You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Kroz istoriju grada do novog dru{tva<br />
ne ne donosi korist svima, ne bogati sve, odnosno napredak postoji samo za<br />
pojedine: izme|u klasa sa opre~nim interesima postoji suprotnost. ^itava istorija,<br />
posmatrana iz ugla proizvodnje, svodi se na borbu izme|u klasa: kod na-<br />
~ina proizvodnje koji su prethodili industrijskom kapitalizmu, ova borba je<br />
vo|ena izme|u manjih seoskih zajednica i despotske dr`ave, izme|u gospodara<br />
i robova, vlastelina i kmetova itd. I drugi teoreti~ari su dobro uo~ili opasnost<br />
unutra{njih suprotnosti koje postoje u kategoriji proizvo|a~a (bankari,<br />
in`enjeri i radnici) i poku{ali da na|u re{enje u religiji, kao, na primer, Sen-<br />
Simon sa svojim „novim hri{}anstvom” i jevan|eljskim zna~ajem bratstva. Ali,<br />
Marks tvrdi da je zadatak religije oduvek bilo zata{kavanje stvarnosti, drugim<br />
re~ima, religija je, izmi{ljaju}i bogove, nastojala da prikrije ~injenicu da je svaki<br />
vid dominacije u osnovi ljudski. Ovakvo mi{ljenje jasno i glasno razotkriva<br />
prethodno opisan karakter industrijskog urbanizma: s jedne strane podvajaju-<br />
}i, a represivan s druge, s obzirom na to da dresira radni~ku klasu i moralizuje<br />
njenu psihi~ku i telesnu energiju. Ukratko, industrijski grad nastoji da reprodukuje<br />
eksploatatorski odnos projektuju}i ga na tlu i u gra|evinama, te na taj<br />
na~in postaje deo kapitalisti~ke proizvodne ma{inerije.<br />
Energija za zlato<br />
Poni{tavanje radnikove li~nosti, kao posledica crpenja i kori{}enja njegovih<br />
snaga za potrebe kapitala, Marks }e nazvati „otu|enjem”. Proleter je<br />
najpre otu|en ~injenicom da mu proizvod sopstvenog rada nije namenjen,<br />
da, dakle, ne odgovara njegovom ukusu, njegovoj osetljivosti, njegovom u`itku.<br />
Osim toga, ovaj proizvod za njega nema upotrebnu vrednost i slu`i samo<br />
bur`uju koji ga prodaje na tr`i{tu. Dakle, proizvod je obi~na roba. Na taj<br />
na~in radnik je li{en samog ~ina delanja: po{to mu ne donosi nikakvu korist,<br />
rad je za njega samo apstrakcija koja ga uvla~i u proizvodnu ma{inu ~ija je<br />
kona~na svrha – novac – jednako apstraktna. Tako i on sam postaje roba. Na<br />
samom po~etku Kapitala nailazimo na genealo{ki opis ove vrednosti vezane<br />
za tr`i{te. U po~etnom periodu, jedan proizvod se menja za neki drugi: ovo je<br />
trampa, jednostavni oblik vrednosti. Zatim, dolazimo da razvijenijeg oblika<br />
kada se jedan proizvod (govedo, na primer) menja za bilo koji drugi (`ito,<br />
alatku itd.). Zatim, vrednost svih proizvoda izra`ena je novcem kao op{teva-<br />
`e}im merilom. Najzad, na ~etvrtom stepenu, op{teva`e}a vrednost postaje<br />
zlato, koje postaje mera svega. Dakle, radi se za zlato koga Marks poredi sa<br />
apstraktnim hri{}anskim Bogom, posebno kod novijih oblika hri{}anstva kao<br />
{to su protestantizam i deizam. Radi se za jedan feti{, ka`e on. Kao neodvojivi<br />
deo kapitalisti~ke proizvodnje, radnik je u potpunosti pot~injen ovom feti-<br />
93
Change language