po svojim 

palatama i administrativnim ustanovama, zatim odbrambeni sistem sa 

svojim utvr|enjima. Uporedo sa ja~anjem politi~ke mo}i, ove unutra{nje odlike 

grada vremenom }e prerasti u razli~ite vrste gradova, manje-vi{e dostupne 

i otvorene okolnim zemljoradnicima: neki od njih bi}e prete`no trgova~ki 

i zanatski, drugi vi{e vojni i imperijalisti~ki. Pa ipak, gradovi ostaju 

me|usobno povezani stvaraju}i {iru celinu, hijerarhijski ustrojenu. 

Piramida 

Klju~na re~ – hijerarhija – ponovo je izgovorena. Klju~na, jer odre|uje 

strukturu ovog novog tipa civilizacije sa piramidom kao svojstvenom arhitektonskom 

formom. Svi smo, naravno, ~uli za egipatske piramide. U carstvu 

faraona, mastaba je masivno zdanje od cigli, pokatkad i od kamena, pravougle 

osnove i kosih zidova, koja sluì kao grobnica. Arhitekta Imhotep }e 

na ovakvim temeljima za Zosera sagraditi piramidu na ~etiri nivoa. Nakon 

pro{irenja osnove, grade se piramide na {est nivoa. Slede}a dinastija }e u 

Gizi sagraditi ~uvene piramide: Keopsovu, Kefrenovu i Mikerinovu, koje }e 

joj sluìti kao grobnice. U njima moèmo da prepoznamo vertikalnu osu i 

prebivali{te mrtvih svojstvene prvobitnim ovladavanjem prostora, ali su u 

ovom slu~aju vezani za mo} dràve. Ovu arhitektonsku formu sre}emo u 

svim podru~jima nekada{njih carstava, u onim krajevima koje marksisti~ka 

{kola karakteri{e kao „azijatski na~in proizvodnje”, na svim onim veli~anstvenim 

mestima verske i politi~ke mo}i. Tako su u Mesopotamiji na temeljnim 

zidovima prostranih terasa podignuti zigurati, sagra|eni od niza platformi 

razli~itog broja. Na Dalekom istoku, u Kini, Japanu i Koreji, pagode i 

kule-utvr|enja izgledaju kao manje-vi{e ~etvrtasti stepenasti tornjevi, dok je 

Nebeski hram u Pekingu okruglog oblika. U Srednjoj Americi, za koju }e 

Zapad saznati tek u XVI veku, prona|ene su piramide, u El Tahinu ili Monte 

Albanu, ili piramide posve}ene Suncu i Mesecu u Teotihuakanu. Plan Tenohtiltan-Tlatelokoa, 

dana{njeg Meksika, takvog kakvog ga zati~e Kortes, izuzetno 

je ekpresivan zbog piramidalnih struktura svojih gra|evina i simbolike 

koju nosi: oko kvadrata predvi|enog za rezidenciju aste{kog cara i verske 

obrede, gde su zgrade podignute stepenasto, drugi, mnogo prostraniji kvadrat 

namenjen je za velikodostojnike i vojnike, a okruèn je perifernim, trgova~kim 

i zanatskim ~etvrtima. Ukoliko se centralni perimetar izvu~e prema 

21


gore, vide}emo da je hijerarhija samog dru{tva u obliku piramide: na samom 

vrhu je politi~ko-verska vlast, u sredini su njeni pomo}nici, dok osnovu predstavlja 

privredna delatnost. 

Ve} smo videli da je nastanak grada vezan za podelu poslova i da je on 

istovremeno njen uzrok i posledica. Od tog trenutka postavlja se pitanje objedinjavanja 

razlika, odnosno, kako ih povezati i izbe}i raspad. Odgovor bi 

bio slede}i: povezivanjem razli~itih poslova u hijerarhijski poredak, fenomenu 

urbanog se daje oblik. Ono {to je ranije pripadnike klana ili plemena dràlo 

na okupu izviralo je iz religije zajednice, njihove pripadnosti simboli~kom 

kodu koji je po~ivao na zajedni~kom pretku i stvarala~kom mitu. Najpre gradovi-dràve, 

a potom carstva, povezuju razna plemena i zajednice u {ire kolektive. 

Svaka od ovih zajednica odvojena je prema vrsti posla koji obavlja ili 

je pak specijalizovana za obavljanje odre|ene vrste du`nosti. Da li religija na 

ovaj na~in gubi svoju dru{tvenu ulogu? Odgovor je negativan, jer novoj mo}i 

je religija potrebna da bi bila prihva}ena: do tabula rasa ne dolazi se preko 

no}i. Kao {to }emo videti, politi~ka mo} }e tek kasnije dobiti svoju autonomiju. 

Za sada se ona jo{ uvek veè za religiju u vidu dvopolne vlasti. Usled 

toga, religija se menja, raspolaù}i od sada svojim sopstvenim name{tenicima 

koji ~ine sve{teni~ku kastu. Prihva}ena su i prethodna plemenska boànstva, 

bilo da su saobraèna, bilo kao posebna boànstva i sama raspore|ena 

u odre|enu lestvicu. Ono {to se moè videti u gradu, u onom njegovom delu 

u kome obitava mo} i gde se hram i palata nalaze jedno pored drugog, pokatkad 

i u jednoj zgradi, spoj je politike i religije, kamen od ugla novog dru{tvenog 

sistema ovaplo}en u novom liku: japanski car je sve donedavno bio „ìvi 

bog”, kineski car „nebeski sin” koji sedi na prestolu u srcu Zabranjenog grada, 

a Inke „sinovi Sunca”. Kraljevi su bili ~arobnjaci, dok su faraonu pripisivana 

svojstva besmrtnosti. Okruèni, s jedne strane, sve{tenicima, a s druge 

politi~kim velikodostojnicima, carevi su objedinjavali obe vlasti, i staru i novu, 

na isti na~in kao {to je hram u isti mah mogao da bude i svetinja i trezor 

(banka, riznica sakupljenih bogatstava). Ali, ipak, vrhovna, sveprisutna vlast 

je verska: ukoliko je, po pitanju zauzimanja vlasti, izme|u pojedinih grupa 

dolazilo do trvenja, ona je ta koja je obezbe|ivala stabilnost carstva na ~ijem 

~elu se smenjuju dinastije. 

Redovi i kaste 

Ovo se na ~udan na~in nadovezuje na „trojstvenu ideologiju” na koju je, 

u svojim radovima o indoevropskoj civilizaciji, ukazao @or` Dimezil (Georges 

Dumézil). Stara rimska religija temeljila se na trojnoj hijerarhiji – Jupiter,


Mars i Kvirin – kojima su sluìla tri glavna flamena, prinose}i im za `rtvu 

ìvotinje koje su i same bile hijerarhizovane: volovi za prvog, svinje, ovnovi i 

bikovi za drugog, jagnjad za tre}eg. Na vrhu lestvice bogova koja je predstavljala 

ustrojstvo sveta, Jupiter gospodari nebom i zapoveda gromovima. Mars, 

naoruàn {titom i kopljem, sedi na zemlji i upravlja ratovima. Vode}i brigu o 

usevima, Kvirin vodi brigu o opstanku ljudi. Mogu}e je, dakle, uo~iti tri funkcije 

– vlast, rat i plodnost – koje dru{tvo dele na tri grupe: sve{tenici i vladari, 

vojskovo|e i, najzad, pot~injeno doma}e ili pokoreno tu|insko stanovni{tvo 

koje se bavi proizvodnjom. Istu podelu boànstava i dru{tva pronalazimo i u 

Skandinaviji, kao i u Indiji, gde se jo{ uvek odràla sa kastinskom piramidom. 

Ovim se doti~emo studije @orà Dibija (Georges Duby) o feudalizmu 

srednjovekovnog zapada, ~iji su se „redovi” i „poloàji” odràli do Francuske 

buròaske revolucije: prvi red „moli” (oratores), drugi vodi bitke (pugnatores 

ili bellatores), tre}i red ili tre}i stale` radi (laboratores), a sva tri zajedno 

podupiru dràvu koja obezbe|uje njihovu komplementarnu koegzistenciju. 

Prema tome, ure|enost dru{tva po~iva na principu nejednakosti, jer pravilo 

zahteva da se svi drè svoga ranga. Izreka na kojoj je po~ivalo srednjovekovno 

evropsko pravosu|e bila je suum cuique, odnosno „svakom svoje”. Drugim 

re~ima, svakome pripada ono {to mu sleduje prema poloàju koji zauzima 

u poretku: pravda se nije zasnivala na jednakosti, nego na pravi~nosti. Po 

ovome su, dakle, stali u liniju Aristotela, koji se u to vreme ~esto pominjao i 

veoma cenio, i onoga {to on naziva „prirodno pravo”. Prema ovom velikom 

filozofu anti~ke Gr~ke, svi elementi kosmosa i ljudskog dru{tva, kao njegovog 

delâ, bili su prirodno ure|eni, ali, s obzirom na njihove me|usobne razlike, 

prema posebnoj hijerarhiji koja je za cilj imala sveop{te dobro. Prema 

tome, raspodela pravâ i du`nosti vr{ena je u zavisnosti od sva~ije specifi~ne 

prirode, dok se pravda delila po principu proporcionalnosti a ne jednakosti. 

Sli~nost u na~inu ure|enja brojnih dru{tava koja }e, na raznim delovima planete, 

zameniti seosku civilizaciju neolitskog doba, ukazuje na jedinstvenost 

novog poimanja sveta, na formiranje novog kulturnog sloja nerazdeljivog od 

prvobitnog oblika grada. 

Zna~ajno je primetiti da ovu duhovnu revoluciju prati otkri}e dva nova 

oru|a spoznaje, a to su pismo i matematika. Naj~e{}e smo veoma malo svesni 

odnosa koji postoji izme|u dru{tva i tehni~kih sredstava njegove unutra- 

{nje komunikacije, veze na koju izuzetno dobro ukazuju radovi Dèka Gudija 

(Jack Goody). Prelaz od usmenog predanja ka pismu ozna~ava novu etapu 

u istoriji dru{tvenih formi. înjenica je da se pismo javlja u okviru anti~kih 

carstava. U raznim imperijalisti~kim zonama koriste se razli~iti tipovi pisma 

koji na taj na~in doprinose njihovoj mentalnoj specifikaciji: slikovno, odno- 

23


sno slikanje i crtanje stvari, koje poti~e iz Mesopotamije, gde se njegova klinasta 

forma na glinenim tablicama kombinovala sa fonografijom (glasovna 

transkripcija), hijeroglifi u Egiptu, ideografija u Kini. U Uruku, Sumeru, Suzi, 

u Elamu, prvim dràvama u pravom smislu re~i, vo|enjem ra~unovodstvenih 

knjiga su najpre kontrolisane i olak{avane proizvodnja i razmena, te 

zapisivane nagodbe i trgova~ki ugovori koji na taj na~in vi{e nisu mogli da 

budu sporni. Razumljivo da takvo oru|e uve}ava administrativnu i mo} dr- 

àve u oblasti planiranja, kao i njenu ulogu u upravljanju robnim rezervama 

i stanovni{tvom koje se popisuje i raspore|uje po tabelama. Prema tome, 

prvobitna uloga pisma nije bila religiozna. Tek kasnije }e ga sve{tenici upotrebiti 

kako bi zapisali i sa~uvali mitove i rituale. Sa pronalaskom pisma javljaju 

se pisari kao posebna dru{tvena kategorija dràvne birokratije. Uìvaju}i 

intelektualnu mo} koja se nu`no zasnivala na elitisti~kom znanju – pisanje 

je bilo veoma sloèno i njegovo u~enje je zahtevalo mnogo vremena – ova 

dru{tvena kategorija, zajedno sa sve{tenstvom, ~ini vi{u kastu, onu koja poseduje 

znanje o nauci koja prevazilazi okvire obi~nog. Budu}i trajno i neuni- 

{tivo, pismo izgleda besmrtno, gotovo natprirodno. Upravo je to ono {to ga 

povezuje sa jednim drugim otkri}em – matematikom. Istina je da su i jedno i 

drugo vezani za ra~unovodstvo, ali matematika, kao i pismo, poti~e odozgo, 

budu}i da se ra|a posmatranjem nebeskih tela. Zna~ajno je primetiti da je 

centralni kvadrat u Tenohtiltanu posedovao i jednu {iljatu kulu za astronome, 

koji su pomo}u svojih crteà utvr|ivali uzajamni odnos izme|u zvezdanih 

kretanja i zbivanja na zemlji. Bili su stanju da predvide vreme ètve i 

poplava i da prema tome podsti~u na obavljanje ratarskih poslova. Na osnovu 

njihovih posmatranja mogli su da se izra|uju i kalendari. Nije te{ko uvideti 

interes koji }e politi~ka mo}, kao regulator ìvota zajednice, prona}i u 

ovome za obavljanje svoje ekonomske uloge. Astronomi posmatraju nebesa, 

i upravo je to ono {to ih ~ini zna~ajnim. Okruìv{i se pisarima i astronomima 

– ve~nost pisma, korisno znanje o nebu – car u~vr{}uje svoju poziciju na samom 

vrhu piramide, svoj klju~ni poloàj koji zauzima u novom dru{tvenom 

poretku. 

Kosmi~ka mo} 

Dru{tvena mo} je, dakle, povezana sa nebom. Na suprotnoj strani, u 

samom dnu lestvice, nalaze se zemljoradnici, priljubljeni uz zemlju koju obra|uju. 

Ali, da ponovimo jo{ jednom, osnovni cilj koji se èleo posti}i ovom 

dru{tvenom podelom bilo je jedinstvo mnogostrukosti. U velikim misaonim 

sistemima carevina do u tan~ine se razra|uje misao koju bih okarakterisao


kao „kosmi~ko-hijerarhijsku” i koja opravdanje razlika nalazi u jedinstvu jednog 

sveta u kome su one raspore|ene po stepenima. Zaista, izme|u raznih 

stepena lestvice nema prekida, odnosno nema praznina, ba{ kao kod neprekidnog 

niza stepenika na piramidi. Rezultat preplitanja raznih vidova hijerarhije 

– boànske, kosmi~ke i dru{tvene – jeste nova vrsta holizma u kome 

me|usobno preklapanje raznih poredaka umnoàva posebnosti i u isti mah 

osigurava nepokolebljivo jedinstvo i stamenost celine. Neodvojivi od sveta i 

kao njegovi sastavni delovi, bogovi su raspore|eni na kosmi~koj i dru{tvenoj 

lestvici. Tako, na primer, u Sumeru slave boga neba (An), boga pakla ili podzemlja 

(Ki), zatim boga sveta sme{tenog izme|u dva prethodna (Enkil), a da 

ne pominjemo mno{tvo drugih koji su umnoàvali prirodne pojave (bog Sunca, 

bog Meseca itd.) ili pak razne ljudske aktivnosti, izme|u ostalih i one koje 

su bile vezane za odre|ene oblike materijalne proizvodnje (boànstvo za sitnu 

stoku, zatim za ìtarice, za pivo itd.). I metali se, kao zemljana materija, 

pojavljuju u toj mentalnoj prizmi: odozdo prema gore re|aju se bakar, bronza 

ili mesing, zatim gvo`|e, iznad njega srebro i, na samom vrhu, zlato. Svaki 

od njih povezan je sa odre|enom zvezdom, koja je i sama postala boànstvo. 

Tako zlato odgovara Suncu, srebro Mesecu, i tako redom. Zlato i srebro 

nazivaju se plemenitim metalima, jer se, budu}i da su suvi{e mekani, ne mogu 

koristiti za niè dru{tvene poslove: ratni~ko oru`je, ratarske i zanatlijske 

alatke sa~injeni su od bronze ili gvo`|a. Zato su zlato i srebro, nagomilani u 

riznicama hramova-palata, vezani za du`nost vladara i koriste se za kovanje 

medalja sa njegovim likom. Nova moneta simboli~no predstavlja novu dru- 

{tvenu vezu koja vi{e nije krvna, nego predstavlja hijerarhijsku lestvicu ~ije 

se upori{te nalazi na samom vrhu. 

Sveukupnost, stabilnost, mo}. Uistinu, dok posmatramo piramidu sti- 

~emo utisak velike sile. Ta sila ne poti~e samo od neba, kao {to je to bio slu~aj 

sa svetim kamenjem primitivnog ~oveka, koje se javlja kao manje-vi{e sablasni 

trag dejstva jedne nadljudske sile. Ona ne bi mogla da bude ni naprosto 

vojna, budu}i da su lovci-skuplja~i plodova zamenjeni ratnicima-àndarmima. 

Impozantna masa koja se uzdiè pred nama delo je ljudi, ~vrsto vezano 

za zemlju, ali istovremeno prevazilazi i uzdiè i jedno i drugo. Ona moè da 

bude delo ljudi zahvaljuju}i podeli rada koju omogu}ava i uskla|uje politi~ka 

mo}. Ali, ta sila je i ne{to vi{e, budu}i da preplitanje raznih poredaka uti~e 

na preno{enje kosmi~kih i boànskih atributa na ~oveka, ba{ kao {to se i ljudske 

osobine pridaju bogovima i kosmi~kim elementima (antropomorfizam), 

i to ne samo na vrhu dru{tvene lestvice (car je boànstvo koje vlada svim 

stvarima), ve} na svim nivoima, do onog najnièg. Krajnji rezultat je me{avina 

ljudskog rada, dubine kosmosa i boànskih sila. Ljudski svet je konstruk- 

25


cija, univerzum u kome obitavaju bogovi. Uostalom, svi mitovi su vezani za 

nastanak sveta (kosmogonije). Vrednosti su prakti~ne i tenhi~ke. Kao klju~ni 

politi~ko-verski faktor, dru{tveno sloèna i hijerarhijski ure|ena, prvobitna 

urbana forma je uto~i{te sile koja stvara svetove.


3 

Atina i rasprave u osvit Zapadnog sveta 

Obrazac prilago|avanja i izgradnje prostora koji je prikazan u prvom 

poglavlju predstavlja, zajedno sa odgovaraju}im socijalnim i mentalnim procesima, 

jednu sveprisutnu pojavu, budu}i da se javljao na svim mestima gde 

su postojala ljudska stani{ta. No, on je samo kamen temeljac iz koga se granaju 

mnogi drugi oblici, razli~iti i po osnovnim zamislima i po planovima 

izgradnje. Ovde se doti~emo istorijata zapadnog urbaniteta, ~ije po~etke karakteri{u 

dva jasno uo~ljiva, razli~ita tipa grada: gr~ki i srednjovekovni grad. 

Prvi tip dobija specifi~ne oblike tokom procesa kojim se udaljava od isto~nja~kog 

grada, o kome je bilo re~i u drugom poglavlju, procesa koji je ujedno 

neodvojiv od formiranja onoga {to se naziva „gr~kim umom”. Drugi tip, li- 

{en belega imperijalnog iskustva, jeste plod delovanja hri{}anstva u pogledu 

na religioznost. Gr~ka misao, s jedne, i hri{}anska, s druge strane, predstavljaju 

dva intelektualna izvora Zapadnog sveta koji }e podjednako crpsti i iz 

jednog i iz drugog. Zbog toga ne}e biti lo{e da se zagledamo u njihov urbani 

aspekt kako bismo u{li u sr` problematike modernog grada. 

Krenimo od Atine, i koncentri{imo se na glavne momente razvoja njenog 

urbaniteta. Kao polaznu ta~ku imamo jednu stenu, Akropolj, ~iji su vrh i 

padine poho|eni jo{ u vreme neolita, i to zasigurno oko 3000. godine p.n.e. 

Pred kraj XV veka p.n.e. na vrhu ove stene izgra|ena je kraljevska palata 

koja, osim kraljevskih odaja, sadrì jo{ i svetili{ta, kao i administrativna zdanja. 

U drugoj polovini XIII veka, opasana je veoma jakim zidom, takozvanim 

pelargikom ili pelazgikom, i preina~ena u utvr|enje. Ponovo, dakle, nailazimo 

na elemente koji su karakterisali prethodne prostore izgradnje: sveta stena-sredi{te 

i tvr|ava-prestonica (ova druga karakteristika Akropolja vodi poreklo 

iz mikenske civilizacije). Takav dru{tveni oblik, pod uticajem Krita, {to 

zna~i i Orijenta, organizuje se oko palate ~ija je uloga u isti mah religiozna, 

politi~ka, vojna, administrativna i ekonomska. Religiozna funkcija monarha, 

~iji }e lik preìveti u obliku mitske figure kralja-boga, reklo bi se ~arobnjaka 

koji, zajedno sa pozama{nom kastom sve{tenika, utvr|uje kalendar, rituale 

svetkovanja i prino{enja `rtvi. Taj isti kralj je okruèn ~itavim jednom admi- 

27


nistrativnom kastom, pisarima-ra~unovo|ama i arhivarima, velikodostojnicima 

me|u kojima postoji odre|eni poredak. Oni upravljaju trezorom i nadgledaju 

ekonomsku delatnost razasutih ruralnih zajednica koje su relativno 

nezavisni gradi}i. I na kraju, kao najbitnije, okruèn je plemi}ima-ratnicima, 

vojnicima koji opstaju zahvaljuju}i seljacima vezanim za zemlju. 

Politika i sloboda 

No, dorskom invazijom iz XII veka p.n.e. sru{eno je mikensko carstvo sa 

kojim propada i sistem-palata. Sada aristokratija preuzima ulogu moharhije 

dok se sva ovla{}enja koja su bila koncentrisana u rukama kralja dele na zasebne 

funkcije. Njihova raspodela i ravnoteà povla~e za sobom delikatne 

probleme, o kojima se sada odlu~uje putem unakrsne polemike, a ne vi{e 

prizivanjem bogova. Tako se na poljani pored Akropolja javlja jedan novi, ne 

vi{e religiozni, nego isklju~ivo politi~ki centar – agora. Re~ je o presudnoj 

cenzuri, na osnovu i u okviru koje se formira i izgra|uje demokratija. Uz to, 

to mesto postaje organ sasvim novog na~ina organizovanja koji zahteva i novi 

dru{tveni sistem: sinekizam. Pod ovim terminom se podrazumeva udru- 

ìvanje vi{e manjih gradova u jedan grad, sa jednakim pravima svih onih 

koji su u{li u njegov sastav, kao i formiranje jedinstvenih politi~kih i kulturnih 

institucija. Naravno, ove institucije se sme{taju u najrazvijeniju ruralnu 

zajednicu, pa tako i ati~ki sinekizam, ~ije se formiranje pripisuje Tezeju, dobija 

Atinu za prestonicu, {to je zahtevalo i formiranje novog sredi{ta kao mesta 

okupljanja na kome }e pregovara~i mo}i da se bore za svoje interese i da 

me|usobno razmenjuju robu. Re~ je, naravno, o agori. înjenica da je centru 

oduzet verski zna~aj rezultat je, dakle, ukr{tanja dvaju evolutivnih tokova, 

jednog koji se ti~e kaste ratnika i drugog koji se odnosi na institucionalno 

funkcionisanje konfederacije manjih gradova. 

Da vidimo kakav je razvoj ovog prvog, o kome nam svedo~i i homerovska 

knjièvnost iz IX veka p.n.e. Propa{}u mikenskog carstva, Gr~ka }e za 

nekoliko narednih vekova izgubiti dodir sa Istokom, koji i dalje ~uva svoje 

nekada{nje strukture. Su~eljavaju se novi Zapad i neizmenjen Istok, odnosno 

novi Zapad i njegovi drevni ostaci, koji se u Ilijadi sre}u na mestu koje predstavlja 

njihovu dodirnu ta~ku, a to je Mala Azija. Sve ovo je opevano na izuzetno 

simboli~an na~in, ~ije zna~enje dobija svoj puni smisao u dva suprotstavljena 

lika kakvi su Agamemnon i Prijam. Prijam je oli~enje boànske volje, 

glasnogovornik ~ijim delovanjem se obistinjuje ve} ispisan zakon. Nasuprot 

njemu, Agamemnonova vlast je zemaljskog porekla, {to zna~i da moè 

da bude dovedena u pitanje, pa tako gr~kim taborom ne prestaju da odjekuju


glasne kritike i prigovori, budu}i da se na kralja gleda kao na gre{nog ~oveka, 

a ne kao na boga. Svako delovanje podlo`no je kriti~kom sudu i promeni, 

{to zna~i da je raskinuto sa boànskom voljom. Izgovorena re~-dijalog zauzima 

mesto magi~no-religioznog proro~anstva, zahvaljuju}i takozvanoj es meson 

praksi. Na gr~koj strani se, dakle, obrazuje skup{tina ratnika, koji se raspore|uju 

u krug oko sredi{ta u koje se polaè osvojeni plen ili kakva nagrada. 

Na taj na~in se sredi{te i ono {to je zajedni~ko, javno, {to pripada svakome, 

dovode u odre|enu poziciju jednakosti. Ovakva skup{tina je ujedno i 

mesto gde svako moè da kaè {ta misli: kako bi pojedinac izneo svoje mi{ljenje 

o doti~nom problemu, dovoljno je da pri|e u sredinu kruga i dohvati 

skiptar. Ovaj kru`ni i simetri~ni prostor na terenu predstavljen je kao recipro~an 

i reverzibilan, te iziskuje jednakost proporcija, takozvanu „izonomiju”. 

Na taj na~in se utemeljuje jedna isklju~ivo politi~ka, samostalna aktivnost, 

bez ikakve veze sa religioznim, koja ujedno predstavlja i novu organizaciju 

prostora, kako je na to u svojim radovima jasno ukazao @an-Pjer Vernan 

(Jean-Pierre Vernant). 

Upravo zahvaljuju}i ovom novom politi~kom centru bi}e uspostavljena 

nova struktura celokupnog urbaniteta, gde spadaju i organi religiozne funkcije. 

U VI veku p.n.e. Solon, a zatim i Pizistrat, zapo~inju novi urbanisti~ki 

program. Akropolj je sada tek kultno mesto, na kome se grade prvi monumentalni 

hramovi, pre svega drevni Atinin hram, ~iji se temelji mogu videti i 

danas, izme|u Partenona i Erehtejona. U isto vreme, on gubi odbrambenu 

ulogu, a na ravnici se grade novi bedemi koji obuhvataju 500.000 m 2 . Na taj 

na~in se konkretizuje raskid do koga je do{lo izme|u ratnika-aristokarte i 

boànstva. Drugi simptom procesa desakralizacije grada jeste slede}i: po~etkom 

tog istog VI veka, doneta je zabrana da se mrtvi sahranjuju unutar zidina, 

tako da se izvan njih, du` puteva, obrazuju veoma razvu~ena groblja. S 

tim u vezi, ne moèmo odoleti a da ne ukaèmo na analognu, skora{nju pojavu 

u Francuskoj, u kojoj se groblja izme{taju iz gradova: udaljavanjem mrtvih 

od crkvenih zvonika zvani~no je nazna~en kraj neolitskog sela, koje defini{e 

sakralni karakter predaka i rodnog kraja. [to se ti~e Atine, ovaj proces 

laicizacije politike bi}e okon~an 508. godine demokratskim, odnosno antiaristokratskim 

Klistenovim reformama. Organizovanje dru{tva vi{e nije utemeljeno 

na rodovskom principu, te dobija novi oblik usvajanjem decimalnog 

sistema kao izraza jedne nove duhovnosti koja gubi vezu sa obogotvorenom 

prirodom, dok duodecimalni sistem ostaje vezan za lunarni kalendar prema 

kome }e se regulisati isklju~ivo religiozni ìvot zajednice. Dru{tvo se deli na 

deset plemena, od kojih svako podrazumeva stanovni{tvo razli~itog porekla, 

razli~ite teritorije (obale, planine, ravnice), kao i razli~ite vrste aktivnosti na 

29


osnovu kojih je mogu}e govoriti o gradu. Administrativna godina se deli na 

deset perioda od po trideset i {est ili trideset i sedam dana, a svaki od ovih 

perioda odgovara jednom od deset plemena. Ovakvom novom institucionalnom 

organizacijom polis postaje homogen univerzum bez hijerarhijskog ustrojstva, 

a izme|u njegovih stanovnika vladaju odnosi jednakosti, simetrije, reciprociteta. 

Njegovo prostorno sredi{te je tako|e pretrpelo promene. Agora je 

izdvojena fizi~kim granicama, izgra|en je i bouleutérion kao mesto gde se okupljaju 

predstavnici razli~itih plemena. Svaki od njih naizmeni~no ostvaruje ulogu 

predsedavaju}eg prilikom zasedanja ecclesia-e, a svi stanuju u Hestia koinè, 

kao zajedni~kom foajeu grada. Oko ovog centra vlada potpuni nered: gomila 

veoma jednostavnih gra|evina nabacanih du` uskih, krivudavih ulica. 

Nepostojano jedinstvo 

Pa ipak, ne treba misliti da se ovakvim preure|enjem prostora zauvek 

raskrstilo sa sakralnim. Jeste da sada postoje jednakost, simetrija i reciprocitet, 

ali samo u okviru odre|enog kruga, koji pretpostavlja izvesno sredi{te 

koje, iako preme{teno i fizi~ki (sa Akropolja na agoru) i funkcionalno (od religiznog 

ka politi~kom), ipak u sebi i dalje ~uva arhai~ne ostatke mita. To 

potvr|uje i prisustvo kamena na agori, kao mesta na kome se polaè zakletva 

za pristupanje novih ~lanova, kao i objava odre|enih pravnih akata. Sve to 

ukazuje na ~injenicu da se kamenu i dalje pripisuje temeljna vrednost autoriteta. 

Prema mi{ljenju Renea @irara (René Girard), to je mesto na kome je stradala 

(ili se bar tako veruje) `rtva za okajanje greha. Poznata nam je teza koju 

zastupa ovaj stru~njak, a prema kojoj je svako dru{tvo zasnovano na nekom 

ubistvu. Da bi postiglo svoje jedinstvo i egzorciralo nasilje koje preti njenom 

opstanku, ono nastoji da ukine odnos sukobljavanja pojedinca sa pojedincem 

i prevede ga u oblik „svi protiv jednog”: to je logika `rtvenog jarca, kao `rtve 

~ijim se odabirom i prino{enjem prekida duga~ki lanac represija, neprekidne 

odmazde koja bi potpuno uni{tila dru{tvo. Tako je i starim Grcima na raspolaganju 

uvek bio izvesni pharmakos koji se pronosio po celom gradu kako bi 

i{~istio nagomilanu prljav{tinu, a koga su, u vreme prete}ih opasnosti, isterivali 

ili ubijali prilikom pripremanja ceremonije u kojoj je u~estvovala cela 

zajednica. Prisetimo se, na primer, Edipa: Tebu pusto{e svakojake nevolje, 

koje Sofokle podvodi pod zajedni~ki imenitelj – „kuga” (430. godine Tebom 

je zaista harala kuga, ali i drugi „mikrobi”); postojao je glavni krivac za sve 

to, a to je Edip koji je oceubistvom i rodoskrvljem prekr{io zabrane na kojima 

po~iva dru{tvena ravnoteà, pa zbog toga, dakle, mora biti ka`njen. No, sacrum 

facere zna~i ~initi ne{to sveto. I zaista, zahvaljuju}i usmeravanju nasilja


svih na jednu jedinu `rtvu, ponovo se uspostavlja red. Donose}i zlu kob za 

ìvota, `rtveni jarac svojom smr}u postaje blagosolov za ~itavu zajednicu: 

nakon Kralja Edipa sledi Edip u Kolonu, heroj, neka vrsta mesije. Ako se gleda 

sa aspekta ostvarenih dobrobiti, `rtvovani nadrasta samog sebe i na kraju 

postaje neko ko dolazi spolja ili odozgo: njegova pripadnost zajednici se polako 

bri{e, jer jednom dru{tvu ne odgovara da prizna da je utemeljeno na 

ubistvu. A kamen na agori, u sredi{tu osvetovljenog politi~kog prostora, i 

dalje ~uva svoj sakralni karakter, ako ga posmatramo kao `rtveni kamen zahvaljuju}i 

kome je dru{tvo, ponovno ujedinjeno, moglo opet da funkcioni{e. 

Ali, sam Edip je zapravo tragi~an lik. Dakle, u pozori{tu u kome Atinjanji 

predstavljaju sami sebe, tragedija ozna~ava izvesnu prekretnicu koja ukazuje 

na prelaz od vremena bogova do vremena ljudi, od odgovornosti prvih 

(ili sudbine) do odgovornosti drugih (istorije). Ona se sme{ta izme|u ova 

dva sveta, te i iz jednog i iz drugog crpe svoju gra|u: s jedne strane je mit ~iji 

zov heroj ~uje, a s druge strane nove zakonske tekovine grada, oli~ene u horu 

kao glasu gra|ana. Sa tragedijom ulazimo u grani~nu zonu, kako su to istakli 

@an-Pjer Vernan i Pjer Vidal-Nake (Pierre Vidal-Naquet), u kojoj se su~eljavaju 

snage daimon-a (nezemaljska sila) i ethos-a (politi~kog morala). Ova poslednja 

izlazi kao pobednik iz sukoba, ne negiraju}i, ve} isteruju}i sêni pro- 

{losti, koju ona priznaje kao takvu, i koju upravo napu{ta. Kamen sa agore 

zapravo simbli{e taj prelaz, utoliko izvesniji ukoliko postoji jasna svest o tom 

procesu. Napu{tanje religiozne sfere dobija svoj izraz u mitu o boginji Atini, 

za{titnici grada. Kako legenda kaè, nakon {to je ubila Meduzu, Atina je izmislila 

frulu. I dok je svirala na njoj kako bi stvorila zvuke sli~ne onima koje 

je ispu{tala Gorgona ubila~kog pogleda, ugleda svoj lik u ogledalu i shvati 

da je njeno lice naduvanih obraza i razvu~enih usana zapravo po~injalo da 

li~i na lice ~udovi{ta. Stoga baci ovaj duva~ki instrument, te se prihvati Apolonove 

lire, instrumenta koji funkcioni{e na matemati~kom principu koji upravlja 

ìcama. Zna~enje je jasno: kao èni od intelekta i mudrosti, za{titnici Atine 

ne preostaje joj ni{ta drugo nego da raskrsti sa kricima i hu~anjem onih 

koje su opsele mra~ne sile kojima je nemogu}e upravljati. To je prelaz od 

religioznog straha do ljudske inteligencije, do logi~no artikulisane re~i: kroz 

nju iz dubina muthos-a izbija logos, analogno procesu koji se odvijao me|u 

ratnicima iz Ilijade, ili kasnije u argumentovanim polemikama na agori, ili 

pak na pozori{noj sceni oiv~enoj sedi{tima. Iako svet uobrazilje kakav postoji 

u Atini jo{ uvek insistira na suprotnosti onoga {to je unutar i onoga {to se 

nalazi izvan kruga, ipak je do{lo do obrtanja zna~enja i vrednosti – dok je u 

po~etku unutra{njost kruga bila prostor svetinje, a sve izvan njega bilo odre- 

|eno za profani svet, svetinja je izgurana iz kruga napolje, u korist „racional- 

31


nog” koje je sada unutar kruga. I zaista, jedno novo boànstvo se pomalja na 

horizontu – Dionis, koji caruje spolja{njim prostorom. U zanosu bahanalija, 

versko se zdruùje sa divlja{tvom ~oveka-lovca. Protivno tome, unutra{njost 

je mesto kulture, sa svim njenim zna~enjima, gde ~ovek ìvi od proizvoda 

sopstvenog genija: takav ~ovek jede hleb, {to zna~i da je zemljoradnik, a pona{a 

se prema zakonima koje sam donosi. Krajem IV veka, javljaju se cinici 

koji }e istovremeno zagovarati povratak prirodi, protiviti se jedenju mesa u 

kuvanom ili pe~enom obliku, biti pristalice incesta i ljudo`derstva, negiraju}i 

na taj na~in „civilizaciju”. Grad istiskuje na periferiju ove mlade kojima vlada 

ubris, neumerenost, dok su stari, okrenuti potragom za mudro{}u, u sredi{tu: 

bilo je potrebno za}i u ~etrdesetu kako bi se postalo ~lanom saveta 

skup{tine. 

Pa ipak, ova kombinacija centriranog kruga i osvetovljene politike veoma 

je labavog karaktera. Videli smo da je centar izum religioznog duha. Pa 

ipak, sekularizacija urbanog prostora Atine koja neminovno dolazi, ustoli~enje 

~isto ljudskog „racija” do koga se dolazi zahvaljuju}i demokratskoj debati, 

zar sve to ne isklju~uje i samu mogu}nost jednog centriranog prostora? 

Naime, pokaza}e se da je prenos sredi{ta sa Akropolja na agoru tek prelaz 

prema jednom drugom obliku. Pri~a o Hestiji je nedvosmisleno svedo~anstvo 

ove dvostruke tranzicije, pa time i krize i nepostojanosti me|uprostora 

u kome se nalazi ovaj novi politi~ki centar. U re~ni~kim obja{njenjima re~ 

ozna~ava ime boginje, ali i ku}no ognji{te. U ovom drugom zna~enju, „hestija” 

se koristi najpre za imenovanje sredi{ta ku}nog prostora koji, poput kakvog 

pupka, vezuje ku}u za zemlju i tako postaje simbol ure|enja prostora 

svojstvenog religioznom mentalitetu neolitskog sela. Tako ona ozna~ava unutra{nji 

ogra|eni prostor u kome se ljudska grupacija povla~i u svoj enterijer, 

autarhijsku stabilnost. Zbog toga nema ni~eg neobi~nog u ~injenici {to je okrugli 

dimnjak ku}nog ognji{ta poistove}en sa ènskim boànstvom, uz to devi- 

~anskim, jer devojka koja se udaje mora da napusti o~inski dom da bi prigrlila 

muèvljev. Hestija se, dakle, odri~e braka ali ne i plodnosti, jer bi u tom 

slu~aju prekinula porodi~ni lanac umesto da bude simbol njegove neprekidnosti, 

pa se tako preko ove boginje device, ali i majke, nastavlja o~inska linija. 

Ona je ta koja u intimnom polumraku ku}nog doma budno nadgleda porodi~na 

okupljanja oko stola kojima prisustvuju isklju~ivo ~lanovi porodice. 

Poznata nam je praksa epiklerata prema kojoj otac koji nema mu{kih naslednika 

raspolaè pravom da traì od k}eri da mu ga podari, i to tako {to }e 

njenom udajom (za jednog od stri~eva ili njegovih sinova, npr.) mu` zapravo 

zastupati figuru oca; evidentno je da se ovakva praksa moè dovesti u vezu 

sa hestijom. Dakle, sa osnivanjem grada, hestija postaje koinè, zajedni~ko og-


nji{te. Devica-majka sada postaje javna devojka. U obliku okruglog zdanja, 

sme{ta se na ivicu agore, u Pritaneju, monumentalnu gra|evinu za koju se 

kaè da je najsavr{eniji simbol grada (ne samo u simboli~kom smislu, nego i 

u etimolo{kom, ozna~avaju}i su{tinsku sponu). To je mesto gde sada obeduju 

svi ~lanovi skup{tine, pa tako hestija postaje simbol svih ognji{ta grada, a 

da se pri tom ne identifikuje ni sa jednim od njih, te na taj na~in iz sfere 

privatnog prelazi u sferu javnog. Samim tim njeno poistove}ivanje sa sredi- 

{tem po~inje da gubi na snazi. Uz to, prilikom predstavljanja njenog lika, ona 

po~inje da figurira zajedno sa Hermesom – zna~i da vi{e ne ~ini par samo sa 

ocem, {to ukazuje na izlazak iz kruga bra~ne zajednice. I to ne sa bilo kim, 

nego sa putnikom koji dolazi iz daleka i koji je ve} spreman da ponovo digne 

sidro! Na taj na~in je stati~na vezanost za ku}ni prostor dovedena u krizu. 

Hermes je bog-glasnik, {to zna~i da je simbol kretanja, prolaènja, kontakta 

sa spolja{njo{}u. Na sandalama ima krila, a njegovo mesto je na vratima, na 

granicama, na raskr{}ima puteva. Njega moèmo sresti svuda, u ~istom kretanju 

po prostranstvima koja ne prestaje da nam otkriva? Ovim brakom, mu- 

{karac izvla~i ènu iz ognji{ta-sredi{ta prema beskrajnim prostorima kojima 

se kre}e i koja obilazi uzdu` i popreko, u svojoj nezasitoj potrebi za susretima, 

za uspostavljanjem veza. Prostor kojim on caruje nalazi se izvan bilo 

kakvog kruga, bilo kakvog ome|enog prostora, jer je on u su{tini figura otvorenosti: 

s njim se i prostor razvla~i do te mere da po~inje da puca, dok politi~ka 

ravnoteà seoskog sinekizma po~inje da labavi. Uostalom, zar sinekizam 

nismo spominjali u kontekstu gr~kog „~uda”, kako bismo insistirali na onome 

{to je u njemu trenutno, privremeno? 

Kvadratura kruga 

Opet je, dakle, re~ o prelaznom periodu, {to zna~i da postoji nekoliko 

faza ovog procesa. Taj prelaz }e trajati koliko i blesak munje, kao harmonija 

koja }e poneti Periklovo ime. Pogledajmo kakva je bila ta slavna Atina iz 

tre}e ~etvrtine V veka p.n.e. Zastanimo za trenutak da izrazimo divljenje ovoj 

neposrednoj demokratiji, Klistenovom zave{tanju. Skup{tina naroda, sa~injena 

od svih gra|ana, igra ulogu svakog autoriteta, a potpomaè je boulè, 

redukovani savet u ~ijem je sastavu pet stotina ~lanova. Ona budno nadgleda 

magistrature koje se odvijaju jednom godi{nje, a koje su kolegijalnog karaktera. 

Postoji jedan narodni sud, u ~ijem sastavu je {est hiljada gra|ana, koji se 

odabiraju svake godine putem `leba, a koji odlu~uje o svim sporovima. No 

sve je to jo{ uvek veoma delikatno, s obzirom na ~injenicu da status gra|anina 

podrazumevao slede}e: gra|anin mora biti mu{karac ~iji su roditelji Ati- 

33


njani, sa zemlji{nim posedima i obavezom odsluène vojne slu`be (vojnik 

vi{e nije aristokratski ratnik sa dvokolicom, ve} vojnik-pe{ak), {to iznosi 

oko 30 do 40 hiljada osoba od ukupnog 400.000 stanovnika, prema proceni 

Pjera Leveka (Pierre Levêque). @ene, meteci i robovi su isklju~eni iz ove 

kategorije. Razli~ita zvanja, za ~ije vr{enje se ne dobija nikakva nov~ana 

naknada, rezervisna su za najbogatije. „Izonomi~na” zajednica zapravo obuhvata 

prikrivenu realnost skrojenu od raznorodnih delova u sve ve}em i 

ve}em rasulu. Dok ìvot na selima i dalje zadràva svoj tradicionalan oblik, 

grad je u jeku promena: razvijaju se nove ~etvrti, kao {to je Kerami~ka ~etvrt, 

u kojoj rade kova~i i lon~ari, a tu je i Pirejska luka koja se otvara za 

zna~ajnu me|unarodnu trgovinu. Osim zemljoradnje, koja je rezervisana 

za jo{ uvek veliki broj robova, najve}i deo aktivnosti usmerenih sticanju 

bogatstava je u rukama meteka, koji su li{eni gra|anskih prava. Politika je 

odvojena od ekonomije, te ne uzima u obzir postojanje zanatlije, jer se njegova 

manuelna delatnost smatra nedostojnom ~asnog ~oveka. Uostalom, 

re~ oikonomia u tada{njem jeziku se odnosi isklju~ivo na upravljanje porodi~nim 

zemlji{tem. No, ovaj zanatlija-tehni~ar (pomislimo samo na vajare, 

arhitekte) jeste istinski heroj istorije Atine. O~igledna je kontradikcija, jer 

iako se njegovom delu svi dive, on ipak kao li~nost ostaje li{en ljudskog 

dostojanstva. Hepaistos je deformisan i hrom. Iako dobro~initelj ljudi, Prometej 

je Zevsov protivnik. Mislioci tog vremena nalaze ideal u liku slobodnog 

seljanina, {to }e re}i zemljoposednika: on je dovoljan samom sebi, dok 

zanatlija, kao i trgovac, jo{ uvek zavise od drugoga. Rad nema vrednost 

sam po sebi, kao ni produktivnost. Ono {to je bitno jeste na~in, plemenit ili 

ne, na koji je odre|eni rad izvr{en. Utoliko bolje ako ga obavljaju drugi, jer 

dokonost vaì kao jedno od najve}ih dobara. Iz svega toga prozlazi da politika 

postaje neadekvatna dru{tvenoj stvarnosti, izme|u kojih se stvara sve 

ve}i jaz, i to najpre u urbanoj sredini, gde politi~ki centar vi{e nije i dru{tveni. 

Politika je sada jedna me|u mnogim drugim nezavisnim funkcijama koje 

ure|uju svoj sopstveni, jasno ograni~en prostor delovanja. Sparuju}i se 

sa trgovcem Hermesom, Hestija izlazi iz svog centra, a i Atina sa njom, 

osim ako ovo spajanje nije predstavljalo poku{aj kontrolisanja novih centrifugalnih 

sila, i to relansiranjem Klistenovog principa izme{anosti kako bi 

se na taj na~in izbeglo cepanje. 

Delo Hipodamosa iz Mileta u celosti je izraz ove ekstremne tenzije, koja 

je ve} dostigla ta~ku usijanja, izme|u jednog centralizma koji teì ujedinjenju 

i funkcionalizma koji jo{ nije zadobio jasne konture. Kad je re~ o terenu, da li 

je mogu}e govoriti o izmirenju ovih suprotnosti? Za ovog teoreti~ara politike, 

astronoma i arhitektu se tvrdi da je bio jedan od Periklovih bliìh saradni-


ka, te da mu je poverena izgradnja Pireja, kao i drugih dvaju velikih urbanih 

ostvarenja V veka: Turioja i Rodosa. Zahvaljuju}i Aristotelu, poznata 

nam je njegova politi~ka teorija, koja je dobila svoj direktan izraz u urbanisti~kom 

modelu. Idealan grad sa~injava deset hiljada gra|ana podeljenih 

u tri staleà, prema poslovima koje obavljaju: zanatlije, zemljoradnici 

i ratnici. I teritorija je podeljena na tri dela: prvi je svet, domen bogova, a 

prihodi ostvareni na njemu namenjeni su za potrebe tradicionalnih kultova; 

drugi je javni, rezervisan za ratnike koji iz njega crpu sredstva neophodna 

za preìvljavanje; tre}i spada u domen privatnog i dodeljuje se zemljoradnicima. 

I ponovo se vra}amo na onu staru tro~lanu deobu koja 

sada, me|utim, funkcioni{e prema potrebama nove logike jednakosti; svaka 

od ovih funkcija, uklju~uju}i zanatlijski stale`, mora da zadovolji potrebe 

koje su joj svojstvene. Imaju}i to u vidu, moè li se njihova projekcija 

na tlu jo{ uvek vr{iti prema modelu hijerarhijski raspore|enih koncentri~nih 

krugova? Jer, kad govorimo o funkcionalizmu, mislimo zapravo na 

jedan plan u obliku {ah-polja. Opet zahvaljuju}i Aristotelu saznajemo da je 

Hipodamos bio prvi koji je primenio geometrijsko trasiranje grada sa mre- 

òm pravolinijskih ulica, paralelnih i pod pravim uglom. Ta~no je da je, 

za potrebe rekonstrukcije Mileta, ovaj astronom-matemati~ar odabrao jednu 

slobodnu povr{inu na kojoj je istrasirao ulice koje su se sekle pod pravim 

uglom. Plan u obliku {ahovske table nije predstavljao novinu u helenskom 

svetu (setimo se kolonijalnih gradova koji nose beleg svoje prvobitne 

vojni~ke namene). Originalnost ovog urbaniste po~iva zapravo na 

njegovoj re{enosti da odrì jedinstvo dru{tva koje je uveliko laicizirano 

pojavom zanatlije-trgovca, i to daju}i geometrijski oblik procesu deljenja 

na zasebne funkcije (zoniranje, kako bi se danas reklo), sa odre|enim sredi{tem 

koje odràva njegovo jedinstvo. Prema politi~koj koncepciji Hipodamosa, 

ova tri staleà, iako odvojena u socijalnom i prostornom smislu, 

ipak sa~injavaju jedinstven demos koji odabira svoje magistrate. Tako je i 

rekonstruisani Milet imao agoru za centar. Ali, kako izmiriti suprotnosti 

kakve su {ahovska tabla i odre|eni centar? Kvadratura kruga je upravo 

ono {to predstavlja Hipodamosov prevashodni problem, protivre~nost koju 

bi on nekim „~udom” trebalo da prenese na tlo. U delu Osama komediograf 

Aristofan ne}e odoleti isku{enju da mu se naruga kroz lik arhitekte 

Metona, pedanta koji, s uglomerom i kompasom u rukama, slede}im re~ima 

komentari{e trasiranje ovog grada protivre~nih zahteva: „Uze}u mere 

pomo}u ravnog lenjira i upotrebi}u ih da upi{em krug u kvadrat. U sredi{tu 

}e se nalaziti trg ka ~ijem }e se centru ulivati prave ulice; i kao oko neke 

zvezde, koja je tako|e okrugla, sa svih strana }e se {iriti pravolinijski zra- 

35


ci.” Jasno nam je zapravo pitanje koje postavlja: kako bi ulice koje se seku 

pod pravim uglom, ako ih je pri tom vi{e od dve, mogle da se slivaju u jedan 

zajedni~ki centar? 

Funkcionalisti~ki geometrizam 

Pa ipak, Hipodamos }e na}i, ili gotovo na}i, re{enje, i to veoma domi- 

{ljato. Pogledajmo rekonstrukcije planova Pireja i Rodosa. Pirej je sa~injen od 

nekoliko kvartova-{ahovskih tabli, izme|u kojih se uo~avaju jasne granice, 

koji se {ire oko zaliva koji ima bezmalo kru`ni oblik – re~ je o luci Zei. [to se 

ti~e Rodosa, ovde je primenjen model jedinstvene {ahovske table koju sa~injava 

mreà gotovo paralelnih puteva koji se seku pod pravim uglom i koji 

se proteù u dva osnovna smera: sever-jug i istok-zapad. No, u`lebljenje u 

koje je sme{tena Velika luka u velikoj meri useca ovaj plan u vidu {ahovske 

table, tako da ulice koje se proteù od istoka ka zapadu i od severa prema 

jugu zapravo izlaze na more. I tako smo dobili izgled grada koji podse}a na 

sunce koje u svim smerovima isijava paralelne zrake! U moderno doba, u 

sredi{tu ovog udubljenja nalazi se Bazar, centralno raskr{}e jednog ovakvog 

plana, u ~emu slobodno moèmo videti izvesno nastavljanje anti~kog modela. 

Dakle, kao u Rodosu, i u Pireju je izveden isti majstorski potez. Ali po koju 

cenu! Jer, ne zaboravimo, u oba slu~aja re~ je o lukama. Ovim lukavstvom se 

u isti mah prikriva i ukazuje na jedno istinsko pomeranje, zapravo decentriranje: 

more postaje sredi{te, beskrajna, nedoku~iva pu~ina sa elementima koji 

se proteù do u nedogled. Videli smo da u Atini iz V veka zanatlije i trgovci 

postaju sve brojniji, pa je logi~no da se narastanjem njihovog broja sve vi{e 

razvija prekomorska trgovina, radi snabdevanja materijalom i namirnicama 

za prodaju ili preradu, kao i radi izvoza svakojake robe. U isto vreme se de{ava 

evolucija na vojnom planu, u kome centralna sila postaje mornarica. Iako 

kod Hipodamosa, kao teoreti~ara politike, tri staleà (zanatlije, ratnici, poljoprivrednici) 

imaju ista prava, profesionalni vojnici imaju direktno u~e{}e u 

politici, tako da je njihov javni domen zapravo domen dràve. Posle bitke na 

Maratonu (490) zapo~inju veliki radovi na Akropolju; kako bi se istakla monumentalna 

velelepnost hramova, poru{ene su spolja{nje zidine. Radi odbrane 

od novih persijskih napada 480. godine, Delfsko proro~i{te savetuje 

Atinjanima da izgrade nove branike, ali ovog puta od drveta, {to zna~i brodove. 

U sprovo|enju ove nove strategije, zanatlije i trgovci preuzimaju ulogu 

sitnog agrarnog zemljoposednika pe{adinca (hoplita) i nekada{njeg viteza 

aristokrate. Poljoprivredni temelji grada rasta~u se i slivaju u more: u Salamini 

ve} vidimo Atinu spremnu za ukrcavanje. Javlja se nova prostorna di-


menzija, kao osnova dotad nevi|ene sile. Agora je svrgnuta sa svog pijedestala 

kolektivnog operatora. Sada smo u potpunosti napustili primitivnu organizaciju 

prostora vezanu za religiozni mentalitet. I{~upana iz centra, sila je 

preme{tena na plan neuhvatljive vodene povr{ine, dok duh u potpunosti prelazi 

u ravan geometrijskih apstrakcija. 

Da bismo ukazali u kolikoj su meri evolucija urbaniteta i menjanje predstave 

o svetu nerazdvojiv proces, treba ista}i podatak da je Hipodamos rodom 

iz Mileta, ba{ kao i Tales, Anaksimen i Anaksimandar. Reklo bi se da su 

ovi jonski „fizi~ari” bili prvi koji su tragali za poimanjem sveta koje bi bilo 

oslobo|eno svake religiozne preokupacije, {to }e uzrokovati zna~ajnu promenu 

u prostornom predstavljanju. Njihova polazna ta~ka je astronomija, a 

njoj svojstvene instrumente i na~ine posmatranja pozajmljuju od susednih 

civilizacija sa Bliskog istoka, pre svega od Vavilona. Pa ipak, kako smo videli, 

vavilonska astronomija ostaje da deluje u okviru astralne religije (nebeski 

svet predstavlja boànske sile), njome se bave pisari kako bi pomogli bogokralju 

da uredi kalendar i verske rituale. Osim toga, ona je strogo aritmeti~ke 

prirode, budu}i da su poloàji zvezda iz dana u dan pra}eni upisivanjem u 

tablice, bez projektovanja njihovog kretanja prema kosmi~koj, geometrijskoj 

{emi. Kod Grka iz IX i VIII veka, od Homera do Hesioda, predstava o svetu 

ima isti mitski karakter kao i u Vavilonu, {to zna~i da je re~ o slici univerzuma 

sa~injenog od vi{e nivoa. Zemlja je ravna plo~a; iznad nje, poput kakve 

izvrnute ~inije, nebo od bronze, ve~ito carstvo bogova; tu istu plo~u s donje 

strane podupire svet mrtvih ili svet korenja, koji kod Hesioda dobija obli~je 

jednog ogromnog }upa ispunjenog vetrovima, kao carstva zbrke, nereda i 

tmine. Za Anaksimandra (oko 610–540), zemlja je zarubljen stub sme{ten u 

srce univerzuma. Kako je mogu}e da se taj stub ne sru{i budu}i da ne po~iva 

ni na ~emu? Zato {to se nalazi na podjednakoj udaljenosti od svake ta~ke 

nebeskog kruga, te stoga nema svrhe da se pomera ni naniè ni navi{e, ni 

nalevo ni nadesno – i eto geometrijske slike sveta. Simetri~no usmeren u odnosu 

na centar u svakom svom delu, univerzum vi{e nema apsolutan pravac 

prostiranja: u odnosu na centar, sve ta~ke sfere su reverzibilne, odnosno sasvim 

sli~ne. Ni{ta ne dominira ni nad ~im. Svi elementi od kojih je sa~injen 

svet podudarni su, prostor je homogen. 

Tales (oko 625–550), a potom i Anaksimandar (u zreloj dobi oko 545) 

poku{a}e u svojim kosmologijama da izraze ovu homogenost posredstvom 

jednog praelementa, kao principa svega postoje}eg. Taj prvobitni princip je 

najpre voda, a zatim vazduh. Za svet imaginacije nije bez zna~aja ~injenica 

da je re~ o neuhvatljivim elementima koji upu}uju na neprestano kretanje: 

svet bez temelja na kome bi po~ivao jeste jedan nedefinisan svet. Pa ipak, i za 

37


Talesa i za Anaksimena, Zemlja ostaje ravna plo~a; bilo da pluta na vodi, 

kako je vidi prvi, ili da je nosi vetar, kako tvrdi drugi, jo{ uvek joj treba neki 

oslonac. Me|utim, Anaksimandar }e dati druga~iju definiciju tom neodre|enom 

na~elu, koje on naziva apeiron. On sam nije elemenat, ve} jedna neodre- 

|ena sredina u kojoj razli~iti elementi stupaju u razli~ite vrste odnosa. Re~ je 

zapravo o principu na osnovu kojeg je mogu}e postojanje univerzuma kao 

polja sila. Da li bismo ovde mogli da povu~emo paralelu sa postoje}im planom 

Atine? Tales i Anaksimen nastoje da stvore naseljen prostor koji vi{e ne 

bi po~ivao na boànskim temeljima. Anaksimandru to polazi za rukom uvo- 

|enjem geometrijskog centra. No, samim tim se i supstancija prostora menja: 

naseljen prostor je nedefinisan, tenzija koja }e se ispoljiti i kod Hipodamosa 

~iji su napori usmereni ka centriranju homogenog. I na kraju, da li sama homogenost, 

odnosno vazduh ili voda, mogu imati neko sredi{te? 

Reakcija platoni~ara 

Ovakva slika Atine – koja je razdeljena ili pluta po vodenoj povr{ini – 

izaziva Platonovo negodovanje. I zaista, njegovo delo je izvesna reakcija na 

ovu usko vezanu evoluciju politi~kog i kosmolo{kog plana, {to }e re}i urbanog. 

Ovom konceptu grada koji je spreman da „isplovi”, on suprotstavlja 

koncept racionalnog grada koji je ponovo zadobio svoje temelje. Budu}i da je 

logos ostavio svog traga, racionalnost zna~i da se vi{e ne teì vra}anju na 

imperijalni sistem Istoka, u njegovoj mikenskoj varijanti. S druge strane, novi 

temelji zna~e svesno odbacivanje nekih etapa ve} pre|enog puta. Ovaj dvostruki 

zahtev predstavlja polaznu ta~ku za stvaranje novog uma koji }e postati 

njegova „filozofija”. Jasno je da Platonova misao u celini, od njenih po- 

~etaka pa do kraja, nosi obele`je njegovih politi~kih preokupacija. Polaznu 

ta~ku predstavlja kapitulacija Atine pred Spartom 404. godine, krajnju Peloponeski 

rat. Ko je odgovoran za ovu dramu? Platonov odgovor je kategori- 

~an: koren zla po~iva u demokratiji; ona ne vodi ra~una o merodavnostima i 

predstavlja puku demagogiju. Bilo ko, nebitno da li je obu}ar ili brodovlasnik, 

plemi} ili prostak, moè dobiti pravo re~i u skup{tini i glasati. Kakva to 

svojstva krije jedan obu}ar koja bi mu dala pravo da se razume u javne stvari, 

te da o njima odlu~uje? U jednom takvom sistemu poslednju re~ imaju slatkore~ivi, 

sofisti i retori, koji laskavim govorima izmamljuju aplauze onih kojima 

dominiraju li~ne pasije i interesi. Tu vlada doxa, mi{ljenje, a ona nije 

nauka, {to nastoje da pokaù sokratovski dijalozi: veruje da je sigurna u sebe, 

no kada je ve{to navedemo da izrazi ono {to èlimo, sa istim pouzdanjem 

iznosi kontradiktorne tvrdnje. Tako donete odluke neminovno vode u pro-


past. Temelj politike treba da bude znanje, {to pretpostavlja nadre|enost jednih, 

onih koji znaju, u odnosu na ostale. 

To predstavlja inspirativno jezgro Platonove filozofije oko koga }e se 

okupiti svi njeni aspekti: psihologija, politika, kosmologija i teorija znanja, 

kao i moral, fiziologija, teorija obrazovanja itd. Znanje predstavlja osloba|anje 

od ~ulnog, izlazak iz pe}ine, iz carstva privida kako bi se dosegla vizija 

realnosti obasjana sun~evom svetlo{}u, kako bi se doprlo do nat~ulnog. Ovaj 

uspon ka svetu Ideja, koji polazi od slutnje (eikasia) do intuicije Istine i Dobra 

(noésis), po{to se pro{lo preko ube|enja ili verovanja (pistis) i diskurzivnog 

mi{ljenja (dianoia), odgovara podeli ljudske du{e na tri nivoa: donji deo kojim 

vladaju materijalne èlje ili épithumia, koji obuhvata gornji i donji deo stomaka; 

srednji deo, podru~je srca ili thumos, koji je sme{ten u grudima; i najzad 

gornji deo, nous ili ~ista misao, sa sedi{tem u glavi, koji je besmrtan budu}i da 

je boànske prirode. Ova tro~lana podela je prisutna svuda, kako u kosmosu 

sa njegovim bronzanim, srebrnim i zlatnim nivoima, tako i u sferi moralnog, 

gde nailazimo na vrline umerenosti, hrabrosti i mudrosti. Isto vaì i za politiku, 

jer grad predstavlja hijerarhiju koja ide od manuelnih radnika proizvo- 

|a~a, preko ratnika ~uvara do filozofa – tri staleà koja dru{tvo, prema selektivnom 

principu, formira u tri sukcesivna „talasa”. Red je mogu} samo ako 

nadre|eni zapoveda pot~injenom. Prisetimo se samo slike upregnutih konja 

iz Fedre. Jedan od konja je jogunast, rukovo|en isklju~ivo sopstvenim prohtevima; 

drugi bi i{ao u èljenom smeru, ali ne zna kako. Sre}om, tu je ko~ija{ 

koji zna kuda treba da se ide, te zauzdava prvog i usmerava drugog. Zaklju- 

~ak koji sledi jeste: uspe{an du{evni sklop se postiè tek kad se prizna ko~ija- 

{eva superiornost. Isto se moè primeniti i na politiku, gde treba da postoji 

princip ure|enja koje Platon naziva „pravdom”. Atina je doìvela poraz zato 

{to je u njoj vladala op{ta zbrka; nije su{tina u tome da se opovrgne postojanje 

klasa kakve su nastale usled podele rada, ve} da se savladaju sile razjedinjenja, 

da se od razlika dospe do jedinstva. Pravda predstavlja sklad ostvaren 

zahvaljuju}i principu reda koji se vi{e ne shvata kao aritmeti~ka jednakost 

gra|ana kao {to je to bio slu~aj sa agorom, ve} kao geometrijska proporcionalnost 

koja je saobrazna sa „prirodom stvari”, {to }e re}i dominacijom 

vi{eg, inteligentnog principa nad niìm, koji ostaje u ravni fizi~kih oseta. 

Time je stvorena velika distanca u odnosu na svet „fizi~ara” koji je bio 

satkan od jedinstvenog tkiva. Pa ipak, da li bi se moglo tvrditi da ova nova 

hijerarhija predstavlja obnovu vavilonskog univerzuma, odnosno isto~nja~kih 

carstava? Sama ~injenica da se na njenom vrhu nalazi filozofija potvr|uje 

valorizaciju logosa, na u{trb sile, jer on sada daje druga~ije odre|enje realnosti, 

odre|enje koje nosi pe~at intelektualnog promi{ljanja. Ideja je sada su- 

39


protstavljena osetnoj materiji, kao {to su bi}e i privid, realnost pretpostavlja 

znak jednakosti izme|u bi}a i ideje, koja je predmet kontemplativne nauke, 

teorije (theoria). Hijerarhija, dakle, postoji u samom bi}u, u zavisnosti od stepena 

njegove savr{enosti. Re~ je, naravno, o metafizi~koj ontologiji. No, ona 

se isto tako moè poistovetiti sa vi{e ili manje izraènom sposobno{}u spoznaje. 

Za sofiste, te demokrate koji vode svoje rasprave na agori, zakon nije 

bio utemeljen na prirodi, ve} na nizu sporazuma koje ljudi me|usobno sklapaju, 

kao {to je to slu~aj kad je re~ o jeziku. Prema tome, oni koji su upravljali 

dru{tvom nisu ni morali da se pozovu na su{tinsku, objektivnu istinu, koja 

se name}e sama po sebi. Kontemplacija ideja za Platona jeste put ka otkrivanju 

istine, su{tine stvari, koja ne moè biti predmet diskusije. Vidimo da je 

ovde na delu proces mutacije religioznog – osnovna odlika boànskog vi{e 

nije mo}, nego istina. Time Platon zapravo nastavlja Parmenidovo u~enje, 

kao i u~enje pitagorejaca, prema kojima se istina, koja je u isti mah i ìvotno 

pravilo, otkriva tek na kraju jednog misti~nog puta (prisetimo se teme „Puta” 

sa svim njenim asketskim konotacijama). Parmenid govori o milosti, dok 

se pitagorejska {kola obrazuje prema modelu jedne sekte posve}enih: njeni 

~lanovi su klasirani u zavisnosti od stepena do koga su dospeli u spoznaji 

filozofije, koja predstvalja „tajnu”, pri ~emu je krajnja ta~ka do koje se moglo 

dospeti shva}ena kao proro~ki dar. U ovom novom tipu hijerarhije, ljudska 

du{a se penje i spu{ta, polaze}i od bi}a-porekla i spu{taju}i se zatim prema 

niìm i degradiranim oblicima postojanja, ogrezlim u ~ulne senzacije. Po{to 

je sa~injen od tela i duha, ~ovek moè, zahvaljuju}i ovom drugom aspektu 

svog bivstvovanja, da se uznese do izvora ili prve realnosti, jer predstvalja 

njen deo, odblesak, te zato {to nosi se}anje na njega („reminiscenciju”), dok, 

s druge strane, moè doìveti i pad. Postoje brojne teologije i kosmologije 

organizovane prema ovoj {emi, koje na vrh lestvice postavljaju vrhovnog Boga, 

demijurga, du{u sveta itd., sa odgovaraju}im nivoima ljudskog bi}a. Kasnije 

}e one posluìti kao potka neoplatoni~arskih teorija iluminacije, emanacije, 

procesije, kao i raznih gnoza, dualizma izme|u dobra (gore) i zla (dole), 

kao u maniheizma. Vratimo se Platonu i recimo da ovakva vizija utemeljuje 

politi~ku koncepciju koju bih nazvao „ideokratijom”, jer se u njoj ideja, istina 

koja postoji sama po sebi, nadre|uje iskustvu. 

Osvrnimo se opet na ure|enje grada: sam Platon nam daje detaljan opis 

svog idelnog grada, Kaliopolisa. U njegovom sredi{tu je zona opasana kru- 

`nim zidinama koju on naziva akropoljem. To je carstvo Zevsa, Atine i... Hestije. 

Iz tog centra polazi dvanaest zraka koje dele teritoriju na dvanaest jednakih 

delova, s ta~ke gledi{ta produktivnog potencijala zemlji{ta, a svaki deo 

namenjen je jednom od dvanaest plemena. Celokupna zemlja je podeljena na


5040 parcela (od kojih je svaka podeljena na dva dela, jedan okrenut centru, 

drugi periferiji), {to odgovara broju od 5040 doma}instava koja sa~injavaju 

polis. Napravimo pore|enje sa Hipodamosovim gradom: od tri zone ostaju 

samo dve, zona svetog i privatnog; javno okupljanje je nestalo, vi{e nema 

agore. Osim toga, broj 5040 je deljiv sa dvanaest, shodno broju zraka i plemena, 

~ime se Platon zapravo vra}a na neke prethodne periode u èlji da ukine 

Klistenove reforme koje su i{le za laicizacijom dru{tva (uvo|enje decimalnog 

sistema). I na kraju, veoma je simptomati~no to {to sa Hestijom vra}a i 

akropolj, koji je, ne zaboravimo, kru`nog oblika. Nema nikakve sumnje da se 

ovakvim planom odbacuju sve one etape koje je Atina ostavila iza sebe, a 

koje su je od akropolja dovele do agore, a zatim i do Pireja. Agora je bila izraz 

demokratske politike, koja je vodila ka funkcionalisti~koj dezintegraciji. Suprotstaviv{i 

se svojim filozofskim sistemom idejama sofista i fizi~ara koje su 

propratile ovu dvostruku evoluciju, Platon u isto vreme zauzima dijametralno 

suprotan stav prema socijalnom iskustvu koje su ove ideje nastojale da 

pothrane i nastave. [ta bi onda ovoj filozofiji, koja upravo zazire od svakog 

oslikavanja su{tine, moglo da posluì kao upori{na ta~ka za osmi{ljavanje 

grada? Zna~ajno je uo~iti da se ona vra}a na davno minula vremena kojima 

dominira religiozni princip, shva}en kao nesumnjiva vrednost, upravo na 

na~in na koji sebe predstavlja ova filozofija. Reklo bi se da je to sudbina svih 

idealnih sistema mi{ljenja, koji }e kasnije biti nazvani „utopisti~kim”, za koje 

je karakteristi~no da svet ideja pretpostavljaju stvarnom svetu, dok se ono 

{to sugeri{u smatra povratkom nekim davna{njim formama. Vra}anje na religiozno 

ure|enje prostora povla~i za sobom, dakle, i slede}e: sredi{te koje 

„isijava”, u kome, prema tome, nema vi{e mesta pravim uglovima; vra}anje 

na agrarno dru{tvo u kome se osnovni ekonomski kriterijum odnosi na raspodelu 

i kvalitet zemlji{ta, kao da vi{e ne postoje ni zanatlije ni trgovci, ti 

socijalni faktori kojima nema mesta u ovom poretku. Zbog toga, dakle, Kalipolis 

nikako ne moè da bude odgovor na probleme tog vremena, ve} tek 

izraz nostalgije za minulim vremenima, dok je Platonova misao u su{tini totalitarna, 

budu}i da je nespojiva sa dru{tvenom situacijom, te name}e jedan 

tek proizvoljan poredak. 

Istorija Atine bi mogla da nam posluì kao izvor brojnih razmi{ljanja. 

Nije slu~ajno {to se na nju ~esto pozivamo kad je re~ o intelektulanoj sferi 

ìvota, s obzirom na ~injenicu da put koji je pro{la, ma kako kratak bio, sadr- 

ì sve one opre~ne stavove koje }emo sretati kasnije, u celokupnoj istoriji 

zapadnog sveta. Kao i u Atini, i ovde se najpre izi{lo iz sfere religioznog 

posredstvom grada i prava na gra|anstvo, a u ime potvrde slobode. Ali, ta 

ista sloboda nailazi, i u okviru urbanisti~kih i drugih zahteva, na te{ko pre- 

41


mostive prepreke uklapanja u koncepciju jedinstvenog dru{tva. Kako onda 

ne odoleti isku{enju i ne predati njegovu sudbinu u ruke „onih koji znaju”, 

na u{trb demokratije! Tako se i danas, ba{ kao nekada, javljaju arhai~ni autoritarizmi: 

zar nismo bili svedoci projektovanja novih gradova u ~ije sredi{te 

se sme{taju katedrale? A {ta je sa onim ~estim i „modernisti~kim” poku{ajima 

svakojakih inènjera koji, pozivaju}i se na nauku, geometrizuju, kao {to 

su to nekad ~inili fizi~ari, i poput njih cepaju urbano telo svojim funkcionalisti~kim 

zoniranjem? Danas smo svedoci jedne nove dru{tvene hijerarhizacije, 

u kojoj je svako rukovo|en ube|enjem da zna {ta treba ~initi, a da se pri tom 

iz tog procesa isklju~uju ostali ~lanovi dru{tva, u okviru kojeg se ova dva 

stava kombinuju stvaraju}i jednu tehnokratiju s boànskim pravom. Suo~eni 

sa takvim opasnostima, kako onda da odrìmo i predupredimo dejstva slobode, 

slobode svih zajedno, kao i njene kreativne snage, kako bi se sa~inio 

jedan novi grad?


4 

Srednjovekovni grad, 

hri{}anski apsolut i razlike u zajednicama 

Pod pritiskom ekonomskog i dru{tvenog funkcionalizma, logika izmene 

plana Atine vodi ka ukidanju sredi{ta, ka cepanju urbane strukture. Od III 

do XIII veka (srednji i pozni srednji vek), evolucija zapadnog urbanizma kreta}e 

se upravo u suprotnom smeru: od mnogostrukog se ide ka jedinstvenom, 

od rasipanja ka integraciji. Kako u dana{nje vreme ova poslednja karakteristika 

predstavlja naro~it izazov za neke pojedince koji nastoje da re{e 

aktuelne, i socijalne i urbane probleme, ovaj prikaz srednjovekovnog istorijata 

grada ne}e biti naodmet. Na samom po~etku, skrenimo pa`nju na originalan 

oblik formiranja jedinstva grada kakav se javlja u to vreme, a koji je direktna 

posledica uticaja hri{}anstva na tada{nje oblike mi{ljenja i pona{anja. 

Upravo zahvaljuju}i njemu javljaju se uo~ljive razlike izme|u zapadnog i 

isto~nja~kog modela grada. 

Svi istori~ari ovog perioda slaù se oko podele ove epohe na tri velika 

perioda. Prvi, od III do VI veka, predstavlja fazu saìmanja gradova, pa ~ak i 

njihovog i{~ezavanja, te se s tim u vezi govori o „zbijenom”, „uvu~enom gradu”. 

Drugi period se proteè od VII do XI veka, a to je doba funkcionalisti~kog 

policentrizma, „grada arhipelaga” ili „umnogostru~enog grada”. I najzad, 

u periodu izme|u XII i XIII veka razli~iti delovi ili centri se stapaju u 

celinu, tako da tek od ovog perioda moèmo da govorimo o srednjovekovnom 

gradu u pravom smislu re~i, odnosno o „ujedinjenom gradu”. 

Napomenimo pre svega da je rimski grad postojao u obliku monumentalnog, 

u velikoj meri ste{njenog centra, na kojem su se tiskali forum, hram, 

amfiteatar, praetorium itd., dakle svi elementi mo}i i kulture koji su ga ~inili 

osnovnom }elijom velikog imperijalnog tela. Izvan tog centra {irila se veoma 

prostrana izgra|ena zona, nejasnih granica i bez okolnih zidina, sa~injena od 

stambenih ~etvrti u kojima su se uo~avale i primese seoskog ìvota. Stanovni{tvo 

su ~inili administrativni i vojni funkcioneri koji su ìveli od ostvarenih 

honorara, sitni trgovci i zanatlije koji su u ovim ~etvrtima nalazili prostora za 

43


bavljenje svojim delatnostima, te zemljoposednici koji su se izdràvali od prinosa 

ostvarenih obradom zemlje, privu~eni gradom zbog lagodnijeg ìvota, 

udobnosti i sjaja koje on nudi. 

Otvorena zatvorenost 

U III veku dolazi do potpunog, naglog raskida sa ovakvim modelom. 

Razara~kim pohodima varvarskih plemena, a zatim i uspostavljanjem njihove 

trajne vlasti, okon~ana je atmosfera mira i svakog vida op{tenja, ponajpre 

onog koje se odnosilo na trgovinu. Grad je sada zbijen u granicama nekada- 

{njeg oppidum-a koji je ~esto sme{ten na vrhu kakvog brda, ili unutar rimljanskog 

amfiteatra ~iji je spolja{nji zid preina~en u utvr|ene bedeme. Tako je 

perimetar Otena sa 6 kilometara sveden na svega 1300 metara, a povr{ina 

Perigea sa 50 na 5,5 hektara. Time nevidljiva fizi~ka granica sa selom postaje 

definitivna. Smanjeno gradsko stanovni{tvo se gomila po drvenim ku}ama 

zbijenim oko uskih uli~ica, tako da ono {to nazivamo galskim gradom naj~e- 

{}e podrazumeva aglomeraciju sa dve do najvi{e tri hiljade stanovnika, budu}i 

da se najve}i deo nekada{nje gradske populacije odselio u ruralne predele. 

U gradu se moè zate}i jo{ pokoji funkcioner kao dokaz prisustva imperijalne 

vlasti, ali sada je vode}a uloga dodeljena biskupu, s obzirom na 

~injenicu da su osvaja~i, ratnici i seljaci odlu~ili da se nastane po selima. Kako 

je grad time izgubio svoju politi~ku ulogu, bilo je neophodno da se afirmi- 

{e njegova nova, religiozna funkcija, koja bi opravdala samo njegovo postojanje, 

pa tako civitas postaje sinonim episkopskog grada. Biskup (i uop{te 

gledano Crkva), koji se u po~etku javlja tek kao jedan defanzivni faktor, vremenom 

izrasta u pokreta~ki elemenat urbanisti~kog razvoja. Tako u Oseru 

imamo svetog @ermena i njegove naslednike, u Kaoru svetog Didjea, u Perigeu 

biskupa Kronopa kao i mnoge druge, koji podiù crkve i svetili{ta (pre 

svega grobljanske kapele) izvan zidina grada. U njima sada ìve sve{tenici i 

monasi koji privla~e posetioce-hodo~asnike ili seljake koji obra|uju okolnu 

zemlju. Na ovaj na~in se, zahvaljuju}i verskoj aktivnosti, obrazuju vangradske 

~etvrti. Ova pojava }e uzrokovati nastanak opatija ~iji }e uticaj postati 

pretnja biskupovoj mo}i, a koje }e se kasnije ~esto suprotstavljati poku{ajima 

njihovog integrisanja u okvire gradske celine, o ~emu }e u ovoj knjizi jo{ biti 

re~i. Tokom ova prva dva perioda istovremeno se odvijaju procesi klerikalizacije 

i ruralizacije grada. Nakon cenzure do koje je do{lo u III veku, trgovina 

sa udaljenim oblastima je svedena na mrtvu ta~ku, te ograni~ena na razmene 

izme|u dva susedna sela. S tim u vezi, ~injenica da su biskupi, a zatim i 

opatije, raspolagali tolikom vla{}u jeste u direktnoj vezi sa posedovanjem


zemaljskih poseda u zavisnosti od ~ijeg kvaliteta je zavisio i prosperitet samog 

grada. 

Ovakav oblik naseljavanja prostora saobrazan je intelektualnim strukturacijama 

koje uveliko podse}aju na neke oblike mentaliteta koji je opisan u 

prvom poglavlju. Srednjovekovni zapad izgleda kao veliki ogrta~ sa~injen 

od {uma i pustara po kojima su tu i tamo razasute obradive, manje ili vi{e 

plodne ~istine. [ume, sa svojim drve}em i {umskim ìvotinjama, zaista predstavljaju 

velike izvore bogatstva. Napredak civilizacije je uostalom usko povezan 

sa njenim kr~enjem. Ali, ona je pre svega izvor opasnosti, ugroènosti, 

sa svojim divljim ìvotinjama koje prete ~oveku, sa mrakom koji uliva strah, 

dok je svaki zalazak u nju avantura za sebe. Pa ipak, ~ovek ne preza od nje. 

[tavi{e, ljudi iz ove epohe su izuzetno pokretljivi, bilo da je re~ o vitezovima, 

sve{tenicima ili seljacima; mogao je to biti kakav monah koji je napustio svoj 

manastir ili pak kmet ili vazal kojima je neki mo}niji vlastodràc oduzeo posed, 

a svi su oni sada u potrazi za novim uto~i{tem. Budu}i da su invazije 

razorile mreù {irokih i pravolinijskih rimskih cesta, ostale su jo{ samo staze, 

zabludeli putevi kojima se stiè, bilo pe{ice bilo na konju, od jedne do druge 

~istine. Predeo kao da je ista~kan naseljenim mestima koja ostaju tu gde jesu 

i koje povezuje splet nepredvidljivih i te{ko prohodnih puteva. Pa ipak, upore|ena 

sa trasiranom putanjom koja je karakteristi~na za primitivne skupine, 

ovakva konfiguracija, s psiholo{ke ta~ke gledi{ta, ima sasvim druga~ije zna- 

~enje. Sada vi{e ne moèmo govoriti o neprobojnoj granici izme|u sakralnog 

i svetovnog, kako je na to ukazao i @ak le Gof (Jacques Le Goff), jer je obzorje 

srednjovekovnog ~oveka duhovne prirode obeleèno hri{}anstvom. Ono je 

istovremeno i blisko i daleko, prepoznatljivo u uskim granicama koje obele- 

àvaju prostor ove naseljene ~istine, mesne crkve, parohije ili biskupskog grada, 

ali i u veoma {irokom kontekstu ~itavog Zapada. Prema tome, sve je sveto, 

osim, naravno, muslimana i Mongola, koji se nalaze na periferiji. Tako se 

bez ikakve smetnje kombinuju zatvoreno i otvoreno, ostrvska izolovanost i 

univerzalnost, izdvojenost i bratstvo. Zahvaljuju}i ovoj drugoj dimenziji, svi 

ovi mali, zatvoreni svetovi su me|usobno povezani, pa tako cesta postaje 

put hodo~a{}a, a kretanje predstavlja izlazak ~ovekov iz samog sebe, ali samo 

kako bi se jo{ bolje prona{ao. Putnik vi{e nije ratnik-lovac koga se treba 

kloniti, ve} bi}e u potrazi za Bogom koje zasluùje gostoprimstvo. Svi ti putevi 

prema Rimu, prema Svetoj Zemlji koji idu preko Dunava, prema Sen- 

@ak-de-Kompostelu, jesu putevi prisvajanja teritorija i njegove hristijanizacije: 

bilo po klisurama (Gran-Sen-Bernar), bilo usred prostranih {uma (Granvo 

na Juri), ili na kraju duga~kih etapa, posvuda se podiù |akonstva (slu`be), 

bo`ji domovi i azili za hodo~asnike (prihvatili{ta). 

45


Ovaj spoj otvorenog i zatvorenog ima veliki strategijski zna~aj, jer mo- 

è da predstavlja klicu novog, ali i podudarnost sa tradicionalnim mentalitetom. 

U ovom poslednjem slu~aju, on podse}a na neolitsko selo; videli 

smo da je zatvoren prostor bio simptom potrebe za bezbedno{}u, za odbranom 

od svega {to je pretilo spolja. Kad je re~ o srednjem veku, ose}aj nesigurnosti 

je op{te mesto, jer srednjovekovni ~ovek ìvi u neprestanom strahu. 

ôvekov ìvot je veoma neizvestan, bilo da je re~ o prirodnim nepogodama, 

bolestima, nerodnim godinama, bez obzira na to da li ìvi na selu ili 

u gradu, ili se zatekao na putu. Zato svako, bez izuzetka, ose}a potrebu za 

sigurno{}u, a kako je staro dobro odolelo svemu, ono je donosilo spokoj. 

Paralelno sa ~ovekovom te`njom da se {}u}uri unutar starih zidina i bude 

pod biskupskom za{titom, celokupan intelektualni ìvot, kao i moral, temelje 

se na na~inima mi{ljenja i pona{anja koji valorizuju stare, neopozive 

vrednosti. Prva od ovakvih procedura predstavlja pribegavanje svakom argumentu 

od autoriteta, koji je ra{~lanjen na ~itavu seriju nivoa, na ~ijem 

vrhu se nalazi neosporni autoritet hri{}anske religije – Sveto pismo, ali i 

crkveni oci. Kako je Sveto pismo retko kada bilo direktno dostupno, glavna 

referenca postaju biblijski citati „autenti~nih” autora koji se na taj na~in i 

sami uzdiù u rang autoriteta. Ali, po{to su takvi citati veoma ~esto nejasni, 

oni su iziskivali dodatna obja{enjenja, koja }e, zajedno sa onima koji ih 

pi{u, postati novi nivo piramidalne hijerarhije. Na kraju je celokupno znanje 

dobilo izgled mozaika sa~injenog od niza citata izdvojenih iz svakog 

konteksta, kao florilegijum, hrestomatija (kasnije }e jo{ biti re~i o zbirkama 

„sentenci”), u koje malo koji istori~ar moè da se pouzda. Nove ideje su 

mogle biti prihva}ene tek nakon {to su se okitile imenom nekog slavnog 

pretka kome }e se pripisivati misli koje nikad nisu bile njegove („Autoritet 

ima nos od voska koji je mogu}e obrtati u svim smerovima”, re}i }e Alan de 

Lil /Alain de Lille/ u XII veku), ili koga }e ~ak izmisliti, ako bude potrebno. 

S druge strane, ovakva manipulatorska praksa izraàva stanje duha koji ne 

trpi diskusiju. Individualni, kao i kolektivni moral temelje se na „primerima”, 

stereotipnim anegdotama, sa beskona~nim navo|enjima i komentarima; 

zatim na poslovicama u kojima se moè videti izraz vekovne mudrosti, 

rezultat empirijskih konstatacija koje svojim gomilanjem postaju istinite. 

Naro~ito je velik zna~aj svetaca, jer su oni uzori koje treba slediti. [to se ti~e 

dru{tvenog ìvota, on je u potpunosti oslonjen na obi~aje, tu ozakonjenu 

praksu proiza{lu iz ponavljanja javnih akata koji nikada, koliko ljudsko se- 

}anje seè, nisu bili osporavani. Jednom re~ju, istinito je ono za {ta se oduvek 

tvrdilo da je istinito, a ne{to je bivalo ispravno i dobro zato {to se oduvek 

tako ~inilo.


Uostalom, o kakvom tipu zatvorenosti je ovde re~? Osim {to se pribeì- 

{te traì u pro{losti, tradicionalan na~in da se odagna ose}aj nesigurnosti 

sastoji se u tome da se norme pona{anja obrazuju u odnosu na jedan vi{i 

princip u kome valja traìti upori{te. Ovoj tvrdnji ide u prilog i sve ~e{}i upliv 

elemenata natprirodnog, pa su tako ~uda najbitniji faktor u procesu kanonizacije 

sveca, verodostojnost spisa se dokazuje vatrenim ordalijama, snovi i 

snovi|enja su na~ini spoznanja. Ali, toj simboli~noj misli je pre svega svojstveno 

nastojanje da se svaki doìvljaj prenese u ravan jedne druga~ije, prikrivene 

stvarnosti, koja je deo nekog vi{eg poretka. Takva misao uzima maha, 

pa tako nailazimo i na simbolizam kamenja koje, ako je ùto ili zeleno, 

le~i od ùtice ili od bolesti jetre (veza se uspostavlja u zavisnosti od boje), dok 

crveno le~i krvarenja. Simboli~no zna~enje imaju i cve}e i ìvotinje, naduga~ko 

i na{iroko opisano u florarijumima i bestijarima, zatim brojevi, koji se primenjuju 

u arhitekturi. Prema ovom drugom mentalnom postupku, sve upu- 

}uje na sve u okviru jednog nedeljivog univerzuma organizovanog po nivoima, 

u ~emu se mogu uo~iti sli~nosti sa anti~kim kosmologijama (setimo se 

astrolo{kih obja{enjenja karaktera ili zdravstvenog stanja). I same re~i postaju 

simboli koji izmi~u ljudskoj kontroli i otvaraju put ka stvarima, {to predstavlja 

trajnu odliku magijskog mentaliteta. Pomenimo, u vezi sa ovom poslednjom 

napomenom, podudarnost koja postoji izme|u verba i res, koja }e 

postepeno biti opovrgnuta u polemikama izme|u „realista” i „nominalista”, 

tokom tre}eg urbanog perioda srednjeg veka. U tom sukobu unutar mi{ljenja 

nominalisti }e, i to u mnogo ve}oj meri nego realisti, isticati zna~aj onog {to 

upravo ~ini razliku izme|u hri{}anstva i ostalih dveju formi, primitivne i 

piramidalne, koje smo opisali u prethodnim poglavljima. Njihova misao se 

javlja istovremeno sa pojavom novih socijalnih i urbanih oblika, koji }e kombinivati 

zatvorenost i otvorenost na druga~iji na~in. O tome }e jo{ biti govora. 

Re}i }emo jo{ da su pripadnici ove prve kategorije zagovornici starih modela 

ìvljenja dok su pristalice druge profesionalni intelektualci, koji su ~eda 

„ujedinjenog grada”. Kako bismo na najbolji mogu}i na~in shvatili su{tinski 

zna~aj ovog sukoba, vrati}emo se istoriji srednjovekovnog grada. 

Uklopljene razlike 

Videli smo kako, po~ev od VII veka, dolazi do izvesnog podvajanja usled 

naporednog postojanja episkopskog grada i opatija izvan zidina, koje }e postati 

sredi{te opatskih varo{ica. Me|u brojnim primerima ovog procesa, pomenimo 

Limo` (varo{ Sen-Marsijal), Aras (varo{ Sen-Vast), Rems (varo{ Sen- 

Remi), Soason (varo{ Sen-Medar), Tuluz (varo{ Sen-Sernen). No, grad se isto 

47


tako mogao deliti na tri, ~etiri dela, ili pak dobiti izgled prave konstelacije, 

kao {to je, na primer, slu~aj sa Neverom – 888. godine, u neposrednoj okolini 

ovog civitas-a moè se na}i jo{ osam opatija. Uz to, na ovaj policentrizam 

religiozne uprave kalemi se i jedan drugi, kao rezultat obrazovanja novih 

delatnosti, pre svega komercijalnih. Krajem IX veka po~inje da se obnavlja 

trgova~ka aktivnost u {irim razmerama, {to stimuli{e ekonomski ìvot. Formira 

se nova klasa trgovaca, koja se veoma brzo bogati. Ilustracija njenog 

uspona na dru{tvenoj lestvici jesu i pojave portus-a, trgova~kih placeva, kao i 

vicus-a, stambenih predgra|a 2 (skrenimo pa`nju na etimolo{ko zna~enje re- 

~i: burgus foris, {to bukvalno zna~i „spolja{nja varo{”). Njena narasla mo}, 

koja }e poljuljati suprematiju zemljoposednika, pre svega Crkve, privla~i mnoge 

zanatlije kojima je svejedno da li }e se nastaniti u samom gradu ili u spolja{njim 

varo{icama. Sve ve}a komunikacija izme|u ovih razli~itih centara 

uzrokuje stvaranje kontinuiranog urbanog prostora, tako da je, pod pritiskom 

podele rada, zatvoren prostor upravo eksplodirao. [irenje broja aktivnosti 

ima}e za posledicu i povratak dela prekobrojne seoske poulacije u gradove, 

tako da se moè govoriti o izvesnom preporodu gradskih staleà. To, dalje, 

uzrokuje specijalizaciju razli~itih zanata i njihovo autonomno organizovanje 

u kvartovima, u koje se njihovi ~lanovi grupi{u. Ako uzmemo u obzir i ~injenicu 

da Crkva gubi kontrolu nad ovim pojavama, moglo bi se re}i da sve ovo 

skupa predstavlja i proces laicizacije. Ova evolucija ne zaobilazi ni intelektulanu 

sredinu – po~inju da se stvaraju odre|ene korporacije: to je vreme nastanka 

Univerziteta, najpre u Parizu, zatim u Bolonji i u Oksfordu. Izrasli iz 

redova sve{teni~kog staleà, i ovi intelektualci sada nastoje da zadobiju profesionalnu 

samostalnost i da se oslobode biskupove dominacije, a da pri tome 

ipak ne padnu u milost svetovnih mo}nika, bilo politi~kih, bilo ekonomskih. 

U to vreme je ~est slu~aj da u~itelji ìve na ra~un novca dobijenog od 

studenata, poput kakvih zanatlija koji prodaju svoje proizvode. Generalno 

uzev{i, ovaj period odlikuju profesionalna specijalizacija, sektorizacija prostora 

i, na kraju, osamostaljivanje u odnosu na Crkvu. 

Pa ipak, za razliku od Atine i drugih starogr~kih gradova gde je ovo 

mno{tvo imalo za posledicu centrifugalno rasipanje njegovih sastavnih delova, 

grad se sintetizuje u posebno skladno jedinstvo koje predstavlja originalnu 

crtu srednjovekovnog grada u pravom smislu re~i. Zadrìmo se na primeru 

grada Pariza, kao tipi~nom predstavniku. Galsko-rimski grad koji je 

utvr|en na levoj obali (termalne vode na Kliniju, arene na Luteciji itd.) izgoreo 

je u poàrima u vreme invazija iz III veka. Grad se tada povla~i u Grad- 

2 Na francuskom: faubourg, ,,predgra|e“ (prim. prev.).


sko ostrvce, zaklonjeno zidinama i rukavcima reke. S dolaskom Iga Kapeta 

na vlast (987), civitas je jo{ uvek ograni~en na prostor istoimenog ostrva, ali se 

sa severne i ju`ne strane reke ipak obrazuju zna~ajni aneksi koji ~esto imaju i 

vlastite odbrambene zidine. Re~ je o opatijama, pre svega o opatiji Sen-@ermen-de-Pre 

na levoj obali (ovaj gradi} je oko 1180. godine brojao oko sto 

dvadeset i pet doma}instava) i opatiji Sen-Marten-de-[an na desnoj obali. Ali 

tokom XII veka tu su, sa ju`ne strane, i opatije Sent-@enevjev, Sen-Viktor i 

Sen-Marsel, sa njihovim varo{icama. S druge strane, oìvljene ekonomske 

delatnosti ima}e za posledicu, u XI veku, i stvaranje jedne trgova~ke zajednice 

na desnoj obali. Sme{tena izme|u crkava Sen-Meri i Sen-@erve, ova ~etvrt 

dobija i svoje specifi~no sredi{te, trg Grev. I na kraju, ne{to kasnije je osnovan 

Univerzitet, na levoj obali, sa manastirima i koledìma. Pred nama je, dakle, 

grad sa tri vrste aktivnosti, koje odgovaraju trima, jasno ome|enim zonama: 

trgova~ko predgra|e (koje se naziva „gradom”), biskupski civitas, breùljak 

sa u~iteljima i studentima. Godine 1190. Filip Avgust podiè zid koji nosi 

njegovo ime, a koji se proteè od mesta gde se danas nalazi mosti} Umetnosti 

do tornja Barbo (izme|u dana{njeg mosta Mari i ulice Sen-Pol), a koji je prolazio 

kroz kapije Sen-Deni i Sen-Marten. Na ovaj na~in grad je obuhvatio i 

trgova~ku aglomeraciju sa desne obale kao i neke religiozne elemente, pre 

svega Sen-@ermen Oser{ki. Dve decenije kasnije, ovaj isti vladar podiè i drugi 

zid koji se proteè od tornja Nel do dvorca Turnel, preko kapije Sen-@ak (na 

mestu gde se danas seku ulice Sen-@ak i Suflo), te na taj na~in u okvir ove 

nove celine uklju~uje i Univerzitet i opatiju Sen-@enevjev. Veoma je va`no 

ista}i ~injenicu da je ovo jedina opatija koja je u{la u sastav grada, jer sve 

ostale – Sen-Marten, Sen-@ermen, Sen-Marsel i Sen-Viktor – ostaju sa spolja- 

{nje strane zidina. Kasnije }emo videti koji je bio dublji razlog ovakvog otpora. 

Ovom prvom unifikacijom stvoreno je centralno jezgro kojim je pariski 

urbanizam dobio osnovnu karakteristiku svog plana gradnje, jer }e se celokupan 

kasniji razvoj imati oblik sukcesivnog, koncentri~nog {irenja osnovnog 

perimetra. 

Srednjovekovni grad proiza{ao iz ovog procesa obuhvata, dakle, u granicama 

zatvorene celine, mno{tvo samostalnih, artikulisanih delatnosti sa religioznim 

sredi{tem. Pogledajmo izbliza kakav je njegov unutra{nji izgled i 

za|imo u lavirint njegovih ulica. Njihova osnovna karakteristika je odsustvo 

perspektive, pre svega zbog njihove uzanosti, a potom i zbog prenaseljenosti. 

U Parizu nema ulice {ire od sedam metara, u ve}ini slu~ajeva je ta {irina 

mnogo manja. Uz to, ku}e – uglavnom dvospratnice ili trospratnice, visoke 

preko deset metara, napravljene su tako da su spratovi istureni prema spolja, 

naro~ito kod drvenih gra|evina, pa se izdignuti delovi s jedne i s druge stra- 

49


ne ulice gotovo dodiruju i obrazuju svodove koji spre~avaju prodor svetlosti. 

Pa i pored ovakvog dekora, cirkulacija je intenzivna. Tu su pre svega pe{aci, 

ali i ìvotinje: doma}e, jer je prisustvo seoskog ìvota jo{ osetno, kao i zaprega 

koja ~esto vu~e velike terete, zahvaljuju}i novom na~inu uprezanja. Oslanjaju}i 

se na jedan dokument s po~etka XIV veka, Pjer Lavdan (Pierre Lavedan) 

opisuje velika kola sa ~etiri to~ka, u koja su upregnuta dva konja, jedan 

iza drugog, sa ko~ija{em napred i kolima sa dva reda od po pet sedala, po 

duìni. Gu`va je najve}a na mostovima koji ne samo da su veoma uski, ve} 

su jo{ i sa obe strane zatvoreni radnjama koje onemogu}avaju otvaranje horizonta 

prema reci, kao {to je to slu~aj sa Malim mostom i Mostom menja~a. 

Ova zatvorenost ulica je jo{ izraènija usled njihovog krivolinijskog oblika – 

gotovo da se ne moè na}i nijedna ulica koja bi izbila pod pravim uglom na 

neki trg ili raskrsnicu; osim toga, ove ulice tako naglo skre}u da ~esto zavr{avaju 

kakvim }orsokakom. S druge strane, nema ni da{ka vetra. Ali, zar vetrovi 

nisu simbol brzine, neograni~enog prostora? Krivudave staze su domen 

{eta~a, a ne diliànse koje jure ili èlezni~ke pruge: linija kretanja pe{aka po 

ravnoj povr{ini ima oblik sinusoide, a ne prave linije, kao {to to svedo~e, na 

primer, tragovi koje ~ovek ostavlja hodaju}i po polju prekrivenom snegom. 

Na ulicama koje se ukr{taju poput kakvih bajoneta, uz to natkriljenim arkadama, 

sa udubljenjima i otvorenim podrumima sa strane, oko neprestano 

udara o prepreke i neizbe`no se zaustavlja na nekoj bliskoj ta~ki. Ovde bi se, 

dakle, pre moglo govoriti o mestima nego o prostoru, od kojih svaki predstavlja 

svet za sebe. I sami trgovi su zatvoren prostor, poput dvori{ta namenjenih 

pe{acima. U dana{nje vreme, prostor oko katedrala i crkava je uveliko 

oslobo|en, {to u to vreme nije bio slu~aj, budu}i da su one bile skrivene iza 

gomile ku}a koje su se tiskale oko njih, a raspolagale su tek jednim tremom 

skromnih dimenzija koji se nalazio ispred ili sa jedne od strana. Pijace }e tek 

vremenom dobiti svoje zasebno mesto, koje }e ~esto biti natkriveno. U po~etku 

su za tu svrhu sluìle ulice koje su imale neka pro{irenja, isprva slu~ajna, 

a zatim i specifi~na, ona koja su nastajala ru{enjem. Celokupan prostor je, 

dakle, osmi{ljen ne za prolazak, ìvo cirkulisanje, ve} za {etkanje, zastajkivanje, 

okupljanje, gledanje. A povoda za gledanje je beskrajno mnogo, tim pre 

{to se pojavljuju brojna specijalizovana zanimanja koja dominiraju kvartom, 

ali ne zauzimaju njegov prostor u celini (osim nekih naro~ito prljavih zanata 

koji su {irili neprijatne mirise, kao npr. koàrski), {to je odlika uniformnosti. 

Ovo je vladavina razlika, afirmisanih osobenosti, kao {to svedo~e raznolike 

ku}e sa fasadama koje nose snaàn pe~at originalnosti. Niù}i se jedna na 

drugu du` ulice, svaka od njih se razlikuje od ostalih bilo po stepenu za{iljenosti 

zabata, bilo po visini krova. Tako je i socijalni status njihovih vlasnika


direktno uo~ljiv, po mno{tvu detalja, pa se plemi}ke ku}e raspoznaju po zup- 

~astim kruni{tima i tornjevima, a natpisi na ku}ama kazuju da u njima ìve 

trgovci. Ponegde se mogu videti i uglasta udubljenja, ponekad ukrojena u 

samu fasadu, u kojima se izdiè kip kakvog sveca, {to tako|e ima posebno 

zna~enje sa socijalne ta~ke gledi{ta; ponegde se, opet, javljaju {iroka prizemlja 

ili stepenasta izbo~enja. 

S tim u vezi, Fransoaz [oe (Françoise Choay) govori o „srednjovekovnoj 

sintagmi”. Iako je to lingvisti~ki, nau~ni izraz, on je u potpunosti adekvatan. 

Pre svega zbog ~injenice {to sintagma predstavlja suprotnost paradigmi, odnosno 

modelu koji se ponavlja u identi~nom obliku, pa su, na primer, arkade 

koje danas moèmo videti u ulici Rivoli deo paradigmatske strukture. Nasuprot 

tome, da bi dva razli~ita elementa (u na{em slu~aju dve razli~ite fasade 

jedna pored druge) ~inila celinu u okviru odre|enog prostora (ovde ulice i, 

{ire gledano, ~itavog grada), treba da postoji odnos koji }emo nazvati sintagmatskim, 

koji omogu}ava njihovo suprisustvo. Drugim re~ima, razli~iti, pojedina~ni 

elementi mogu da se afirmi{u kao takvi tek u okviru jedinstva u 

kome se re|aju jedan za drugim. Ukratko, elementi sintagme dobijaju svoju 

sopstvenu vrednost tek zahvaljuju}i jedinstvu koje ga suprotstavlja onome 

{to prethodi i onome {to sledi. Ispostavlja se, dakle, da je jedinstvo celine 

ostvareno na osnovu razlika me|u elementima, i obrnuto. Upravo smo opisali 

razlike koje postoje unutar srednjovekovnog grada; ali, zahvaljuju}i ~emu 

su one sklopljene u jedinstvenu celinu, o ~emu svedo~e ne samo zidine 

koje ga opasavaju, ve} i njegova organska vitalnost koja ne prestaje da buja? 

Jedini element koji otvara perspektivu jeste katedrala, sa svojim vertikalnim 

poloàjem. I mada je ne}ete opaziti dok hodate po krivudavim meandrima 

ulica – odjednom nabasate na nju, i eto je tik pred vama, iznenada otvaraju}i 

horizont prema visinama pogledu koji prati njenu fasadu i za{iljeni vrh. Zanati 

i razne korporacije sme{teni u ovim ~etvrtima predstavljaju autonoman 

element svetovnog, dok prisutsvo religioznog elementa daje jedan istorijski 

uvid u razlog njihovog okupljanja tom mestu, te na taj na~in udahnjuje izvesno 

psiholo{ko jedinstvo. Najupe~atljiviji dokaz ove tvrdnje jeste praksa procesije, 

koja gubi svaki smisao bez prisustva crkve kao krajnjeg odredi{ta njene 

putanje. Svojim kretanjem ona prati oblik grada, krivudave linije njegovih 

ulica, te okuplja ~itavo stanovni{tvo, shodno razlikama svake socijalne grupacije. 

U toj povorci mogli su se videti, jedni iza drugih, ljudi od svakog zanata 

kako nose svoje alatke ili ambleme: kova~i, tesari, kroja~i, mesari, vojnici, 

sudije, i na kraju sve{tenstvo. Svaka od ovih bratija vu~e sa sobom kakva 

paradna kola ili ne{to sli~no, {to je u svakom slu~aju valjalo pokazati pred 

drugima, svi poneseni duhom suparni{tva, lep{im nego i{ta drugo i uobli~e- 

51


nim mo`da u kakvoj pobo`noj sceni iz Svetog pisma ili iz ìtija nekog sveca. 

Svi oni, upara|eni, ~ine deo povorke, ali istovremeno igraju i ulogu posmatra~a. 

Uzanost ulica je, naravno, jedan od veoma va`nih faktora, jer je gotovo 

nemogu}e zastati a da vas pri tom ne ponese talas procesije. Jo{ je bitnije da 

sam grad, sa svim svojim razlikama, pa ~ak i unutra{njim rivalitetima, postavlja 

na scenu i slavi samog sebe. Premda joj je pojam jednoobraznosti stran 

({arenilo boja, kreativnost ljudi iz naroda, inicijativa dece), ova ceremonija 

ipak predstavlja organizovan skup, definisan krajnjim ciljem svog obilaska. 

To je, dakle, tajna ovog dru{tva, prepoznatljiva i na tlu novog urbanog prostora: 

vodoravna raznolikost odràva se na ra~un uspravnog jedinstva, sa 

mogu}no{}u postojanja autonomija razli~itih funkcija. 

Transcendentnost i autonomije 

Kakva je, dakle, ta „vera” koja je u stanju da me|usobno poveè lai~ke 

autonomije koje se javljaju u obliku nehijerarhizovanih razlika? Upravo ovde 

treba uzeti u obzir originalnost karaktera hri{}anstva. S jedne strane, u hri- 

{}anstvu itekako postoji vertikalan odnos izme|u ~oveka i Boga, ali bez hijerarhijskog 

odnosa kakav je postojao u anti~kom kosmosu. Bog – Sve Ostalo – 

koji stoluje u apsolutu svoje transcendentnosti, ostvaruje vezu sa ~ovekom 

putem milosti, a ne vi{e putem jednog silaznog kontinuiteta; poput biblijskih 

autora koji su se uhvatili u ko{tac sa vavilonskim mitovima, crkveni oci zvezdama 

oduzimaju status boànstava. Hri{}anska otvorenost prema gore ru- 

{i, dakle, piramidalnu hijerarhiju. S druge strane, kao posledica istog rascepa, 

~ovek je dobio status subjekta, ali ne vi{e na ~isto refleksivan na~in kao 

kod Grka, kod kojih je zadatak mudraca bio da prepozna mesto koje mu je 

dodeljeno na lestvici ìvih bi}a, te da u svoju svest ugradi spoznaju o tom 

objektivnom poretku kako bi ga na harmoni~an na~in reprodukovao u unutra{njosti 

samog sebe. Re~ je, ipak, o slobodnom subjektu, sa autonomnim 

mo}ima i inicijativama, uklju~uju}i i njegov odnos prema prirodi. I kao {to 

vi{e ne postoji jedno totalno jedinstvo, potpuno se razmimoilazi ono {to se 

pi{e i govori o Bogu i ono {to se odnosi na fizi~ke i ljudske datosti, pa anti~koj 

ontologiji vi{e nema mesta. Vratimo se na malo~as pomenutu dijalektiku zatvorenosti 

i otvorenosti. Otvaranjem vertikalne perspektive, {to }e re}i uspostavljanjem 

odnosa sa Bogom, ostrvska sku~enost naseljene ~istine poznog 

srednjeg veka {iri svoje dimenzije do beskona~nosti. Ako shvatimo kakvo 

zna~enje u hri{}anstvu sada dobijaju i Bog i univerzum, onda }e nam postati 

jasno za{to i kako je mogu} spoj vertikalnosti i horizontalne relacije izme|u 

razli~itih ljudi, koje razdvaja na~in na koji se oni sluè svojom umno{}u i


svojom slobodom. To, zapravo, predstavlja novinu kojom se uspevaju prevazi}i 

tradicionalna vizija zatvorenosti i otvorenosti, kao i posledice koja je ona 

imala po na~ine mi{ljenja, sa autoritetima i simbolizmom kao osnovnim stubovima. 

I dok je ovaj inovatorski potencijal hri{}anstva mogao biti obezvre- 

|en i ugu{en religioznim mentalitetom seoskih sredina, u gradu on, naprotiv, 

cveta, oslobo|en svakog balasta. Jer, videli smo kako i sami intelektulaci 

prijanjaju uz jednu novu strukturu socijalnog raslojavanja u gradovima, a 

koja vi{e ne pravi razliku izme|u manje ili vi{e plementih delatnosti (molitva 

ili mi{ljenje, rat, proizvodnja materijalnih dobara, pre svega poljoprivrednih) 

– ve} se razlike defini{u kao specifi~nost svakog zanata kao odre|ene 

ve{tine, tehnike. Re~ je dakle o podeli u poslu, pa tako i intelektulac postaje 

kvalifikovani profesionalac koji, u svojoj radionici-{koli, dela u okviru jedne 

specifi~nog – jezi~kog – domena. Njegova aktivnost se vi{e ne svodi na puku 

kontemplaciju, nego se usmerava ka usavr{avanju, pode{avanju rigoroznih 

procedura mi{ljenja. Posledica ove promene jeste stvaranje sholasti~ke metode. 

U okviru filozofsko-teolo{kih sukoba izme|u starih i modernih, izme|u 

simboli~ke misli i izvesnog racionalizma, suprotnost izme|u seoskog i gradskog 

sveta deluje kao unutra{nji pokreta~ postoje}ih mentaliteta. 

O tome najbolje svedo~i sukob mi{ljenja do koga je u XII veku do{lo 

izme|u svetog Bernara (1090-1152) i Abelara (1079-1142). Reformator iz Sitoa 

i opat iz Klervoa, kao i svaki monah, seoskog porekla. Zna~i, feudalac i 

vojnik: godine 1145, u Vezeleu, zagovornik je drugog krsta{kog pohoda, a 

isto tako zdu{no pozdravlja i osnivanje vojni~kih redova. Njegova religiozna 

stremljenja usmerena ka vra}anju na izvorne vrednosti ne mogu biti posmatrana 

odvojeno od zalaganja da se odbrani tradicionalni socijalni poredak. 

Pariz je za njega biblijski Vavilon iz koga ~ovek treba da beì ako se uzda u 

spas du{e. Pobe}i, ali kuda? U manastire, jer ~ovek tamo moè da nau~i i vi{e 

i bolje, okruèn drve}em i kamenjem, u ti{ini, nego {to bi to mogao u razgovorima 

ili iz knjiga. Sada nam je jasno za{to su opatije ostale izvan zidina 

koje je podigao Filip Avgust. Zbog toga se u manastirskim krugovima ~esto 

poziva na stari sukob izme|u Avelja pastira i Kaina kova~a kako bi se dokazalo 

da Bog ne voli ni gradove ni njegove stanovnike. 

Pa ipak, sa Abelarom i njegovom metodom uzdrmani su temelji ovog 

simboli~kog tuma~enja. U svom delu Sic et Non, zbirci tekstova preuzetih 

uglavnom iz spisa svetih otaca, on jasno ukazuje na kontradikcije koje postoje 

u iskazima ovih „autoriteta”, {to zna~i da vi{e nije mogu}e da se ~ovek 

zadovolji njihovim naivnim prihvatanjem i ponavljanjem. Treba uvideti da li 

su to zaista nepodudarnosti i u ~emu se one sastoje. Ukratko, treba zauzeti 

kriti~ki odnos prema jeziku. Re~ je u prvom redu o istorijskoj kritici, pa je 

53


prvi zadatak otkrivanje apokrifa, gre{aka prepisiva~a, kao i postojanja naknadnih 

korekcija diskutabilnih mesta. Zatim se primenjuje istorijsko-komparativna 

metoda, kojom se otkriva da li su protivre~nosti uzrokovane time 

{to su razli~iti autori upotrebljavali iste re~i u razli~itim zna~enjima. Jezik 

ima svoj ìvot koji se razlikuje u zavisnosti od epohe, kao i od pojedinaca i 

socijalnih grupa koji se njime sluè, pa stoga mora biti podvrgnut stalnom 

preispitivanju. Otuda on ovom problemu pristupa kao logi~ar, gramati~ar i 

dijalekti~ar. Kakav je odnos izme|u re~i i onoga {to ona predstavlja? Kako 

~ovek moè da demonstrira, rezonuje a da pri tom bude siguran u svoj sud? 

U polaznoj ta~ki ove problematike prepoznajemo poznati sukob univerzalista 

koji }e ih svrstati u redove „realista” i „nominalista”. Magijsko-religiozna 

misao temeljila se na verovanju da postoji potpuna podudarnost izme|u res 

i verba. Protivno tome, Abelar u univerzalnom, u konceptu („rod” ili „vrsta”) 

ne vidi nikakvu stvar, nego vox ili, jo{ bolje, sermo („ozna~itelj” kao suprotnost 

„ozna~enom”, ako to prevedemo na jezik dana{njice). Tako on sprovodi 

izvestan proces desakralizacije jezika, koji se sada smatra kao jedna ~isto ljudska 

tekovina. No, Abelarov doprinos osvajanju odre|enog prostora nezavisnosti 

koji }e pripasti ~oveku i njegovom pregala{tvu ne odnosi se samo na 

intelektualni ìvot, nego i na sferu morala, budu}i da on valorizuje udeo koji 

u njemu ima ~ovek sa svojim stremljenjima. On smatra da dobar ili r|av karakter 

neke radnje nije u rezultatu koji je ona proizvela, kao materijalnom 

aspektu u~injenog, ve} u nameri koja je iziskivala samo delovanje. S tim u 

vezi, on pravi razliku izme|u greha i gre{nosti: dok ovo potonje predstavlja 

prirodni nagon, prvo se sastoji u vr{enju ~ina sa sve{}u da radimo protivno 

Bo`joj volji. 

Namera, svest – subjektivne vrednosti koje se tako dobro uklapaju u 

duh urbanih ve{tina i zanata („Grad ~ini slobodnim”, kako kaè jedna izreka 

iz tog doba) – nikako nisu po volji opata iz Klervoa. Prema njegovom mi{ljenju, 

ljudi, potekli iz greha, od gre{nika i pokvarenjaka, ra|aju, hteli to oni ili 

ne, gre{nike i pokvarenjake. Budu}i da je ~ovek osaka}en od samog ro|enja, 

jedini na~ini da zadobije boànsku milost jesu molitva i isposni{tvo. Skrenuti 

s ovog puta, i najmanje se uzdati slobodu subjekta, u njegov um i vlastitu 

volju, zna~i zapravo ogreznuti u izopa~enostima koje vladaju gradom, sa svim 

njegovim aspektima zabave i raspusnosti. A sve se to isuvi{e podudara sa 

gre{nim pona{anjem onoga ko zagovora takvu doktrinu: „U Francuskoj imamo 

monaha bez zakona, prelata bez slu`be, opata bez samopregora: to je Pjer 

Abelar koji se zadeva sa decom i obilazi ène!”, uzvikiva}e sveti Bernar, aludiraju}i 

na vezu njegovog protivnika sa Eloizom. Ono {to ga najvi{e sabla- 

`njava jeste da je kao rezultat svega toga stvorena „nova teologija”, na koju


}e se on èstoko okomiti, pa bila ona i u obli~ju ~oveka koji vi{e – veoma 

simptomati~no – ne podu~ava na ostrvu Grada, mestu sve{teni~kih autoriteta, 

nego na levoj obali Sene. Iako osu|eni pod ovakvim pritiscima, Abelarovi 

spisi ipak nemaju ni~eg jereti~kog niti su ikada teìli za osloba|anjem od 

autoriteta Svetog pisma. Njihova novina sastoji se u primeni novog na~ina 

sagledavanja i kori{}enja re~i, jer uvodi razloge i dijalektiku tamo gde im, 

prema mi{ljenju protivnika njihovog autora, nema mesta, {to }e re}i u shvatljivom 

pronicanju tajni vere. Primenom metode, inteligencija i jezik se sada 

sagledavaju na druga~iji na~in; ako vera i postoji, iznutra funkcioni{e razum, 

potpuno nezavisan u svom delovanju. I ovde vidimo uticaj lai~kog profesionalizma 

koji se zbio u gradskoj sredini. 

Slobodni i ujedinjeni u isti mah 

Pod ovom dvostrukom i presti`nom galerijom monaha i profesora, otvara 

se, dakle, velika debata o pitanju vere, izme|u religije i razuma, izme|u starog 

koje jo{ uvek prisutno, i novog koje za sobom povla~i restrukturaciju 

celine, paralelno sa promenama koje su se dogodile na urbanom planu. Transformacija 

Pariza je veoma re~it primer unifikacije koja }e iznedriti prvi pravi 

srednjovekovni grad. Taj isti Pariz }e u XIII veku posati glavni centar sukoba 

misli. A to nije slu~ajno. Pogledajmo kakvo je stanje u suprotstavljenim taborima. 

S desne strane, Bonaventura (1217-1274), za koga, kao ni za svetog Avgustina, 

nema druge filozofije do filozofije „Hrista u~itelja”, drugog filozofa 

do „onog koji ljubi Boga”: autonomije, dakle, nema, a samim tim ni razuma. 

Njegova vizija sveta je hijerahijska, pod uticajem neoplatoni~ara Denija, a 

ljudska du{a je ogledalo u kome se ogleda Bog. S leve strane imamo Aristotelove 

pristalice, {to ne treba da ~udi, jer smo na prethodnim stranicama s opravdanim 

razlogom govorili o njemu i njegovom „prirodnom pravu”, piramidalnom 

modelu dru{tva, a u vezi sa feudalnom tro~lanom podelom. Kako je 

on mogao posluìti srednjovekovnim hri{}anima, zagovornicima ideje o bo`joj 

transcendentnosti, odnosno o prekidu kontinuiteta izme|u njega i ljudi, sa 

istovremenim, analognim negiranjem postojane su{tine svojstvene ljudskom 

delovanju? Naprosto zbog ~injenice da Aristotel, za razliku od Platona, inteligibilno 

ne suprotstavlja osetnom, ve}, naprotiv, svet ~ula i ma{te postaje 

deo spoznajnog procesa. Istina, hijerarhija ìvih bi}a je i dalje prisutna (biljke, 

ìvotinje, ljudi), sa odgovaraju}im nivoima du{evne egzistencije (vegetativna, 

senzitivna, misaona), ali pri tome vi{i nivoi uklju~uju niè (pa tako 

ljudska misaona priroda uklju~uje senzitivnu i vegetativnu). Ukratko, svi ovi 

oblici su nerazdvojivi od tela, materije ~iji su oni oblik i rezultat. Iz svega toga 

55


proizlazi postojanje prirode sa sopstvenom dinamikom kretanja, kao datosti 

za sebe, a sva ova razli~ita kretanja su me|usobno savr{eno uskla|ena u op- 

{tem kretanju univerzuma. Iz toga proizlazi mogu}nost nau~ne spoznaje koja 

je utemeljena na posmatranju fenomena, bilo fizi~kih (na nivou univerzuma), 

bilo eti~kih (ljudsko delovanje), bilo politi~kih (grad), logi~kih (jezik) 

itd., kao i legitimnog postojanja jedne filozofije koja ne bi bila zamagljena 

verom. 

Pa ipak, o Aristotelovim tekstovima se u to vreme zna tek zahvaljuju}i 

prevodima i komentarima nekih arapskih autora, prvenstveno Avicene i Averoesa. 

Budu}i da je ovaj prvi takore}i „platonizovao” Aristotela, frakcija sa 

Bonaventurom na ~elu ga je relativno lako prihvatila. Nasuprot tome, Averoes, 

koji je ìveo u XII veku u Kordovi, u muslimanskoj [paniji, nastoji da 

vernije predo~i originalnu misao autora. I tako pariski Univerzitet, sa svojim 

predava~ima umetnosti – rukovo|en potrebom osloba|anja od dominacije 

teolo{kog fakulteta – upori{te svojih u~enja nalazi u Averoesu. Ovaj autor 

pravi razliku izme|u tri nivoa razumevanja Kurana: prvi, vi{i nivo pripada 

filozofima, koji se sluè demonstrativnom, dakle pouzdanom naukom; drugi, 

srednji, nivo teologa, koji se sluè tek verovatnim argumentima; i na kraju, 

najniì, nivo neukih masa, kod kojih su{tina verovanja zavisi od ube|ivanja, 

bodrenja. Ovu drugu kategoriju on smatra izli{nom, pa ~ak i {tetnom, 

budu}i da ne doseè do istine, dok svojom dijalektikom upravo èli da u to 

ubedi druge, stvaraju}i na taj na~in konfuziju na polju inteligencije. Teolozi 

su, dakle, suvi{ni, i trebalo bi da ustupe mesto mirnoj koegzistenciji elite filozofa 

i gomile vernika, u kojoj ne bi dolazilo do unutra{njih uplitanja. 

Ako posmatramo kontekst situacije na pariskom Univerzitetu, Averoesovo 

u~enje se javlja u pravi ~as, povla~e}i sa sobom dva su{tinska pitanja. 

Prvo pitanje bi bilo na osnovu ~ega je filozofska misao u stanju da dosegne 

do Boga? U skladu sa idejama svog u~itelja, averoisti odgovaraju: na osnovu 

delovanja intelekta, koji za Aristotela predstavlja supstancu odvojenu od ~oveka, 

dok on za Averoesa u ~oveku dejstvuje kao trajanje ili rasprostiranje. 

Nismo daleko od neoplatoni~arskih teza. Osim toga, ovaj aktivni, rasprostranjeni 

intelekt ostaje jedinstven, zajedni~ki svim ljudima (kasnije }e se govoriti 

o „monopsihizmu”), iz ~ega proizlazi da subjekt mi{ljenja u ~oveku nije 

sam ~ovek, ve} jedno univerzalno bi}e. A {ta je onda sa jedinkom i njenom 

autonomijom, budu}i da je cena puta koji filozofa vodi do kontemplacije poricanje 

temeljne pozicije hri{}anstva, prema kojoj je odnos prema Bogu odnos 

slobodnih ljudskih subjekata. Drugo pitanje, koje se nadovezuje na prvo, 

a kojim su ~lanovi fakulteta umetnosti upali u neku vrstu }orsokaka, jeste: da 

li je istina filozofije ista kao i istina vere? I zaista, dok razum isti~e numeri~ko


jedinstvo intelekta, vera tvrdi upravo suprotno. Ili, opet, problem o kome se 

u to vreme mnogo raspravljalo, u okviru koga filozofi tvrde da je svet ve~an, 

dok je za teologe on stvoren i ima, dakle, svoj po~etak. I ovde averoisti traè 

izlaz u tvrdnji da postoji razlika izme|u aspekata sagledavanja ovog problema, 

da kompetencije nisu istog reda, ali da u su{tini sukoba mi{ljenja nema 

te da oni prihvataju hri{}anski stav, {to nije bezna~ajna tvrdnja, pa ipak u 

izvesnoj meri kontradiktorna. Naime, da li u tom slu~aju filozofija jo{ uvek 

zauzima onu superiornu poziciju? Ukratko, na desnom boku imamo one koji 

razumu odri~u svaku mogu}nost posedovanja sopstvene vrednosti koja bi 

bila nezavisna od vere i na taj na~in se opet vra}aju na religiozno odre|enje. 

Sleva, filozofiji se udeljuje nadre|en poloàj u odnosu na veru, ali pri tome 

ona vi{e nije proizvod autonomnog delovanja ljudskog duha, dok se istovremeno 

ponovo javlja ideja o eliti posve}enih. U oba slu~aja ostaje se u okviru 

pre|a{njih mentalnih oblika pona{anja, a da se pri tom ne dospeva do onoga 

{to nam se u~inilo presudnim za strukturaciju srednjovekovnog Pariza, a to 

je vi{eslojni i nehijerarhizovani razvoj ljudskih autonomija u okviru jedinstvene 

vere. 

Pri~a se da je Toma Akvinski (1225-1274), svaki put kad bi se obreo u 

Parizu, obi~avao da se popne na uzvisinu Monmartra i da dugo posmatra 

grad koji se pruào pred njim. Mo`da je upravo taj prizor doveo do stvaranja 

odre|enog mentalnog sklopa koji }e biti karakteristika njegovog idejnog sistema. 

Albert Veliki, koji je bio njegov u~itelj za vreme jednog od njegovih 

prvih boravaka u Parizu, ponudio je re{enje koje se prili~no dobro uklapalo u 

proces svekolikog raslojavanja delatnosti u gradu: po pitanju vere i morala, 

gde se sveti Avgustin i filozofi razmimoilaze, treba prihvatiti stav svetog Avgustina; 

no, ako je re~ o medicini, treba se pozvati na Galijena i Hipokrata; 

ako je, najzad, re~ o prirodi stvari, onda je u~itelj Aristotel. Toma Akvinski se 

slaè sa ovakvim mi{ljenjem, {to je dovoljan razlog da tradicionalni desni~ari 

po~nu da ga gledaju sa podozrenjem. Pa ipak, ovo srednje re{enje ne ~ini mu 

se dovoljnim, jer treba proni}i u samu sr` prirode odnosa koji postoje me|u 

ovim autonomijama, a ne samo povu}i grani~ne linije izme|u zona njihove 

punova`nosti. Zbog toga je sva njegova pa`nja usmerena ka ta~nom odre|enju 

statusa teologije, te za Averoesa tako prezrene discipline. Toma Akvinski 

smatra da je upravo teologija domen gde se artikuli{u um, sa svim njemu 

svojstvenim resursima, i vera koja ima za predmet transcendentnog Boga. 

Na koji na~in? Osvrnimo se na jedan od postupaka koji je plod njegove sopstvene 

invencije, a koji se naziva „argumentom saglasnosti”. Postavlja se pitanje 

moè li se proniknuti u su{tinu Ovaplo}enja? Odgovor je: Bog je su{ta 

Dobrota (potvrda vere); s tim u vezi, priroda dobra jeste da se prikaè drugi- 

57


ma kao takvo (rezultat filozofske analize); zna~i, po prirodi stvari, trebalo bi 

da se Bog daje putem ovaplo}enja (teolo{ko razmi{ljanje). Tako bi trebalo da 

bude, ni{ta vi{e. Ali u toj potrebi, vera postaje deo razuma, postaju isto tkivo, 

a sam razum se stavlja u slu`bu vere ~ine}i je predmetom mi{ljenja. Tako 

teolo{ka inteligencija funkcioni{e i u razumu (dakle, mogu se koristiti tehnike 

logi~ara i filozofa, ~ime se prati Abelarova linija) i u veri, te obavlja ulogu 

centralnog stoèra, prelaznog operatora, spojnice koja ih povezuje a koja pri 

tom ne ukida njihove specifi~ne karakteristike. Posledice koje je ovakva koncepcija 

teologije imala po shvatanje hri{}anskih tajni jesu od presudnog zna- 

~aja kada je re~ o problematici koja nas interesuje. One su jasno uo~ljive kod 

definisanja odnosa izme|u stvaranja i milosti. To su centralna mesta, moglo 

bi se re}i, celokupnog hri{}anstva. Uzmimo za primer slede}u originalnu re- 

~enicu: „Milost ne uni{tava prirodu, ona je ~ini savr{enijom”. Dakle, Bog se 

ne moè suprotstaviti prirodi, jer je on stvorio, sa njoj svojstvenom su{tinom, 

daju}i joj mogu}nost da i sama bude uzrok, on i svet i ljude pu{ta da se njome 

slobodno poigravaju. Ali, upravo zbog ~injenice da ih je stvorio takvima kakve 

jesu, te istinske autonomije mogu postati samo jo{ savr{enije, unutar svoje 

vrste, ako priznaju da je Bog izvor njihove mo}i i okrenu se prema njemu. 

Razli~ita od razuma, vera na taj na~in podsti~e njegovo delovanje, u okviru 

njegove sopstvene slobode. Dakle, delovanja mogu biti lai~ke prirode, ali ipak 

delom zavisiti od vere. Kako je ona jedinstvena, zar to ne bi moglo zna~iti 

isto {to i poku{aj njihovog vezivanja u okviru jedinstvenog grada? 

Vratimo se jo{ jednom u taj grad, i usmerimo na{u pa`nju na oblik njegove 

dru{tvene organizacije. Zanati i buròazija, nastali kao produkt ekonomskog 

cvetanja u periodu XI i XII veka, zahvaljuju}i kome grad postaje 

centar razmene i proizvodnje, ~ine njegove osnovne pokreta~e. Mesta gde 

ìvot naprosto buja jesu natkrivene tr`nice, gradska ku}a i zvonici, sa njihovim 

vagama, tegovima i merama, registrima, satovima. Zahvaljuju}i njima, 

nasuprot manastirskoj kulturi, obrazuje se urbana, lai~ka kultura, uklju~uju- 

}i i kulturu {irokih narodnih masa, izrasla na uzajamnoj diskusiji. Diskusije 

se vode najpre unutar ~lanova iste grupe, iste profesije, pa tako nastaju udru- 

ènja, korporacije, cehovi, bratije, sa Univerzitetom koji je jedan od mnogih 

oblika udruìvanja sa zajedni~kim ciljem. Diskusije se zatim vode izme|u 

~lanova razli~itih grupa, iz kojih proizlaze zajedni~ki sporazumi, sklapaju se 

savezi. U celini gledan, srednjovekovni grad je vi{eslojni prostor razgovora, 

razmene mi{ljenja, dijaloga, i svaki njegov deo je mesto okupljanja, bilo da je 

re~ o javnim trgovima ili o grobljima i kr~mama. Ve} je, dakle, do{lo do dodele 

vlasti, priznate od svih: formirana je op{tina, sa njenim gradskim ve}em i 

gradona~elnikom. Sama re~ ve} kaè da je to kombinacija prerogativa ili po-


vlastica, razli~itih prava u okviru kolektivne suverenosti koja ih priznaje i 

odobrava. Drugim re~ima, sa~injena je od pojedina~nih oblika koji samoupravljaju 

(termin „stale`” sada menja svoje zna~enje u odnosu na ono koje je 

imao u feudalnom sistemu), uzajamno vezanih, bez postojanja ikakvog hijerahijiskog 

odnosa. Integrisane razlike, izdiferencirana celina – ovakav oblik 

je i u dana{nje vreme nostalgi~no prisutan u procesu osmi{ljavanja urbanog 

prostora, naro~ito ako pomislimo na „~etvrti” sa {arolikim prisustvom raznih 

delatnosti i slu`bi, koje bi trebalo da zadovolje potrebe svih stanovnika. 

I u mesopotamijskom gradu ili, {ire gledamo, imperijalnom, kao i u Platonovom 

Kaliopolisu, razlike su zaista postojale. Pa ipak, me|u njima je postojalo 

hijerahijsko ustrojstvo. Istina, u funkcionalisti~koj Atini to nije bio slu~aj, pa 

ipak, razlike su bile deo neutralnog prostora, me|usobno izdeljene i izolovane 

pod dejstvom tehni~ko-nau~ne inteligencije. Dru{tvena i urbana originalnost 

Pariza iz VIII veka je nerazdvojiva od njegove mentalne originalnosti, 

nerazdvojiva pre svega od koncepcije „poretka” koju daje Toma Akvinski 

kada je re~ o osmi{ljavanju jedinstva mnogostrukih oblika. Upravljaju}i se 

prema Bogu, ljudi se upravljaju i jedni prema drugima, na autonoman na~in. 

Kako je to veoma dobro uo~io @or` de Lagard (Georges de Lagarde), dru- 

{tveni ìvot jeste rezultat beskrajne raznolikosti slobodnih delatnosti koje ne 

samo da se ne zadovoljavaju prostom jukstapozicijom, ve} obrazuju organizovnu 

dinamiku. I dok je homogenizuju}i centralizam prigu{uje, poredak 

udahnjuje ìvot upravo zato {to iziskuje pluralitet bez koga su nemogu}a 

op{tenja brojnih „dru{tava” unutar Dràve, brojnih „prava” unutar Prava 

itd. Ervin Panofski (Erwin Panofsky) dovodi u vezu gotsku arhitekturu i teolo{ku 

sumu. Mi }emo dati jo{ {ire dimenzije njegovom gledi{tu: nije re~ samo 

o arhitektonskoj kompoziciji jedne katedrale, nego ~itavog grada koji se {iri 

unaokolo. Specifi~no jedinstvo „ujedinjenog grada” usko je povezano sa ~injenicom 

da lai~ke delatnosti, koje se razvijaju prema sopstvenim zakonitostima, 

napajuju}i se iz njima svojstvenih izvora, to ~ine u okviru poretka koji 

ih uzajamno veè bez ikakve hijerahijske podele. Pa ipak, iako autonoman, 

ovaj poredak ni{ta manje ne predstavlja volju Boga, njihovog zajedni~kog 

stvoritelja. A da bi grad osetio sebe kao celinu i dobio dodatni impuls za dalji 

razvoj, dovoljno je da, od profesije do profesije, od ~etvrti do ~etvrti, prodefiluje 

kakva procesija prema katedrali, nevidljivoj, ali ipak prisutnoj. 

59

60 Pol Blankar


5 

Kraljevski grad, 

kartezijanizam i tehnoadministracija 

Kako ispravno misliti? Ovo pitanje }e Dekart, zatvoren u svoju sobu, 

postaviti sebi te surove zime 1618. godine, prilikom svog boravka u u Nema~koj. 

Tek }e kasnije, 1636. godine, zapisati prvu misao koja mu se tada 

javila. Deo koji sledi iz njegove Rasprave o metodi nave{}emo u celini budu}i 

da se u potpunosti nadovezuje na na{e izlaganje: „Usudih se da primetim da 

je savr{enstvo neretko manje prisutno u stvarima sastavljenim iz vi{e delova 

i na kojima je radilo vi{e majstora nego kada je stvoreno rukom samo jednog 

od njih”. Iz ovoga se vidi da Dekart racionalnost traì u gradu i u arhitekturi 

koja je upravo njeno polje delovanja. Ali, srednjovekovni grad nije racionalan. 

Evo {ta on kaè: „Tako moèmo da vidimo da su zdanja koja je zapo~eo i 

dovr{io samo jedan arhitekta obi~no lep{a i skladnija od starih gra|evina 

koje je vi{e majstora nastojalo da osposobi ne vode}i ra~una o njihovoj prvobitnoj 

nameni. Tako se redovno de{ava da su stara naselja, u po~etku obi~ne 

palanke koje su vremenom prerasle u velike gradove, izuzetno lo{e promerena 

u ime pravilnih trgova koje inènjer po sopstvenoj volji trasira na ravnoj 

povr{ini, premda, ako svaku njihovu zgradu posmatramo posebno, uo~i}emo 

da sadrì isto toliko, pa ~ak i vi{e umetni~kog od drugih. Me|utim, kad 

pogledamo kako su raspore|ene – velika zgrada pored male, ulice krive i 

nejednake – pre bismo pomislili da za takav raspored duguju pukom slu~aju, 

a ne ljudskoj volji oslonjenoj na razum”. 

Sledi komentar: preispitujem grad s namerom da doprem do razuma. 

Me|utim, prethodno opisan srednjovekovni grad mi se ne dopada: graditelji 

su mu brojni, sagra|en je od svega i sva~ega, pretrpan starim, neprestano 

preure|ivanim zgradama, sa neredom kao krajnjim rezultatom takve me{avine. 

Nasuprot tome, gradovi koji mi se zaista dopadaju su vojni gradovi 

kakvi se danas grade („trg” je delo jednog graditelja koji je i sâm vojnik), iz 

prostog razloga {to mi izgledaju mnogo racionalnijim. Odatle se razum, kao 

rezultat ove suprotnosti, odre|uje kao delovanje jedinstvene volje koja se, ne 

61


mare}i za pro{lost, na sasvim nov na~in i sa geometrijskom pravilno{}u projektuje 

na ujedna~enom tlu. Iz ovoga se moè videti da su razum i grad u uzajamnom 

odnosu, {to nas upu}uje na njihovu zajedni~ku matricu, kalup u kome 

su oba sa~injena, a to je kraljevski grad, koji }e utisnuti svoj pe~at u svim 

oblastima: dru{tvenoj podeli, urbanom planu, kao i na~inu razmi{ljanja. 

Jednoobraznost kao osnovni zahtev 

U ovom istorijskom kalupu, ~etiri elementa sa~injavaju sistem: ekonomski 

uspon novih gradskih klasa (trgovaca i proizvo|a~a); centralisti~ka vlast 

pojedinca oslobo|ena verske vlasti; rat, koji ujedna~ava teritoriju; mehanizacija 

prirode. Ovaj sistem stvara novi prostor koji }e se na}i i u Dekartovim 

promi{ljanjima.Trgovinska razmena i zanatska proizvodnja, koja krajem IX 

veka doìvljava novi procvat zahvaljuju}i obnovi grada kao rezultatu unapre|enja 

zanata, utica}e na slabljenje srednjovekovnih gradova, uprkos njihovih 

me|usobno sklopljenih „saveza”. Politi~ku smenu feudalizma ne}e izvr{iti 

gradovi, nego nacionalne dràve. Mogli smo da vidimo da u kasnom 

srednjem veku administrativna svrha rimskog grada i{~ezava i da civitas opstaje 

jedino zahvaljuju}i verskoj slu`bi biskupa. Srednjovekovni grad kao takav 

nastaje i razvija se zahvaljuju}i privrednoj proizvodnji koja zapo~inje 

trgovinom, da bi kasnije obuhvatila i druga zanimanja. Od trenutka kada 

razmena prema{i granice sela, izme|u njega i grada uspostavlja se stroga 

podela rada, odnosno izme|u poljoprivrede i trgovine, s jedne strane, i manuelnog 

rada, koji teì {irem trì{tu, s druge. „Burùji” (gra|ani), koji se na 

ovaj na~in bogate odvajaju}i se od obli`nje teritorije i vlastelinske zavisnosti, 

postaju slobodni. U dru{tvenoj integraciji kakvu predstavlja grad doga|a se 

nova raspodela snaga koja se vr{i u njihovu korist. Plemstvu koje ostaje u 

gradu, trgovci i zantaski stale` osporavaju i ~esto oduzimaju gradsku upravu. 

Re~ je, dakle, o op{tinskoj revoluciji i ubrzanom procvatu slobodnih gradova. 

Ali, unutar nove buròaske klase, veoma brzo }e se uspostaviti razlika 

izme|u malih i velikih, a to je upravo odlu~uju}i ~inilac ovog preobraàja: 

stvara se pravi trgova~ki kapital od koga sitne zanatlije nastoje da se za{titite. 

Prvobitna namera zanatlijskog staleà bila je za{tita kvaliteta proizvoda. Me- 

|utim, sada se njegova priroda menja i postaje udruènje za odbranu od novog 

patronata. Mada su ograde srednjovekovnog grada podignute, on i dalje 

ostaje zatvoren. U ime za{tite izvesnih preimu}stava, savezi „malih”, radi 

o~uvanja samostalnosti, brane utvr|enja. Nasuprot njima, najrazvijenije grane 

trgovine i industrije nastoje da ih uklone i okon~aju raspar~anost. Na primer, 

krajem XIV veka, ~itavim tokom Rajne, bilo je oko {ezdeset punktova za


pla}anje putarine, {to zna~i na svakih deset kilometara po jedan, dok ih je 

krajem XII veka bilo svega devetnaest: dvadeset pet ih je postavljeno u XIII i 

dvadeset u XIV veku. Ovo nikako nije pogodovalo zagovornicima slobodnog 

prometa robe. Dru{tvene promene teìle su ujedna~enom pro{irivanju 

teritorije. 

Neki gradovi u ovome i uspevaju uspostavljanjem me|usobnih veza, 

odnosno saveza, kao {to je slu~aj u Italiji, Flandriji, Nema~koj (Hanza). Neki 

italijanski gradovi se plovidbom potpuno odvajaju od kopna, kao {to je slu- 

~aj sa \enovom, koja caruje trì{tem novca. Venecija, grad koji stasa na vodi, 

sa mreàma razgranatim po celom svetu, predstavlja mo}an simbol nestalnog 

i neuhvatljivog finansijskog kapitala. [to se ti~e Francuske, proces ujedinjenja 

zapo~inje kralj koji je, uostalom, ve} duè vreme na strani novih gradskih 

klasa pobunjenih protiv feudalaca. Zahvaljuju}i njemu izra|en je plan 

Pariza kao uzornog srednjovekovnog grada, sa zidinama izgra|enim u periodu 

od 1190. do 1210. godine. Unutar ovih zidina, u ~etvrti [ampo, Filip 

Ogist podiè les Halles 3 , koje }e njegov naslednik, Luj IX (1215-1270), pro{iriti 

za prodaju kroja~kog pribora i prozvoda od koè, te sagraditi ribarnicu. Tako 

Pariz po~inje da li~i na pravu prestonicu. Kraljevi }e se truditi da iskoriste i 

najmanju priliku da bi se upleli u lokalne parnice, ukidali slobode ili ograni- 

~avali sporazume sklopljene izme|u pokrajina. Teritorijalne celine koje se na 

taj na~in stvaraju, pogodne za slobodu kretanja i trgovinu, idu im na ruku 

jednako kao i trgova~kom kapitalizmu. U tom zadatku, koji se sastojao u 

ukidanju granica, Crkva je mogla da bude njihov suparnik, s obzirom na to 

da je zastupala na~elo univerzalnosti. Me|utim, ona }e se ograni~iti na odbranu 

svojih povlastica i, pre nego {to do|e do veoma ozbiljnog unutra{njeg 

razdora, potpuno se okre}e sopstvenim problemima, prepu{taju}i vrhovnu 

vlast drugom, isklju~ivo politi~kom polu. 

Po~etkom XIV veka, Viljem Okam se na teolo{kom planu ve} zalaè za 

odvajanje politi~ke od verske vlasti. Izme|u franjeva~kog reda, kome je pripadao, 

i avinjonskog pape izbija sukob u shvatanju siroma{tva koje su franjevci 

tuma~ili u njegovom doslovnom jevan|eljskom zna~enju. Podr{ku im 

pruà Ludvig Bavarski, koji je i sam do{ao u sukob sa papom, ali u vezi sa 

pitanjem samostalnosti svetovne vlasti u odnosu na nebesku. Dakle, nalazimo 

se pred raspletom vekovnog sukoba sve{tenstva i Carstva. Tvrde}i da je 

Bog bezuslovno transcendentan, Okam je zastupao tezu prema kojoj svemogu}i 

Bog, neposredno i unutar njih samih, stvara pojedina~na bi}a bez posredovanja 

prirode (~ove~anstva). Na ovaj na~in se Okam svrstava u nominali- 

3 Trgova~ka zona u Parizu (prim.prev.). 

63


sti~ku tradiciju: re~i izraàvaju su{tinu, univerzalije (na primer, ~oveka), ali 

nisu realnosti. Samo je pojedina~no stvarno. Ovo je bio kona~ni raskid sa 

starogr~kom ontologijom i sa njenom idejom povezanosti izme|u razli~itih 

nivoa bivstvovanja i stvarnosti. Apsolutno (ab-solu) zna~i oslobo|eno, teza 

koja }e zasigurno imati krupnih posledica na politi~kom planu. Po{to postoje 

samo apsolutne pojedina~nosti, veza koja postoji izme|u ljudi, druga~ije re- 

~eno ure|enost dru{tva, moè da bude samo rezultat njihove slobodne volje. 

Ovim dolazimo do stava koji kr~i put modernoj politi~koj filozofiji, prema 

kojoj svaki dru{tveni oblik (holizam ili zajednica) ne prethodi bi}ima, nego je 

rezultat njihovog me|usobnog dogovora ili sporazuma (udruènja). Prelazni 

period izme|u postavljanja ove problematike i njenog logi~nog ishoda u 

vidu Francuske revolucije i demokratije predstavlja apsolutisti~ka monarhija, 

~iji }e najve}i teoreti~ar u XVII veku biti Hobs. Ali, ve} u XIV veku teren 

pripremaju francuski zakonodavci okupljeni oko kralja Filipa Lepog, savremenika 

Ludviga Bavarskog, koji se iz istih razloga suprotstavlja papskim zahtevima. 

Kao {to }e na to lepo ukazati Marsel Go{e, kona~ni rezultat ovih promi{ljanja 

jeste ideja da kralj vi{e nije na prelaznoj lestvici izme|u vidljivog i 

nevidljivog, nego unutar ljudskog univerzuma predstavlja najvi{u i apsolutnu 

vlast koju ostali bespogovorno prihvataju. Dakle, ìvot zajednice je proizvod 

volje vladara, dok njegovo telo predstavlja narod. 

Mehanizovani i geometrizovani teren 

Razumljivo je da najbitniju ulogu u potvrdi nove kraljeve mo}i ima rat 

putem koga se njegovo telo utvr|uje i pro{iruje. Usled ovoga, menja se odnos 

prema tlu i njegovoj postojanosti. Ratovi se sada vode na druga~iji na~in 

nego ranije. Do XV veka, branitelj je imao prednost nad napada~em. Me|utim, 

sve se menja pronalaènjem metalne kugle koja moè da razara zidine. 

Artiljerija, koja se prvi put javlja 1346. godine u Kresiju, do tada je bila gotovo 

nedelotvorna. Me|utim, situacija se sada menja, pogotovu sa zna~ajnim napretkom 

u proizvodnji baruta i bronze. Sada je mogu}e osvojiti i utvr|enja sa 

visokim zidinama, kao i ona podignuta na vrhovima uzvi{enja. Inènjeri (prepoznajemo 

Dekartovu re~) usavr{avaju novi sistem odbrane koji vi{e ne vodi 

ra~una o prirodnoj topografiji, nego, potpuno suprotno, uzima u obzir ravno 

tlo. Dakle, va`no je pre svega zakloniti se od neprijateljskih topova i u takvom 

poloàju na najbolji na~in odbiti napada~a. Utvr|enja se zakopavaju 

da bi se na taj na~in ublaìli udarci zadati iz neposredne blizine. Posvuda 

oko utvr|enja je brisani prostor sa duìnom ve}om od dometa napada~a: 

ru{i se svaki objekat koji bi se na{ao na tom prostoru kako bi se neprijatelj


onemogu}io da ga koristi. Poligonalna putanja uzemljenog utvr|enja oslanja 

se na isturene kule, koje su najpre u obliku mamuze, zatim petougla, sa kazematama, 

{ancima i polumesecima. Ovakav raspored omogu}avao je potpunu 

kontrolu terena, kako na daljinu tako i u podno`ju samih bedema, pri 

~emu je svaka kula {titila i susedne kule, zatim i da razbije napada~ke snage 

ukoliko bi se one suvi{e pribliìle utvr|enju. Takvo utvr|enje je obi~no zauzimalo 

povr{inu ve}u od povr{ine branjenog grada. [to se ti~e samog grada, 

veliki njegov deo zauzimale su kasarne garnizona, zatim tereni za izvo|enje 

vojnih ve`bi i vojne smotre, te oruàrnice. 

Sigurno najve}i majstor ove vrste gra|evina je Voban. Generalni namesnik 

za utvr|enja, potom feldmar{al u vojsci Luja XIV (najvi{i ~in), sagradio 

je trideset i tri i uredio tri stotine utvr|enja. Nave{}emo dva primera ovakve 

vrste neutralizacije i militarizacije terena: prvi je Nef-Brizak, koji u potpunosti 

odraàva njegovu urbanisti~ku teoriju gradnje na ravnoj povr{ini. Unutar 

osmougaone ograde sa kulama, ~etrnaest strogo pravolinijskih ulica se~e se 

pod pravim uglom. Ta~no u centru nalazi se ~etvorougaoni vojni trg. Pisac 

Rasprave o metodi verovatno bio bio prezadovoljan ovim gradom podignutim 

izme|u 1698. i 1708. godine. Drugi primer je tvr|ava Palate koja se nalazi u 

Bel-Il-an-Mer. Ali, graditelj u ovom slu~aju nije uspeo da napravi uzorno delo, 

budu}i da se koristio prethodno sagra|enim elementima koji su ga na 

neki na~in sputavali. Me|utim, u ovom slu~aju postoji veoma zna~ajan detalj, 

a to je jedna nadsvo|ena prostorija. Voban je u stvari preina~io staru 

benediktinsku kapelu u magacin baruta, {to simboli~no ukazuje na preoblikovanje 

prostora, kao i promenu na~ina njegovog kori{}enja. Potom }e, pove}anjem 

mo}i artiljerije, ova utvr|enja gubiti na efikasnosti. U vojevanju se 

prednost ponovo daje ofanzivi ili, bolje re~eno, pokretljivosti. Ali, ovo }e za 

posledicu imati jo{ ve}u uniformizaciju teritorije koja postaje potpuno „povojni~ena”. 

Re~i vojni, povojni~en u stvari zna~e da prostor vi{e ne postoji sam za 

sebe, kao prirodna realnost ili kao sakralno uto~i{te, nego jedino kao predmet 

osvajanja, polje za odmeravanje sile. Kao rezultat brojnih razmi{ljanja iz 

XVI i XVII veka o putanji topovskog taneta, javlja se formula principa inercije: 

tela ne mogu sama po sebi da promene stanje mirovanja ili kretanja u 

kome se nalaze, ve} jedino guranjem ili sudaranjem sa nekim drugim telom. 

Priroda se, dakle, ne sastoji od svojstava od kojih bi svako imalo svoje odre- 

|eno mesto, nego od koli~ine energije koja deluje kroz dinami~ke promene 

uslovljene kvantitativnim parametrima kao {to su gravitacija, koli~ina kretanja 

itd. Priroda je mehanika. Ova nova disciplina postaje vode}a i ru{i stare 

nau~ne sisteme, daju}i druga~iji pogled na kori{}enje prostora. Prethodna 

65


nau~na misao formirana u anti~koj Gr~koj predstavljala je stvarnost u obliku 

piramide na ~ijem vrhu se nalaze technai, odnosno tehni~ka znanja koja se 

temelje prvenstveno na spolja{njem delovanju ili izradi. Ove ve{tine nisu bile 

teorijske ve} proizvod ume{nosti: odre|enim svojstvima (oblik, boja itd.) koja 

su davali materiji, zanatlije su postajali umetnici, a zanati pretvarani u umetnost. 

Kasnije, u srednjem veku, pored ostalih fakulteta od kojih su ve}ina bili 

teolo{ki, postoja}e i fakultet umetnosti. Me|utim, umetnost se tada svodila 

na takozvane liberalne umetnosti: trivium (gramatika, dijalektika i retorika) i 

quadrivium (aritmetika, geometrija, astronomija, muzika), odnosno teorijske 

umetnosti koje su izuzimale tehni~ke zanate. Nauka ih, dakle, izuzima premda 

se na njima zasniva dinamizam srednjovekovnog grada. Stoga je razumljivo 

ru{enje stare nau~ne misli kada se, usled novih iskustava u na~inu ratovanja, 

dolazi do spoznaje da tehnika ne samo da stvara svet nego je istovremeno i 

teorijsko znanje o njemu. Ser` Moskovisi (Serge Moscovici) jasno je analizirao 

promene u na~inu odràvanja sklada: u mehani~kim ve{tinama, ba{ kao 

i na bojnom polju, majstor pruà ruku inènjeru, a istovremeno s tim „prirodna” 

filozofija prelazi u „mehani~ku”. Dakle, inènjer, koji je stvaralac i 

proizvo|a~, poseduje i teorijsko znanje. Uspostavlja se nov odnos izme|u 

teorijskog i prakti~nog znanja: teorija vi{e nije samo stvar ~istog intelekta, 

kao {to ni praksa ne zavisi isklju~ivo od ~ulnog opaànja i manuelne ve{tine. 

Re~ „fizika” dobija novo zna~enje: od kontemplativnog znanja postoje}e prirode 

postaje korisna nauka koja, putem ve{tina, otkriva zakone prirode-ma- 

{ine. Kako je mogu}e da ve{tine postaju oru|e istine? Izumitelji postaju nau~nici 

koji su sada novi filozofi. Vide}emo ne{to kasnije u tekstu do koje mere 

to kod Dekarta uti~e na razvoj slike sveta. Za sada recimo samo da, svrgnuv{i 

staro shvatanje fizike, mehanika preraspore|uje filozofiju oko sebe. 

Ova zamena za sobom povla~i i jednu drugu: logika, nekada{nji organon filozofije, 

ustupa mesto nauci mera, odnosno matematici. Kao rezultat ovoga, 

sve pojave svrstane su u jedinstven i ure|en poredak – prostorno-vremenski 

poredak matematike. Vi{e se ne vodi ra~una o „prirodi stvari” ni o svojstvima 

materije, ve} o dejstvu sila i njima prouzrokovanim kretanjima u ujedna- 

~enom prostoru. 

Pomenuti vojni prostor jednak je prostoru slikara i arhitekata italijanskog 

kvatro~enta. Istovremeno sa otkri}em teleskopa i mikroskopa, koji izo- 

{travaju pogled, menja se i percepcija, dok se brojke i slike udvostru~uju: oko 

posmatra geometrijski. Kod srednjovekovnih minijatura, detalj je vaàn jednako 

kao i sve ostalo {to privla~i na{u pa`nju. Crteè minijatura sa~injavaju 

linije obojenih povr{ina, dok su istaknuti elementi imali moralno zna~enje. 

Sa Bruneleskijem (1377-1446) raspar~ano predstavljanje prostora ustupa me-


sto predstavi o prostoru kao ne~em jedinstvenom i beskrajnom. Kao {to je to 

jasno pokazao Pjer Frankastel (Pierre Francastel), osnovni kriterijum vi{e nije 

unutra{nje svojstvo predmetâ ili njihova moralna vrednost, ve} njihov uzajamni 

poloàj u prostoru. Majstori-graditelji srednjeg veka ome|avali su prostor 

slaganjem kamenja oko svoda. Sa arhitektom-inènjerom firentinske Kupole 

mesto postaje geometrijsko: prostorom se proteù linije odre|ene povr- 

{inama u inertnoj materiji. Na ovaj na~in ravni i volumeni proizilaze iz mre- 

è linija koje se seku, uzajamno se spajaju}i sa bliskim i udaljenim delovima 

prostora. Ovde se prvenstvo daje perspektivi, sa zakonom centralne projekcije 

i spajanja paralela u beskona~nosti. Svojim gra|evinama i njihovim razme{tajem 

u gradu i bliòj okolini, Bruneleski racionalizuje srednjovekovni 

grad udahnjuju}i u sve, ~ak i u pro{lost, novi smisao. Time on zapravo nastoji 

da centralizovanu {emu uklopi u ve} postoje}u uzdu`nu, tj. da objedini 

jednosmerno prostiranje i spajanje u jedinstvenom centru. U ovom, do tada 

nepoznatom na~inu strukturalnog povezivanja, bilo kakvo mesto, pa prema 

tome i grad i teren na kome je on podignut, odre|eni su poloàjem posmatra~a. 

Iz toga proizilazi da se organizacija odnosi ne samo na oslikani ili sagra|eni 

prostor, nego se vodi ra~una i o prazninama, suptilnoj materiji, svetlosti 

i atmosferi. Zapremine i praznine izme|u elemenata zauzimaju centralno 

mesto na slikama Pjetra dela Fran~eske (1416-1492), odakle se stvara 

utisak jednog nadasve slobodnog, prozra~nog i vazdu{astog sveta. Alberti 

(1404-1472), drugi firentinski arhitekta, na osnovu svojih istraìvanja dolazi 

do teorije prema kojoj je plasti~na forma odvojena od materije. Suprotno staroj 

umetnosti koja se zasnivala na iskustvenom doìvljaju prirode, umetnost 

kvatro~enta predstavlja njenu matemati~ku konstrukciju (usled ~ega ona vi- 

{e nije ista), dok stvaranje prostora, ne kao postojane stvari, nego kao la`ne 

stvarnosti, vi{e li~i na kakav pozori{ni mizanscen. U ovom slu~aju, re~ je o 

pozori{tu koje stvara i ure|uje ~ovek. Slikari klasi~ne epohe naj~e{}e predstavljaju 

vladara, oli~enje politi~ke i vojne mo}i, kako sa vrha brda durbinom 

nadgleda napredovanje svojih trupa i osvajanje teritorije. Po~etkom XVIII veka, 

francuska monarhija }e zatraìti od Kasinija da izradi kartu kraljevstva 

koja bi omogu}ila njegovu potpunu preglednost. Koriste}i se triangulacijom, 

Kasini }e izumeti karte koje }e se kasnije s razlogom nazvati „kartama vrhovnog 

{taba”. Re~i kao {to su kralj, geometrija, vojna sila, ~ine sistem koji stvara 

novi prostor. 

67


Mo} kao spektakl 

Preterano, gotovo teatralno isticanje mo}i bila bi osnovna odlika kraljevskog 

grada koji proizilazi iz ove matrice. Savremenici su po~eli ludo da se {ale 

na ra~un mehani~ke slike sveta koju su im nudili inènjeri-fizi~ari. Pojava automata, 

tih ~udnovatih, ali korisnih izuma, zatim naprava i ma{ina sa dejstvima 

nalik opsenarskim ~arolijama, izazivala je nevericu, ali bila i povod za zabavu. 

Ume}em obmana i iluzija najbolje su vladali Italijani. Dovoljno je samo da se 

prisetimo Leonarda da Vin~ija, ili pak Venecije, grada napravljenog ni od ~ega, 

u kome nema ni tla i gde prirodu zamenjuje ma{inerija: sve sami kanali, dizalice, 

~ekrci, vijadukti, ventili. Sa dolaskom Mazarena, italijanska festa preplavljuje 

Pariz: pozori{te sa mnogostrukim menjanjem dekora, muzika, opera. Ali, 

kada na scenu stupa kralj, italijanska festa postaje francuska svojina. Dana 26. 

avgusta 1660, Luj XIV i infantkinja Marija Tereza [panska, njegova supruga, 

ulaze u Pariz, a njihovo prisvajanje prostora detaljno }e opisati Viktor Tapije 

(Victor Tapié). Da bi pre{li put od Vensena do Luvra, bilo im je potrebno oko 

deset ~asova. Na samom po~etku ceremonije, na jednom odre|enom mestu 

koje }e se kasnije prozvati Trgom trona, kralj i kraljica, koji su ispod baldahina, 

primaju po~asti tela koga sa~injavaju parohijsko sve{tenstvo, razni univerzitetski 

doktori, trgova~ki cehovi, najvi{a dvorska tela (moneta, porezi, pariski 

parlament). Cilj procesije vi{e nije crkva, kao simbol jedinstva, nego kralj. Zatim 

se stvara nova povorka – dvorska kavalkada: preko predgra|a Sent-Antoan, 

Bastilje, ulice Sent-Antoan, raskr{}a Sen-@erve, mosta Notr-Dam i Trga 

Dofena, najpre prolazi Mazarenov dom, zatim dom kralja i kraljice, potom 

konji kraljevskih staja, kancelari, musketiri, laka konjica, kraljevsko sudstvo, 

guverneri, oficiri krune, zatim sâm kralj u pratnji svoga brata i prin~eva iz njegove 

loze, i najzad kraljica okruèna prin~evima od Lorene. Na putu do Luvra, 

dok se razleù zvuci gajdi, povorka prolazi ispod sedam trijumfalnih kapija ili 

portala, rasko{no ukra{enih u slavu monarhije i njenih delâ. Jasno je da je re~ o 

paradi mo}i. Kada je godinu dana kasnije, nakon velikog slavlja u zamku Vole-Vikont 

(razni efekti sa vodom, smenjivanje scena uz pomo} Torelijevih naprava, 

Lulijeva muzika i Molijerova komedija, Vatelova zakuska), Luj XIV naredio 

da se zatvori ministar finansija Fuke, najmanji razlog tome bila je rasipnost. 

Pravi razlog trebalo je traìti u ~injenici da se neko drugi umesto njega 

na{ao u ìì pa`nje, budu}i da uniformisani prostor ne trpi vi{e od jedne mo}i. 

Tako }e maja 1664, u Versaju, Lepote ~arobnog ostrva nekoliko dana slaviti samo 

jednog Kralja-Sunca. 

Ali, ovo sunce je poput strojara. Avenije oko njegovog zamka u Versaju 

spajaju se u jednoj ta~ki. Isti takav raspored u obliku zvezde nalazimo i u


{umama u okolini Pariza, kraljevskim terenima za lov. Model dràve-Sunca 

nije nov. Dovoljno nam je da se prisetimo Japanaca ili Inka. Ova planeta simbolizuje 

jedinstvo okupljeno oko centra. Kakav je to centar i o kakvom jedinstvu 

je re~? Piramide Egip}ana, Kineza i Maja ili sumerske tvr|ave nisu Versaj. 

Stara carstva i kraljevstvo Luja XIV deli jedan doga|aj sli~an onom koji 

vavilonske astronome razdvaja od „fizi~ara” iz Mileta, a to je prelazak sa 

aritmetike na geometriju. Versaj nije nikakva sveta stena, vertikalna osa sveta, 

niti ogromna naslaga kamenja, simbola vere oko koga se stvara dru{tvo. 

Hroni~ar Luj de Sen-Simon, u svojim kriti~arskim nastojanjima, opisuje u 

Memoarima prostrana krila „koja se, bez ikakvog temelja, proteù do dvori- 

{ta” i, pokraj vrta, „izgorelu palatu kojoj jo{ uvek nedostaju poslednji sprat i 

krov”. Horizontala, linije koje se gube, lako}a – sve ono kroz {ta je pro{ao 

kvatro~ento u vreme kada pisar-ra~unovo|a svoje mesto ustupa inènjeru. 

Sunce koje se, u liku Apolona, sa svojom ko~ijom pomalja iz sredi{njeg bazena 

Versaja, vi{e nije kosmi~ka zvezda, sredi{te ustaljenog reda ~ije postojanje 

prethodi svemu. Sada ono slavi jednog ~oveka: odrazi u Galeriji ogledala 

imaju jedan izvor, jedno „ja” koje se ogleda i na koje ona bacaju svetlost, 

jedno bi}e koje se projektuje u okolnom svetu. Mo} je opti~ka ma{ina u kojoj 

moèmo da prepoznamo perspektivu i pozori{te. Re~ je o monumentalnoj 

perspektivi i tzv. kraljevskom trgu: dve velike prostorne forme koje }e novonastala 

dràva podariti Parizu jasno ilustruju ovu ~injenicu. Osnovna odlika 

perspektive je prava linija, za razliku od krivina svojstvenih srednjovekovnim 

ulicama. Zna~ajno je primetiti da Alberti glavne ulice, koje u svojim planovima 

razlikuje od sporednih, naziva „vojnim” te da su one {iroke i pravolinijske, 

{to je omogu}avalo brzo pomeranje velikog broja vojnika, ali istovremeno 

i demonstraciju reda koji ta ista vojska zavodi: vojnici mar{iraju postrojeni 

u redove, sa velikim razmakom izme|u odreda, ali svrstani u povorku 

koja se proteè do u nedogled kao sila koju ni{ta ne moè da zaustavi. I 

same ulice su deo tog reda: sa obe strane avenije, poput postrojenih vojnika, 

izdiù se zgrade ujedna~enih fasada. Dakle, sve je u znaku parade i mimohoda: 

oni koji su u zgradama vide prolazak kolone vojnika, dok se ovima ~ini 

da su zgrade te koje, sa beskrajnim i ujedna~enim nizom pravilnih fasada i 

frontona, prolaze mimo njih. Kada je u pokretu, ma{ina stvara brzinu, ali i 

ujedna~enost, dok razlike postaju uo~ljive samo onome ko ide laganim koracima. 

Me|utim, putniku koji sedi u kolima koja jure galopom, nemogu}e je 

da razazna razlike i jedino {to vidi jeste samo beskrajno ponavljanje. Ali, da li 

}e ovo monotono ponavljanje biti mrsko kralju, uzdignutom iznad svekolike 

mase svojih podanika razmilelih po ravnici, ba{ kao i iznad svojih bataljona 

koje, pred bitku, sa vrha neke uzvi{ice posmatra durbinom? Naprotiv, upra- 

69


vo je to ono {to daje prostor, odnosno, manevarski prostor. Monumentalna 

perspektiva bi u stvari predstavljala veliki prazan prostor izme|u vojnih zdanja 

ili zgrada prilago|enih u vojne svrhe prema kojima se avenije granaju ili 

ih pak okruùju. Ove esplanade nisu ne{to vanurbanisti~ko, nekakvi ostaci 

ili „ne{to izme|u”, kao {to ni vazduh ni svetlost nisu izvan gra|evina i slika 

majstora kvatro~enta, nego su upravo njihov najva`niji deo. Ovo najbolje potvr|uje 

kompleks Invalidi – Vojna {kola ~ija je gradnja u ravnici Grenel trajala 

gotovo ~itavo stole}e. Godine 1650. ovo mesto je jo{ uvek bilo lovi{te kuni- 

}a i prepelica, sve do 1670, kada }e Luj XIV, preuzimaju}i stari plan Anrija IV, 

narediti da se na tom mestu izgradi prihvatili{te za vojne invalide iz njegove 

vojske. Gra|evina, takva kakva je i danas, zavr{ena je 1706, a ogromna esplanada 

ispred nje sagra|ena je 1704. godine. Ne èle}i da zaostaje za svojim 

pradedom, Luj XV }e 1750. na zapadnoj strani osnovati Akademsku {kolu za 

500 siroma{nih plemi}a, budu}ih elitnih vojnih oficira, a izgradnja je trajala 

gotovo dvadeset godina. Velelepna kao i ostale, ova vojna akademija je 1765. 

godine obuhvatila ogroman prostor koji }e se kasnije prozvati Marsovo polje, 

namenjeno manevrisanju pitomaca ove vojne {kole. Naj~e{}e je kori{}eno 

za smotre kraljevskih trupa i upravo zbog toga je u vi{e navrata pro{irivano 

pa je, na kraju, moglo da primi deset hiljada borbenih vojnika. Ova druga 

esplanada bila je okruèna {an~evima, dok su je sa svake strane okruìvala 

~etiri drvoreda i gvozdena ograda sa pet kapija. Dovoljno je pogledati celokupni 

plan ove ~etvrti, koju }e kasnije na isti na~in obeleìti i Napoleon, pa 

da primetimo da je sve u znaku pravih linija, pravougaonika, {irine. Od veterana 

do mladih regruta, vojska postaje deo urbanizma i sastavni deo ìvota. 

Naravno, zadatak ovih kraljevskih trgova je da, pored ostalog, istaknu 

lik kralja koji se nalazi na ~elu te iste vojske: u samom njihovom sredi{tu 

postavljena je statua kralja, obavezno na konju, kao da vodi svoje trupe ili 

ja{e ispred njih. Tipi~ni primeri, dosta dobro o~uvani, nalaze se na Trgu Vo` 

(zapo~etom za Anrija IV, zavr{enom za vreme Luja XIII, koji je dugo nosio 

naziv Kraljevski trg) i Trgu Vandom (sagra|en za vreme Luja XIV, koji je u 

stvari trebalo da se zove Trg Osvajanja, me|utim prozvan je Trg Luja Velikog 

i to ime }e nositi sve do revolucije). Plan je pravougaonog oblika, naj~e{}e 

~etvrtast, sa jedinim izuzetkom – Dofenov trg, tako nazvanim u ~ast mladog 

prestolonaslednika, budu}eg Luja XIII, i koji je 1607. godine sagradio Anri 

IV. Dakle, ovaj trg, sme{ten na zapadnom {picu gradskog ostrva, ima oblik 

trougla (~ija }e osnova kasnije biti poru{ena), sa statuom Anrija IV na vrhu. 

Zanimljivo je primetiti da statua gleda prema trgu, a ne na reku. Sa kapijama 

postavljenim na sredini svake strane, ovaj kvadrat preuzima plan starog vojnog 

castrum-a: suprotno srednjovekovnim ulicama koje nikada nisu na neki


trg izbijale pod pravim uglom, kraljevske ulice su usmerene upravo prema 

trgu, sa perspektivom koja je usmerena prema spomeniku-statui, njihovom 

jedinom horizontu (statua Luja XIV u rimskoj ode}i najpre se nalazila na sada{njem 

stubu Vandoma). Sve ku}e oko trga imaju istu fasadu, kao {to se to 

jasno moè videti na trgu Vo` gde su one izuzetno dobro o~uvane: naizmeni~no 

kori{}enje cigle i kamena, otvorene arkade u prizemlju koje sluè kao 

{etali{ta, dvospratne ku}e sa okruglim prozorima i krovom od {kriljaca. Stil 

je klasi~an do te mere da se ure|enje trga moè porediti sa Malerbovim jezikom. 

Pa ipak, potrebno je prisetiti se koliki je put trebalo pre}i od Rableovog 

do Malerbovog jezika! Ustreptalo bujanje ustupa mesto suzdrànosti i kontroli: 

pro~i{}en re~nik, kodifikovan sklop re~enice, strogi redosled u nizanju 

re~i i re~enica, ravnoteà, red, strogo ograni~avanje prostora kreativnosti. Nemali 

broj gradova u provinciji tako|e poseduje svoj kraljevski trg, na primer, 

Trg Stanislas u Nansiju koji je najpre bio posve}en Luju XV. Model koji je u 

srì ovih raznih ostvarenja izraàva slede}e: ~etiri strane predstavljaju dru- 

{tvo koje u sjaju rasko{i slavi svoga kralja, dok ga on sam, iz svoga centra, u 

celini moè obuhvatiti svojim gordim pogledom. Ujedna~en, izravnat i vazdu{ast 

prostor postaje apstrakcija koju mo} oblikuje po vlastitoj volji da bi u 

njoj na{la sopstveni odraz. Tako se, na primer, na velikim vodenim povr{inama 

klasi~nih vrtova u Versaju i drugde oslikavaju daleka osvojena prostranstva. 

Dakle, re~ je o nametanju volje jednoj neutralnoj sredini, i prostornoj i 

dru{tvenoj. 

Pojava izumitelja 

Ovo bi bio kontekst Dekartovih promi{ljanja o novoj slici sveta koju nalazimo 

u njegovim delima. Ovde najpre mislimo na novu teoriju koju daje o 

~oveku a koja je u saglasnosti sa ovakvim poimanjem prostora koji je, kako je 

lepo rekao Aleksandar Koare (Alexandre Koyré), od zatvorenog sveta postao 

beskrajni univerzum. Krenimo od Dantea (1265-1321) ~ija poezija sna- 

`no saìma srednjovekovnu viziju sveta: centar vaseljene je Zemlja, dok je 

Jerusalim sredi{te izronulog kopna. U bezdanima Zemlje je pakao, postojbina 

prokletih du{a. Prema nebesima, jedan za drugim, uzdiè se deset zvezdanih 

krugova: Mese~ev, Merkurov, Venerin, Sun~ev, Marsov, Jupiterov, Saturnov, 

krug nekretnica, zatim Primum Mobile i najzad Empirija. Prema tome, 

jo{ uvek smo kod Ptolomeja. Dakle nebesa, odnosno raj, nisu daleko: ve} 

po~etkom XVII veka, otac Mersen (1588-1648), Dekartov prijatelj i korespondent, 

smatraju}i da dimenzije sveta iznose 14000 zemaljskih radijusa, dolazi 

na pomisao da izra~una ukupan broj stepenika na Jakovljevim lestvama. Ali, 

71


sve se menja po~ev od Kopernikovog De revolutionibus orbium caelestium (1543) 

do Dekartovih Principia philosophiae (1644). Kopernik stavlja Sunce u sredi{te 

univerzuma sa Zemljom koja kruì oko njega. Pa ipak, hijerarhija sveta je 

zadràna: zbog njegovog savr{enstva i izuzetnog zna~aja kao izvora svetlosti 

i ìvota, Sunce se nalazi u samom sredi{tu. Me|utim, iako je sada barem dve 

hiljade puta ve}e, svet je ipak kona~an, a beskona~ni svemir se ne moè dosegnuti 

uve}avanjem dimenzija kona~nog. Svet je ogroman te samim tim i 

nemerljiv, ali ipak ograni~en. Svakako da }e ovo dimenzionalno {irenje u psiholo{kom 

smislu potpomo}i da se napravi novi korak, tim pre {to je Kopernik 

tvrdio, suprotno Aristotelu, da i izvan granica vaseljene postoji nekakav 

prostor. Godine 1576, Tomas Didès }e se odvaìti da prekora~i ogradu, a 

1584. godine \ordano Bruno sledi njegov primer: svet je beskona~an, iz ~ega 

sledi da ne moè imati sredi{te. Tu tezu }e potvrditi Galilej. Upravo ovde 

moèmo da vidimo rezultat unapre|enja durbina (optike). Da li je, onda, re~ 

o uzajamnom postojanju dva beskraja? Sasvim je izvesno da postoje dva beskraja, 

odgovara Bruno, samo {to bi trebalo razlikovati intenzivnu (i prostu) 

beskona~nost Boga od ekstenzivne (i sloène) beskona~nosti sveta, teza koja 

}e se na}i u filozofskim razmi{ljanjima Dekarta. Pojam beskona~nog najpre 

se odnosi na Boga kao beskrajnost koja isklju~uje podelu i brojnost: prisustvo 

Boga-duha ne podrazumeva njegovo prostiranje. Kad govorimo o prostoru, 

odnosno svetu, pominjemo pojam beskrajnog ili naprosto odsustvo kona~nosti: 

niz brojeva uklju~uje i obavezno podrazumeva njihov sled i mnogostrukost. 

Najzad, Dekart izjedna~ava prostiranje i materiju, {to predstavlja 

njegovu kapitalnu misao. Prva posledica koja iz toga proizilazi je ta da praznina 

ne postoji, da se prostor ni po ~emu ne razlikuje od materije koja ga 

ispunjava kao ni od telâ koja ga zauzimaju. Druga posledica: materijalni svet 

je bez granica. I, najzad, tre}a: materiju, prostor i kretanje, koji su osnova 

svekolike vaseljene, celokupne nauke, odnosno nauku samu mogu}e je svesti 

na geometriju i mehaniku. 

Ovim je do{lo do potpune eksplozije negda{njeg gr~kog i srednjovekovnog 

sveta: kosmos vi{e nije bio hijerarhija materije, oblika i odlika, ve} 

skup kvantitativnih fenomena povezanih zakonima. Budu}i da su osetna svojstva, 

ukusi, boje, mirisi, samo stanja na{e svesti koja ne postoje u samim stvarima, 

budu}i da su stvari prostor i kretanje, i kako postoji samo prostorno 

kretanje, jedinstvena nauka je matematika: mathesis universalis. Po{to je ceo 

svet satkan od iste materije, astrolo{ki, fizi~ki, biolo{ki i drugi fenomeni podleù 

istim zakonima, otkrivenim primenom jedinstvene metode pozajmljene 

od geometara: ra{~laniti na proste delove, i}i od prostog ka sloènom, utvrditi 

potpune nizove, ukratko, rasporediti u prostoru. Definisati zna~i ra{~la-


niti: istinite ideje su jasne (vi|ene) i uo~ljive (ra{~lanjene). Po{to je stvarnost 

ujedna~ena a metoda jedinstvena, prethodna saznanja Dekart svodi na tabula 

rasa, unose}i novine u brojne discipline. U matematici otkriva analiti~ku geometriju, 

u fizici zakon prelamanja zraka, dok u biologiji ìva bi}a posmatra 

kao automate. @ivotinja je ma{ina, ba{ kao i samo ljudsko telo, koje je kao 

hidrauli~ka ma{ina kakvu moèmo da vidimo u kraljevskim ba{tama, izbrazdana 

cevima kroz koje neprestano kruì te~nost. Krvni sistem, zatim nervi 

na ~ijim zavr{ecima se pokre}u „animalni duhovi” (pokretljiva tela{ca koja 

se kre}u od mozga ka periferiji i tako pokre}u udove) imaju za posledicu da 

se sve u ljudskom telu obja{njava terminima svojstvenim inènjeru: pogon, 

pritisak, pumpanje. 

Tako je i ~ovek uklopljen u ovu novu prirodu, ne vi{e na na~in na koji je 

prebivao u onoj od pre, sklup~an kao u maj~inoj utrobi. Priroda vi{e nije bila 

boànstvo, izvor ìvota, ve} beskrajni prostor, polje sila u potpunosti pot~injeno 

zakonima poticaja. Dakle, ~ovek, koji je i sam telo, deo je tog prostora i 

podre|en je zakonima. Me|utim, istovremeno i sam predstavlja veoma va- 

`nu silu budu}i da poznaje velike zakone mehanike. Dakle, on je izumitelj, 

druga~ije re~eno „gospodar i posednik” prirode, ba{ kao i Voban koji bi najpre 

sravnio tlo da bi ga potom promenio prema sopstvenoj volji i geometrijski 

apstraktnom rezonu. Nova nauka, koja na prirodu gleda kao na predmet 

eksploatacije, neodvojiva je od prakse osvajanja prostora. Time je prokr~en 

put ekonomiji koja je i sama shva}ena kao eksploatacija bez kraja, ~ime se 

biosfera zamenjuje tehnosferom. Drugim re~ima: ~ovek je telo, ali istovremeno 

i misao. Osim shvatanja sveta kao ujedna~enog i beskrajnog, ovo bi bila 

druga bitna odlika kartezijanske filozofije: ~ovek je, dakle, s jedne strane materijalni 

prostor, a s druge subjekat koji misli. Bez misli, inènjeru bi ovladavanje 

prostorom bilo nemogu}e. Misao koja sve stavlja pod sumnju bila bi 

prva o~igledna stvarnost koja se name}e: „Mislim, dakle postojim”. Da je 

misao stvarnost i o~iglednost pre svih drugih, potvr|uje i ~injenica da samo 

ovaj subjekat moè da dosegne Boga. Takav preokret u hri{}anskoj duhovnosti 

zapo~eo je ve} sa {panskim misticima zlatnog veka (XVI vek). Za Terezu 

Avilsku i @ana de la Kroa, Boga vi{e nije trebalo traìti u spolja{njem svetu, 

ve} u najdubljem delu sebe, u hramu du{e. Dekarta kao filozofa ne zanima 

toliko li~no iskustvo doìvljaja Boga koliko dokaz njegovog postojanja. U mojoj 

misli, veli on, postoji ideja koja poti~e od jednog savr{enog bi}a i ~iji uzrok ne 

leì u meni. Dakle, ona moè da poti~e samo od Boga. înjenica da je istinitost 

Boga jemstvo nauke, odnosno matemati~ke su{tastvenosti stvari, na najbolji 

mogu}i na~in potvr|uje va`nost du{e. Ali, ona je jasno odvojena od tela, 

ba{ kao {to je i misao odvojena od prostora. Dakle, re~ je o dualizmu: s jedne 

73


strane ~ovek-subjekat i s druge ~ovek-objekat. Ali, kako su onda u ~oveku 

povezane ove dve supstance, zapita}e na{eg filozofa Elizabeta Boemska? Drugim 

re~ima: da li je moral uop{te mogu} i, ako jeste, kakav? Ponu|eni odgovori 

su neubedljivi i pokazuju da Dekart nije mogao da ode dalje od svog 

„privremenog morala” opisanog u njegovoj Raspravi o metodi, koji se svodi 

na slede}e: po{tovati zakone i obi~aje zemlje u kojoj se nalazimo, rukovoditi 

se umereno{}u i ne preterivati, boriti se protiv samog sebe umesto protiv 

sudbine, radije menjati sopstvene èlje nego ustrojstvo sveta. Kakva lepa ideologija 

za kralja! 

Nevolje subjekta 

Povinovati se obi~ajima i ure|enju sveta u isto vreme dok se ru{i tradicionalni 

poredak univerzuma? Prepustiti se sudbini dok se na podru~ju urbanizma 

~uju jasni i glasni zahtevi da joj se suprotstavimo? Kakva se tajna krije u 

ovim suprotnostima? Tajna je sadràna u slede}em: postoje ljudi-tela koji su 

prostor i ljudi-subjekti koji misle. I sama re~ „subjekt” ostaje dvosmislena: subjekt-podmet, 

odnosno subjekt „podmetnut”, podre|en zakonima, i subjektbi}e 

kao izvor delovanja. Dakle, s jedne strane imamo filozofski, a s druge dru- 

{tveni dualizam. Vratimo se na 26. avgust 1660, kada mladi kralj sa infantkinjom 

dolazi u Pariz: s jedne strane su oni koji defiluju kao na sceni, a s druge 

posmatra~i koji se i ne pominju. S jedne strane, subjekti koji vr{e mo}, a sa 

druge objekti na kojima se ona primjenjuje. @an-Mari Apostolides (Jean-Marie 

Apostolidès) je zapisao da je apsolutisti~ka francuska monarhija predstavljala 

prelaz od kastnog na klasno dru{tvo: tri reda koja su postojala u srednjem 

veku (sve{tenstvo, plemstvo i tre}i stale`) zamenjena su klasom elite i klasom 

naroda. U elitu, ili naciju, spadaju sva tri srednjovekovna reda u ~ijem su vlasni{tvu 

najve}a dobra. Ta~no je da me|u njima ima trvenja i neslaganja, ali 

nijedna od ovih klasa, kako je na to ukazao Norber Elias (Norbert Elias), ne 

moè da odnese prevagu nad druge dve. Da bi za{titile svoje interese, sve tri 

klase zavise od kralja kao jedinog koji je u stanju da odrì ravnoteù unutar 

ovog sloènog sistema i koji se u tu svrhu ve{to koristi njihovim me|usobnim 

nesuglasicama. Za vreme Fronde, sve tri klase se udruùju protiv kralja: parlamenti 

i visoka aristokratija, gra|anski staleì i ratni~ko plemstvo. Me|utim, 

budu}i da se svaka od ovih klasa borila za ostvarenje sopstvenih interesa, kralj, 

kome je njihovo uzajamno nadmetanje i{lo na ruku, iz svega ovoga je iza{ao 

jo{ ja~i. Po{to ni{ta ne moè da postoji izvan njega, svako ko je u savezu protiv 

njegove mo}i na kraju ostaje poraèn. Kralj za svoje telo veè oholu aristokratiju 

i ponosite ratnike iz redova plemstva, koji, u skladu sa dvorskim obredom,


na mehani~ki na~in paradiraju Versajem i kruè oko njega, prema do u tan~ina 

utvr|enim pokretima i ritmu. U isto vreme, u sopstvenim zamkovima u Parizu, 

opona{aju teatralni ìvot dvora, gde sve postaje predstava, preuzimaju}i 

ceremonijal ustoli~en kraljem i odri~u}i se time sopstvene mo}i. Dakle, postoje 

vladaju}a elita i pot~injeni narod, me|utim, elita se sve vi{e stapa sa kraljem 

kome duguje svu svoju vrednost. 

Ali, i ostale vrednosti uslovljava kralj. Okruèn nacijom, on gospodari 

kulturom, postavlja norme ukusa, morala i pona{anja, ose}anja, dela i misli. 

Kolber daje sve od sebe kako bi umetnost i knjièvnost stavio u slu`bu mo}i 

i dodeljuje im odre|enu ulogu u velikoj predstavi koja na scenu postavlja 

kraljevo telo. Upravo tako nastaju brojne akademije, kontrolisane ustanove 

zaduène za stvaranje uzora, a umetnici koje okupljaju moraju da rade zajedni~ki 

ukoliko èle da budu priznati. Jedna za drugom nastaju Mala akademija, 

koja }e kasnije postati Akademija natpisa i medalja, Francuska akademija, 

~iji je zadatak kodifikovanje jedinstvenog jezika, Likovna akademija, 

zatim akademije nauka, muzike, arhitekture i, na kraju, da ne zaboravimo, 

Francuska komedija. Akademije se, osim onih u prestonici, osnivaju i u drugim 

gradovima provincije. Parlamenti i cehovi pokazuju izvestan otpor koji 

ne}e odoleti snazi ove istinske kulturne uprave. Kao rezultat se javlja dru- 

{tvena podela na koju je ve} ukazano: s jedne strane svet umetnosti kojim 

vladaju akademici, s druge, svet zanatlija podeljen izme|u vlasnika cehova i 

njihovih kalfi; s jedne strane razum koji stvara nauku; s druge, radnici. Jednom 

re~ju, jedino bi}e stvarala{tva i duhovnog ìvota je kralj. ôvek moè da 

bude aktivno i kreativno bi}e samo posredstvom kralja. ôvek je subjekat, 

{to bi zna~ilo da postoji sam po sebi, ali posredstvom kralja koga ~ini delom 

sebe. Norber Elias je nagla{avao samosavladavanje, odnosno samokontrolu 

jedinke, {to }e postati osnovna psiholo{ka odlika zapadnja~ke modernosti: 

dvor je mesto upokorenja na kome se odigrava svesno prihvatanje norme. 

Mi{el Fuko je ukazao na sli~nu ulogu koju je imala Op{ta bolnica, osnovana 

1656. godine, u koju su, po kraljevom nare|enju, zatvarane zabludele du{e: 

siroma{ne lutalice, bludnici, bogohulnici, ludaci. Ovde su ih kao bolesnike 

le~ili i prevaspitavali kako bi, ozdravljeni, mogli da se vrate u dru{tvo. Re~ je, 

dakle, o sistemu vra}anja u normu, jer je, zna~ajno je naglasiti, anormalnost 

ovih raznih kategorija shvatana je kao ne{to suprotstavljeno razumu, dok se 

ranije, kao kod Erazma, ludilo smatralo ne~im {to igra odre|enu ulogu u 

samom razumu. Me|utim, sada se ono u potpunosti odstranjuje. Vidimo Dekarta 

kako, u ime jasnih i uo~ljivih ideja, izbacuje ludakinju iz ku}e, isti onaj 

Dekart koji u svojoj Raspravi o metodi razum pripisuje kralju i onima koji rade 

za njega i posredstvom njega: „Nikako ne mogu da prihvatim te pomu}ene i 

75


nespokojne du{e koje ni ro|enjem ni sudbinom nisu predodre|ene za upravljanje 

dràvnim poslovima i koje naj~e{}e ni ne pomi{ljaju da unesu kakve 

promene; kada bih znao da se u ovom spisu na{lo bilo {ta vredno da mi se 

pripi{e ova ludost, stra{no bih àlio {to je uop{te bio objavljen.” 

ôvek je uravnat. Sru{ena je kosmi~ka piramida i ontolo{ko ustrojstvo 

sveta kao posledica osamostaljenja politi~ke mo}i u odnosu na versku, jednako 

kao i uspostavljanja nau~nog i ~isto ljudskog razuma. Ovo uravnavanje 

~ovekovo, kao i samog zemlji{ta, ~ini razum nastoje}i da svemu dâ jedinstven 

oblik, jednako kao i volja ma{ine koja teì da prirodno zameni ve{ta~kim. 

Vladaju}u elitu ~ine tehni~ari-inènjeri koji svoju nadarenost primenjuju 

nad narodom kao predmetom kome bi trebalo dati odre|enu formu, u 

ovom slu~aju geometrijsku, istovetnu tipi~nim francuskim vrtovima. Ali, po- 

~inje da se javlja ~e`nja, koja je istovremeno i strah pred budu}no{}u, za oìvljenim 

telom, za ~arobnom prirodom u kojoj obitava boànsko. Nasilna prema 

prirodi, li{avaju}i telo-ma{inu ljudskosti, nova nauka (a samim tim i politika 

koja se njome koristi) isklju~ivo se svodi na traènje i ostvarivanje sredstava 

za postizanje brzine, nadmo}i i koli~ine. Ovo nije samo odnos ~oveka 

prema prirodnoj sredini, ve} i odnos jednike prema samoj sebi, prema najdubljem 

delu svoga bi}a potisnutog novim poretkom. Dakle, budu}i zauzdan, 

~ovek se batrga, buni se. ârolija sveta, du{a vezana za telo: kako prognanik 

da progovori? Estetski, u knjièvnosti i umetnosti, koje su vapaj ~e`nje. Uàsnut 

ve~itom ti{inom novog i beskrajnog prostora, Paskal se pita: „[ta vredi 

~oveku da osvoji svemir ako je izgubio du{u? ” Upravo tu leì klju~ suprotnosti 

izme|u baroka i klasi~ne umetnosti. Preterivanje, zakrivljene linije baroka 

izraàvaju zebnju i trzaje kasti pozvanih da se poklone monarhisti~ko-vojnoj 

volji, zatim strasti i pokatkad mahnito odbijanje du{a koje ne pristaju na 

pokornost. Bujnost i obilje oblika iz kojih, pre nego {to je postavljen zahtev za 

savladavanjem i preusmeravanjem, izviru rasplinute i nedoku~ive sile prirode, 

bujaju ose}anja koja jo{ uvek odolevaju kontroli geometrijskog razuma. 

Takva je Berninijeva Sveta Tereza, u Rimu: telo koje trepti i podrhtava, potpuno 

proèto misti~nim iskustvom, na samom vrhuncu zanosa. Bernini, tvorac 

brojnih drugih dela, izme|u ostalog i jednog dêla unutra{nje dekoracije Svetog 

Petra u Rimu, kao i kolonada na istoimenom trgu, dobio je od Kolbera 

zadatak da sa~ini projekte za novi Luvr, budu}i da je mali zamak na tri sprata, 

mesto na kome se 26. avgusta 1660. zavr{avala konjani~ka procesija, bio 

nedostojan za jednog takvog kralja. Tako }e se Bernini 1665. godine obreti u 

Parizu, a njegov projekat biva odobren. Pa ipak, novi Luvr je sagra|en po 

Peroovom planu. Da li zato {to je manje ko{tao? Ta~no je da je Luj XIV èleo 

da sagradi Versaj, te mu je mo`da bilo nemogu}e da istovremeno finansira


dva velika projekta. Bilo kako bilo, umesto ve} ograni~enog i trasiranog urbanog 

terena izabrana je ravnica ~iji se oblik mogao prilagoditi volji i novom 

poretku koji je istovremeno bio politi~ki i racionalan, kartezijanski i kraljevski: 

izrasta Versaj, ~iji }e se stil odraziti i na Peroovu gra|evinu u Parizu. Da 

li }e taj stil biti barokni ili klasi~ni, o tome }e presuditi kralj, jer taj prostor 

pripada njemu: klasi~ni, razume se. Za~u|uju}a je podudarnost koja postoji 

izme|u prostornih oblika, dru{tvene strukture i mentalnog tipa. 

U dana{njoj Francuskoj stvari se nisu mnogo promenile. Zar Francuz 

nije kartezijanac i gde se to jo{, kao u Francuskoj, dràva poistove}uje sa nacijom? 

S tim u vezi, brkanje javnog (povr{ine, preduze}a, usluge itd.) i dràvnog 

svojstveno je Francuzima. Iako je revolucija kralju odrubila glavu, jakobinska 

republika nastavlja da traje u materijalnim i intelektualnim institucijama 

Francuske. Nekad je postojala izreka: „Libres comme les sujets du Roi 

en France”, sa sjajnom igrom re~ima u vezi sa dvozna~no{}u re~i sujet 4 : zar 

Francuzi nisu gra|ani zahvaljuju}i dràvi, ba{ kao {to su nekad bili pojedinici 

zahvaljuju}i kralju i pod njegovom vladavinom? Iz ovoga proizilazi da je 

organizacija francuskog dru{tva tehni~ko-administrativnog tipa, a metode 

za kojima poseè mo} su izravnavanje, isecanje i „ukockavanje” stanovni- 

{tva, one iste koje je Voban koristio za svoj ujedna~eni „prekvadrat”. Zadatak 

da se na bilo kom mestu primenjuju ista pravila koja diktira centar ostao je 

nepromenjen, s tom razlikom {to su intendanti zamenjeni prefektima. Moderni 

~ovek, za razliku od svog pretka iz anti~ke Gr~ke, svoje pona{anje ne 

podre|uje kosmi~kom redu: njegove norme sada odre|uje mo}, a zauzvrat 

dobija li~nu kartu kao dokaz da pripada naciji, da joj je potpuno prilago|en, 

kao i prava koja moè da uìva u svojoj dràvi. Osvrnimo se jo{ jednom na 

ovaj kraljevski prostor: geometrija njegovih utvr|enja (Nef-Brizak, Vitri-le- 

Fransoa), novih luka (Le Avr, Brest, Lorian, Ro{for), gradova-rezidencija (Ri- 

{elje, Versaj); pravilnost trgova i parcela, ujedna~enost vrhova i fasada gra- 

|evina; ustanove izgra|ene tako da odstranjuju i ogra|uju sve ono {to bi 

moglo da poremeti lepotu njihove pravilnosti. Prevladava jednakost, odnosno 

istovetnost. Svi su slobodni i jednaki, poru~i}e Francuska revolucija. Ali, 

ako je biti jednak isto {to i biti ujedna~en, onda bi sloboda bila preimu}stvo 

mo}i koja, poput inènjera i u ime nauke koja je u njenoj vlasti, svoje planove 

i skice name}e svojim podanicima. Dakle, o~igledno je da se radi o podeli na 

elitu i narod, koja se i te kako zadràla do na{ih dana. 

4 Na francuskom, re~ sujet zna~i ,,bi}e“, ali i ,,podanik“, tako da bi se izreka 

mogla prevesti na dva na~ina: ,,Slobodni kao podanici Kralja u Francuskoj“ ili pak 

,,Slobodni kao bi}a Kralja u Francuskoj“ (prim. prev.). 

77

78 Pol Blankar


6 

Industrijski i termodinami~ki 

grad i klasna borba 

Nakon {to ga je ujedna~io, Dekart prostor prepu{ta kralju. Osamostaljuju}i 

se od verske mo}i koja nije bila uvr{tena u novi poredak vaseljene, 

kraljevska volja je mogla da oblikuje ovu tabula rasa i da pri tome pokaè svu 

svoju slavu i mo}. Ali, apsolutna mo}, ~ija zakonitost nije dolazila od Boga ili 

prirodnog poretka, bila je predodre|ena da bude prelazna: po pitanju porekla 

mo}i i dru{tvenog poretka, revolucija, koja sa trga uklanja kraljevo telo, 

slede}a je etapa ove promenjene slike savremenog sveta. Sa njom prostor 

postaje javni, a naseljavaju ga slobodni i jednaki gra|ani razli~itih razmi{ljanja 

i prohteva: to je demokratija. Ali, istovremeno sa osnivanjem novog dru- 

{tva javlja se nova vrednost – rad. Ranije prezren i potisnut u poslednji red 

piramidalnog zdanja, rad, kao ~ovekovo delovanje nad obesve{}enom prirodom, 

sada postaje vrednost koja odre|uje ~oveka. 

Klod-Anri de Sen-Simon (Claude-Henri de Saint-Simon, 1760-1825), osniva~ 

„dru{tvene fiziologije”, kojoj }e docnije njegov sekretar Ogist Kont (Auguste 

Comte) dati naziv „sociologija”, u svojoj teoriji jasno obrazlaè ovu pojavu: 

istorija se sastoji iz tri doba – doba vojnika i teologa (carstvo i feudalizam), 

doba zakonodavaca i metafizi~ara (apsolutna monarhija: zakonodavce 

smo ve} pominjali, dok „metafizi~ar” ozna~ava apstraktni racionalizam) i 

dana{nje doba industrijalaca i nau~nika. Pretpostavimo da, pi{e on, jednoga 

dana Francuska ostane bez cele svoje kraljevske porodice, bez dvorskog plemstva, 

ministara i dràvnih funkcionera, sudija i propovednika, ona zbog toga 

ne bi ispa{tala. Ali, kada bi pomrli najbolji hemi~ari, bankari, lekari, umetnici, 

svi proizvo|a~i i zanatlije, njen opstanak bi bio nemogu}. Ono {to je danas 

va`no jesu izumi i proizvodnja. Geometriju }e zameniti termodinamika koja 

postaje glavna disciplina XIX veka. Potrebno je, kao {to to simboli~no predstavlja 

parna ma{ina, savladati i iskoristiti razne vidove energije (energiju 

inteligencije, radnika i novca) u cilju proizvodnje. Teritorija, sa novom vr- 

79


stom silâ, vi{e nije prevashodno politi~ko sedi{te, ve} instrumentalizovano 

sredstvo privrede. Kako bi uklonila kralja, elita prethodnog perioda udruùje 

se sa narodom i, koriste}i se politi~kom revolucijom, postaje vladaju}a klasa 

– buròazija. Uz pomo} industrije, kapital preuzima vlast nad prostorom i 

menja ga prema sopstvenoj volji, razume se, na anarhisti~an na~in (pro{la su 

vremena lepog reda apsolutisti~ke monarhije), ali koristi tehnike kontrole 

nasle|ene iz perioda kraljevske vlasti. Ova me{avina nereda i ovladavanja, 

kakva je i sama energetska ma{ina, daje jasnu sliku o po~ecima industrijskog 

grada: negda{nji grad se menja, a istovremeno se podiè novi rudarski i metalur{ki 

grad. 

Implozija i eksplozija 

Industriji su potrebni radna snaga i trì{te. Industrija, dakle, prisvaja 

ve} postoje}i grad u koji se, usled nestanka prekapitalisti~kih agrarnih struktura, 

priliva novo stanovni{tvo. Privla~na mo} gradova raste, a kao posledicu 

imamo nestajanje nekada{njeg grada. Vezano za ovaj proces, Anri Lefevr 

upotrebljava termin implozija, odnosno eksplozija, drugim re~ima, govori o 

akumulaciji, zgu{njavanju i ru{ila~kom i preure|iva~kom prasku. Uzmimo 

za primer prou~avanja Pjera Pjerara (Pierre Pierrard) vezana za grad Lil. Na 

samom po~etku imamo prenaseljenu povr{inu, ste{njenu izme|u Vobanovih 

zidina. U severnim i zapadnim ~etvrtima, koje su najbliè tvr|avi i zgradama 

koje poti~u s kraja XVII veka, tu su {iroke ulice pod pravim uglom, 

kasarne i vile. U isto~nom i ju`nom delu su zamr{ene srednjovekovne ulice i 

mala dvori{ta. Godine 1851, unutar zidina je postojalo dve stotine fabrika. 

Stanovni{tvo raznih ~etvrti-parohija strogo je podeljeno. Zapadne kvartove, 

kao {to su Sent-Madlen, Sent-Andre i Sent-Katrin, nastanjuje buròazija. U 

sredi{tu je trgova~ka ~etvrt Sent-Etjen. Radnici naseljavaju isto~ne ~etvrti, Sen- 

Moris i naro~ito Sen-Sover, ~ije podrume i stravi~nu bedu poznajemo iz opisa 

doktora Vilermea (Villermé). Ali, otu`na ostrvca bede mogu da se vide 

posvuda, a ve}inu ulica, pa ~ak i unutra{njost samih ku}a, nastanjuje stanovni{tvo 

razli~itog dru{tvenog statusa. Svaki deo prostora, pa ~ak i najmanji 

prolaz starog grada, nastanjuju i pretrpavaju radnici: implozija. Ju`no i isto~no 

od samih zidina, u nerazvijenim gradskim op{tinama Vazem, Mulen Lil i 

Fiv, razvija se najpre tekstilna, a potom i metalur{ka industrija. Godine 1858, 

ove zone ulaze u sastav samog grada Lila, kao i ruralni gradi} Ekerm: eksplozija. 

Porast, propra}en ru{enjem utvr|enjâ, ima za cilj prore|ivanje i pro- 

~i{}avanje grada. Me|utim, poku{aj zavr{ava neuspehom, budu}i da dolazi 

do porasta stanovni{tva, u prvom redu usled neverovatnog priliva imigrana-


ta, koji dolaze mahom iz Belgije. Broj fabrika neprestano raste. Radni~ki stan 

ostaje bedan, kako u starim, tako i u novim ~etvrtima, jer je graditeljska inicijativa 

prepu{tena privatnicima, odnosno industrijalcima, ~iji je osnovni interes 

da obezbede {to jeftiniju radnu snagu, kao i spekulantima. U periodu od 

1860. do 1870. godine u Vazemu i Mulen Lilu izgra|eno je oko {ezdeset privatnih 

ulica, nepoplo~anih i bez kanalizacionih odvoda, a ve}ina njih nije 

zadovoljavala propisanu {irinu od deset metara. U ovim mestima, vlasnici 

manjih zemlji{ta grade dvori{ta i uske prolaze oko malih prebivali{ta (po 

jedna soba na donjem i gornjem spratu), sa zajedni~kim kupatilom koje je 

pored jedine fontane. Godine 1911. na podru~ju ~itavog Lila bilo je 728 ovakvih 

dvori{ta, od ~ega 244 u Vazemu, 93 u Fivu i 90 u Mulen Lilu. Neka od 

njih nisu {ira od dva metra i, poput pe}i, oivi~ena su fabri~kim zidovima 

visine 18 do 20 m. Za sme{taj prido{lica, kr~mari }e se potruditi da iskoriste 

metar ili dva slobodnog prostora izme|u zgrada ili da podignu jo{ jedan 

sprat na ku}ama koje ne mogu da ga nose. Jedna anketa o kubaturi vazduha 

po glavi stanovnika objavljena 1899. daje slede}e cifre: 9, 88m 3 u Sen Soveru, 

9,40m 3 u Vazemu, 11,96m 3 u Mulen Lilu, 13,42m 3 u Fivu. Trebalo bi ista}i da 

Lil nije poseban slu~aj, ve} naro~ito jasan pokazatelj op{te situacije. Isti proces 

sa jednakim osobenostima u Man~esteru opisa}e i Engels koji je, u periodu 

izme|u 1842. i 1844. godine, u ovom gradu proveo dvadesetak meseci. U 

starom gradu, trgova~ki centar je okruèn sa vi{e stotina napu{tenih ku}a, 

krcatih radnicima: i ovde vlada ista prenaseljenost, isto zauzimanje i najmanjeg 

slobodnog prostora, isti onaj nezaustavljivi proces koji preti da stanove 

pretvori u obi~ne }umeze. Zatim, nove periferijske ~etvrti prozvane „irski 

gradovi” budu}i da u njima ìve irski imigranti, koje je industrijski razoj privukao 

ne{to malo kasnije. Umesto dvori{ta nagomilanih u anarhi~nom neredu 

i ovde nailazimo na prili~no pravilne ulice sa duga~kim redom jednakih 

ku}a, zbog ~ega je zagu{ljivost manja. Ali, zbog u{tede materijala i nastojanja 

da se izgradi {to ve}i broj stanova, zgrade su veoma slabe konstrukcije: samo 

jedna cigla, okrenuta po duìni, ~ini ~itavu debljinu zidova koji ubrzo postaju 

nepodesni za stanovanje. Usled prevelike gustine naseljenosti grad se {iri, 

nastavljaju}i da truli i fermentira na aneksiranom zemlji{tu, pripremljenom 

za nove eksplozije. 

Ali, da se vratimo u Francusku: sredinom XIX veka, Pariz je opkoljen i u 

isto vreme zauzet radni~kom klasom. Proleterizovani seljaci priti~u i sme{taju 

se oko grada, ali prodiru i u samo njegovo sredi{te, gde se povezuju sa 

nekada{njim zanatlijama. Sme{taju se po oronulim zgradama starog centra 

sa uskim ulicama ili gotovo posvuda zauzimaju gornje spratove ku}a za iznajmljivanje. 

Nakon ustanka iz juna 1848. i radni~kih barikada (koje je bilo 

81


lako podi}i i odbraniti usred zamr{enih uskih i krivudavih ulica nasle|enih 

iz srednjeg veka), buròazija }e se dati na ru{enje kako bi nad starim gradom 

uspostavila svoj red. Re~ je o radovima barona Osmana (Haussmann), senskog 

prefekta za vreme Drugog carstva. 

Prvi cilj bio je dru{tveno pro~i{}enje ~etvrti Site i Kroaze de Pari, koje su 

se prilikom pobuna pokazale kao naro~ito opasne. Ku}e i stare ulice Sitea u 

potpunosti su poru{ene. Bulevar se~e samo sredi{te sa Trgova~kim sudom, s 

jedne strane, i kasarnom, s druge, koja je pretvorena u Policijsku prefekturu: 

postavljeni su, dakle, novi simboli. Gotovo celokupnu zapadnu stranu ostrva 

zauzima Palata pravde, dok je na isto~noj strani Trg Bogorodi~ne crkve 

koji postaje veliko vojno ve`bali{te. Ostrvo dobija oblik prozra~ne skupine 

javnih zgrada. [to se ti~e ~etvrti Kroaze de Pari, ona se sastoji od dve veoma 

stare avenije, od kojih jedna ide u pravcu sever-jug, ulicama Sen-@ak i Sen- 

Marten, a druga od istoka ka zapadu, od Ulice Vereri do Ulice Sent-Onore. 

Osman ovoj ~etvrti dodaje jo{ jedno {ire raskr{}e i novu aveniju u pravcu 

sever-jug, duga~ku ulicu koja se sastoji od Strazbur{kog i Sevastopoljskog 

bulevara i Bulevara Sen-Mi{el. Od zapada ka istoku, Ulica Rivoli produèna 

je do Ulice Sent-Antoan; prilazi Luvru i Tiljerijama, ranije zakr~eni ku}ama, 

sada su oslobo|eni; sagra|en je novi trg – Trg Sen-@ermen Oser{ki; pro{ireni 

i ure|eni Trg Grev postaje Trg Otel de Vil. Na raskr{}u novih avenija podignut 

je Trg [atle, preko Ulice Viktorija direktno povezan sa Trgom Otel de Vil. 

Ovo bi bila perspektiva ponu|ena, u slu~aju nove pobune radnika, mitraljeskoj 

pucnjavi, paljbi konjice i pomeranju trupa. Drugi Osmanov cilj je bio da 

upotpuni sistem unutra{njih i spoljnih bulevara, opet u svrhu njihove {to 

bolje kontrole. Dogra|ena je stara linija unutra{njih bulevara koji se proteù 

desnom obalom, na mestu zidina podignutih za Luja XII i [arla V, dok je na 

levoj obali pro{iren Bulevar Sen-@ermen. Obru~ napravljen oko celog Sitea 

spaja Konkord i Bastilju sa severne i ju`ne strane. Zidine spoljnih bulevara 

koji grani~e sa radni~kim naseljima poja~ane su na vi{e punktova. Na desnoj 

obali, od Bastilje, kanal Sen-Marten pokriven je novom strategijskom linijom, 

Bulevarom Ri{ar-Lenoar, koji se na severu spaja sa novim avenijama Volter i 

Maànta. Na levoj obali, celina Arago-Por-Roajal-Sen-Marsel tesno okruùje 

planinu Sent-@enevjev, presecaju}i tako sirotinjska predgra|a kroz koja prolazi 

i Ulica Mon`. Tre}i Osmanov cilj je bio da izoluje buròaske kvartove 

sistemom {irokih ulica i raskr{}a: raskr{}e Madlen, sa gotovo identi~nim bulevarima 

Malerb i Madlen. Zatim raskr{}e Opere sa istoimenom avenijom, 

gde je Ulica 4. septembra neka vrsta protivteè Ulici mira 5 , sagra|enoj za 

5 La rue du Quatre Septembre ; la rue de la Paix (prim. izd.).


vreme Prvog carstva i ~iji ugao, iza palate Garnije, ~ine bulevar Osman i beskrajno 

duga i pravilna Ulica Lafajet. Zatim, tu je i raskr{}e Etoal koje preseca 

dvanaest avenija i, najzad, Trg Trokadero na ~ijem mestu se nekad nalazila 

uzvi{ica [ajo. 

Jednom re~ju, eventualnim pobunjenicima vi{e ne bi bilo jednostavno 

da vode uli~ni rat, dok je kapitalisti~ka klasa mogla spokojno da se {iri. Radni~ka 

klasa je u velikom talasu pogurana prema perifernim ~etvrtima. Novi 

centar, gde je cena zemlji{ta bila neprocenjiva, ostavljen je za bogata{ke ku}e, 

ali je prvenstveno bio zami{ljen kao poslovni centar. Ovde moèmo da vidimo 

katedrale novog sveta – velike prodavnice: pored Bel @ardinijer, koja datira 

iz 1824, ovde su Bon Mar{e, koju je Ajfel sagradio 1850, kao i Prentan, 

podignut 1867. Novac, nakon {to je raskrstio sa pro{lim vremenima, gradi 

svoj urbani prostor polaze}i od centra u kome je sna`no koncentrisan: ono 

{to jasno moèmo da vidimo jeste dru{tveno raslojavanje. 

Ali, drugi talas preure|enja, odnosno kori{}enja zemlji{ta za ekonomske 

i dru{tvene strategije kapitalizma, ne zaustavlja se na ulazima u predgra- 

|a. Dru{tvena strategija polazila je od slede}e ~injenice: potiskivanje radni~ke 

klase na margine grada nije bilo dovoljno da bi se u potpunosti otklonila 

opasnost koja je od nje pretila. Uostalom, Pariska komuna je, 1871. godine, 

pokazala da je u stanju da povrati svoje snage. Ekonomska strategija bila je 

spekulativnog tipa. Radniku je bilo omogu}eno da postane vlasnik zemlji{ta 

koje je u ovim gradskim zonama bilo jeftinije, a kao rezultat takve strategije 

javljaju se mali paviljoni. Posledica ove pojave je dvojaka: s jedne strane, radnik, 

kome je sada omogu}eno da postane vlasnik, podràva ovakav sistem 

vlasti koji ga hvata u zamku „sudelovanja”. Jer, ta~no je da radnik ima u~e{}a 

u svojini, ali ne i u odlu~uju}oj svojini nad sredstvima za proizvodnju. S druge 

strane, ovo „sudelovanje” }e preusmeriti pa`nju novog vlasnika od problema 

vezanih za proizvodnju, fabriku, daju}i mu mogu}nost da, uve~e ili 

posle radne nedelje, svoje kreativne sposobnosti ispolji u majstorskim i ba- 

{tovanskim radovima u sopstvenom domu. Tako se javlja novi oblik podvajanja, 

koji nije vi{e samo dru{tveno odvajanje klase proletera, nego se odvija 

u pojedina~nim ìvotima svakoga od njih: odvajanje posla i ku}e, obaveznog 

radnog vremena i slobodnog vremena provedenog kod ku}e, kao i dru{tvenog 

(ili politi~kog) ìvota od privatnog. Nesumnjivo je da je prvenstveni cilj 

koji se èleo posti}i podizanjem ovakvih mesta za stanovanje odbrana od 

opasnosti koja je pretila novom dru{tvenom poretku, kao i nametanje tog 

poretka svesti radni~ke klase. Za Frederika le Pleja (Frédéric Le Play), katoli~kog 

socijalistu i teoreti~ara ovog dru{tvenog poretka, koji je uìvao podr- 

{ku Napoleona III, u osnovi svakog dru{tvenog oblika je porodica. Istina da 

83


je buròaska revolucija iz 1789. uzdrmala njene temelje, kao i sam razvoj kapitalizma, 

koji je ona zakonski podràvala u ime sloboda, prvenstveno ekonomske 

slobode. Logi~an ishod tog raspada porodice bio je nemoral koji }e 

nagnati proletere na pobunu Komune. Potrebno je, dakle, povratiti moral 

radni~ke klase reorganizacijom slobodnog vremena, a pre svega ponovnim 

zasnivanjem porodi~ne }elije okupljene oko doma. Liberali, ~ija je èlja da 

odrè takav dru{tveni poredak, ne ugroàvaju}i pri tom nove oblike ekonomskih 

aktivnosti, postepeno pristupaju ovim idejama. Porodi~no gnezdo, 

podsti~u}i individualizam svakog porodi~nog gazde, razbija jedinstvo radnika, 

veè radnu snagu za jedno mesto. Izme|u ostalog, pobolj{avaju se i 

sanitarni uslovi, a samim tim i radna sposobnost. Najzad, smanjuju se tro- 

{kovi ìvota zahvaljuju}i dodatnim izvorima u vidu prinosa – vo}a i povr}a – 

dobijenih gajenjem u porodi~nim ba{tama. 

Neki teoreti~ari socijalizma, Engels pre svega, ubrzo }e ukazati na ovakav 

vid eksploatacije. Me|utim, na prelazu iz XIX u XX vek, ~itav jedan set 

zakona, od Sigfridovog zakona (la loi Siegfried) iz 1894. do Lu{erovog (la loi 

Loucheur) iz 1928, podrà}e {irenje paviljonâ na parcelama koje prekrivaju 

velika prigradska naselja. Nekoliko decenija posle, Nikol Omon (Nicole Haumont) 

}e ispitivati i dokazati delotvornost ove pokroviteljske strategije dr- 

àve na psihologiju i pona{anje stanovnika paviljona. Podizanjem mno{tva 

ograda (ograda koja deli od ulice, ìvica ili zid koji dele od kom{ije, ulaz za 

neznance koji se ne pu{taju u ku}u), paviljon zatvara porodi~nu zajednicu u 

samu sebe i podsti~e me|usobno nadmetanje stanovnikâ paviljonâ koji se 

trude da istaknu svoju originalnost i superiornost oblikom ulaznih vrata, cvetnim 

lejama, belinom i kvalitetom zavesa koje se vide sa ulice, neobi~nim izgledom 

malih bunara na koje su naslagane stare gume sa oslikanim ciglama 

i kamenjem i sa glinenom vevericom na bunarskoj ogradi. îsto}a i odràvanje 

ku}e postaju vrednosti koje ènu veù za ku}u u kojoj provodi bogovetni 

dan u ~i{}enju. Sve ovo stvara intimnu atmosferu doma u koji se ulazi kao u 

kakvu luku, ostrvo odvojeno od sveta i problema sa posla. Bra~na soba postaje 

svetili{te nad svetili{tima kome naj~e{}e ni deca nemaju pristup. Porodica, 

privatnost, moral, sve ovo su me|usobno jasno razgrani~eni faktori ~ovekovog 

vezivanja za zemlju. 

Ujedna~enost i raspar~anost 

Upravo }e ovo omogu}iti kapitalu, koji izvla~i korist iz sveop{te reorganizacije 

prostora, lak{u kontrolu i nadgledanje teritorije. Preterivanje? Osvrnimo 

se na rudarski i metalur{ki grad, koji ni po ~emu ne menja prethodni


oblik grada budu}i da izrasta ni iz ~ega, na golom tlu. Ovaj tip grada, dakle, 

jasno razotkriva kakve se namere kriju iza njega. U samim njegovim za~ecima 

moèmo da vidimo da veliki deo prekrivaju male porodi~ne ku}e, prete- 

~e paviljona iz preure|enih gradova. Industriji su, osim radne snage i trì{ta, 

potrebne sirovine i energija. Kada je re~ o ovom drugom tipu industrijskog 

grada, njihova blizina je od prioritetnog zna~aja te za sobom povla~i otvaranje 

rudnika i fabrika. Za njima dolazi i radna snaga, koja u pravom smislu 

priti~e sa svih strana. Na severu, u Pa-de-Kaleu, na istoku i u centralnom 

delu Francuske, u manja mesta koja su ranije naseljavali zemljoradnici, naj- 

~e{}e koncentrisani oko crkvenih zvonikâ, iz ostalih delova Francuske, kao i 

iz stranih zemalja, nadiru ~itave horde bezemlja{a i nomadskih imigranata u 

potrazi za bilo kakvom zaradom. 

Ovde bismo mogli da napravimo pore|enje sa gradovima-pe~urkama 

ameri~kog Far West-a. Me|utim, rudarski grad ne podiù do{ljaci, nego kompanije 

i gazde. Rudarski grad prido{lice zbrinjava, zadràva i prihvata, odvaja 

ih i odabira po svojoj volji. Osman je bio primoran da menja postoje}e stanje 

stvari i da deljenjem telâ raspr{i gomilu: masa je prore|ena, dok je gu`va 

mogu}a jo{ samo u velikim robnim ku}ama. Ovde je re~ o ve} pripremljenom 

kalupu koji ~eka da primi svoj sadràj u obliku ljudske mase. Bitno je 

zadràti radnu snagu, ali bez promiskuiteta, ako ni zbog ~ega drugog a ono 

bar iz higijenskih razloga, jer, usled lutanja i lo{e ishrane, brojne bolesti haraju 

proletarijatom. Cilj bi bio slede}i: stvoriti zdravu radni~ku klasu koja }e 

mo}i da ra~una na potomstvo. Zbirno mesto je mesto preobraàja, kako nam 

svedo~i i ìv opis Liona Mirara (Lion Murard) i Patrika Zilbermana (Patrick 

Zylbermann), koji je trebalo da iznedri rudarsku rasu. Kako sve kipti u sku- 

~enosti, klju~a u nedostatku prostora, potrebno je izbe}i zbijenost koja bi bila 

pogodno tlo za javljanje lo{ih namera i svake druge vrste „poroka” te napraviti 

razre|enije fabrike-samostane. 

Novi grad predstavljaju fabrike i rudnici uglja sa kancelarijama koje ~ine 

jedini centar takvog grada. Preko puta se nalazi crkva koja je njihov dodatni 

deo, o ~emu svedo~i prednji red klecala u crvenom pli{u, rezervisanih 

za direktore i vode}e inènjere. Okolni deo je sa~injen od jednoli~nog niza 

radni~kih ku}ica. Geometrija je prisutna, ali ne i plan. Osnovni cilj pri gradnji 

ovih ve{ta~kih naselja nije bio njihov izgled, vidna ure|enost celine, ve} osnovna 

jedinica koja se svodi na mesto stanovanja bra~nog para. Dakle, isklju~ivo 

mesto stanovanja, i to samo za zakonite bra~ne zajednice. Samci su nepoèljni, 

jer bi se u njihovim stanovima mogle nalaziti i prostorije za sastan~enja, 

koja lako mogu da prerastu u àri{ta nemira i pobune. Osim toga, njihova 

sklonost ka kr~mama, nekontrolisan seksulani poriv, vo|enje ljubavi po uskim 

85


prolazima i stepeni{tima mogli bi da stvore kolektivnu atmosferu me{anja 

koja se upravo èlela iskoreniti odvajanjem mase u bra~nu i porodi~nu intimnost, 

drugim re~ima osamljivanjem roditeljskih bra~nih parova. Ovo je 

jedan od razloga nepoèljnosti udovica, pogotovo ako su mlade. Sve je osmi- 

{ljeno tako da podsti~e jedino seksualni ìvot porodice. U mnogim gradovima 

ukida se pomo} radnicima obolelim od polnih bolesti. Jo{ 1870. godine u 

Brijeu, majke imaju obdani{ta na raspolaganju, {to ukazuje na ~injenicu da 

su od samog po~etka sabirna mesta zami{ljena kao mesta za stvaranje, odnosno 

umnoàvanje bra~ne zajednice. Ovakva mesta, uzgred budi re~eno, daju 

nam dobar uvid u na~in odràvanja brakova: preko dece, brak postaje obrazovno 

sredstvo za majke doma}ice. 

Sve ovo neizbe`no podse}a na vojni~ki logor: poput njega, rudarski grad 

se podiè i uklanja, {iri, neprijateljski ravnodu{an prema okolini utopljenoj u 

njegovo sivilo. Rudarski grad je kasarna raspr{ena na stotine, hiljade delova. 

Eugenetika radne snage je ujedno eugenetika telâ, ali telâ bez du{e, kao kod 

Dekarta. Obezli~ena, kako bi mogla da se drè na odstojanju i kojima je oduzet 

sav polet. Novi ~ovek koji se ovde stvara je ~ovek moralnog poretka, jer 

izolovana tela mogu da se vide, nadziru, analiziraju. Za Monso-le-Min bi se 

moglo re}i da je, zbog mno{tva svojih mernih instrumenata, podse}ao na 

ogroman mikrofon koji je beleìo i najmanji zvuk i prenosio ga do u{iju slu- 

{a~ke centrale. Raspr{enost domova pogodna je za policijsko nadgledanje. U 

vezi s tim, Mirar i Zilberman govore o „opti~kom arhipelagu”: prazninama 

koje se ostavljaju u prostoru mo} se sluì kao me|uprostorom odakle vr{i 

neopaènu kontrolu kojoj ne promi~u ni najmanja de{avanja. Eh, svi ti susedi 

koji vas neopaèno posmatraju iza zavesa... 

Odlika novog gradskog prostora je naporedna ujedna~enost i razbijenost, 

razdeljenost. Ujedna~enost se ogleda u ~injenici da je, u radu i razvoju 

kapitala, sve podre|eno proizvodnji materijalnih bogatstava. Razbijenost, jer 

je re~ o reproduktivnoj projekciji jedne dru{tvene segregacije, raspar~avanju 

jedinke, o cepanju ìvota na razne du`nosti. To se de{ava upravo zato da bi 

ma{ina funkcionisala, te da se ne bi gubila energija koja ne sme da omane u 

svojoj proizvodnoj svrsi. Dakle, moèmo da vidimo po ~emu se ovakav grad 

razlikuje od pre|a{njeg: pre|a{nji je bio ure|en oko centra kao glavnog steci{ta 

koje je moralo biti vidno, dok se ono {to upravlja industrijom krije iza 

ovakve raspr{enosti i na taj na~in upo{ljava snage koje su joj potrebne. Predstava 

kralja na konju postavljenog u samo sredi{te trga slavila je njegovu 

li~nost, ali i ukazivala na jedinstvo njegovih podanika koji ga okruùju sa 

~etiri strane. Nasuprot tome, uspostavljanjem nereda u kome se ve{to skriva, 

kapital pokre}e celo dru{tvo za potrebe industrije. Mogu}e je analizirati pre-


laz od jednog oblika nadgledanja ka drugom. Kao {to smo videli, prisutnost 

kralja je u po~etku neophodna. Moèmo da zamislimo razne na~ine kojima 

se pribegavalo da bi se neprestano, i u slu~aju njegovog fizi~kog odsustva, 

ose}ao njegov pogled. O tome svedo~i Vojna {kola u Parizu, o ~ijoj je gradnji 

odluka doneta 1750. i koja je bila namenjena za {kolovanje oficira po meri 

kraljevstva. Svaki pitomac je imao zastakljenu }eliju kroz koju ga je bilo mogu}e 

posmatrati tokom cele no}i, a da on pri tom ni sa kim nije dolazio u 

kontakt. Frizer je ~ak mogao da ~e{lja pitomce i ne dotaknuv{i ih: bilo je dovoljno 

da samo proture glavu kroz prozor~e koje je sluìlo za tu svrhu. Tako 

vidimo uspostavljanje mehanizma mo}i na daljinu. 

Englez Dèremi Bentam (Jeremy Bentham, 1748-1832) predstavi}e upravo 

ovu novu tehnologiju u svom delu Panoptik. U ovoj knjizi nam, izme|u 

ostalog, pri~a kako se misao o onome o ~emu pi{e javila njegovom bratu ba{ 

nakon posete Vojnoj {koli u Parizu. Re~ je o arhitektonskom nacrtu zatvora: 

periferni deo sa~injava kru`na zgrada sa }elijama raspodeljenim na ~etiri ili 

{est spratova. U sredi{tu je kula na ~ijem vrhu se nalazi kapela, sa manjim 

brojem nivoa koji se uzdiù iznad onih perifernih. Kulu i ivi~nu zgradu deli 

prazan prostor. Celokupnom {irinom spolja{njeg kruga raspore|ene su }elije, 

svaka sa po dva prozora, od kojih je jedan okrenut unutra, a drugi spolja. 

Dovoljno je, dakle, da se u sredi{njoj kuli postavi samo jedan nadzornik i da 

se u svaku }eliju zatvori po jedan zatvorenik. Zahvaljuju}i svetlosnom kontraefektu, 

posmatra~ moè savr{eno dobro da uo~i i najmanji pokret zatvorenika. 

Dodajmo da je bio predvi|en i sistem metalnih cevi pomo}u kojih je 

nadzornikov glas dopirao do svakog zatvorenika. Ali, o~igledno je da su se 

zvukovi rasprostirali i u suprotnom smeru. Hajde da analiziramo: ovakav 

sistem je omogu}avao nadzorniku da posmatra a da pri tome sâm ostane 

neopaèn. âk nije morao ni da bude prisutan: zatvorenik je, smatraju}i ga 

prisutnim, pazio da ne u~ini bilo {ta zbog ~ega bi mogao da bude ukoren. 

Posmatrani, dakle, vr{i introjekciju nadzora budu}i da je mo} sveprisutna i 

automatska. Ona je istovremeno i obezli~ena, bestelesna stvarnost, tek glas 

koji dopire kroz cev. Zatvorenici, na kraju, nisu deo mase. Naprotiv, serijalizovani 

su, razmerno raspodeljeni u prostoru. Bentam je, kako je to sâm govorio, 

u politi~koj sferi otkrio Kolumbovo jaje: svi se, pojedina~no i u sebi, kre}u 

pod okriljem mo}i koja nema potrebe za neposrednim delovanjem. Ovakvo 

ure|enje u stvari ima vi{estruk u~inak: sluì za ~uvanje zatvorenika, obrazovanje 

budu}ih oficira, ali i za zbrinjavanje bolesnih i nadziranje radnika. Ako 

ovaj raspored postavimo u vodoravan poloàj, prepozna}emo plan rudarskog 

naselja, „opti~kog arhipelaga”, mikrofona iz Monso-le-Mina, u kome je 

omogu}ena rasutost porodi~nih }elija. 

87


Nevidljivost mo}i omogu}uju tehnologije nadgledanja koje polaze od 

usitnjavanja i tako joj olak{avaju posao: nije joj potrebno da se otvoreno sluì 

silom i, {tavi{e, moè da se pohvali da je humana. Nije naodmet ako se prisetimo 

da je Bentam rodona~elnik „utilitarizma”. Ono {to, prema njegovom 

mi{ljenju, neku radnju ~ini korisnom jeste vi{ak sre}e, odnosno smanjivanje 

nesre}e. Dakle, zadovoljstvo i bol mogu postati predmetima nauke budu}i 

da ih je mogu}e kvantitativno izraziti ekonomskim terminima: vrednost zadovoljstva 

ili boli moè da se izmeri cenom koju je ~ovek spreman da plati 

ako èli da ih dobije ili izbegne. Po{to je osnovna svrha paviljona i rudarskih 

baraka stvaranje radnika koji }e raditi za proizvodnom ma{inom, i njihova 

vrednost se na isti na~in moè izraziti terminima postignute sre}e: radnici su 

na ovim mestima sre}niji. U vezi sa ovim prebivali{tima, Mi{el Pero govori o 

„hidraulici zadovoljstava”: ~ula je utoliko lak{e savladati, uz istovremenu 

interiorizaciju vrednosti rada, ukoliko ovo obuzdavanje podrazumeva postizanje 

zadovoljstva, odnosno izbegavanje boli. Stoga nije puka slu~ajnost {to 

je ovakvo kro}enje du{e i tela radnika izvedeno u ime teorija o higijeni: paze- 

}i da u radni~kim ku}ama i naseljima bude dovoljno dotoka vazduha i svetlosti, 

ove teorije govore o sre}i, ali je njihov interes prvenstveno ekonomski. 

Ra{~lanjenje kao sredstvo pot~injavanja 

U radni~kom stanu, bilo da je to paviljon ili baraka, povezane su dve 

prvobitne figure industrijskog grada (preure|eni stari grad, zatim novoizgra- 

|ena rudarska i metalur{ka naselja), u kojima se prepli}u dru{tveno raslojavanje 

i naru{avanje svakodnevnog ìvota pojedinca. Iste ove pojave }e vaìti 

i za najskorije urbane oblike. Tokom „slavnih trideset godina” XX veka (od 

pedesetih godina do po~etka sedamdesetih), {ema implozija/eksplozija Anrija 

Lefevra ostaje savr{eno operativna. Vratimo se u Pariz: francuska provincija 

ne prestaje da se prazni, dok broj stanovnika u prestonici neprestano 

raste. U Pariz pristiù i strani radnici, prvenstveno iz ju`ne Evrope i severne 

Afrike. Razlog ovog priliva leì u novom pragu razvoja koji u to doba prekora~uje 

industrijski kapitalizam. Ali, ova implozija se ne de{ava u samom Parizu, 

ve} u {iroj pariskoj regiji, koja nastavlja svoje {irenje prema Osmanovom 

modelu i putem paviljonskog talasa u predgra|ima, {to }e re}i prvenstveno 

prema kriterijumu dru{tvenog raslojavanja. Naime, buròazija i vi{i 

dru{tveni slojevi sme{taju se po stambenim predgra|ima, ustupaju}i centar 

kancelarijama, {to }e se pokazati rentabilnijim. Nekada{nji stanovnici paviljona 

masovno su potisnuti. Me|utim, ne moè se re}i da su svi oni istog 

dru{tvenog statusa. @an Diken (Jean Duquesne) je na primeru Sarsela veoma


dobro pokazao u kojoj meri je u velikim naseljima prisutna pojava dvostrukog 

raslojavanja. Ukoliko, dakle, negde imamo veliki broj radnika-slu`benika, 

na tom mestu }emo zate}i veoma malo {efova i direktora, dok slobodna 

zanimanja gotovo da i ne postoje. Pored ovoga postoji i unutra{nje raslojavanje, 

jer razli~itoj vrsti dru{tvenih zanimanja odgovaraju odre|eni tipovi stanova, 

sa stepenom komfora koji je srazmeran visini plate. Barake, prinudni 

sme{taji, stanovi sa manje ili vi{e skromnim kirijama, manje-vi{e luksuzne 

suvlasni~ke zgrade, vile i rezidencije, ovakva dru{tvena razlika-podela prostora 

potvr|uje i u~vr{}uje za tlo dru{tveni poredak rada koji obuhvata sve 

slojeve, od radnika imigranata do vi{eg kadra. Podela prigradskog stanovni- 

{tva je ta~na i svesna prostorna projekcija kapitalisti~kih dru{tvenih odnosa. 

Tom dru{tvenom i prostornom raslojavanju odgovara i raslojavanje svakodnevnog 

ìvota pojedinca. Ve} smo mogli da vidimo kako su kod stanovnika 

paviljona vreme i prostor podeljeni na funkcije: mesto i vreme posla, 

ku}a, put od jednog do drugog. Sa sve ve}im brojem izgra|enih stanova 

ova razlika postaje sve nagla{enija, a naro~ito raste va`nost prevoznih 

sredstava, jer sve se svodi na prevoz-{ljaku-lalanje 6 . Podeli vremena i prostora 

postepeno }e se dodati jo{ jedna deonica: slobodno vreme i odmor. 

Ovako izlomljen, ìvot postaje sve nesno{ljiviji, pogotovo za potisnute stanovnike 

paviljona koji sada nastanjuju velika naselja, u kojima su stanovi 

svedeni na prostor tek toliki koliki je potreban da bi se obezbedilo odràvanje 

i razmnoàvanje radne snage. Ovaj prostorni funkcionalizam, kao istorijski 

nusprodukt kapitala, dobi}e svoju urbanisti~ku teoriju sa Le Korbizjeom 

(Le Corbusier, 1887-1965). Pa ipak, njegova ideja vodilja nisu kapitalisti~ka 

ube|enja, niti se on i po ~emu moè nazvati zagovornikom kapitalizma. 

Le Korbizje je oli~enje kartezijanskog duha koji odaje hvalu kraljevskom 

i osmanovskom Parizu, geometriji. Zakrivljene ulice za njega su prolazi 

za magarce i odi{u nemarom. Grad je snaàn organ ìvota i rada koji, 

ako se opusti, umire. Nasuprot tome, pravougaonost zna~i delovanje. Prema 

tome, zdrav grad, grad budu}nosti, trebalo bi da sa~injavaju prave ulice 

i pravi ugao. Geometrizacija bi morala da se sprovede protiv prirode i njene 

bezobli~nosti: grad je simbol ~ovekove vlasti nad prirodom kojoj on name}e 

svoju racionalnost. Medicina starih urbanih tela zasniva se na hirurgiji: 

potrebno je otvoriti, prostorno ra{iriti, ra{~laniti ono {to je sloèno. Iz 

ovoga proizilazi da je funkcije potrebno me|usobno razdvojiti. Postoje ~etiri 

funkcije: stanovanje, posao, telesno i duhovno vaspitanje, kretanje. Ove 

funkcije ure|uju gradski prostor, isecaju ga i dele u skladu sa njihovim me- 

6 Odnosno, na francuskom: metro-boulot-dodo (prim. izd.). 

89


|usobnim razlikama. Kao rezultat toga imamo ljudski materijal ~ije su aktivnosti 

i „potrebe” unapred odre|ene, ~ime drugim ako ne „potrebama” 

jednog takvog ve} postoje}eg dru{tva. Na ovaj na~in funkcionalni urbanizam, 

kao prava, tehnokratski osmi{ljena ma{ina ìvota, ~oveka ~ini sastavnim 

delom dru{tvenog poretka sa zadatkom da doprinese njegovom boljem 

funkcionisanju. 

Ve}ina novih gradova u okolini Pariza, sa zelenim povr{inama, tr`nim 

centrima itd., bi}e nadahnuta velikim Korbizjeovim zamislima. An Koklen 

(Anne Cauquelin) na slikovit na~in opisuje redosled zbivanja. Du{e pristi- 

ù, pune nade da }e u telima pripremljenim za njih prona}i sre}u. Me|utim, 

nekim ~udom se de{ava da ih ìvot polako napu{ta: podijum za proslave 

je pust. Sledi zabrinutost, poku{ava se sa „animacijama”: omladinski 

domovi, socijalni radnici, folklor. Opet ni{ta. Jedino ìvo mesto su trgova~ki 

centri. Zar nije logi~no da na kraju ovog dugotrajnog procesa ponovo 

dospemo do njegove polazne ta~ke? Jednoli~na svakodnevnica, u glavama 

i u srcima, dakle u potpunosti pot~injena zakonima trgovine. Analiti~ka 

misao kojom arhitekti i tehnokrati nadahnjuju ovaj tip urbanizma prepu{ta 

svaki deo ljudskog prostora i vremena, i to ne samo prostora i vremena 

vezanih za posao i ku}u, nadzoru i vo|stvu mo}i-novca. Raspar~an kakav 

je, ìvot mu se sve manje odupire. „Obaveznom” vremenu koje se provodi 

na poslu i u prevoznim sredstvima suprotstavlja se, na primer, „slobodno 

vreme” provedeno u ku}i i u {etnji. Ali, usluge koje nudi ulica (jasno da se 

ne misli na o jednoli~ne ulice predgra|a) ili su i{~ezle – nema vi{e ni fontana 

ni uli~nih toaleta, drugim re~ima: idite u kafane i platite; nestali su veliki 

uli~ni satovi, dakle: kupite ru~ni sat – ili postoje u obliku reklamnih podvala: 

pogledajte „urbani materijal”. Sve u Parizu je na prodaju, pa ~ak i samo 

njegovo ime. [to se ti~e doma}ica koje su se snabdele raznim aparatima 

kupljenim, u ve}ini slu~ajeva, na kredit, da bi „zaradile” na vremenu (sama 

re~ dovoljno govori), kako bi sve one, zatvorene u svoje krletke, mogle druga~ije 

da ispune duga poslepodneva ako ne listaju}i ~asopise krcate svim 

onim {to ih je u~inilo tako besposlenim i dokonim. Do{lo je vreme odmora, 

beìmo iz grada! Ali zar i turizam nije postao „novi industrijski prostor”? 

A no}? An Koklen i ovde je poku{ala sa begom. Da li je masi, dok spava, 

skupljaju}i tako fizi~ku snagu za preìvljavanje u dnevnoj organizaciji vremena, 

mogu}e da umakne menad`mentu prostora i njegovim ozna~enim putanjama? 

Odgovor je negativan. Pariska no}, jo{ vi{e nego dan, zatvara ljude, 

bilo u odre|ene prostore kao {to su zabranjeni lokali, za{ti}ene teritorije, 

bilo po komplikovanim mar{rutama (manjak prevoznih sredstava), u 

kojima se putnici kontroli{u. Iluzija skretanja sa kursa, jedina u kojoj se


uìva. U cilju njegovog pot~injavanja, ìvot je toliko raspar~an da preti da 

i{~ezne. Ali, da ne govorimo unapred, po{to smo ve} stigli do dana{njeg 

grada. 

Istorija i napredak 

Videli smo da je industrijski grad neodvojiv od odre|enog tipa dru{tvenog 

ure|enja: nekada{nje kaste zamenjene su klasama. Ovakvom gradu odgovara 

odre|en na~in mi{ljenja u istorijskom smislu re~i. Kao disciplina, istorija 

se na zapadu prvi put javlja sa atinskim gradom i politi~kim centralizmom. 

Dakle, dok su se do tada ljudi me{ali sa bogovima (Homer) i vezivali 

za cikli~ni karakter kosmi~kog vremena (Hesiod), sada se javlja misao da je 

sve {to se de{ava posledica ~ovekovog delanja, njegove volje i njegovog razuma 

(Herodot, Tukidid). Tako je ro|ena istorija, oslobo|ena od mita, u isto 

vreme i u okviru istog pokreta kao i sam logos. Raskidaju}i sa onim {to je 

preostalo od verskog i prirodnog poretka, Francuska revolucija }e èstoko 

prionuti za ovo ube|enje prema kome ljudska bi}a sama snose odgovornost 

za sopstveni ìvot i budu}nost. Upravo je njena zasluga {to se pojavila nova 

disciplina – sociologija, zasnovana na iskustvu koje je bila i èlela da bude: 

dru{tvo je svoj sopstveni stvaralac. Ali, kao novonastala disciplina, sociologija 

}e kroz ~itav XIX vek nositi sna`nu filozofsku potku istorije.Vaè}e mi{ljenje 

prema kome je to vek istorije ne dolazi otuda {to intelektualnom scenom 

XIX veka vladaju istori~ari (u Francuskoj: Ogisten Tjeri, Minje, Mi{le, Kine, 

Ten i mnogi drugi), ve} zbog toga {to se kolektivni ìvot posmatrao kao linearno 

kretanje na osi usmerenoj ka napretku. Dakle, ponovo se susre}emo sa 

radom, ponajpre umnim, odnosno spoznajnom inteligencijom. U Nema~koj, 

Hegel je u svom filozofskom sistemu istoriju predstavio kao istoriju Uma 

koji, kako bi spoznao samog sebe, ne prestaje da izlazi iz sopstvenih granica, 

dolaze}i tako u dodir sa prirodnim okruènjem koje preoblikuje i ~ini delom 

sebe. Od kontemplativne, nauka postaje stvarala~ka, a stvaranje je ostvarivanje 

samog Uma. Francusko prosvetiteljstvo unapredi}e misao da saznanja na 

pozitivan na~in menjaju ìvot i ~ine ga boljim. Prema Didroovoj i D’Alamberovoj 

Enciklopediji, razum posredstvom nauke donosi dobrobit. Ubedljivo najve}i 

optimista je Kondorse koji je oti{ao toliko daleko da je smatrao da rad, 

kao stvaralac znanja, vodi ~ove~anstvo ka sre}i. Ogist Kont (1789-1867), pisac 

jedne od najve}ih rasprava naprednja{tva toga doba, nastavlja njihovim stopama. 

Sa XIX vekom, po njemu, duboko smo zagazili u „pozitivno” doba 

(otuda se njegova doktrina naziva „pozitivizmom”) zahvaljuju}i nastanku 

sociologije: od sada smo u mogu}nosti da objasnimo sve pojave, pa i one 

91


dru{tvene, zakonima koji vladaju dru{tvom, a ne vi{e boànstvima i apstraktnim 

pojmovima kao {to je „priroda”. Drugim re~ima, postoje nau~ni zakoni 

na kojima po~iva tok civilizacije. Prema tome, dru{tveni ìvot, kao vodilju 

ovog toka, trebalo bi prepustiti nau~nicima koji poznaju ove zakone. Tako u 

ovoj naprednja~koj istoriji dolazimo do neobi~ne kombinacije objektivnog 

determinizma i ljudske mo}i: parna ma{ina kre}e se po {inama koje idu put 

budu}nosti. 

Rad nauke, dakle, ali i rad industrije. Doba nau~nika i industrijalaca, 

govorio je Klod-Anri de Sen-Simon. Industrija je nauka primenjena na ekonomiji, 

{to }e re}i na proizvodnji materijalne egzistencije ljudi. Nakon verske 

i politi~ke mo}i, temelj dru{tva postaje ekonomija. Ako pojam „dru{tvo” zamenimo 

pojmom nacije, onda etni~ku naciju i naciju-dràvu zamenjuje nacija-trì{te 

kao sfera proizvodnje i protoka bogatstava. Bogatstvo naroda (1776) 

naslov je velikog dela Adama Smita, tvorca politi~ke ekonomije, odnosno 

ekonomije kao politike. Dru{tvo postoji na osnovu toga {to svako kaè: dajte 

mi dobra koja su mi potrebna, a zauzvrat }ete dobiti ona koja su vama potrebna. 

Podela rada i razmena proizvoda koja iz nje proizilazi pomeraju dru- 

{tvenu vezu sa Hobsovog pravno-politi~kog ugovora ili Rusoove op{te volje 

na trì{te, tu nevidljivu ruku koja ure|uje interese, potmuli zakon bez zakonodavca. 

Ovde opet moèmo da uo~imo pritajeni, ali i te kako delotvoran 

karakter novog organizatora, kao i ma{inu energetskog ili termodinami~kog 

tipa. Za ekonomski liberalizam (liberalni zato {to je prekora~io autoritet dr- 

àve ~ija je uloga smatrana ~isto defanzivnom: da bi ona mogla da funkcioni- 

{e, potrebno je sa~uvati trì{te), kapital se ulaè u proizvodnju dobara koja 

ostvaruju dobit, koja se potom ulaè u proizvo|a~ki kapital i tako do u beskona~no. 

Kao posledicu ovoga imamo neprekidnu liniju rasta: „Obogatite 

se! ”, kli~e Gizo u zaklju~ku svoje druge velike progresisti~ke rasprave. 

I za marksizam, blizanca liberalizma sa kojim vodi raspravu tokom ~itavog 

ovog industrijskog perioda, proizvodnja, odnosno ekonomija odre|uje 

dru{tveni ìvot. Ona predstavlja temelj pravno-politi~ke i ideolo{ke nadgradnje 

(vidovi svesti me|u kojima je i religija): to je ono {to se naziva istorijskim 

materijalizmom. Ali, kada je re~ o proizvodnji, predmet njegovog zanimanja 

su me|uljudski odnosi: „na~in proizvodnje”, njegova klju~na misao, povezuje 

„proizvodne snage” (prvenstveno tehni~ke elemente) i „proizvodne odnose”, 

koji uzajamno uti~u jedni na druge. Dakle, kada se analiziraju, ovi 

potonji u kapitalizmu postaju eksploatatorski odnosi: ono {to radnik ili proleter 

dobija kao nadnicu samo je deo proizvedene vrednosti; ostatak, ili vi- 

{ak, prisvaja burùj, vlasnik sredstava za proizvodnju kome je radnik prodao 

svoju proizvo|a~ku snagu. Iz ovoga proizilazi da rad proizvo|a~ke ma{i-


ne ne donosi korist svima, ne bogati sve, odnosno napredak postoji samo za 

pojedine: izme|u klasa sa opre~nim interesima postoji suprotnost. îtava istorija, 

posmatrana iz ugla proizvodnje, svodi se na borbu izme|u klasa: kod na- 

~ina proizvodnje koji su prethodili industrijskom kapitalizmu, ova borba je 

vo|ena izme|u manjih seoskih zajednica i despotske dràve, izme|u gospodara 

i robova, vlastelina i kmetova itd. I drugi teoreti~ari su dobro uo~ili opasnost 

unutra{njih suprotnosti koje postoje u kategoriji proizvo|a~a (bankari, 

inènjeri i radnici) i poku{ali da na|u re{enje u religiji, kao, na primer, Sen- 

Simon sa svojim „novim hri{}anstvom” i jevan|eljskim zna~ajem bratstva. Ali, 

Marks tvrdi da je zadatak religije oduvek bilo zata{kavanje stvarnosti, drugim 

re~ima, religija je, izmi{ljaju}i bogove, nastojala da prikrije ~injenicu da je svaki 

vid dominacije u osnovi ljudski. Ovakvo mi{ljenje jasno i glasno razotkriva 

prethodno opisan karakter industrijskog urbanizma: s jedne strane podvajaju- 

}i, a represivan s druge, s obzirom na to da dresira radni~ku klasu i moralizuje 

njenu psihi~ku i telesnu energiju. Ukratko, industrijski grad nastoji da reprodukuje 

eksploatatorski odnos projektuju}i ga na tlu i u gra|evinama, te na taj 

na~in postaje deo kapitalisti~ke proizvodne ma{inerije. 

Energija za zlato 

Poni{tavanje radnikove li~nosti, kao posledica crpenja i kori{}enja njegovih 

snaga za potrebe kapitala, Marks }e nazvati „otu|enjem”. Proleter je 

najpre otu|en ~injenicom da mu proizvod sopstvenog rada nije namenjen, 

da, dakle, ne odgovara njegovom ukusu, njegovoj osetljivosti, njegovom uìtku. 

Osim toga, ovaj proizvod za njega nema upotrebnu vrednost i sluì samo 

burùju koji ga prodaje na trì{tu. Dakle, proizvod je obi~na roba. Na taj 

na~in radnik je li{en samog ~ina delanja: po{to mu ne donosi nikakvu korist, 

rad je za njega samo apstrakcija koja ga uvla~i u proizvodnu ma{inu ~ija je 

kona~na svrha – novac – jednako apstraktna. Tako i on sam postaje roba. Na 

samom po~etku Kapitala nailazimo na genealo{ki opis ove vrednosti vezane 

za trì{te. U po~etnom periodu, jedan proizvod se menja za neki drugi: ovo je 

trampa, jednostavni oblik vrednosti. Zatim, dolazimo da razvijenijeg oblika 

kada se jedan proizvod (govedo, na primer) menja za bilo koji drugi (ìto, 

alatku itd.). Zatim, vrednost svih proizvoda izraèna je novcem kao op{teva- 

è}im merilom. Najzad, na ~etvrtom stepenu, op{tevaè}a vrednost postaje 

zlato, koje postaje mera svega. Dakle, radi se za zlato koga Marks poredi sa 

apstraktnim hri{}anskim Bogom, posebno kod novijih oblika hri{}anstva kao 

{to su protestantizam i deizam. Radi se za jedan feti{, kaè on. Kao neodvojivi 

deo kapitalisti~ke proizvodnje, radnik je u potpunosti pot~injen ovom feti- 

93


{u koji postaje sastavni deo njega samog. Stoga je razumljivo {to ovakva jedinka, 

budu}i li{ena sopstvenih vrednosti, moè da bude rastavljena na objektivne 

„potrebe” odre|ene potrebama ma{ine u cilju njene {to ve}e korisnosti. 

Kao posledicu toga imamo ustrojeni funkcionalizam teritorije i svakodnevnog 

ìvota. 

Ali, ne samo da je rastavljeno telo, ve}, kao {to smo to mogli i da vidimo, 

i sama psiha, koja je pokorena i iskori{}ena za potrebe sistema. @an-@ozef 

Gu (Jean-Joseph Goux) je, u vezi sa tim, s pravom napravio paralelu izme|u 

marksisti~ke geneze vrednosti i Frojdove (Freud) geneze psihe. ûdno (pa 

ipak, zar Frojdovi pacijenti nisu bili burùjskog porekla?), ali proizilazi da se 

instinktivne reakcije koje analizira odvijaju, prema istoj logici, u ~etiri stadijuma: 

najpre oralna faza, u kojoj je kontakt izme|u majke i deteta neposredan 

i prisan. Zatim dolazi analna faza: svet se uslo`njava i ra{~lanjuje na 

delove, dete otkriva svoga brata ili svoju sestru, materinske grudi zamenjuje 

cucla, palac, }o{ak prekriva~a, i sada je ono nesre}no jer vi{e ne zna sa ~im da 

se poistoveti. Sledi genitalni stadijum: po{to je jedinstvo prona{ao u svom 

penisu, de~ak se okre}e majci koja se, s ove ta~ke gledi{ta, odlu~uje za oca, a 

kao posledica toga javlja se Edipova kriza. I najzad, fali~ki stadijum: zabranjena, 

a ipak neophodna za pronalaènje sopstvenog identiteta, vrednost falusa 

poprima sve ve}e razmere, postaje feti{ dobijaju}i tako, u afektivnom 

smislu, ulogu koju u razmeni proizvoda ima zlato. Pot~injavanje, dakle, u 

oba ova slu~aja, najdubljem delu sebe, vrhovnoj spolja{njoj sili koja dolazi 

odozgo. Ovu silu Frojd naziva „nad-ja”. Ali, za razliku od Marksa koji kritikuje, 

Frojd prihvata: za njega je ova prisila ne{to dobro. „Ono” (nagonska 

strana li~nosti) mora da se pot~ini „nad-ja” (sistem zabrana), princip zadovoljstva 

principu stvarnosti. Ovi koncepti neodoljivo podse}aju na parnu ma- 

{inu: psihi~ki ìvot je ma{ina koja radi na principu pretvaranja slobodne energije 

u vezanu, emotivni teret se prenosi kroz odvodne kanale, izlaz se zasniva 

na principu potiskivanje/rastere}enje itd. Civilizacija, prema njegovom 

shvatanju, nastoji da se odrekne nagonskih poriva ili, bolje re}i, teì ka njihovoj 

sublimaciji. Kao simbol ~ovekove vlasti nad prirodnim silama, ona se 

suprotstavlja seksualnosti. Civilizacija je domen mu{karaca koji su bliì idealnim 

tvorevinama kulture od èna koje su u ve}oj zavisnosti od tela. Ovo u 

potpunosti odgovara cilju koji se èleo posti}i podizanjem radni~kih stanova 

kojima se nastoji pridodati jedna moralna i humana dimenzija: buròaski 

moral i humanizam koji se, uz najve}u dobit vladaju}e klase, name}e eksploatisanim 

slojevima; termodinamika seksa, u kojoj se smenjuju vru}i i hladni 

talasi, ba{ kao i u Parizu podvgrnutom Osmanovim radovima, kao kod „provetravanja” 

prigradskih paviljona i naselja. @an-Pol Aron (Jean-Paul Aron) i


Roè Kenf (Roger Kempf) pokazali su do koje mere je tzv. liberalna buròazija 

dobit suprotstavila zadovoljstvu, u ~emu se ogleda njena povezanost sa 

katolikom Le Plejom. Podrobna analiza njenih jetkih rasprava usmerenih protiv 

samozadovoljenja i homoseksualnosti (izopa~enost, pederastija) jasno pokazuju 

da ona, uop{te uzev, slobodno upra`njavanje seksa vezuje za animalnost 

i izopa~enost. Pozivaju}i se na neke lekare, me|u kojima i na ~uvenog 

doktora Tisoa (higijenizam), pripadnici buròazije konstatuju dvozna~nost 

penisa: bez njega nema energije, ali je, na àlost, pomamljiv. Potrebno ga je, 

dakle, obuzdati, kako se energija ne bi uzalud rasipala (protiv onanisanja), 

zatim kako bi se izbegla zaraza i nedelotvorenost koju ova za sobom povla~i 

i, na kraju, da bi se obezbedilo nasle|e, odnosno, prenos imovine, koja bi 

trebalo da ostane barem nepovre|ena ili, jo{ bolje, uve}ana: kako je samo 

opasna Zolina Nana! Nasledstvo i nasle|e su neodvojivi i za svako od njih, 

kako to nagla{ava @an Bori (Jean Borie), „greh” je poguban. Zaklju~ak je slede}i: 

seks se mora disciplinovati kako bi kapitalizam mogao da funkcioni{e. 

Ovo je cena koja se pla}a za napredak ~ove~anstva. Ali, zar i to nije rad, odnosno 

savladavanje i menjanje prirode? 

Na ovo se moè pristati, raspolutiti svoje bi}e, prepustiti prostor ovakvoj 

logici koja ljudsko telo i grad pretvara u delove proizvo|a~ke ma{ine, 

{}u}uriti se u vremenu, sve u ime istorije. Ali, o kakvom vremenu, o kojoj 

istoriji je re~? Bergsonova filozofija (1859-1941), koja }e izvr{iti snaàn uticaj 

na generacije francuskih studenata i srednjo{kolaca, veoma dobro izraàva 

ovaj stav. Temelji se na razlici izme|u dve vrste vremena: s jedne strane, unutra{nje 

vreme, vreme ose}aja i doìvljaja; s druge, vreme onakvo kakvim ga 

predstavljaju mehanika i fizika. To je kvantitativno vreme, i budu}i da je izmi{ljotina 

ljudskog uma, ne odraàva neposrednu stvarnost. Iz ovoga }e proiza}i 

razrada pojma trajanja, polaze}i od njegovog strogog razdvajanja od 

prostora. Kao neposredan ~in svesti utemljen na intuiciji, slobodni akt, ìvotni 

polet koji dolazi iz srì i unutra{njosti ljudskih bi}a, stvarala~ka snaga razvoja, 

sila napretka ~ove~anstva, trajanje se u razli~itim oblicima manifestuje 

u psihologiji, biologiji, moralu, dru{tvu, religiji. U svakoj od ovih oblasti u 

kojima se njegov tok ogleda u posledicama koje uzrokuje, prostor, odnosno, 

spolja{njost, prostiranje, ko~e njegov ~isti pokret i utapaju duh u svetsku lenjost. 

Osim toga, na suprotnost koja postoji izme|u ove dve vrste vremena 

nadovezuje se ~itav niz drugih: unutra{njost/spolja{njost, kvalitet/kvantitet, 

konkretno/iracionalno, pokretljivo/apstraktno. Zatim, opre~nost izme|u unutra{njeg 

i spolja{njeg ja: prvo je ìvo, re~ima nemerljivo, snaga slobodnog 

~ina koji svojom trenuta~nom prirodom likuje nad determinizmom; drugo je 

dru{tvena jedinka pot~injena automatizmima vaseljene. Razlika izme|u dve 

95


vrste pam}enja, od kojih je jedno anonimno i pri kojem se ponavljaju nau~ene 

lekcije, dok u drugom doga|aji traju kao jedinstveni i neponovljivi. Protivre~nost 

izme|u dve vrste morala koji se dele na zatvoreni i otvoreni: gra- 

|anski moral koji se redovno upra`njava, s jedne strane, i du{a koja se otvara 

i koju nastanjuje sre}a, s druge. I tako redom. Ali, nije li upravo termodinamika, 

kojoj Bergson ne poklanja dovoljno pa`nje, kao ni njenim ma{inama 

(pogonski ili elektromotor), ta koja jednu vrstu energije pretvara u drugu, 

zar joj nije omogu}eno da unutra{nje impulse izbacuje na povr{inu i da iz 

njih crpe svoju snagu? I biologija, koja je njen predmet interesovanja (uostalom, 

na kraju ove knjige vide}emo koliko je doprinela u pronalaènju re{enja 

vezanih za problematiku grada dana{njice), zar ona ne posmatra ljude s obzirom 

na njihovo postojanje u prostoru? Zar tako zna~ajna pa`nja koja se 

posve}uje unutra{njem ja ne postavlja zahtev za preina~enjem prostora koje 

ovo ja prazni i iscrpljuje, umesto da se od njega beì? 

I mnogo pre nego {to }e ovaj problem biti postavljen javlja se Ni~e (1844- 

1900). Dok se Bergson su~eljava sa kartezijanskim prostorom, Ni~e se hvata u 

ko{tac sa zapadnja~kom genealogijom, sa njenim tokom nastanka, nadovezuju}i 

se tako na Marksa i Frojda. Me|utim, za razliku od njih koji ovaj tok 

prou~avaju samo u oblasti proizvodnje i ekonomske razmene, odnosno nagona 

i seksualnosti, Ni~e analizira najdublje vidove ove istorije, dakle, samu 

misao i jezik putem koga se ona izraàva. Prema njegovom mi{ljenju, po~etak 

ovog procesa na zapadu po~inje sa Sokratom i platonskim idejama, uspostavljenim 

i izdvojenim idejama koje se name}u ìvotu, telu, stvarala~kom 

govoru svakog bi}a. Kod njega je o~igledna srodnost sa univerzalnim merilima 

vrednosti, zlatom kod Marksa i falusom kod Frojda. Kao i kod njih, zale- 

|ina ontoteologije cenzuri{e, opovrgava, zatomljava energije jedinke. Ali, za 

Ni~ea, za razliku od Frojda, ova erekcija je uzrok propadanja ljudskog roda, 

pa kao rezultat toga nema ni napretka, ve} su robovi ti koji likuju. Pa onda, 

{ta je potrebno poduzeti? U jednom ~uvenom odlomku pominju se kamila, 

lav i dete. U po~etku, {to }e re}i danas, duh je kamila natovarena teretom 

vrednosti ustoli~enih vaspitanjem i kulturom. Me|utim, kamila se u pustinji 

pretvara u lava koji ru{i te idole, gazi po vrednostima. Na kraju, lav postaje 

dete kao simbol mogu}eg novog po~etka, stvarala~ke igre novih vrednosti. 

Drugim re~ima, potrebno je sru{iti postoje}u zgradu kako bi prognanik koji 

se vratio bio osniva~ novog sveta. Sru{iti disciplinovani i nepodno{ljivo te{ki 

logos: Ni~eov jezik pun je aforizama i pesama, predlaè povratak tragediji, u 

trenutku kada se ona ra|a, pre nego {to ustupi mesto logici razuma. Protivno 

Apolonu i jasnoj geometriji, povratak Dionisu, njegovoj igri, pesmi, smehu 

pijanstva, poletu: potrebno je prihvatiti jedinstvo tela, mi{ljenja, ìvota,


volje i mo}i ljudskih bi}a. Drugim re~ima, ukoliko ovaj stav primenimo na 

na{ predmet rasprave, to bi zna~ilo da je neophodno osloboditi potisnute 

psihi~ke i fizi~ke energije koje proizvo|a~ka ma{ina crpi i otu|uje. A po{to je 

industrijski grad u osnovi njihovog potiskivanja/pot~injavanja, potrebno ga 

je promeniti. Kakav bi bio i na kojim principima izgra|en ovaj novi grad? 

Generacija koja oscilira oko 1968. godine nije izradila nijedan drugi urbani 

plan. Pa ipak, dala se na stvaranje novih sistema mi{ljenja i dru{tvene 

izgradnje: prostor, kao {to smo ve} dovoljno puta pokazali, neodvojiv je od 

misaonih i dru{tvenih formi. Velika imena na koje se ova generacija poziva 

su Marks, Frojd i Ni~e. Ona, dakle, po~inje sa ru{enjem. Kako izgraditi novo 

dru{tvo u kome ~ovek ne}e biti otu|en? Razne stranke i dru{tveni pokreti 

koji se, u svojim za~ecima, pozivaju na Marksa, po svemu sude}i nisu u tome 

uspeli. U Sovjetskom Savezu, gde se revolucija izjedna~avala sa formulom 

„sovjeti plus elektricitet”, Lenjin je u njeno ime posegnuo za ukazima tehnolo{ke 

racionalnosti, dok se Staljin okrenuo industrijskoj proizvodnji pot~injavaju}i 

radnu masu svemo}i despotske dràve. [to se ti~e zapadne socijaldemokratije, 

ona je rad oduvek smatrala sredstvom svekolikog napretka, ali 

vi{e ne dovodi u pitanje sam kapitalizam: potrebno je samo izvr{iti pravedniju 

raspodelu prihoda i radnicima obezbediti siguran ìvot. U urbanisti~kom 

smislu, ovo nije zna~ilo nikakvu promenu: isto raslojavanje (u isto~nim 

zemljama nema spekulacija po pitanju zemlji{ta, ali dràvni i partijski ljudi 

zauzimaju iste pozicije kao burùji zapadnih zemalja), ista podela svakodnevnog 

ìvota na funkcije (sa ve}im stepenom lagodnosti na Zapadu, gde se 

blagotvornost rada ra~una prema potro{a~koj mo}i), ista tehnokratska koncepcija. 

Marksova teorija se, dakle, kombinuje sa Frojdovom, s tim {to se iz 

potonje izuzima prihvatanje postoje}eg ure|enja. Kao rezultat imamo frojdo-marksizam. 

Za{to su se nema~ki radnici priklju~ili nacizmu iako su bili najbrojniji i 

najbolje organizovani? Na ovo pitanje Rajh (Reich, 1897-1957) odgovara: zbog 

njihove seksualne bede, budu}i da je porodi~na struktura nedrila autoritarne 

ideologije i konzervativna ube|enja. Markiz (Marcuse, 1898-1979), sa svoje 

strane, nagla{ava u kojoj meri industrijsko dru{tvo, dostigav{i stepen masovne 

potro{nje, svoje elemente dovodi u red tako {to instrumentalizuje njihove 

èlje, njihovu ma{tu, ba{ kao i njihov jezik i razum (prepoznajemo Ni- 

~ea). Potrebno je, dakle, logos otrgnuti od dominacije racionalnosti koja gu{i i 

razviti razornu silu erosa, na~ela zadovoljstva kao suprotnost na~elu stvarnosti 

koje teì profitu i nadmetanju. Na kraju svog ìvota Markiz podràva ekologiju 

i feminizam, {to potvr|uje bliskost njegove misli sa dru{tvenim pokretima 

toga doba: protiv napada na prirodu, na falus. Ali, zar onda nije sam 

97


rad, kao ~ovekovo odre|enje, doveden u pitanje? Bilo je mnogo primedaba 

da ovakav na~in mi{ljenja ru{i ne stvaraju}i pri tom ni{ta novo. Verovatno 

zbog toga {to nije imao dovoljno vremena, ponajpre u smislu da su se vremena 

promenila. Mo`da je pre ozna~io kraj jednog perioda nego po~etak novog? 

Vratimo se gradu dana{njice: koji je njegov glavni problem? To je, kako 

kaù, problem predgra|a, u kojima ìve pojedinci koji su ~isti produkti industrijskog 

dru{tva, otu|eni i udaljeni od samih sebe. I ne samo to, ove jedinke 

su i bez posla: proizvodna ma{ina, koja ih je u~inila takvima, „odloìla” ih je 

u predgra|a budu}i da joj vi{e nisu potrebni. Rezultat toga je urbano raspadanje, 

dislokacija, ne~uveni uzroci i oblici nasilja. Prostor postaje nepodesan 

za ìvot, ali sada iz drugih razloga. Da bismo sagradili novi grad, moramo 

biti svesni novonastale situacije.


7 

Grad sutra{njice? 

Trans- ili inter- 

Kako definisati dana{nje prostorno iskustvo? Pjer Levi (Pierre Lévy) je 

nedavno predloìo da se, kroz istoriju ~ove~anstva, napravi razlika izme|u 

~etiri sukcesivna tipa prostora: prostor Zemlje, zatim teritorije, robe i, na kraju, 

u dana{nje vreme, prostor znanja. Na taj na~in je on, za prva tri prostora, 

u saglasnosti sa na{om sopstvenom stratifikacijom pro{losti u razli~ite „episteme”. 

Epohi Zemlje odgovara u stvari na{ primitivni prostor: u njemu se 

moglo ìveti tek zahvaljuju}i onome {to je u tom dobu sakralno. U samom 

sakralnom identitet je bio dat ro|enjem (porodica, preci), a mentalitet je simboli~no-religiozan. 

To je upravo teritorija koju posle stvara politi~ka mo}, isprva 

zavisna od sve{tenstva, a zatim osvajaju}i prevlast nad njim: imperijalni 

a potom kraljevski grad, identitet ostvaren uklapanjem u hijerarhijski kosmi~ki 

poredak, a zatim sme{tanjem na neutralno tlo, geometrijski izdeljeno 

i mehani~ki rukovo|eno ~isto ljudskom voljom. Epoha robe upu}uje na ekonomski 

primat: industrijski grad, identitet ste~en radom, termodinamika proizvodne 

ma{ine. S druge strane, Mari-Fransoaz Diran (Marie-Françoise Duran), 

@ak Levi (Jacques Lévy) i Deni Retaje (Denis Retaillé) prave razliku, na 

planetarnom nivou, izme|u ~etiri sukcesivna na~ina stvaranja sveta. Taj svet 

je najpre „svet svetova”: nailazimo na vi{estruke kulturne identitete, od kojih 

je svaki u potpunosti koherentan i zatvoren sistem, stran drugima. A potom 

„polje sila”: to su upravo na{e moderne dràve, sa teritorijama koje homogenizuju 

tehni~ka i vojna sila kojima se, opet, one same me|usobno su~eljavaju 

na svojim jasno ome|enim geografskim granicama. Zatim „hijerarhizovana 

mreà”: re~ je o ekonomskoj mo}i koja, zadiru}i u politi~ke podeljenosti, 

te iste veè odnosima zavisnosti koje zatim artikuli{e u trì{te. I najzad, 

kako oni to kaù za dana{nje vreme, „dru{tvo kao svet”. 

Tako|e, kada govorimo o francuskom identitetu (trenutno se vodi veoma 

ìva debata u vezi sa zakonom o nacionalnosti: zahvaljuju}i ~emu je neko 

Francuz?), mogu se uo~iti sukscesivni slojevi: krvno pravo („na{i su preci 

99


Gali”), zemaljsko pravo (kraljevski {estougao 7 ). Zahvaljuju}i ovom potonjem, 

mobilisani su mnogi imigranti, isprva u ratni~ku slu`bu teritorija, a zatim u 

slu`bu industrijske ma{inerije. U skorije vreme dodat je i tre}i kriterijum: 

kriterijum li~ne volje, koji se poziva na onaj drugi veliki talog nacionalne 

istorije koji predstavlja revolucija iz 1789. sa svojim principom slobode. No, 

danas, kada vojne operacije vi{e ne iziskuju masovna regrutovanja i kad nema 

posla, na ovaj se kriterijum poziva samo kad se èli ograni~iti zemaljsko 

pravo za one koji nisu iste krvi. Da li je ovakav zakon operativan u ~asu kad 

se krv i zemlja me{aju usled svetskog cirkulisanja? Ukratko, ranije definicije 

socijalnog prostora (plemenskog i dràvnog u ovom poslednjem slu~aju, ali i 

industrijskog) doìvljavaju krizu, povla~e}i za sobom i krizu na{eg identiteta 

koji se, na slu`benim dokumentima, jo{ uvek iskazuje pore|anim ispisom 

imena, adrese i zanimanja. Od ~ega bi onda na{ novi prostor bio sa~injen? 

„Znanje”, „moderno dru{tvo”, kaù nam pomenuti autori. Da o tome ipak 

nije preuranjeno govoriti? Ili, ako su u pravu, pod kojim je uslovima jedan 

takav prostor mogu}? Da bi mogao da se ostvari jasan uvid u stanje stvari, a 

da se ne bi pravile gre{ke usled bezrazlo`nog i naivnog optimizma, treba da 

precizno analiziramo trenutnu krizu, i dru{tvenu i mentalnu i prostornu. Isto 

vaì i za grad kakav bi danas trebalo graditi: kakav grad, zbog ~ega i usled 

~ega, u ime kakvog i od kakvog dru{tva? 

Od areolarnog do retikularnog 

[ezdesete godine nazna~avaju prelaz izme|u dva razli~ita urbana modela. 

Tokom te decenije, novi trend oblikuje Pariz, koji }e prerasti u parisku 

regiju. Dve su osnovne karakteristike te transformacije: strukturalna afirmacija 

intelektualnog stvarala{tva opskrbljenog novim sredstvima za rad, porast 

cirkulisanja. Ekonomski faktor i novac su ipak jo{ uvek u sredi{tu, ali je 

njihova centralna pozicija sada izmenjena: kancelarije zauzimaju mesta koja 

je Osman namenio robnim ku}ama. Centar se sve vi{e i vi{e specijalizuje, kao 

{to je to analizirao Manuel Kastel (Manuel Castells), za poslove upravljanja, 

informisanja i odlu~ivanja o velikim kapitalisti~kim poslovima. Postaje mesto 

razmene, koordinacije, dono{enja odluka o radnjama koje su sada decentralizovane. 

A sve to zahvaljuju}i informatici koja omogu}ava koncentraciju 

podataka i mo}i, ali i decentralizaciju proizvodnje i komercijalizacije. U prvi 

7 Na francuskom l’Hexagone (u prevodu – „{estougao”) ozna~ava kontinentalnu 

Francusku (zbog oblika Francuske koja se na karti moè upisati u {estougao), (prim. 

izd.).


101 

mah, fenomen implozije/eksplozije se nastavlja sa obrazovanjem novih, ra{irenijih 

koncentri~nih krugova, o ~emu svedo~i mese~na karta RATP-a. Prvi, 

izuzetno nabijen urbani pojas zauzimaju najve}a industrijska preduze}a. Drugi 

pojas je prete`no namenjen za stanovanje, ali ipak pro{aran manjim industrijskim 

zonama koje su preme{tene iz Pariza i njegovog blièg predgra|a. 

Izvan njih se {iri tre}i, ruralno-urbani pojas, sa urbanisti~kim utvr|enjima 

(Mant, Melun, Fontenblo, Montro, Mo, Krej): njegovo polje delovanja je usko 

uklopljeno u regionalnu celinu, bilo da je re~ o poljoprivredi koja je okrenuta 

ishrani stanovni{tva ili vr{enju industrijskih ili nekih drugih operacija koje 

su u svakodnevnoj vezi sa pariskim direkcijama. Sli~no delatnostima, stanovni{tvo 

se ponovo klasno grupi{e, prema datoj shemi. Velika trì{ta emigriraju 

prema periferiji (Ranìs), velike radnje sme{taju se u sredi{te ovih 

novih stambenih grupacija. A ko tu stanuje? Oni koji su proterani iz Pariza. 

Jer, dvadeset arondismana je u celini reformisano u pogledu njihove stambene 

funkcije. Radni~ka naselja sa njihovim zanatlijskim i industrijskim lokalima 

nestaju jedno za drugim, a njihovo mesto zauzimaju visoki i srednji stale`, 

zaposlen u oblasti intelektualnih aktivnosti: soliteri i luksuzne stambene 

zgrade grade se za tu sivu materiju, koja upravlja i odlu~uje, kao i kancelarije 

~iji sitni slu`benici, s druge strane, moraju pre}i veliki put da bi do njih stigli 

iz svojih udaljenih domova. 

Ispod ovog {irenja-preure|enja nekada{njeg lica grada, pomalja se, me- 

|utim, novo ure|enje prostora. Moè se zapravo uo~iti i narastanje jednog 

novog centra, pored postoje}eg, na Defansu (La Par-Dje u Lionu), koji nosi 

slikovito ime, „centar odlu~ivanja”. Naravno, stanovati i raditi u blizini starog 

simboli~nog centra i njegovih istorijskih spomenika, pohoditi politi~ke 

li~nosti koji tu imaju svoje organe i strukture mo}i, novim rukovodiocima 

moè samo da bude dodatna privilegija. Me|utim, same njihove aktivnosti, 

za razliku od kralja koji je imao potrebu za dvorom u svojoj neposrednoj 

okolini, vi{e ne iziskuju koncentrisanje u jednu ta~ku. Kao {to je to jo{ davno 

uvideo Galbrajt (Galbraith), novi industrijski sistem zahteva novi tip organizacije, 

koji on ozna~ava kao „tehnostrukturu”. Ona mora da ostvari kombinaciju 

ogromnih investicija kapitala, sve naprednijih tehni~kih dostignu}a, 

sposobnosti da uti~e na kretanja trì{ta (budu}i da se vremenski razmak izme|u 

odluke o proizvodnji i pojave proizvoda na trì{tu pove}ao, i zato ne 

bi trebalo da se desi da on ne na|e kupca). Da bi se osigurao takav management 

i marketing, ova organizacija mora da kontroli{e informaciju. Dakle, informacija 

je, kao i finansije, sa~injena od priliva koji se teritorijalno ne mogu 

lokalizovati. Ako su biroi ove tehnostrukture zauzeli mesto nekada{njeg politi~ko-administrativnog 

centraliteta, zar to nije prosto zbog lak{eg startova-


nja, da bi se iskoristila ve} postoje}a sredstva komunikacije (uklju~uju}i i sredstva 

centralizovanog dràvnog aparata), te da bi svojim ~lanovima obezbedili 

kulturne sadràje (pozori{ta, bioskope, no}ne klubove) koji tu ve} odavno 

postoje? Jer telefonski priklju~ak, kao ni ra~unar, nisu sami po sebi vezani za 

neko precizno mesto. 

Delokalizacija, otvaranje protoka: upravo to predstavlja logiku koja deluje 

u na{em novom urbanom prostoru. Pogledajmo nove gradove pariske 

regije, gradove bez pro{losti, kao {to je na primer Marn-la-Vale. Ispruèn 

poput kakvog krila od isto~nog dela Pariza do Moa, izme|u autoputa i Marne, 

sa RER-linijom u zale|u, ima izgled mreè saobra}ajnih puteva sa raspore|enim 

putnim skretnicama. Da li ovakva celina ima i jedinstvo? Ovde se ne 

moè uo~iti nikakav pravi centar: ima ih nekoliko, razasutih (Mon-d’Est, Site 

Dekart, Ar{-Gedon, Evrodizni), od kojih je svaki posebno obeleèn jednom 

dominantnom karakteristikom (komercijalnom, intelektualnom, gostoljubivom, 

zabavnom), a od kojih nijedan nije „potpun”. Nema ni jasne granice 

ulaza koji bi nazna~avao ono {to je unutra i ono {to je izvan: ulascima i izlascima 

nikad kraja u ovom isprekidanom spletu. Samim tim, ~ovek nikad ne 

moè da bude sasvim siguran gde se nalazi i te{ko se orijenti{e: sve {to mu 

ostaje jeste da slepo prati strelice. I sama fizi~ka geografija (odnos tela i ~etiri 

strane sveta) poreme}ena je sistemom putnih skretanja: sever i jug ovde imaju 

tek estetsku vrednost, svojom dvojnom figuracijom lica, jednim tu`nim i 

drugim nasme{enim, na totemu koji se izdiè nad okolinom. Ukratko, suo~eni 

smo sa kolaèm pore|anih modula koje me|usobno povezuje jedino ìvost 

cirkulisanja. Treba pomenuti da je u jednom ovakvom gradu univerzitetska 

inteligencija Sitea Dekart specijalizovana, s jedne strane, za transport, 

a s druge strane – za informatiku i elektroniku! 

Pre{li smo, kako to kaè Gabrijel Dipui (Gabriel Dupuy), od areolarnog 

do retikularnog. Alber Bresan (Albert Bressand) i Katrin Distler (Catherine 

Distler) govore o „Mreàpolisu” 8 . Areol je krug koji se {iri oko prsne bradavice. 

Odvajkada su ljudi organizovali i gradili prostor {ire}i ga u krugu oko 

nekog centra (poto-mitan, piramida, crkva, javni trg, Versaj, fabrika). Danas to 

vi{e nije slu~aj. I kada su, nedavno, gradona~elnici poèleli da ponovo aktuelizuju 

jedan od tih nekada{njih oblika (tako {to }e ozna~iti centar Kreteja 

katedralom, Evri agorom), bili su prinu|eni da brzo odustanu od tog poku- 

{aja ili da veoma brzo priznaju svoj neuspeh: nema vi{e centra, gradi se u 

obliku petlji proto~ne mreè. A taj protok je upravo ono {to je bitno i {to mora 

biti osigurano pre svega ostalog. Arhitekte iz ~itavog sveta osmi{ljavaju grad 

8 Réseaupolis na francuskom (prim. izd.).


103 

kao skup celularnih elemenata koji se privremeno raspore|uju oko proto~nih 

struktura: putevi, kanalizacije, tokovi itd. I najmanje odgovorno lice gradske 

uprave danas zna da niko ne}e izgraditi ku}u na terenu koji nije prethodno 

putno prohodan. Pa ipak, ova banalna ~injenica je puna paradoksa: to 

zna~i da se saobra}aj pretpostavlja prebivanju, podupire ga, ~ini njegov pijedestal. 

Utvrditi se na onome {to je pokretno: upravo to je ono {to nam najbolje 

govori o zna~ajnoj promeni ~iji smo u dana{nje vreme i svedoci i u~esnici. 

Urbani razvoj vi{e se ne odvija na koncentri~an na~in, nego u obliku traka ili 

kuloara, izduènih niti izme|u dva ve} postoje}a pola, du` velikih saobra- 

}ajnih puteva. Zapadna obala Sjedinjenih Dràva, najisturenija ta~ka zapadnja~kog 

moderniteta, veoma je sugestivna u tom smislu. U tekstu pripremljenom 

za izlo`bu koja je 1985. predstavljena u pariskom Boburu (o „nematerijalima”) 

veoma dobro se do~arava iskustvo kakvo se tamo moè ste}i: „Kada 

idete kolima iz San Dijega za Santa Barbaru, zna~i nekoliko stotina kilometara, 

prolazite kroz jednu zonu konurbacije. To nije ni grad, ni selo, ni pustinja. 

Opozicija izme|u centra i periferije se bri{e, pa ~ak i izme|u onog {to je unutra 

(grad ljudi) i onog spolja (priroda). Vi{e puta vam valja podesiti radioprijemnik 

jer se nekoliko puta menjaju zone radio-frekvencija. Pre }e biti da 

je to nekakva nebuloza u kojoj su materijali (zgrade, putevi) metastati~na 

stanja neke energije. Ulice i bulevari su bez fasade. Informacije cirkuli{u putem 

isijavanja i nevidljivih me|uprostora.” 

Usled silne razvu~enosti, oblici pucaju i menjaju se. A kada se niti ispresecaju, 

dobijamo mreù. Ostanimo u Kaliforniji: ~esto se struktura Los An|elesa 

poredi sa strukturom mikroprocesora, {to }e re}i sa jednim sloènim 

tkanjem, sa~injenim od povr{ina za transfer i uskladi{tenje, po kojoj velikom 

brzinom putuju informacije koje }e se, nakon {to su obi{le i nekoliko drugih, 

skrasiti u malim zgradama. Jednostavnije re~eno, zna se da je 60% povr{ine 

ovog grada rezervisano za automobil, bilo za vo`nju, parkiranje, odràvanje, 

prodaju ili kupovinu, ili pak za njegovo {kartiranje. DATAR 9 je nedavno izbacio 

novu kartu Evrope, na kojoj nisu iscrtane granice izme|u dràva-nacija. 

Na njoj se mogu uo~iti dve guste zone, obe izduènog oblika: s jedne strane, 

famozna „banana”, megalopolis koji se proteè od Londona do Milana, 

preko Frankfurta; s druge strane, francuski „bulevar” du` Rone i mediteranske 

obale, sve do [panije, Barselone, prema Valensiji i Madridu. Kako se, 

dakle, do{lo do ovakve karte? Preslikavanjem jedne na drugu nekoliko karata 

koje prikazuju èlezni~ke mreè, mreè auto-puteva, aerodromski saobra- 

9 DATAR : Délégation à l’aménagement du territoire et à l’action régionale (prim. 

izd.).


}aj, mreè istraìva~kih centara te centara za visoku tehnologiju, inènjerskih 

i kadrovskih sedi{ta, slu`bi na visokom nivou, finansijskih steci{ta itd. 

Druga~ije re~eno, ono {to se èli ista}i ovakvom kartom nije vi{e religiozne ili 

politi~ke prirode: re~ je o intenzitetu protoka svake vrste (ljudi, novca, inteligencije), 

kao i njihovog ukr{tanja. Na{ novi urbani prostor je sa~injen upravo 

od ovakvog tkanja. 

Deteritorijalizacija, dematerijalizacija, simulacija 

S tim u vezi, moè se govoriti o procesu deteritorijalizacije / dematerijalizacije 

/ i simulacije. Najpre deteritorijalizacija. Do sada je, kako to i samo 

ime kaè, pojam zgrade bio u suprotnosti sa pokretljivo{}u 10 : re~ je ozna~avala 

jedan fiksan enterijer, odmor nakon povla~enja, koji je zidovima i krovom 

odvojen od okruènja, postavljen upravo tu, a ne na nekom drugom mestu. 

[ta onda danas predstavlja zgrada, kao i stanovi koji se u njoj izdaju ili kupuju? 

Proto~ni ~vor (voda, gas, struja, telefon, radio-talasi, teleinformatika), presek 

energija, vi{estruki utika~. Arhitektonski interes centra Bobur u Parizu 

sastoji se upravo u ~injenici da on na vidan na~in predstavlja takvu realnost 

dana{njice: raznorazne cevi. Smestiti se danas zna~i isto {to i priklju~iti se. U 

Osaki, gde je 1970. odràna svetska izlo`ba koja je veli~ala novo doba, konstruisan 

je jedan „Kapsula-hotel”, zid izbu{en }elijama za spavanje: ono {to 

je ostalo kao jedina fiksna ta~ka ìvota u pokretu (san je jedini zastoj) jeste 

jedna minimalna zapremina (svaka alveola iznosi otprlike 2,20m dubine, na 

1,20m {irine i 1m visine), ali opremljena radiom, telefonom, televizijom i klima-ure|ajem. 

Pristupa~nost ide pod ruku sa konfinacijom. Upotreba novih 

tehnologija komunikacije uzrokovala je tako suàvanje na{e stvarne teritorije 

do te mere da se ona gubi. Kako i sama teritorija u bukvalnom zna~enju re~i, 

moglo bi se re}i, tako i nestanak me|uprostornih povr{ina koje smo nekada 

prelazili da bismo stigli s jednog mesta na drugo. Mekluan (McLuhan) je, da 

bi opisao ovaj fenomen, govorio o formiranju „globalnog sela”. Krajem {ezdestih 

godina, jedna reklama avio-kompanije Svisejr mogla se videti posvuda: 

prikazivala je, pore|ane tik jedan uz drugi, najlep{e kvartove najpresti- 

`nijih svetskih gradova (Pariz, London, Venecija, Rim, Be~ itd.), sa slede}im 

natpisom: „Zahvaljuju}i nama, Evropa je svedena na okvire jednog grada”. 

Planeta se smanjuje do te mere da je vi{e ne ose}amo pod svojim nogama: 

10 Immeuble, na francuskom, zna~i ,,zgrada”, ali i ne{to nepokretno, stati~no, 

nepokretno dobro, u opreci sa meuble, {to zna~i pokretno, pokretno dobro, ne{to prenosivo 

i, analogno, ,,name{taj” (prim. prev.).


105 

~ovek moè biti povezan sa sva~im, jer se sve odvojilo od tla. Godine 1994, po 

zidovima Pariza se mogao videti reklamni plakat sa slikom zelenog ~ove~uljka 

nalik na Marsovca, u{iju i o~iju u obliku antene, i slede}im tekstom: „Biti 

Zemljanin danas zna~i imati kablovski priklju~ak”. Od aviona do kablovske 

televizije, pravac je jasno nazna~en: Zemlja vi{e nije ~vrsta lopta po kojoj se 

hoda i na kojoj se odmara; ona lebdi, nematerijalna, apsorbovana mreòm 

satelita koji u orbitama kruè oko nje, emituju}i i prenose}i talase, zvuke i 

slike. 

Iza te posvuda i svevaè}e direktne dostupnosti, nalazimo, naravno, i 

brzinu, {to je veoma dobro uo~io Pol Virilio (Paul Virilio). Zajedno sa tim 

zapanjuju}im napretkom, brzina je ta koja pro`dire prostor. U automobilu 

na autoputu, u avionu iznad oblaka, nas ne zanima ono {to okruùje na{ 

ome|eni habitus (opet smo kod one kapsule). Mi i{~ekujemo samo jedno: da 

se na{e putovanje zavr{i. Ako }emo pravo, vi{e nema putovanja, prolazaka, 

jer ni{ta {to je me|uprostorno sada ne pruà mogu}nost otkrivanja novog. A 

aerodrom na koji ste sleteli za~u|uju}e li~i na onaj koji ste upravo napustili. 

Nedavno su izra|ene karte Francuske i Evrope koje se vi{e ne zasnivaju na 

principu prikazivanja kilometraè, niti na iscrtavanju planete po sistemu meridijanskih 

duìna i {irina, nego na principu vremena potrebnog da se TGVom 

11 stigne iz jednog mesta u drugo: tako je Bordo bliì Parizu nego Gere. 

Trijumf vremena nad prostorom? Ne, nego pre rastakanje jednog i drugog. 

Nekada je stari Aristotel govorio da je vreme u stvari mera kretanja u odnosu 

na neko pre i posle. [to je kretanje brè, vreme je, dakle, sve kra}e. To zna~i 

da je krajnji cilj brzine upravo da se, u perspektivi, stigne ~im se krene. U 

istoriji ~ove~anstva, vremenske vrednosti i iskustva su se menjali, ba{ kao i 

ona u vezi sa prostorom i urbanizmom. Vreme je najpre bilo saobrazno repetitivnim, 

budu}i cikli~nim, ritmom prirode i godi{njih doba: postojalo je jedno 

vreme za sve, za ìvot i umiranje, za setvu i ètvu, i u to smo doba zaista 

bili Zemljani. Potom se ono matematizovalo, postalo apstraktno izdeljeno 

vreme mehani~kih satova, 1=1=1=1 do u beskona~nost, uskla|eno sa homogenizacijom 

teritorija, pripremaju}i se na taj na~in da bude upotrebljeno od 

industrijske ma{ine: kao koli~ina rada, vreme je tako|e predstavljalo i novac, 

a njegovo gomilanje i u jednom i u drugom vidu stvaralo je linearni napredak. 

Ne{to nam govori ~injenica da se danas „realnim vremenom” imenuje 

trenuta~nost, odnosno samo odsustvo vremena. Uostalom, tako moèmo lak{e 

da shvatimo razastiranje na{e planete: vi{e se nema vremena ni za {ta! Sve- 

11 TGV, skra}enica na francuskom od Train à grande vitesse – ,,voz velike brzine” 

(prim. prev.).


prisutnost, trenuta~nost, neposrednost: i{~ezavanje prostora-vremena. Sa nezanemarljivom 

posledicom: gubitkom tela. 

Na{e je telo bolesno jer ga sredstva komunikacije li{avaju potrebe kretanja. 

I tu leì paradoks ovog doba sveop{te pokretljivosti. Vi{e ne moramo 

sami da se kre}emo da bismo bili u kontaktu, jer smo prevezeni. Zna se, na 

primer, da automobil slabi le|ne mi{i}e i oteàva hodanje. U vezi sa novim 

tehni~kim sredstvima kojima se prevozimo, Pol Virilio govori o „zakonu manjeg 

napora”. Kada se na|ete u dnu neke zgrade i ho}ete da se popnete, a na 

raspolaganju vam stoje stepenice i lift, vi se odlu~ujete za ovaj poslednji: brzina, 

manji napor, ali i inercija. Me|utim, postoji ne{to jo{ pogubnije za telo: ne 

samo da se od va{eg sopstvenog sve manje i manje traì, nego se i tela drugih, 

sa kojim op{tite ne izlaze}i iz ku}e, derealizuju, gube svoje fizi~ke osobine. 

Ako koristite viziofon da biste se sreli sa nekom vama dragom osobom, 

iskucate odre|eni kod i njeno lice se pojavljuje na ekranu. Gde je ona, u susednoj 

sobi ili pak na drugom kraju planete? Ne poku{avajte da je poljubite: 

takva senzacija je za vas isuvi{e neprijatna, a va{ patner s druge strane ne}e 

osetiti ni{ta. Fizi~ki svet i tela koja ga sa~injavaju se ukidaju. Suprotno od 

slikara kvatro~enta koji su se sluìli perspektivom da bi na mesto moralnih 

vrednosti dela srednjeg veka postavili one koje isti~u ~ulnost, volumen, neposredan 

pristup omogu}en ekranom daje tek besteìnsku sliku. Se}am se 

jedne grupe dece {kolskog uzrasta koja su u{la u TGV negde izme|u Le Mana 

i Nanta, u pratnji dva vaspita~a koji su imali pune ruke posla. S u{ima 

priljubljenim uz kasetofone koji su pravili stravi~nu buku, rekli su mi da su 

na „izvi|a~kom izletu”. Poku{ao sam tada da im ispri~am pone{to o predelima 

kroz koje smo prolazili, o skrivenoj geologiji koja obja{njava njihove razlike, 

ali nisam uspeo da ih zainteresujem. To je zato, kaèm ja njima, {to vam 

se vi{e dopada sa saznajete putem prijemnika koji su u va{im sobama, pa 

vam ne treba voz da biste putovali po takvim svetovima. Ba{ tako, odgovori- 

{e mi, pred izbezumljenim pogledima njihovih pratilaca. Svet na{e dece je 

izgubio dodirne ta~ke sa na{im: to vi{e nije geografski, nego elektronski svet, 

{to }e re}i da je sa~injen od kombinacija, igri znakova. 

To mi je po prvi put postalo jasno kad sam, krenuv{i iz Pariza za Pontoaz, 

pro{ao kroz Defans koji se jo{ gradio. Po{to sam dolazio sa istoka, trebalo 

je da nastavim prema severu, pa sam, i u fizi~kom i u geografskom smislu, 

morao da skrenem desno. Kako nisam poznavao taj deo grada, zatekao sam 

se na srednjoj traci ulice severnog periferika ove nove ~etvrti, dok su kola 

jurila oko mene preti~u}i me s obe strane. O~ekuju}i znak koji }e mi ukazati 

na desno skretanje, stalno sam se pripremao za taj manevar, ali su me strelice 

za Pontoaz bez prestanka upu}ivale na levo. Bio sam sve nespokojniji, ose}ao


107 

sam kako me obuzima disleskija, znoj je po~eo da curi sa mene, sve u strahu 

od katastrofe. Sve do ~asa kad sam sebi rekao: odvoji se od svog tela. Smirenost 

je usledila istog trenutka, samo sam pratio strelice, i bez problema sam 

stigao u Pontoaz. Tamo sam sebi postavio slede}e pitanje: {ta se to, dakle, 

dogodilo sa na{im prostorom kada si, da bi se u njemu prijatno ose}ao, morao 

da se odvoji{ od svog tela? Odgovor: ovo je svet znakova, budu}i da oni 

imaju sposobnost da sa~uvaju svoju autonomnost u odnosu na ono {to zna- 

~e. Uostalom, da li je to bio Pontoaz? Nisam video ni most, ni Oazu, tek tablu 

sa tim imenom. Tako sam se nadovezao na analize @ana Bodrijara (Jean Baudrillard) 

o dva solitera-blizanca iz Svetskog trgovinskog centra na Menhetnu. 

U zavisnosti od svetlosti, kad gledate jedan od njih, vidite tek odsjaj onog 

drugog. U potrazi za istinom, vi se tada okre}ete prema ovom drugom, i opet 

vidite samo odbleske: odblesci odblesaka, univerzum ogledala. Dana{nja arhitektura 

mnogo koristi neprozirna stakla i glatke metale. Da se opet vratimo 

Defansu: nije nimalo bezna~ajna ~injenica da se, pre nego {to je podignut 

Veliki luk, razmi{ljalo o tome da se duga~ka istorijska perspektiva francuske 

prestonice zatvori jednim staklenim zidom, kontinuiranim i konkavnim ili 

pak uspravnim i izlomljenim (projekat Ajoa i Vilervala), i eto kako se Pariz 

mogao obuhvatiti i pretvoriti u sliku. U jednom delu ove ~etvrti, sa visokim 

soliterima koji su izgra|eni od ovakvih materijala, u neko doba dana obrisi 

se gube i ustupaju mesto tim nematerijalnim zdanjima, koja su rezultat igre 

prelamanja svetlosti. Ovo nesumnjivo vodi ka „porobljavanju” prostora, kao 

naprednom stadiju dominacije kapitalizma nad urbanim: ovakve zgrade mogu 

se prodati lak{e i po ve}oj ceni kad im se, kao na primer u XIII arondismanu 

Pariza, te zahvaljuju}i jednom lukavom triku kojim se njihova baza minimalno 

pro{iruje, moè pri{iti naziv „piramide”. Ali to ide jo{ dalje, jer su Keops, 

Kefren i Mikerin izgubili svoje egipatske korene da bi po~eli da se vrte kao 

elementi jedne univerzalne berze znakova. Ova sada ve} op{ta spekulacija 

vodi ka mutaciji univerzuma: prelazi se sa fizi~kog na virtuelno. Mesto za 

sintetizovane slike, pseudosvetove koji su produkt halucinogenih industrija, 

prijem~ivih za svaku podvalu i svaku manipulaciju. 

Svekoliki trans 

Los An|eles je veliki centar industrije slike. Na isto tako eminentan na- 

~in reprezentuje novi tip grada: raspr{en, dezartikulisan. Silikonska dolina, 

koja se nalazi u njegovoj blizini i koja je svetski centar novih tehnologija informacije, 

tek je bezobli~na gomila hangara. Slika i haos. Decentriran i razvu- 

~en, urbani prostor se raspar~ava: sve je tu, ali na hrpi, nesre|eno. I samo se


jo{ slikom, u koju se sve prenosi, moè do}i do nekog jedinstva, odvojenog 

od istorije i teritorije: imaginarno jedinstvo koje prikriva odre|enu dislociranost. 

Se}am se jedne japanske televizijske serije, namenjene prvenstveno deci. 

Mi smo kao u svemirskom brodu, u nekakvoj kapsuli, koji je putem svojih 

ekrana mogao stupiti u kontakt sa bilo kojim telom koje je plutalo kosmosom, 

a da pri tom njega samog nije bilo mogu}e prostorno situirati na bilo 

kojem mestu. Njegova posada, opremljena onako kako mi zami{ljamo da }emo 

to biti po~etkom narednog veka (lateks-ode}a priljubljena uz telo, ra~unari-narukvice, 

pi{tolji sa laser-zracima itd.), spu{ta se na neku drugu planetu. 

Na horizontu prime}uju jedan oblak pra{ine iz koga se pomaljaju konjanici 

u pancirima i sa ko`nim {lemovima, upiru}i svoja koplja. I bitka otpo~inje, 

koplja protiv laserskih zraka. Sve dok jedno prekrasno stvorenje, ènsko 

naravno, odeveno jednostavno, u ode}u od ìvotinjske koè, ali sa lepo iscrtanim 

usnama i svilenkastom kosom, ne rastavi ratnike. I tako smo dobili 

jedan melan` sa~injen od XXI veka, poznog srednjeg veka i pe}inskog doba. 

To me je tim vi{e zapanjilo {to je te iste sedmice francuski ministar obrazovanja 

odrào veliki govor o po{tovanju hronologije u {kolama. Kako su mali 

{kolarci mogli misliti da su Fransoa I ili Luj XIV vladali posle Napoleona? 

Razlog smo upravo naveli: pretvaranjem stvarnosti u sliku, dana{nja tehnologija 

ima sposobnost da u parampar~ad razbije istorijsku perspektivu, da bi 

zatim te iste par~i}e ponovo sklopila kako joj drago, na fantazmagori~an na- 

~in. Tako dobijamo jedno prividno, pseudojedinstvo koje zapravo prikriva 

izvestan nered, dezorganizaciju. 

Ovo premetanje vremena u slagalice koje ukidaju linearnost kontinuirane 

pri~e jeste ~esta praksa audio-vizuelnog. Setimo se samo kinematografije 

i montaè ise~enih sekvenci. Ili jo{ bolje, upotreba video-spotova 

koji predstavljaju jedan kaleidoskop slika, koji nam putem ekrana daje uvid 

u mno{tvo isprepletenih mesta i momenata, a sve to u jednom jedinom trenutku. 

Setimo se, tako|e, i onoga {to se u arhitekturi naziva „postmodernom”, 

~iji je u najve}oj meri tipi~an predstavnik u Francuskoj Rikardo Bofil 

(Ricardo Bofill). On se sluì svim stilovima pro{losti i drugih podneblja da 

bi se, hibridacijom ili kolaèm, poigravao raznorodnim elementima, istrgnutim 

iz konteksta u kome su ponikli. To {to lukovi, stubovi i frontoni sa~injavaju 

pozori{ni dekor jeste posledica osciliranja prostora i vremena, dakle 

njihovog stavljanja u funkciju igre. Malo~as smo pomenuli u kolikoj je 

meri kvatro~ento anticipirao novu predstavu sveta koju }e nauka XVII stole- 

}a zvani~no usvojiti, kao i klasi~ni grad koji }e ta ista nauka, svojim geometrijskim 

duhom, izgraditi. Moèmo da se zapitamo da li je i kubizam, na 

istovetan na~in, nagovestio na{ novi svet i grad koji je njegov odraz. Brak i


109 

Pikaso su u stvari razbili, raspar~ali objekat i telo, da bi oku omogu}ili da ih 

vidi sa razli~itih strana, kroz jednu simultanu jukstapoziciju, bez pozadine. 

To ~esto surovo raspar~avanje, naro~ito kod Pikasa, a pre svega kada slika 

ènsko telo, davalo je mogu}nost njegove neposredne i bezrezervne vizuelizacije. 

Zar se na{ dana{nji urbani prostor ne nalazi u zametku ve} u takvom 

pristupu, prostor u kome je sve trenutno dostupno, pa i po cenu dezartikulacije? 

Raskid dana{njeg ~ovekovog iskustva sa ranijim formama, kako smo to 

upravo konstatovali, ne ograni~ava se samo na prostorno i urbano. Nalazimo 

ga, sa istim karakteristikama, u najrazli~itijim domenima. Do sada nevi- 

|ena logika je posvuda na delu, jedan identi~an novi „um” oblikuje raznovrsne 

sektore u kojima i na osnovu kojih se svakodnevno iseca to iskustvo, 

odnosno ìvot sam. S tim u vezi, ja pominjem translogiku. Na{ novi modernitet 

jeste sveop{ti proces mobilizacije. Jedino {to je ostalo jeste protok koji 

prelazi nekada{nje granice i uzrokuje krizu nasle|enog identiteta, individualnog 

koliko i kolektivnog. Zadrìmo se kod individualnog. Ima tome ve} 

jedan vek; severnoameri~ki sociolog Dejvid Risman (David Riesman) upozoravao 

je da se kod omladine Sjedinjenih Dràva krajem pedesetih godina javlja 

jedan nov „karakter”. Okarakterisao ga je kao other-directed, razlikuju}i 

ga od dva ve} postoje}a tipa: tradition-directed (pre renesanse) i inner-directed 

(koje odgovara klasi~nom periodu). U tradicionalnim dru{tvima, jedinka jo{ 

nije postojala: svako se pona{ao shodno statusu, kao i mestu i ulozi koju mu 

je grupacija dodeljivala u skladu sa svojim simboli~nim kodeksom. Videli 

smo je kao specifi~nog okamijanca, zatim kao kartezijanskog subjekta, i tek 

se sa pojavom klasi~ne zapadnja~ke modernosti javlja i individua u pravom 

smislu re~i, ~vrsta i konzistentna u sebi samoj: Risman je poredi sa ìroskopom, 

loptom koja, vrte}i se oko same sebe, ide napred. Nasuprot tome, tvrdi 

on, mlada osoba dana{njice kora~a „kao radar”, potrebni su joj talasi spolja 

koji bi je potresli. Dodaje i da je, shodno tome, karakteri{e i ose}aj teskobe, 

dok se njen prethodnik uglavnom ose}ao krivcem, {to ga je neprestano izvla- 

~ilo iz njega samog i teralo ispred sebe. 

Neki noviji radovi su potvrdili ovu analizu. Tako i Danijel Bel (Daniel 

Bell), tako|e iz Sjedinjenih Dràva, opisuje prelaz od puritanske li~nosti, kakvu 

je prikazao Maks Veber u vezi sa ulogom protestanske etike na duh kapitalizma, 

do druge, koja je okvalifikovana kao hedonisti~ka, koja pojedinca 

predaje potro{a~kim strujama. Kristofer La{ (Christopher Lasch) opet uo~ava, 

u psihoanaliti~koj literaturi, jasnu evoluciju edipovskog modela u model 

Narcisa: dok su pionir Zapada i industrijski vojskovo|a pro{log veka bili 

obdareni mo}nom unutra{njom spremom, i psiholo{kom i moralnom, koja


im je omogu}avala da uklone svaku prepreku, na{ dana{nji Narcis je mnogo 

krhkiji i kolebljiviji, jer svoj identitet gradi na nestabilnoj i nepreciznoj slici o 

sebi, kakvu vidi u pogledu drugog, sve dok se u njoj ne utopi. U istom smeru 

ide i Francuz @il Lipovecki (Gilles Lipovetsky) koji je izdvojio crte jedne „druge 

individualisti~ke revolucije”, umnogome druga~ije od one koja se ranije dogodila 

na Zapadu: prekidaju}i sa rigoroznom imaginacijom slobode, u`lebljena 

u heteroklitnu i decentriranu kulturu, individua svoj identitet moè 

da na|e samo tako {to }e sebi da izabere odre|eni look, slu~ajan i uvek fleksibilan. 

@ivimo u dobu „kliznosti”. Aktuelni re~nik je isuvi{e simptomati~an: 

neko jeste to {to jeste ako je „u toku”; kada talasi udare o moj radar, ja „sinem”; 

a ako ne, „otka~im”, tonem u depresiju, u crnu rupu. Mlada osoba 

dana{njice vi{e ne nalazi korene u zajednici ili u samom sebi, ona hoda sa 

antenama, uglavnom uvek opremljena vokmenom. [ta se to de{ava izme|u 

njegova dva uveta: zar se njegov mozak ne prazni putem jedne ìce, dok 

druga puni njegovu lobanju spoljnim uticajima? Sa ovakvom spremom, odnosom 

koji se medijatizuje sam u sebi, razlika izme|u mene i ne-mene se 

bri{e, istovremeno kad i granica izme|u onog unutra i onog spolja. I tako se 

on izlaè opasnosti odre|ene „zombifikacije”, izmanipulisanosti: i evo opet 

one igre slika, koja preti da ga pro`dre, apsorbuje, rasto~i. 

Tehnika kojom se taj mladi oprema predstavlja mo}an faktor dovo|enja 

individue u stanje talasanja, uz rizik da ga ti isti talasi odnesu. Kriza granica: 

artificijalizacija naru{ava nekada{nje distinkcije ~ovek/priroda, subjekat/objekat, 

i od ekspanziranog prelaznog ~oveka stvara hibridnog ~oveka-ma{inu. 

Ljudi su se na po~etku smatrali delom manje ili vi{e divinizovane prirode. 

Ona im se nadre|ivala: nauka i teorija su se sastojale u njenom posmatranju, 

moral i pravo u tome da po{tuju njene norme, umetnost u njenoj imitaciji, 

tehnika u tome da proizvodi u okviru njenih granica i bez naru{avanja njenog 

duha (zanatlije). U to se vreme ~ovek ra|ao i umirao zato {to su bogovi 

tako hteli, jer se nalazio na po~etku ili na kraju jednog prirodnog ritma. U 

moderno doba, nauka postaje eksperimentalna: jo{ uvek je cilj spoznaja, ali 

putem izra|enih sprava koje ~oveku istovremeno daju mo} nad prirodom i 

koji tu istu prirodu menjaju. U ovo doba nailazimo na odre|enu ta~ku ravnoteè: 

zbog same objektivizacije prirode i otkrivanja njenih zakona moglo 

se uticati na nju, u~initi je ve{ta~kom. Danas je takva ravnoteà izgubljena: 

odnos naspramnosti ustupa mesto me|ufaznosti, ve{ta~ko pobe|uje prirodno. 

Sada se govori o „tehnokraturi” da bi se dalo neko ime toj sekundarnoj, 

la`noj prirodi. Ba{ kao i o „tehnonauci” i tehnologiji da bi se nazna~ilo da 

danas tehnika upravlja znanjem. Znanje se danas moè razvijati jo{ samo 

na~inom i instrumentima tehnike: okretanje matrice. Tako se ni „novi materi-


111 

jali” vi{e ne uzimaju iz prirode: kompozitni ili sinteti~ki, posteriorni u odnosu 

na projekat izrade (svemirski brod npr.), osmi{ljeni i fabrikovani za njegovu 

realizaciju. „Novi predmeti” se vi{e ne konzumiraju sami za sebe, nego 

upu}uju na nematerijalne mreè i sisteme koje kombinuju (informati~ki, audiovizuelni 

i telekomunikacioni sistemi). Kao {to je u ra~unaru sam subjekat u 

ma{ini i obrnuto. A ~injenica da su inteligencija i telo na taj na~in falsifikovani 

zabrinjava zbog posledica na budu}nost ljudskog roda. To se naro~ito ose- 

}a u problemima koje postavlja biomedicina. Danas smo „protetizovani” tehni~kim 

dostignu}ima, aparatima i hemijskim supstancama. ûdnog li vremena, 

u kome su le{evi jo{ topli, a embrioni zale|eni! Ra|anja su potpomognuta 

dejstvima iz epruveta. ôvek umire kad mu se isklju~e ovakve ili onakve 

cevi. Transfuzije, transgeneze: stvaraju se hibridi biljaka, ìvotinje se kaleme, 

ali se radi i na prirodnim preprekama da se ~ovek u~ini boljim (eugenizam). 

Ali {ta bolje i ko to tvrdi? 

Kod geneti~kih manipulacija, ~ovek se pre svega rukovodi jednom idealnom 

predstavom. Da to nije ona, kad je re~ o ~oveku, koju mo}nici imaju o 

sebi samima i o svojoj mo}i? Neki su je, ne ba{ tako davno, predloìli na 

slede}i na~in: arijevska rasa, mu{ki pol, plava kosa i plave o~i. Videli smo 

kakve su ne~ove~nosti iz toga proistekle. Kakva }e ta predstava biti sutra? 

înjenica je slede}a: zahvaljuju}i tehni~kim sredstvima, um danas funkcioni- 

{e na principu stvaranja modela. Postoji uzak odnos, na to smo ve} ukazali, 

izme|u umnog tipa prema kome se neko dru{tvo rukovodi i tehni~kih vektora 

njegove interne komunikacije. Tako je i mitski um tradicionalnih zajednica 

bio uskla|en sa isklju~ivo usmenim na~inom izraàvanja. Kantori i vra- 

~evi bili su specijalizovani za preno{enje predanja koja su do najsitnijih detalja 

upravljala ìvotom grupe. Budu}i da je po~ivao na slu{anju i se}anju, taj 

dru{tevni ìvot je bio postojan i repetitivan. Sa pojavom pisma, posebno u 

njegovom najrazvijenijem, alfabetskom obliku (manje od trideset znakova 

koji su u stanju da prenesu sve zvukove), svaki ~lan grupe u principu moè 

da postane faktor govora i inteligencije: nije slu~ajno {to se u Atini u isto 

vreme javljaju takav tip pisma, demokratija i logos. Taj klasi~ni um, na osnovu 

koga je svako mogao da raspravlja u agori, svakog je gra|anina ~inio tvorcem 

onoga {to misli i kaè. Kako to u svojoj analizi iznosi Reìs Debre (Régis 

Debray), danas je tehni~ki medijum informati~ko-medijati~ki, {to zna~i da je 

sa~injen od prora~una i slika. Kako se to onda danas misli? Navedimo jedan 

primer. Pretpostavimo da sam ja inènjer RATP-a, da mi je posao da unapredim 

saobra}aj metroa. Da bih u tome uspeo, pravim mno{tvo prora~una koje 

unosim u ra~unar koji zatim izbacuje model operativnog optimuma ovog 

saobra}aja. A RATP }e svoje hodnike izgraditi na osnovu ovog modela. Na


taj na~in se stvarnost modelira na osnovu slike. Upravlja~ke discipline po~ivaju 

na ovom novom umu, kao i na sredstvima kojima se on sluì. To su 

danas discipline koje iziskuju najvi{e novca, kao i {kole u kojima se one izu- 

~avaju, {to je dovoljan pokazatelj da se ìvot dana{njice stavlja u odre|eni 

kalup, kao u kakvu cev. Upravo je takav taj novi um: neka te~e! 

Sve je u protoku i u kolektivnom, kulturnom i reliogioznom identitetu. 

Usled novih tehnika komunikacije, sve kulture sveta, koje su odgovarale razli~itim 

vremenima i mestima, danas su u kontaktu jedna s drugom. Odse~ene 

od svojih originalnih uslova, kojima su davale smisao, sada cirkuli{u izvan 

svojih granica, svima na dohvat ruke. Kao znakovi odvojeni od onog {to 

su ozna~avali, one postaju slike (kultura-spektakl) kojima se moè poigravati. 

Zapping 12 dovodi do me{anja: iz njega se crpu raznovrsni elementi koji se 

kombinuju prema trenutnom raspoloènju. 

World music, World culture: oni su produkt ovakvih ili onakvih pozajmica, 

od kojih se stvara amalgam koji }e svima biti po volji, i gde }e svako na}i 

neki odraz samog sebe, pa ~ak i kad se u njemu gubi. Brisanje granica: da li je 

Majkl Dèkson beo ili crn, mu{karac ili èna? On je sve to, ali pseudo. Tu 

smesu je onda mogu}e „zbiti” u „cev~ice” 13 koje idu po „kanalima”, radiofoni~nim 

ili televizuelnim: medijske cevi koje vas, kao kakvom transfuzijom, 

vode do povr{nih senzacija koje vi{e nisu va{e. Takva transformacija je naro- 

~ito o~igledna u slu~aju religija, istorijski prvih oblika kulture. Novovernik 

oscilira izme|u sinkretizma i sinteze. Sinkretizam gomila elemente istrgnute 

iz brojnih tradicija. Ovakvo ne{to je isprva bilo karakteristi~no za dru{tva 

koja su, nakon {to su dugo bila zatvorena u sebe same, pretrpela silovit uticaj 

moderne zapadne kulture. No, danas je to veoma ra{irena pojava {irom tog 

istog Zapada. Tu se sada govori o „verniku po meniju”: uzmete malo zena, 

prstohvat afro-ameri~kog kulta, poveète pomo}u hri{}anskog, prome{ate, 

probate, dodate ovom koktelu mrvicu ovog ili onog, dok se ne osetite dobro. 

Evolucija prema sintezi se vr{i kad dobijeno jedinstvo svojom logikom odnese 

prevagu nad uzastopnim re|anjem i zbrajanjem. Tako se u Brazilu nedavno 

pojavila nova veroispovest, umbanda, danas ve}inska, koja po~iva na direktnoj 

vezi izme|u ameroindijanskog duha pagelanse, oriksa iz kandomblea 

afri~kog porekla (energije koje pokre}u prirodu), svetaca portugalskog katolicizma 

i sila evropskog ezoterizma (naro~ito spiritizma Alana Kardeka). Tu 

12 Francuska re~ izvedena iz engleskog to zap, {to zna~i neprestano menjati televizijske 

programe pomo}u daljinskog upravlja~a (prim. prev.). 

13 Igra re~ima, jer na francuskom re~ tube, osim svog osnovnog zna~enja ,,cev”, 

zna~i i muzi~ki hit, popularnu pesmu (prim. prev.).


113 

se me{aju sve dok se ne fuzioni{u razni izvori brazilskog identiteta, koji je 

istovremeno i rasplinjen i ustanovljen: kao ogroman prostor populacija u pokretu, 

Brazil je trenutno jedna od velikih laboratorija na{eg novog sveta. 

Gotovo posvuda, i velikom brzinom, razvija se New Age, koji najavljuje 

ulazak ~ove~anstva u eru Vodolije: njen je simbol voda koja te~e. U ~asu mondijalizacije, 

ovaj pravac nastoji da prevazi|e organizovane religije, promovi- 

{u}i planetarnu spiritualnost: nekada{nje doktrine, koje su predstavljale tek 

parcijalne pristupe, sada se relativizuju u korist jedne jedinstvene i op{te svesti, 

koja samim tim postaje bezli~na. Hri{}anska sfera ne izmi~e toj evoluciji, 

u kojoj emocija zamenjuje inteligenciju. Plima pentakostalaca proizi{lih iz 

protestantizma ima svoj pandan u katolicizmu, u liku harizmatika: Svetom 

Duhu i njegovim mo}ima daje se prioritet u odnosu na Oca i Sina. Kada se 

sve kre}e i talasa, za {ta se onda uhvatiti, ako ne za samu silu koja je deo tog 

kretanja? Jeste da smo u tom slu~aju ja~i, ali nas ona istovremeno i odnosi 

sobom: toplote je vi{e nego svetlosti. Afrikom haraju vrad`bine: neuhvatljive 

seni mrtvih sada dolaze na mesto porodi~nih predaka. Na drugoj strani, u 

velikim poduhvatima razvijenog sveta, management uvodi novi tip religioznosti 

u svojim besedama, kao i u obrazovanju kadra, uvi|aju}i u tome dvostruku 

prednost: „reenergetizovani” {irenjem svesti i svojim „potencijalom”, 

puni entuzijazma i bez kriti~kog duha, oni samo u jo{ ve}oj meri prijanjaju 

uz one koji njima upravljaju. 

Transera jeste era transa, tog drugog oblika ponesenosti. Rok koncerti, 

hramovi u kojima se peva i igra: ~ovek u njima shoote, poput onih koji to ~ine 

drogama i lekovima. Posvuda nailazimo na brojne na~ine, manje ili vi{e hard 

ili soft, samosvojnost se gubi i postaje svojina ne~eg drugog. 

Gospodari protoka i „pre|eni” 

Protoci u podjednakoj meri odnose i sam rad. Tokom ~itavog industrijskog 

perioda smatralo se da je on temelj dru{tva, predstavljao se kao vrednost, 

ono na osnovu ~ega je neko mogao dobiti dru{tveno priznanje. Ljudska 

snaga je bila nerazdvojan deo proizvodne ma{ine, najpre mehani~ke a potom 

termodinami~ke. Danas, sa elektronikom koja je u slu`bi process-industrija, 

~ovek interveni{e jedino u slu~aju kad proizvodnja zastane (kvarovi). Uvedeni 

su i servomehanizmi, automatski regulatori, koji sve vi{e i vi{e obezbe- 

|uju autokontinuiranost procesa. Zahvaljuju}i ovakvoj automatizaciji, kao i 

ra~unaru, proizvodi se „sa protokom u naponu”. Kako to kaè Fransoa Vaten, 

sa mehani~kog modela smo pre{li na „hemijski”. Dok se tejlorizam jo{ 

uvek svrstavao u ovu prvu grupu, te stvarao {to ve}i broj specijalizovanih


radnika, dele}i do u beskona~nost faze proizvodnje, naftna industrija je inaugurisala 

druga~iji „lanac”, savr{eno kontinuiran: fitinzi i baloni u kojima se 

te~nosti i gasovi razmenjuju autotransformacijom, bez ~ovekovog prisustva. 

Isto vaì i za poljoprivredu, sa njenim odeljenjima za proizvodnju hrane. Rezultat: 

do{ao je kraj radni~kim i selja~kim posedima. Ruralni egzodus se sve 

brìm tempom kre}e prema gradovima, u kojima radnici nemaju posla. I gde 

sada smestiti, u ekonomskom pogledu, one kojima je posao uskra}en? Nizvodno 

od produktivnog automatizovanog protoka, na mesto obi~nih potro- 

{a~a. Ali i tu se njima manipuli{e posredstvom sila koje marketing osmi{ljava 

i prenosi kako bi osigurao opticaj proizvoda. I opet nailazimo na krug derealizacije 

na koji smo ukazali u pogledu na neke druge domene trenutne egzistencije. 

Trì{te vi{e nije objektivno, vi{e nema „prirodnog” zakona ponude i 

potra`nje, nego se sveukupan ekonomski proces, koji poprima oblik fluidne 

i modulirane spirale, stavlja u slu`bu produktivnosti. Imperativ je slede}i: 

neka se vrti! To se najvi{e moè uo~iti u sferi kapitala. Sve ve}a je razlika 

izme|u finansijskog i industrijskog kapitala. Dok se ovaj potonji ulagao u 

produktivni rad i tu nalazio svoju vrednost, njegov udeo ne prestaje da opada 

u korist ovog prvog, koji ide tragom direktne rentabilnosti. înjenica da 

su, zahvaljuju}i novim informati~ko-medijativnim tehnikama, finansijski opticaji 

postali ve}i od opticaja robe ukazuje na to da je novac postao spekulativne 

prirode (od latinskog speculum – ogledalo): li{en svake materijalne reference, 

on se vrti oko samog sebe. 

Do kakvog smo onda dru{tvenog oblika do{li? Kada se govori o na{em 

trenutnom dru{tvu, govori se o „frakturi”, kaè se da je „dualno”, sa~injeno 

od dva sektora (ili, slikovito, od dve „brzine”). S jedne strane, naime, u njemu 

nailazimo na gospodare protoka: finansijski protok, protok inteligencije, 

protok slike (bankari, oni koji upravljaju medijima, „pametne glave” u njihovoj 

slu`bi). I s druge strane, narastaju}a masa „pre|enih”. Ili, ako ho}ete, 

aktivni koji upravljaju bujicom cirkulacija, s jedne strane, a sa druge, nezaposena, 

pasivna lica koja, ako uop{te jo{ mogu da budu potro{a~i zahvaljuju}i 

ponekoj, tu i tamo udeljenoj socijalnoj pomo}i, malo po malo postaju ispra- 

`njeni od samih sebe, asistirani mese~ari, zombiji koji su unutra{nje obli~je 

zadobili zahvaljuju}i televiziji. Za njih se kaè da su „isklju~eni”. Re~ nije 

sasvim odgovaraju}a. Oni zapravo nisu izvan protoka, nego zahva}eni njime. 

Aktuelna logika, videli smo, na brojne na~ine dovodi u krizu nekada{nje 

granice, a samim tim i razliku unutra/spolja. Biv{e teritorije uzmi~u pred mondijalizacijom 

(globalizacijom, kako kaù Anglosaksonci). Danas je Bil Gejts, 

vlasnik Majkrosofta, mo}niji, jer je uticajan, nego {efovi dràva ili vlada, sa 

geografski ograni~enim ovla{}enjima. Promena pijedestala, preme{tanje pro-


115 

blematike, kao {to smo to mogli videti kod fizi~kih migracija: postoje individue 

(na primer, „transnacionalni” poslovni ljudi) koji su svuda kao kod ku}e 

i ne nailaze ni na kakve administrativne te{ko}e da bi stigli tamo gde èle; i 

postoji populacija koja, iako vi{e ne moè da ostane kod svoje ku}e usled 

mondijalizovane produktivnosti, ne moè da se nastani ni na nekom drugom 

mestu. Oni su tu, ali „bez” (bez papira, bez stana, bez posla itd.); oni su 

unutra a da to zapravo nisu. S jedne strane, zna~i, oni koji se poigravaju protokom; 

i s druge, oni koji su od tih istih izigrani. 

Kako definisati „um” na kome po~iva ova translogika, ta dru{tvena dualizacija? 

Mogli bismo da ga defini{emo kao odnos izme|u krugova i strelica. 

Krugovi su nekada{nji identiteti: individue, mesta, tela, kulture itd. Strelice 

predstavljaju svekolike oblike cirkulisanja koje ih danas me|usobno povezuju, 

„priklju~uju”. Takav skup obrazuje jedan sistem, pa teoriju takve kombinacije 

nazivamo „sistemizmom”. Nije slu~ajno {to je sistemizam danas u 

modi, za sve discipline: na{a stvarnost, ma o kom domenu da je re~, sa~injena 

je od odnosa izme|u identiteta i opticaja. Dakle, on trenutno ima ulogu 

koju su, u pre|a{njem iskustvu ~ove~anstva, imale religija, politika, kao i 

geometrija, istorija, termodinamika itd. Me|utim, nije dovoljno govoriti samo 

o sistemu. Treba precizirati na~in na koji on funkcioni{e, {to je od su{tinskog 

zna~aja. U slu~ajevima koje smo prethodno opisali, identiteti su podlo- 

èni uticajima protoka koji zadiru u njih, upravljaju njima. U tom slu~aju, 

funkcionisanje sistema je kiberneti~kog tipa. [to zna~i da je sistem zatvoren, 

programiran spolja, u cilju njegove mo}i, i to od onih koji te protoke kontroli{u. 

Samim tim, mali unutra{nji krugovi vi{e nemaju nikakve svrhe: kao faktori 

razmene bez sopstvene inicijative, postepeno postaju inertni i nestaju, 

postaju fantomi. I opet smo kod onih integrisanih-isklju~enih. 

Planeta je danas sistem takvog tipa. Vratimo se u vreme njenog formiranja, 

odnosno u vreme kad se zatvoreni anti~ki svetovi otvaraju pod uticajem 

velikih otkri}a. Od XV veka, novoiscrtane karte bile su najpre u obliku portolana 

koji su, u obliku linija, prikazivali prve otkrivene obale. I do|e dan kad 

su, nakon {to su ve} sve obale bile markirane, bojom obeleèni predeli gde je 

~ove~ja noga kro~ila. Pa ipak, usred kontinenata, i dalje su ostajale {iroke 

bele mrlje neistraènih teritorija: terrae incognitae. Osvaja~ki pokret je okon- 

~an, i to u skora{nje vreme, kad su te povr{ine u celini obojene: to je bio 

po~etak pravog modernog doba i potpunog planetarnog jedinstva, jer se moglo 

posvuda kretati, povezati bilo koje dve ta~ke. No, upravo u tom trenutku 

su se pojavile nove bele mrlje, ne samo u srcu Afrike, ve} i po predgra|ima 

metropola, pa ~ak i u njihovom jezgru: poput leopardove koè, rasute, one 

ozna~avaju zone u koje se, paradoksalno, vi{e ne moè i}i i gde se, kao na


primer u Sena-Sen-Deniju, autobusi vi{e ne usu|uju da voze. Tu vlada novo 

„divlja{tvo”, i to ne vi{e kao ostatak pro{losti, ve} kao produkt dana{njeg 

vremena: ~ovek se tu raspada, umire, vi{e se ne zna {ta se sve tu zbiva. Isto 

vaì i za grad. Vratimo se u Los An|eles. On prska, cepa se. Tu se vi{e ne 

moè govoriti o dru{tvu, jer gradom haraju droga, kriminal, gangsteri. Jedan 

superrazvijen grad cveta na vrhu jednog drugog, „tre}esvetskog” grada. Kao 

u Rio de @aneiru ili Lagosu, grade se prozra~ni kvartovi namenjeni isklju~ivo 

bogatima, opasani visokom zidinama, koje ~uva privatna policija: unutar njih, 

privilegovani se bave svojim poslovima, za{ti}eni od truleì i bede kojom su 

okruèni. Ovde je veoma uo~ljiva ona dualna struktura: s jedne strane, gospodari 

koji profitiraju od aktuelnih opticaja, i s druge, bednici koji se s mukom 

bore za goli ìvot. Ovakva dualizacija vi{e se ne moè opravdati anti~kom 

koncepcijom hijerarhizovanog dru{tva u okviru jednog stupnjevitog univerzuma. 

Ona je produkt slabljenja, pa ~ak i ru{enja, moderne dràve koja je, 

u pogledu utvr|ivanja socijalnih veza, stupila na mesto religije. Od tog trenutka, 

ona se vi{e ne upravlja prema pravu, nego prema sili: s jedne strane, 

tu su mafija{i, a sa druge urbani divljaci. Da li su, u njihovom narastanju, 

francuski gradovi tako daleko od Los An|elesa? 

Vladavina „me|ulogike” 

Pa kako onda osmisliti novi grad? U Francuskoj se poslednjih godina 

do{lo do zaklju~ka da to nije samo arhitektonsko i urbanisti~ko pitanje, ve} i 

socijalni problem. Pa stoga, kakvo dru{tvo danas sa~initi? I upravo je to kamen 

spoticanja, istinska zavrzlama: odgovor se ne zna. Kao posledica toga, 

~ovek bi da se vrati na neke strukture iz pro{losti, stavljaju}i ih ponovo na 

dnevni red: religiozni (etnonacionalizam, fundamentalizam), dràva-nacija 

odvojena granicama (republikanska verzija nacionalizma) itd. I dok se smatralo 

da je evropski kontinent ujedinjen padom Berlinskog zida, uklanjanje 

ove barijere je u stvari reaktiviralo sve ono {to ga je delilo tokom njegove 

duge istorije: podela jezika, plemena, pravoslavnog i zapadnog hri{}anstva 

itd. Ali, ne odri~emo li se u tom slu~aju modernosti, tekovina onih tokova 

koji, upravo, prelaze preko svih granica? Ta modernost nije isklju~ivo negativna. 

To je ~injenica koja zagovornicima takvih restauracija daje mogu}nost 

da njima manipuli{u. Islamski fundamentalizam, na primer, ne samo da ne 

zatvara o~i pred novim tehnologijama, nego se njima jo{ uveliko i koristi, ne 

prihvataju}i pri tome, zbog svoje kriti~ke granice, nau~ni razlog koji je omogu}io 

njihovo postojanje. Ili, Srbija koja je, dok su u njoj bila u jeku etni~ka 

„~i{}enja” teritorija koje je dràla pod kontrolom, protestovala zbog embarga


117 

koji je, s ekonomske ta~ke, dovodio na nulu. Isto vaì i za izvesnu Francusku 

koja, ~as liberalna, ~as protekcionisti~ki nastrojena, u zavisnosti od toga da li 

je re~ o izvozu ili uvozu, otvara ili zatvara svoja vrata, kako ko na njih zakuca. 

Da bi se sa~inilo novo dru{tvo i novi grad, izvesno je da se mora stvoriti 

nova logika, jer je ona ta, kako smo to pokazali na prethodnim stranicama 

prikazom celokupnog istorijata, koja ih modelira. 

Koja je to nova logika koja bi na{e moderno doba u~inila mogu}im za 

ìvot? Postoje neki osnovni predlo{ci takve logike. Vratimo se na{em sistemu 

krugova i strelica. I, umesto da ga zatvorimo, ostavimo ga otvorenim. Kako 

on moè da funkcioni{e? Na podsticaj svih onih malih krugova. Bio sam jasan: 

svih. Jer ako neki deluju na fluksuse, kao i oni na njih, a drugi ne (pa 

makar to bio i jedan jedini), ponovo se vra}amo na ve} analiziran oblik zatvorenog 

sistema, socijalnog dualiteta, translogike. Ali ako su, naprotiv, svi 

aktivni, strelice se li{avaju mogu}nosti da njima manipuli{u sve dok ih ne 

ukinu: one su „izme|u” njih, {to }e re}i da se pomo}u njih kruì}i me|usobno 

povezuju a da se u isto vreme i afirmi{u u svojoj celokupnoj specifi~nosti. 

Edgar Moren (Edgar Morin) s tim u vezi govori o „dijalogi~kom umu”: tim 

se terminom sluì da bi na dru{tvo primenio rezultate savremene epistemologije. 

Njeno inovatorsko sredi{te se nalazi u biologiji i naukama o inteligenciji, 

posebno u njihovim dodirnim ta~kama u ispitivanja mozga. Ve} od celularnog 

nivoa, granica na osnovu koje se ìvo bi}e izdvaja i konstitui{e je tako- 

|e i ono {to ga stavlja u odnos zavisnosti sa okolnom sredinom. Ako pogledamo 

na{u koù, ona je istovremeno i ono {to nas izoluje i {to nas povezuje: 

bez nje ne bi bilo ni nas samih kao ni drugih, ve} jedna op{ta smesa, poput 

kakve ka{e u kojoj bi sve bilo pome{ano; s njom svako moè da se istovremeno 

identifikuje i dodirne onog drugog. Na taj na~in razdvojenost i spojenost, 

autonomija i otvorenost, razlika i jedinstvo idu ruku pod ruku: ìvo bi}e se 

samoorganizuje udi{u}i svoje okruènje, ne dopu{taju}i da ga ono usisa. Isto 

vaì i za inteligenciju. Neuroni i njihovi elektri~ni protoci u mozgu nisu spojeni 

u kontinuitetu, nego isprekidani sinapsama, me|urazmacima zahvaljuju}i 

kojima se proizvodi ne{to novo. U vezi sa tim sinapsi~kim dejstvima, 

zanimljivo je primetiti da neurolozi danas govore o neuroposredovanju a ne 

o neurotransmisiji: me|uprostor omogu}ava odvajanje. I to je ono {to je analogno 

~injenicama svakodnevnog iskustva: ~ovek postaje intelignetno bi}e 

tek kad ga ne{to nepoznato zatekne, odnosno kad do|e u kontakt sa drugim. 

Od njega moète pobe}i ili ga uni{titi, ali u tom slu~aju nema mentalne inovacije. 

Kao ni kada zate~eni dopusti da ga ovaj drugi pro`dre. No, ako se, 

naprotiv, pokaèmo otvorenim pred pitanjem koje ovaj susret poteè, dolazi 

do produkta misli. Takve je prirode to „izme|u”: spaja i razdvaja u isti mah,


~ini inter-esantnim 14 . I ìvot i inteligencija zavise od njega. Tako se onoj translogici 

suprotstavlja ova interlogika. 

Sa socijalne ta~ke gledi{ta, translogika jeste logika umiranja. Danas se 

mnogo govori o depresivnom dru{tvu. To je zbog toga {to sistem koji na taj 

na~in funkcioni{e stvara suvi{e inercije, pasivnosti: na kraju nestaje u jednoj 

crnoj rupi (tako|e se kaè: idemo u zid). Proizvodnja ima cilj da uz ista ulaganja 

proizvede {to vi{e. Pa tako, uni{tavaju}i ljudski rad, ona umanjuje kupovnu 

mo}, a samim tim uni{tava i trì{te. Kontradikcija je strukturalne prirode: 

proizvodnja se ~ini apsurdnom jer uzrokuje recesiju. Zato bi se moglo 

re}i: poduprimo trì{te daju}i socijalnu pomo} nezaposlenima kako bi mogli 

da tro{e. To je bio recept kojim se do sada poku{avala re{iti ova protivre~nost. 

S jedne strane, dakle, produktivisti~ka ekonomija, s druge, pomo} socijalnog 

faktora. Ali, udeo ovog drugog ne prestaje da raste i svakog dana, 

sistemom odbitaka, sve vi{e optere}uje sektor proizvodnje. Ljudski mete` 

postaje zastra{uju}i: dok se na sva usta govori da je inteligencija postala na{a 

nova teritorija, da je ona na{a prva produktivna snaga, inteligencija sve brojnije 

kategorije je naprosto isklju~ena iz opticaja. Kombinaciji zvanoj liberalizam/dràva-providencija, 

koja je ideja-vodilja aktuelnih politika, liberalno-socijalnih 

(desni~arskih) ili socijalno-liberalnih (levi~arskih), ve} je odzvonilo. 

Istini za volju, liberalizam kakav je danas na snazi nema mnogo veze sa liberalizmom 

utemeljiva~a ekonomske politike. I nije bez zna~aja ~injenica da se 

ova potonja obrazovala u vreme Francuske revolucije. Krajem XVIII veka, na 

Zapadu, ljudski rod je zaklju~io da egzistencijalni princip dru{tva i njegove 

ure|enosti vi{e ne dolazi spolja (boànsko poreklo, sakralni poredak prirode): 

ono je samo sebe stvaralo, bilo svoj sopstveni izvor. Kako? Me|usobnim 

op{tenjem svih slobodnih gra|ana, debatom (politi~ka revolucija) proizvo- 

|a~a dobara koji se plasiraju na trì{te (ekonomska politika). Takvo op{tenje 

je moglo da postoji samo me|u druga~ijima, jednakim i razli~itim: ako svi 

isto misle, nema debate, pa samim tim ni demokratije; ako svi proizvode jedno, 

nema uzajamne koristi, pa ni trì{ta. Interprincip je na taj na~in bio implicitno 

potvr|en. Ali, s jedne strane, ~injenica da on sam nije dobio jasne teorijske 

odrednice omogu}ila je liberalizmu da, tokom svog razvoja, manipuli{e 

trì{tem: nad njim su vr{ili kontrolu pojedinci, i on nije mogao biti op{ta 

stvar. S druge strane, Francuska revolucija je jednakost shvatala aritmeti~ki: 

1=1=1=1. To se moè objasniti: kako su u Starom reìmu razlike dolazile sa 

nejednako{}u (klasno dru{tvo), èleti jednakost zna~ilo je napadati razlike. 

14 Na fr.: inter-essant – igra re~ima nastaje razdvajanjem prefiksa i korena, od 

latinskog inter – ,,izme|u”, i gl. oblika sum, esse, fui – ,,biti, bivstvovati” (prim. prev.).


119 

Rezultat: biti jednak bilo je isto {to i biti identi~an, jednakost je predstavljala 

istovetnost. I zaista se moglo re}i: svi slobodni i jednaki. Ali, kako se nije 

uzimala u obzir razli~itost (koja uklju~uje slobodu), na zapadu je sloboda 

izrasla u ne{to protivno jednakosti (aktuelni liberalizam), dok se na istoku 

jednakost traìla nasuprot slobode („realni socijalizam”), tako da je ~ovek 

bio ili slobodan, ili jednak. Mi ne moèmo iza}i iz ove dileme, osmisliti zajedno 

slobodu i jednakost, osim ako ne uzmemo u obzir razliku (na {ta je najverovatnije 

ciljao tre}i deo republikanske devize: bratstvo). Ukratko, svi mi mo- 

èmo, kao jednaki i slobodni, ~initi potku dru{tva samo ako ga shvatimo kao 

tvorevinu sa~injenu od svih me|u razli~itima: i evo nas opet kod onog otvorenog 

sistema i njegove „me|ulogike”. 

U tom slu~aju, moè se dati odre|eni smisao „znanju” Pjera Levija i 

„dru{tvu-svetu” koje smo pomenuli na prethodnim stranicama. Ako svi aktivno 

u~estvuju u stvaranju znanja, odnosno porastu automatizovane proizvodnje, 

svi se nadaju kao gospodari protoka, donose}i debatom odluke o 

investiranju za odre|ene proizvode uz odgovaraju}e procese: u tom slu~aju 

bi ekonomija i dru{tvo mogli da pomire suprotnost koja ih danas deli. A ako 

se dru{tvo shvati kao vi{epolni sklop u kome se svaki entitet afirmi{e u svojoj 

kreativnoj originalnosti zahvaljuju}i odnosima sa ostalima, svaki od tih entiteta 

postaje interesantan svim ostalima: zna~i, ne samo da mondijalizacija ne 

bi uni{tila dru{tva, nego bi doprinela njihovom uzajamnom otvaranju, u korist 

svakog ponasob, a svako bi time bilo obnovljeno, kao i u korist interaktivne 

celine koju bi ona sa~injavala. Sa modela mondijalizacije koja isklju~uje 

pre{lo bi se na demokratsku univerzalnost koja bi isticala osobenosti. Nema~ki 

filozof Jirgen Habermas (Jürgen Habermas) suprotstavlja dva tipa delovanja. 

Prvi se sluì relacijama (na{e strelice) da bi obmanuo ostale, dok 

drugi deluje u cilju „interrazumevanja”. Ovaj poslednji ne zna~i fuziju, labavi 

konsenzus, ve} jasno uo~avanje antagonizama, svest o onome {to podrazumeva 

takav konsenzus. Samo je na taj na~in mogu}e razumevanje, dodeljivanje 

jednog mesta delovanja svima, odnosno formiranje dana{njeg dru{tva. 

Izgraditi grad zna~i isto {to i izgraditi dru{tvo, i obrnuto. Veoma je karakteristi~no 

{to je jedan od najve}ih izazova koji nam se danas name}e onaj 

koji se odnosi na „~etvrti” predgra|a. U njima ìve ljudi koje je nanela plima 

industrijskog modernizma: imigranti pristigli iz okolnih sela, kao i iz udaljenijih 

zemalja i kontinenata. Preme{teni kako bi proizvodna ma{ina bolje funkcionisala, 

sada su bez posla. A sa poslom se ru{i i utapa njihov ìvotni prostor, 

uslovi, kao i njihov ose}aj za dru{tvo. Da bi se obuzdalo„divlja{tvo” 

jedinki i mesta, potrebno je sa~initi novu urbanost, civilizovanost. Obe re~i 

upu}uju i na grad i na dru{tvo, ba{ kao i skra}enice nedavno predloènih


operacija: DSQ (développement social des quartiers 15 ), DSU (développement social 

urbain 16 ) itd. Upravljanje i realizacija ovih planova su povereni teritorijalnim 

agentima i socijalnim radnicima, ~ije se profesije sve vi{e i vi{e prepli}u. Ti 

akteri iz prvih redova sada su, dakle, pred zadatkom da, na osnovu ste~enog 

iskustva, primene novi ratio, interlogiku. Pa tako sada socijalni radnici, prate}i 

ìvot „isklju~enih” u cilju njihove „resocijalizacije”, uzimaju u obzir svaki 

od prethodno analiziranih oblika te isklju~enosti, kao i njihov me|usobni 

odnos. Na primer, ponovo na}i posao pretpostavlja ponovo prona}i sebe samog, 

u smislu kori{}enja svog tela i svoje inteligencije, svojih unutra{njih 

energija, prona}i ose}aj za samog sebe, svoje racionalne kapacitete itd. kako 

bi se iskobeljao iz inertnosti, zombifikacije. Treba ponovo postati jedinkom, i 

to ne izdvajaju}i se od tokova, nego unutar njih: biti „ja” zahvaljuju}i „igri” 17 

koja svakome daje originalnost, ~ini ga interesantnim, sposobnim da doprinese 

ostalima. Treba ponovo zadobiti kontrolu nad prostorom, imati u njemu 

svoj dom (stan) i na taj na~in se vezati za susede. Treba ponovo na}i svoje 

mesto u kulturi koja bi dala smisao svemu {to ~ovek radi, a da se on pri tome 

ne sku~i u svoje granice, nego da cilj bude komunikacija. Od velikog zna~aja 

je ~injenica da se u tom pogledu ~esto, bez distinkcije, govori o multi, trans i 

interkulturalnosti, iako su ta tri termina ~esto nespojiva. U prvom slu~aju, 

re~ je o brojnim kulturama koje se re|aju jedna pored druge, kao u kakvom 

getu, uz rizik ratnog sukoba (i opet smo kod etni~kih odre|enja, „sveta svetova”). 

U drugom, svi kolektivni identiteti su preplavljeni medijskim fluksusima, 

spojeni u labavu celinu u kojoj je nemogu}e na}i upori{ne ta~ke kako bi 

se ostvarila autenti~na egzistencija. U tre}em, razli~ite tradicije se otvaraju 

jedna prema drugoj ne stapaju}i se pri tom: i svaka se, u svojoj specifi~nosti, 

reinterpretira zahvaljuju}i ovim uticajima, stvaraju}i na taj na~in razmene 

koje su podsticajne i blagorodne za sve, za dobro ~ove~anstva koje je istovremeno 

i op{te i u bujanju. Teritorijalnim agentima se upravo poverava zadatak 

lokalnog razvoja. Ali da li je takav razvoj mogu} ako se ne valorizuju 

specifi~ne sposobnosti i mnogostruke mogu}nosti svakog od stanovnika tih 

mesta, kako bi se osmislili pojedina~ni doprinosi, koji bi mogli biti priznati 

od sistema – koji u tom slu~aju vi{e ne bi bio mreà – koji me|usobno sa~injavaju 

ta razli~ita mesta? 

15 Dru{tveni razvoj ~etvrti (prim. prev.). 

16 Urbani razvoj dru{tva (prim. prev.). 

17 

prev.). 

Igra re~ima, zbog homofonije, stavlja u relaciju je i jeu, ,,ja” i ,,igra” (prim.


121 

U aktivnostima socijalnog pra}enja i lokalnog razvoja, pribegava se specifi~nim 

procedurama: posredni{tvo, partnerstvo. Razmotrimo ovu drugu. 

Da li je su{tina u tome da se prvo re~ dâ prefektu, pa predstavniku udruènja, 

pa nastavniku ili nastavnici, lekarima, ribolovcima itd., kako bi svako 

izrazio specifi~an stav kategorije kojoj pripada? U tom slu~aju, ni{ta se ne}e 

desiti: {ema postoje}eg je dora|ena, sve rubrike tehnoadministrativne tabele 

su popunjene, i nema nikakvih novotarija. Ako se, naprotiv, pristupi procesu 

me|urazumevanja, odnosno ako se svi na|u za stolom i svako dopusti da 

bude istisnut iz svoje „rubrike” pitaju}i i pre svega pitaju}i samog sebe, zami{ljaju}i 

i najpre zami{ljaju}i sebe samog sa ta~ke gledi{ta onog drugog, tek 

tada iz takve razdvojnosti/spojenosti mogu nastati novi predlozi. Isto vaì i 

za posredovanje. Da li je re~ o zata{kavanju nesporazuma, „ispravljanju krivih 

Drina”, o zapu{avanju rupe koja bode o~i? U tom slu~aju, nema onog 

„me|u”, ve} jednoli~nost fasade, slike (medijsko je trenutno), i situacija nastavlja 

da se pogor{ava. Ili se, naprotiv, radi o tome da se promovi{e razmena 

izme|u suprotnosti? „Me|u” onda stupa na delo, u stanju da promeni razli- 

~ita gledi{ta, a da pri tome ipak ne ukine njihov pluralitet, ve} da ih u~ini 

kooperativnim, uzajamno podsticajnim. Interkomunalnost nije ni transkomunalnost 

ni monokomunalnost. Kako vidimo, mogu}e je sa~initi dru{tvo 

podobno za ìvljenje, u uslovima vremena u kome ìvimo: dru{tvo za sve 

me|u ostalima. Za{to se urbanisti i arhitekti ne bi poveli za ovakvom logikom 

da bi osmislili i stvorili izgra|en ìvotni prostor koji bi favorizovao takav 

dru{tveni ìvot?

122 Pol Blankar


Zaklju~ak 

Koncept urbanog 

123 

Kakvu pouku izvu}i iz ovog istorijskog pregleda da bi se osmislio i izgradio 

grad dana{njice? Filozofski problem par excellence jeste problem jedinstva 

i mno{tva. To isto vaì i za grad koji nastaje sa podelom rada, a osnovni 

izazov koji se pred njega postavlja sastoji se u tome da se to mno{tvo uklopi 

u ìvu i kreativnu celinu. Istorija grada i jeste istorijat principa uklapanja, {to 

smo uostalom i poku{ali da prikaèmo na prethodnim stranicama. 

Anti~ki ili carski grad uspevaju da objedine razli~ite delatnosti stvaraju- 

}i odre|enu hijerarhiju me|u njima, rukovode}i se pri tom kosmi~kim poretkom, 

dok piramida predstavlja sintezu takve organizacije. Osnovni princip 

delovanja u Atini jeste politi~ke prirode: debate gra|ana se odvijaju na javnom 

trgu, u duhu ravnopravnosti i logi~nog argumentovanja, u raspravama 

o onome {to je trebalo ~initi. Me|utim, slobodni gra|ani su ipak predstavljali 

manjinu, uveliko arhai~nu, selja~ku, koja je prethodila podeli posla. A kada 

su Grci iz klasi~nog perioda naumili da podignu grad u kome bi se vodilo 

ra~una o raspodeli aktivnosti, to je ~inila ili „u~ena” elita rukovode}i se principom 

funkcionalisti~kog deljenja, uz rizik da ra{~lani celinu, ili se, pak, postupalo 

prema ontologiji koja je opona{ala nekada{nji kosmi~ko-religiozni 

poredak, tako da je grad naprosto dobijao novu hijerarhiju. Kao posledica 

hri{}anskog delovanja usmerenog ka obru{avanju piramidalnog poretka, srednjovekovni 

grad kombinuje razli~ite na~ine podele rada, bez ikakvog hijerahijskog 

odnosa. No, te uveliko priznate razlike, iz kojih proizilazi organizacija 

zajednica, nisu bile toliko indivudualne koliko profesionalne prirode. S 

druge strane, moderna vremena vode ra~una o individuama kao takvima. Pa 

ipak, kako se prema njima odnosi kraljevski grad? U prvom planu je volja 

koja, upravljaju}i se prema geometrijskom principu, nivelira teritoriju koju 

inènjeri-funkcioneri dele na tehni~ko-administrativan na~in, te od njega ~ini 

homogenu celinu u kojoj vi{e nema razlika: re~ je o jedinstvu naspram 

mno{tva. Takav grad, osmi{ljen kako bi se u svest svakog pojedinca utisnula 

ideja jednog politi~ko-nau~nog autoriteta, ko~i, pa ~ak i sterili{e svako krea-


tivno bujanje. S druge strane, industrijski grad, iako zasnovan na podeli 

rada, ipak pojedinca pretvara u obi~nu proizvodnu ma{inu koja do najsitnijeg 

atoma sagoreva svu njegovu energiju: termodinami~ko jedinstvo ovde 

je postignuto segregacijom ìvotnog prostora i raspar~avanjem svakodnevnog 

ìvota na sitne delove. A {ta je sa gradom dana{njice? Protoci koji 

bi, po definiciji, trebalo da ga stope u jednu celinu, izazivaju, naprotiv, njegovo 

cepanje, ukidaju}i slobodne razlike najve}eg broja stanovnika (uniformizacija, 

zombifikacija), dok dejstvo logike isklju~ive apsorpcije koja ih 

pokre}e uzrokuje dualizaciju i kidanje dru{tva kao celine. To zna~i da, prema 

trenutnom stanju stvari, ne postoji ni jedinstvo, ni mno{tvo. Funkcionalizam 

kome se pripisivao veliki zna~aj u vreme izgradnje „novih gradova”, 

trenutno se ~ini neefikasnim, budu}i da sada dràva i produktivna ma{ina 

obezbe|uju koordinaciju razdeljenih funkcija. Prema tome, nekontrolisani 

razvoj protoka dovodi do krize ovih faktora jedinstva, tako da grad dana- 

{njice vi{e ne moè da zadovolji. 

Jedino {to nam u tom slu~aju preostaje jeste da zami{ljamo. Kako? Tako 

{to }emo, naravno, uzeti u obzir specifi~ne uslove vremena u kome ìvimo, 

ali se i osloniti na iskustva pro{losti: ne moè se stvarati ne{to novo ako ne 

postoji kultivisanost. „Epistemi~na” istorija koju smo ispri~ali nije imala za 

jedini cilj da prikaè pojedine na~ine na osnovu kojih se nekada od gradova 

stvaralo jedinstvo, koje se zatim vezivalo u dru{tvenu celinu i opstajalo kao 

takvo. U tom slu~aju bismo ostali na slede}oj konstataciji: postoje prekju~era- 

{nji i ju~era{nji grad, te ne-grad dana{njice, dok se na osnovu njihovog pore- 

|enja, dovo|enja u vezu, ne bi mogao izvesti nikakav zaklju~ak. Ovo propitivanje 

nam zapravo donosi ve}u korist, jer uvi|amo konstantno prisustvo 

odre|enog plana, koji je u stalnoj reinterpretaciji samog sebe, u zavisnosti od 

razli~itih slojeva pro{losti. Zbog toga Pjer Ensi (Pierre Ansay) i Rene [unbrot 

(René Schoonbrodt) govore o „smislu” urbanog. To je ono {to ukazuje na 

postojanje izvesnog cilja prisutnog u istorijskom razvoju, koji je u potrazi za 

svojim nacrtom. Koji je to cilj? Ve} smo ga istakli: jedinstvo mno{tva. Pre 

grada, kako smo videli, postojalo je samo jedinstvo, dok se sa javljanjem grada 

omogu}ava konstitutivno prisustvo mnogostrukog. Oni {to ~ini originalnu 

crtu koncepta grada jeste upravo zahtev da mno{tvo bude polazi{te za 

dalje osmi{ljavanje njegovog jedinstva. Dakle, u zavisnosti od razli~itih slojeva 

istorijata njegovog razvoja, slojeva koji se nastavljaju jedan na drugi, grad 

je razli~ito definisao to mno{tvo koje je trebalo preina~iti u jedinstvo: slobode, 

jedinke, razlike. Ma kako razli~ita zna~enja imali ovi termini, svi oni ispoljavaju 

karakter „smisla” urbanog, kao i razli~ite strane ili vidove realnosti 

koje se pomaljaju sa njim. Kad kaèmo da treba nau~iti odre|ene lekcije iz


125 

pro{losti da bi se zamislio grad dana{njice, mislimo da treba voditi ra~una o 

onome {to one nose sa sobom kao celina, kao sprega. To zna~i da se treba 

osloniti na poznavanje pre|a{njih urbanih oblika, koji se razlikuju po na~inu 

na koji je svaki od njih ostvarivao svoje jedinstvo: hijerahija koja pot~injava, 

funkcionalizam koji deli i redukuje, autoritet koji ujedna~uje, protoci koji programiraju 

pojedinca, a odnose sa sobom sve ostale. 

Na taj na~in se vr{i odabir pro{lih iskustava koji, recikliranjem prikupljenih 

elemenata, omogu}ava da se dâ nacrt urbanog prostora kakav bi trebalo 

izgraditi: upravo to predstavlja cilj predloène metode. Grad je najpre 

doneo slobodu, ukidaju}i jaram tradicije, porodi~nih kodova, svih onih okamenjenih 

statusa koji su ubirali svoj danak po selima. Oslobo|en ovakvih 

stega, gra|anin dobija spoznaju o sebi kao jedinki koja raspolaè sama sobom, 

kao ravnopravnom u odnosu na ostale s kojima stupa u vezu. To je 

povla~ilo i jednakost sloboda, pa su demokratsko pravo, kao i prava ~oveka, 

upravo nastala iz matrice urbanog. Drugim re~ima, grad koji ne bi podsticao 

slobodu i jednakost svih koji u njemu ìve izneverio bi samu svoju su{tinu. 

Dalje, po~ivaju}i na podeli rada, grad valorizuje i podsti~e razlike. Dakle, 

kombinacija razlika u okviru jedinke dovodi do osobenosti. Stoga bi smisao 

grada bio proma{en ne samo ako bi njegov cilj bio stvaranje odre|ene hijerahije 

me|u postoje}im razlikama ({to bi i{lo na u{trb jednakih sloboda), nego 

i ako bi se zadovoljio prostom jukstapozicijom identi~nih jedinki. Ako je, dakle, 

unutar grada i dolazilo do sukoba koji su iznedrili odre|ene rezultate, to 

je bilo mogu}e zbog dodira nesvodivih razlika. Ovde se doti~emo onog {to 

~ini su{tinu dinamike urbanog: razlike su princip raspoznavanja i istovremenog 

ujedinjenja slobodnih i jednakih jedinki, jer jedinstvenost moè postati 

mogu}a tek u odnosu sa drugima s kojima je ~ovek povezan i u ~ijim o~ima 

postaje jedinstveno bi}e. Tek tada oni pokazuju interes za njega i izlaze iz 

stanja ravnodu{nosti. Kroz sloènu prirodu ovih odnosa u kojima singularizacija 

i socijalizacija idu ruku pod ruku, grad prolazi kroz jedan sveukupni 

proces inovacije, stvaranja inteligencije: svako je u neprestanom toku gra|enja 

sopstvene posebnosti, {to predstavlja neiscrpan interes svih onih koji u 

njemu ìve. 

Re~ je o „inter” logici, logici dijaloga: treba li onda da nas ~udi {to je 

logika upisana u smisao urbanog uskla|ena sa logikom koja pokre}e aktuelnu 

epistemologiju kojom dominiraju nauke ìvota i inteligencije? Na{i gradovi-spletovi 

~udesno podse}aju na mreè neurona. Pitanje koje sebi postavljamo 

u vremenu u kome ìvimo, da bi ono uop{te bilo mogu}e za ìvot, 

jeste da li svakojaki protoci koji ga karakteri{u daju priliku svakom pojedincu 

da se afirmi{e u svojoj originalnosti, dok ga ovi isti protoci vezuju za dru-


ge. Na{e dru{tvo moè da traje tek ako su svi njegovi pripadnici podjednako, 

pa ipak na razli~it na~in, aktivni. Ovaj svekoliki interes koji se koncentri{e u 

jednu ta~ku naprosto isti~e ~injenicu da danas ìvimo u vremenu urbanog, 

posvuda prisutnog, dok planeta nastavlja svoj put unifikacije. Zbog toga se 

socijalna problematika postavlja na druga~iji na~in: sada je su{tina u tome da 

se odrì suprisustvo osobenosti i najve}e mogu}e otvorenosti, na svim poljima. 

Na koji na~in? Putem poroznih granica, osmoti~nih membrana, jer vi{e 

nije mogu}e ostati u okviru ome|enih teritorija, zatvorenih kultura, hermeti~nih 

identiteta. Neki socijalni identitet, ma kakav da je, sada moè da postoji 

samo kao podskup jednog {ireg sistema, koji je u stalnoj samoorganizaciji 

zahvaljuju}i upravo svom vi{epolnom i varijabilnom sastavu. U doba slo- 

ènog mi{ljenja i homo urbanus-a, vi{e nije u pitanju problem definisanja urbanog, 

kao {to se to danas jo{ ~esto ~ini, putem centraliteta ili jukstapozicijom 

funkcija; zajednica treba da se gradi na principu interkomunalnosti, grad 

kao mreà gradova, a urbano uop{te gledano kao vektor sveop{te dràvnosti 

sa~injene od kreativnih razlika. U poslednje vreme se mnogo govori o „politici 

grada”. Ono {to se mora imati na umu, bilo da je re~ o izgradnji nekog 

zida, ekipaè, o izgradnji ulice, jeste slede}e: da li }e to doprineti zatvaranju, 

prolaènju pa tako i rastakanju, ili }e dovesti do onog interodnosa? Faktori 

istovremeno socijalnog i urbanog razvoja deluju na simultan na~in kako bi 

sve uklju~ili u sveobuhvatnu splet-mreù, te podstakli inovatorske sposobnosti 

svake jedinke ponaosob.

Prvo poglavlje: 


Bibliografija 

127 

LEROI-GOURHAN André, Le Geste et la Parole, 2 tomes, Albin Michel, Paris, 

1964 et 1965. 

ELIADE Mircea, Traité d’histoire des religions, Payot, Paris, 1977 ; Le Sacré 

et le Profane, Gallimard, Paris, 1965. 

DURKHEIM Emile, Les Formes élémentaires de la vie religieuse, (1912), PUF, 

Paris, 1968. 

CLASTRES Pierre, La Société contre l’Etat, Minuit, Paris, 1974. 

SAHLINS Marshall, Age de pierre, âge d’abondance, Gallimard, Paris, 1972. 

DELCOURT Marie, L’Oracle de Delphes, Payot, Paris, 1955. 

MUMFORD Lewis, La Cité à travers l’histoire, Seuil, Paris, 1964. 

CHILDE V. Gordon, La Naissance de la civilisation, Gonthier-Médiations, 

Paris, 1964. 

GAUCHET Marcel, Le Désenchantement du monde, Gallimard, Paris, 1985. 

MAUSS Marcel, Essai sur le don, dans Sociologie et anthropologie, PUF, 

Paris, 1966. 

Drugo poglavlje: 

CHILDE V. Gordon, La Naissance de la civilisation, op. cit. 

Le Grand Atlas de l’architecture mondiale, Encyclopédie Universalis, Paris, 

1981. 

CENTRE D’ÉTUDES ET DE RECHERCHES MARXISTES, Sur le «mode de production 

asiatique», Editions sociales, Paris, 1969. 

DUMÉZIL Georges, L’idéologie tripartie des Indo-Européens, Latomus, Bruxelles, 

1958 ; La Religion romaine archaïque, Payot, Paris, 1966. 

DUBY Georges, Les Trois Ordres ou l’imaginaire du féodalisme, Gallimard, 

Paris, 1978. 

GOODY Jack, La Logique de l’écriture, Armand Colin, Paris, 1986. 

BOTTERO Jean, Mésopotamie, Gallimard, Paris, 1987.


Tre}e poglavlje: 

VERNANT Jean-Pierre, Les Origines de la pensée grecque, PUF, Paris, 1969 ; 

Mythe et pensée chez les Grecs, Maspero, Paris, 1971. 

VERNANT Jean-Pierre et VIDAL-NAQUET Pierre, Mythe et tragédie en Grèce 

ancienne, Maspero, Paris, 1972. 

DETIENNE Marcel, Les Maîtres de vérité dans la Grèce archaïque, Maspero, 

Paris, 1967. 

LEVEQUE Pierre et VIDAL-NAQUET Pierre, Clisthène l’Athénien, Université 

de Besançon-Les Belles Lettres, 1973. 

AUSTIN Michel et VIDAL-NAQUET Pierre, Economies et sociétés en Grèce ancienne, 

Armand Colin, Paris, 1972. 

GIRARD René, La Violence et le Sacré, Grasset, Paris, 1972. 

LAVEDAN Pierre, Histoire de l’architecture urbaine: Antiquité, Moyen Age, 

Henri Laurens, Paris, 1926. 

CHÂTELET François, Platon, Gallimard, Paris, 1965. 

êtvrto poglavlje: 

CORBOZ André, Haut Moyen Age, Office du livre, Fribourg, 1970. 

LAVEDAN Pierre, Histoire de l'architecture urbaine: Antiquité, Moyen Age, 

op. cit. 

LE GOFF Jacques, La Civilisation de l'Occident médiéval, Arthaud, Paris, 

1964. 

FOSSIER Robert, Histoire sociale de l'Occident médiéval, Armand Colin, Paris, 

1970. 

DUBY Georges (sous la dir. de), Histoire de la France urbaine, t.2, La Ville 

médiévale, Seuil, Paris, 1972. 

GISEL Pierre, La Création, Labor et Fides, Paris, 1987. 

LIBERA Alain DE, La Philosophie médiévale, PUF, Paris, 1993 ; Penser au Moyen 

Age, Seuil, Paris, 1991. 

CHENU M.D., Saint Thomas d'Aquin et la théologie, Seuil, Paris, 1959. 

LAGARDE Georges DE, La Naissance de l'esprit laïque au Moyen Age, t.2, Nauwelqerts, 

Louvain-Paris, 1956. 

PANOFSKY Erwin, Architecture gothique et pensée scolastique, Minuit, Paris, 

1967. 

Peto poglavlje: 

PIRENNE Henri, Histoire économique de l'Occident médiéval, Desclée de Brouwer, 

Paris, 1951.


129 

ALFERI Pierre, Guillaume d'Ockham, le singulier, Minuit, Paris, 1989. 

GAUCHET Marcel, La Révolution des droits de l'homme, Gallimard, Paris, 

1989. 

DELUMEAU Jean, La Civilisation de la Renaissance, Arthaud, Paris, 1967. 

MOSCOVICI Serge, Essai sur l'histoire humaine de la nature, Flammarion, Paris, 

1977. 

FRANCASTEL Pierre, Etudes de sociologie de l'art, Denoël-Gonthier, Paris, 

1970. 

TAPIE Victor-L., Baroque et classicisme, Plon, Paris, 1957. 

KOYRÉ Alexandre, Du monde clos à l'univers infini, PUF, Paris, 1962. 

APOSTOLIDES Jean-Marie, Le Roi-Machine, Minuit, Paris, 1981. 

ELIAS Norbert, La Société de cour, Flammarion, Paris, 1985. 

FOUCAULT Michel, Histoire de la folie à l'âge classique, Gallimard, Paris, 1972. 

DUBY Georges (sous la dir. de), Histoire de la France urbaine, t.3, La Ville 

classique, Seuil, Paris, 1981. 

[esto poglavlje: 

LEFEBVRE Henri, Le Droit à la ville, Anthropos, Paris, 1968 ; Du rural à l’urbain, 

Anthropos, Paris, 1970 ; La Révolution urbaine, Gallimard, Paris, 1970 ; La 

Pensée marxiste et la ville, Casterman, Paris, 1972. 

PIERRARD Pierre, La Vie ouvrière à Lille sous le second Empire, Charles Corlet, 

Condé-sur-Noireau, 1991. 

ENGELS Friedrich, La Situation de la classe laborieuse en Angleterre (1845), 

Editions sociales, Paris, 1975. 

RAYMOND Henri, RAYMOND Marie-Geneviève, HAUMONT Antoine et HAU- 

MONT Nicole, L’Habitat pavillonaire, La Politique pavillonaire, Les Pavillonaires, 3 

vol., Centre de recherche d’urbanisme, Paris, 1966. 

MURARD Lion et ZYLBERMAN Patrick, Le Petit Travailleur infatigable ou Le 

Prolétaire régénéré, n°25 de la revue Recherches, Pavillon-sous-Bois, 1976. 

BENTHAM Jeremy, Le Panoptique, préface de Michel Foucault, postface de 

Michèle Perrot, Belfond, Paris, 1977. 

DUQUESNE Jean, Vivre à Sarcelles ?, Cujas, Paris, 1966. 

LE CORBUSIER, Urbanisme, Arthaud, Paris, 1980 ; Manière de penser l’urbanisme 

(1946), Gonthier, Paris, 1963. 

CAUQUELIN Anne, Cinévilles, Bourgois, Paris, 1979 ; La Ville la nuit, PUF, 

Paris, 1977. 

GOUX Jean-Joseph, Economie et Symbolique, Seuil, Paris, 1973.


ARON Jean-Paul et KEMPF Roger, Le Pénis et la démoralisation de l’Occident, 

Grasset, Paris, 1978. 

BORIE Jean, Mythologie de l’hérédité au XIX e siècle, Galilée, Paris, 1981. 

Sedmo poglavlje: 

LÉVY Pierre, L’Intelligence collective, pour une anthropologie du cyberspace, 

La Découverte, Paris, 1994. 

DURAND Marie-Françoise, LÉVY Jacques et Denis RETAILLE, Le Monde, espaces 

et systèmes, Fondation nationale des sciences politiques et Dalloz, Paris, 

1992. 

CASTELLS Michel, La Question urbaine, Maspero, Paris, 1972. 

GALBRAITH John-Kenneth, Le Nouvel Etat industriel, Gallimard, Paris, 1968. 

DUPUY Gabriel, L’Urbanisme des réseaux, Armand Colin, Paris, 1991. 

BRESSAND Albert et DISTLER Catherine, Le Prochain Monde, Seuil, Paris, 1985. 

VIRILIO Paul, Vitesse et Politique, Galilée, Paris, 1977 ; L’Espace critique, Christian 

Bourgois, Paris, 1984. 

BAUDRILLARD Jean, L’Echange symbolique et la mort, Gallimard, Parsi, 1976. 

RIESMAN David, La Foule solitaire, Arthaud, Paris, 1964. 

BELL Daniel, Les Contradictions culturelles du capitalisme, PUF, Paris, 1979. 

LASCH Christopher, Le Complexe de Narcisse, Robert Laffont, Paris, 1981. 

LIPOVETSKY Gilles, L’Ere du vide, Gallimard, Paris, 1981. 

DEBRAY Régis, Cours de médiologie, Gallimard, Paris, 1991. 

VATIN François, La Fluidité industrielle, Méridiens-Klincksieck, Paris, 1987. 

MORIN Edgar, Introduction à la pensée complexe, ESF, Paris, 1990. 

HABERMAS Jürgen, Théorie de l’agir communicationnel, 2 vol., Fayard, Paris, 

1990. 

Zaklju~ak: 

ANSAY Pierre et SCHOONBRODT René, Penser la ville, AAM Editions, Bruxelles, 

1989.


Sadràj 

Uvod. Koncepti i namere ................................................................................. 5 

1. Stub-okosnica, primitivni vernik, etni~ke zajednice .................................. 7 

131 

Trasirana putanja .................................................................................................7 

Religiozno stapanje ...........................................................................................10 

Krug i unutra{njost ............................................................................................13 

Etni~ka zajednica, simboli~ni kod ...................................................................15 

2. Anti~ki grad i piramide ................................................................................. 19 

Podela rada .........................................................................................................19 

Piramida ..............................................................................................................21 

Redovi i kaste .....................................................................................................22 

Kosmi~ka mo} ....................................................................................................24 

3. Atina i rasprave u osvit Zapadnog sveta ................................................... 27 

Politika i sloboda ...............................................................................................28 

Nepostojano jedinstvo ......................................................................................30 

Kvadratura kruga ..............................................................................................33 

Funkcionalisti~ki geometrizam .......................................................................36 

Reakcija platoni~ara ..........................................................................................38 

4. Srednjovekovni grad, hri{}anski apsolut i razlike u zajednicama ......... 43 

Otvorena zatvorenost ........................................................................................44 

Uklopljene razlike..............................................................................................47 

Transcendentnost i autonomije ........................................................................52 

Slobodni i ujedinjeni u isti mah .......................................................................55 

5. Kraljevski grad, kartezijanizam i tehnoadministracija .......................... 61 

Jednoobraznost kao osnovni zahtev ...............................................................62 

Mehanizovani i geometrizovani teren ............................................................64 

Mo} kao spektakl ...............................................................................................68 

Pojava izumitelja ................................................................................................71 

Nevolje subjekta .................................................................................................74


6. Industrijski i termodinami~ki grad i klasna borba .................................. 79 

Implozija i eksplozija ........................................................................................80 

Ujedna~enost i raspar~anost ............................................................................84 

Ra{~lanjenje kao sredstvo pot~injavanja ........................................................88 

Istorija i napredak ..............................................................................................91 

Energija za zlato .................................................................................................93 

7. Grad sutra{njice? Trans- ili inter- ............................................................... 99 

Od areolarnog do retikularnog ......................................................................100 

Deteritorijalizacija, dematerijalizacija, simulacija.......................................104 

Svekoliki trans ..................................................................................................107 

Gospodari protoka i „pre|eni” ......................................................................113 

Vladavina „me|ulogike”................................................................................116 

Zaklju~ak. Koncept urbanog ............................................................................... 123 

Bibliografija ....................................................................................................... 127


133


CIP – Katalogizacija u publikaciji 

Narodna biblioteka Srbije, Beograd 

316.334.56 

711.4.03 

BLANKAR, Pol 

Kroz istoriju grada do novog dru{tva / 

Pol Balnkar ; prevod Dragana Lukaji}. – 

Beograd : Magna agenda, 2003 (Beograd : 

îgoja {tampa). – 133 str. ; 23 cm 

Prevod dela: Une histoire de la ville : pour 

repenser la société / Paul Blanquart. – 

Tira` 500. – Napomene uz tekst. – 

Bibliografija: str. 127-130. 

ISBN 86-83775-10-0 

a) Gradovi – Istorija b) Sociologija 

grada 

COBISS.SR-ID 105542924

Knjiga u pdf. formatu - PALGO centar

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?