Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Kroz istoriju grada do novog dru{tva<br />
5040 parcela (od kojih je svaka podeljena na dva dela, jedan okrenut centru,<br />
drugi periferiji), {to odgovara broju od 5040 doma}instava koja sa~injavaju<br />
polis. Napravimo pore|enje sa Hipodamosovim gradom: od tri zone ostaju<br />
samo dve, zona svetog i privatnog; javno okupljanje je nestalo, vi{e nema<br />
agore. Osim toga, broj 5040 je deljiv sa dvanaest, shodno broju zraka i plemena,<br />
~ime se Platon zapravo vra}a na neke prethodne periode u `elji da ukine<br />
Klistenove reforme koje su i{le za laicizacijom dru{tva (uvo|enje decimalnog<br />
sistema). I na kraju, veoma je simptomati~no to {to sa Hestijom vra}a i<br />
akropolj, koji je, ne zaboravimo, kru`nog oblika. Nema nikakve sumnje da se<br />
ovakvim planom odbacuju sve one etape koje je Atina ostavila iza sebe, a<br />
koje su je od akropolja dovele do agore, a zatim i do Pireja. Agora je bila izraz<br />
demokratske politike, koja je vodila ka funkcionalisti~koj dezintegraciji. Suprotstaviv{i<br />
se svojim filozofskim sistemom idejama sofista i fizi~ara koje su<br />
propratile ovu dvostruku evoluciju, Platon u isto vreme zauzima dijametralno<br />
suprotan stav prema socijalnom iskustvu koje su ove ideje nastojale da<br />
pothrane i nastave. [ta bi onda ovoj filozofiji, koja upravo zazire od svakog<br />
oslikavanja su{tine, moglo da poslu`i kao upori{na ta~ka za osmi{ljavanje<br />
grada? Zna~ajno je uo~iti da se ona vra}a na davno minula vremena kojima<br />
dominira religiozni princip, shva}en kao nesumnjiva vrednost, upravo na<br />
na~in na koji sebe predstavlja ova filozofija. Reklo bi se da je to sudbina svih<br />
idealnih sistema mi{ljenja, koji }e kasnije biti nazvani „utopisti~kim”, za koje<br />
je karakteristi~no da svet ideja pretpostavljaju stvarnom svetu, dok se ono<br />
{to sugeri{u smatra povratkom nekim davna{njim formama. Vra}anje na religiozno<br />
ure|enje prostora povla~i za sobom, dakle, i slede}e: sredi{te koje<br />
„isijava”, u kome, prema tome, nema vi{e mesta pravim uglovima; vra}anje<br />
na agrarno dru{tvo u kome se osnovni ekonomski kriterijum odnosi na raspodelu<br />
i kvalitet zemlji{ta, kao da vi{e ne postoje ni zanatlije ni trgovci, ti<br />
socijalni faktori kojima nema mesta u ovom poretku. Zbog toga, dakle, Kalipolis<br />
nikako ne mo`e da bude odgovor na probleme tog vremena, ve} tek<br />
izraz nostalgije za minulim vremenima, dok je Platonova misao u su{tini totalitarna,<br />
budu}i da je nespojiva sa dru{tvenom situacijom, te name}e jedan<br />
tek proizvoljan poredak.<br />
Istorija Atine bi mogla da nam poslu`i kao izvor brojnih razmi{ljanja.<br />
Nije slu~ajno {to se na nju ~esto pozivamo kad je re~ o intelektulanoj sferi<br />
`ivota, s obzirom na ~injenicu da put koji je pro{la, ma kako kratak bio, sadr-<br />
`i sve one opre~ne stavove koje }emo sretati kasnije, u celokupnoj istoriji<br />
zapadnog sveta. Kao i u Atini, i ovde se najpre izi{lo iz sfere religioznog<br />
posredstvom grada i prava na gra|anstvo, a u ime potvrde slobode. Ali, ta<br />
ista sloboda nailazi, i u okviru urbanisti~kih i drugih zahteva, na te{ko pre-<br />
41
Change language