You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Kroz istoriju grada do novog dru{tva<br />
Ro`e Kenf (Roger Kempf) pokazali su do koje mere je tzv. liberalna bur`oazija<br />
dobit suprotstavila zadovoljstvu, u ~emu se ogleda njena povezanost sa<br />
katolikom Le Plejom. Podrobna analiza njenih jetkih rasprava usmerenih protiv<br />
samozadovoljenja i homoseksualnosti (izopa~enost, pederastija) jasno pokazuju<br />
da ona, uop{te uzev, slobodno upra`njavanje seksa vezuje za animalnost<br />
i izopa~enost. Pozivaju}i se na neke lekare, me|u kojima i na ~uvenog<br />
doktora Tisoa (higijenizam), pripadnici bur`oazije konstatuju dvozna~nost<br />
penisa: bez njega nema energije, ali je, na `alost, pomamljiv. Potrebno ga je,<br />
dakle, obuzdati, kako se energija ne bi uzalud rasipala (protiv onanisanja),<br />
zatim kako bi se izbegla zaraza i nedelotvorenost koju ova za sobom povla~i<br />
i, na kraju, da bi se obezbedilo nasle|e, odnosno, prenos imovine, koja bi<br />
trebalo da ostane barem nepovre|ena ili, jo{ bolje, uve}ana: kako je samo<br />
opasna Zolina Nana! Nasledstvo i nasle|e su neodvojivi i za svako od njih,<br />
kako to nagla{ava @an Bori (Jean Borie), „greh” je poguban. Zaklju~ak je slede}i:<br />
seks se mora disciplinovati kako bi kapitalizam mogao da funkcioni{e.<br />
Ovo je cena koja se pla}a za napredak ~ove~anstva. Ali, zar i to nije rad, odnosno<br />
savladavanje i menjanje prirode?<br />
Na ovo se mo`e pristati, raspolutiti svoje bi}e, prepustiti prostor ovakvoj<br />
logici koja ljudsko telo i grad pretvara u delove proizvo|a~ke ma{ine,<br />
{}u}uriti se u vremenu, sve u ime istorije. Ali, o kakvom vremenu, o kojoj<br />
istoriji je re~? Bergsonova filozofija (1859-1941), koja }e izvr{iti sna`an uticaj<br />
na generacije francuskih studenata i srednjo{kolaca, veoma dobro izra`ava<br />
ovaj stav. Temelji se na razlici izme|u dve vrste vremena: s jedne strane, unutra{nje<br />
vreme, vreme ose}aja i do`ivljaja; s druge, vreme onakvo kakvim ga<br />
predstavljaju mehanika i fizika. To je kvantitativno vreme, i budu}i da je izmi{ljotina<br />
ljudskog uma, ne odra`ava neposrednu stvarnost. Iz ovoga }e proiza}i<br />
razrada pojma trajanja, polaze}i od njegovog strogog razdvajanja od<br />
prostora. Kao neposredan ~in svesti utemljen na intuiciji, slobodni akt, `ivotni<br />
polet koji dolazi iz sr`i i unutra{njosti ljudskih bi}a, stvarala~ka snaga razvoja,<br />
sila napretka ~ove~anstva, trajanje se u razli~itim oblicima manifestuje<br />
u psihologiji, biologiji, moralu, dru{tvu, religiji. U svakoj od ovih oblasti u<br />
kojima se njegov tok ogleda u posledicama koje uzrokuje, prostor, odnosno,<br />
spolja{njost, prostiranje, ko~e njegov ~isti pokret i utapaju duh u svetsku lenjost.<br />
Osim toga, na suprotnost koja postoji izme|u ove dve vrste vremena<br />
nadovezuje se ~itav niz drugih: unutra{njost/spolja{njost, kvalitet/kvantitet,<br />
konkretno/iracionalno, pokretljivo/apstraktno. Zatim, opre~nost izme|u unutra{njeg<br />
i spolja{njeg ja: prvo je `ivo, re~ima nemerljivo, snaga slobodnog<br />
~ina koji svojom trenuta~nom prirodom likuje nad determinizmom; drugo je<br />
dru{tvena jedinka pot~injena automatizmima vaseljene. Razlika izme|u dve<br />
95
Change language