You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Kroz istoriju grada do novog dru{tva<br />
svih na jednu jedinu `rtvu, ponovo se uspostavlja red. Donose}i zlu kob za<br />
`ivota, `rtveni jarac svojom smr}u postaje blagosolov za ~itavu zajednicu:<br />
nakon Kralja Edipa sledi Edip u Kolonu, heroj, neka vrsta mesije. Ako se gleda<br />
sa aspekta ostvarenih dobrobiti, `rtvovani nadrasta samog sebe i na kraju<br />
postaje neko ko dolazi spolja ili odozgo: njegova pripadnost zajednici se polako<br />
bri{e, jer jednom dru{tvu ne odgovara da prizna da je utemeljeno na<br />
ubistvu. A kamen na agori, u sredi{tu osvetovljenog politi~kog prostora, i<br />
dalje ~uva svoj sakralni karakter, ako ga posmatramo kao `rtveni kamen zahvaljuju}i<br />
kome je dru{tvo, ponovno ujedinjeno, moglo opet da funkcioni{e.<br />
Ali, sam Edip je zapravo tragi~an lik. Dakle, u pozori{tu u kome Atinjanji<br />
predstavljaju sami sebe, tragedija ozna~ava izvesnu prekretnicu koja ukazuje<br />
na prelaz od vremena bogova do vremena ljudi, od odgovornosti prvih<br />
(ili sudbine) do odgovornosti drugih (istorije). Ona se sme{ta izme|u ova<br />
dva sveta, te i iz jednog i iz drugog crpe svoju gra|u: s jedne strane je mit ~iji<br />
zov heroj ~uje, a s druge strane nove zakonske tekovine grada, oli~ene u horu<br />
kao glasu gra|ana. Sa tragedijom ulazimo u grani~nu zonu, kako su to istakli<br />
@an-Pjer Vernan i Pjer Vidal-Nake (Pierre Vidal-Naquet), u kojoj se su~eljavaju<br />
snage daimon-a (nezemaljska sila) i ethos-a (politi~kog morala). Ova poslednja<br />
izlazi kao pobednik iz sukoba, ne negiraju}i, ve} isteruju}i sêni pro-<br />
{losti, koju ona priznaje kao takvu, i koju upravo napu{ta. Kamen sa agore<br />
zapravo simbli{e taj prelaz, utoliko izvesniji ukoliko postoji jasna svest o tom<br />
procesu. Napu{tanje religiozne sfere dobija svoj izraz u mitu o boginji Atini,<br />
za{titnici grada. Kako legenda ka`e, nakon {to je ubila Meduzu, Atina je izmislila<br />
frulu. I dok je svirala na njoj kako bi stvorila zvuke sli~ne onima koje<br />
je ispu{tala Gorgona ubila~kog pogleda, ugleda svoj lik u ogledalu i shvati<br />
da je njeno lice naduvanih obraza i razvu~enih usana zapravo po~injalo da<br />
li~i na lice ~udovi{ta. Stoga baci ovaj duva~ki instrument, te se prihvati Apolonove<br />
lire, instrumenta koji funkcioni{e na matemati~kom principu koji upravlja<br />
`icama. Zna~enje je jasno: kao `eni od intelekta i mudrosti, za{titnici Atine<br />
ne preostaje joj ni{ta drugo nego da raskrsti sa kricima i hu~anjem onih<br />
koje su opsele mra~ne sile kojima je nemogu}e upravljati. To je prelaz od<br />
religioznog straha do ljudske inteligencije, do logi~no artikulisane re~i: kroz<br />
nju iz dubina muthos-a izbija logos, analogno procesu koji se odvijao me|u<br />
ratnicima iz Ilijade, ili kasnije u argumentovanim polemikama na agori, ili<br />
pak na pozori{noj sceni oiv~enoj sedi{tima. Iako svet uobrazilje kakav postoji<br />
u Atini jo{ uvek insistira na suprotnosti onoga {to je unutar i onoga {to se<br />
nalazi izvan kruga, ipak je do{lo do obrtanja zna~enja i vrednosti – dok je u<br />
po~etku unutra{njost kruga bila prostor svetinje, a sve izvan njega bilo odre-<br />
|eno za profani svet, svetinja je izgurana iz kruga napolje, u korist „racional-<br />
31
Change language