You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Kroz istoriju grada do novog dru{tva<br />
Uvod<br />
Koncepti i namere<br />
Grad je danas bolestan, dru{tvo tako|e, i reklo bi se da pate od iste boljke.<br />
Zbog toga se politi~ka aktivnost, ~iji je osnovni zadatak da obezbedi `ivotnost<br />
dru{tva, u poslednje vreme progla{ava i „politikom grada” i „politikom<br />
dru{tva”. Iz ovoga se mo`e pretpostaviti da je ista dijagnoza data zlu<br />
koje mori i jedno drugo: potrebno je, dakle, prona}i lek kojim bi se delovalo<br />
na oba polja.<br />
Nema~ki filozof Martin Hajdeger (Martin Heidegger) je rekao da je jezik<br />
ku}a u kojoj ~ovek obitava. Francuski sociolog Anri Lefevr (Henri Lefebvre),<br />
razmi{ljaju}i u suprotnom smeru, tvrdio je da je grad knjiga. [ta ku}a<br />
zna~i za prvoga? Sâmo ljudsko bi}e. [ta grad pi{e za drugoga? Grad je projekcija<br />
konkretnog dru{tva. Zato je izgra|eni prostor istovremeno i na~in bivstvovanja,<br />
zajedni~kog `ivota i mi{ljenja. Prostorne figure, socijalne strukture<br />
i mentalne forme povezane su i na izvestan na~in upu}uju jedne na druge<br />
u odre|enom kulturnom jedinstvu, u odre|enom na~inu bitisanja, na istom<br />
mestu i u istom vremenu. Mi{el Ser (Michel Serres) pokazao je u kojoj meri<br />
su nau~na saznanja me|usobno izomorfna. Mi{el Fuko (Michel Foucault)<br />
mogu}nost prevo|enja iz jednog domena u drugi nazvao je „epistem”, ~ime<br />
ozna~ava osnovu („bokal”, komentari{e Paul Veyne), svesnu ili nesvesnu,<br />
zahvaljuju}i kojoj, u datom trenutku, ose}amo, mislimo, ~inimo sve {to ~inimo.<br />
Dakle, istorija grada upu}uje nas na ove osnovne kodove koji nam omogu}avaju<br />
da razli~ite koncepte pove`emo sa odre|enim namerama.<br />
Ovo bi bila ravan skrivenih „razloga” o kojoj treba da vodimo ra~una<br />
ukoliko `elimo da se bavimo problemima grada i dru{tva. Budu}i da su ovi<br />
potonji u nezavidnom polo`aju, na nama je da smislimo ne{to novo. Potreba<br />
za inovacijom zahteva da vodimo ra~una o dana{njoj „epistemi~noj” originalnosti,<br />
kao i o onoj iz pro{losti. Suo~eni sa trenutnim pote{ko}ama, moglo<br />
bi nam se desiti da se pozovemo na nekada{nje oblike grada i ka`emo: grad<br />
koji `elimo da sagradimo mora da poseduje svoj <strong>centar</strong>. Da li je to ispravno,<br />
ako znamo koju su dru{tvenu i intelektualnu ulogu imali tada{nji verski i<br />
5
Change language