Knjiga u pdf. formatu - PALGO centar

114 Pol Blankar
radnika, dele}i do u beskona~nost faze proizvodnje, naftna industrija je inaugurisala
druga~iji „lanac”, savr{eno kontinuiran: fitinzi i baloni u kojima se
te~nosti i gasovi razmenjuju autotransformacijom, bez ~ovekovog prisustva.
Isto va`i i za poljoprivredu, sa njenim odeljenjima za proizvodnju hrane. Rezultat:
do{ao je kraj radni~kim i selja~kim posedima. Ruralni egzodus se sve
br`im tempom kre}e prema gradovima, u kojima radnici nemaju posla. I gde
sada smestiti, u ekonomskom pogledu, one kojima je posao uskra}en? Nizvodno
od produktivnog automatizovanog protoka, na mesto obi~nih potro-
{a~a. Ali i tu se njima manipuli{e posredstvom sila koje marketing osmi{ljava
i prenosi kako bi osigurao opticaj proizvoda. I opet nailazimo na krug derealizacije
na koji smo ukazali u pogledu na neke druge domene trenutne egzistencije.
Tr`i{te vi{e nije objektivno, vi{e nema „prirodnog” zakona ponude i
potra`nje, nego se sveukupan ekonomski proces, koji poprima oblik fluidne
i modulirane spirale, stavlja u slu`bu produktivnosti. Imperativ je slede}i:
neka se vrti! To se najvi{e mo`e uo~iti u sferi kapitala. Sve ve}a je razlika
izme|u finansijskog i industrijskog kapitala. Dok se ovaj potonji ulagao u
produktivni rad i tu nalazio svoju vrednost, njegov udeo ne prestaje da opada
u korist ovog prvog, koji ide tragom direktne rentabilnosti. ^injenica da
su, zahvaljuju}i novim informati~ko-medijativnim tehnikama, finansijski opticaji
postali ve}i od opticaja robe ukazuje na to da je novac postao spekulativne
prirode (od latinskog speculum – ogledalo): li{en svake materijalne reference,
on se vrti oko samog sebe.
Do kakvog smo onda dru{tvenog oblika do{li? Kada se govori o na{em
trenutnom dru{tvu, govori se o „frakturi”, ka`e se da je „dualno”, sa~injeno
od dva sektora (ili, slikovito, od dve „brzine”). S jedne strane, naime, u njemu
nailazimo na gospodare protoka: finansijski protok, protok inteligencije,
protok slike (bankari, oni koji upravljaju medijima, „pametne glave” u njihovoj
slu`bi). I s druge strane, narastaju}a masa „pre|enih”. Ili, ako ho}ete,
aktivni koji upravljaju bujicom cirkulacija, s jedne strane, a sa druge, nezaposena,
pasivna lica koja, ako uop{te jo{ mogu da budu potro{a~i zahvaljuju}i
ponekoj, tu i tamo udeljenoj socijalnoj pomo}i, malo po malo postaju ispra-
`njeni od samih sebe, asistirani mese~ari, zombiji koji su unutra{nje obli~je
zadobili zahvaljuju}i televiziji. Za njih se ka`e da su „isklju~eni”. Re~ nije
sasvim odgovaraju}a. Oni zapravo nisu izvan protoka, nego zahva}eni njime.
Aktuelna logika, videli smo, na brojne na~ine dovodi u krizu nekada{nje
granice, a samim tim i razliku unutra/spolja. Biv{e teritorije uzmi~u pred mondijalizacijom
(globalizacijom, kako ka`u Anglosaksonci). Danas je Bil Gejts,
vlasnik Majkrosofta, mo}niji, jer je uticajan, nego {efovi dr`ava ili vlada, sa
geografski ograni~enim ovla{}enjima. Promena pijedestala, preme{tanje pro-