Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Kroz istoriju grada do novog dru{tva<br />
ka, te da mu je poverena izgradnja Pireja, kao i drugih dvaju velikih urbanih<br />
ostvarenja V veka: Turioja i Rodosa. Zahvaljuju}i Aristotelu, poznata<br />
nam je njegova politi~ka teorija, koja je dobila svoj direktan izraz u urbanisti~kom<br />
modelu. Idealan grad sa~injava deset hiljada gra|ana podeljenih<br />
u tri stale`a, prema poslovima koje obavljaju: zanatlije, zemljoradnici<br />
i ratnici. I teritorija je podeljena na tri dela: prvi je svet, domen bogova, a<br />
prihodi ostvareni na njemu namenjeni su za potrebe tradicionalnih kultova;<br />
drugi je javni, rezervisan za ratnike koji iz njega crpu sredstva neophodna<br />
za pre`ivljavanje; tre}i spada u domen privatnog i dodeljuje se zemljoradnicima.<br />
I ponovo se vra}amo na onu staru tro~lanu deobu koja<br />
sada, me|utim, funkcioni{e prema potrebama nove logike jednakosti; svaka<br />
od ovih funkcija, uklju~uju}i zanatlijski stale`, mora da zadovolji potrebe<br />
koje su joj svojstvene. Imaju}i to u vidu, mo`e li se njihova projekcija<br />
na tlu jo{ uvek vr{iti prema modelu hijerarhijski raspore|enih koncentri~nih<br />
krugova? Jer, kad govorimo o funkcionalizmu, mislimo zapravo na<br />
jedan plan u obliku {ah-polja. Opet zahvaljuju}i Aristotelu saznajemo da je<br />
Hipodamos bio prvi koji je primenio geometrijsko trasiranje grada sa mre-<br />
`om pravolinijskih ulica, paralelnih i pod pravim uglom. Ta~no je da je,<br />
za potrebe rekonstrukcije Mileta, ovaj astronom-matemati~ar odabrao jednu<br />
slobodnu povr{inu na kojoj je istrasirao ulice koje su se sekle pod pravim<br />
uglom. Plan u obliku {ahovske table nije predstavljao novinu u helenskom<br />
svetu (setimo se kolonijalnih gradova koji nose beleg svoje prvobitne<br />
vojni~ke namene). Originalnost ovog urbaniste po~iva zapravo na<br />
njegovoj re{enosti da odr`i jedinstvo dru{tva koje je uveliko laicizirano<br />
pojavom zanatlije-trgovca, i to daju}i geometrijski oblik procesu deljenja<br />
na zasebne funkcije (zoniranje, kako bi se danas reklo), sa odre|enim sredi{tem<br />
koje odr`ava njegovo jedinstvo. Prema politi~koj koncepciji Hipodamosa,<br />
ova tri stale`a, iako odvojena u socijalnom i prostornom smislu,<br />
ipak sa~injavaju jedinstven demos koji odabira svoje magistrate. Tako je i<br />
rekonstruisani Milet imao agoru za <strong>centar</strong>. Ali, kako izmiriti suprotnosti<br />
kakve su {ahovska tabla i odre|eni <strong>centar</strong>? Kvadratura kruga je upravo<br />
ono {to predstavlja Hipodamosov prevashodni problem, protivre~nost koju<br />
bi on nekim „~udom” trebalo da prenese na tlo. U delu Osama komediograf<br />
Aristofan ne}e odoleti isku{enju da mu se naruga kroz lik arhitekte<br />
Metona, pedanta koji, s uglomerom i kompasom u rukama, slede}im re~ima<br />
komentari{e trasiranje ovog grada protivre~nih zahteva: „Uze}u mere<br />
pomo}u ravnog lenjira i upotrebi}u ih da upi{em krug u kvadrat. U sredi{tu<br />
}e se nalaziti trg ka ~ijem }e se centru ulivati prave ulice; i kao oko neke<br />
zvezde, koja je tako|e okrugla, sa svih strana }e se {iriti pravolinijski zra-<br />
35
Change language