Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
10 Pol Blankar<br />
vom njegovom du`inom. Hai}ani su seljaci, a dva britanska etnologa s po~etka<br />
veka posmatrala su obi~aje a~ilpskog plemena Arunta iz Australije. Prema<br />
mitu, njihov bo`anski predak Numbakula je od drveta gumovca na~inio<br />
stub, uz koji se zatim uspeo i i{~ezao iz njihovog vidika. A~ilpe su, dakle,<br />
ovaj stub neprestano nosili sa sobom, dok im je pravac njegovog naginjanja<br />
slu`io za orijentaciju. Ali, jednoga dana stub se slomio: izgubljeni i dezorijentisani,<br />
A~ilpe se ra{trka{e i, zatim, nakon izvesnog vremena provedenog u<br />
lutanju, drhtavi poseda{e na zemlju i pomre{e.<br />
Ovakva pojava je op{teprisutna: kod Kelta i Germana, kao u Indiji, stubova<br />
i kosmi~kih brda bilo je nebrojeno mnogo. Sa njima je uspostavljana<br />
kvalitativna razlika, heterogenost prostora koji je na taj na~in prestajao da<br />
bude bezobli~an. Svojom visinom i ~vrstinom, spasavali su ljude od nepreglednih<br />
mo~vara u kojima se ~ovek gubio i gde su gmizale zmije i zmajevi, te<br />
vodene nemani koje i danas, u najdubljem delu na{e podsvesti, izazivaju u`as.<br />
Tlo je postajalo ~vrsto i nastanjivo, {to je bio osnovni uslov za podizanje bilo<br />
kakve gra|evine. Mitovi su prepuni junaka, vo|a i za~etnika civilizacija, kao<br />
{to je to slu~aj kod severnoameri~kih Indijanaca. Zbog ~ega su ovi polubogovi<br />
bili junaci? Primer Herakla je samo zakasnelo svedo~anstvo iz jedne potonje<br />
gradske civilizacije: pri svakom putovanju uvek je re~ o savladavanju ~udovi{ta<br />
i podizanju planina, a sa ovim i utvr|ivanju teritorije na kojoj se bez<br />
strahovanja moglo prionuti svakodnevnim obavezama. Po~eci svetske geografije:<br />
kroz sakralno, haos se pretvara u kosmos.<br />
Religiozno stapanje<br />
Verski na~in mi{ljenja sveto suprotstavlja svetovnom, pri ~emu je ovo<br />
prvo nadre|eno drugom i uslov njegovog opstanka. Ova suprotnost (ve} smo<br />
videli kako deluje na prostor) neodvojiva je od razlike izme|u odmora i rada,<br />
dve vrste aktivnosti na koje je podeljeno vreme. Kada je i{lo u lov, ribolov,<br />
skupljanje i branje plodova da bi se snabdelo hranom neophodnom za `ivot,<br />
stanovni{tvo je `ivelo jednoli~nom i {turom svakodnevnicom: privreda je bila<br />
sumorna. Nasuprot tome, ljudi su se odmarali i jeli pored grobnica, podignutog<br />
kamenja i pe}ina. Re~ je slobodno tekla na ovim mestima okupljanja<br />
koja postaju pozornice intenzivnijeg, bogatijeg i burnijeg `ivota. Prostornu<br />
izdignutost pratilo je du{evno uzno{enje. Emil Dirkem (Emile Durkheim),<br />
analiziraju}i australijske corrobori, opisao je ovu promenu koja se odvijala u<br />
umovima i pona{anju ljudi. Brojnost i fizi~ka blizina ljudi, pri ~emu se sav<br />
posao svodio na pri~u, uticali su na stvaranje zagrejane i u`arene atmosfere.<br />
Po{to tada popu{ta kontrola nad ose}anjima i strastima, ljudi padaju u zanos
Change language