You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Kroz istoriju grada do novog dru{tva<br />
7<br />
Grad sutra{njice?<br />
Trans- ili inter-<br />
Kako definisati dana{nje prostorno iskustvo? Pjer Levi (Pierre Lévy) je<br />
nedavno predlo`io da se, kroz istoriju ~ove~anstva, napravi razlika izme|u<br />
~etiri sukcesivna tipa prostora: prostor Zemlje, zatim teritorije, robe i, na kraju,<br />
u dana{nje vreme, prostor znanja. Na taj na~in je on, za prva tri prostora,<br />
u saglasnosti sa na{om sopstvenom stratifikacijom pro{losti u razli~ite „episteme”.<br />
Epohi Zemlje odgovara u stvari na{ primitivni prostor: u njemu se<br />
moglo `iveti tek zahvaljuju}i onome {to je u tom dobu sakralno. U samom<br />
sakralnom identitet je bio dat ro|enjem (porodica, preci), a mentalitet je simboli~no-religiozan.<br />
To je upravo teritorija koju posle stvara politi~ka mo}, isprva<br />
zavisna od sve{tenstva, a zatim osvajaju}i prevlast nad njim: imperijalni<br />
a potom kraljevski grad, identitet ostvaren uklapanjem u hijerarhijski kosmi~ki<br />
poredak, a zatim sme{tanjem na neutralno tlo, geometrijski izdeljeno<br />
i mehani~ki rukovo|eno ~isto ljudskom voljom. Epoha robe upu}uje na ekonomski<br />
primat: industrijski grad, identitet ste~en radom, termodinamika proizvodne<br />
ma{ine. S druge strane, Mari-Fransoaz Diran (Marie-Françoise Duran),<br />
@ak Levi (Jacques Lévy) i Deni Retaje (Denis Retaillé) prave razliku, na<br />
planetarnom nivou, izme|u ~etiri sukcesivna na~ina stvaranja sveta. Taj svet<br />
je najpre „svet svetova”: nailazimo na vi{estruke kulturne identitete, od kojih<br />
je svaki u potpunosti koherentan i zatvoren sistem, stran drugima. A potom<br />
„polje sila”: to su upravo na{e moderne dr`ave, sa teritorijama koje homogenizuju<br />
tehni~ka i vojna sila kojima se, opet, one same me|usobno su~eljavaju<br />
na svojim jasno ome|enim geografskim granicama. Zatim „hijerarhizovana<br />
mre`a”: re~ je o ekonomskoj mo}i koja, zadiru}i u politi~ke podeljenosti,<br />
te iste ve`e odnosima zavisnosti koje zatim artikuli{e u tr`i{te. I najzad,<br />
kako oni to ka`u za dana{nje vreme, „dru{tvo kao svet”.<br />
Tako|e, kada govorimo o francuskom identitetu (trenutno se vodi veoma<br />
`iva debata u vezi sa zakonom o nacionalnosti: zahvaljuju}i ~emu je neko<br />
Francuz?), mogu se uo~iti sukscesivni slojevi: krvno pravo („na{i su preci<br />
99
Change language