You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
124 Pol Blankar<br />
tivno bujanje. S druge strane, industrijski grad, iako zasnovan na podeli<br />
rada, ipak pojedinca pretvara u obi~nu proizvodnu ma{inu koja do najsitnijeg<br />
atoma sagoreva svu njegovu energiju: termodinami~ko jedinstvo ovde<br />
je postignuto segregacijom `ivotnog prostora i raspar~avanjem svakodnevnog<br />
`ivota na sitne delove. A {ta je sa gradom dana{njice? Protoci koji<br />
bi, po definiciji, trebalo da ga stope u jednu celinu, izazivaju, naprotiv, njegovo<br />
cepanje, ukidaju}i slobodne razlike najve}eg broja stanovnika (uniformizacija,<br />
zombifikacija), dok dejstvo logike isklju~ive apsorpcije koja ih<br />
pokre}e uzrokuje dualizaciju i kidanje dru{tva kao celine. To zna~i da, prema<br />
trenutnom stanju stvari, ne postoji ni jedinstvo, ni mno{tvo. Funkcionalizam<br />
kome se pripisivao veliki zna~aj u vreme izgradnje „novih gradova”,<br />
trenutno se ~ini neefikasnim, budu}i da sada dr`ava i produktivna ma{ina<br />
obezbe|uju koordinaciju razdeljenih funkcija. Prema tome, nekontrolisani<br />
razvoj protoka dovodi do krize ovih faktora jedinstva, tako da grad dana-<br />
{njice vi{e ne mo`e da zadovolji.<br />
Jedino {to nam u tom slu~aju preostaje jeste da zami{ljamo. Kako? Tako<br />
{to }emo, naravno, uzeti u obzir specifi~ne uslove vremena u kome `ivimo,<br />
ali se i osloniti na iskustva pro{losti: ne mo`e se stvarati ne{to novo ako ne<br />
postoji kultivisanost. „Epistemi~na” istorija koju smo ispri~ali nije imala za<br />
jedini cilj da prika`e pojedine na~ine na osnovu kojih se nekada od gradova<br />
stvaralo jedinstvo, koje se zatim vezivalo u dru{tvenu celinu i opstajalo kao<br />
takvo. U tom slu~aju bismo ostali na slede}oj konstataciji: postoje prekju~era-<br />
{nji i ju~era{nji grad, te ne-grad dana{njice, dok se na osnovu njihovog pore-<br />
|enja, dovo|enja u vezu, ne bi mogao izvesti nikakav zaklju~ak. Ovo propitivanje<br />
nam zapravo donosi ve}u korist, jer uvi|amo konstantno prisustvo<br />
odre|enog plana, koji je u stalnoj reinterpretaciji samog sebe, u zavisnosti od<br />
razli~itih slojeva pro{losti. Zbog toga Pjer Ensi (Pierre Ansay) i Rene [unbrot<br />
(René Schoonbrodt) govore o „smislu” urbanog. To je ono {to ukazuje na<br />
postojanje izvesnog cilja prisutnog u istorijskom razvoju, koji je u potrazi za<br />
svojim nacrtom. Koji je to cilj? Ve} smo ga istakli: jedinstvo mno{tva. Pre<br />
grada, kako smo videli, postojalo je samo jedinstvo, dok se sa javljanjem grada<br />
omogu}ava konstitutivno prisustvo mnogostrukog. Oni {to ~ini originalnu<br />
crtu koncepta grada jeste upravo zahtev da mno{tvo bude polazi{te za<br />
dalje osmi{ljavanje njegovog jedinstva. Dakle, u zavisnosti od razli~itih slojeva<br />
istorijata njegovog razvoja, slojeva koji se nastavljaju jedan na drugi, grad<br />
je razli~ito definisao to mno{tvo koje je trebalo preina~iti u jedinstvo: slobode,<br />
jedinke, razlike. Ma kako razli~ita zna~enja imali ovi termini, svi oni ispoljavaju<br />
karakter „smisla” urbanog, kao i razli~ite strane ili vidove realnosti<br />
koje se pomaljaju sa njim. Kad ka`emo da treba nau~iti odre|ene lekcije iz
Change language