Knjiga u pdf. formatu - PALGO centar

Kroz istoriju grada do novog dru{tva
menzija, kao osnova dotad nevi|ene sile. Agora je svrgnuta sa svog pijedestala
kolektivnog operatora. Sada smo u potpunosti napustili primitivnu organizaciju
prostora vezanu za religiozni mentalitet. I{~upana iz centra, sila je
preme{tena na plan neuhvatljive vodene povr{ine, dok duh u potpunosti prelazi
u ravan geometrijskih apstrakcija.
Da bismo ukazali u kolikoj su meri evolucija urbaniteta i menjanje predstave
o svetu nerazdvojiv proces, treba ista}i podatak da je Hipodamos rodom
iz Mileta, ba{ kao i Tales, Anaksimen i Anaksimandar. Reklo bi se da su
ovi jonski „fizi~ari” bili prvi koji su tragali za poimanjem sveta koje bi bilo
oslobo|eno svake religiozne preokupacije, {to }e uzrokovati zna~ajnu promenu
u prostornom predstavljanju. Njihova polazna ta~ka je astronomija, a
njoj svojstvene instrumente i na~ine posmatranja pozajmljuju od susednih
civilizacija sa Bliskog istoka, pre svega od Vavilona. Pa ipak, kako smo videli,
vavilonska astronomija ostaje da deluje u okviru astralne religije (nebeski
svet predstavlja bo`anske sile), njome se bave pisari kako bi pomogli bogokralju
da uredi kalendar i verske rituale. Osim toga, ona je strogo aritmeti~ke
prirode, budu}i da su polo`aji zvezda iz dana u dan pra}eni upisivanjem u
tablice, bez projektovanja njihovog kretanja prema kosmi~koj, geometrijskoj
{emi. Kod Grka iz IX i VIII veka, od Homera do Hesioda, predstava o svetu
ima isti mitski karakter kao i u Vavilonu, {to zna~i da je re~ o slici univerzuma
sa~injenog od vi{e nivoa. Zemlja je ravna plo~a; iznad nje, poput kakve
izvrnute ~inije, nebo od bronze, ve~ito carstvo bogova; tu istu plo~u s donje
strane podupire svet mrtvih ili svet korenja, koji kod Hesioda dobija obli~je
jednog ogromnog }upa ispunjenog vetrovima, kao carstva zbrke, nereda i
tmine. Za Anaksimandra (oko 610–540), zemlja je zarubljen stub sme{ten u
srce univerzuma. Kako je mogu}e da se taj stub ne sru{i budu}i da ne po~iva
ni na ~emu? Zato {to se nalazi na podjednakoj udaljenosti od svake ta~ke
nebeskog kruga, te stoga nema svrhe da se pomera ni nani`e ni navi{e, ni
nalevo ni nadesno – i eto geometrijske slike sveta. Simetri~no usmeren u odnosu
na centar u svakom svom delu, univerzum vi{e nema apsolutan pravac
prostiranja: u odnosu na centar, sve ta~ke sfere su reverzibilne, odnosno sasvim
sli~ne. Ni{ta ne dominira ni nad ~im. Svi elementi od kojih je sa~injen
svet podudarni su, prostor je homogen.
Tales (oko 625–550), a potom i Anaksimandar (u zreloj dobi oko 545)
poku{a}e u svojim kosmologijama da izraze ovu homogenost posredstvom
jednog praelementa, kao principa svega postoje}eg. Taj prvobitni princip je
najpre voda, a zatim vazduh. Za svet imaginacije nije bez zna~aja ~injenica
da je re~ o neuhvatljivim elementima koji upu}uju na neprestano kretanje:
svet bez temelja na kome bi po~ivao jeste jedan nedefinisan svet. Pa ipak, i za
37