You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Kroz istoriju grada do novog dru{tva<br />
{umama u okolini Pariza, kraljevskim terenima za lov. Model dr`ave-Sunca<br />
nije nov. Dovoljno nam je da se prisetimo Japanaca ili Inka. Ova planeta simbolizuje<br />
jedinstvo okupljeno oko centra. Kakav je to <strong>centar</strong> i o kakvom jedinstvu<br />
je re~? Piramide Egip}ana, Kineza i Maja ili sumerske tvr|ave nisu Versaj.<br />
Stara carstva i kraljevstvo Luja XIV deli jedan doga|aj sli~an onom koji<br />
vavilonske astronome razdvaja od „fizi~ara” iz Mileta, a to je prelazak sa<br />
aritmetike na geometriju. Versaj nije nikakva sveta stena, vertikalna osa sveta,<br />
niti ogromna naslaga kamenja, simbola vere oko koga se stvara dru{tvo.<br />
Hroni~ar Luj de Sen-Simon, u svojim kriti~arskim nastojanjima, opisuje u<br />
Memoarima prostrana krila „koja se, bez ikakvog temelja, prote`u do dvori-<br />
{ta” i, pokraj vrta, „izgorelu palatu kojoj jo{ uvek nedostaju poslednji sprat i<br />
krov”. Horizontala, linije koje se gube, lako}a – sve ono kroz {ta je pro{ao<br />
kvatro~ento u vreme kada pisar-ra~unovo|a svoje mesto ustupa in`enjeru.<br />
Sunce koje se, u liku Apolona, sa svojom ko~ijom pomalja iz sredi{njeg bazena<br />
Versaja, vi{e nije kosmi~ka zvezda, sredi{te ustaljenog reda ~ije postojanje<br />
prethodi svemu. Sada ono slavi jednog ~oveka: odrazi u Galeriji ogledala<br />
imaju jedan izvor, jedno „ja” koje se ogleda i na koje ona bacaju svetlost,<br />
jedno bi}e koje se projektuje u okolnom svetu. Mo} je opti~ka ma{ina u kojoj<br />
mo`emo da prepoznamo perspektivu i pozori{te. Re~ je o monumentalnoj<br />
perspektivi i tzv. kraljevskom trgu: dve velike prostorne forme koje }e novonastala<br />
dr`ava podariti Parizu jasno ilustruju ovu ~injenicu. Osnovna odlika<br />
perspektive je prava linija, za razliku od krivina svojstvenih srednjovekovnim<br />
ulicama. Zna~ajno je primetiti da Alberti glavne ulice, koje u svojim planovima<br />
razlikuje od sporednih, naziva „vojnim” te da su one {iroke i pravolinijske,<br />
{to je omogu}avalo brzo pomeranje velikog broja vojnika, ali istovremeno<br />
i demonstraciju reda koji ta ista vojska zavodi: vojnici mar{iraju postrojeni<br />
u redove, sa velikim razmakom izme|u odreda, ali svrstani u povorku<br />
koja se prote`e do u nedogled kao sila koju ni{ta ne mo`e da zaustavi. I<br />
same ulice su deo tog reda: sa obe strane avenije, poput postrojenih vojnika,<br />
izdi`u se zgrade ujedna~enih fasada. Dakle, sve je u znaku parade i mimohoda:<br />
oni koji su u zgradama vide prolazak kolone vojnika, dok se ovima ~ini<br />
da su zgrade te koje, sa beskrajnim i ujedna~enim nizom pravilnih fasada i<br />
frontona, prolaze mimo njih. Kada je u pokretu, ma{ina stvara brzinu, ali i<br />
ujedna~enost, dok razlike postaju uo~ljive samo onome ko ide laganim koracima.<br />
Me|utim, putniku koji sedi u kolima koja jure galopom, nemogu}e je<br />
da razazna razlike i jedino {to vidi jeste samo beskrajno ponavljanje. Ali, da li<br />
}e ovo monotono ponavljanje biti mrsko kralju, uzdignutom iznad svekolike<br />
mase svojih podanika razmilelih po ravnici, ba{ kao i iznad svojih bataljona<br />
koje, pred bitku, sa vrha neke uzvi{ice posmatra durbinom? Naprotiv, upra-<br />
69
Change language