You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
88 Pol Blankar<br />
Nevidljivost mo}i omogu}uju tehnologije nadgledanja koje polaze od<br />
usitnjavanja i tako joj olak{avaju posao: nije joj potrebno da se otvoreno slu`i<br />
silom i, {tavi{e, mo`e da se pohvali da je humana. Nije naodmet ako se prisetimo<br />
da je Bentam rodona~elnik „utilitarizma”. Ono {to, prema njegovom<br />
mi{ljenju, neku radnju ~ini korisnom jeste vi{ak sre}e, odnosno smanjivanje<br />
nesre}e. Dakle, zadovoljstvo i bol mogu postati predmetima nauke budu}i<br />
da ih je mogu}e kvantitativno izraziti ekonomskim terminima: vrednost zadovoljstva<br />
ili boli mo`e da se izmeri cenom koju je ~ovek spreman da plati<br />
ako `eli da ih dobije ili izbegne. Po{to je osnovna svrha paviljona i rudarskih<br />
baraka stvaranje radnika koji }e raditi za proizvodnom ma{inom, i njihova<br />
vrednost se na isti na~in mo`e izraziti terminima postignute sre}e: radnici su<br />
na ovim mestima sre}niji. U vezi sa ovim prebivali{tima, Mi{el Pero govori o<br />
„hidraulici zadovoljstava”: ~ula je utoliko lak{e savladati, uz istovremenu<br />
interiorizaciju vrednosti rada, ukoliko ovo obuzdavanje podrazumeva postizanje<br />
zadovoljstva, odnosno izbegavanje boli. Stoga nije puka slu~ajnost {to<br />
je ovakvo kro}enje du{e i tela radnika izvedeno u ime teorija o higijeni: paze-<br />
}i da u radni~kim ku}ama i naseljima bude dovoljno dotoka vazduha i svetlosti,<br />
ove teorije govore o sre}i, ali je njihov interes prvenstveno ekonomski.<br />
Ra{~lanjenje kao sredstvo pot~injavanja<br />
U radni~kom stanu, bilo da je to paviljon ili baraka, povezane su dve<br />
prvobitne figure industrijskog grada (preure|eni stari grad, zatim novoizgra-<br />
|ena rudarska i metalur{ka naselja), u kojima se prepli}u dru{tveno raslojavanje<br />
i naru{avanje svakodnevnog `ivota pojedinca. Iste ove pojave }e va`iti<br />
i za najskorije urbane oblike. Tokom „slavnih trideset godina” XX veka (od<br />
pedesetih godina do po~etka sedamdesetih), {ema implozija/eksplozija Anrija<br />
Lefevra ostaje savr{eno operativna. Vratimo se u Pariz: francuska provincija<br />
ne prestaje da se prazni, dok broj stanovnika u prestonici neprestano<br />
raste. U Pariz pristi`u i strani radnici, prvenstveno iz ju`ne Evrope i severne<br />
Afrike. Razlog ovog priliva le`i u novom pragu razvoja koji u to doba prekora~uje<br />
industrijski kapitalizam. Ali, ova implozija se ne de{ava u samom Parizu,<br />
ve} u {iroj pariskoj regiji, koja nastavlja svoje {irenje prema Osmanovom<br />
modelu i putem paviljonskog talasa u predgra|ima, {to }e re}i prvenstveno<br />
prema kriterijumu dru{tvenog raslojavanja. Naime, bur`oazija i vi{i<br />
dru{tveni slojevi sme{taju se po stambenim predgra|ima, ustupaju}i <strong>centar</strong><br />
kancelarijama, {to }e se pokazati rentabilnijim. Nekada{nji stanovnici paviljona<br />
masovno su potisnuti. Me|utim, ne mo`e se re}i da su svi oni istog<br />
dru{tvenog statusa. @an Diken (Jean Duquesne) je na primeru Sarsela veoma
Change language