You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Kroz istoriju grada do novog dru{tva<br />
125<br />
pro{losti da bi se zamislio grad dana{njice, mislimo da treba voditi ra~una o<br />
onome {to one nose sa sobom kao celina, kao sprega. To zna~i da se treba<br />
osloniti na poznavanje pre|a{njih urbanih oblika, koji se razlikuju po na~inu<br />
na koji je svaki od njih ostvarivao svoje jedinstvo: hijerahija koja pot~injava,<br />
funkcionalizam koji deli i redukuje, autoritet koji ujedna~uje, protoci koji programiraju<br />
pojedinca, a odnose sa sobom sve ostale.<br />
Na taj na~in se vr{i odabir pro{lih iskustava koji, recikliranjem prikupljenih<br />
elemenata, omogu}ava da se dâ nacrt urbanog prostora kakav bi trebalo<br />
izgraditi: upravo to predstavlja cilj predlo`ene metode. Grad je najpre<br />
doneo slobodu, ukidaju}i jaram tradicije, porodi~nih kodova, svih onih okamenjenih<br />
statusa koji su ubirali svoj danak po selima. Oslobo|en ovakvih<br />
stega, gra|anin dobija spoznaju o sebi kao jedinki koja raspola`e sama sobom,<br />
kao ravnopravnom u odnosu na ostale s kojima stupa u vezu. To je<br />
povla~ilo i jednakost sloboda, pa su demokratsko pravo, kao i prava ~oveka,<br />
upravo nastala iz matrice urbanog. Drugim re~ima, grad koji ne bi podsticao<br />
slobodu i jednakost svih koji u njemu `ive izneverio bi samu svoju su{tinu.<br />
Dalje, po~ivaju}i na podeli rada, grad valorizuje i podsti~e razlike. Dakle,<br />
kombinacija razlika u okviru jedinke dovodi do osobenosti. Stoga bi smisao<br />
grada bio proma{en ne samo ako bi njegov cilj bio stvaranje odre|ene hijerahije<br />
me|u postoje}im razlikama ({to bi i{lo na u{trb jednakih sloboda), nego<br />
i ako bi se zadovoljio prostom jukstapozicijom identi~nih jedinki. Ako je, dakle,<br />
unutar grada i dolazilo do sukoba koji su iznedrili odre|ene rezultate, to<br />
je bilo mogu}e zbog dodira nesvodivih razlika. Ovde se doti~emo onog {to<br />
~ini su{tinu dinamike urbanog: razlike su princip raspoznavanja i istovremenog<br />
ujedinjenja slobodnih i jednakih jedinki, jer jedinstvenost mo`e postati<br />
mogu}a tek u odnosu sa drugima s kojima je ~ovek povezan i u ~ijim o~ima<br />
postaje jedinstveno bi}e. Tek tada oni pokazuju interes za njega i izlaze iz<br />
stanja ravnodu{nosti. Kroz slo`enu prirodu ovih odnosa u kojima singularizacija<br />
i socijalizacija idu ruku pod ruku, grad prolazi kroz jedan sveukupni<br />
proces inovacije, stvaranja inteligencije: svako je u neprestanom toku gra|enja<br />
sopstvene posebnosti, {to predstavlja neiscrpan interes svih onih koji u<br />
njemu `ive.<br />
Re~ je o „inter” logici, logici dijaloga: treba li onda da nas ~udi {to je<br />
logika upisana u smisao urbanog uskla|ena sa logikom koja pokre}e aktuelnu<br />
epistemologiju kojom dominiraju nauke `ivota i inteligencije? Na{i gradovi-spletovi<br />
~udesno podse}aju na mre`e neurona. Pitanje koje sebi postavljamo<br />
u vremenu u kome `ivimo, da bi ono uop{te bilo mogu}e za `ivot,<br />
jeste da li svakojaki protoci koji ga karakteri{u daju priliku svakom pojedincu<br />
da se afirmi{e u svojoj originalnosti, dok ga ovi isti protoci vezuju za dru-
Change language