Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Kroz istoriju grada do novog dru{tva<br />
pla}anje putarine, {to zna~i na svakih deset kilometara po jedan, dok ih je<br />
krajem XII veka bilo svega devetnaest: dvadeset pet ih je postavljeno u XIII i<br />
dvadeset u XIV veku. Ovo nikako nije pogodovalo zagovornicima slobodnog<br />
prometa robe. Dru{tvene promene te`ile su ujedna~enom pro{irivanju<br />
teritorije.<br />
Neki gradovi u ovome i uspevaju uspostavljanjem me|usobnih veza,<br />
odnosno saveza, kao {to je slu~aj u Italiji, Flandriji, Nema~koj (Hanza). Neki<br />
italijanski gradovi se plovidbom potpuno odvajaju od kopna, kao {to je slu-<br />
~aj sa \enovom, koja caruje tr`i{tem novca. Venecija, grad koji stasa na vodi,<br />
sa mre`ama razgranatim po celom svetu, predstavlja mo}an simbol nestalnog<br />
i neuhvatljivog finansijskog kapitala. [to se ti~e Francuske, proces ujedinjenja<br />
zapo~inje kralj koji je, uostalom, ve} du`e vreme na strani novih gradskih<br />
klasa pobunjenih protiv feudalaca. Zahvaljuju}i njemu izra|en je plan<br />
Pariza kao uzornog srednjovekovnog grada, sa zidinama izgra|enim u periodu<br />
od 1190. do 1210. godine. Unutar ovih zidina, u ~etvrti [ampo, Filip<br />
Ogist podi`e les Halles 3 , koje }e njegov naslednik, Luj IX (1215-1270), pro{iriti<br />
za prodaju kroja~kog pribora i prozvoda od ko`e, te sagraditi ribarnicu. Tako<br />
Pariz po~inje da li~i na pravu prestonicu. Kraljevi }e se truditi da iskoriste i<br />
najmanju priliku da bi se upleli u lokalne parnice, ukidali slobode ili ograni-<br />
~avali sporazume sklopljene izme|u pokrajina. Teritorijalne celine koje se na<br />
taj na~in stvaraju, pogodne za slobodu kretanja i trgovinu, idu im na ruku<br />
jednako kao i trgova~kom kapitalizmu. U tom zadatku, koji se sastojao u<br />
ukidanju granica, Crkva je mogla da bude njihov suparnik, s obzirom na to<br />
da je zastupala na~elo univerzalnosti. Me|utim, ona }e se ograni~iti na odbranu<br />
svojih povlastica i, pre nego {to do|e do veoma ozbiljnog unutra{njeg<br />
razdora, potpuno se okre}e sopstvenim problemima, prepu{taju}i vrhovnu<br />
vlast drugom, isklju~ivo politi~kom polu.<br />
Po~etkom XIV veka, Viljem Okam se na teolo{kom planu ve} zala`e za<br />
odvajanje politi~ke od verske vlasti. Izme|u franjeva~kog reda, kome je pripadao,<br />
i avinjonskog pape izbija sukob u shvatanju siroma{tva koje su franjevci<br />
tuma~ili u njegovom doslovnom jevan|eljskom zna~enju. Podr{ku im<br />
pru`a Ludvig Bavarski, koji je i sam do{ao u sukob sa papom, ali u vezi sa<br />
pitanjem samostalnosti svetovne vlasti u odnosu na nebesku. Dakle, nalazimo<br />
se pred raspletom vekovnog sukoba sve{tenstva i Carstva. Tvrde}i da je<br />
Bog bezuslovno transcendentan, Okam je zastupao tezu prema kojoj svemogu}i<br />
Bog, neposredno i unutar njih samih, stvara pojedina~na bi}a bez posredovanja<br />
prirode (~ove~anstva). Na ovaj na~in se Okam svrstava u nominali-<br />
3 Trgova~ka zona u Parizu (prim.prev.).<br />
63
Change language