You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
74 Pol Blankar<br />
strane ~ovek-subjekat i s druge ~ovek-objekat. Ali, kako su onda u ~oveku<br />
povezane ove dve supstance, zapita}e na{eg filozofa Elizabeta Boemska? Drugim<br />
re~ima: da li je moral uop{te mogu} i, ako jeste, kakav? Ponu|eni odgovori<br />
su neubedljivi i pokazuju da Dekart nije mogao da ode dalje od svog<br />
„privremenog morala” opisanog u njegovoj Raspravi o metodi, koji se svodi<br />
na slede}e: po{tovati zakone i obi~aje zemlje u kojoj se nalazimo, rukovoditi<br />
se umereno{}u i ne preterivati, boriti se protiv samog sebe umesto protiv<br />
sudbine, radije menjati sopstvene `elje nego ustrojstvo sveta. Kakva lepa ideologija<br />
za kralja!<br />
Nevolje subjekta<br />
Povinovati se obi~ajima i ure|enju sveta u isto vreme dok se ru{i tradicionalni<br />
poredak univerzuma? Prepustiti se sudbini dok se na podru~ju urbanizma<br />
~uju jasni i glasni zahtevi da joj se suprotstavimo? Kakva se tajna krije u<br />
ovim suprotnostima? Tajna je sadr`ana u slede}em: postoje ljudi-tela koji su<br />
prostor i ljudi-subjekti koji misle. I sama re~ „subjekt” ostaje dvosmislena: subjekt-podmet,<br />
odnosno subjekt „podmetnut”, podre|en zakonima, i subjektbi}e<br />
kao izvor delovanja. Dakle, s jedne strane imamo filozofski, a s druge dru-<br />
{tveni dualizam. Vratimo se na 26. avgust 1660, kada mladi kralj sa infantkinjom<br />
dolazi u Pariz: s jedne strane su oni koji defiluju kao na sceni, a s druge<br />
posmatra~i koji se i ne pominju. S jedne strane, subjekti koji vr{e mo}, a sa<br />
druge objekti na kojima se ona primjenjuje. @an-Mari Apostolides (Jean-Marie<br />
Apostolidès) je zapisao da je apsolutisti~ka francuska monarhija predstavljala<br />
prelaz od kastnog na klasno dru{tvo: tri reda koja su postojala u srednjem<br />
veku (sve{tenstvo, plemstvo i tre}i stale`) zamenjena su klasom elite i klasom<br />
naroda. U elitu, ili naciju, spadaju sva tri srednjovekovna reda u ~ijem su vlasni{tvu<br />
najve}a dobra. Ta~no je da me|u njima ima trvenja i neslaganja, ali<br />
nijedna od ovih klasa, kako je na to ukazao Norber Elias (Norbert Elias), ne<br />
mo`e da odnese prevagu nad druge dve. Da bi za{titile svoje interese, sve tri<br />
klase zavise od kralja kao jedinog koji je u stanju da odr`i ravnote`u unutar<br />
ovog slo`enog sistema i koji se u tu svrhu ve{to koristi njihovim me|usobnim<br />
nesuglasicama. Za vreme Fronde, sve tri klase se udru`uju protiv kralja: parlamenti<br />
i visoka aristokratija, gra|anski stale`i i ratni~ko plemstvo. Me|utim,<br />
budu}i da se svaka od ovih klasa borila za ostvarenje sopstvenih interesa, kralj,<br />
kome je njihovo uzajamno nadmetanje i{lo na ruku, iz svega ovoga je iza{ao<br />
jo{ ja~i. Po{to ni{ta ne mo`e da postoji izvan njega, svako ko je u savezu protiv<br />
njegove mo}i na kraju ostaje pora`en. Kralj za svoje telo ve`e oholu aristokratiju<br />
i ponosite ratnike iz redova plemstva, koji, u skladu sa dvorskim obredom,
Change language