You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Kroz istoriju grada do novog dru{tva<br />
past. Temelj politike treba da bude znanje, {to pretpostavlja nadre|enost jednih,<br />
onih koji znaju, u odnosu na ostale.<br />
To predstavlja inspirativno jezgro Platonove filozofije oko koga }e se<br />
okupiti svi njeni aspekti: psihologija, politika, kosmologija i teorija znanja,<br />
kao i moral, fiziologija, teorija obrazovanja itd. Znanje predstavlja osloba|anje<br />
od ~ulnog, izlazak iz pe}ine, iz carstva privida kako bi se dosegla vizija<br />
realnosti obasjana sun~evom svetlo{}u, kako bi se doprlo do nat~ulnog. Ovaj<br />
uspon ka svetu Ideja, koji polazi od slutnje (eikasia) do intuicije Istine i Dobra<br />
(noésis), po{to se pro{lo preko ube|enja ili verovanja (pistis) i diskurzivnog<br />
mi{ljenja (dianoia), odgovara podeli ljudske du{e na tri nivoa: donji deo kojim<br />
vladaju materijalne `elje ili épithumia, koji obuhvata gornji i donji deo stomaka;<br />
srednji deo, podru~je srca ili thumos, koji je sme{ten u grudima; i najzad<br />
gornji deo, nous ili ~ista misao, sa sedi{tem u glavi, koji je besmrtan budu}i da<br />
je bo`anske prirode. Ova tro~lana podela je prisutna svuda, kako u kosmosu<br />
sa njegovim bronzanim, srebrnim i zlatnim nivoima, tako i u sferi moralnog,<br />
gde nailazimo na vrline umerenosti, hrabrosti i mudrosti. Isto va`i i za politiku,<br />
jer grad predstavlja hijerarhiju koja ide od manuelnih radnika proizvo-<br />
|a~a, preko ratnika ~uvara do filozofa – tri stale`a koja dru{tvo, prema selektivnom<br />
principu, formira u tri sukcesivna „talasa”. Red je mogu} samo ako<br />
nadre|eni zapoveda pot~injenom. Prisetimo se samo slike upregnutih konja<br />
iz Fedre. Jedan od konja je jogunast, rukovo|en isklju~ivo sopstvenim prohtevima;<br />
drugi bi i{ao u `eljenom smeru, ali ne zna kako. Sre}om, tu je ko~ija{<br />
koji zna kuda treba da se ide, te zauzdava prvog i usmerava drugog. Zaklju-<br />
~ak koji sledi jeste: uspe{an du{evni sklop se posti`e tek kad se prizna ko~ija-<br />
{eva superiornost. Isto se mo`e primeniti i na politiku, gde treba da postoji<br />
princip ure|enja koje Platon naziva „pravdom”. Atina je do`ivela poraz zato<br />
{to je u njoj vladala op{ta zbrka; nije su{tina u tome da se opovrgne postojanje<br />
klasa kakve su nastale usled podele rada, ve} da se savladaju sile razjedinjenja,<br />
da se od razlika dospe do jedinstva. Pravda predstavlja sklad ostvaren<br />
zahvaljuju}i principu reda koji se vi{e ne shvata kao aritmeti~ka jednakost<br />
gra|ana kao {to je to bio slu~aj sa agorom, ve} kao geometrijska proporcionalnost<br />
koja je saobrazna sa „prirodom stvari”, {to }e re}i dominacijom<br />
vi{eg, inteligentnog principa nad ni`im, koji ostaje u ravni fizi~kih oseta.<br />
Time je stvorena velika distanca u odnosu na svet „fizi~ara” koji je bio<br />
satkan od jedinstvenog tkiva. Pa ipak, da li bi se moglo tvrditi da ova nova<br />
hijerarhija predstavlja obnovu vavilonskog univerzuma, odnosno isto~nja~kih<br />
carstava? Sama ~injenica da se na njenom vrhu nalazi filozofija potvr|uje<br />
valorizaciju logosa, na u{trb sile, jer on sada daje druga~ije odre|enje realnosti,<br />
odre|enje koje nosi pe~at intelektualnog promi{ljanja. Ideja je sada su-<br />
39
Change language