You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
110 Pol Blankar<br />
im je omogu}avala da uklone svaku prepreku, na{ dana{nji Narcis je mnogo<br />
krhkiji i kolebljiviji, jer svoj identitet gradi na nestabilnoj i nepreciznoj slici o<br />
sebi, kakvu vidi u pogledu drugog, sve dok se u njoj ne utopi. U istom smeru<br />
ide i Francuz @il Lipovecki (Gilles Lipovetsky) koji je izdvojio crte jedne „druge<br />
individualisti~ke revolucije”, umnogome druga~ije od one koja se ranije dogodila<br />
na Zapadu: prekidaju}i sa rigoroznom imaginacijom slobode, u`lebljena<br />
u heteroklitnu i decentriranu kulturu, individua svoj identitet mo`e<br />
da na|e samo tako {to }e sebi da izabere odre|eni look, slu~ajan i uvek fleksibilan.<br />
@ivimo u dobu „kliznosti”. Aktuelni re~nik je isuvi{e simptomati~an:<br />
neko jeste to {to jeste ako je „u toku”; kada talasi udare o moj radar, ja „sinem”;<br />
a ako ne, „otka~im”, tonem u depresiju, u crnu rupu. Mlada osoba<br />
dana{njice vi{e ne nalazi korene u zajednici ili u samom sebi, ona hoda sa<br />
antenama, uglavnom uvek opremljena vokmenom. [ta se to de{ava izme|u<br />
njegova dva uveta: zar se njegov mozak ne prazni putem jedne `ice, dok<br />
druga puni njegovu lobanju spoljnim uticajima? Sa ovakvom spremom, odnosom<br />
koji se medijatizuje sam u sebi, razlika izme|u mene i ne-mene se<br />
bri{e, istovremeno kad i granica izme|u onog unutra i onog spolja. I tako se<br />
on izla`e opasnosti odre|ene „zombifikacije”, izmanipulisanosti: i evo opet<br />
one igre slika, koja preti da ga pro`dre, apsorbuje, rasto~i.<br />
Tehnika kojom se taj mladi oprema predstavlja mo}an faktor dovo|enja<br />
individue u stanje talasanja, uz rizik da ga ti isti talasi odnesu. Kriza granica:<br />
artificijalizacija naru{ava nekada{nje distinkcije ~ovek/priroda, subjekat/objekat,<br />
i od ekspanziranog prelaznog ~oveka stvara hibridnog ~oveka-ma{inu.<br />
Ljudi su se na po~etku smatrali delom manje ili vi{e divinizovane prirode.<br />
Ona im se nadre|ivala: nauka i teorija su se sastojale u njenom posmatranju,<br />
moral i pravo u tome da po{tuju njene norme, umetnost u njenoj imitaciji,<br />
tehnika u tome da proizvodi u okviru njenih granica i bez naru{avanja njenog<br />
duha (zanatlije). U to se vreme ~ovek ra|ao i umirao zato {to su bogovi<br />
tako hteli, jer se nalazio na po~etku ili na kraju jednog prirodnog ritma. U<br />
moderno doba, nauka postaje eksperimentalna: jo{ uvek je cilj spoznaja, ali<br />
putem izra|enih sprava koje ~oveku istovremeno daju mo} nad prirodom i<br />
koji tu istu prirodu menjaju. U ovo doba nailazimo na odre|enu ta~ku ravnote`e:<br />
zbog same objektivizacije prirode i otkrivanja njenih zakona moglo<br />
se uticati na nju, u~initi je ve{ta~kom. Danas je takva ravnote`a izgubljena:<br />
odnos naspramnosti ustupa mesto me|ufaznosti, ve{ta~ko pobe|uje prirodno.<br />
Sada se govori o „tehnokraturi” da bi se dalo neko ime toj sekundarnoj,<br />
la`noj prirodi. Ba{ kao i o „tehnonauci” i tehnologiji da bi se nazna~ilo da<br />
danas tehnika upravlja znanjem. Znanje se danas mo`e razvijati jo{ samo<br />
na~inom i instrumentima tehnike: okretanje matrice. Tako se ni „novi materi-
Change language