Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Kroz istoriju grada do novog dru{tva<br />
niti: istinite ideje su jasne (vi|ene) i uo~ljive (ra{~lanjene). Po{to je stvarnost<br />
ujedna~ena a metoda jedinstvena, prethodna saznanja Dekart svodi na tabula<br />
rasa, unose}i novine u brojne discipline. U matematici otkriva analiti~ku geometriju,<br />
u fizici zakon prelamanja zraka, dok u biologiji `iva bi}a posmatra<br />
kao automate. @ivotinja je ma{ina, ba{ kao i samo ljudsko telo, koje je kao<br />
hidrauli~ka ma{ina kakvu mo`emo da vidimo u kraljevskim ba{tama, izbrazdana<br />
cevima kroz koje neprestano kru`i te~nost. Krvni sistem, zatim nervi<br />
na ~ijim zavr{ecima se pokre}u „animalni duhovi” (pokretljiva tela{ca koja<br />
se kre}u od mozga ka periferiji i tako pokre}u udove) imaju za posledicu da<br />
se sve u ljudskom telu obja{njava terminima svojstvenim in`enjeru: pogon,<br />
pritisak, pumpanje.<br />
Tako je i ~ovek uklopljen u ovu novu prirodu, ne vi{e na na~in na koji je<br />
prebivao u onoj od pre, sklup~an kao u maj~inoj utrobi. Priroda vi{e nije bila<br />
bo`anstvo, izvor `ivota, ve} beskrajni prostor, polje sila u potpunosti pot~injeno<br />
zakonima poticaja. Dakle, ~ovek, koji je i sam telo, deo je tog prostora i<br />
podre|en je zakonima. Me|utim, istovremeno i sam predstavlja veoma va-<br />
`nu silu budu}i da poznaje velike zakone mehanike. Dakle, on je izumitelj,<br />
druga~ije re~eno „gospodar i posednik” prirode, ba{ kao i Voban koji bi najpre<br />
sravnio tlo da bi ga potom promenio prema sopstvenoj volji i geometrijski<br />
apstraktnom rezonu. Nova nauka, koja na prirodu gleda kao na predmet<br />
eksploatacije, neodvojiva je od prakse osvajanja prostora. Time je prokr~en<br />
put ekonomiji koja je i sama shva}ena kao eksploatacija bez kraja, ~ime se<br />
biosfera zamenjuje tehnosferom. Drugim re~ima: ~ovek je telo, ali istovremeno<br />
i misao. Osim shvatanja sveta kao ujedna~enog i beskrajnog, ovo bi bila<br />
druga bitna odlika kartezijanske filozofije: ~ovek je, dakle, s jedne strane materijalni<br />
prostor, a s druge subjekat koji misli. Bez misli, in`enjeru bi ovladavanje<br />
prostorom bilo nemogu}e. Misao koja sve stavlja pod sumnju bila bi<br />
prva o~igledna stvarnost koja se name}e: „Mislim, dakle postojim”. Da je<br />
misao stvarnost i o~iglednost pre svih drugih, potvr|uje i ~injenica da samo<br />
ovaj subjekat mo`e da dosegne Boga. Takav preokret u hri{}anskoj duhovnosti<br />
zapo~eo je ve} sa {panskim misticima zlatnog veka (XVI vek). Za Terezu<br />
Avilsku i @ana de la Kroa, Boga vi{e nije trebalo tra`iti u spolja{njem svetu,<br />
ve} u najdubljem delu sebe, u hramu du{e. Dekarta kao filozofa ne zanima<br />
toliko li~no iskustvo do`ivljaja Boga koliko dokaz njegovog postojanja. U mojoj<br />
misli, veli on, postoji ideja koja poti~e od jednog savr{enog bi}a i ~iji uzrok ne<br />
le`i u meni. Dakle, ona mo`e da poti~e samo od Boga. ^injenica da je istinitost<br />
Boga jemstvo nauke, odnosno matemati~ke su{tastvenosti stvari, na najbolji<br />
mogu}i na~in potvr|uje va`nost du{e. Ali, ona je jasno odvojena od tela,<br />
ba{ kao {to je i misao odvojena od prostora. Dakle, re~ je o dualizmu: s jedne<br />
73
Change language