Knjiga u pdf. formatu - PALGO centar

72 Pol Blankar
sve se menja po~ev od Kopernikovog De revolutionibus orbium caelestium (1543)
do Dekartovih Principia philosophiae (1644). Kopernik stavlja Sunce u sredi{te
univerzuma sa Zemljom koja kru`i oko njega. Pa ipak, hijerarhija sveta je
zadr`ana: zbog njegovog savr{enstva i izuzetnog zna~aja kao izvora svetlosti
i `ivota, Sunce se nalazi u samom sredi{tu. Me|utim, iako je sada barem dve
hiljade puta ve}e, svet je ipak kona~an, a beskona~ni svemir se ne mo`e dosegnuti
uve}avanjem dimenzija kona~nog. Svet je ogroman te samim tim i
nemerljiv, ali ipak ograni~en. Svakako da }e ovo dimenzionalno {irenje u psiholo{kom
smislu potpomo}i da se napravi novi korak, tim pre {to je Kopernik
tvrdio, suprotno Aristotelu, da i izvan granica vaseljene postoji nekakav
prostor. Godine 1576, Tomas Did`es }e se odva`iti da prekora~i ogradu, a
1584. godine \ordano Bruno sledi njegov primer: svet je beskona~an, iz ~ega
sledi da ne mo`e imati sredi{te. Tu tezu }e potvrditi Galilej. Upravo ovde
mo`emo da vidimo rezultat unapre|enja durbina (optike). Da li je, onda, re~
o uzajamnom postojanju dva beskraja? Sasvim je izvesno da postoje dva beskraja,
odgovara Bruno, samo {to bi trebalo razlikovati intenzivnu (i prostu)
beskona~nost Boga od ekstenzivne (i slo`ene) beskona~nosti sveta, teza koja
}e se na}i u filozofskim razmi{ljanjima Dekarta. Pojam beskona~nog najpre
se odnosi na Boga kao beskrajnost koja isklju~uje podelu i brojnost: prisustvo
Boga-duha ne podrazumeva njegovo prostiranje. Kad govorimo o prostoru,
odnosno svetu, pominjemo pojam beskrajnog ili naprosto odsustvo kona~nosti:
niz brojeva uklju~uje i obavezno podrazumeva njihov sled i mnogostrukost.
Najzad, Dekart izjedna~ava prostiranje i materiju, {to predstavlja
njegovu kapitalnu misao. Prva posledica koja iz toga proizilazi je ta da praznina
ne postoji, da se prostor ni po ~emu ne razlikuje od materije koja ga
ispunjava kao ni od telâ koja ga zauzimaju. Druga posledica: materijalni svet
je bez granica. I, najzad, tre}a: materiju, prostor i kretanje, koji su osnova
svekolike vaseljene, celokupne nauke, odnosno nauku samu mogu}e je svesti
na geometriju i mehaniku.
Ovim je do{lo do potpune eksplozije negda{njeg gr~kog i srednjovekovnog
sveta: kosmos vi{e nije bio hijerarhija materije, oblika i odlika, ve}
skup kvantitativnih fenomena povezanih zakonima. Budu}i da su osetna svojstva,
ukusi, boje, mirisi, samo stanja na{e svesti koja ne postoje u samim stvarima,
budu}i da su stvari prostor i kretanje, i kako postoji samo prostorno
kretanje, jedinstvena nauka je matematika: mathesis universalis. Po{to je ceo
svet satkan od iste materije, astrolo{ki, fizi~ki, biolo{ki i drugi fenomeni podle`u
istim zakonima, otkrivenim primenom jedinstvene metode pozajmljene
od geometara: ra{~laniti na proste delove, i}i od prostog ka slo`enom, utvrditi
potpune nizove, ukratko, rasporediti u prostoru. Definisati zna~i ra{~la-