You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Kroz istoriju grada do novog dru{tva<br />
sto predstavi o prostoru kao ne~em jedinstvenom i beskrajnom. Kao {to je to<br />
jasno pokazao Pjer Frankastel (Pierre Francastel), osnovni kriterijum vi{e nije<br />
unutra{nje svojstvo predmetâ ili njihova moralna vrednost, ve} njihov uzajamni<br />
polo`aj u prostoru. Majstori-graditelji srednjeg veka ome|avali su prostor<br />
slaganjem kamenja oko svoda. Sa arhitektom-in`enjerom firentinske Kupole<br />
mesto postaje geometrijsko: prostorom se prote`u linije odre|ene povr-<br />
{inama u inertnoj materiji. Na ovaj na~in ravni i volumeni proizilaze iz mre-<br />
`e linija koje se seku, uzajamno se spajaju}i sa bliskim i udaljenim delovima<br />
prostora. Ovde se prvenstvo daje perspektivi, sa zakonom centralne projekcije<br />
i spajanja paralela u beskona~nosti. Svojim gra|evinama i njihovim razme{tajem<br />
u gradu i bli`oj okolini, Bruneleski racionalizuje srednjovekovni<br />
grad udahnjuju}i u sve, ~ak i u pro{lost, novi smisao. Time on zapravo nastoji<br />
da centralizovanu {emu uklopi u ve} postoje}u uzdu`nu, tj. da objedini<br />
jednosmerno prostiranje i spajanje u jedinstvenom centru. U ovom, do tada<br />
nepoznatom na~inu strukturalnog povezivanja, bilo kakvo mesto, pa prema<br />
tome i grad i teren na kome je on podignut, odre|eni su polo`ajem posmatra~a.<br />
Iz toga proizilazi da se organizacija odnosi ne samo na oslikani ili sagra|eni<br />
prostor, nego se vodi ra~una i o prazninama, suptilnoj materiji, svetlosti<br />
i atmosferi. Zapremine i praznine izme|u elemenata zauzimaju centralno<br />
mesto na slikama Pjetra dela Fran~eske (1416-1492), odakle se stvara<br />
utisak jednog nadasve slobodnog, prozra~nog i vazdu{astog sveta. Alberti<br />
(1404-1472), drugi firentinski arhitekta, na osnovu svojih istra`ivanja dolazi<br />
do teorije prema kojoj je plasti~na forma odvojena od materije. Suprotno staroj<br />
umetnosti koja se zasnivala na iskustvenom do`ivljaju prirode, umetnost<br />
kvatro~enta predstavlja njenu matemati~ku konstrukciju (usled ~ega ona vi-<br />
{e nije ista), dok stvaranje prostora, ne kao postojane stvari, nego kao la`ne<br />
stvarnosti, vi{e li~i na kakav pozori{ni mizanscen. U ovom slu~aju, re~ je o<br />
pozori{tu koje stvara i ure|uje ~ovek. Slikari klasi~ne epohe naj~e{}e predstavljaju<br />
vladara, oli~enje politi~ke i vojne mo}i, kako sa vrha brda durbinom<br />
nadgleda napredovanje svojih trupa i osvajanje teritorije. Po~etkom XVIII veka,<br />
francuska monarhija }e zatra`iti od Kasinija da izradi kartu kraljevstva<br />
koja bi omogu}ila njegovu potpunu preglednost. Koriste}i se triangulacijom,<br />
Kasini }e izumeti karte koje }e se kasnije s razlogom nazvati „kartama vrhovnog<br />
{taba”. Re~i kao {to su kralj, geometrija, vojna sila, ~ine sistem koji stvara<br />
novi prostor.<br />
67
Change language