Knjiga u pdf. formatu - PALGO centar

Kroz istoriju grada do novog dru{tva
trg izbijale pod pravim uglom, kraljevske ulice su usmerene upravo prema
trgu, sa perspektivom koja je usmerena prema spomeniku-statui, njihovom
jedinom horizontu (statua Luja XIV u rimskoj ode}i najpre se nalazila na sada{njem
stubu Vandoma). Sve ku}e oko trga imaju istu fasadu, kao {to se to
jasno mo`e videti na trgu Vo` gde su one izuzetno dobro o~uvane: naizmeni~no
kori{}enje cigle i kamena, otvorene arkade u prizemlju koje slu`e kao
{etali{ta, dvospratne ku}e sa okruglim prozorima i krovom od {kriljaca. Stil
je klasi~an do te mere da se ure|enje trga mo`e porediti sa Malerbovim jezikom.
Pa ipak, potrebno je prisetiti se koliki je put trebalo pre}i od Rableovog
do Malerbovog jezika! Ustreptalo bujanje ustupa mesto suzdr`anosti i kontroli:
pro~i{}en re~nik, kodifikovan sklop re~enice, strogi redosled u nizanju
re~i i re~enica, ravnote`a, red, strogo ograni~avanje prostora kreativnosti. Nemali
broj gradova u provinciji tako|e poseduje svoj kraljevski trg, na primer,
Trg Stanislas u Nansiju koji je najpre bio posve}en Luju XV. Model koji je u
sr`i ovih raznih ostvarenja izra`ava slede}e: ~etiri strane predstavljaju dru-
{tvo koje u sjaju rasko{i slavi svoga kralja, dok ga on sam, iz svoga centra, u
celini mo`e obuhvatiti svojim gordim pogledom. Ujedna~en, izravnat i vazdu{ast
prostor postaje apstrakcija koju mo} oblikuje po vlastitoj volji da bi u
njoj na{la sopstveni odraz. Tako se, na primer, na velikim vodenim povr{inama
klasi~nih vrtova u Versaju i drugde oslikavaju daleka osvojena prostranstva.
Dakle, re~ je o nametanju volje jednoj neutralnoj sredini, i prostornoj i
dru{tvenoj.
Pojava izumitelja
Ovo bi bio kontekst Dekartovih promi{ljanja o novoj slici sveta koju nalazimo
u njegovim delima. Ovde najpre mislimo na novu teoriju koju daje o
~oveku a koja je u saglasnosti sa ovakvim poimanjem prostora koji je, kako je
lepo rekao Aleksandar Koare (Alexandre Koyré), od zatvorenog sveta postao
beskrajni univerzum. Krenimo od Dantea (1265-1321) ~ija poezija sna-
`no sa`ima srednjovekovnu viziju sveta: centar vaseljene je Zemlja, dok je
Jerusalim sredi{te izronulog kopna. U bezdanima Zemlje je pakao, postojbina
prokletih du{a. Prema nebesima, jedan za drugim, uzdi`e se deset zvezdanih
krugova: Mese~ev, Merkurov, Venerin, Sun~ev, Marsov, Jupiterov, Saturnov,
krug nekretnica, zatim Primum Mobile i najzad Empirija. Prema tome,
jo{ uvek smo kod Ptolomeja. Dakle nebesa, odnosno raj, nisu daleko: ve}
po~etkom XVII veka, otac Mersen (1588-1648), Dekartov prijatelj i korespondent,
smatraju}i da dimenzije sveta iznose 14000 zemaljskih radijusa, dolazi
na pomisao da izra~una ukupan broj stepenika na Jakovljevim lestvama. Ali,
71