Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
118 Pol Blankar<br />
~ini inter-esantnim 14 . I `ivot i inteligencija zavise od njega. Tako se onoj translogici<br />
suprotstavlja ova interlogika.<br />
Sa socijalne ta~ke gledi{ta, translogika jeste logika umiranja. Danas se<br />
mnogo govori o depresivnom dru{tvu. To je zbog toga {to sistem koji na taj<br />
na~in funkcioni{e stvara suvi{e inercije, pasivnosti: na kraju nestaje u jednoj<br />
crnoj rupi (tako|e se ka`e: idemo u zid). Proizvodnja ima cilj da uz ista ulaganja<br />
proizvede {to vi{e. Pa tako, uni{tavaju}i ljudski rad, ona umanjuje kupovnu<br />
mo}, a samim tim uni{tava i tr`i{te. Kontradikcija je strukturalne prirode:<br />
proizvodnja se ~ini apsurdnom jer uzrokuje recesiju. Zato bi se moglo<br />
re}i: poduprimo tr`i{te daju}i socijalnu pomo} nezaposlenima kako bi mogli<br />
da tro{e. To je bio recept kojim se do sada poku{avala re{iti ova protivre~nost.<br />
S jedne strane, dakle, produktivisti~ka ekonomija, s druge, pomo} socijalnog<br />
faktora. Ali, udeo ovog drugog ne prestaje da raste i svakog dana,<br />
sistemom odbitaka, sve vi{e optere}uje sektor proizvodnje. Ljudski mete`<br />
postaje zastra{uju}i: dok se na sva usta govori da je inteligencija postala na{a<br />
nova teritorija, da je ona na{a prva produktivna snaga, inteligencija sve brojnije<br />
kategorije je naprosto isklju~ena iz opticaja. Kombinaciji zvanoj liberalizam/dr`ava-providencija,<br />
koja je ideja-vodilja aktuelnih politika, liberalno-socijalnih<br />
(desni~arskih) ili socijalno-liberalnih (levi~arskih), ve} je odzvonilo.<br />
Istini za volju, liberalizam kakav je danas na snazi nema mnogo veze sa liberalizmom<br />
utemeljiva~a ekonomske politike. I nije bez zna~aja ~injenica da se<br />
ova potonja obrazovala u vreme Francuske revolucije. Krajem XVIII veka, na<br />
Zapadu, ljudski rod je zaklju~io da egzistencijalni princip dru{tva i njegove<br />
ure|enosti vi{e ne dolazi spolja (bo`ansko poreklo, sakralni poredak prirode):<br />
ono je samo sebe stvaralo, bilo svoj sopstveni izvor. Kako? Me|usobnim<br />
op{tenjem svih slobodnih gra|ana, debatom (politi~ka revolucija) proizvo-<br />
|a~a dobara koji se plasiraju na tr`i{te (ekonomska politika). Takvo op{tenje<br />
je moglo da postoji samo me|u druga~ijima, jednakim i razli~itim: ako svi<br />
isto misle, nema debate, pa samim tim ni demokratije; ako svi proizvode jedno,<br />
nema uzajamne koristi, pa ni tr`i{ta. Interprincip je na taj na~in bio implicitno<br />
potvr|en. Ali, s jedne strane, ~injenica da on sam nije dobio jasne teorijske<br />
odrednice omogu}ila je liberalizmu da, tokom svog razvoja, manipuli{e<br />
tr`i{tem: nad njim su vr{ili kontrolu pojedinci, i on nije mogao biti op{ta<br />
stvar. S druge strane, Francuska revolucija je jednakost shvatala aritmeti~ki:<br />
1=1=1=1. To se mo`e objasniti: kako su u Starom re`imu razlike dolazile sa<br />
nejednako{}u (klasno dru{tvo), `eleti jednakost zna~ilo je napadati razlike.<br />
14 Na fr.: inter-essant – igra re~ima nastaje razdvajanjem prefiksa i korena, od<br />
latinskog inter – ,,izme|u”, i gl. oblika sum, esse, fui – ,,biti, bivstvovati” (prim. prev.).
Change language