Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
16 Pol Blankar<br />
ri, oni za `ive ostaju nedoku~ivi, budu}i da su njihovo daleko poreklo. Pa<br />
ipak, njihova krv nastavlja da te~e `ilama potomaka. Marsel Go{e (Marcel<br />
Gauchet) ka`e da religiozna dru{tva pronalaze princip svog unutra{njeg, su-<br />
{tinskog ure|enja izvan njih samih. Religija se najpre zasnivala na obredima<br />
predaka: iako su nestali i postali nevidljivi, preci ipak i dalje `ive me|u svojim<br />
potomcima. Povezani vertikalom koja spaja nebo i zemlju, u njima je `ivotvorna<br />
energija, sila postanka (gr~ki archè), koja je po~etak i zapovest u isto<br />
vreme i prema kojoj je sve ure|eno. Religija spaja ljude jer ih povezuje sa<br />
ovim svetim i bo`anskim izvorom. Ovakva dru{tva se nazivaju tradicionalnim<br />
jer `ive zahvaljuju}i stalnom napajanju na izvoru svog postanka. S vremena<br />
na vreme se okupljaju oko praota~kog drveta kako bi znali {ta treba da<br />
~ine. Tradicija ostaje neizmenjena: istinito je ono {to se oduvek govorilo i dobro<br />
ono {to se oduvek ~inilo. Iz ovoga proizlazi shvatanje vremena kao cikli~nog,<br />
koje se ponavlja i vra}a: godina je kao obru~ oko sveta i svaki novi<br />
po~etak je identi~an prethodnom. Nema ni istorije, ni napretka, samo izvorna<br />
pri~a koju valja ponavljati usmenim predanjima, koja su zapam}ena i na<br />
neobja{njiv na~in sa~uvana pri~a o praota~kim delima na kojima po~iva njihovo<br />
poreklo i koji se ritualno o`ivljavaju i podra`avaju.<br />
Ta pri~a je mit. Klod Levi-Stros (Claude Lévi-Strauss) je celokupnim<br />
svojim delom pokazao da se mit strukturalno ogleda u pravilima ishrane,<br />
`enidbe, stanovanja, ~isto}e i ne~isto}e, ukratko, u raznim aktivnostima na<br />
koje se poziva grupa ljudi koja na taj na~in, putem simbola, obezbe|uje<br />
sistematsko jedinstvo zajednice. U stvari, zadatak simbola je da pove`e razne<br />
oblasti `ivota koje se obi~no razlikuju, pa ~ak i razdvajaju (politika, privreda,<br />
znanja itd.): mit ih povezuje u lanac, stvaraju}i, kako to naziva Marsel<br />
Maus (Marcel Mauss), „sveukupnu dru{tvenu ~injenicu”. Tako, na primer,<br />
kod plemena sa ostrva Trobriand trgovina predmeta bez upotrebne vrednosti,<br />
u ovom slu~aju ogrlica, narukvica, podrazumeva i dopu{ta trgovinu<br />
i razmenu ostalih dobara, `ena, znamenja. Svi postupci su deo postoje}e<br />
sveukupnosti, koda (moglo bi se re}i i kulture), koji po~iva na mitu o po~ecima<br />
zajednice, a svako ko ga prekr{i umre}e ili }e biti proteran. U vezi s<br />
tim, Luj Dimon (Louis Dumont) govori o holizmu tradicionalnih dru{tava<br />
(holos na gr~kom zna~i „koji tvori celinu”) za razliku od individualizma<br />
modernih dru{tava: dok su u ovima jedinke izvor svega, u ovim drugima<br />
celokupno dru{tvo prethodi pojedincima koji su njegovi ~lanovi. Nema~ki<br />
sociolozi Tenis (Tönnies) i Maks Veber (Max Weber) smatraju da se mo`e<br />
govoriti o zajednici (po{to je ve} stvorena, sa ulaskom u nju prihvataju se<br />
njena stroga pravila) i o dru{tvu (koje, kako sama re~ ka`e, po~iva na udru-<br />
`ivanju pojedinaca koji joj prethode i koji ga zasnivaju na osnovu ugovore-
Change language