You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
116 Pol Blankar<br />
primer u Sena-Sen-Deniju, autobusi vi{e ne usu|uju da voze. Tu vlada novo<br />
„divlja{tvo”, i to ne vi{e kao ostatak pro{losti, ve} kao produkt dana{njeg<br />
vremena: ~ovek se tu raspada, umire, vi{e se ne zna {ta se sve tu zbiva. Isto<br />
va`i i za grad. Vratimo se u Los An|eles. On prska, cepa se. Tu se vi{e ne<br />
mo`e govoriti o dru{tvu, jer gradom haraju droga, kriminal, gangsteri. Jedan<br />
superrazvijen grad cveta na vrhu jednog drugog, „tre}esvetskog” grada. Kao<br />
u Rio de @aneiru ili Lagosu, grade se prozra~ni kvartovi namenjeni isklju~ivo<br />
bogatima, opasani visokom zidinama, koje ~uva privatna policija: unutar njih,<br />
privilegovani se bave svojim poslovima, za{ti}eni od trule`i i bede kojom su<br />
okru`eni. Ovde je veoma uo~ljiva ona dualna struktura: s jedne strane, gospodari<br />
koji profitiraju od aktuelnih opticaja, i s druge, bednici koji se s mukom<br />
bore za goli `ivot. Ovakva dualizacija vi{e se ne mo`e opravdati anti~kom<br />
koncepcijom hijerarhizovanog dru{tva u okviru jednog stupnjevitog univerzuma.<br />
Ona je produkt slabljenja, pa ~ak i ru{enja, moderne dr`ave koja je,<br />
u pogledu utvr|ivanja socijalnih veza, stupila na mesto religije. Od tog trenutka,<br />
ona se vi{e ne upravlja prema pravu, nego prema sili: s jedne strane,<br />
tu su mafija{i, a sa druge urbani divljaci. Da li su, u njihovom narastanju,<br />
francuski gradovi tako daleko od Los An|elesa?<br />
Vladavina „me|ulogike”<br />
Pa kako onda osmisliti novi grad? U Francuskoj se poslednjih godina<br />
do{lo do zaklju~ka da to nije samo arhitektonsko i urbanisti~ko pitanje, ve} i<br />
socijalni problem. Pa stoga, kakvo dru{tvo danas sa~initi? I upravo je to kamen<br />
spoticanja, istinska zavrzlama: odgovor se ne zna. Kao posledica toga,<br />
~ovek bi da se vrati na neke strukture iz pro{losti, stavljaju}i ih ponovo na<br />
dnevni red: religiozni (etnonacionalizam, fundamentalizam), dr`ava-nacija<br />
odvojena granicama (republikanska verzija nacionalizma) itd. I dok se smatralo<br />
da je evropski kontinent ujedinjen padom Berlinskog zida, uklanjanje<br />
ove barijere je u stvari reaktiviralo sve ono {to ga je delilo tokom njegove<br />
duge istorije: podela jezika, plemena, pravoslavnog i zapadnog hri{}anstva<br />
itd. Ali, ne odri~emo li se u tom slu~aju modernosti, tekovina onih tokova<br />
koji, upravo, prelaze preko svih granica? Ta modernost nije isklju~ivo negativna.<br />
To je ~injenica koja zagovornicima takvih restauracija daje mogu}nost<br />
da njima manipuli{u. Islamski fundamentalizam, na primer, ne samo da ne<br />
zatvara o~i pred novim tehnologijama, nego se njima jo{ uveliko i koristi, ne<br />
prihvataju}i pri tome, zbog svoje kriti~ke granice, nau~ni razlog koji je omogu}io<br />
njihovo postojanje. Ili, Srbija koja je, dok su u njoj bila u jeku etni~ka<br />
„~i{}enja” teritorija koje je dr`ala pod kontrolom, protestovala zbog embarga
Change language