Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Kroz istoriju grada do novog dru{tva<br />
dva velika projekta. Bilo kako bilo, umesto ve} ograni~enog i trasiranog urbanog<br />
terena izabrana je ravnica ~iji se oblik mogao prilagoditi volji i novom<br />
poretku koji je istovremeno bio politi~ki i racionalan, kartezijanski i kraljevski:<br />
izrasta Versaj, ~iji }e se stil odraziti i na Peroovu gra|evinu u Parizu. Da<br />
li }e taj stil biti barokni ili klasi~ni, o tome }e presuditi kralj, jer taj prostor<br />
pripada njemu: klasi~ni, razume se. Za~u|uju}a je podudarnost koja postoji<br />
izme|u prostornih oblika, dru{tvene strukture i mentalnog tipa.<br />
U dana{njoj Francuskoj stvari se nisu mnogo promenile. Zar Francuz<br />
nije kartezijanac i gde se to jo{, kao u Francuskoj, dr`ava poistove}uje sa nacijom?<br />
S tim u vezi, brkanje javnog (povr{ine, preduze}a, usluge itd.) i dr`avnog<br />
svojstveno je Francuzima. Iako je revolucija kralju odrubila glavu, jakobinska<br />
republika nastavlja da traje u materijalnim i intelektualnim institucijama<br />
Francuske. Nekad je postojala izreka: „Libres comme les sujets du Roi<br />
en France”, sa sjajnom igrom re~ima u vezi sa dvozna~no{}u re~i sujet 4 : zar<br />
Francuzi nisu gra|ani zahvaljuju}i dr`avi, ba{ kao {to su nekad bili pojedinici<br />
zahvaljuju}i kralju i pod njegovom vladavinom? Iz ovoga proizilazi da je<br />
organizacija francuskog dru{tva tehni~ko-administrativnog tipa, a metode<br />
za kojima pose`e mo} su izravnavanje, isecanje i „ukockavanje” stanovni-<br />
{tva, one iste koje je Voban koristio za svoj ujedna~eni „prekvadrat”. Zadatak<br />
da se na bilo kom mestu primenjuju ista pravila koja diktira <strong>centar</strong> ostao je<br />
nepromenjen, s tom razlikom {to su intendanti zamenjeni prefektima. Moderni<br />
~ovek, za razliku od svog pretka iz anti~ke Gr~ke, svoje pona{anje ne<br />
podre|uje kosmi~kom redu: njegove norme sada odre|uje mo}, a zauzvrat<br />
dobija li~nu kartu kao dokaz da pripada naciji, da joj je potpuno prilago|en,<br />
kao i prava koja mo`e da u`iva u svojoj dr`avi. Osvrnimo se jo{ jednom na<br />
ovaj kraljevski prostor: geometrija njegovih utvr|enja (Nef-Brizak, Vitri-le-<br />
Fransoa), novih luka (Le Avr, Brest, Lorian, Ro{for), gradova-rezidencija (Ri-<br />
{elje, Versaj); pravilnost trgova i parcela, ujedna~enost vrhova i fasada gra-<br />
|evina; ustanove izgra|ene tako da odstranjuju i ogra|uju sve ono {to bi<br />
moglo da poremeti lepotu njihove pravilnosti. Prevladava jednakost, odnosno<br />
istovetnost. Svi su slobodni i jednaki, poru~i}e Francuska revolucija. Ali,<br />
ako je biti jednak isto {to i biti ujedna~en, onda bi sloboda bila preimu}stvo<br />
mo}i koja, poput in`enjera i u ime nauke koja je u njenoj vlasti, svoje planove<br />
i skice name}e svojim podanicima. Dakle, o~igledno je da se radi o podeli na<br />
elitu i narod, koja se i te kako zadr`ala do na{ih dana.<br />
4 Na francuskom, re~ sujet zna~i ,,bi}e“, ali i ,,podanik“, tako da bi se izreka<br />
mogla prevesti na dva na~ina: ,,Slobodni kao podanici Kralja u Francuskoj“ ili pak<br />
,,Slobodni kao bi}a Kralja u Francuskoj“ (prim. prev.).<br />
77
Change language