Knjiga u pdf. formatu - PALGO centar

Kroz istoriju grada do novog dru{tva
jedinstvo intelekta, vera tvrdi upravo suprotno. Ili, opet, problem o kome se
u to vreme mnogo raspravljalo, u okviru koga filozofi tvrde da je svet ve~an,
dok je za teologe on stvoren i ima, dakle, svoj po~etak. I ovde averoisti tra`e
izlaz u tvrdnji da postoji razlika izme|u aspekata sagledavanja ovog problema,
da kompetencije nisu istog reda, ali da u su{tini sukoba mi{ljenja nema
te da oni prihvataju hri{}anski stav, {to nije bezna~ajna tvrdnja, pa ipak u
izvesnoj meri kontradiktorna. Naime, da li u tom slu~aju filozofija jo{ uvek
zauzima onu superiornu poziciju? Ukratko, na desnom boku imamo one koji
razumu odri~u svaku mogu}nost posedovanja sopstvene vrednosti koja bi
bila nezavisna od vere i na taj na~in se opet vra}aju na religiozno odre|enje.
Sleva, filozofiji se udeljuje nadre|en polo`aj u odnosu na veru, ali pri tome
ona vi{e nije proizvod autonomnog delovanja ljudskog duha, dok se istovremeno
ponovo javlja ideja o eliti posve}enih. U oba slu~aja ostaje se u okviru
pre|a{njih mentalnih oblika pona{anja, a da se pri tom ne dospeva do onoga
{to nam se u~inilo presudnim za strukturaciju srednjovekovnog Pariza, a to
je vi{eslojni i nehijerarhizovani razvoj ljudskih autonomija u okviru jedinstvene
vere.
Pri~a se da je Toma Akvinski (1225-1274), svaki put kad bi se obreo u
Parizu, obi~avao da se popne na uzvisinu Monmartra i da dugo posmatra
grad koji se pru`ao pred njim. Mo`da je upravo taj prizor doveo do stvaranja
odre|enog mentalnog sklopa koji }e biti karakteristika njegovog idejnog sistema.
Albert Veliki, koji je bio njegov u~itelj za vreme jednog od njegovih
prvih boravaka u Parizu, ponudio je re{enje koje se prili~no dobro uklapalo u
proces svekolikog raslojavanja delatnosti u gradu: po pitanju vere i morala,
gde se sveti Avgustin i filozofi razmimoilaze, treba prihvatiti stav svetog Avgustina;
no, ako je re~ o medicini, treba se pozvati na Galijena i Hipokrata;
ako je, najzad, re~ o prirodi stvari, onda je u~itelj Aristotel. Toma Akvinski se
sla`e sa ovakvim mi{ljenjem, {to je dovoljan razlog da tradicionalni desni~ari
po~nu da ga gledaju sa podozrenjem. Pa ipak, ovo srednje re{enje ne ~ini mu
se dovoljnim, jer treba proni}i u samu sr` prirode odnosa koji postoje me|u
ovim autonomijama, a ne samo povu}i grani~ne linije izme|u zona njihove
punova`nosti. Zbog toga je sva njegova pa`nja usmerena ka ta~nom odre|enju
statusa teologije, te za Averoesa tako prezrene discipline. Toma Akvinski
smatra da je upravo teologija domen gde se artikuli{u um, sa svim njemu
svojstvenim resursima, i vera koja ima za predmet transcendentnog Boga.
Na koji na~in? Osvrnimo se na jedan od postupaka koji je plod njegove sopstvene
invencije, a koji se naziva „argumentom saglasnosti”. Postavlja se pitanje
mo`e li se proniknuti u su{tinu Ovaplo}enja? Odgovor je: Bog je su{ta
Dobrota (potvrda vere); s tim u vezi, priroda dobra jeste da se prika`e drugi-
57