Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Kroz istoriju grada do novog dru{tva<br />
}e se on `estoko okomiti, pa bila ona i u obli~ju ~oveka koji vi{e – veoma<br />
simptomati~no – ne podu~ava na ostrvu Grada, mestu sve{teni~kih autoriteta,<br />
nego na levoj obali Sene. Iako osu|eni pod ovakvim pritiscima, Abelarovi<br />
spisi ipak nemaju ni~eg jereti~kog niti su ikada te`ili za osloba|anjem od<br />
autoriteta Svetog pisma. Njihova novina sastoji se u primeni novog na~ina<br />
sagledavanja i kori{}enja re~i, jer uvodi razloge i dijalektiku tamo gde im,<br />
prema mi{ljenju protivnika njihovog autora, nema mesta, {to }e re}i u shvatljivom<br />
pronicanju tajni vere. Primenom metode, inteligencija i jezik se sada<br />
sagledavaju na druga~iji na~in; ako vera i postoji, iznutra funkcioni{e razum,<br />
potpuno nezavisan u svom delovanju. I ovde vidimo uticaj lai~kog profesionalizma<br />
koji se zbio u gradskoj sredini.<br />
Slobodni i ujedinjeni u isti mah<br />
Pod ovom dvostrukom i presti`nom galerijom monaha i profesora, otvara<br />
se, dakle, velika debata o pitanju vere, izme|u religije i razuma, izme|u starog<br />
koje jo{ uvek prisutno, i novog koje za sobom povla~i restrukturaciju<br />
celine, paralelno sa promenama koje su se dogodile na urbanom planu. Transformacija<br />
Pariza je veoma re~it primer unifikacije koja }e iznedriti prvi pravi<br />
srednjovekovni grad. Taj isti Pariz }e u XIII veku posati glavni <strong>centar</strong> sukoba<br />
misli. A to nije slu~ajno. Pogledajmo kakvo je stanje u suprotstavljenim taborima.<br />
S desne strane, Bonaventura (1217-1274), za koga, kao ni za svetog Avgustina,<br />
nema druge filozofije do filozofije „Hrista u~itelja”, drugog filozofa<br />
do „onog koji ljubi Boga”: autonomije, dakle, nema, a samim tim ni razuma.<br />
Njegova vizija sveta je hijerahijska, pod uticajem neoplatoni~ara Denija, a<br />
ljudska du{a je ogledalo u kome se ogleda Bog. S leve strane imamo Aristotelove<br />
pristalice, {to ne treba da ~udi, jer smo na prethodnim stranicama s opravdanim<br />
razlogom govorili o njemu i njegovom „prirodnom pravu”, piramidalnom<br />
modelu dru{tva, a u vezi sa feudalnom tro~lanom podelom. Kako je<br />
on mogao poslu`iti srednjovekovnim hri{}anima, zagovornicima ideje o bo`joj<br />
transcendentnosti, odnosno o prekidu kontinuiteta izme|u njega i ljudi, sa<br />
istovremenim, analognim negiranjem postojane su{tine svojstvene ljudskom<br />
delovanju? Naprosto zbog ~injenice da Aristotel, za razliku od Platona, inteligibilno<br />
ne suprotstavlja osetnom, ve}, naprotiv, svet ~ula i ma{te postaje<br />
deo spoznajnog procesa. Istina, hijerarhija `ivih bi}a je i dalje prisutna (biljke,<br />
`ivotinje, ljudi), sa odgovaraju}im nivoima du{evne egzistencije (vegetativna,<br />
senzitivna, misaona), ali pri tome vi{i nivoi uklju~uju ni`e (pa tako<br />
ljudska misaona priroda uklju~uje senzitivnu i vegetativnu). Ukratko, svi ovi<br />
oblici su nerazdvojivi od tela, materije ~iji su oni oblik i rezultat. Iz svega toga<br />
55
Change language