Topsrbija br39

Privreda u čaši
Vino se s pravom ubraja u najbrže rastuću privrednu granu u Srbiji, a tome su doprineli ne samo vinogradari i vinari, već i
mnogi drugi, počev od institucija koje ih podržavaju, turističkih radnika, predstavnika medija i drugih... Stoga je i naslov
ovog teksta više nego primeren kada se govori o vinskom turizmu. Naravno, potrebno je još mnogo toga učiniti da Srbija
dođe u svetsku vinsku elitu i da zaboravi davnu vinsku prošlost i period donošenja Zakona 1970., kada je vinogradarima dozvoljeno
da proizvode grožđe, ali ne i vino, sa katastrofalnim posledicima i potpunog urušavanja proizvodnje vina na privatnom posedu, na
uštrb podizanja vinskih giganata, kojima je cilj bila količina, a ne kvalitet. Turbulencije početkom devedesetih dovele su do propadanja
društvenog, ali i obnovu i razvoj privatnog vinskog sektora... O teme dokle smo stigli i kako dalje još bolje, razgovara se na
različitim manifestacijama, skupovima, panelima, a evo šta kažu pravi vinski znalci:
Vuk Vuletić
Prof. dr Dragoslav
Ivanišević
Jadranka Beljan
Balaban
Jadranka Beljan Balaban, PR jedne od najdugovečnijih,
najcenjenijih i najposećenijih manifestacija
- Međunarodni festival vina „InterFest“, ističe da vino
nije samo u službi vinskog turizma već konkretan turistički
proizvod; da je promocija vina ujedno i promocija
vinogradarstva i vinarstva jednog rejona i zemlje
uopšte.
- Značaj „InterFesta“ je upravo u vremenu u kome je
nastao, i bio mesto gde su se predstavljala kvalitetna
vina, kada je „malim“ vinarima, na početku samostalnog
rada, trebala podrška - rekla je između ostalog Jadranka
Beljan Balaban.
Mirko Niškanović
Vuk Vuletić, somelijer br. 1 (potvrđeno)
smatra da je uz vino i sve
ono što ga čini, važno i da ugostiteljstvo
bude shvaćeno na ozbiljan
način i da se obezbedi kompletna
usluga.
- Važno je da vinski turista kada
poseti vinariju vidi proizvodnju, da
popriča sa predstavnikom vinarije,
da čuje nešto o istoriji te vinarije
kao i o planovima za budućnost,
da nakon toga sedne u ugostiteljski
objekat vinarije, da učestvuje u ozbiljnijoj
degustaciji vina, da proba
autohtone proizvode i jela koja su
interesantna za sam region, i na
kraju dana kada se sve završi, da
može da kupi neko vino koje će poneti
sa sobom - istakao je Vuletić.
Branislav Mamić
Marija Bojović
Prof. dr Dragoslav Ivanišević
naglašava da je potrebno da prođe
minimum 10 godina mukotrpnog
rada i konstantnog ulaganja da bi
na kraju imali jedan uspešan proizvod.
- Vinograd traži slugu, a ne gospodara.
Često ljudi uđu u vinsku
priču na bazi toga što vide krajnji
proizvod, a onda kada se upuste
malo dublje, i suoče sa svim izazovima
u proizvodnji vina, vrlo često
se i obeshrabre. Da bi podigli jedan
vinograd morate imati dosta iskustva,
dosta znanja, odabrati dobru
lokaciju, adekvatnu sortu, sprovoditi
svakodnevno niz agrotehničkih
mera da bi ta proizvodnja bila
uspešna - tvrdi prof. Ivanišević.
Mirko Niškanović, enolog i direktor, koji od prve
berbe (2014) u tada mladoj, sada već prestižnoj Vinariji
„Deurić“, situiranoj na južnim padinama Fruške gore
(Mala Remeta).
- Goste privlačimo odličnim vinima, a imamo i malu
školu vina za zainteresovane, večere sa poznatim šefovima.
Organizujemo i raznovrsne druge aktivnosti,
Team Buildinge, muzičke nastupe. Smatram da je vinski
turizam, pored komercijalne prodaje, izuzetno značajan
u cilju promocije vinarije i njenog pozicioniranja
na sve zahtevnijem tržištu.
Branislav Mamić, sekretar Udruženja usluga
Privredne komore Vojvodine (PKV) dodaje da vinski
turizam podrazumeva stratešku opredeljenjenost,
uključivanje lokalne samouprave, infrastrkturu...
- Primera dobre prakse ima i u Srbiji, ali je najplastičniji
primer Istre, koja je postala „carstvo autohtonog
vina - Malvazije, sira francuskog kvaliteta i istarskog
ukusa - Špin i najboljeg maslinovog ulja na svetu - Ol
Istria“. Realizacija svih potencijala iz Srbije mogla bi
da pokaže i mnogo više, ali je sve to potrebno i sprovesti.
Marija Bojović, menadžer vinskog turizma i somelijer,
nakon višegodišnjeg rada u vinskom sektoru, obogatila
je vinsku scenu pokretanjem projekta „Vikend
škola vina“.
- Pokušavamo da jednodnevnim kursom ljubitelje
vina naučimo i proširimo njihovo znanje, budući da je
sve veća prisutnost vinskih tura kao opšteg „vinskog“
pokreta u svetu.
50