Topsrbija br39

www.topsrbija.com PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI Decembar 2023 • Besplatan primerak

TOPSRBIJA

NAJBOLJE IZ SRBIJE broj 39

ISSN 2334-6027

Foto: Martin Candir

SAVRŠEN ODMOR NA ZLATIBORU

Hotel OLIMP Zlatibor

Miladina Pećinara 1

31315 Zlatibor

+381 (0)31 842 555

+381 (0)31 848 054

faks: +381 (0)31 841 953

hotelolimp@mts.rs

http://www.hotelolimp.com

Na raskrsnici misli

i postignuća

At the Crossroads of Thoughts and

Achievements

Nema raskrsnica sa obeleženim pravcima kojima

se stiže do uspeha, pod kojim se razume - na

kraju biti zadovoljan. Za mnoge kulture, kojima

pripada i naša, pravac slobode je cilj kome vodi

svaki put. Sloboda u smislu, ne da se radi ono što

se voli, već da se ne radi ono što se neće. A mesto

uliva svih puteva je naš dom, sklonište za dušu i

telo. U središtu doma je trpeza, sofra (sovra), koju

su u antičko doba nazivali agape - gozba ljubavi,

gde je važnije od onoga šta je na stolu, ko se okupio

oko njega. To zajedništvo reči, misli, samog

čina jedenja, jedan je od najveličanstvenijih trenutaka

u životu. To je trenutak istine u kome nema

pretvaranja, kada se ogoljuje svaka dobra kao i

manje dobra namera.

Trpeza je poput života. Bogata u miru i slozi,

siromašna u vreme nemira i sukoba; posna kada

to vera nalaže, do bahatosti raskošna slavljenička,

svadbarska; bogata i raznovrsna slavska; ona nadčulna

namenjena „izabranima“ i kreativna onima

van „dinastičkih“ krugova. Ne u smislu podražavanja već osvešćavanja

motiva stvaranjem mogućeg.

U ovom, 39. broju Revije TOPSRBIJA, reć je o novogodišnjoj i božićnoj

trpezi - veličanstveno-živopisnoj i otmenoj, u kojoj su poput

venca upretenog cveća ispričane životne priče ljudi različitih interesovanja

i profesija koje spaja zadovoljstvo i ispunjenje onim što su

uradili, onim čime se razlikuju od drugih.

A ta reč - stvarati, kreirati, potekla je iz krugova francuskih umetnika

(1870.), koji su hteli da naprave otklon od onih koji to nisu.

Jednom zakotrljan ideal kreativnosti, uzburkavši ustaljenost već

viđenog, brzo se širio postavši tako kredo, normativ vrednosti u

umetnosti i van nje. U životu uopšte. U mehanizmu dostizanja zamišljenih

ciljeva kreativnost „junaka naših priča“ predstavlja koncept

(izbor koraka, akcija) njihove lične i profesionalne operacionalizacije.

Onima koji su uspeli da sprovedu modele i načine organizacije i

poslovanja u skladu sa svojim idejama, usklađenim sa početnim pozicijama,

mogućnostima, stavovima, opredeljenjima..., posvećujemo

veliku pažnju uz ogromnu zahvalnost, jer su napravili korak dalje i

svim smernim i hrabrim osvajačima svojih namera pokazali koji put

treba izabrati.

Mihailo Berček, glavni i odgovorni urdnik revije

TOPSRBIJA - NAJBOLJE IZ SRBIJE

Mihailo Berček

There are no crossroads with directions marked

to reach success, which is understood as being

satisfied at the end. For many cultures, including

ours, the direction of freedom is the goal to which

every road leads. Freedom in the sense of not to do

what you like, but not to do what you do not want

to do. And the place where all roads confluence is

our home, a shelter for soul and body. In the centre

of the home is the table, sofra (sovra), which

was called agape - a feast of love in ancient times,

where it is more important, who gathered around

the table than what is on the table. That communion

of words, thoughts, the very act of eating, is

one of the most magnificent moments in life. It is a

moment of truth where there is no pretence, when

every good as well as less good intention is laid

bare.

The table is like life. Rich in peace and harmony,

poor in times of unrest and conflict; fasting

when faith dictates it, extravagant to the point of

arrogance, celebratory, wedding; rich and diverse when celebrating

family patron saint; the supernatural intended for the „chosen“ and

creative for those outside „dynastic“ circles. Not in the sense of

imitating, but of raising awareness of the motive by making the

possible.

In this, the 39th issue of TOPSRBIJA Magazine, we are talking

about the New Year‘s and Christmas table - magnificently colourful

and elegant, in which, like a wreath of twined flowers, the

life stories of people of different interests and professions are told,

combining satisfaction and fulfilment with what they have done,

with what makes them different from others.

And that word - to bring into existence, to create, came from the

circles of French artists (1870), who wanted to move away from

those who are not. Once the ideal of creativity was rolled out, stirring

up the stability of déjà vu, it quickly spread, thus becoming a

credo, a norm of values in art and outside it. In life in general. In

the mechanism of achieving the imagined goals, the creativity of

the „heroes of our stories“ represents the concept (choice of steps,

actions) of their personal and professional operationalization. To

those who managed to implement models and methods of organization

and business in accordance with their ideas, aligned with

initial positions, opportunities, attitudes, determinations..., we pay

great attention with enormous gratitude, because they took a step

further and to all modest and brave conquerors of their intentions

who showed which path is to be chosen.

Mihailo Berček - Editor - In - Chief

TOPSRBIJA - BEST IN SERBIA

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 39

Izdavač:

Agencija za izdavanje novina Berček&Berček

21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141

Web: www.topsrbija.com

E-mail: topsrbija@gmail.com

Direktor i Glavni i odgovorni urednik:

Mihailo Berček

Mob.: +381 63 54 98 77

Dizajn i tehničko uređenje:

Zoltan Rešnjak

Fotografije: Mihailo Berček,

i materijali oglašivača

Štampa: Magyar Szó Lapkiadó KFT

DOO. OJ Štamparija Forum Novi Sad

21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1

CIP-Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad

338/339 (497.11)

TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije

Glavni urednik Mihailo Berček

-2023. Decembar. – Novi Sad

Agencija za izdavanje novina Berček&Berček

2023. – Ilustr.; 30 cm

Četiri puta godišnje

ISSN 2334-6027;

COBISS.SR – ID273937671

CRVENI/RED TAXI

taxi u koji imate poverenje

021 52 51 50 021 44 55 77

060 6 52 51 50 069 44 55 777

CRVENI/RED TAXI

udobno - sigurno - povoljno

4

SADRŽAJ

Zlatibor - Foto: Martin Candir ................................. 1

Hotel Olimp, Zlatibor .............................................. 2

Na raskrsnici misli i postignuća .............................. 3

At the Crossroads of Thoughts

and Achievements .................................................... 3

TopSrbija - Najbolje iz Srbije br. 39 Impresum ....... 3

CRVENI TAXI, Novi Sad ....................................... 4

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije

br. 39 Sadržaj ........................................................... 5

Najbolje iz Vojvodine za 13 novih korisnika ........... 6

TopSrbiji Darodavnica Festivala književnog

stvaralaštva na selu i o selu ..................................... 7

Još jedan Turistički cvet Zlatnoj planini .................. 8

65. Dani berbe grožđa manifestacija

godine u Srbiji ......................................................... 9

Dve decenije pravne misli - Pravnički dani

na Pravnom fakultetetu Univerziteta

Privredna akademija u Novom Sadu ..................... 10

Prof. dr Marko Carić laureat Povelje

Kapetan Miša Anastasijević .................................. 11

Kakav deda takav unuk ......................................... 12

Priznanje prvoj dami vojvođanskog

zadrugarstva ........................................................... 13

Znak Najbolje iz Vojvodine za MEDLAB ....... 14,15

Odmaralište Crvenog krsta Vršac

na raskrsnici 17 vetrova .................................... 16,17

Laureati nagrade Poljoprivrednik

nove generacije ................................................. 18,19

O Sokačetu, hrani, filozofiji i još nečemu ......... 20,21

SREĆNE NOVOGODIŠNJE I BOŽIĆNE

PRAZNIKE ŽELI VAM TO VOJVODINE ..... 22,23

Godina jubileja i novih uspeha Turističke

organizacije Grada Novog Sada ....................... 24,25

Privredna komora Vojvodine i u 2023.

pokazala svoju vitalnost ........................................ 26

Privrena komora Vojvodine potvrdila

regionalni značaj .................................................... 27

Projekat PMF-a Jačanje digitalne komunikacije

između SAD-a i Srbije ........................................... 28

Zavidni rezultati studenata PMF-a na

Open Balkan Chef Culinary Challenge 2023 ........ 28

Nagrada za životno delo kao podstrek daljeg

rada sa mladima ..................................................... 29

Nove ideje za novo vreme porodice Hadžić ..... 30,31

Kur salon - raskošni svedok istorije ...................... 32

Od gastronomije do alhemije

- Čarda Aqua Doria .............................................. 33

TO La Banda - prvih deset godina .................... 34,35

SB MERKUR - Kada se priroda

i nauka udruže ................................................... 36,37

Značaj Međunarodnog sajma turizma

i Sajma seoskog turizma u Kragujevcu ............ 38,39

Knjaževačka letnje-zimska rapsodija ............... 40,41

Lepota grada u kojem istorija i dalje živi .............. 42

Malo prelepo mesto ne malih turističkih

potencijala .............................................................. 43

Praznični Gastro Srem

- IZ SRCA, SVE LAGANO ............................. 44,45

Zimski odmor u Banatu .................................... 46,47

Gradski park - duša Vršca ................................. 48,49

Privreda u čaši ....................................................... 50

Povratak u zlatno doba Vršačkog vinogorja .......... 51

Vina Šumadije - vinski izazov za domaće

i strane enofile ................................................... 52,53

Šumadija - prestonica najbolje rakije

šljivovice na svetu ............................................ 54,55

U sve se meša ........................................................ 56

CASEIFICO La Dea d.o.o. Gelpi Christiana ........ 57

Traganje za neuhvaćenom suštinom pojavnog ... 58,59

Četvrt veka Folklornog ansambla VILA ........... 60,61

Ispred vremena - iznad prostora ....................... 62,63

Od mašte do stvarnosti ..................................... 64,65

Božansko piće koje se miriše, degustira

i kojim se slika ....................................................... 66

SB Merkur, Vrnjačka Banja ................................... 67

Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu .. 68

5

Zajednički snimak ovogodišnjih laureata sa organizatorima

Najbolje iz Vojvodine za 13

novih korisnika

Pokrajinska vlada APV dodelila je

u sredu, 29. novembra 2023. godine,

oznaku „Najbolje iz Vojvodine“

za 13 korisnika kao potvrdu kvaliteta u

kategorijama proizvoda, programa, usluga,

manifestacija i starih zanata. U okviru

konkursa koji je raspisao Pokrajinski

sekretarijat za privredu i turizam za ovu

godinu, za pravo na korišćenje oznake

„Najbolje iz Vojvodine“ stiglo je 50 zahteva.

Komisija koju čine predstavnici

Pokrajinske vlade, Univerziteta u Novom

Sadu, Turističke organizacije Vojvodine,

„Jugoinspekta“ i drugih organizacija odlučila

je da ove godine bude 13 dobitnika

ovog visokog priznanja.

Čestitajući dobitnicima, predsednik

Pokrajinske vlade Igor Mirović izrazio

je uverenje da sertifikati neće biti samo

priznanje, već i podsticaj za nove ideje i

nove poslovne i kreativne poduhvate.

- Ponosan sam na činjenicu da u

Vojvodini imamo čime da se pohvalimo.

Godine 2021. ponovo smo inicirali uvođenje

oznake „Najbolje iz Vojvodine“, da

bismo podigli kvalitet usluga, proizvoda

i sadržaja koji dolaze iz Vojvodine - istakao

je Mirović.

Razvojna agencija Vojvodine, prema

Mirovićevim rečima, podržala je od

2017. godine do danas, kada je reč o podršci

privrednicima, 305 firmi i odobrila

im finansijske podsticaje za otvaranje

novih radnih mesta ili za nabavku opreme,

a svega pet odsto njih je u stranom

vlasništvu.

- To je bio naš zajednički cilj da, pre

svega, podstaknemo preduzeća u vlasništvu

domaćih privrednika. Među dobitnicima

su baš ti ljudi, koji su razvijali svoje

kompanije, zanate, svoje proizvode, sadržaje,

usluge i time razvijali čitavo naše

društvo i Vojvodinu, a time i celu Srbiju

- naglasio je Mirović. Prema njegovim rečima,

posebno je Pokrajinski sekretarijat

za privredu i turizam podržao mala porodična

preduzeća - ona koja u malim sredinama

razvijaju sopstveni posao.

Predsednik Mirović se osvrnuo i na aktuelne

pokazatelje ukupnog ekonomskog

razvoja i naglasio da svi oni i dalje u celoj

zemlji, a posebno u Vojvodini, beleže pozitivne

trendove.

- U prvih devet meseci ove godine industrijska

proizvodnja u Vojvodini je

veća za 3,6 odsto, vrednost izvoza je uz

rast od 3,2 odsto u odnosu na isti period

prošle godine premašila 7,1 milijardu

evra, a po prvi put od 1989. godine stopa

nezaposlenosti je pala ispod osam procenata.

Sve ovo znači da naša zemlja ide

napred i da se razvija“, rekao je Mirović.

Osnivač „Film festivala Ravno Selo“

glumac Lazar Ristovski obratio se u ime

dobitnika i istakao da je uspeh prepoznat

i nagrađen.

- Prepoznati smo jer smo svoje zanate

pretvorili u umetnost - izjavio je

Ristovski i zahvalio Pokrajinskoj vladi na

podršci i priznanjima.

Događaju su prisustvovali i pokrajinski

sekretar za privredu i turizam Nenad

Ivanišević i direktorka Turističke organizacije

Vojvodine Nataša Pavlović.

Oznaku „Najbolje iz Vojvodine“ dobili

su vinarije Kovačević, Deurić i Kiš,

manifestacije „Film festival Ravno

Selo“, sportsko-rekreativna manifestacija

„Tur de Fruška“, Plamen Grad

iz Kovina za uslugu smeštaja i kafe,

Zdravstvena ustanova Medlab za uslugu

laboratorijske dijagnostike, Udruženje

građana „Sač fest“ za manifestaciju,

Turistička organizacija Nova Crnja za

„Boemske noći“, Kovačka radionica

Mesaroš za ručno pravljenu stolicu

„Elena“, SZR „Maca Papučarica“ za

opanke i obuću za folklor i Ikonopisna

radionica Sandra Stanković za izradu

ikona.

6

TopSrbiji Darodavnica

Festivala književnog

stvaralaštva na selu i o selu

Mihailo Berček, Revija i sajt „TopSrbija - Najbolje iz Srbije“ (www.topsrbija.com), Novi Sad - za reportažu „Priča o Stragarima“,

nagrađeni su II Darodavnicom, priznanjem Društva za narodno prosvećivanje „Svetionik” iz Kragujevca na VI

Festivalu književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji „Moje selo u pričama i pesmama 2023‘‘ (Stragari

- Kragujevac, 12. 12. 2023.)

U obrazloženju žirija koji

su činili Branislav Gulan,

predsednik, Biljana Alavanja,

član i akademik, dr Radenko

Krulj, član, navodi se

da je “Revija sajt ,,TopSrbija

- Najbolje iz Srbije’’ prisutna

u svakom selu Srbije. Prikazuje

napredna sela i zadruge,

seoski turizam, ali i život

onih sela koja nestaju. Kroz

njegovu priču i fotografiju,

ukazuje se put kojim treba

da idu sela kako bi opstala i

ostala. Iz njegovih tekstova i

priloga proizilaze i predlozi

kako se mogu ojačati ta sela

i zadruge sa mladima iz srednjih

poljoprivrednih škola.

Svake godine iz tih škola kao

svršeni srednjoškolci izađe

oko 2.500 mladih školovanih

kadrova koji predstavljaju

dobru bazu za državu koja

bi trebalo da ih stimuliše da

ostaju u selima, da stvaraju

porodice i proizvode hranu

za sebe i tržište. Jer, porodice

već imaju njive, a država

treba da pomogne sa finansiranjem

za podizanje zasada i

nove proizvodnje ali i zaštitnih

mreža.”

- Na konkurse su se do

sada javljali autori iz Australije,

Novog Zelanda, Nemačke,

Kanade - rekao je Milutin

Matić, direktor festivala

,,Moje selo u pričama i pesmama’’,

posvećenog stvaralaštvu

na selu i o selu, koji je

upalio svojevrsnu duhovnu

lampu ne samo u Srbiji nego i

van granica naše zemlje. Ove

godine pristiglo je 95 radova

od 55 autora. Dodeljeno je

12 Darodavnica i sedam Zavhalnica.

Svi radovi pristigli

na konkurs biće objavljeni u

zborniku festivala. Ovogodišnji

žiri su činili Branislav

Gulan, predsednik, Biljana

Alavanja, član i akademik,

dr Radenko Krulj, član.

U prethodnim godinama

organizovano je pet festivalskih

smotri ,,pisane reči na

selu i o selu’’, na kojima je

učestvovalo 458 autora, sa

više od 1.000 autorskih radova,

a najuspešnijim autorima

dodeljeno je pet ,,Velikih

darodavnica, 56 ,,Darodavanica’’

i 154 ,,Specijalna priznanja’’,

uz prisustvo više od

5.000 učesnika i posetilaca

na završnim svečanostima,

promocijama zbornika i knjiga

autora.

- Koncipiali smo jedinstvenu

kulturnu manifestaciju

nacionalnog karaktera (koja

je sad postala već tradicionalna)

na prostorima Srbije

i Balkana, pre svega, namenjenu

širokom krugu stanovništva

na selu, zatim onima

koji su poreklom sa sela, ali

i svim ostalim ljudima koji

vole selo - u gradovima i selima,

prirodu i zdrav život,

kao i onima koji se bave književnim,

stručnim, naučnim i

drugim radom vezanim za

Mihailo Berček

selo i njegovo stanovništvo u našoj zemlji i srpskoj dijaspori -

rekao je prilikom uručivanja priznanja dr Milutin Matić, direktor

održanog Festivala ,,Pisane i lepe reči’’.

Ova jedinstvena nacionalna kulturna manifestacija, održana u

šumadijskom selu Stragari afirmiše stvaralaštvo posvećeno selu, a

ocenjivani su radovi autora iz Srbije i dijaspore.

7

Još jedan Turistički cvet

Zlatnoj planini

Turistička organizacija Zlatibor

dobitnik je prestižnog

priznanja „Turistički cvet“

za 2023. godinu, u kategoriji Turistička

organizacija. Na svečanoj

ceremoniji, upriličenoj 6. decembra

u event centru „Just & Lobby“

u Beogradu, Turističkoj organizaciji

Zlatibor (TOZ) uručena je ova

nagada, čime je odato priznanje za

dugogodišnje napore, inovacije i

posvećenost razvoju turizma Zlatibora.

Nagrada „Turistički cvet“, koju

svake godine dodeljuje Nacionalna

turistička organizacija, potvrda

je izvanredne predanosti u radu i

velikog doprinosa koji Turistička

organizacija Zlatibor daje razvoju

destinacije. Predstavlja jedno od

najcenjenijih priznanja u turističkoj

industriji, ali za TO Zlatibor to

je više od priznanja. To je potvrda

neumornog truda i ulaganja u stvaranje

izuzetnog turističkog iskustva.

Potvrda prave vizije i jasnih

ciljeva koji su doveli do podizanja

kvaliteta turističkog doživljaja na

jednoj od najlepših planina Srbije.

U godini u kojoj je Zlatibor obeležio

130 godina svoje turističke

tradicije, stiglo je i ovo značajno

priznanje. Za Turističku organizaciju

ovo je veliki podstrek, ali

i obaveza da istim intenzitetom

nastavi da proširuje i unapređuje

turističku ponudu „zlatne“ planine.

Nagradu je primio direktor Turističke

organizacije Zlatibor, Vladimir

Živanović, koji se zahvalio

svima koji su doprineli da Zlatibor

danas bude jedna od najposećenijih

destinacija Srbije.

- Izuzetna je čast da u godini u

kojoj beležimo istorijske rezultate

za turizam Zlatibora primimo ovako

značajnu nagradu. Ovu nagradu

dobijamo od organizacije koja na

najbolji mogući način radi svoj posao,

sve nas predstavlja širom Srbije,

regiona i sveta. Mi sada imamo

veliku odgovornost i obavezu

Vladimiru Živanoviću visoko priznanje uručila je Marija Labović

da ovu nagradu u narednom periodu opravdamo.

Nagradu ćemo najbolje opravdati velikim

ulaganjima u našu destinaciju, tako što

ćemo se truditi da se Zlatibor i dalje razvija,

tako što ćemo zajedno sa resornim ministarstvom

i Vladom Republike Srbije realizovati

naše najznačajnije projekte. To su izgradnja

gondole do Pribojske banje, izgradnja golf

terena, velikog sportskog centra, kongresnog

centra. Onda ćemo jednu tako uređenu destinaciju

ponovo predati Turističkoj organizaciji

Srbije, koja će na najbolji način to uvezati u

svoje planove i projekte i nastaviti da promoviše

našu Srbiju u jednom divnom turističkom

paketu. Svi mi imamo zajednički cilj, da podignemo

kvalitet turističke ponude i privučemo

sve veći broj posetilaca i noćenja, što ćemo

siguran sam, u narednom periodu i uspeti.

Direktor Živanović je istakao da ova nagrada

ne pripada samo Turističkoj organizaciji

Zlatibor. Ova nagrada pripada svim ljudima

sa Zlatibora, celokupnoj turističkoj privredi,

vrednim Zlatiborcima koji svakodnevno sa

osmehom na licu i raširenih ruku dočekuju

brojne turiste i trude se da im odmor na našoj

vazdušnoj banji bude što lepši i sadržajniji.

- Moram da se zahvalim i gospođi Labović,

svim kolegama iz Turističke organizacije

Srbije na velikoj podršci, turističkoj privredi

Zlatibora, kolegama iz Turističke organizacije

Zlatibor i naravno rukovodstvu opšine Čajetina

na nesebičnoj podršci koju dobijamo svih

ovih godina - dodao je Živanović.

„Turistički cvet“ je nagrada Turističke organizacije

Srbije koja se tradicionalno dodeljuje

za značajna ostvarenja u podizanju kvaliteta

turističkih usluga, kao i za doprinos razvoju,

unapređenju i promociji turizma, fizičkim i

pravnim licima u Srbiji. Nagrada je ustanovljena

davne 1982. godine, a već 1983. godine

ustanovljena je kao trajna nagrada. Ovo je

osmi po redu „Turistički cvet“ koji je uručen

Turističkoj organizaciji Zlatibor. Davne 1983.

godine tadašnji Turistički savez Srbije dodelio

je Turističkom centru Zlatibor ovo prestižno

priznanje. Sledeći je na Zlatibor stigao 1990.,

a zatim i 1998. pa 1999. godine. Zlatibor je

dobitnik „Turističkog cveta 2003. i 2010.,

a 2006. Zlatibor je „Turistički cvet“ dobio u

kategoriji „Najuređenija turistička destinacija“.Zlatiborska

„Gold gondola“ 2021. bila je

dobitnik ovog priznanja u kategoriji „Organizacija

ili pojedinac za doprinos unapređenju

turizma i podizanju kvaliteta turističkih usluga“,

a hotel „Grand Tornik“ 2019. u kategoriji

„Ugostiteljski objekat za smeštaj - hotel“.

8

Tatjana Palkovač

65. Dani berbe grožđa

manifestacija godine u Srbiji

Vršački 65. „Dani berbe grožđa“

proglašeni su za zvanično najbolju

manifestaciju u Srbiji za 2023.

godinu u tradicionalnom izboru „Turistički

cvet“, koji dodeljuje Turistička organizacija

Srbije. Za četiri dana Grožđebala,

bogatstvo sadržaja ove manifestacije, dovelo

je u Vršac više od 130 hiljada gostiju

iz Srbije i inostranstva (procena je da je

samo iz Rumunije došlo 30 hiljada gostiju).

- Epitet najbolje turističke manifestacije

je i ulaznica za njeno dalje promovisanje

kako u Srbiji tako i u svetu. Ova nagrada

predstavlja potvrdu dosadašnjeg rada

Turističke organizacije Vršca, veliku čast

i još veću motivaciju za dalji napredak,

koju Grad Vršac svesrdno podržava i pomaže

njeno održavanje iz godine u godinu.

Takođe, nagrada pripada svim Vrščanima,

jer svi mi na direktan ili indirektan

način doprinosimo da ova manifestacija

bude najveća i najlepša u regionu - istakla

je direktorka Turističke organizacije Vršac,

Tatjana Palkovač.

Najprestižniju turističku nagradu vršački

Grožđebal dobio je po prvi put za

38. godina koliko se „Turistički cvet“ dodeljuje

najboljima u godini na izmaku.

Najviša priznanja u turizmu - „Turistički

cvet“, dodeljena su u svečanoj atmosferi

Just&Lobi centra u Beogradu, gde je

Turistička organizacija Srbije proglasila

najuspešnije u srpskoj turističkoj privredi

tokom 2023. godine i nagradila one koji

su tokom godine na najbolji način podigli

nivo turističke usluge, doprineli razvoju,

unapređenju i promociji turizma Srbije.

Nekoliko dana ranije, na 54. Međunarodnom

sajmu turizma u Novom Sadu,

koji je početkom decembra okupio 240

izlagača iz 10 zemalja, upriličeno je Veče

šampiona na kojem su dodeljeni šampionski

pehari i priznanja za najbolje u

turizmu. Za kvalitet usluga, promociju

destinacije i manifestaciju 65. Dani berbe

grožđa, nagradu je dobila Turistička

organizacija Vršac. Visoka priznanja su

zaslužili i Hotel Villa Breg - „Hotel sa dušom

- za autentičan hotel sa najlepšim pogledom

na banatsku ravnicu “; Etno kuća

„Dinar“ - za visok kvalitet gastronomske

i vinske ponude; Vinarija „Selecta“ (Gudurica)

- za izuzetne uspehe u razvoju

vinskog turizma; Putnička agencija DTM

travel - za unapređenje turističke ponude;

kao i Odmaralište Crvenog Krsta, koje je

nagrađeno sa po 2 zlatne i 2 velike zlatne

medalje i Poveljom Sajma - za društveno-socijalni

rad ustanove.

I ovom prilikom Vrščani su pozvali Novosađane

i posetioce Sajma da planiraju

posetu gradu pod Kulom u 2024. godini,

naglašavajući bogatstvo kulturne baštine,

lepote Vršačkih planina, Deliblatske

peščare, ukusne banatske specijalitete,

vrhunska vina ali i kvalitetne smeštajne

kapacitete. U toj odluci turistima će svakako

pomoći brojne publikacije, među

kojima je bila i publikacija „Vreme je za

putovanje“, premijernoe deljena na Sajmu.

a za koju je TO Vršac u konkrenciji

50 turističkih organizacija osvojio prvu

nagradu na ovogodišnjoj XVI Međunarodnoj

izložbi turističkih publikacija u

Leskovcu, prevedenoj na 10 evropskih jezika

i namenjenoj savremenim turistima

iz čitavog sveta.

9

Dve decenije pravne misli -

Pravnički dani na Pravnom

fakultetetu Univerziteta Privredna

akademija u Novom Sadu

Međunarodni naučni skup - Pravnički

dani „Prof. dr Slavko Carić“, pod nazivom

„DVE DECENIJE PRAVNE

MISLI“ održan je u oktobru 2023. godine u amfiteatru

Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe

Univerziteta Privredna akademija u Novom

Sadu, u radnoj atmosferi ali i u obležavanju jubileja

- 20 godina od ustanovljenja ovog skupa.

Prof. dr Milan Počuča, dekan Fakulteta je na

svečanosti povodom otvaranja objasnio cilj njegovog

održavanja:

- Pravni fakultet za privredu i pravosuđe organizuje

XX Međunarodni pravnički skup na kome

se vode rasprave o najaktuelnijim i najvažnijim

pitanjima našeg pravosudnog sistema i međunarodnog

prava. Okupili smo pravnike, kolege,

koji se pravom bave kroz teoriju i praksu, da razmotrimo

sve ono što je interesantno u svetu i što

zanima nas, pravnike. Zavidan broj učesnika govori

o kvalitetu konferencije i poštovanju domaćih

i inostranih kolega tokom svih ovih godina,

Među panelima izdvojio bih temu: “Međunarodno

pravo - mit ili realnost”, kako bi videli kolika

je moć međunarodnog prava i da li međunarodno

pravo ima odgovore na trenutnu situaciju u kojoj

se Evropa, pa i ceo svet nalazi.

Dr Joko Dragojlović, vanredni profesor na

Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe,

predsednik Organizacionog odbora konferencije

- Pravnički dani „Prof. dr Slavko Carić“, značaj

ovog međunarodnog skupa vidi u broju učesnika

iz različitih država, u broju radova

o različitim pitanjima iz oblasti

prava, nastojeći da daju odgovore

značajne za oblast prava i pravnih

nauka.

- Veoma smo zadovoljni ovogodišnjim

učešćem 80 kolega iz

12 zemalja: Francuske, Moldavije,

Italije, Mađarske, Crne Gore,

Zambije, Meksika, Bosne i Hercegovine...,

naravno i Srbije, i

ukupno 48 radova koji se odnose

na oblast: Vladavinu prava, Međunarodno

pravo između mita i

10

stvarnosti, Razvoj kaznenog prava - teorija

i praksa i Pravo i privreda 20 godina

posle.

Dr Marijana Mladenov, vanredni profesor

na Pravnom fakultetu za privredu

i pravosuđe, prodekan za međunarodnu

saradnju, je tom prilikom istakla ogroman

znača Konferencije za fakultet u

kontekstu internacionalizacije fakulteta

i njegove pozicije kako na domaćem

Veliki broj učesnika iz inostranstva

Deo tima koji je organizovao 20. Pravničke dane

tako i stranom tržištu. Osim toga, značaj

jednog međunarodnog skupa ima

posebnu „težinu“ za stručnu javnost

zemlje domaćina, jer se pruža prilika

da nešto više čuju o aktuelnim temama

kako u sektoru međunarodnog, tako i u

svim ostalim granama prava.

Prof. dr Zdravko Petrović je između

ostalog, dao retrospektivu 20 godina

Pravničkih dana, o počecima i razvojnom

putu ove zamisli, viziji prof. dr

Slavka Carića, ustanovitelja ove manifestacije.

Sa skupa se mogla čuti zahvalnost

autorima radova, učesncima, svima

koji su na neki način dali doprinos

njegovom održavanju. Posebna zahvalnost

upućena je Pokrajinskom

sekretarijatu za visoko obrazovanje i

naučnoistraživačku delatnost i prof. dr

Zoranu Miloševiću na podršci.

Saopštenje sa međunarodnog skupa

je štampano u celini, a svi radovi

objavljeni su u Zborniku radova.

Prof. dr Marko Carić laureat

Povelje Kapetan Miša

Anastasijević

Za dosadašnji uspeh i postignuća

prof dr Marko

Carić, dekan Fakulteta

za ekonomiju i inženjerski menadžment

(FIMEK), Univerzitet

Privredna akademija Novi

Sad, dobitnik je ovogodišnje

Povelje „Kapetan Miša Anastasijević“

za razvoj visokoškolskog

obrazovanja, čime se

našao u grupi među 20 izuzetnih

pojedinaca koji su svojim

primerom doprineli afirmaciji

privrednog i društvenog stvaralaštva.

Na svečanosti povodom uručenja

priznanja, u ponedeljak,

18. decembra 2023. godine u

Galeriji Matice Srpske u Novom

Sadu, pročitano je sledeće

obrazloženje:

„Nikada put ka vrhu nije vodio

po svilastoj travi, zasejanoj

cvećem: čovek mora uvek da

se penje po golim stenama“,

napisao je sredinom XIX veka

engleski društveni reformator

i kritičar. Zna to dobro i današnji

slavodobitnik prof. dr

Marko Carić, rektor Univerziteta

Privredna akademija u Novom

Sadu. Jer, ako je pravilno

shvaćeno, stvaralačko napredovanje

leči čoveka od njegove

oholosti, jer mu pokazuje

granice... Osećajući radost u

profesionalnom napredovanju

pred profesorom Carićem su

uvek nove ideje, vizije i izazovi.

Listajući njegovu biografiju,

trebalo bi nam mnogo više

vremena od sažetog obrazloženja.

Zato ćemo pomenuti samo

neke podatke vezane za njegovo

radno iskustvo: suosnivač

Univerziteta Privredna akademija,

suosnivač i dekan Fakul-

Prof. dr Marku Cariću priznanje su uručili prof. dr Radovan Pejanović (levo)

i Vlado Markanović

teta za ekonomiju i inžinjerski menadžment u

Novo Sadu. Redovni je profesor na Fakultetu

za ekonomiju i inženjerski menadžment i Pravnom

fakultetu za privredu i pravosuđe gde je u

periodu od 2016. do 2019. godine bio dekan. Od

1997. godine glavni je koordinator i investitor

na izgradnji preko 20 stambenih i poslovnih

objekata od kojih su šest objekti za obrazovne

institucije. Od formalnog obrazovanja: doktor

tehničkih nauka, doktor nauka za užu naučnu

oblast i menadžmet itd. “Iinvesticija u znanje

donosi blagostanje“ njegova je deviza.

Tradicionalna dodela priznanja „Kapetan

Miša Anastasijević“ u organizaciji Media Inventa,

RTV Vojvodine, Privredne komore Vojvodine

i Univerziteta u Novom Sadu, svojevrsno je

podsećanje na lik i delo najbogatijeg Srbina 19.

veka i jednog od najbogatijih u Evropi, perjanicu

srpskog preduzetnišva, Mišu Anastasijevića

koji je ne samo sticao bogatstvo za sebe već je

ostavljao svome otečestvu, kako je on to govorio.

Između ostalog ostavio je velelepno Kapetan

Mišino zdanje u Beogradu.

- U znak sećanja na ovog velikog čoveka, dobrotvora,

zadužbinara, 2000. godine, u sklopu

projekta “Put ka vrhu” formirana je Fondacija

da podstaknemo ljude na društvenu odgovornost,

da svako od nas, nešto doprinese, uradi,

ostavi svom otečestvu, svojoj državi, društvu -

rekao je prof. dr Radovan Pejanović, predsednik

Komisije za dodelu nagrade Povelja “Kapetan

Miša Anastasijević”.

Dr Pejanović dodao je da vremena nisu sjajna,

ali da je i u takvim uslovima napredak vidan,

mada usporen:

- Velike su teškoće u privrednom razvoju,

nepovoljno okruženje, turbulencije na svetskoj

političkoj sceni, unutrašnji problemi itd. Sve to

pritiska privredu, ali uz pametno rukovodstvo,

dobru strategiju, mi se krećemo napred.

11

Kakav deda takav unuk

Priprema hrane je poseban deo tradicije i kulture jednog naroda.

Neki tvrde i njegova odrednica, jer se analizom posuđa korišćenih

za pripremu i konkretna jela, može pratiti razvoj i kretanja

određenih grupa i naroda. Za neke je kuvanje noćna mora, za druge

velika ljubav, poseban doživljaj, jedna od najvećih životnih strasti. Za

Stanišu Kržanovića, vlasnika Vlaškog nacionalnog restorana „Miročanac“,

Donji Milanovac, kuvanje je i posao i hobi začinjen prirodnim

darom i ljubavlju.

I pored naše poslovične naklonosti prema hrani, čar kuvanja u prirodi

i jela pripremljenih u emajliranim, zemljanim, te u kotilićima od inoxa

(prohroma) ili od gusa, teško je objasniti. Staniša Kržanović Miročanac

nalazi nekoliko razloga za to:

- Ljudi vole da posmatraju proces pripreme i svako od nas majstora

koji se ovim bavimo, ima svoju tajnu tokom procesa pripreme, pa i

tajnih začina, i koliko se mi trudimo da to sakrijemo, kibiceri se trude

da to otkriju. I ja volim da zavirim u drugi kotlić i „očima kradem

zanat“, na pristojan način. Svi smo mi odrasi na kašici. Bez nje nema

dobrog jela. A druženja tokom organizovanih „kotlićijada“, su nešto što

se mora doživeti. Kuvajući na raznim feštama obišao sam čitavu Srbiju.

Obožavam da kuvam i dragoceno mi je što me porodica u tome prati.

- Ljudi vole promene, da probaju nešto što nemaju često priliku i mogućnost

da pripreme kod kuće. Najčešći su restorani sa klasičnom ponudom

jela. Jela koja pripremam u svom restoranu su nacionalne klase,

poznata od strarina. “Nasledio” sam ih od svojih predaka, samo malo

ih modernizovao, ubacio u sistem, i ljudi obožavaju tu hranu - kaže naš

sagovornik.

Poseban raritet je što Miročanac od 2000 godine, kada je kupio kotlić,

kuva na istom. Doneo mu je 15-tak zlatnih medalja, od riblje čorbe,

gulaša, paprikaša, pasulja. Zato ga zove svojim „zlatnim kotlićem od

bakra“, starinskim i najboljim, u kojem se brže kuva a jela imaju drugačiji

ukus. U kotlićima se može kuvati sve ono što se kuva i u loncu,

samo što je zbog količine i drugačije temperature, tzv. sporog kuvanja,

ukusnije.

- Na drva je najslađe, najzdravije, kada jelo upije malo „drvenog“

dima, koji zavisi od vetra i utiče na jačinu plamena i temperaturu. A to

može samo iskusan kuvar. Potrebno je mnogo toga skuvati da bi se dobio

pravi osećaj i da jelo ne zagori. Plin ima svoj miris i preko plamena

hoće hrana da povuče taj miris. Struju možete da kontrolišete jačinu,

ali plamen drveta daje posebnu notu jelu - znalački objašnjava gospodin

Kržanović.

Iako vlasnik poznatog restorana sa proverenim specijalitetima, ne

ume da odoli takmičarskom izazovu, uglavnom osvajajući prve nagrade,

ali ne uvek, jer i „oni u žiriju imaju svoje ukuse“. Međutim, šarm

nije u pobeđivanju, već u samom nadmetanju, viđenju sa starim i upoznavanju

sa novim, budućin prijateljima. „Velika je stvar imati prijatelje

gde god se pojaviš. Nije najbitnije ni pobediti i svi koji smo se okupili

na neki način smo pobednici, jer ovo volimo“.

Smatra da bez gastronomije nema turizma. Njegovi gosti, s obzirom

da se nalazi nedaleko od graničnog prelaza sa Rumunijom, uglavnom

su Rumuni i Bugari, kojima je malo dalje. najave svoj dolazak, jer se

specijaliteti ne pripremaju ad hoc, već dugo i lagano.

- Mislim da je uspešan onaj čovek koji ima kome da prenese svoje

znanje. Taj drugi ne počinje od nule, ispočetka, već nadogađuje prethodno.

Naš unuk Miloš je naša nada. Prati me na takmičenjima desetak

godina, a to znači da je već sa 10 godina počeo da uči kuvarski zanat,

Staniša i Miloš Kržanović

a onda je u tom pravcu nastavio, upisom u Ugostiteljsko-turističku

školu u Vrnjačkoj Banji, koju je završio

kao đak generacije, sa zapaženim rezultatima i pobedama

na takmičenjima.

- Uvek me je najviše interesovala tema nacionalne kuhinje

na moderan način. Kako zadržati ono što je bilo

nekada do današnjih dana, prilagoditi savemenom načinu,

a ne odskočiti previše od tradicije. Mislim da su sve

manifestacije kuvanja u kotilićima na drva, izvandredne

- kaže Miloš Kržanović, i pohvalivši se prvim Međunarodnim

takmičenjem u pripremanju hrane, meda, sira,

rakije, vina i miročkog gulaša, pod nazivom „Zalogaj

istoka“, u organizaciji Vlaškog nacionalnog restorana

Miročanac (njegovog dede i uz njegovu asistenciju) u

selu Miroč, krajem septembra, dodajući da nastavlja i sa

usavršavanjem. Trenutno je angažovan na jednom poslu

a kada god može ide sa dedom. Uz to planira da, možda

već u aprilu 2024. pokrene novu manifestaciju - Sačuvano

od zaborava. Na tu temu radi seminare, prezentacije,

projekte, a posebno ga raduje podrška počasnih članova

Kulinarske federacije Srbije, u njenoj realizaciji.

12

Piznanje prvoj dami

vojvođanskog zadrugarstva

Mr Jelena Nestorov slavodobitnik je priznanja „Kapetan Miša Anastasijević“ - nagrade ustanovljene 2000. godine u sklopu

projekta „Put ka vrhu“, pod pokroviteljstvom Privredne komore Vojvodine i u saradnji Novosadskog univerziteta, Javnog

servisa RTV Vojvodine i Media Inventa d.o.o. Nagradu predsednici Zadružnog saveza Vojvodine uručio je predsednik Komisije

za dodelu priznanja, prof dr Radovan Pejanović, nekadašnji rektor Novosadskog univerziteta, a sada predsednik Nadzornog

odbora fonda za nauku Srbije.

U obrazloženju pročitanom na svečanosti

održanoj u Galeriji Matice srpske u ponedeljak,

18. decembra 2023. godine stoji:

„Urbani život fizički približava ljude,

ali izaziva socijalnu distancu između njih:

u zadružnom, poljoprivrednom, seoskom,

domaćinskom, životi ljudi jesu fizički udaljeniji

jedni od drugih, ali ih problemi i teškoće

približavaju i socijalno su bliskiji. Tu

su sreća i radost, uspeh i neuspeh, vreme

i nevreme, hemija koja ih fizički pokreće,

inspiriše, motiviše, solidariše i gradi i postiže

uspeh. Tako je u našim gazdinstvima,

kooperativi, ustanovama i zadrugama.

Tako je i u Zadružnom savezu Vojvodine,

kojim rukovodi prva dama zadrugarstva,

mr Jelena Nestorov, predsednica Zadružnog

Saveza Vojvodine.

Nije bilo lako povratiti poverenje u zadruge

i zadružno organizovanje koje su

pod naletima političkih i društvenih promena,

bile prve na udaru.

- Dužni smo da čuvamo dugu tradiciju

zadružnog pokreta u Vojvodini, i da unapređujemo

naše zadrugarstvo koje je u savremenim

uslovima poslovanja neophodno

poljoprivrednicima sa malim i srednjim

posedima u cilju njihovog boljeg položaja

na tržištu, povećanja njihovih razvojnih

potencijala kao i ekonomskih efekata od

rada u poljoprivredi. Zadruge ne doprinose

samo interesima njihovih članova,

već i razvoju poljoprivrede u celini, ali i

opstanku rada i života na selu, uz snažnu

socijalnu podršku lokalnim zajednicama u

kojima posluju - kaže Jelena Nestorov.

Mr Jelena Nestorov je učestvovala

ispred Zadružnog saveza Vojvodine u

radnoj grupi za donošenje Zakona o zadrugama

iz 2015. godine, kojim je najzad

utvrđen način prevođenja društvene

u zadružnu svojinu u zadrugama - što je

za zadruge decenijama bio problem koji ih

je ograničavao u radu, i kojim su utvrđene

savremene zakonske odredbe za osnivanje

Mr Jelena Nestorov

i rad novih zadruga. Doprinos mr Jelene

Nestorov je bio izuzetno veliki baš u

delu koji je zadrugama bio najznačajniji,

odnosno u definisanju i lobiranju za predloge

kojima je utvrđen način prevođenja

društvene u zadružnu svojinu, ali i nastavak

vođenja ranije započetih postupaka za

povraćaj zadružne svojine po propisima

po kojima su započeti. Pored navedenog,

mr Jelena Nestorov je učestvovala na republičkom

i pokrajinskom nivou u većem

broju radnih grupa pri donošenju drugih

propisa, strategija i mera, lobirajući za

što bolji položaj zadruga u privrednom

sistemu. U Zadružnom savezu Vojvodine,

kroz savetodavnu pomoć u dugom radnom

stažu stručno je pomagala velikom broju

zadruga, u rešavanju najsloženijih problema

u poslovanju, kao i u raznim investicionim

projektima. Pored radnog iskustva

u zadrugarstvu, mr Jelena Nestorov je i

jedan od retkih stručnjaka u ovoj oblasti,

imajući u vidu da je njen magistarski rad

odbranjen upravo na temu zemljoradničkog

zadrugarstva u Vojvodini, uz doprinos

kroz brojne naučne radove u zadrugarstvu,

i propagiranje ovog oblika organizovanja,

koji čini i tradiciju i budućnost naše poljoprivrede.

Za zadrugarstvo je značajna i državna

podrška, zatim Odbora za selo, Srpske

akademije nauka i umetnosti, Pokrajinske

vlade, Privredne komore Vojvodine i lokalnih

samouprava. I kako vidite, rezultati

nisu izostali.

Nekoliko dana ranije, tačnije 14. i

15.12.2023. u Beogradu je održana Međunarodna

naučna konferencija Održiva

poljoprivreda i ruralni razvoj - IV, u organizaciji

Instituta za ekonomiku poljoprivrede

iz Beograda, gde je jedan od suorganizatora

bio Zadružni savez Vojvodine.

Mr Jelena Nestorov, predsednica Saveza,

je u okviru plenarne sekcije prezentovala

svoj rad na temu „Zemljoradničke zadruge

u funkciji unapređenja tržišnog položaja

poljoprivrednika u Vojvodini“.

Na konferenciji su se kao primeri dobre

prakse predstavile zadruge ZZ „Paprika“

Martonoš i ZZ „Agrosoj“ Neuzina.

Pred kraj decembra Zadružni savez Vojvodine

organizovaće svečanost dodele godišnje

nagrade koja je po odluci Upravnog

odbora ustanovljena 2022. godine i nosi

ime pokojnog predsednika ove krovne organizacije

zadrugara Vojvodine Radislava

Jovanova. Ministar za brigu o selu Milan

Krkobabić, bio je prvi dobitnik ovog Priznanja

za doprinos razvoju zadrugarstva.

Prošlogodišnja tradicionalna nagrada

novinarima koji su dali poseban doprinos

afirmaciji zadrugarastva i udruživanja

pripala je Ištvanu Balažu i Andrašu Totu,

urednicima emisije na mađarskom jeziku

„Barazde“ koja se emituje na Radio televiziji

Vojvodine.

13

Znak Najbolje iz Voj

Blagoslov je biti zdrav. Zato je

održavanje zdravlja obaveza a ne

usputna manifestacija volje svakog

od nas. O zdravlju i prevenciji, bezmalo

tri decenije MEDLAB - laboratorija

za medicinsku dijagnostiku vodeća je

akreditovana privatna medicinska laboratorija

u Vojvodini, koja se bavi kontrolom

zdravlja građana. Na osnovu postignutih

rezultata, 29. novembra 2023. godine, po

odluci Pokrajinske vlade, prof. dr Milanu

Ubaviću uručen je sertifikat o korišćenju

Znaka Najbolje iz Vojvodine, za kvalitet

usluge i razvoj laboratorijske dijagnostike

u zdravstvenom sektoru.

- Zadovoljstvo je obeležiti 30 godina u

oblasti zdravstvene delatnosti, u kojoj sam

čitav svoj profesionalni vek i što je moj

rad, trud i želja da po najvišim svetskim

standardima prepoznat i uvažen - rekao je

tim povodom dr Milan Ubavić, podsećajući

da je 2012. Vinariji „Vinum“ Sremski

Karlovci, čiji je vlasnik takođe dr Ubavić,

dodeljeno isto priznanje, kao jednoj od

troje nagrađenih te godine: „za proizvode

od vojvođanskih sirovina napravljenih po

modernim tehnologijama“. Ovo priznanje

smatra važnim zbog identifikovanja i vrednovanja

rada preduzetnika, privrednika od

strane AP Vojvodine, odnosno Srbije, kao

lična satisfakcija da je dva posla doveo do

nivoa za dobijanje prestižne titule - Znaka

Najbolje iz Vojvodine.“.

- Nagrade i priznanja mnogo znače za

jednog privrednika, preduzetnika, pre svega

čoveka, kao podsticaj da još bolje posluje,

još kvalitetnije radi. Kada govorimo

o kvalitetetu, na njega smo fokusirani od

osnivanja MEDLAB-a, jer sam spoznao

potrebu za preciznom organizacijom i raspodelom

posla u laboratoriji, pisanim procedurama

kako se koja analiza radi. I ceo

radni vek sam posvetio pravljenju šema

rada, postupanja i njihove kontrole. Standarde

smo uvodili sukcesivno, od početka:

GLP (Good laborathory practice) - DLP

(Dobre laboratorijske prakse), 1997; GLP-

DLP, 2008. SRPS ISO/IEC 17025:2006;

SRPS ISO 15189:2014, koji predstavlja

krunu standardizacije medicinskih laboratorija

- objašnjava dr Ubavić.

MEDLAB je vremenom postao sinonim

za kvalitetan i dobar rad, koji prepoznaju

i Novosađani kada na pomen laboratorije

Prof. dr Milanu Ubaviću visoko priznanje uručio je Igor Mirović, predsednik

Pokrajinske vlade Vojvodine u prisustvu dr Nenada Ivaniševića

upućuju na MEDLAB kao prvu privatnu

medicinsku laboratoriju u Vojvodini, drugu

u Srbiji (ova druga u međuvremenu je

ugašena) i jedinu sa stažom od 30 godina.

- MEDLAB je laboratorija sa centralnom

organizacijom u kojoj se sve analize

rade na jednom mestu. Tu sam ideju „preneo“

iz Kliničkog centra, odnosno Pokrajinske

bolnice 90-tih godina, shvatajući

da se samo sa kvalitetnom, dobrom opremom,

sa ozbiljnim kadrom i materijalima,

uz besprekornu organizaciju, mogu dobiti

pravi rezultati. Zato sam insistirao na

konceptu centralne laboratorije u Novom

Sadu. Sa porastom tražnje usluga javila

se potreba za otvaranjem „satelitskih“ laboratorija

i u drugim mestima Vojvodine.

Tako je laboratorija u Zrenjaninu minule

14

vodine za MEDLAB

godine obeležila 20 godina

rada. Jedna od poslednjih

je u Temerinu. Moram da

istaknem kvalitet rada svih

laboratorija, prikupljanje

uzoraka i rada osnovnih analiza

(kompletne krvne slike,

urina, sedimentacije i dr.),

dok se ostale analize rade u

centralnoj laboratoriji, jer

samo takav način organizacije

može da obezbedi visok

kvalitet usluga.

Uveren je da bez MELAB

stručnog tima postignut

uspeh ne bi bio moguć. Početak

„okupljanja“ vrsnih

laboranata, biohemičara,

lekara, mikrobiologa, patologa,

počeo je otvaranjem

laboratorije i traje do danas.

Zaposleni u MEDLAB-u

često ovde dočekaju i penziju.

Tako je MEDLAB TIM

odgovornih, privrženih ljudi

koji vole to što rade i mesto

gde rade, i neće ni na koji način

dozvoliti da ova, za njih

„druga kuća“, izađe na loš

glas.

MEDLAB je uvek pratio

razvoj laboratorijske struke,

i danas poseduje moćne

mašine koje imaju Klinički

centar i ozbiljne bolnice,

ne samo u Srbiji, nego i u

svetu. Nova oprema zahteva

usvajanje novog procesa

rada i permanentan rad na

njihovom maksimalnom implementiranju.

Opšti razvoj

pretpostavio je i edukciju

zaposlenih.

- Veliki broj laboranata,

na moje nastojanje, stekao

je odlične navike i ponosam

sam na to, posebno što sam u

nedostatku kadra obezbedio

dvojici mladih kolega da o

trošku MEDLAB-a završe

specijalizacije: mikrobiolog

dr Žarko Čolić, a potom dr

Igor Spasić, koji je završio

laboratorijsku medicinu.

Uvek sam gledao da ulažem

u kadrove. U protekle tri

godine devet laboratorijskih

tehničara su završili Visoku

strukovnu školu ICEPS,

laboratorijski smer, potpuno

besplatno i svim troškovima

plaćenim od strane MED-

LAB-a. To je sigurno važno

imajući u vidu da osnova

dobrog posla nije samo dobar

prostor, lokacija, mašine,

enterijer, već pre svega

dobar i kvalitetan kadar. Ove

godine sam u čast 30-godišnjice

MEDLAB-a uputio poziv

svim zaposlenim da besplatno

završe istu tu školu,

za laboratorijskog tehničara

o trošku MEDLAB-a i da na

taj način osveže, unaprede

svoje znanje i kvalitet rada,

uz obavezu da određeni broj

godina ostanu da rade u laboratoriji

- saopštio je naš

sagovornik, koji polako misli

i na povlačenje, i u tom

razmišljanju dodaje:

- Posao sam počeo pre 30

godina, zajedno sa suprugom

Majom koja mi je nesebično

pomogla da prvih deset godina

uspostavim sistem koji

i danas u velikoj meri funkcioniše.U

međuvremenu,

rodila su nam se deca,Una i

Branislav. Una je na petoj, a

Branisalav na trećoj godini

medicine, što govori o njihovom

životnom opredeljenju

za medicinsku struku. Voleli

bi da naša deca naslede oba

posla da li kao osnovni ili

kao dodatni posao oslanajući

se na neku srodnu granu

medicine. Moraju voleti ono

što rade jer samo tako mogu

postići uspeh u svom privatnom

životu i poslovnoj karijeri.

Mislim da imamo još

dovoljno snage da sačekamo

da završe fakultete i da im

pomognemo u ispunjenju

njihovih planova.

15

Odmaralište Crvenog krsta Vr

Suzana Cvetanović, sekretar Crvenog krsta Vršac

U

skladu sa koncepcijom Međunarodnog pokreta

Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, Crveni

krst Vršac od osnivanja, marta 1988. godine,

nizom akcija sprovodi osnovne principe Pokreta koji se

odnose na humanost, nepristrasnost, neutralnost, nezavisnost,

dobrovoljnost, jedinstvo, univerzalnost.

Jedna od najatraktivnijih delatnosti Crvenog krsta

Vršac vezana je za Odmaralište Crvenog krsta na Vršačkom

bregu, između Vršačke kule i Đakovog vrha u

sklopu Vršačkih planina na nadmorskoj visini od 357

metara, osam kilometara od centra grada, do kojeg se

stiže kolima ili pešice.

Suzana Cvetanović, sekretar Crvenog krsta Vršac odgovorno

lice za Crveni krst Vršac i Odmaralište Crveni

krst Vršac, nabrajajući sve blagodeti ovog mesta ne krije

svoje zadovoljstvo što će ovaj ambijent sledeću sezonu

započeti u adaptiranom enterijeru i sobama sa zasebnim

kupatilima, umesto etažnih, što je bio slučaj do sada.

Verovatno jedini nedostatak ovog savršenog prostora.

Objekat je 1936. godine sagrađen iz donacije kraljice

Marije Karađorđević i pomoć 565 donatora, u tadašnje

Odmaralište po idejnom projektu Dragiše Brašovana

vreme uglednih zanatlija, trgovaca i lekara, a po idejnom projektu Dragiše

Brašovana, jednog od pionira srpske moderne arhitekture (između ostalog,

projektovao je zgradu Banovine), Vrščanina. Sa temeljima u obliku

16

šac na raskrsnici 17 vetrova

krsta i ovom objektu je ostavio svoj prepoznatljiv potpis

posebnosti. Privilegiju da iz ptičje perspektive to vide i potvrde

imaju vršački paraglajderi. Odmaralište je sačuvalo

svoj prvobitni izgled, ali je 2001. donacijom Crvenog krsta

Španije objekat rekonstruisan i adaptiran, a 2003. zahvaljujući

donaciji Crvenog krsta Gornje Austrije i opremljen.

Dok 20 soba sa ukupno 110 ležaja uglavnom koriste deca

osnovnoškolskog uzrasta, za boravak u okviru letnje škole,

brojne sportske ekipe, klubovi, učesnici raznih kampova,

a tokom letnjeg perioda realizuje se i oporavak socijalno

ugrožene dece, u restoranu nacionalne kuhinje se svakog

vikenda tokom cele godine traži mesto više. Ovo je omiljeno

izletište Vrščana, pre svega porodicama sa decom iz

cele Vojvodine i Srbije, ali ga posećuju i gosti iz susedne

Rumunije - objasnila je Suzana Cvetanović, ističući ne manje

privlačne atrakcije, poput dečjeg igrališta, mini zoo vrta

i sportskog terena koji se nalaze u okviru Odmarališta.

Iako će predstojeća adaptacija reducirati smeštajne kapacitete,

time će se podići funkcionalnost i ekonomičnost

objekta, pa se računa na dolazak gostiju i tokom zimskih

meseci, do sada koncepcijski prilagođenih rekreativnoj nastavi.

Jer, lepota zime na Vršačkom bregu jednaka je lepoti

boravka u letnjem periodu. Očekuje se i daleko veće interesovanje

i dolazak drugih turista.

Hrana je zasnovana na domaćim proizvodima i nacionalnoj

kuhinji, uvek sveža i ukusno pripremljena čime privlači

veliki broj gostiju, bez obzira na vreme i godišnje doba. S

obzirom na boravak dece različitog uzrasta, posebna pažnja

poklanja se raznovrsnim, nutritivno vrednim obrocima, te

izlazi u susret potrebama grupe sportista, dece sa specifičnim

zahtevima u ishrani, sa kojim se usklađuje meni.

- Naša fleksibilnost da odgovorimo na različite zahteve,

te kvalitetna i uvek sveža hrana je ono što je ovoj ustanovi

bio najjači adut, do sada, razlog tolikog broja gostiju.

Po završetku adaptacije, naredne sezone, nadamo se popunjenosti

od 60 - 70% godišnje, a ne dosadašnjoj u julu i

avgustu. To je bio hendikep i za turističku ponudu grada,

još uvek sa nedovoljnim brojem smeštajnih kapaciteta, i

Vršačkih planina kao turističke atrakcije bez uslova za duži

boravak turista, ljubitelja prirode i korisnika sadržaja koje

ova planina ima u ponudi - kaže Suzana Cvetanović.

Okruženo šumom i mogućnošću za sportskim i rekreativnim

aktivnostima u prirodi, ovo mesto je posebno označeno

kao mesto čistog i svežeg vazduha. Nije slučajno odabrano

za podizanje ovog objekta. Te 1936. stručnjaci su na osnovu

istraživanja došli do zaključka, što se kasnije i potvrdilo,

da je na potezu od granice sa Rumunijom do Odmarališta

Crvenog krsta vazduh najčistiji u bivšoj Jugoslaviji, danas

i u Evropi zahvaljujući strujanju 17 vetrova, te da Vršački

breg predstavlja vazdušnu banju veoma pogodnu za lečenje

i prevenciju respiratornih bolesti, bolesti pluća i organa za

disanje. U vremenu kada su gradovi naše zemlje konstantno

na svetskoj listi najzagađenijih, značaj ovog prostora je

nezamisliv.

Mini Zološki vrt magnet za sve uzraste

Kompleks sportskih terena uz samo odmaralište

Raj za decu na svakom koraku

17

Laureati nagrade Poljop

Juraj Častvan iz Selenče,

Đorđe Pavkov iz Begeča, Sava

Kompalić iz Deronja, Milan

Radosavljević iz Ribara kod Jagodine,

Sava Milošev iz Crepaje, Marko

Milić iz Opova, Vladimir Ličanin iz

Belegiša, Gordana Miščević iz Vašice,

Vladimir Jovičić iz Rivice i Mihajlo

Petrović iz Dragosinca kod Kraljeva

- ovogodišnj su dobitnici priznanja

“Poljoprivrednici nove generacije”. Žiri

koji su činili profesori na poljoprivrednim

fakultetima i uspešni domaći privrednici

u agro sektoru, iimao je izrazito

zahtevne kriterijume, pa izbor deset

najboljih u 2023. godini nije bio nimalo

lak. Po prvi put ove godine dodeljeno

je i Specijalno priznanje „Mlada nada

srpskog agrara”, a njega je zaslužila

četrnaestogodišnja Anđeliji Ilić iz sela

Rutevac kod Aleksinca. Dodela priznanja

najboljima održana je 21.12.2023.,

u Kongresnom centru „Master“

Novosadskog sajma, treću godinu za

redom, pod sloganom: „Njihova snaga

su znanje i inovacije, oni su budućnost

agrara i ponos nacije, oni su poljoprivrednici

nove generacije“.

Konferencija „Poljoprivrednik nove

generacije“, u organizaciji istoimenog

Udruženja, ima za cilj afirmaciju mladih

poljoprivrednika sa teritorije Srbije

koji se agrarnom proizvodnjom bave na

najsavremeniji način uz primenu moderne

tehnologije.

Obraćajući se na početku konferencije

brojnim prisutnim zvanicama,

Stefan Gligorić, generalni sekretar

Udruženja “Poljoprivrednici nove generacije”,

najpre je pozdravio cenjene

predstavnike državnih, pokrajinskih i

gradskih institucije, uvažene profesore

Poljoprivrednog fakulteta, predstavnike

kompanija iz agro sektora, medija

i naravno poljoprivredne proizvođače

bez kojih održavanje ovog događaja ne

bi bilo moguće, posebno čestitajući laureatima.

- Ovaj skup je po mnogim parametrima

postao jedan od najznačajnijih

konferencijskih događaja. Godina iza

nas je bila prepuna izazova. Samo uvođenjem

novih saznanja i tehnologija u

poljoprivrednu proizvodnju možemo

Lazar Gligorić

se prilagoditi surovim tržišnim uslovima.

Stoga smatram da je spoj nauke i prakse

neophodan u razvoju naše poljoprivredne

proizvodnje i tome moramo stremiti. I u

narednom periodu će naše Udruženje organizovati

odlaske na sajmove u svetu, kako

bi videli najnovija dostignuća i čuli njihova

iskustva iz proizvodnje. Želimo da motivišemo

mlade poljoprivrednike da ostanu na

selu i da nastave da se zajedno sa svojom

porodicom bave poljoprivrednom proizvodnjom,

jer će samo na taj način naša zemlja

obezbediti prehrambenu sigurnost. Zato je

neophodno više subvencionisati mlade poljoprivredike,

staviti akcenat novčanih sredstava

upravo na njih. Samo sa takvom agrarnom

politikom moći ćemo da podignemo

Zajednički snimak nagrađenih

Juraj Častvan (u sredini) sa priuznanjem

našu poljoprivrednu proizvodnju na viši

nivo, ali i da ostvarimo dobre ekonomske

rezultate - izjavio je Stefan Gligorić..

Jedan od nagrađenih bio je i Juraj

Častvan iz Selenče, koji je naglasio:

- Drago mi je što sam jedan od desetorice

dobitnika ovog priznanja, koje mi

mnogo znači, pre svega jer je moj rad

prepoznat. Na selu sam ostao zbog porodice

koja se generacijama unazad bavi

poljoprivredom. Bilo mi je žao da sve što

18

rivrednik nove generacije

ali u skorije vreme akcenat ćemo staviti

na ambalažu i proces kalibracije, kako bismo

postigli dodatnu vrednost krajnjem

proizvodu.

Četrnaestogodišnja Anđelija Ilić iz sela

Rutevac kod Aleksinca prvi je dobitnik

Specijalnog priznanja „Mlada nada srpskog

agrara”, koje joj je uručeno na svečanoj

konferenciji Udruženja u Novom

Sadu. Nosioci posla. Tj domaćinstva Ilić,

su pripadnici najstarije generacije, dok je

njihova starija unuka Anđelija, njihova

desna ruka. Roditelji su joj velika podrška,

ali njihov glavni fokus usmeren je na

odgajivačnicu pasa. Imaju i mlađu ćerku,

učenicu četvrtog razreda osnovne škole,

ali za razliku od Anđelije koja je „od pelena“

pokazivala veliko interesovanje za sve

što se dešava u dvorištu i na njivi, ona je

malo drugačija. Pošto je Anđelija naznačena

kao No.1 u Porodičnom gazdinstvu

„Ilić“, pitali smo je o delatnosti PG-a:

- Radimo stočarstvo i zemljoradnju, bavimo

se proizvodnjom mleka. Imamo 15

muznih krava i svakodnevno predajemo

mleko. Uvek imamo i po nekoliko bikova.

Držimo svinje i ovce ali samo za naše potrebe

- kaže mlada dama, učena, a možda

je i sama razumela da životni san može

da se ostvari i na selu. Selo Rutevac je na

lepoj poziciji, ima dobru komunikaciju

i saobraćajnicama je povezano sa većim

centrima. Anđelija planira da upiše veterinarsku

školu i posle fakultet i ostane sa

roditeljima na selu, da radi, unapređuje i

bude zadovoljna. Možda i uveća gazdinstvo,

ali ne previše, jer bi sve preterano

stvorilo nepotrebne probleme.

Događaju su prisustvovali Bojan

Vranjković, državni sekretar u ministarstvu

poljoprivrede, vodoprivrede i

šumarstva, Mladen Petreš, pomoćnik

pokrajinskog sekretara za poljoprivredu,

vodoprivredu i šumarstvo, dr Nenad

Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu

i turizam, predstavnici Gradskog veća

za privredu, Boško Vučurević, predsednik

Privredne komore Vojvodine, mr Jelena

Nestorov, predsednica Zadružnog saveza

Vojvodine, prof. dr Nedeljko Tica, dekan

Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,

Antonio Ventreska, direktor Italijanske

agencija za spoljnu trgovinu ICE/ITA,

Goran Savić, direktor Razvojnog fonda

APV, predstavnici Garancijskog fonda

Đorđe Pavkov, laureat iz Begeča

Anđelija Ilić

su moji roditelji, njihovi roditelji stekli

propadne, pa sam preuzeo na sebe obavezu

da nasleđeno unapredim. Radimo

uglavnom industrijsku papriku, bavimo

se ratarstvom u manjem obimu zbog plodoreda.

Prošle godine smo, zahvaljujući

konkursima i podsticajima države, kupili

nov traktor sa autopilot navigacijom, koji

umnogome olakšava rad na njivi. U poljoprivredi

vidim perspektivu ali da je lako,

nije.

Đorđe Pavkov iz Begeča je još jedan

laureat nagrade „Poljoprivrednik nove

generacije“ za ovu godinu. Bavi se povrtarskom

proizvodnjom, pretežno proizvodnjom

šargarepe, koju plasira na domaće

i ino tržišta (Hrvatska, BiH, Crna

Gora, Makedonija, a periodično i Poljska

i Ruska Federacija). Poljoprivredno gazdinstvo

Đorđa Pavkova dostiglo je ozbiljan

nivo proizvodnje od 2 -3 hiljade tona i

plasmana, te je jedan od većih proizvođača

šargarepe u Srbiji. Đorđe Pavkov je ing,

agronomije i na pitanje šta mu je fakultet

dao, rekao je:

- Naučio me je izdržljivosti i istrajnosti,

da ne odustajem lako. Naravno da sam

dosta naučenog i primenio na svom imanju.

Gazdinstvo je u poslednjih nekoliko

godine opremljeno savremenom mehanizacijom,

u čemu je dosta značajnu ulogu

imala država. Sa tri nova kombajna nemamo

potrebe za dodatnom radnom snagom,

APV, Leonid Babić, direktor sektora za razvoj

osiguranja Globos osiguranje, Nikola

Lovrić, generalni direktor Novosadskog

sajma i dr..

Manifestaciju su podržali Grad Novi

Sad, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu,

vodoprivredu i šumarstvo,

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam

i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva

i vodoprivrede, Globos osiguranje i

drugi.

19

O Sokačetu, hrani,

Milana Nikolić

U

društvu neodoljive hrane, na mestu

koje podstiče na razgovore

van svakodnevnice, desila se magija

zvana Sokače - kratke, uske ulice u

kojoj su mimoilaženja nemoguća. Pravo

mesto za one koji se kreću mimo glavnih

puteva, onih sa otvorenim srcima koji poput

kakvih lutalica traže srodne duše.

- Suština u ovom poslu je poštovanje gosta

koji kada dođe na ćevap kakav je jeo

pre 15 godina, takav i dobije. Ja možda

znam da napravim i „bolji“, kompatibilniji

mom ukusu i današnjem vremenu, ali

se nikada ne bih usudio da ga ponudim u

restoranu, jer to bi promenilo njegovu suštinu.

Na način serviranja, izgled uniformi

zaposlenih, postavku stola samo „nebo

je granica“, i sa tim se „igramo“ i s tom

igrom smo kažu „prva birana kategorija“

kako za goste iz grada, tako i one iz daleka,

jer je esencija ostala nedirnuta i gost

će uvek doći na ono što je očekivao ovde,

a biće iznenađen (prijatno) nekom novom

formom, novim oblikom i načinom usluge

- kazuje viđenje restorana na čijem je čelu

Jovan Nikolić, ušuškanom u staro jezgro

grada.

I već na ulazu primećuje se pozitivna

energija koja vlada objektom iz 1896.,

prvobitno delom Reformatske hrišćanske

crkve, nakon rata preuređenom u vrtić a

potom i školu. Za dobre vibracije zaslužna

je i pekara preduzeća „Sloboda“, iz koje

20

Jovan Nikolić Njegovan u društvu Igora Mirovića i Boška Vučurevića

su godinama u nekoliko čuvenih mlečnih

restorana u gradu, distribuirni nikada prevaziđeni

„garnirani“ sendviči, šam rolne i

sendvič kifle, a koji se danas, po originalnom

receptu, mogu poručiti u „Sokačetu“.

- Restoran „Sokače“ sadrži ozbiljan

izbor jela poreklom iz Timočke krajine,

kraja u kojem se jede prava srpska hrana,

odakle dolazi kult i osnovni postulat negovanja

jelovnika našeg govornog područja -

objašnjava Jovan Nikolić Njegovan, predstavnik

pete generacije ugostitelja koji su

gradili ovu priču, naslednik nekada čuvenih

ugostitelja Mihajla - Kajče Nikolića -

čukundede, Ljube - pradede, Aleksandra

Ace - dede i Mijomira Nikolića - oca.

Jelovnik, temeljno odrađen, proveren na

način da i kada bi hteli da suze izbor, bila

bi to mission impossible. Razlog verovatno

leži u činjenici da je pogođena suština

onoga što gost prepoznaje kao nacionalnu

vrednost pretpostavljenog ukusa.

- Značaj hrane u Srbiji zauzima visoko

mesto, jer Srbi vole da jedu, ali izbor jela se

razlikuje u zavisnosti od kraja, da bi se na

Dunavu sve to spojilo. U Timočkoj krajini

se ovčje šnicle bacaju na žar. U Vojvodini

se ovčetina malo koristi, ali zato rinflajš iz

supe ima prefinjen miris koji omamljuje.

Ono što je sigurno da Srbija voli jedno te

isto godinama unazad i to nam održava

tonus, karakter, nacionalni identitet. „Jesi

ono što jedeš“ i šta god da se dešava, sa

nama i oko nas, mi odolevamo svojom

stamenošću, snagom, koja dolazi iz gibanice,

sarme, mesa na žaru, supa..., i drugih

jela proizišlih iz naše tradicije, a koja smo

uspeli da sačuvamo. Na Dunavu su se sudarile

osmanska i austro-ugarska kuhinja

i u tom sudaru se desilo „Sokače“ koje je

pomirilo te dve priče. Kada nas preporučuju

kao isključivo vojvođanski restoran,

nalete na jagnjeću kapamu, na svadbarski

kupus, na sarmu za koju kažu da je „turska“,

mada u Turskoj nećete naći sarmu sa

dimljenim mesom i slaninom, kao u Srbiji.

Uspeli smo da objedinimo kompletan izbor

jela srpske kuhinje, bogato raskošne,

suštinski i pojavno veličanstvene, sa ukusima

i namirnicama koje su dolazile sa

U ambijentu velike sale

filozofiji i još nečemu

Mirisi i ukusi

svih strana, a mi ih pripremali na svoj

način - objašnjava naš sagovornik.

Posvetivši se filozofiji gastronomije

(pojam koji objedinjuje kult hrane i

uživanje u njoj, te kulinarsko umeće),

njen početak naš domaćin nalazi u Francuskoj

XVIII veka, gde je grupa izabranih

(prosvetitelja) odlučila da hrani

priđe na drugačiji način - način intelektualaca,

želeći da budu sposobni da nakon

jela misle a ne da legnu i spavaju.

Prednost daju laganijoj hrani sa manje

mesa i malo više povrća i voća, uz degustiranje

pića koje će im dozvoliti da

satima za stolom diskutuju o temama

iz filozofije, politike, umetnosti, nauke.

Oni su otvorili vrata jednom interesantnom

procesu, koji će favorizovati ljude

„finog nepca“ i u klasično kulinarstvo

uvesti nešto što se zove nauka. Da njihove

ideje sprovede pošlo je za rukom

Mala sala Sokačeta

(znanjem) čuvenom francuskom šefu,

Marie-Antoine Carême (1784-1833)

ocu moderne gastronomije. Nakon otkrivanja

ukusa pečenog mesa na vatri u

praskozorje civilizacije, francuska škola

gastronomije je učinila najveći pomak

na ovom polju. Upakovali su sve tehnike

i načine pripreme, napisali knjige

i zasnovali naučnu teoriju i preneli je

celom svetu. Francuska doktrina je definisala

namirnice, jela, način pripreme,

čak i pojedine izraze, neprevodljive, jer

bi prevođenjem izgubile šarm. Promene

u receptima odredile su religije i izvršile

uticaj na formiranje zasebnih, autentičnih

kuhinja.

Osim kuhinjom, „Sokače“ goste privlači

ambijentalnom celinom koju čine

dve sale (velika kapaciteta 80, mala 40

mesta) i letnja bašta (70 mesta), nenatkrivena,

kakva će i ostati.

- Nemamo planova za proširivanjem,

jer smo postigli ono što smo želeli. Prostor

u koji smo se preselili 2012. godine,

u koji su 2013. dočekani prvi gosti,

pregradili smo na dva dela. Veliku salu

uredili smo u duhu minulog vremena,

ispunili detaljima koji odražavaju kulturu

naroda koji su živeli ili prolazili Vojvodinom,

takođe unikatnim elementima

poput lustera (autorskog rada vlasnika),

akvarijuma u raritetnom lampaš televizoru

(iz sredine 70-tih XX veka) i sl.

koji originalnošću privlače pažnju posetilaca.

Mala sala je zapravo ono što „Sokače“ jeste.

Onakva kakvu ju je 2001. godine na prvoj lokaciji,

Žitnom trgu Mićko osmislio, sa niskim

plafonima i drvenim patosom, u kojoj su svi

bili „siti, napiti, niko besan i svima je bilo komotno“.

U tom malom prostoru Mićko (Mijomir

Nikolić), je sedeći za stolom ispred šanka

na usluzi svima, uspeo da bude dobar domaćin.

Zidamo roštilj i pravimo konstrukciju identičnu

onoj u malom „Sokačetu“ ne bi li lakše

prihvatili premeštaj, iako se radilo o samo dve

ulice. Čak smo i krive, istrošene, nikakve daske

sa patosa ishoblovali, da kada gost uđe ima isti

osećaj. Identične su i slike, raspored... Čitav

prostor koji smo zatekli mogao je biti u izglednoj

estetici jedne male sale velikog formata, ali

izneverili bi vizuelnu memoriju i očekivanja

klijenata. Da smo bili u pravu je pomama za salom

koja je za sve dane u decembru bila rezervisana

još u oktobru - kaže gospodin Nikolić.

Brojne su nagrade i priznanja došla za rad

ovog uglednog ugostiteljskog objekta. Pomenućemo

poslednje, npr. vrlo visoke reference

čuvenog gastro brevijara Gault & Millau 2022.

za rad ovog restorana. Biti primećen od autoriteta

sa radijusom kretanja u 20 zemalja, sa zadatkom

da objektivno, profesionalno informiše

o najboljim svetskim restoranima, vinrijama,

pivnicama, nije mala stvar. Najveće priznanje

ove, 2023. godine za gospodina Nikolića je

„Kapija uspeha“ Privredne komore Vojvodine

(PKV). Među pet najuspešnijih privrednika,

Jovan Nikolić Njegovan je jedini iz brašne

ugostiteljstva poneo ovo prestižno priznanje.

I još malo o gastronomiji - srpskoj, od namirnica

sa našeg područja, ono što je nama

prihvatljivo, ali na francuski način. Srpska gastronomija

je ono što naš gost u tanjiru traži. To

nisu ljubičaste šargarepe, komorač i špargla, jer

„to nije ono zbog čega smo gladni“.

Vanja Puškar, Filip Ćirić, su po njegovom

mišljenju vrsni kuvari koji se bave srpskom gastronomijom

na vrhunski način. Svesno ili ne

oni su se okrenuli elitističkim krugovima (poslovnoj

eliti pre svega), dok je ostatak društva

ostao uskraćen saznanja o postojanju srpske

gastronomije.

Kao kuriozet odjeknula je vest o otvaranju

novog restorana (na mestu starog restorana

„Trag“, Petrovaradin), gde će gospodin Jovan

Nikolić Njegovan obući belu uniformu i već

naredne godine početi da kuva. Obećava mesto

gde će se roditi jedna vrhunska gastronomija,

svima prihvatljiva.

21

SREĆNE NOVOGODIŠNJE I BO

TURISTIČKA ORGANIZ

Jubilarna 2023. godina, polako ostaje

za nama, idemo u susret novim planovima,

promocijama, inovacijama i novoj

2024. godini. Kada se osvrnemo unazad,

brojne aktivnosti su obeležile 2023.

godinu, počevši od učešća Turističke organizacije

Vojvodine na međunarodnim

sajmovima turizma u zemlji i inostranstvu,

aktivno učešće na konferencijama i događajima,

projekti prekogranične saradnje,

poseta brojnih inostranih medija, kreiranje

novih turističkih proizvoda, kao i izuzetna

saradnja sa brojnim institucijama i privrednim

subjektima.

Od početka 2023. godine Turistička

organizacija Vojvodine je prezentovala

turističku ponudu Pokrajine na 14 međunarodnih

sajmova turizma. Takođe, u ovoj

godini Turistička organizacija Vojvodine

je sudelovala na brojnim događajima, od

kojih je na dva događaja preuzela ulogu

suorganizatora („Tour de Fruška“ i „Međunarodni

festival Grašca“). Kao jedan

od vidova promocije turističke ponude

Vojvodine organizovano je „Vojvođansko

veče“ u Ljubljani i Budimpešti.

Događaj, odnosno turistički proizvod

koji je zauzeo posebno mesto u 2023. godini

jeste realizacija prve Fruškogorske

vinske šetnje „Fruška Walk & Wine 2023“,

koja je objedinila vinski turizam i aktivni

odmor. Navedeni događaj, realizovan je

od strane Turističke organizacije Vojvodine

u avgustu, uz podršku Pokrajinske

vlade, Ministarstva turizma i omladine,

Opštine Irig, Nacionalnog parka „Fruška

gora“, Udruženja proizvođača grožđa

i vina sa oznakom geografskog porekla

„Srem - Fruška gora“, Garancijskog fonda

AP Vojvodine i Razvojnog fonda Vojvodine.

Događaj je podrazumevao inspirativnu

šetnju (7,6 km) kroz fruškogorske

vinograde, gde su učesnici imali priliku da

uživaju u degustaciji vrhunskih fruškogorskih

vina na četiri degustaciona punkta i

ukusima lokalnih gastronomskih specijaliteta,

uz prigodan muzički program na svakom

punktu. Posebna pažnja pri realizaciji

ovog događaja posvećena je održivom

turizmu i ekološkoj odgovornosti, shodno

tome, rezervacije i prodaja vaučera za učesnike

prve fruškogorske šetnje, vršile su se

putem digitalne platforme.

2023. godina bila je u znaku jubileja,

odnosno obeležavanja 20 godina poslovanja

Turističke organizacije Vojvodine, s

tim u vezi organizovana je nagradna igra

za pratioce na Instagram profilu Turističke

organizacije Vojvodine Vojvodina Travel,

u periodu od maja do avgusta, gde su učesnici

imali mogućnost da osvoje vredne

Dr Nataša Pavlović

nagrade i upoznaju se sa turističkom ponudom

AP Vojvodine. Prethodnih 20 godina

bili su putanja puna izazova i promena,

uporno smo se prilagođavali dinamičnim

promenama u turističkoj industriji, koristili

nove tehnologije i usavršavali svoje veštine,

kako bismo pružili najbolju moguću

podršku turizmu u Vojvodini. Vojvodina

je danas atraktivna turistička destinacija,

na širem turističkom tržištu, a sve to ne

Zajednički snimak tima TO na proslavi jubileja

22

ŽIĆNE PRAZNIKE ŽELI VAM

ACIJA VOJVODINE

Sa Fruškogorske vinske šetnje - Walk and Wine2023

bi bilo moguće bez sinergije sa brojnim

institucijama, na republičkom, pokrajinskom

i lokalnom nivou, kao i privrednim

subjektima sa teritorije AP Vojvodine.

Kako bi se izrazila zahvalnost

partnerima, sublimirali postignuti rezultati

i najavili dalji koraci u poslovanju,

u oktobru je obeležen jubilej Turističke

organizacije Vojvodine i Garancijskog

fonda AP Vojvodine pod sloganom „20

GODINA GARANTOVANI USPEH“.

Jačanje lokalne privrede predstavlja

jednu od bitnih karika u unapređenju

turističkog sektora. Turistička organizacija

Vojvodine u okviru realizacije

projekta prekogranične saradnje pod

nazivom “Smarter AoE” pruža podršku

unapređenju poslovanja malih i srednjih

preduzeća. Naime, projekat ima za cilj

da podstiče usvajanje digitalizacije i

inovacija od strane MSP u turizmu kroz

transnacionalnu saradnju. Projekat je

počeo sa realizacijom početkom 2022.

godine, vodeći partner na projektu je

Iskriva - Institut za ravoj lokalnih potencijala,

dok su ostali partneri Turistička

Potpisivanje ugovora sa malim i srednjim preduzećima, Smarter AOE projekat

Nastup TO Vojvodine na Sajmu

turizma u Berlinu

organizacija Vojvodine, Result d.o.o - Slovenija,

Pomurski tehnološki park - Slovenija, Preduzetnički

incubator BIOS d.o.o. - Hrvatska,

West Pannon - Mađarska, Institut za strateške

studije i prognoze - Crna Gora, Udruženje hotelske

industrije Rumunije - Rumunija i Bugarsko-rumunska

privredna komora - Bugarska. U

avgustu 17 preduzeća iz Zapadnobačkog okruga

je dobilo šansu da svoje projekte, u vezi sa

digitalnom transformacijom, finansira putem

projekta “Cosme - Smarter AoE”.

Zatvaramo poglavlje 2023. godine, sa osećajem

ponosa znajući da smo zajedno doprineli

povećanju prepoznatljivosti turističke ponude

i konkurentnosti Vojvodine kao turističke

destinacije i samim tim povećanju broja posetilaca.

Turistička organizacija Vojvodine je

i u ovoj jubilarnoj godini uspela da prenese

čaroliju turističkih sadržaja Vojvodine širem

auditorijumu, kreirajući sećanja koja će trajati

zauvek.

Srećnu i uspešnu 2024. godinu želi vam direktorka

Turističke organizacije Vojvodine dr

Nataša Pavlović sa timom Turističke organizacije

Vojvodine!

23

Godina jubileja i novih usp

Grada No

Turistička organizacija Grada Novog Sada je u poslednjih

godinu dana radila na brojnim projektima u

cilju proširenja i unapređenja turističke ponude grada.

Kontinuirane promocije, gostovanja, nagrade, organizovani

događaji i objavljeni promotivni materijali, svakako

su doprineli tome da se Novi Sad i ove godine pronađe

na mapi želja i ostvarenih putovanja turista. Početak 2023.

godine obeležili su brojni sajmovi, posete i susreti u kojima

je Turistička organizacija Grada Novog Sada aktivno

učestvovala. Samo u ovoj godini nastupila je na blizu 40

domaćih i međunarodnih sajmova, poslovnim skupovima,

promotivnim događajima i manifestacijama.

2023. GODINA U PROJEKTIMA

- „DAN OTVORENIH VRATA“

Kada je reč o realizaciji aktivnosti, može se reći da je

ove godine realizovano nekoliko značajnih projekata. U

saradnji sa ustanovama kulture, početkom februara povodom

Dana grada, organizovan je „Dan otvorenih vrata“,

kroz koja je prošlo oko 7.000 građana, a realizovano je i 12

besplatnih pešačkih tura obilaska Novog Sada i Petrovaradinske

tvrđave.

MREŽA TURISTIČKIH GRADOVA

U junu ove godine pokrenuta je inicijativa za formiranje

Mreže turističkih gradova. Tim povodom, Turistička organizacija

Grada Novog Sada ugostila je predstavnike gradova

i turističkih organizacija iz Beograda, Budve, Herceg

Novog, Banjaluke i Tuzle, grada Skoplja, kao i kolege iz

Turističke organizacije Srbije. Dugoročno, u planu je širenje

mreže i povezivanje sa svim vodećim turističkim organizacijama

Zapadnog Balkana.

POSLOVNI SKUP U LJUBLJANI

Septembar je obeležila organizacija i realizacija poslovnog

skupa u Ljubljani u kojem je učestvovala novosadska

i slovenačka turistička privreda. Predstavnici lokalnih hotelijera

i agencija imali su priliku da održe sastanke i dogovore

nove poslovne prilike, a sve sa ciljem da se poveća

broj turista koji iz Ljubljane, ali i cele Slovenije, putuju u

Novi Sad i obrnuto.

DIGITALNA MAPA NOVOG SADA I FRUŠKE

GORE

Dugogodišnji rad na razvoju novosadskih turističkih

proizvoda ove godine je rezultirao promocijom digitalne

i štampane mapa Novog Sada i Fruške gore. Nakon prve

faze izrade, na mapi je obeleženo blizu 600 tačaka najznačajnijih

turističkih atrakcija, vinarija, restorana, planinarskih

staza, javnog prevoza i drugo, sa navigacijama do

svakog odredišta. Samo ove godine objavljeno je više od

10 publikacija, bilo da se radi o

ažuriranim postojećim izdanjima

ili potpuno novim publikacijama.

Takođe, ovu godina je posvećena

i terenskom radu, obilasku čardi i

salaša u okolini Novog Sada kako

bi na ovaj način turistima i lokalnom

stanovništvu dat kompletan

uvid u ponudu po kojem je grad

specifičan.

PROMOCIJA U MEDIJIMA

I NA DIGITALU

Godinu 2023. obeležile su i

mnoge medijske objave u kojima

je promovisano sve ono što Novi

Sad pruža u turističkom smislu.

O gradu je objavljeno više od 100

tekstova i baner rešenja na najposećenijim

portalima regiona,

poput hrvatskog „Index-hr”-a,

slovenačkog „Svet24.si“, bosanskog

„Tuzlanski.ba“, makedonskog

„Crnobelo.com“ i crnogorskog

„Vijesti.me“. Istovremeno

nacionalne, regionalne i lokalne

televizije i radio stanice emitovale

su promotivne spotove u kojima

je prezentovana letnja i zimska

ponuda Novog Sada. Pozitivni

Novi Sad u očekivanju Nove 2024.

rezultati brojnih TONS-ovih promotivnih

kampanja na društvenim

mrežama, bilbordima, oglašavanja

na Guglu, takođe su doprineli

vidljivosti Novog Sada kao poželjne

turističke destinacije.

Zainteresovanost za grad iskazali

su i brojni gosti iz Kine, Turske,

Grčke i Hrvatske, kako iz lokalnih

medija, tako i turoperatora

24

JUBILEJ I POSTIGNUTI

REZULTATI

Turistička organizacija Grada

Novog Sada je 26. oktobra 2023.

godine u hotelu Šeraton uz prisueha

Turističke organizacije

vog Sada

godine

Digitalna mapa Novog Sada i Fruške gore

koji su Novi Sad posetili na svom

proputovanju kroz Srbiju.

Sa ciljem promocije ove godine

ugošćene su i dve grupe domaćih

influensera. Dvodnevne posete Novom

Sadu i okolini obuhvatile su

obilazak centra, Petrovaradinske

tvrđave, Pozorišta mladih, Ateljea

61, Muzeja grada Novog Sada,

Galerije Matice srpske i Muzeja

Vojvodine, kao i posete Podrumu

Šukac, Novosadskom Zimzolendu,

Ledenoj šumi, restoranima, čardama

i salašima.

stvo brojnih prijatelja i saradnika svečano obeležila 15

godina rada na razvoju i promociji turizma Novog Sada.

Povodom rođendana, TONS je za sve zainteresovane

organizovao besplatne promotivne ture obilaska starog

gradskog jezgra. Ture su bile organizovane vikendom

tokom oktobra i novembra, a prema statističkim podacima

za njih se prijavilo više od 250 zainteresovanih Novosađana,

Novosađanki i gostiju grada.

Za postignute rezultate TONS je krajem godine dobio

dva priznanja. Na Beogradskom turističkom i „MICE“

forumu Turističkoj organizaciji Grada Novog Sada dodeljena

je nagrada Turistička prizma u kategoriji destinacijska

menadžment organizacija. Ova nagrada se

dodeljuje od 1997. godine za izuzetan doprinos u podizanju

nivoa turističkih usluga, a sa ciljem podsticanja

inovativnosti u turizmu. Na jubilarnoj 10. MEKST konferenciji

koja je ove godine okupila oko 800 učesnika

iz različitih zemalja, TONS-u je uručena zahvalnica za

podršku koju godinama unazad pruža ovom značajnom

događaju.

2023. godine je po svim parametrima bila veoma

uspešna za turizam u Novom Sadu. Zvanični podaci

Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je na teritoriji

Novog Sada od januara do oktobra ove godine

boravilo više od 198.000 turista, što predstavlja porast

u odnosu na isti period prošle godine za 9 odsto. Prema

istom izvoru, u prvih devet meseci 2023. godine ostvareno

je više od 480.000 noćenja što predstavlja porast

oko 4 procenta. Očekuje se da će do kraja godine biti

ostvareno oko 600.000 noćenja.

25

Privredna komora Vojvodine i

u 2023. pokazala svoju vitalnost

Sva vrata su Vam otvorena, ovo je Vaš dom

- takvom dobrodošlicom Privredna komora

Vojvodine (PKV) dočekuje svoje goste

- istakao je Boško Vučurević, predsednik PKV

na tradicionalnom skupu organizovanom krajem

godine, koji ova značajna privredna institucija

priređuje za privrednike, partnere i svoje saradnike,

te predstavnike sedme sile.

Sumirajući rezultate godine na izmaku, gospodin

Vučurević je konstatovao da su makroekonomska

kretanja u Republici Srbiji tokom 2023.

trpela snažan uticaj nepovoljnih spoljnih faktora

izazvanih geopolitičkim tenzijama, kao i inten-

Boško Vučurević,

predsednik PKV

Zajedničkim snagama do dobrih privrednih rezultata

Puna podrška institucija radu PKV

zivanjem svetske energetske krize. To se odrazilo

na privredni rast i jačanje inflatornih pritisaka koji

su uspešno amortizovani postignutom finansijskom

stabilnošću i dinamikom rasta ostvararenom u prethodnom

periodu. Zahvaljujući značajnom prilivu

stranih investicija očuvan je stabilan devizni kurs,

a broj zaposlenih zabeležio porast.

Ponovio je da je PKV mesto okupljanja privrednka

i mesto privrednih zbivanja, a svečana sala PKV

ispunjena do poslednjeg mesta znak da se puno i

dobro radi. Tokom 2023. u PKV je držano preko

200 događaja i čak desetak hiljada privrednika je

prošlo kroz prostorije PKV.

Po njegovim rečima, i pored kriznih situacija,

privreda Republike Srbije je pokazala svoju vitalnost.

Strane direktne investicije se nijednog trenutka

nisu zaustavile, i za prvih deset meseci su na

4.2 milijarde, a očekuje se 4.5 do kraja godine, što

govori da poverenje stranih kompanija i kompanija

koje direktno ulažu u našu privredu nije poljuljano,

i predstavlja dobru preporuku za dalja ulaganja

i prosperitet.

Ove godine je zabeležen privredni rast bezmalo

po svim parametara. Spoljnotrgovinsko poslovanje

APV, koje čini gotovo 40% od ukupnog poslovanja

Republike Srbije, u 2023. iznosi oko osam milijardi,

odnosno 3,2 - 3.3% više nego prethodnih godina.

Realan problem predstavlja inflacija, koja nije

izazvana lošim radom naše privrede, već je posledica

energetske krize, reakcije berzi, pokidanih lanaca

snabdevanja, na koje je naša privreda uglavnom

uspevala da nađe adekvatan odgovor.

U odnosu na prošlu godinu, prema rečima predsednika

PKV, privreda Republike Srbije je zabeležila

pozitivan rast zaposlenosti i realnih zarada. Zaposlenost

je povećana za 2,5% u odnosu na prošlu

godinu, sačuvana je privreda i monetarna finansijska

stabilnost, a devizne rezerve na najvišem nivou

unazad 20 godina.

- Po mom mišljenju, na rast privrede naredne

godine, koja po svim naznakama takođe neće biti

laka, uticaće više faktora, počev od restriktivne

monetarne politike, inflacije, nižeg rasta u EU...

Očekujemo da će inflacija u Srbiji imati opadajući

trend i biti jednocifrena, a tek 2025. možemo da

očekujemo povratak na nivo od pre kriza - istakao

je predsednik, zahvalivši se privrednicima, predstavnicima

fakulteta, među kojima je bilo i nekoliko

dekana, na ostvarenoj sinergiji, takođe i sedmoj

sili na iscrpnom izvrštavanju o svim događanjima

u PKV.

26

Privredna komora Vojvodine

potvrdila regionalni značaj

Jedan od najznačajnijih u

nizu događaja organizovanih

u Privrednoj komori

Vojvodine ove godine bio je

6. Regionalni poslovni forum,

na kome je učešće uzelo preko

140 kompanija iz 15 zemalja.

Ovaj veliki međunarodni događaj

organizovala je Skupština

AP Vojvodine u partnerstvu sa

Skupštinom evropskih regija

(AER), najvećom evropskom

međuregionalnom mrežom, Privrednom

komorom Vojvodine

(PKV), Razvojnom agencijom

Vojvodine, Fondom Evropski

poslovi i Evropskom mrežom

preduzetništva, koje pružaju podršku

razvoju malih i srednjih

preduzeća doprinoseći poboljšanju

ekonomske klime za poslovanje

i nove investicije.

U žiži razgovora ovog puta

su se našle: poljoprivreda i prehrambena

industrija, cirkularna

ekonomija, zelena agenda,

informacione i komunikacione

tehnologije, važne, a pre svega

aktuelne za razvoj AP Vojvodine,

regiona, pa i sveta.

Forum je organizovan u hobridno

formatu, sa poslovnim

sastancima koji se organizuju

preko platforme Evropske mreže

preduzetnika otvorene za sve

zainteresovane kompanije i trajao

je do 08. decembra 2023. U

trenutku otvaranja Foruma (22.

novembra) registrovano je preko

100 B2B zahteva od strane 200

kompanija i održano preko 150

B2B sastanaka, iz celog sveta.

Ispred Skupštine AP Vojvodine,

koja na domaćem i svetskom

planu predstavlja aktivnu regiju

i pouzdanog partnera Aleksandar

Sofić, pokrajinski sekretar za regionalni

razvoj, međuregionalnu

saradnju i lokalnu samoupravu,

otvarajući skup istakao je nastojanje

Pokrajinske vlade na konti-

nuiranom uspostavljanju potrebnih uslova za rad kompanija i

sklapanje što više poslova sa ciljem što značajnijeg povećanja

privredne aktivnosti i angažmana svih potencijala na ostvarivanja

rasta i boljeg kvaliteta života.

- Posredstvom ovog Foruma šaljemo jasnu poruku da je

razvoj privrede primarni zadatak pokrajinskih institucija uz

snažnu podršku partnera iz Skupštine evropskih regija, naših

Sa otvaranja 6. Regionalnog poslovnog foruma

Zajednički snimak domaćina sa visokim zvanicama foruma

regionalnih partnera i pre svega uz podršku brojnih privrednika

koji su se odazvali na poziv i koji će narednih dana raditi

na međusobnom upoznavanju i sklapanju novih poslovnih

projekata - rekao je gospodin Sofić, zahvalivši se prisutnima

na ličnom angažovanju, iskrenim željama i konkretnim predlozima

dalje i efikasnije poslovne saradnje.

- Poslovni forum je velika prilika za privlačenje novih partnera

i za osvežavanje „starih“, da se ekonomije što više umreže

i ostvare sinergiju za dalju

saradnju. Jedinstven komorski

sistem Srbije, krovne institucije

koja okuplja privrednike iz cele

naše države, i Privredne komore

Vojvodine, produžene ruke komorskog

sistema, sa oko 60.000

preduzetnika i 36.000 pravnih

lica, dobro organizovanog, jer

samo na taj način je moguć proces

ostvarivanja povezanosti sa

našim privrednicima. Naša privreda

zasnovana je većinom na

preduzetništvu, mikro i malim

do srednjih preduzeća, čiji rad i

ideje treba podržati - istakao je

tim povodom Boško Vučurević,

predsednik PKV, izrazivši želju

za dobrim i kvalitetnim bilateralnim

razgovorima, sa nadom

da će zajednički napori doprineti

prevazilaženju globalne krize

i da će se naredne godine ovaj

skup održati sa još većim brojem

prisutnih zagovornka ovih ideja.

Putem video-linka prisutnima

se obratio Albert Kastelanos,

predsednik Skuštine evropskih

regija, apostrofirajući format

poslovnog foruma ovog formata

kao značajnog faktora pružanja

prostora za izmene ekonomskih

prilika regiona, kao i mogućnost

rešavanja važnih političkih pitanja.

Svoje potencijale predstavile

su i kineska provincija Šandong

( 山東 , 山东 ), italijijanska regija

Friuli-Venezia Giulia, Katalonija

i nemačka pokrajina Hessen.

Događaju su prisustvovali

Damir Zobenica, i Aleksandar

Đanković, potpredsednici Skupštine

AP Vojvodine, Pjer Kišli,

predsednik Privredne komore

Val Doaz, Horhe Salgado, direktor

Kancelarije za trgovinu

i investicije Katalonije, Darko

Bulješević, direktor Razvojne

agencije Vojvodine, Ognjen Dopuđ,

direktor Fonda „Evropski

poslovi“ i dr.

27

28

Projekat PMF-a: Jačanje digitalne

komunikacije između SAD-a i Srbije

Departman za geografiju, turizam

i hotelijerstvo PMF-a sprovodi

jednogodišnji projekat „Jačanje

digitalne komunikacije o održivosti u turizmu

i kulturi između SAD-a i Srbije“

finansiran od strane Ambasade Sjedinjenih

Američkih Država u Srbiji, u okviru

programa saradnje univerziteta. Ova aktivnost

se nadovezuje na prošlogodišnji

projekat Ambasade prevođen Univerzitetom

Južne Floride koji se fokusirao na

upotrebu informacionih tehnologija za razvoj

kulturnog turizma između SAD-a i

Srbije. Tada je ustanovljeno da se viđenje

održivosti i njenog značaja u kontekstu

turizma i kulture razlikuje između ove

dve države.

S ciljem uspostavljanja trajnih veza

između visokoobrazovnih institucija u

Srbiji i SAD-u, a na osnovu zajedničkih

istraživanja, ovogodišnji projekat analizira

digitalnu komunikaciju o održivosti

američkih organizacija u oblastima turizma

i kulture, koristeći inovativne pristupe

neuromarketinga kako bi se održive

poruke efikasno prenosile u digitalnom

dobu.

U oktobru 2023. godine već je organizovan

pripremni online seminar o digitalnoj

komunikaciji o održivom turizmu za

U

organizaciji i pod pokroviteljstvom

Vlade Republike Srbije,

Vlade Albanije i Republike Severne

Makedonije, a u okviru realizacije

inicijative Open Balkan, od 16 do 19.

novembra 2023. godine održana je druga

po redu manifestacija WINE VISION

BY OPEN BALKAN. U okviru ove manifestacije

održano je prvo takmičenje

kuvara profesionalaca i mladih kuvara

pod nazivom FOOD VISION BY OPEN

BALKAN - Open Balkan Chef Culinary

Challenge 2023.

Kvalitet takmičenja je bio oslikan kvalitetom

internacionalnih sudija, sa izuzetnim

iskustvom; Dragan Unić (predsednik

sudijskog tima), Daniel Schade,

Dominique Grandjean, Franciane Tartari,

Daniel Ayton, Miroslav Kubec, Martina

Events i Saso Dravinec. Sa novosadskog

srpske i američke studente. U narednom

periodu, tim američkih istraživača će

ugostiti srpske kolege dr Lazara Lazića,

dr Miroslava Vujičića i dr Uglješu Stankova,

koji će posetiti primere dobre prakse

za održivost na Floridi. Tamo će prikupiti

podatke, kreirati 3D model lokacija i

sa američkim timom pripremiti podatke

za neuromarketing analizu. Na proleće

sledeće godine tri inkluzivne radionice

će biti organizovane u Srbiji (Novi Sad,

Beograd, Niš) sa 50 učesnika po radionici.

U završnoj fazi projekta, srpski istraživači

će sarađivati sa američkim timom

kako bi organizovali završnu konferenciju

u SAD-u tokom 2024., sa okruglim stolom

na kojem će učestvovati predstavnici

američkih visokoobrazovnih institucija,

lideri održivosti i druge zainteresovane

strane kako bi razmenili iskustva i istražili

nove mogućnosti za saradnju.

U junu 2024. biće kreiran pristupačni

veb-portal o praksama održive komunikacije

namenjen studentima i zainteresovanim

stranama u Srbiji, koji će biti dostupan

javnosti.

Zavidni rezultati studenata PMF-a na Open

Balkan Chef Culinary Challenge 2023

Prirodno-matematičkog fakulteta, Departmana

za geografiju, turizam i hotelijerstvo,

Katedre za gastronomoju, u kategoriji

„Najbolji mladi kuvar“ (Best Young

Chef) - priprema tradicionalnog jela na

moderan način, učestvovalo je 6 studenata

osnovnih i master studija, koji su ostvarili

zavidne rezultate, ušavši u 9 najboljih sa

sledećim rezultatima:

- Milica Petrušić, zlatnu medalju, prvo

mesto; Saveta Bikić, srebrnu medalju,

drugo mesto, i nagradu za najperspektivnijeg

mladog kuvara; Milana Čugalj,

četvrto mesto; Filip Vitomirović, šesto

mesto; Mihailo Malbaša, osmo mesto I

Andrija Kocić, deveto mesto.

Nagrada za životno delo

kao podstrek daljeg rada sa

mladima

Prof. dr Ružica Igić sa Departmana

za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog

fakulteta (PMF)

Univerziteta u Novom Sadu, dobitnik

je nagrade Udruženja univerzitetskih

nastavnika i naučnika Vojvodine za životno

delo u oblasti visokoškolskog obrazovanja

i naučno-istraživačkog rada.

U obrazloženju Upravnog odbora Udruženja

dr Marijana Ačanski, redovni profesor

na Tehnološkom fakultetu UNS-a,

navela je da ovo priznanje dobijaju vrhunski

profesori i naučni radnici, koji su

dali svoj doprinos unapređenju rada na

Univerzitetu uvođenjem novih studentskih

programa, ili akreditovanjem novih

smerova i sl.

- Ova nagrada predstavlja krunu

moje bogate, radom ispunjene karijere,

vrlo značajne jer dolazi od mojih

kolega. Smatram takođe da je mnogo

onih sa Univerziteta koji ne dočekaju

ovu nagradu, zbog oštre konkurencije,

mada su je svojim pregalačkim radom

praćenim uspesima, zaslužili - rekla je

dr Ružica Igić, koja je sa navršenih 65

godina otišla u penziju, ostavljajući dubok

trag i u nastavnom radu i na polju

nauke.

Donedavno u sadašnjem, sada u prošlom

vremenu sa istim žarom i ljubavi dr

Ružica Igić priča o svojim nastojanjima

da uvođenjem novih studijskih programa,

poput molekularne biologije, kao i

većeg broja predmeta iz botanike kao

što su lekovite, alergijske i medonosne

biljke, koje studenti ranije nisu imali,

obogati nastavu. Ostavila je značajne

radove na poljima botanike, floristike,

fitogeografije, trudeći se da ta znanja

prenese u nastavne programe, da budu

aplikovana, jer nauka bez praktične primene

nema smisla.

- Svoja naučna istraživanja uspela

sam da pretočim u praksu, i baveći se

alergijskim biljkama, konkretno ambrozijom,

vodila sam projekat njenog

Prof. dr Ružica Igić

suzbijanja na nivou grada - dodaje naša sagovornica.

Takođe je uključena u projekat formiranja i

izgradnje Botaničke bašte u Novom Sadu, na

prostoru površine 4,21 hektara uz severoistočni

obod zone objekata odbrane Hornverka, u

podgrađu Petrovaradinske tvrđave, kojom bi

za dve godine Novosađani mogli da šetaju.

Na kraju svoje karijere priznaje:

- Teško je baviti se i nastavom i naukom

istovremeno. Da sam se posvetila nauci mogla

bih joj posvetiti 100% svog vremena i to

„neiscepkano“. Nastava zahteva časove, vežbe,

ispite, sasvim drugačiji fokus. Smatram

takođe da se profesori moraju baviti naukom,

pratiti najnovija naučna istraživanja, usavršavati

se. Nalazila sam sebe u obe uloge. Nastava,

rad sa mladima, svaki čas sa drugačijom

povratnom informacijom, inspirativan je

i nešto što sam neizmerno volela, zbog toga

sam i ostala na Univerzitetu. Poseban izazov

bio je rad na terenu, gde smo obavljali

praktičnu nastavu, i donosili materijale,

determinisali uzorke, obrađivali, koristili

sva znanja koja smo ranije usvojili.

Druženje sa mladima me je održalo mladom.

Volela sam da radim sa studentima

i kada sam odlazila najteže mi je bilo

kada sam održala poslednji čas - objašnjava

naša sagovornica.

Dr Igić je donela projekat formiranja

herbarijuma Departmana za biologiju i

ekologiju realizovanog uz finansijsku

pomoć Pokrajinskog sekretarijata za nauku

i tehnološki razvoj. Na taj način nastavljena

je tradicija najstarije kolekcije

u Srbiji „Herbarijuma Andreja Volnog“

(nastao 1797-1801.) drugog direktora

Karlovačke gimnazije i herbara Karlovačke

gimnazije.

- U ovim Herbarijumima pohranjeno

je oko 400 primeraka koje je davno sakupio

Josif Pančić, kao i čitava kolekcija

starih sorti vinove loze. Moji saradnici i

ja aktivno radimo na projektima restauracije

i zaštite tih starih kolekcija poput

ovih koje su veoma značajne jer su neke

vrste koje su tada sakupljene nestale sa

ovih prostora. Danas nastavljamo tradiciju

poznatih botaničara, te u zbirci imamo

oko 150 000 eksikata koji su nastali

kao rezultat rada novosadskih profesora

i studenata u prethodnih 70 godina.

Što se tiče odlaska u penziju, jednom

se mora otići, ali ostavila sam svoj trag i

veliki broj mladih naslednika botaničara

koji su već sad prepoznatljivi u naučnim

krugovima i van naše zemlje - sa zadovoljstvom

je istakla prof. dr Ružica Igić.

I dalje će biti angažovana u Pokretu

gorana Srbije, gde svake godine drži

školu lekovitog bilja za decu iz cele Srbije.

Preko Botaničkog društva „Andreas

Volni“ uključena je u rad na nekim projektima,

i nema nameru da stane. Puna je

energije, volje da svoje iskustvo i znanje

prenese mladim ljudima i na raspolaganju

kad god im to bude trebalo.

29

Nove ideje za novo vr

Kada se većina nakon dugog radnog

veka povlači u dobrovoljnu izolaciju

tražeći mirnije mesto da nadoknade

ono što su propustili, za šta nisu

imali vremena, bračni par - Violeta i Zijad

Hadžić, bez klišea i ustaljenih narativa,

ispisuje originalne stranice turističke ponude

Kragujevca u kojem žive, pa i celog

našeg prostora.

Raj na dedovini u Desanovcu

Violeta i Zijad Hadžić, godinama unazad,

vreme provode u zaseoku Desanovac,

u Stragarima. Smerom suprotnim od onog

kojim se kreću migracije u Srbiji, isplanirani

dolazak na selo za njih je emotivan

povratak na dedovinu, u prirodi sačuvanu

u izvornom obliku.

Na posedu omeđanom gustom šumom, i

potokom istoimenog zaseoka, ili obratno,

osmišljeno, planski, podigli su novu, spratnu

kuću, onu drugu, staru čitav vek i po,

obnovili, a okućnicu preobrazili u čudesan

vrt ispunjen cvećem, ukrasnim rastinjem,

voćnjakom, vodom koja se žuboreći sliva

niz padinu, malim bazenom za osveženje

u vreme letnjih sparina, terenom za male

sportove... Održavan travnjak mami sve

one koji traže sunce, a da zaštiti od njega

podignuta je saletla, idealan kutak za odmor

uz napitak i zaniljivo štivo. Čudesan

prostor u kojem se nakon kraćeg boravka

otkriva i njegova duhovna dimenzija.

Kuća Hadžića ili kuća na osami, situirana

je na periferiji Stragara, jednom od najatraktivnijih

od 57 kragujevačkih naselja,

nedaleko od rodne kuće Tanaska Rajića,

junaka Prvog i Drugog srpskog ustanka.

Na 300 metara od njihove kuće, nalazi se

rezervat divljih svinja, te njihove i posete

drugih životinja, poput jelena, srna, zečeva,

uz poj raznih ptica podsećaju da je ova

pitomina ujedno i „divlje“ mesto, i njihovo

prebivalište.

Ljubav za sva vremena

Zijada Hadžića je u Kragujevac 1978.

godine dovela želja da završi Ekonomski

fakultet i da se vrati u rodnu Bosnu. Ljubav

je presudila da ovde i ostane. I posle

više od 40 godina zajedničkog života i

braka, rešili su da ih ni smrt neće rastaviti,

odredivši mesto svog odlaska iznad kuće

u Desanovcu.

- Ljubav je definitivno odredila dalji tok

mog života. Uz Violetu zavoleo sam i ovaj

kraj i najlepše se osećam u selu, koje me

iz neke mladićke perspektive, podseća na

moj rodni kraj. Koristim svaki trenutak da

provedem u prirodi. Kada sam bio profesionalno

aktivan, završetak vikenda smo

produžavali tako što smo posle spokojno

provedene noći, išli na posao 30 do 45 minuta

iz sela, umesto pet minuta iz našeg

kragujevačkog stana. Merak je bio ukrasti

to vreme, makar se posle malo i „pomučili“.

Danas, kada odemo na more smatram

da sam izgubio vreme, da mi neodstaje

selo, i ja njemu, nadam se - kaže gospodin

Hadžić, dugogodišnji rukovodilac

filijale OBS Kragujevac, danas,

kao novopečeni penzioner, sve vreme

koristi da ispuni svoje (njihove

zajedničke) snove.

Supruga Violeta Hadžić, preduzetnik

u Agenciji za čišćenje u

Kragujevcu, krivac je za doživotni

ostanak supruga u Kragujevcu i

za Desanovac, svoju dedovinu, za

koje je vezuju najlepši trenutci detinjstva.

- Motor svih promena u našoj

kući je Zijad, i kada imamo neki

problem, ili donosimo neka rešenja,

sednemo i uz kafu se o svemu dogovaramo,

da odradimo kako je najbolje. Do sada

smo tako fukncionisali, tako ćemo i od

Violeta i Zijad Hadžić

sada. Podržavam ideje svoga supruga i ni

u čemu ga ne sputavam. Ideje dolaze i od

naše dve ćerke, Sanje i Sanele, koje žive u

inostranstvu. Nikada se ne zalećemo već

preispitujemo namenu svakog predloga,

način njegovog spovođenja, uz procenu

opšte koristi. Ćerke, a tu je i unuka Lana,

rado dolaze želeći da što intenzivnije zadrže

sećanje na baku i deku, ali da imaju

svoj komfor - objašnjava gospođa Hadžić.

Strategija budućeg turističkog koncepta

Na uvodnu priču o porodičnoj idili

Hadžića nastavlja se strategijom budućeg

turističkog koncepta koji Hadžići žele da

razviju, nalik na njihovo jedinstveno poimanje

relacije gost - domaćin u kontekstu

turizma.

30

eme porodice Hadžić

- Minulo vreme je u prvi plan istaklo potrebu

ljudi da izađu iz gradova. Alternativa

je pronađena u selu i njegovim blagodetima

i smatram da će toga biti sve više. Planiramo

da nakon što dovršimo opremanje

objekta, izađemo u javnost sa konkretnom

ponudom. Naš proizvod podrazumeva

mogućnost da ugostimo grupe od 10 - 20

osoba, bilo da je reč o porodicama, deci

iz vrtića koja bi dolazila u dnevnu ili višednevnu

posetu upoznavanja prirode, likovnim

i drugim druženjima umetnika...

Nismo ustanovili čvrst model, jer ne vidimo

da za to ima potrebe. Smatramo da

sa svojim gostima možemo o svemu da se

dogovorimo: i o tome da li će sami

pripremati hranu, roštlj, ili ćemo to

mi preuzeti na sebe; da li će organizovati

žurke ili potpuno izolovan

boravak uz šetnju i knjigu... Mi

smo spremni da ispoštujemo svaku

želju i dogovor - objašnjava ovaj

preduzimljiv domaćin, dodajući:

- Ovaj predeo je podjednako

atraktivan i leti i zimi. Prebogat je

kulturno-istorijskim spomenicima

i u neposrednom okruženju se nalaze

tri svetinje: manastir Voljavča,

Blagoveštenje i Petkovica; gradovi

Kragujevac, Topola, a ni Atranđelovac

nije daleko i za one koji vole kraća

putovanja, možemo da ih organizujemo.

Na sportskom terenu moguće je organizovati

zanimljive sportske aktivnosti. Za

sada imamo mali bazen 5x3, ali ćemo u

skorije vreme, u neposrednoj blizini, praviti

veći. Mnogo toga uslovljeno je zahtevima

tržišta, a mi smo voljni da im se

prilagođavamo.

Jedan problem u čitavoj njihovoj zamisli

ne da im mira, a to je put dužine jednog

kilometra, koji vodi od regionalnog puta

do njihove kuće, koji vremenske (ne)prilike

u poslednje vreme umeju toliko da

oštete da kola ne mogu da prođu.

Pristup turistima po principu: MI IMA-

MO TO I TO DA PONUDIMO - KAŽI-

TE ŠTA BISTE ŽELELI, jedinstven je u

našoj dosadašnjoj turističkoj praksi i donekle

očekivan od jedne porodice, koja se

nikako ne može nazvati običnom, ili prosečnom.

Dolazak u Desanovac kod Hadžića je

susret sa domaćinima koji će vas prigrliti

kao svoje, a vi to prihvatiti, jer će vam

neki unutrašnji glas šapnuti da oni tako i

misle, iskreno i od srca.

31

Kur salon - raskošni svedok

istorije

Maja Marinković,

domaćica Kur salona

Dok je bečki, po čijem uzoru je

izgrađen, služio isključivo za

lečenje, Kur salonu u Banji

Koviljači oduvek je bila namenjena

uloga mesta za zabavu. Tu je svoje

goste, srpsku i evropsku elitu, primao

i ugošćavao Aleksandar I Karađorđević,

za kojeg je ova bajkovita građevina

podignuta 1932. godine.

Tada, kao i danas, Kur salon je bio

i ostao najreprezentativnije mesto Banje

Koviljače, uspešan projekat nekolicine

srpskih i ruskih arhitekata koji

su joj udruženim talentom i znanjem

podarili poseban šarm, luksuz, a izgled

„poznajmili“ od bečkog Kur salona,

po kojem je i dobila ime, mada nikada

Omiljeno mesto za fotografisanje

nije bila u funkciji lečilišta (franc. kur

- lečenje), u smislu posebnih terapija,

kura, već se balovima, zabavama, dobrom

muzikom, hranom i pićem više

bavila dušom nego telom.

Priča se, između ostalog i o tome da

je tu bila prva kockarnica na Balkanu,

ali ono što je potvrđeno, a to je da je

imao po jedan sto za poker, bilijar i

šah daje mu pre status kockarnice u

povoju nego mesta poroka. U njemu je

održan jedan od prvih izbora za miss

Jugoslavije (prvi održan 1926 u Zagrebu).

Nastupati u njemu je bila stvar

prestiža pa su muzičari plaćali svoje

koncerte. Kralj Petar II Karađorđević

je nakon aprilskog bombardovanja u

Kur salonu, proglasio mobilizaciju.

Tu se okupljala intelektualna i politička

državna elita, od krunisanih glava i

visokih ličnosti, ministara i generala,

do umetnika, među kojima i Branislav

Nušić, glumci Žanka Stokić, Dobrica

Milutinović... Tu je nastupala i tada

najveća zvezda narodne muzike Sofka

Nikolić. Rado viđen gost u posleratnoj

Jugoslaviji bio je i Josip Broz Tito.

Nagrižen zubom vremena, Kur salon

je prolazio kroz teško vreme, sve

do 2016. kada su otpočeli radovi na

sanaciji objekta. Obnavljanje je završeno

30. decembra 2018, a drugi dan

po otvaranju priređen je veličanstven doček Nove

2019., posle čega i nikada raskošniji Svetosavski

bal. Nakon toga, prvi koncert održala je Beogradska

filharmonija, a potom i mnogo puta, čime je

Ivan Tasovac, dugogodišnji direktor Beogradske

filharmonije, kao potvrđeni prijatelj ovog mesta,

zavredio da se pozornica u Velikoj dvorani „Kralj

Aleksandar“ nazove njegovim imenom. Njegovim

otvaranjem obnovljena je kulturna scena Banje

Koviljače i cele lozničke opštine.

Kur salon je skup nekoliko salona, prijatnog

ambijenta, modernog enterijera i rustičnih detalja,

od kojih je najveća i najraskošnija velika dvorana

kralja Aleksandra I Karađorđevića, kapaciteta 350

mesta, pogodna je za organizaciju značajnih koncerata,

svečanosti i proslava.

Gornja terasa sale „Kralj Aleksandar“ nudi veličanstven

pogled na više od 40 ha uređenog banjskog

parka, jednog od najlepših u Srbiji, na kojoj

su ovekovečene fotografije iz najvažnijih trenutaka

u životu, privatnih i korporativnih.

„Launge bar“ ili predvorje sale „Kralj Aleksandar“

koristi se za opuštanje i pripremu za dešavanja

u Velikoj dvorani, dok a la cart restoran „Kralj

Petar“ pruža uživanje u specijalitetima lozničkog

kraja, u autentičnom ambijentu dvorca, ili u dvorskoj

bašti na koju izlazi, uz zvuke starogradske

ili klasične muzike, u okruženju banjskog parka.

Koviljčani, kao i Lozničani dolaze ovde najčešće

na popodnevna druženja sa prijateljima uz kafu ili

čašu pića, otmeno i bez žurbe.

Tu je i nekoliko manjih sala: salon „Kraljice

Marije“, salon „Njegoš“ i „Ivo Andrić“.

Tako su, enterijerom, okruženim neverovatnim

eksterijerom, efekti obnavljanja ovog prelepog

objekta, kojem je sačuvan duh raskoši, elitizma i

prestiža, postignut. Toga su svesni i žitelji Banje

Koviljače, posebno zaposleni u Kur salonu.

- Prošla sam ceo svet, ali ovako nešto nisam videla.

Banja je mala, gotovo selo, a čuva nešto tako

čudesno lepo. E, to se retko gde može videti - kaže

Maja Marinković, domaćica Kur salona, rođena u

Banji Koviljači, koja pamti ruševno mesto, a od

njegove obnove brine o njegovom imidžu. Kaže i

da je ponosna što je u potpunosti sačuvan njegov

autentični izgled, čak i prvobitne pločice ispred

ulaza u balsku dvoranu nisu dirane, kako bi se

novim posetiocima dočarao duh starih vremena.

Najvećom nagradom smatra svoju ulogu da širi

priču o Kur salonu, kojim je, kao Koviljčanka i

poznavalac lepog, očarana.

32

Od gastronomije do alhemije

Mesta za predah i dobro raspoloženje, mogu biti

planinske kuće, šumske staze, ali i prijatne niše

nekog restorana, u koji se dolazi zbog omiljenih

delicija. Često je ambijent i ljubaznost onih koji vas dočekaju

i na isti način ispraćaju, presudan tas na vagi vaše odluke.

Čarda Aqua Doria poštovanjem striktnih opšte prihvaćenih

principa profesije, konstantnošću u svim segmentima

rada i odnosa sa gostima, potvrđuje se kao jedno od mesta

sa epitetom poželjenih. Menadžment ovog restorana je otišao

i korak dalje, priređivanjem manifestacija restoranskog

tipa, još uvek ne tako čestih na našim prostorima, proširivši

svoje utemeljene aktivnosti novim iskušenjima, udovoljavajući

pre svega svojoj stalnoj publici, priredio doživljaj

više.

„Svinjokolj na čardi“ ove godine održan u nedelju, 26.

novembra, dva dana pre početka božićnog posta, postao je

tradicionalan događaj, kao najava zimskih aktivnosti vezanih

za vojvođanska sela.

- Ovaj naš svinjokolj je prikaz istog na „gradski“ način sa

menijem maksimalno usklađenim sa najavljenom temom

za taj dan. Na ovaj način obeležavamo još jednu uspešnu

poslovnu godinu. Ove godine izvršili smo izvesne adaptacije

enterijera i dodatno ga „utoplili“ sa par detalja, poput

kamina, drvenih obloga, novog poda, firangi, te smo

iskoristili ovu priliku da ga predstavimo javnosti. Na kraju

smo bili iznenađeni, većom nego ikad posetom naših stalnih,

kao i izuzetno velikim brojem novih gostiju, uglavnom

predstavnika raznih kompanija, što mi je bilo jako drago

- istakao je Vladimir Baštovanov, menadžer Čarde Aqua

Doria.

Više nego ranijih godina primećena je i prisutnost najmlađih,

koji su se zabavljali na novopostavljenom dečjem

igralištu.

U duhu svinjokolja bili su predstavljeni i specijaliteti,

oni koji su u redovnoj ponudi restorana poput domaće supe

od pačetine i govedine sa rezancima i mesom, dimljenih

svinjskih rebara, i onih karakterističnih za svinjokolj, koji

su se pripremali napolju. Tog dana dvorište je mirisalo

na topljene čvarke, pečene domaće kobasice, krmenadle i

vrat, samo za ovu priliku servirane u lepinji. Pored toga, na

švedskom stolu našle su se salarice, krofne, punjene domaćim

pekmezom, kranclice, domaće kobasice, pršut, kulen,

a sve je to uz selekciju sireva.

Doživljaj su upotpunile Vinarije

„Erdevik“, „Zvonko Bogdan“,

„Džervin“ i „Verus“, čiji

se izbor vina već nalazi na vinskoj

karti restorana. Za ljubitelje

jakih alkoholnih pića, takođe

su se pobrinuli potvrđeni saradnici:

Premier rakije Destilerije

Promont i Destilerija „Stanišić“.

I pored zimskih temperatura,

gostima uz domaće vino i domaću

rakiju nije bilo hladno. Za

dobro raspoloženje bili su zaduženi

i tamburaši, za ovu priliku

ozvučeni, za sve one koji su vreme

provodili napolju.

Čoroliju ukusa, mirisa, osećanja

zadovoljstva krunisale su

prve pahulje ove godine, koje su

ovaj, sam po sebi nesvakidašnji

doživaljaj, pretvorile u bajku.

33

TO La Banda - p

Tamburaška muzika je proizišla iz

mentaliteta ljudi vojvođanske ravnice.

Tamburaške bande s početka

XIX veka punile su gradske kafane u Novom

Sadu, Subotici, Somboru... a u nekim

sličnim lokalima, pod nekim drugim imenom,

čuju se i danas. Zahvaljujući njima

sačuvana je tamburaška muzika koja pripada

Vojvodini. Kako nekada, tako i danas.

Brojni su nastavljači ove tradicije, a

među njima možda najinteresantniji „La

Banda“, ženski tamburaški sastav koji je

nedavno obeležio deceniju svog rada. Većina

članica potekla iz Ansambla „Vila“,

SKUD „Železničar“ iz Novog Sada, 2013.

godine prihvatila je izazov da tamburaški

zvuk premesti u neke druge muzičke dimenzije,

pokazujući nadmoć tananog zvuka

koji „dušu dira i osvaja srca“. Vojvođanima

su pokazali njenu „suptilnu premoć“

i u drugim muzičkim žanrovima, dok su

strance preumili otvarajući im nove muzičke

horizonte pop, filmske, disko, bluz...

muzike. A potom i autorske, njihove, na

kojoj zasnivaju buduće planove.

Želeći da intimnije obeleže desetogodišnjicu

svog rada, odabrale su otmen prostor

Kulturne stanice „Eđšeg“, u Novom Sadu,

sa publikom koja ih za sve te godine verno

prati i podržava i 12. decembra priredile

koncert za pamćenje, ponudivši im svu raskoš,

lepotu, vrcavost svoje interpretacije

„muzike iz svog ugla“.

Jelena Sabo (prim II), nekadašnja članica

Velikog gradskog tamburaškog orkestra

„Branko Radičević“ iz Rume, koja je

svu svoju ljubav prema tamburi, došavši

na studije u Novi Sad, prenela u Ansambl

„Vila“, gde se upoznala sa Brankom Biberdžić

(kontra), Julijanom Baštić (čelo)

i Milanom Vuković (prim I). U svom prvom

intervjuu za “Blic ženu” shvatile su

da je vreme da otvore „novu stranicu za

jednu dobru priču“ i krajnje ozbiljno grade

je do danas.

Nijedan početak nije lak. I njihov je

počeo potragom za begešarkom. U prvoj

postavi je to bila Ana Matković, koju je

potom zamenila Milica Lerić. Iako su sa

nastupima počele kao instrumentalni sastav

„prva devojka koja je htela da peva sa

nama“, po rečima Aleksandre Fee-Mirande

(vokalni solista) bila je Isidora Šakota,

potom Una Popović Lipovac, koja je pevala

na „Tamburica fest-u“ 2014. godine

prvu autorsku pesmu TS „U mom zagrljaju“.

Posle nje došla je Jadranka Jaca Gojić,

koju je zamenila Aleksandra Fee-Miranda,

koja nakon pet godina provedenih u „La

Bandi“ nastavlja život u SAD, a na njeno

Tamburaški orkestar La Banda

mesto dolazi Anastasija Grk. Izmene su

se dešavale i na drugom basprimu, koji su

svirale Neda Teodorović i Marijana Skenderović

- kao i na čelu. Tamburaško čelo

su svirale Martina Zorić, Mirjana Berić,

Marijana Dučak Popović i Julijana Baštić.

34

rvih deset godina

Aleksandra Fee-Miranda Anastasija Grk Branka Biberdžić Jelena Sabo Julijana Baštić

Milana Vuković Milica Lerić Sanja Ćeran Ljubica Pavlović Marina Bardek

- Sastav se stalno menjao i devojke su

odlazile, dolazile nove. Ono što je lepo je

da smo se sve lepo pozdravljale i odzdravljale,

što govori o tome koliko smo napredovale

u ljudskim odnosima, prijateljstvu,

ličnom i profesionalnom uzrastanju, na

emotivnom i svakom drugom planu, što

je dalo rezultate u našim međusobnim odnosima

i u našem prvom albumu autorske

muzike „Male slatke stvari“ - kaže Aleksandra

Fee-Miranda (autorka šest od deset

pesama), ističući da je svaka imala jak

razlog za odlazak i da je to dokaz dobro

utemeljenog kolektiva. Sadašnji sastav TS

“La Banda” čini 10 devojaka: Milana Vuković

(prim I), Jelena Sabo (prim II), Julijana

Baštić (čelo), Branka Biberdžić (kontra),

Milica Lerić (begeš), Marina Bardek

(basprim II), Ljubica Pavlović (basprim

I), Sanja Ćeran (bubjevi, perkusije), Aleksandra

Fee-Miranda i Anastasija Grk (vokalne

solistkinje).

- Stasale smo u „Vili“, prošle njenu školu,

danas smo odrasle i većina ima i svoj

podmladak. Nastupamo puno, radimo

puno uprkos tome što imamo svoje porodice,

koje su znale i bile spremne na sve

šta ih čeka i danas su nam najveća podrška.

Da je lako nije, ali uspevamo jer u

pitanju je velika ljubav i prema muzici i

samim nastupima. Na probama ponekad

gostuju i naša deca, koja odrastaju uz tamburu,

i svi znaju šta su žice i kako se štimaju

instrumenti – kaže Jelena Sabo.

Kako je rastao sastav tako su rasle i njihove

želje i ambicije. Postale su ozbiljan

sastav sa ozbiljnim nastupima i koncertima.

Publika ih je prvi put čula u Pozorištu

mladih u Novom Sadu, još dok su svirale

instrumental. Nastup je trajao 20 minuta,

a njima bilo „jako lepo“. Svaki novi izlazak

na scenu razvijao je pozitivan odnos

sa publikom koja im je uvek slala „lavinu“

energije i uživajući u nastupu učinili da

uživaju i one.

-Već prvih dana odredile su svoj pravac,

drugačiji od klasične folkloraške, kafanske,

tamburaške svirke, želele da se posvete

muzici 60 - 70tih godine XX veka,

iz potrebe da pokažu da tambura ne mora

da „robuje“ tradicionalnom repertoaru.

Time su otvorile mnoga vrata, pre svega

za ljude iz inostranstva koji su počeli da

slušaju tamburu zbog „La Bande“, što su

čuli jednog Sinatru kako zvuči uz zanimljiv

i pokretljiv zvuk instrumenta za koji

do tada nisu ni čuli, a koji lako „podiže“

energiju. Nakon deset godina domaćeg

i stranog repertoara, poludžeza i bluza,

vraćaju se tamburaškim pesmama. A svirale

su i jedne i druge u svim zemljama

regiona i šire, osim u Bugarskoj. Gust

raspored nastupa do Nove 2024. vodiće

ih na razne strane bez pauze. Novu godinu

sa njima će dočekati gosti „Piknika“

na Ribarskom ostrvu, Novi Sad, a potom

predstoje intenzivne probe i koncerti na

kojima ulogu vokalnog soliste preuzima

Anastasija Grk.

Prioritet „La Bande“ u narednom periodu

će biti festivali koji nisu striktno vezani

za tamburaše, u konkurenciji u kojoj

do sada nisu učestvovale, što je još jedan

izazov i još jedna stranica koju ove devojke

imaju nameru da ispišu.

35

SB MERKUR - Kada se

Specijalna bolnica za rehabilitaciju

„Merkur“ Vrnjačka Banja,

medicinska ustanova za prevenciju,

dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju

bolesti organa za varenje, dijabetesa

i oboljenja na koštano-zglobnom

aparatu, u skladu sa savremenim fenomenom

razvoja zdravstveno-banjskog

centra istovremeno širi svoju

ponudu u pravcu wellness&spa i fitness

programa.

Kada god za to postoje uslovi, dr

sci med Dejan Stanojević, direktor

SB dolazi lično na sajamske manifestacije

i učestvuje u razmeni iskustava

i informacija sa kolegama i turističkim

radnicima, te obilazi zdravstvene

centre u okolini. Tako je bilo i na 54.

Međunarodnom sajmu turizma u Novom

Sadu.

Prevencija je abeceda života

- Radujem se što sam dugo prisutan

ovde, prvo kao lekar, a potom

i direktor, u zdravstvu i na turističkom

tržištu Vojvodine. Raduje me i

prisustvo naših kolega iz Crne Gore,

Titela, Melenaca, da se družimo i

vodimo poslovne razgovore. U neko

ranije vreme, od decembra do marta,

kada staju radovi, u SB „Merkur“ su

dolazili predstavnici zemoradničkih

zadruga. Tada sam kao mlad lekar

video šta znači baviti se zdravljem, a

sada kao direktor koji organizuje poslove.

sa mojim kompletnim timom,

volim da dođem na Sajam i pokažem

želju za daljim razvojem i zdravstvenog

sistema i zdravstvene usluge.

Sa pacijentima iz Vojvodine imamo

specifičan odnos, jer Republički

fond zdravstvene zaštite pacijente iz

Novog Sada i Beograda uglavnom

upućuje u Banju Junaković, koja nažalost

ni sada nema specijalistu endokrinologa,

za razliku od SB „Merkur“

specijalizovane upravo za takve vrste

problema. To čini nezadovoljnim i

pacijente, a i nas koji bi mogli da im

pružimo adekvatnu terapiju.

Na osnovu dugogodišnjeg rada dr

Stanovjević ima primedbu na zdravstveni

sistem kakav je danas, koji ne

prati dovoljno potrebe stanovništva.

Dr sci med Dejan Stanojević

Načinjen je pokušaj njegovog razvoja

koji bi obuhvato bar osnovni sistem

nege i zdravstvene zaštitite. Uprkos

tome, pacijenti sve više plaćaju

zdravstvene usluge.

Sa nekolicinom kolega dr Stanojević,

ispred RH centra sa reputacijom

u zemlji i van nje, uspeo je da odbrani

sistem primarne zdravstvene zaštitite

u bolnicama, domovima zdravlja i

kliničkim centrima, čak podigne kvalitet

usluga i dijagnostike.

SB „Merkur“ danas ima oko 50%

privatnih i 50% pacijenata koji dolaze

preko osiguranja. Osnovana je 1969.

primarno kao ustanova za rehabilitaciju,

odnosno pružanje uslova oporavka

radnika radi što bržeg vraćanja

na posao. Povratkom „na velika vrata“

rehabilitacije kvalitetnom saradnjom

sa zdravstvenim sistemom koji

će upućivati pacijete, dr Stanojveć

vidi budućnost centara za rehabilitaciju

i SB „Merkur“.

Po njegovim rečima u obavezi savremenog

čoveka je da vodi računa

o svom zdravlju. Nije dovoljno ići u

banju, koristi banjske pogodnosti, već

pre svega koristiti savete zdravstvenog

osoblja i pridržavati se terapija

koje su na osnovu mišljenja stručnjaka,

prilagođene svakom pojedinačnom

pacijentu.

- Prevencija je abeceda života, ne

samo zdravlja. Svaka banja mora da

pruži dobru uslugu i adekvatne sadržaje,

kako bi se gost, pacijent, rekonvalescent,

vratio redovnim aktivnostima

sa 100% poboljšanjem. To

je cilj našeg bivstvovanja, da radimo

Pogled na SB Merkur

Kadar za ponos ustanove

dobro i uspešno. U zavisnosti od prirodnih potencijala,

u Srbiji jedan broj banja specijalizovan je za

fizikalnu rehabiltaciju, jedan broj za plućna oboljenja,

za kardiološka... „Merkur“ je usko profilisan

za endokrinologiju i dijabetes. Pozdravljam takvu

odluku zdravstvenog sistema i mislim da je dobra.

Ali, mi smo uspeli da dokažemo da smo neophodni

zdravstvenom sistemu i zato nas, nekolicina entuzijasta

koji smo se zarekli da ne damo rehabilitaciju,

36

priroda i nauka udruže

Čarobni pogled iz parka na SB Merkur

Maska i tretman lica

izborili smo se za povećanje cena pre desetak godina,

da komercijalna usluga bude realna, i nadam

se da ćemo raditi još bolje. Nema stajanja. Idemo

napred i siguran sam da ćemo da uspemo - zaključio

je dr Stanojević saopštivši da se za sledeću godinu u

okviru SB „Merkur“ planira otvaranje novog hotela

visoke kategorije bogatog sadržajima, kao potvrdu

razvoja SB i približavanja sličnim u Sloveniji i Nemačkoj.

Lična karta SB “Merkur”

Specijalna bolnica za rehabilitaciju

„Merkur“ Vrnjačka Banja, jedan je od

najsavremenijih medicinskih centara

u Srbiji i jedna od vodećih zdravstvenih

institucija u zemlji.

U sklopu SB „Merkur“ radi devet

specijalističkih i četiti subspecijalističke

ambulante. Bolnica raspolaže

potrebnim brojem stručnog kadra i

opremljena je najsavremenijom medicinskom

tehnologijom i aparatima.

Od 2008., SB „Merkur“ vrši edukaciju

osoba obolelih od dijabetesa na

insulinskoj terapiji, finansiranih sredstvima

Republičkog fonda za zdravstveno

osiguranje.

Pored zdravstvenog, u okviru SB

nalaze se: Wellness centar „Fons Romanus“,

Aqua centar „Waterfall”, Peloid

centar „Limus Romanus”, fitness

centar „Merkur Gym” i preporuka su

za spa odmor i relaksaciju.

Kongresnim centrom sa 350 i Lekarskom

salom sa 20 mesta, malom

salom u sklopu objekta „Merkur

Novi“ od 70 mesta i

u „Šumadija“ sa 40

mesta, raspolaže optimalnim

uslovima za

organizovanje kongresa

i seminara. Šta

to znači za Banju, za

„Merkur“?

- Između ostalog

bavim se profesurom

i sa svojim kolegama,

ostvarujemo

vrhunske rezultate u

oblasti dijabetesa i

endokrinologije. Da

bi to postigli moramo

da budemo povezani

sa novim dostignućima

u medicini, kako

bi učinili napredak u

zdravlju pacijenta. U svojim smeštajnim

objektima „Merkur“ godišnje

primi više od 20.000 gostiju. Specijana

bolnica za rehabilitaciju „Merkur“

je u poslednjoj deceniji za svoj rad u

oblasti medicine i zdravstvenog turizma

dobila preko 50 domaćih i međunarodnoh

priznanja. Savremenim

Laser fizikalna terapija

pristupom konceptu zdravstvenog turizma,

deo ponude su i turistički izleti

obilaska znamenitosti ovoga kraja.

Kraljevska Vrnjačka Banja

U jednoj od zvanično osam banja u

Srbiji u kojoj su boravili srpski vladari,

knezovi, potom i kraljevi, je Vrnjačka

Banja. Ono što Vrnjačku Banju

čini posebnom su banjski izvori

lekovitih mineralnih voda, za koje se

pretpostavlja da su ih koristili Kelti,

a na osnovu arheoloških ostataka

Rimskog izvora (Fons Romanus) u

njenim vodama su uživali i Rimljani

na prelasku iz stare u novu eru. Nisu

ih zaobišle ni Osmanlije.

XIX vek, angažovanjem geologa

Herdera u cilju ispitivanja prirodnih

bogatstava širom Srbije, od strane

Miloša Obrenovića, predstavlja najznačajniji

period u njenom razvoju.

Godine 1835. nakon analize Herder

ih je uporedio sa vodama u Karlovim

Varima, a Josif Pančić sa nemačkim

vodama Krenhen u Ensu, nakon čega

se interesovanje za

banjske lekovite vode

naglo povećalo. Osnivanjem

Osnovatelnog

fundatorskog društva

kiselo-vruće vode u

Vrnjcima - selu u čijem

ataru su pronađeni

izvori mineralne

vode, po kojem je

Vrnjačka Banja i dobila

ime, izvršena je

kaptaža dva izvora

tople mineralne vode,

započeta izgradnja

prvog banjskog kupatila,

kao i drugih objekata.

Sve ovo, dovelo

je do otvaranja prve

zvanične banjske sezone

1869-te.

Kada je general Jovan Belimarković

1888. godine izgradio velelepni

letnjikovac, Banjom su se šetali

najveći zvaničnici i elita tog doba, i

zahvaljujući tome otvaraju se brojni

ugostiteljski objekti čime započinje

period razvoja Vrnjačke Banje.

37

Značaj Međunarodnog sajma tur

Zajednički snimak sa izlagačima iz Vojvodine

Međunarodni sajam turizma i Sajam

seoskog turizma u Kragujevcu,

ove godine od 23 - 25.

novembra, događaj je na koji i turistički

radnici i posetioci vole da dođu. Ovaj, XIV

po redu Sajam turizma i seoskog turizma,

uz Sajam zimnice, osim po odličnoj organizaciji,

biće upamćen po zanimljivom i

„banatskim ukusima“ oplemenjenom nastupu

Turističke organizacije opštine Novi

Bečej, predstavljanju jedinstvenih produktera

iz Aranđelovca i Topole, ovoga puta

na zajedničkom štandu, takođe sofisticiranom

predstavljanju vina Udruženja vinara

Šumadije i Udruženja Šumadijska rakija

na štandu domaćina, zapaženim nastupima

TO drugih gradova i seoskih područja

iz svih krajeva Srbije, BiH i Republike

Srpske, Crne Gore i predstavnika banja iz

Mađarske, kao i svim ostalim turističkim

subjektima koji su ovaj događaj učinili

dovoljno privlačnim da tokom tri kišna i

hladna dana privuku posetioce.

Bojan Pavlović

ZA SVAKOG PO NEŠTO

Sajam turizma u Kragujevcu je okupio

preko 90 izlagača, turističkih radnika, sa

ponudom aranžmana u regionu, koje će

turisti moći na jednostavan način da obiđu.

Ovaj događaj, specifičan po svom akcentu

na promociji tradicije, kulture, gastronomije,

prirodnih retkosti, auteničnih

događaja širom Balkana, nudeći „pravu

balkansku raskoš“ na prijemčiv način, uz

raznovrsan kulturno-umetnički, takođe i

stručni program, nije dozvolio praznog

hoda ni učesnicima, ni medijima, ali ni

posetiocima.

U Medija centru Šumadija sajma održana

su predavanja, vodili razgovori zainteresovanih

sa kompetentnim predavačima,

na temu Gastronomije - teritorijalno povezivanje,

Održivi turizam i cirkularna ekonomija

i PR marketing u službi promocije

destinacije.

Nezaobilazna Šumadijska čajanka,

nadmetanje u kuvanju šumadijske rakije

kroz prikaz gastronomskog nasleđa ovog

kraja, jedan je od onih događaja koji se sa

nestrpljenjem očekuje. Ove godine hladan

i kišni dan pružio je idealne uslove

da se na neposredan način pokaže kako

se Šumadinci greju u kasno jesenjim danima.

Sve posećenija vodička tura kroz Kragujevac

realizovana je kroz program obilaska

novootvorenog Muzeja bicikala i

pop kulture „20 Cola“, ekskluzivni obilazak

Muzeja Stara livnica, bisera industrijskog

nasleđa u gradu i celoj našoj zemlji,

kružnu turu kroz ovaj vrlo lep grad zanimljive

arhitekture i prebogate istorije, o

čemu je iscrpno i zabavno, držeći pažnju

prisutnih, govorila Tanja Veljović, turistički

vodič Gradske turističke organizacije

Kragujevac.

MIRISI I UKUSI SRBIJE NA

KRAGUJEVAČKOM SAJMU

TURIZMA I SEOSKOG TURIZMA

- Jedinstvenim konceptom sajamske

manifestacije dinamičnom smenom različitih

dešavanja, postigli smo željeni efekat

aktivnog učestvovanja u odabranim programima,

učesnika i posetilaca. Svaki po-

38

izma i seoskog turizma

Direktor Pavlović na štandu izlagača na Sajmu zimnice

Detalj sa tradicionalne Šumadijske čajanke

Deo tima Gradske turističke organizacije Kragujevac

setilac mogao je da shodno svojim afinitetima isplanira posetu

sajmu. Osim obilaska štandova i upoznavanja sa turističkom

ponudom, organizatori su omogućili svim posetiocima i učesnicima

prisustvo raznim promocijama destinacija i manifestacija,

degustaciji i kupovini zimnice, da se ugreju „šumadijskim

čajem“, odu na turu obilaska

grada. Na nama je da ponudimo

da taj program uvek bude

šarenolik i raznovrsan i da svako

pronađe po nešto za sebe,

neki dodatni sadržaj u kojem

će uživati. Kragujevački sajam

turizma i seoskog turizma iz

godine u godinu ima za cilj da

okupi što više predstavnika turističke

privrede, sa ciljem razvoja

turizma, promocije svega

što Srbija ima, da promovišemo

putovanja, jer nas ona spajaju i

čine boljim i plemenitijim -

objasnio je Bojan Pavlović, direktor

GTO Kragujevca.

Direktor je i ovoga puta apostrofirao

Sajam zimnice, koji,

osim što ga izdvaja od sličnih

događaja, daje poseban šmek,

rekli bi i kvalitet. Jer, posetioci

zainteresovani za određene

aranžmane, turističke materijale

po štandovima, mogu da

osete miris i ukus Srbije, zahvaljujući

domaćim proizvodima

koji ne mogu da se kupe u

savremenim marketima.

Kragujevac je četvrti po veličini

grad u Srbiji, sa jednim od

četiri sajmova turizma u zemlji,

ali i jedna od najpoželjnijih

destinacija za gradski odmor u

zemlji

RASTE POSETA

GOSTIJU

- Statistički podaci nam

idu na ruku i govore da smo

ostvarili 153.000 noćenja, da

je broj turista koji su posetili

Kragujeva oko 50.000, oko

15% više dolazaka u odnosu

na isti period prethodne godine,

i 25% više, kada je u pitanju

broj noćenja. Posebno nas

raduje što ove godine imamo

rast za 60% inostranih gostiju.

Kragujevac kao industrijski i

privredni centar, kao i uvek do

sada u periodu ekonomskog rasta,

beleži vidan porast stranih

gostiju, uglavnom privrednika,

poslovnih ljudi. Međutim,

Kragujevac privlači turiste u

vreme sajmova, letnjih festivala,

najviše krajem juna u vreme

održavanja „Arsenal festa“,

kada su svi smeštajni kapaciteti

popunjeni i traži se krevet

više. Gosti dolaze zbog Majskih

svečanosti i obeležavanja

Đurđevdana - Dana grada, kao

i Oktobarskih svečanosti, skupa

ideološko-komemorativnog

značaja i vreme sećanja. Kragujevac

nema senzonalnost

poseta, a raznovrsan je i dijapazon

turista koji različitim povodom

dolaze u naš grad - kaže

gospodin Pavlović.

Kada je reč i seoskim sredinama,

turistička ponuda nudi

širok spektar prirodnih, kulturnih,

istorijskih dobara, i nepresušan

su izvor narodnog stvaralaštva.

Šumadijski dani šljive

u prvi plan su stavili Stragare,

živopisno mesto neočekivane

kulturno-istorijske dinamike i

inventivnih domaćina, svesrdno

potpomognutih od strane

komšija iz susednih mesta. Razvoj

sela kroz manifestacioni

turizam pokazao se kao jedan

od najsigurnijih puteva koji

vodi vidljivosti i interesovanju

turista za selo.

Zgusnuta šema jesenjih sajmova

i ostalih događanja ni

ovoga puta nisu poremetili

ustaljen, kompleksno osmišljen

i pažljivo isplaniran okvir dešavanja

ove manifestacije, u

organizaciji Gradske turističke

organizacije Kragujevac,

Šumadija sajma, pod pokroviteljstvom

Ministarstva turizma

i omladine i Grada Kragujevca.

39

Knjaževačka letnje

U

vreme Rimljana Timacum Minus,

Osmanlije ga prekrstiše u

Gurgusovac, današnje ime - Knjaževac,

„grad na sedam mostova“ dobio

je јаnuara 1859., u čast Knjaza Miloša

Obrenovića, koji je naredio paljenje

zloglasne Gurgusovačke kule, tzv. „Srpske

Bastilje“.

Područje opštine Knjaževac, koje obuhvata

i 85 sela, sa ukupno 25.000 stanovnika,

pruža se u dolini reka Svrljiški,

Trgoviški i Beli Timok, na obroncima

Tresibabe i Tupižnice, i severnom delu

Stare Planine.

Knjaževac je grad znametnitosti, poput

starog gradskog trgovačko - zanatlijskog

jezgra „Stara čaršija”; Muzeja grada u

nekadašnjoj kući Ace Stanojevića, radikalskog

prvaka, saradnika Nikole Pašića;

Crkve Sv. Đorđa, u čijoj riznici se čuva

Jevanđelje iz 1805.; Spomen parka podignutog

žrtavama svih ratova od 1804 -

1945.; Džervin vile na istoimenom brdu,

remek-delo arhitekture ovih krajeva, koje

je (1939) podigao Đorđe Đoka Cvetkovoć,

kafedžija, vlasnik slavne beogradske

kafane „Kolarac“; Zavičajnog muzeja

smeštenog u kući porodice Sibinović sa

zbirkom dvopređnih čarapa, nominovanom

za prvi stepen zaštite na svetskom

nivou...

- Impresivna Stara planina sa izuzetnim

ski centrom „Babin zub“ i prvom gondolom

u Srbiji na potezu Jabučko ravnište,

uz „aktivan odmor nudi zdravu hranu,

nedirnutu prirodu, idealnu kombinaciju

koju upravo Knjaževac i Stara planina

nude svojim gostima - ističe Jelena Kinđer,

direktorka Turističke organizacije

opštine Knjaževac, navodeći razlog zbog

kojeg ova opština beleži sve veći porast

turističkog prometa.

Ozbiljna konkurencija, bolje reći dopuna

postojećoj turističkoj ponudi, su

adrenalinski izazovi, poput, po prvi put

ove godine održanog „Hajlender“ planinarskog

avanturizma, za profesionalce,

rekreativce, ljubitelje prirode, svojevrsan

test izdržljivosti i snalažljivosti u prirodi,

uz podršku organizatora; nakon 10 godina

iz Epic serije održana je XCO međunarodna

trka za olimpijske bodove, sa preko

200 učesnika iz čitavog regiona; trka

džipova „Balkan Hero 4x4“ sa preko 50

Jelena Kinđer

takmičara i većim brojem ljubitelja te vrste

adrenalina; Ultra trail - nebeski trkači

takmičili su se na 2.000mnv u svojevrsnoj

trci izdržljivosti, na novim stazama u cilju

otkrivanja što više od 114.000ha predela

netaknute prirode, i sve to na Staroj

planini, koja je domaćin nešto manje zahtevnog

Festivala punog meseca „Moon

Festa“ sa doživljajem zvezdanog neba,

svitanja i „buđenja“ planine, uz noćni uspon

na Midžor (2.169) najviši vrh Stare

planine.

- Stara planina je dom brojnim vrstama

lekovitog bilja, od borovnica i malina do

kantariona i majčine dušice, raznovrsnom

životinjskom svetu, stanište je za preko

Radovan Jović, menadžer u Kompaniji Džervin

200 vrsta ptica, više od 50% ukupnog

broja vrsta u Srbiji, 115 vrsta leptirova,

koji su pravi magnet za turiste, koji dolaze

i sa dalekih destinacija da fotografišu,

pre svega plavog leptira sa Stare planine

- objašnjava naša sagovornica.

U Knjaževcu se održavaju Susreti etno-udruženja

i asocijacija Srbije; „Sabor

na Panadžur“ posvećen izvornoj pesmi i

igri; Sabor na Kadibogazu u ataru knjaževačkog

sela Novo Korito i sela Salaš sa

bugarske strane, gde se tri dana granica

prelazi bez pasoša; „Đurđevdanski susreti

- Molitva pod Midžorom“, koja slavi

snagu proleća i prirode..., a u samom

gradu Festival kulture mladih iz Srbije sa

40

-zimska rapsodija

Ponor iznad Dojkinaca

Dobrodošli u Park Prirode Stara planina

preko 10.000 posetilaca. Manifestacije,

događaji, izazovi, značajni su da privuku

turiste, a domaćini su se svojski potrudili

da produže njihov boravak.

Knjaževac je od vajkada poznat po

vinu, a potvrda je nađena u iskopinama

rimske tvrđave Timacum Minus u selu

Ravna, gde se od rimskog perioda gajila

vinova loza. Danas na Niško - Knjaževačkom

vinskom putu otkriva sve bogatstvo

i raznolikost istorijske i vinske tradicije

ovog dela Srbije. Vinski turizam Knjaževca

beleži stalni uspon zahvaljujući

dobrim vinima i činjenici da se ovde piju

vina sa geografskim poreklom, koji su

među prvima u Srbiji zaštitili svoj proizvod.

Knjaževački rejon je najistočnije

područje na kom se gaji mediteranska

sorta Vranac. Ono po čemu je jedinstven,

svakako je „Višnjica“, autentično, brendirano

voćno vino od višanja iz Vinarije

„Jović“. Ne slučajno od višnje, kojoj je

posvećena i manifestacija, u selu Vasilj,

u čast voća po kome je opština Knjaževac

prepoznatljiva.

- Gastronomija je neizostavni deo, ono

što upotpunjuje motiv dolaska turista u

ovaj kraj. Stara planina i opština Knjaževac

poznati su po zdravoj hrani, ukusnim

specijalitetima i velikim porcijama. Glavni

specijaliteti su: jagnjetina pod sačem,

sve vrste mesa, pite od samoniklog bilja

ubranog na planini, slatke pite od oraha,

višanja itd.. i niko ko dođe u ovaj kraj ne

ode praznog stomaka, i sve to zalije dobrom

kapljicom - dodaje Jelena Kinđer,

i navodi značaj seoskog turizma sa sve

više novoregistrovanih domaćinstava, od

kojih je dosta povratnika iz većih gradova

na stara ognjišta, rešenih da svoje kuće,

vile, pretvore u turistička domaćinstva:

- Trenutno raspolažemo sa oko 2.000

ležajeva, a do Nove godine očekujemo još

200 novih podno Stare planine. Kapacitet

skijališta „Babin zub“ daje puno prostora

za dalji napredak i razvoj turističkih seoskih

domaćinstava, od kojih 70 spremno

očekuju svoje goste za sezonu 2023/24.

Vodopad Tupavica

Braća Saša (levo) i Jovan Jović prave jedan od najboljih Vranaca u Srbiji

41

Lepota grada u kojem istorija

i dalje živi

Tures, Kvimedava, Pirgos, Šećir Koj, kako se Pirot

kroz istoriju zvao, sa jedinstvenim i brojnim

kulturno-istorijskim nasleđem, pravi je mamac

za goste. Vojno utvrđenje - Tvrđava Kale (Momčilov

grad iz druge polovine XIV veka) se stalno popravlja,

zanavlja i iz godine u godinu je starija i sve lepša, privlačnija

za turiste.

Pirotski trgovac stokom i čorbadžija Hrista Jovanović

alias Mali Rista je često, jer mu je priroda posla

tako nalagala, išao Via militarisom - Carigradskim drumom,

koji se trgujući obogatio i 05. aprila 1848., kako

piše iznad salonskih vrata, dovršio gradnju velike kuće

- konaka u balkansko-orijentalnom stilu od prirodnih

materijala pokrivenu ćeramidom - u kojoj je smešten

Muzej Ponišavlja sa postavkom i eksponatima koji slikovito

govore o tom vremenu. I Via militaris i konak

žive i danas.

Pirot je poznat i kao mali Jerisulim zbog velikog broja

Piroćanaca koji su išli na poklonjenje u Jerusalim,

ali i zbog broja sakralnih objekata na ovoj teritoriji,

izuzetno sređenih, uređenih i obnovljenih. U njima je

pisana istorija ovog kraja. U manastiru Sv. Đorđа u

selu Temskа (XVI vek), u mаnаstiru posvećenom Uspenju

Sv. Bogorodice u nаrodu poznаtiji kаo Sukovski

mаnаstir (sredina XIX veka), manаstiru Pogаnovo (Sv

Jovаn Bogoslov), nа levoj obаli reke Jerme, zаdužbini

vlаstelinа Konstаntinа Dejаnovićа (XIV), u manastiru

Planinica (XVI) sa crkvom Svetog Nikole u dolini reke

Jerme kod sela Planinica.

Po ugledu na prošlost u Pirotu se gradi i dosta toga

novog:

- Kada sam tokom prošle godine ljutim žarom hvalio

jedan projekat, bio sam siguran da će u skorije vreme

zaživeti. To se dogodilo 10. juna, kada je otvoren

fantastičan kupališni kompleks „Senjak“, sa velikim i

dečjim bazenom, na preko dva hektara površine, koji

je prvih dana privukao 10.000 posetilaca. Sa pratećim

sadržajima, sportskim turističkim i ugostiteljskim

objektima ova celina predstavlja veliki benefit

za privredni i turistički razvoj Pirota. Blizina granice

sa Bugarskom (30km), uslovila je dolazak velikog

broja turista iz ove zemlje. Uz turiste iz Banjaluke i

Crne Gore, oni su naša primarna ciljna grupa jer osim

što dolaze u velikom broju, prisutni su na svim našim

manifestacijama, posebno na Sajmu peglane kobasice,

poslednjeg vikenda januara. Tih dana imamo najmanje

10-tak hiljada bugarskih turista i velika su finansijska

injekcija Pirotu, na zadovoljstvo nas domaćina i njih

kao gostiju ponudom i kvalitetom gastronomskih proizvoda

- rekao je Dragan Novaković iz Turističke organizacije

Pirot.

Dragan Novaković

Gospodin Novaković ne zaboravlja

da pomene najveći pirotski brend

- Pirotski ćilim, za koji se veruje da

ima specifičan kod i da štiti kuću od

zlog, pa čuveni pirotski kačkavalj

koji se i dalje proizvodi na tradicionalan

način „povučen“ sa Stare planine,

peglanu kobasicu, tri brenda

koje Pirot čine jedinstvenim u Srbiji.

Neguje se i pirotska grnčarija, u

okviru starih umetničkih zanata, sa

još uvek aktivnim starim majstorima.

Takođe i pirotski govor, specifičan

i vredan za ovaj grad, koji se

priča po kućama u selima, a neguje

na večerima poezije. U Pirotu se

ispreda venac dobrih stvari zbog

kojih vredi upoznati ovaj grad.

Stara planina je posebna atrakcija,

puna vodopada, vidikovaca, sa

više od 400km pešačkih, biciklističkih

planinskih, obeleženih staza,

čak i do 1.500m, za koje se ipak preporučuje

pratnja vodiča, prirodno je

nasleđe ovog kraja.

Turistička organizacija grada Pirota

upravljač je velelepnog objekta,

planinarskog doma Dojkinci, kapaciteta

60 ležajeva, koji „ne spava“

i koji je “povukao” većinu domaćina

da višak svog prostora stavi u

funkciju turizma, i na taj način ekonomski

osnaži domaćinstvo, što je i

suština turističke privrede. Trenutno

Pirot sa 72 naseljena mesta raspolaže

sa oko 600 kreveta. Turizam živi

365 dana godišnje, što je najvažnije

Stara planina još nije pretrpela invaziju

divlje gradnje, koja se odobrava

van zaštićenog prostora samo od

prirodnog materijala.

- Pirot je sam po sebi zanimljiv i

inspirativan grad. Na samo 12 km

imamo skijalište doduše skromnih

kapaciteta, pre par godina u centru

grada napravljeno je klizalište,

izgrađen priličan broj pič terena,

obnovljeni košarkaški, odbojkaški

tereni, fudbalski stadion. Pirot je

dobro mesto za život. Prisutni smo

na domaćim i sajmovima u regionu,

posebno u Sofiji i sajmu u Banjaluci,

odakle nam stižu verni gosti

kako bi se uverili u ono što smo

prezentovali na štandovima. Ko god

dođe u Pirot za njega će se naći neka

lepa novina ili starina, da nešto sazna,

ubere neku travku, pečurku da

se provede i ode kući zadovoljan -

tvrdi Dragan Novaković.

42

Malo prelepo mesto ne malih

turističkih potencijala

Malo Crniće je naselje i sedište

istoimene opštine,

u Braničevskom okrugu.

Opština obuhvata 19 naselja i 11.500

stanovnika. Nalazi se na tranzitu

centralne i istočne Srbije, obuhvata

dolinu srednjeg i gornjeg toka Mlave,

koja se širi u plodnu Stišku ravnicu,

centralni deo opštinske teritorije.

Ovo je izrazito poljoprivredni kraj u

kojem čak 84,6% ukupne površine

čini obradivo zemljište.

Okrenemo li se istoriji ovde je

1869. porodica Bajloni podigla Bajlonijev

mlin, danas „Mlin Mlava“, a

prva četvorogodišnja škola u ovom

kraju sagrađena je 1885-86. godine.

Jasna Jović, direktorka Turističke

organizacije opštine Malo Crniće

pojavljuje se na svim relevatnim mestima

na kojim bi mogla da prenese

sliku kraja iz kojeg dolazi i predstavi,

pre svega njegove prirodne potencijale

poput jezera Zaova, kao i

sakralne objekte.

Na teritoriji ove opštine nalazi se

spomen obeležje Vranjevac, u ataru

sela Kula, posvećeno svim nastradalim

borcima sa teritorije Braničevskog

okruga u ratovima 1912 - 1918.

Jasna Jović

Uz spomenik na volšeban način očuvani

su i rovovi iz kojih su vođene

borbe. Poseban kuriozitet predstavlja

desetogodišnji rad na prikupljanju

četvorotomne knjige sa 23.560

imena postradalih u ovim borbama.

Jedan primerak knjige zazidan je u

zidove spomenika Vranjevac. Ostali

se čuvaju u manastiru Rukumija,

Istorijskom arhivu grada Požarevca i

u svim relevantnim institucijama Srbije.

Svake godine 18. oktobra Udruženje

potomaka ratnika 1912-1918.

organizuje obeležavanje godišnjice

bitke. Do početka istraživanja, mnoge

žrtve nisu imale nikakav pomen,

pa čak ni sećanje potomaka.

Posebnu pažnju privlači planinarska

staza Vranjevac, koja pruža

mogućnost rekreativnog pešačenja

ili vožnju bicikala kroz predeo netaknute

prirode. Na njoj se osim

spomenika nalazi paraglajding poletište

(350mnv), na kojem se održavaju

prvenstva države u disciplini

- precizno sletanje. Ova staza vodi i

do manastira Bradača (XIV), o kojem

nema podataka niti o ktitoru,

niti vremenu izgradnje. Vekovima

devastiran u njegovoj obnovi 1991-

1993., zalaganjem Eparhije braničevske, Skupštine

opštine Malo Crniće, Regionalnog zavoda za zaštitu

spomenika kulture i Zemljoradničke zadruge

„Stig“ iz Boževca, posebno dobrovoljnim prilozima

vernika sela Kule u novcu i radu, manastir je

obnovljen 1997., i osvećen od strane episkopa Ignatija.

Za manastir Zaovu se zna da je podignut u drugoj

polovini XIV veka, u vreme vladavine kneza

Lazara Hrebeljanovića a manastirska crkva posvećena

je arhistratizima Mihailu i Gavrilu. Živopisan

je između 1842. i 1858. od strane Živka Pavlovića,

veoma traženog slikara tog doba. U blizini manastira

se nalaze i dva izvora, za koje narod veruje da

su lekoviti. Ispred manastira je postavljen bunar želja.

Nastanak manastira vezuje se legenda o Jelici,

sestri lokalnih vlastelina, Pavla i Radula, na koju

je posebno ljubomorna bila Pavlova supruga, zbog

čega je umorila svoje dete i za to optužila Jelicu.

Poverovavši u njenu priču braća su vezala sestru

za četiti konja, koja su zatim pustili na četiri strane

da je rastrgnu. Na mestu gde je ubijena, nastala je

crkva oko koje su braća izgradila manastir, nakon

što su saznali istinu i pokajali se.

U blizini manastira nalazi se istoimeno jezero,

nastalo akumulacijom vode više manjih pritoka.

Jezero je okruženo gustom šumom i predstavlja

idealno mesto za sve ljubitelje čistog vazduha i prirode.

U jezeru živi više vrsta ribe: štuka, som, klen

i bela riba, što omogućava pravo uživanje ribolovcima

na ovom mirnom mestu.

U opštini Malo Crniće se održava „Stiško poselo“,

etno festival hrane i folklora, koji na specifičan

način predstavlja turističke potencijale Stiga, Mlave

i Homolja. Prvi put održano 2008. svake godine

okuplja preko 100 takmičara u kuvanju gulaša i

riblje čorbe, nudi zabavu uz prigodni koncert, izbor

miss „Stiškog posela“, predstavljanje izlagača,

udruženja žena, starih umetničkih zanata, ukratko

domaće radinosti. Ovo je i mesto održavanja Festivala

dramskih amatera sela Srbije. Sredinom oktobra

52. FEDRAS okupio je 11 amaterskih društava,

a nekada dođu i gosti iz inostranstva. Angažovanje

profesionalnih glumaca, u ulozi članova žirija, znači

veliki podstrek i podršku glumcima amaterima.

Po rečima Jasne Jović, na svakom mestu, u svakom

trenutku, svako od nas može da pronađe lepotu

i neku zanimljivost, samo ako je potraži. Iako

je Malo Crniće zaista malo, ipak daje lepe mogućnosti

za prijatan boravak i lep odmor, uz nekoliko

interesantnih mesta koje neizostavno treba posetiti.

43

Praznični Gastro Srem - IZ

Poslednja tri dana odlazeće

godine i ulazak u Novu

2024. stanovnici Stare Pazove,

kao i njihovi gosti, imali su

jedinstvenu priliku da provedu uz

najveću manifestaciju u opštini -

„Praznični Gastro Srem“. Novogodišnja

atmosfera uticala je i na

posebno raspoloženje, uz izvrsne

gastronomske delicije lokalnih

proizvođača.

Na početku lanca događaja su

ideje koje pozivajući na akciju

pokreću promene. Početna ideja

je samo potencijal za njihovu artikulaciju.

Ukoliko ne postoje ljudi

koji su spremni da svoje ideje sprovedu

u delo ili ih podele sa drugima,

one ostaju na nivou misli bez

uporišta u realnosti. Trocifreni broj

realizovanih ideja kroz manifestacije

samo u Vojvodini, pokazao je

neverovatnu dimenziju originalnih,

autentičnih pojavnih oblika

događaja koji se nazivaju manifestacijama.

Jedna sa predznakom

„izuzetne“ je „Gastro Srem“ Stara

Pazova, samo ove godine, zbog

posebnih okolnosti preimenovana

u „Praznični Gastro Srem“.

Dragana Zorić, direktorka Turističke

organizacije opštine Stara

Pazova i posle napornih priprema

u sasvim novim uslovima, za ovu

manifestaciju koja se u redovnom

terminu održava krajem avgusta

i početkom septembra, može da

bude zadovoljna. Propusta kaže

ima, vidljivih samo organizatorima,

ali je „mnogo lepo“. Dočarana

je praznična atmosfera u kojoj posetioci

uživaju. Veruju da će ista da

preraste u neku novu, a VI „Gastro

Srem“ koji je zbog nepredviđenih

okolnosti premešten u ovaj termin,

vratiti u svoj stari, jer je prethodnih

pet izdanja pokazalo da je ovo manifestacija

koja na moderan i savremen

način prezentuje tradiciju i

običaje ovog podneblja, sublimirajući

više od 60 godišnjih događaja

u ovoj opštini.

- Naša ideja je da očuvamo

ustaljen koncept koji se pokazao

dobitnim, uz permanentno upotpunjavanje

novim sadržajima. Ono što ovoj manifestaciji

nedostaje je kuvanje „uživo“ tj. na licu mesta

delicija poput nadlacki, tradicionalnog kolača

poreklom iz Slovačke, koje priprema Udruženje

pazovačkih žena, nastalo davne 1921.

- kaže Dragana Zorić, podsećajući na brojne

aktivnosti koje prethode „Gastro Sremu“, gostovanja

na drugim manifestacijama, izlaganja

u zemljama regiona, gde bez izuzetka, svojim

jednostavnim i čistim nastupom, kakav i treba

da bude u predstavljanju hrane, običaja i tradicije,

kada to rade domaćini, uspeva da privuče

pozornost svakog posetioca, bez izuzetka.

„Gastro Srem“ jeste jedna od najtoplijih, samim

tim i najprivlačnijih manifestacija u Vojvodini,

jer se mnogo toga događa odjednom, a

da niko nikom ne smeta.

- Svi se pratimo i upotpunjujemo trudeći se

da najvernije dočaramo našu kulturu, običaje,

vratimo posetioce u vreme kada se mirnije

živelo, a sve uz veselje i širok spektar ukusa.

Mi, Sremci možemo i umemo na licu mesta

Sa otvaranja manifestacije u Staroj Pazovi

Dragana Zorić

44

SRCA, SVE LAGANO

da im pomognemo da nađu drugu

dimenziju, osete duh Srema i počnu

da razmišljaju u ritmu „iz srca sve

lagano“. To je ono što su ovdašnji

ljudi uspeli da sačuvaju - objašnjava

Dragana Zorić.

Osim ove ljudske ravni, „Gastro

Srem“ igra važnu ekonomsku ulogu

dajući prostor seoskim domaćinstvima,

malim preduzetnicima da tokom

tri dana besplatno izlažu svoje proizvode,

da se predstave, pokažu ono

najbolje iz Stare Pazove, iz opštine,

iz Srema, ubede publiku da baš oni

mogu da im pruže potreban kvalitet

ili uslugu.

Šarm ove manifestacije verovatno

daje i prirodno-neusiljeno jedinstvo

organizacionog tima gde se svi gosti

vrlo brzo osećaju kao kod svoje

kuće. A taj tim čine svi, i turistički

poslenici, i učesnici/izlagači i izvođači.

Najinteresantnije je da se oni

sretnu na ovoj manifestaciji i dalje

nastave da sarađuju. Animiranjem kompletnog

potencijala opštine, od muzičara, folklornih

društava, do poznatih izvođača, književnika

početnika do renomiranih pesnika, od najmlađeg

uzrasta do veterana, svi su dobrodošli da

pokažu šta umeju.

Po rečima naše sagovornice, veliki uspeh

manifestacije se ogleda i u sve većem broju

onih koji imaju želju da ostanu dva - tri dana,

da obiđu naznačene turističke tačke u ovoj opštini,

otkriju neke nove. Za šest godina trajanja

„Gastro Srem“ je podigao nivo i u budžetskom,

pre svega sadržajnom i konceptualnom smislu,

te može da parira i daleko većim i poznatijim

događajima.

Sa najlepšim željama za Novu godinu, Dragana

Zorić je najavila i neka iznenađenja za VII

„Gastro Srem“ koja za sada nije želela da otkrije,

sem da će biti neočekivana i sjajna.

Aleksandar Dunjić, poznati beogradski

glumac, zaštitno lice gastro-turističke

i privredne manifestacije

„Gastro Srem“ u Staroj Pazovi, po sopstvenim

rečima tumači jednu od svojih

najomiljenijih uloga, iz srca i ljubavi

prema tradiciji „koja u Sremu još uvek

nije umrla“. Impresioniran gastronomskom

ponudom lokalnih proizvođača,

zadovoljan pozicijom sa koje može da

ih predstavi, poveže i time podstakne

ne samo prodaju, već i postizanje nekih

dogovora, ugovora, koji će njihovim

proizvodima doneti mesto u nekom

ugostiteljskom objektu, možda veću

distribuciju, obezbeđujući sredstva za

širenje.

- U šali sam umeo da kažem da sam tu

ulogu dobio zato što sam uspeo da pojedem

najviše sremačkih specijaliteta,

ali mislim da je meni ova uloga pripala

zato što ste uspeli da prepoznate ko ceni

i uvažava vaš trud da održite kvalitet u

proizvodnji hrane i zalaganje da osmislite

i realizujete ovakvu manifestaciju

na kojoj se može probati, čuti i videti

sve ono što je u Sremu nastajalo vekovima

- rekao je otvarajući manifestaciju

Aleksandar Dunjić, izistinska Ljudina

koja iskreno doživljava i oseća i ovdašnje

ljude, ovo podneblje i sve njegove

darove.

45

Zimski odm

Korektan odnos organizatora Sajma

turizma i seoskog turizma u

Kragujevcu prema nama i svim

učesnicima, kao i ispunjavanje svih dogovorenih

uslova, odredio je naše prisustvo

na ovom događaju - istakao je Saša Dujin,

direktor Turističke organizacije opštine

Novi Bečej, obrazlažući atraktivan nastup

novobečejskog tima turističkih radnika i

na ovogodišnjem, XIV Međunarodnom

sajmu turizma i seoskog turizma u Kragujevcu.

Promocija jedinstvene banatske

gastronomske ponude

I ove godine za vreme trajanja sajma u

Kragujevcu, od 23 - 25. novembra, Novi

Bečej je predstavio banatsku ravnicu i široko

banatsko srce, pozivajući na svoj, banatsko

jedinstven način posetioce u svoju

varoš - Novi Bečej i još tri mesta koja pripadaju

ovoj opštini: Novo Miloševo, Kumane

i Bočar. Promocijama jedinstvene

banatske gastronomske ponude osvojili su

naklonost publike: „Banatskom kujnom“

prvog dana, „Slanina nas je održala njoj

fala“ drugog dana sajamske manifestacije,

a završnog dana je priređen spektakularni

performans „Zimski laki banatski fruštuk

na slami“.

- Ideja ovih performanasa bila je da

predstavimo zimski turizam u Banatu, da

zimski odmor može da se fino i lepo provede

mimo planinskih ski centara i da svi

budu zadovoljni. Daleko da odmor na planinama

nije privlačan i da tamo ne treba

ići. Mi smo ponudili alternativnu mogućnost,

izneli jednu drugačiju vrstu odmora

podsetivši publiku na čuvene stare kafane

kada su se uz muziku igrale karte i domine,

za stolovima prekrivenim kockastim

stolnjacima. Zima je bilo doba gotovo

svakodnevnih disnatora, banatskih svinjokolja,

koje smo predstavili topljenjem

čvaraka i poentirali banatskim fruštukom

na slami, uz hurke, kobasice, šunke, gronike,

i svega što se priprema na svinjokolju,

istovremeno predlažili vikend ture na kojima

ćemo za turiste organizovati dolazak

na disnator. Jedan takav u što otvorenom,

što natrkivenom prostoru marine „Gradište“

priredili smo 09. decembra - izložio je

gospodin Dujin.

Novobečejci su ovim nastupom imali

Saša Dujin performans na Sajmu turizma u Kragujevcu

nameru da zainteresuju publiku za ovaj

vid turizma (što im je i uspelo), ali na terenu,

kafanu smatraju samo odmorištem,

predahom između poseta brojnim atrakcijama.

Iz TOO Novi Bečej „pošto ne možemo

po ceo dan piti i jesti“ preporučuju

obilazak sledećih turističkih lokaliteta:

Jedinstvena pozivnica za posetu

Novom Bečeju

Nešto staro nešto novo u Novom Bećeju

- Specijalni rezervat „Slano Kopovo“,

blizu Novog Bečeja, početkom novembra

i tokom zimskih meseci predstavlja

migratorni centar za ptice selice. Najatraktivniji

su sivi ždralovi kojih bude i po

10.000 u jednom danu, jedinstvenost interesantna

za ljubitelje prirode, fotografe,

posmatrače i druge turiste koji umeju da

uživaju u prirodi.

- Jednstven u Srbiji i Evropi Muzej

tehničke kulture Žeravica, u Novom Miloševu,

pre svega traktora, mesto je koje

obavezno treba posetiti. Uz njega su dve

postavke novijeg datuma. Jedna, istorijskim

podacima potkrepljena, posvećena

je Dušku Popovu - alias Džejms Bondu,

junaku romana Jana Fleminga o tajnom

agentu 007. Inspiracija druge postavke

bio je Ranko Žeravica, stric Čedomira

Žeravice, vlasnika kompleksa, u kojoj su

fotografije, dresovi i brojni predmeti koje

su pripadali legendarnom košarkaškom

treneru i pedagogu, sa sedam medalja najtrofejnijem

EX YU selektoru, počev od

zlata iz 1970-te osvojenim na Svetskom

prvenstvu u Ljubljani.

- U Novom Miloševu je i Muzej Kotarka,

smešten u pomoćnim objektima

jednog od dva dvorca (drugi je srušen)

koji je pripadao plemićkoj porodici Ka-

46

or u Banatu

račonji. Dok se nađu sredstva

za njegovu obnovu, u Kotarci

se nalaze eksponati vezani za

poljoprivredu, dok je u Žitnom

magacinu predstavljena istorija

porodice, opremljeno 10-tak

soba nameštajem iz dvorca čudom

sačuvanim. Naime, nakon

Drugog svetskog rata u dvorcu

je kratko vreme bila bolnica,

potom Dom za besprizorne

devojke, devojke lakog morala

koje su prolazile proces

izvođenja na pravi put. Onog

momenta kada su se pokazale

dostojnima ženika i udadbe, na

poklon su za miraz od države dobijale

nameštaj i pokućstvo iz sobe u kojoj su

bile smeštene, pa je nameštaj sačuvan u

samom mestu. Neki delovi su vraćeni, poklonjeni,

otkupljeni, potom i restaurirani,

a TOO Novi Bečej nastoji da promoviše

Štand TOO Novi Bečej privukao je mnoge

Muzej Glavaševa kuća u Vranjevu

i pomaže da se gosti upoznaju i oduševe

ovom pričom.

- Glavaševa kuća u Vranjevu govori o

građanskoj kulturi, o Vladimiru Glavašu,

doktoru pravnih nauka, koji je svoj prvi

profesionalni slučaj koji je vodio

izgubio, iako je bio u pravu,

nakon čega je rešio da se

posveti poljoprivredi, trgovao

žitom kao i svi Vranjevčani i

stekao veliko bogatstvo.

- Malo ljudi zna da je Vladimir

Tolstoj, unuk Lava Tolstoja,

živeo između dva svetska

rata (1930 - 1945.) u Novom

Bečeju. Vladimirov unuk,

Pjotr Tolstoj, drugi čovek ruske

Dume, sa kojim je gospodin

Dujin stupio u kontakt,

svesrdno pomaže da se određeni

eksponati, verne replike

ponovo nađu u Tolsojevoj kući u Novom

Bečeju. Kuća Tolstojevih je od 2016. u

vlasništvu Imrea Bečejia, kuvara iz Novog

Bečeja, a njegova ideja o restoranu

ruske, mađarske i srpske kuhinje, trebala

bi uskoro da zaživi.

47

Gradski park

Milena Maksimović i Jasna Živković (u pozadini) ispred čuvenog vodoskoka

Za razliku od ustaljene floskule da

su „parkovi pluća grada“, za Vrščane

je njihov Gradski park mnogo

više. On je i njihova duša, nastao davno

pre no što je Vršac proglašen gradom,

kada je brojao svega 50-tak kuća, ako i

toliko, a proslavile su ga „bele drvene klupe

pergole“ ovekovečene u pesmama najvećeg

vršačkog (možda i srpskog) poete

Vaska Pope, na kojima su mladi Vrščani

tražili inspiraciju, upoznavali se, voleli i

zaklinjali na večnu ljubav. To je jedan od

razloga zašto je Vršac, uz status grada vetra

i vina, postao i grad ljubavi (ne mora

tim redom).

Bele klupe - zaštitni znak Aparka

Mada belih klupa - zaštitnog znaka Parka,

više nema jer su originalne uništene,

a dve nove, postavljene 2012., u međuvremenu

devastirane, njega i dalje krasi

bujno i gusto stoletno drveće, razdragane

veverice koje skaču sa jedne na drugu

granu, ispunjavajući srca radošću i lepotom

života u koji svako mora da se zaljubi.

Vrščani vole svoj grad, znaju da cene

lepo i misle da je sve što je u njemu vrlo

bitno i važno. Valjda su to negde videli,

ili se jednostavno namestilo, ali je uticalo

na sve one koji su kasnije dolazili trudeći

se da ostave svoj trag i budu zapamćeni.

Tako je čuveni Aga, krajem XVII veka,

kojem je pridodat atribut - „dobri“, jer

se kulturno ponašao i nije maltretirao

Vrščane tog vremena, formirao - Aginu

baštu i postavio temelje onoga što danas

čini Gradski park. Aga je voleo prirodu

i koristio svoju poziciju da što više uredi

svoju baštu. Smenom turskog carstva

nemačkim, Dobri Aga je baštu poklonio

„svojim dragim Vrščanima“.

Ipak, tridesetih godina XVIII veka,

ovaj prostor, kao plemićko imanje sa pravom

nasleđa Dvorska komora je dodelila

Zigfridu fon Šeriblu (von Scherübl), dok

se zasluge za dalji razvoj parkovne celine

pripisuju njegovom sinu Johanu, kada

park postaje Šeriblov majur, svojevrsan

arboretum retkih biljaka koje su mogle

da odole vršačkoj mikroklimi. Nakon Zigfridove

smrti (1795) zbog neizmirenih

dugova „Šeriblov majur“ je na licitaciji

15. januara 1797. otkupila Vršačka municipija,

da bi 1817., kada je Vršac proglašen

slobodnim kraljevskim gradom, ušao

u upotrebu naziv „Gradski majur“, a neposredno

pre Mađarske revolucije (1848)

preinačen u „Gradski park“.

Niko u ratno vreme ne dolazi u park da

uživa u prirodi i šetnjama, pa je i ovaj trpeo

znatne štete svakim koji je prolazio

Vršcem. U Velikom ratu u Parku je vršena

regrutacija, tokom Drugog, neko vreme

ispod raskošnih krošnji sakriveni bili

su smešteni i tenkovi. Posle rata u parku

se obnavlja biljni fond i uređenje staza i

parcela.

“Arena” za novo doba

Nakon 1848/9. zasađeno je novo drveće

a 1857. izgrađen je novi objekat - „Arena“

u kojoj su se održavale brojne manifestacije.

Prvi pomen ovog objekta datira iz

1777., kao „Zigfrid Šeriblova baštenska

kućica“, verovatno u funkciji gostionice.

Nova „Arena“ bila je poslastičarnica, a

po potrebi i pozorište, dok u gradu nije

postojala takva institucija, ali pozorišni

život jeste. Za potrebe predstava, sala

„Arene“ imala je scenu i deo za publiku.

Dolazak pozorišnih trupa nije bio izuzetak

već redovna pojava i neke trupe su

godišnje repertoare prilagođavale željama

Vrščana, koji su se pokazali vernom

publikom.

Bogatstvo, atraktivnost i očuvanost vrtno-arhitektonskih

elemenata predstavlja

izuzetnu vrednost ovog Parka, površine

nešto manje od šest hektara, danas pod

zaštitom države, prirodnog spomenika

vrtne arhitekture mešovitog pejsažnog

stila. Park predstavlja zelenu oazu gorostasnih

lišćara (divlji i pitomi kesten, srebrnolisna

lipa, tisa, tulipanovac) i četinarskog

drveća u manjem obimu, ukrasnog

žbunja, cvetnih rundela...

48

- duša Vršca

Gradski park

Caffe & restaurant "Arena"

Na glavnom od ukupno četiri ulaza u Park, koji je opasan

ogradom od kamena i kovanog gvožđa, nalazi se plato, od

kog zrakasto polazi šest staza. Na glavnoj šetnoj stazi nalazi

se kružno proširenje u čijem centru je fontana sa vodoskokom,

koju je poručilo Udruženje

ljubitelja parka od Salmove

livnice gvožđa u Blanskom

(Moravska), današnjoj Češkoj

po ceni od 720 forinti (iz spisa

Feliksa Milekera). U parku se

nalaze dve drvene građevine

zanimljive arhitekture; staklenik

- rasadnik službe Zelenila

JKP „Drugi oktobar“, gde se

proizvodi sezonsko cveće za

ozelenjavanje javnih površina

i potrebe stanovništva Vršca;

vodotoranj (izgrađen da umanji

štetu izazvanu stavljanjem

Jovanovog potoka duž zapadne

strane parka u nepropusne cevi

čime je narušena prirodna drenaža

Parka).

Park je bogat brojim poprsjima

heroja, pisaca i naučnika,

a u jednom delu zasađena je i

živica sa imenom TITO, vidljiva

iz vazduha. Urbana legenda

kaže da je Tito iz Vršca komandovao

oslobađanjem Beograda,

čekajući povoljan momenat da

se direktno u tu akciju uključi.

Koliko je to bilo bitno, govori i

pokušaj atentata na njega, sprečenog

hapšenjem atentatora u

neposrednoj blizini Parka.

Gradski park za sva vremena

O zelenim površinama i mobilijaru,

dečjem igralištu koje

se kontinuirano obogaćuje modernim

elementima danas brine

JKP „Drugi oktobar“. Mnogo

toga se ovde dešava, na samom

obodu grada a na 15-tak minuta

od strogog centra. Oni koji vole

da vežbaju, treniraju ovde, nalaze

mesto.

Grad se oduvek prema Parku

ponašao kako je mogao, a

građani koliko i kako su mogli.

Bio je momenat kada je grad,

zapavši u finansijske probleme,

prodao Park, a Udruženje ljubitelja

Gradskog parka ga kupilo

i vratilo gradu. Bilo je i vreme

samofinansiranja, kada je lokalna

zajednica sama morala

da osmisli načine za njegovo

održavanje i funkcionisanje. Ne

uvek na potrebnom nivou, tek

da premosti i sačeka neko bolje

vreme. Na prelasku iz XIX u

XX vek uspostavljen je dnevni

raspored poseta Parku, a tokom

vikenda kupovane su i ulaznice

za popodnevne koncerte u

muzičkom paviljonu. Na taj

način prikupljana su sredstva

za njegovo održavanje. Poslednjih

godina je bio pokušaj

organizovanja festivala, da bi

se „pristojnom cenom ulaznica“

vikendom finansirali programi,

kao nekad. Iznad parka,

naslonjen na njega uklještio se

Gradski stadion, iza njega Centar

Millennium, caffe restorani,

i sada je to zaokružena celina.

Vršac je grad priča, Sterijin

grad. Jovan Sterija Popović je

pričao i pisao „pokušavajući da

od Vrščana napravi pametnije

ljude, civilizovanije nego što

jesu. S nekima je uspeo s nekima,

nažalost nije“.

Uvek je bila borba između

stručnjaka i politike koju vodi

lokalna samouprava. Jedne godine

zeleni entuzijasti su želeli

da dignu stepen njegove zaštite,

za šta su imali opravdanje u

bogatstvu njegovog biodiverziteta.

Tadašnja vlast to nije dozvolila,

a ni preduzeće koje se

bavilo održavanjem jer bi to

iziskivalo dodatno finansiranje.

Bio je pokušaj postavljanja

tročlanih belih klupa - pergola,

istovetnih onima postavljenim

u Katedralnom parku u Temišvaru.

Nema ni njih, drvenih,

prefarbanih u belo postavljenih

80-tih godina. Sledeća generacija

više neće znati značenje

belih klupa iz pesama Vaska

Pope, posvećenih Vrščanima

kojima su bile deo odrastanja,

prvih poljubaca, velikih, strastvenih

ljubavi.

Izvor: Milena Maksimović, licencirani

turistički vodič TO

Vršac

49

Privreda u čaši

Vino se s pravom ubraja u najbrže rastuću privrednu granu u Srbiji, a tome su doprineli ne samo vinogradari i vinari, već i

mnogi drugi, počev od institucija koje ih podržavaju, turističkih radnika, predstavnika medija i drugih... Stoga je i naslov

ovog teksta više nego primeren kada se govori o vinskom turizmu. Naravno, potrebno je još mnogo toga učiniti da Srbija

dođe u svetsku vinsku elitu i da zaboravi davnu vinsku prošlost i period donošenja Zakona 1970., kada je vinogradarima dozvoljeno

da proizvode grožđe, ali ne i vino, sa katastrofalnim posledicima i potpunog urušavanja proizvodnje vina na privatnom posedu, na

uštrb podizanja vinskih giganata, kojima je cilj bila količina, a ne kvalitet. Turbulencije početkom devedesetih dovele su do propadanja

društvenog, ali i obnovu i razvoj privatnog vinskog sektora... O teme dokle smo stigli i kako dalje još bolje, razgovara se na

različitim manifestacijama, skupovima, panelima, a evo šta kažu pravi vinski znalci:

Vuk Vuletić

Prof. dr Dragoslav

Ivanišević

Jadranka Beljan

Balaban

Jadranka Beljan Balaban, PR jedne od najdugovečnijih,

najcenjenijih i najposećenijih manifestacija

- Međunarodni festival vina „InterFest“, ističe da vino

nije samo u službi vinskog turizma već konkretan turistički

proizvod; da je promocija vina ujedno i promocija

vinogradarstva i vinarstva jednog rejona i zemlje

uopšte.

- Značaj „InterFesta“ je upravo u vremenu u kome je

nastao, i bio mesto gde su se predstavljala kvalitetna

vina, kada je „malim“ vinarima, na početku samostalnog

rada, trebala podrška - rekla je između ostalog Jadranka

Beljan Balaban.

Mirko Niškanović

Vuk Vuletić, somelijer br. 1 (potvrđeno)

smatra da je uz vino i sve

ono što ga čini, važno i da ugostiteljstvo

bude shvaćeno na ozbiljan

način i da se obezbedi kompletna

usluga.

- Važno je da vinski turista kada

poseti vinariju vidi proizvodnju, da

popriča sa predstavnikom vinarije,

da čuje nešto o istoriji te vinarije

kao i o planovima za budućnost,

da nakon toga sedne u ugostiteljski

objekat vinarije, da učestvuje u ozbiljnijoj

degustaciji vina, da proba

autohtone proizvode i jela koja su

interesantna za sam region, i na

kraju dana kada se sve završi, da

može da kupi neko vino koje će poneti

sa sobom - istakao je Vuletić.

Branislav Mamić

Marija Bojović

Prof. dr Dragoslav Ivanišević

naglašava da je potrebno da prođe

minimum 10 godina mukotrpnog

rada i konstantnog ulaganja da bi

na kraju imali jedan uspešan proizvod.

- Vinograd traži slugu, a ne gospodara.

Često ljudi uđu u vinsku

priču na bazi toga što vide krajnji

proizvod, a onda kada se upuste

malo dublje, i suoče sa svim izazovima

u proizvodnji vina, vrlo često

se i obeshrabre. Da bi podigli jedan

vinograd morate imati dosta iskustva,

dosta znanja, odabrati dobru

lokaciju, adekvatnu sortu, sprovoditi

svakodnevno niz agrotehničkih

mera da bi ta proizvodnja bila

uspešna - tvrdi prof. Ivanišević.

Mirko Niškanović, enolog i direktor, koji od prve

berbe (2014) u tada mladoj, sada već prestižnoj Vinariji

„Deurić“, situiranoj na južnim padinama Fruške gore

(Mala Remeta).

- Goste privlačimo odličnim vinima, a imamo i malu

školu vina za zainteresovane, večere sa poznatim šefovima.

Organizujemo i raznovrsne druge aktivnosti,

Team Buildinge, muzičke nastupe. Smatram da je vinski

turizam, pored komercijalne prodaje, izuzetno značajan

u cilju promocije vinarije i njenog pozicioniranja

na sve zahtevnijem tržištu.

Branislav Mamić, sekretar Udruženja usluga

Privredne komore Vojvodine (PKV) dodaje da vinski

turizam podrazumeva stratešku opredeljenjenost,

uključivanje lokalne samouprave, infrastrkturu...

- Primera dobre prakse ima i u Srbiji, ali je najplastičniji

primer Istre, koja je postala „carstvo autohtonog

vina - Malvazije, sira francuskog kvaliteta i istarskog

ukusa - Špin i najboljeg maslinovog ulja na svetu - Ol

Istria“. Realizacija svih potencijala iz Srbije mogla bi

da pokaže i mnogo više, ali je sve to potrebno i sprovesti.

Marija Bojović, menadžer vinskog turizma i somelijer,

nakon višegodišnjeg rada u vinskom sektoru, obogatila

je vinsku scenu pokretanjem projekta „Vikend

škola vina“.

- Pokušavamo da jednodnevnim kursom ljubitelje

vina naučimo i proširimo njihovo znanje, budući da je

sve veća prisutnost vinskih tura kao opšteg „vinskog“

pokreta u svetu.

50

Povratak u zlatno doba

Vršačkog vinogorja

Iz severne Dalmacije, na prelazu iz plodnog područja

Ravnih Kotara u krševitu Bukovicu, gde se

za gušt i užitak proizvode „savršena bela vina, a

za crvene je potebna umetnost“, bračni par Rnjak je

preko Beograda došao u Vojvodinu, i ne nasumično,

odabrao Vršac. Zbog blagih padina Brega prekrivenih

vinovom lozom i živopisnog sela Gudurice, i

jedne stare švapske kuće sa tri laguma.

U ataru obližnjeg Velikog Središta, postali su vlasnici

i 6,5 ha vinograda i višestruko ostvareni, svesni

u šta se upuštaju i potencijalnih rizika, donose

odluku da se posvete proizvodnji vina. Godine 2014.

mala porodična vinarija sa ograničenom proizvodnjom

vina od grožđa iz sopstvenih vinograda - Vinarija

Rnjak počela je da živi. Sumnja u ispravnost odluke,

ako je postojala, raspršena je praktično odmah,

sa pojavom prvenca Rnjak Rose-a (Muscat Hamburg,

Pinot Noir), koji je izazvao buru na srpskom

vinskom tržištu. Godinu dana kasnije Rnjak Sauvignon

blanc i Rnjak Chardonnay na AWC Vienna

zasijali su srebrnim sjajem. Osim što su podsetili na

obim i značaj vinogradarske tradicije u ovim krajevima,

novopečeni vinari su dokazali da je ovo pogodno

tle kako za proizvodnju belih, tako i crvenih

vina vrhunskog kvaliteta. Na BIWC u Sofiji, Sauvignon

i Chardonnay domogli su se srebrnih medalja,

Cabernet Sauvingon i Pinot Noir došli do zlata, dok

je Merlot osvojio trofej za najbolje vino iz Srbije.

Najnagrađivanije Rnjak vino - Pinot Noir, postalo

je i zaštitni znak vinarije i pre par godina proglašeno

za jedno od 10 najboljih u regionu. Godine 2019.

vino Merlot je osvojli trofej Best of Show Serbia na

festivalu BIWC, a ove, 2023. izvrsnim sortnim vinima,

Cabernet Sauvignon i Merlot, pridružio se prvi

Cuvee de Rgnac iz 2018 (Cabernet Sauvignon 70%

i Merlot 30%), vino izrazito voćnog karaktera, potvrđujući

vrhunski kvalitet crvenih vina iz Južnog

Banata.

Vinarija „Rnjak“ bila je prisutna i na II Wine Vision

by Open Balkan u Beogradu, najvećem vinskom

događaju u regionu, sa preko 600 izlagača i velikim

brojem posetilaca. Bila je to izvrsna mogućnost za

sklapanje novih poslovnih dogovora, pored već uspostavljene

konekcije sa američkim tržištem i jednim

manjim izazovom, što je po mišljenju Ljiljane

Rnjak sasvim dovoljno za Boutique vinariju sa ograničenom

produkcijom od 20.000 litara.

Po njenim rečima, na kraju jedne izazovne i

„najdelikatnije“ od svih njihovih dosadašnjih vinsko-vinogradarskih

godina, izlaze kao pobednici,

zadovoljni finalnim proizvodima, za sada potvrđe-

no vanrednim Chardonnay-om, dok

za kvalitet crvenih vina ostaje da se

sačeka.

Glavni kreator Rnjak vina, gospodin

Miroslav Rnjak, balansirajući

sa lokalnim specifičnostima vešto je

preko vina napravio poveznicu između

Dalmacije i Gudurice.

- Doneli smo u ovaj deo Banata

duh Dalmacije, brzinu, eksplozivnost,

jer dok drugi spavaju mi se već

naradimo. Izvanredno smo se uklopili

i pravimo odlična vina sa daškom

mora i planine, ne tako drugačijim

nego ovde - kaže ovaj vinar.

Odnedavno, njima pripada i Berov,

uz Tecov i Marićev, najveći gudurički

podrum, koji se smatra kulturnim

dobrom vinske Gudurice i cele opštine,

iz druge polovine XIX veka, kada

je vršačko vinogorje obuhvatalo površinu

od 10.000 hektara vinograda.

- Iako devastiran, Berov podrum

je jedan izuzetan objekat, sa oko

1.600m2 nadzemnog i oko 600m2

podrumskog prostora. Izgrađen je

oko 1875., koja se sa proizvedenih

milion akova vina smatra rekordnom

u Vršačkom vinogorju. Polako krećemo

u njegovo renoviranje i nadamo

Ljiljana i Miroslav Rnjak

se da ćemo to uz pomoć IPARD fondova

EU da započnemo priču koja

bi trebala da u većem broju privuče

publiku u Guduricu, a ovaj vanredan

objekat, sa organizovanim degustacijama

vina, između kojih i vina iz

Vinarije „Rnjak“, sa pansionima i

vinskim događanjima, uz saglasnost

sa lokalnom saoupravom i Turističkom

organizacijom Vršca, dostupan

publici,

Prve intervencije na „podrumu“

trebale bi bar okvirno da naznače

perspektivu turističko-vinskog razvoja

ovog kraja, i daju Gudurici

zvanični legitimitet jedinog vinskog

sela u Vojvodini (uz vinsku Malču

kraj Niša), uz Vršac koji je 2015.

uvršten u Evropsku mrežu vinskih

gradova RECEVIN, čime je zvanično

postao prvi vinski grad u Srbiji.

U vinskoj slici Gudurice i opštine

Vršac, uz Vinariju „Rnjak“, veliku

ulogu će imati provereni igrači, registrovane

guduričke vinarije: „Selecta“,

„Nedin“, „Bahus“, „Conte

Vallone“ i dr., raznovrsnom ponudom

harmoničnih i izražajnih vina

od lokalnih i internacionalnih sorti sa

utisnutim žigom banatske zemlje.

51

Vina Šumadije - vinski izazov

Saša Novaković

Saša Novaković, vlasnik Vinarije

„Art Wine“ iz Grošnice kod Kragujevca,

vodi proizvodnju i tehnološke

postupke kao enolog u Vinariji „Katanić“

Tanasija Katanića iz Kamenice (Šumadijski

vinski rejon), člana Udruženja vnara

Šumadije, i u Vinariji „Bora“ iz sela Lepojević,

opština Rekovac (vinski rejon Tri

Morave, Levačko vinogorje). Od prošle

godine gospodin Novaković je i predsednik

Udruženja vinara Šumadije, ali i član

Upravnog odbora Saveza vinara i vinogradara

Srbije. Nesumnjivo kompetentna

figura u vinskom svetu od koje se očekuje

da radi na unapređenju vinske kulture u

Šumadiji i Srbiji, i kvalitetu vina i tržišne

pozicije šumadijskih vina, te na jačanju

vinskog turizma, u kojem, zahvaljujući

vinskim pregaocima Kragujevca, Šumadija

prednjači u odnosu na ostatak Srbije.

Napredak vinskog sektora

- Bio bih presrećan da je u ovoj zemlji

bilo šta napredovalo kao što je napredovao

sektor vinarstva u proteklih 15 godina.

Imali smo privilegiju da su naši preci pre

rata izvozili vino na pet evropskih dvorova,

a onda smo prihvatili totalno drugačiji

način proizvodnje vina pod komunističkom

parolom „da ga ima puno i da bude

džabe“. To je urušilo sektor vinarstva sve

do kraja 90-tih, kada je par pionira savremenog

srpskog vinarstva, pre svih dvojica

Šumadinaca, gospodin Mija Radovanović

i Božidar Aleksandrović, koji su započeli

novu eru vinskog razvoja u Šumadiji,

Sa degustacije Šumadijskih vina

posle i Srbiji. Tačno pre 10 godina podno

Oplenca ponovo se sastaju šumadijski domaćini,

vinari i osnivaju Udruženje vinara

Šumadije koje je sa 13 članova osnivača

naraslo na današnjih 54 člana, 40 vinara

i 14 vinogradara. U Šumadiji raste broj

vinarija, podižu se novi zasadi. U „Vinskom

atlasu Šumadije“, proizvod desetogodišnjeg

rada članova Udruženja, koji je

izašao iz štampe, i u kojem se osim „lične“

karte svih vinarija, članica Udruženja

vinara Šumadije, nalaze potvrđeni podaci

vezani za vinogradarstvo i vinarstvo u Šumadiji,

na čijoj teritoriji se trenutno pod

zasadima nalazi 355 ha. Ima još poteza

pod vinogradima, ali ne pripadaju članovima

Udruženja i nisu uzeti u obzir - istakao

je gospodin Novaković.

Pozivajući se na istraživanja prof. doc

Darka Jakšića, na temu Šumadijskog vi-

Bojan Pavlović, Zoran Dragoljević Žorž, Snežana Milisavljević i Saša Novaković

52

za domaće i strane enofile

Mija

Radovanović

Božidar

Aleksandrović

nogorja, područje između Kragujevca i

Topole, koje obuhvata sela Svetlić i Donja

Trnava, označeno je kao savršeno mesto

za sadnju vinograda i proizvodnju vrhunskih

vina sa geografskim poreklom, što ne

znači da ostali lokaliteti nisu dobri, samo

da su ovi idealni.

Šumadija - srpski Bordo

Od tih i takvih prirodnih uslova, zavisi

zastupljenost sorti vinove loze. Po rečima

našeg sagovornika, u prethodnih 20-

30 godina mogao je da se napravi presek

sorti koje najbolje uspevaju na prostoru

Šumadije. To je najzad donekle učinjeno

sertifikatom iz 2019. o zaštićenom geografskom

poreklu vina iz Šumadije, vina

koja na najbolji način oslikavaju šumadijsko

podneblje i šta to u Šumadiji najbolje

uspeva. Došlo se do činjenice da Kragujevac

leži gotovo na identičnoj geografskoj

širini (44° 22‘ N) kao i Bordo (44° 50‘

19” N) i nije čudo što je na šumadijskom

vinskom rejonu pre svega Charodnnay

dao fantastične rezultate u velikom broju

vinarija, od klasičnih, proizvedenih u

inoxu, svežih, laganih, lepršavih, do onih

punih, ekstraktivnih belih Charodnnay-a

koji se dobijaju survey postupkom, fermentacijom

u hrastovim buradima i koji

pripadaju najpunijem zrelom belom vinu.

Činjenica je i da su Merlot vina u Šumadiji

izuzetno dobra, takođe i “bordovske

kupaže” (Merlot, Cabernet Sauvignon,

Cabernet franc). Cabernet Sauvigon takođe

je davao u Šumadiji fantastične rezultate,

uz jednu opasku - u toplijim godinama.

Pored toga na velika vrata u celoj

Srbiji, pre svega u rejonu Tri Morave, kojem

pripada i Župa, pa onda i ostatku Srbije,

uključujući i Šumadiju, Prokupac je

sve traženiji na svetskom tržištu. Ne kao

neko veliko crveno vino, već u kategoriji

laganih crvenih vina od kojih ne možemo

previše da očekujemo. Meni je žao što

se u prethodnih 50 godina iz sveta nauke

niko nije bavio klonskom selekcijom pa

su klonovi kojima raspolažemo za sadnju

te divne sorte oskudni i ne daju Bog zna

kakve rezultate, ali ako sada ne počnemo

nećemo nigde stići. Cela Srbija mora da

Šardone Gušt Vinarije Pevac osvaja vinoljupce

se uključi u rešavanje ovog problema, od

stručnjaka koji će uraditi dobru klonsku

selekciju do rasadničara koji će tu klonsku

selekciju pretopiti u odlične sadnice i

vinara, da od svih tih vinograda Prokupca

koji bi se podigli napravimo dobra crvena

vina. Za to će trebati vremena, moraće da

protekne malo više vina kroz naše podrume,

ali siguran sam da će u nekoj sledećoj

generaciji oni koji budu radili ovaj naš

posao, imati jednu dobru osnovu da se

podiče - uveren je gospodin Novaković.

Vino pokretač Srpske privrede

Vinima sa zaštitom geografskog porekla

ostvaraju se brojne mogućnosti kako

za komercijalizaciju sertifikovanog proizvoda

i kraja odakle vina dolaze, tako i

za razvoj drugih privrednih grana, npr.

vinskog turizma.

- Ako uzmemo činjenicu da taj sektor

nije postojao ranije a da je trenutno vinski

turistički sektor najaktuelniji, dovoljno

govori koliki smo iskorak napravili.

Moju vinariju često posećuju kineski turisti

koji nisu imali sličnu destinaciju jer

smo bili neprepoznatljivi na vinskoj mapi

sveta. Sada se ime Šumadije pojavilo ne

kao Toskana, ni kao Bordo, Provansa,

ali sigurno nešto vrlo autentično i njima

novo, dovoljno interesantno da bi ih privuklo.

Jedna od najtraženijih vinskih ruta je

Vinski put Šumadija, sa dva Kraljevska

vinska puta, od Smedereva, preko Smederevske

Palanke, odnosno Krnjeva, do

Kragujevca, gde završava priča o dinastiji

Obrenović i nastavlja sa dinastijom

Karađorđević, kroz Šumadiju do Topole i

Aranđelovca. I ono što je najvažnije, ako

to ode u dobrom pravcu, a rekao bih da

smo taj san već počeli da sanjamo, da će

u bliskoj budućnosti na desetine hiljada

Šumadinaca koji su indirektno vezani za

vinski turizam osetiti blagodeti bilo proizvodnjom

prehrambenih proizvoda, izdavanjem

smeštajnih kapaciteta, gastronomskom

ponudom, saradnjom sa većim

hotelsko-ugostiteljskim sistemom. Moja

predviđanja, kada je proizvodnja vina u

pitanju, pre svega u Šumadiji, ali i u Srbiji,

da ako ni na šta drugo ne možemo da

računamo, u ovome ćemo imati blistavu

budućnost - zaključio je Saša Novaković.

53

Šumadija - prestonica najbol

Autentičnom demonstracijom Šumadijske

šljivovice, sinonimom

za proizvodnju rakije najvišeg

kvaliteta, Udruženje proizvođača rakije

„Šumadijska rakija“, na XIV Sajmu turizma

i seoskog turizma u Kragujevcu,

najavilo je IV Internacionalni Šumadijski

festival rakije Kragujevac, koji je održan

u subota, 02. decembra 2023., u Exclusive

Event Centru u organizaciji Udruženja

„Šumadijska rakija“, GTO Kragujevaca i

uz podršku Regionalne privredne komore

Kragujevac.

Pre samog festivala 10. novembra 2023.

godine održano je 5. Šumadijsko ocenjivanje

voćnih rakija u Kragujevcu. Učešće

je uzelo 19 registrovanih destilerija, proizvođača

jakih alkoholnih pića iz cele Srbije.

Ukupno je bilo 48 uzoraka, od toga

komisija je dodelila: 5 velikih zlatnih, 22

zlatne, 17 srebrnih i 4 bronzane medalje. I

ove godine uzorci za ocenjivanje preuzeti

su u originalnim pakovanjima iz maloprodajnih

i ugostiteljskih objekata. Ovakav

način uzorkovanja, pružio je najobjektivniju

sliku o kvalitetu voćnih rakija

i najrealniji uvid u kvalitet koji se nalazi

na tržištu. Rakije je ocenjivala komisija

u sastavu: prof. dr Ninoslav Nikićević,

predsednik komisije; članovi Veroljub

Urošević dipl. inž; prof. dr Vele Tešević;

dr Branko Popović i Ljubiša Stanković

dipl. inž. Organizatori ocenjivanja su bili

Centar za strna žita i razvoj sela i Asocijacija

„Šumadijska rakija“.

- Ove godine Udruženje proizvođača

rakije „Šumadijska šljivovica“ obeležilo

je pet godina od osnivanja, i danas

broji 29 članova, registrovanih destilerija

- podsetio je Aleksandar Stanković,

predsednik Udruženja proizvođača rakije

„Šumadijska rakija“ vlasnik vinarije i destilerije

Podrum “Pevac“ iz Cvetojevca, u

blizini Kragujevca, i nastavio:

- Mnogo stvari su potekle zahvaljujući

našoj inicijativi: oznaka geografskog

porekla „Šumadijske šljivovice“ (iz jula

2019., i kao takva na tržištu se pojavila

18 meseci kasnije - 2021.); prvi smo uveli

ocenjivanje rakija sa polica prodavnica

i marketa (sami uzimamo uzorke rakija

direktno iz prodavnica), važno zbog kupaca,

koji sada sa sigurnošću znaju da je

to prava rakija za koju se izdaje, istovetna

Aleksandar Stanković i Emina Vidosavljević na promociji u Kragujevcu

u marketu ili destileriji; članovi Udruženja

su najveći pobornici borbe protiv

nelegalne prodaje rakije, koja je u Srbiji

na visokom nivou i učestvujemo samo na

manifestacijama gde se propagira legalna

proizvodnja i legalna prodaja.

Gospodin Stanković takođe naglašava

da se poslednjih pet-šest godine tržište rakije,

na veliku radost članova Udruženja,

iskristalisalo i prati pozitivan trend, te da

su u svim restoranima prisutne rakijske

Sve veće interesovanje za Šljivovicu

karte sa vrstom rakije i naznačenim proizvođačem.

Po njegovim rečima, vinari

su to uradili još pre desetak godina, dok

proizvođačima rakija preostaje da slede

njihov „dobar i zdrav“ put, sa nadom što

skorijeg prisustva šumadijske i srpske rakije

na svetskoj sceni.

Iako je izvoz srpskih rakija, prema zvaničniim

podacima, iz godine u godinu u

porastu, potebno je još dosta toga da se

uradi da bi i u svetskim okvirima zauze-

54

je rakije šljivovice na svetu

Proizvođači rakije rešeni da Srpsku rakiju postave na pijedestal koji zaslužuje

Na mladima rakija ostaje

la mesto koje joj kvalitetom pripada. Za

to je pre svega potrebna podrška najviših

institucija države. Razloga za „mešanje“

države ima mnogo, a oni su potkrepljeni

činjenicom da je rakija od davnina istinski

srpski brend, i da je sve više proizvođača

koji insistiraju na vrhunskom kvalitetu

svog proizvoda. Srpska šljivovica je

2022. i zvanično našla mesto na UNES-

CO Reprezentativnoj listi nematerijalnog

kulturnog nasleđa čovečanstva kao element

nematerijalnog kulturnog nasleđa

Srbije, što bi, uz početni impuls sa najviših

instanci, trebalo značajno da doprinese

povećanju vidljivosti ovog proizvoda

na nacionalnom i lokalnom nivou, kao i

međunarodnoj promociji „živog“ nasleđa

Srbije.

- Većina članova Udruženja „Šumadijska

rakija“, ima svoje zasade pod raznim

voćem, još uvek nedovoljne za kapacitete

koje bi mogli da dostignemo. Dugi niz

godina prisutni su i podsticaji države, uz

povraćaj 50-60% uloženog u opremu i

slično. Pitanje svih pitanja je kada će se

srpska pića naći u svim oficijelnim ustanovama

Republike Srbije. Prvo smo udruženje

koje je zaštitilo geografsku oznaku

Šumadijska šljivovica, i mi, vlasnici četiri

destilerije posedujemo oko 30.000 boca

šljivovice koja odležava 4-5 godina. Nadam

se da ćemo na moju inicijativu, uspeti

da napravimo jedan klaster i da udružimo

proizvodnju, da se zajednički pojavimo

ispunjavajući sve propisane uslove potrebne

da se u prvi plan stavi srpska šljivovica

iz Šumadije, kao reprezentativan

proizvod naše zemlje koji bi trebalo da država

otkupi i da se stranim zvaničnicima

poklanja kao državni poklon, ali i da se

degustira u svim državnim institucijama i

javnim službama, takođe i na manifestacijama

u organizaciji države - primetio je

na kraju Aleksandar Stanković.

55

U sve se meša

Serija novih proizvoda koja se našla na tržištu u prehrambenoj

proizvodnji individualnih proizvođača, posebno

tokom poslednje decenije, obogatila je domaću

ponudu jedinstvenim artiklima i ponudila jedan drugačiji

vid preventivnih načina očuvanja i pobošljanja ljudskog

zdravlja. Tako je danas, nakon više od 26 vekova, koncept

koji je zastupao Hipokrat, otac medicine antičkog doba, saopšteno

čuvenom rečenicom - „Neka tvoja hrana bude tvoj

lek, a neka tvoj lek bude tvoja hrana”. sve popularniji princip

zdravstvene kulture današnjeg doba.

Da li je ili nije sledio reči antičkog filozova, tek Jovica

Kuzmanović je prevenstveno zbog svojih zdravstvenih problema

ušao u proizvodnju prirodnih putera od orašastog

voća. Tražeći način da olakša svoje zdravstvene probleme,

ovaj električar iz Aranđelovca, došao je do, za njega sudbonosno

značajnih izvora, koji su mu potvrdili lekovita svojstva

orašastih plodova. Posle tog saznanja nije časio časa,

već je iskoristivši plodove od jedanaest stabala oraha koji su,

sada zna ne slučajno rasli na njegovom gazdinstvu, počeo da

proizvodi namaze, čiju je blagodet prvo „isrpobao“ na sebi,

da bi je potom uveo na redovni meni svoje porodice. Da bi

sebi i svojoj deci učinio obrok interesantnijim, putere je osim

od oraha, počeo da pravi i od lešnika, badema, indijskog oraha,

pistaća, kikirikija.

Godine 2021. registrovao je Poljoprivredno gazdinstvo

„Kuzmanović“ i sa svojim kremastim proizvodima od kvalitetnih

orašastih plodova, bez dodataka ulja, šećera i soli,

sa 100% domaćim proizvodom iz Aranđelovca, pojavio se

na tržištu.

- Ljubav prema hrani me je dovela do toga da isprobavam

razne ukuse. Određeni zdravstveni problemi okrenuli su

me drugačijem tumačenju ishrane. Istraživanjem sam došao

do saznanja o velikoj blagodeti orašastih plodova. Oni

su korisni u svežem obliku, termički obrađeni takođe, ali

su najkorisniji u obliku putera u kojem najbolje ispoljavaju

svoje nutritivne vrednosti i daju energiju neophodnu za sve

procese koji se dešavaju u našem telu. Poseban efekat imaju

na kardiovaskularni i probavni sistem što doprinosi opštem

boljitku zdravlja - objašnjava naš sagovornik, koji je počeo

da bi pomogao sebi i svoj organizam doveo u optimalnu kondiciju,

i svojoj deci utemeljio naviku zdrave ishrane. Videvši

kakav je efekat imao na njegovo zdravlje, i koliko benefita

može da proizvede, odlučio je da ga preporuči i drugima.

Puteri od orašastog voća mogu da koriste i deca, kod koje

su posebno značajni za koštano zglobni sistem, mišiće, rast

uopšte. Sadrže potrebne količine cinka, magnezijuma, potrebnih

za snaženje organizma, i dijabetičare. Iako naš sagovornik

tvrdi da ne može da se pretera, kao i za sve drugo

treba imati meru. Naravno, unos količina zavisi od onoga

čime se ko bavi i „teži“ poslovi zahtevaju veći unos.

Isprobavajući svoj proizvod, počeo je sa dva puta nedeljeno,

u dane posta, sredom i petkom za doručak. Onda je povećao

na tri puta dnevno, za jutarnji ili večernji obrok, užinicu,

i danas uzima po želji. Klasični oblici ovih putera našli su

Jovica Kuzmanović

svoje mesto na tržištu, Izuzetno je interesovanje Beograđana, pojavljivanjem

na manifestacijama „Ukus Fest“ ŠC Stadion i Etno sajam

hrane i pića na Beogradskom sajmu, na kojima su njegovi proizvodi

oduševljeno prihvaćeni, kao i Šumadijskom sajmu turizma i seoskog

turizma u Kragujevcu, gde još treba malo vremena da se publika

navikne na nešto novo, drugačije.

Osim povećanja količina, u narednom periodu moguće je proširenje

asortimana. Gospodin Kuzmanović otkriva da svojoj deci uveliko

priprema puter od lešnika sa dodatkom crne čokolade i meda,

vrlo ukusne energetske bombe, da njima popravlja ukus smutija,

voća i povrća, i bukvalno može da se koristi i u slatkoj i u slanoj

varijanti.

Planovi su da se gazdinstvo širi u smislu povećanja broja od sadašnjih

15 stabala oraha, a kao raritet, naš sagovornik otkriva želju da

obnovi proizvodnju kikirikija, biljke sa južnoameričkog i centralnoameričkog

podneblja, koji su njegovi roditelji sejali u njihovoj bašti.

56

CASEIFICO La Dea d.o.o.

Gelpi Christiana

Za kratko vreme ime Gelpi

Christiana i njegove mlekare

„La Dea“ širom zemlje

biće prepoznato po sjajnim rukom

rađenim polu tvrdim sirevima. Caseifico,

iliti mlekara „Boginja“,

smeštena je u Orašcu, gde je 1804.

u Marićevoj jaruzi doneta odluka o

podizanju Prvog srpskog ustanka

pod vođstvom Karađorđa. Zbog

istorijskog značaja Orašac je 1979.

godine svrstan u kulturno dobro

od izuzetnog značaja. Njegovi posetioci,

turisti, od pre dve godine,

imaju još nekoliko razloga za obilazak

ovog kraja, a to je sve veći

broj produktera koji su se sa svojim

visokokvalitetnim proizvodima u

poslednje vreme pojavili na tržištu.

Gospodin Gelpi, srpski zet iz

Bergama, grada u alpskom regionu

Lombardije u severnoj Italiji, oko

40 km udaljenom od Milana i oko

30 km od granice sa Švajcarskom,

zamenio je svoj rodni kraj za šumadijske

krajolike, a svoj profesionalni

život mašinca, za manufakturnu

proizvodnju sira.

Nakon šest meseci ljubavi sa Srpkinjom,

koju je struka mašinskog

inženjera odvela u Bergamo, u istu

kancelariju u kojoj je i sam radio,

krunisana je brakom. Nakon dvadesetak

godina na relaciji Bergamo -

Orašac, bračni par je u „čudno“ vreme

početkom treće decenije XXI

veka, došao u Šumadiju, na njenu

rodnu grudu, i tu ostao.

- U Srbiju smo došli 2020. i slučaj

je hteo da kada smo planirali,

nismo mogli da se vratimo u Italiju.

Orašac je živopisno, ali malo mesto

i kako bih prekratio vreme, počeo

sam da pravim sir. Video sam da mi

to dobro ide, i sada, posle dve i po

godine, imamo našu malu mlekaru

i pripremamo naših deset vrsta polutvrdih

ručno rađenih sireva.

A na pitanje kakvi su to sirevi od

srpskih krava i italijanskim zna-

Gelpi Christian

njem, gospodin Gelpi Christian kaže:

- Počeo sam da pripremam sir da prekratim vreme.

Posle sam video da je to dobro, da me ispunjava i da me

čini zadovoljnim, ostvarenim. Nikada nisam sanjao da

ću da se bavim proizvodnjom sira, ali od sudbine se ne

može pobeći.

Kakav je to italijanski sir od srpskog mleka?

Ovde nije reč o Parmigiano-Reggiano, Gorgonzola i

Grana Padano, Stracchino, Pecorino Romano, Mozzarella

sirevima, već o polutvrdim sirevima sa dodatkom

interesantnih ukusnih nota, sa ruzmarinom, žalfijom,

ljutom paprikom, belim lukom, mediteranskim ukusom,

sa aromatizovanom koricom koji se slaže uz vino, i sa

aromatizovanom koricom koji lepo ide uz kafu.

- Moji roditelji pripremaju papriku, gaje, suše, specijalno

za moj sir, koji pravim po svom sopstvenom

receptu. Ono što ovim sirevima daje poseban šmek je

mleko, puno, mirisno, obojeno brojnim livadskim, lekovitim

sočnim travkama koje krave pasu. Srpsko mleko

je mnogo dobro, puno je masti,

vitamina, svega potrebnog da upotpuni

ukuse koje sam kreirao prvo

misaono, u glavi, a onda i u mlekari.

Osim jedne mašine za kuvanje

mleka sve druge radnje radim ručno.

Trenutno pravim sir od 50 litara

mleka dnevno, a ako se „otvori“

tržište i budemo u mogućnosti da

plasiramo naš proizvod, mogao bih

na dnevnom nivou da proizvedem

sir od 200 litara mleka - objašnjava

gospodin Gelpi, koji mleko nabavlja

od krava njihove prve komšinice,

a kada ponestane, svoje potrebe

dopunjuje mlekom od komšijskih

krava sa druge strane.

Osim pitoresknog krajolika, dobrih

komšijskih odnosa i toplih

međuljudskih odnosa, sa kojima

se prosto saživeo, bez gužve u saobraćaju,

u prirodnom okruženju,

posle godina i godina rada u offisu,

želi samo da ovo uživanje i svojoj

probuđenoj kreativnoj inspiraciji

ispoljenoj kroz sireve, uživa što

više i što duže. Pronašao je sebe,

ali i dalje pun planova da do kraja

definiše i zaokruži novi poziv

kojim je odlučio da se na polovini

svog radnog veka, potpuno posveti

i ispod kojeg će s ponosom staviti

svoj potpis. Jer, Italija je zemlja iz

koje dolaze najbolji sirevi na svetu,

a on, Italijan, ima mogućnost da se

iskaže u toj najjačoj kategoriji proizvođača.

Danas, međutim, nije dovoljno

imati kvalitetan proizvod. Potrebno

je biti prepoznat, a za to je potreban

dobar marketing i prisutnost

na manifestacijama. Zato planira

da svoj proizvod plasira na najvećem,

beogradskom tržištu, koje

ume da prepozna i na pravi način

verifikuje ne samo kvalitet već i da

prihvati i prepozna ono što je novo

i što je dobro. I što će širom zemlje

biti prepoznato po sjajnim rukom

rađenim polu tvrdim sirevima.

57

Traganje za neuhvaćen

Dok nastajanje slike pretpostavlja

proces osvešćenja

i pomirenja umetnikovih

promišljanja sa željom da prenese

poruku stvaranjem nove vrednosti,

dotle je nastanak fotografije trenutan

fenomen prenošenja realnog.

Ali, da je tako svako od nas bi bio

fotograf. Suprotno tome, malo je fotografa,

vrhunskih majstora, umetnika,

pripadnika osme umetnosti.

Jer, fotografija, a reč je o fotografiji

kao umetničkoj kategoriji, ne

otkriva stvari onakve kakve ih oko

običnog čoveka vidi, već njihovu

skrivenost, suštastvenost koja se,

kao da se igra, otkriva na momenat,

i potom ugasi, iščezne. To treba prepoznati,

onda i „uhvatiti“, a to nije

dato svakome.

Dve decenije beleženja objektivnom,

od čega 14 godina profesionalno,

ispisuju karijeru Aleksandra

Milutinovića, Novosađanina, člana

dobitnog tima Turističke organizacije

Grada Novi Sad (TONS), čiji

je zadatak bio da atraktivnim pejzažima,

skrivenim kutkovima, jedinstvenim

nišama, privuče turiste.

Zajednički, kvalitetan rad zabeležio

je znatan skok dolazaka turista, a od

kada se Novi Sad predstavio i kao

Evropska prestonica kulture, i sve

većeg broja stranaca.

U ličnom fundusu Aleksandar

Milutinović čuva oko 300.000 fotografija

na temu Novog Sada i njegove

okoline, zašta ga mnogi smatraju

gradskim hroničarom. Nakon

10 godina saradnje sa TONS-om,

priredio je izložbu „Novi Sad kroz

objektiv Aleksandra Milutinovića“,

u Infocentru TONS-a, koja će trajati

od 21. decembra narednih mesec

dana. Radi se o neznatnom broju, u

odnosu na ukupnost radova, ali dovoljno

da pokaže ogromnu ljubav

umetnika prema Novom Sadu. Svoj

odnos prema gradu pokazao je i pokretanjem

projekta „Novi Sad kroz

objektiv 365 dana“, dugogodišnjim

„slikama“ grada, kojima uspeva da

isprovocira turiste na doživljaj nove

avanture.

- Ne mogu da budem objektivan

povodom Novog Sada, ali moram da se pomirim

sa činjenicom da se u njemu ne krije

neko prebogato očuvano kulturno-istorijsko

nasleđe. Grad je puno puta rušen, građen,

iznova rušen, u njemu su trag ostavile i vojske

i drugi narodi. Srećom, imamo sačuvanu

Petrovaradinsku tvrđavu, čiji je idejni tvorac

jedan markiz - Sebastijan Voban, a gradnju

Aleksandar Milutinović sa sinom Lazarom

započeo jedan grof - A.F.L. Marsili, danas

jedan od najbolje očuvanih bastiona vojne arhitekture

XVIII veka; takođe popularnu Zmaj

Jovinu i najstariju u gradu Dunavsku ulicu, u

šetališnoj zoni, koje čine staro jezgro varoši

između dva rata, grada kakav je bio nekad.

Šteta što toga nema više, ali nama koji smo

odavde i to znači puno - objašnjava Aleksan-

58

Po njegovim rečima fotograf danas mora biti

kompletan proizvod sa fotografijom kao ličnom

preporukom. Sama po sebi fotografija je beznačajna

ukoliko nema krajnje tržište.

Razmišljanje u smislu „neka drugi izlažu a ja

ću da radim“ deo je njegove ličnosti, jer voli da

radi, raduje se obilascima terena, raznim dešavaom

suštinom pojavnog

dar, čije je rad, a na osnovu ličnih afiniteta tekao

u pravcu pejzaža, arhitekture i enterijera. Zbog

svetla, sunca, ugla, i što u gradu ima i starih

kafana i modernih kafića, i sakralne arhitekture i

objekata u stilu klasicizma, eklekticizma, secesije,

bauhausa i uvek inspirativne Fruške gore, na

temu prirode.

Jedinstvena panorama Novog Sada

Uhvaćeni trenutak igre

njima, festivalima, kojih ima

dosta, a koje je listom ovekovečio

fotografijama koje su

putem društvenih mreža nekoliko

puta obišle svet.

Povodom otvaranja izložbe,

zahvalio se kolegama koji

su mu na ovaj način iskazali

podršku i poštovanje, te TO

koju, kao njihov dugogodišnji

saradnik, predstavlja kao svoju

matičnu kuću.

- Trudeći se da proizvedemo

izuzetno kvalitetne

publikacije odabrali smo fotografije

koje ih čine ovako

svetskim, o čemu komentariše

veliki broj turista iznenađenih

njihovim kvalitetom i izgledom.

Naravno da su tu i dobre

storije, ali dobre fotografije su

te koje ih navedu da se za nešto

zainteresuju. Aleksandar

je u naš odnos uneo i svoju

ličnu energiju i ono čemu se

mi radujemo je da imamo takve

saradnike koji prepoznaju

želju TONS-a, želju svih nas

koji živimo u ovom gradu, da

ga predstavimo u najboljem

svetlu. U tom smislu je mnogo

učinio napravivši dobre

fotografije, što nije lako, zbog

malog broja idealnih dana u

godini za dobru fotografiju.

Aleksandar ih je sve pratio,

strpljivo čekao odgovarajuće

oblike, sunce, senke... Ta

njegova lična energija, ljubav

prema poslu, a opet zajednička

prema promociji Novog

Sada dala je fantastičan rezultat

- prokomentarisao je

Branislav Knežević, direktor

TONS-a, koji dodaje da značaj

fotografije nije samo u

formi štampanih izdanja, već

da su iste postavljene na sajtu,

društvenim mrežama, bilbordima,

na banerima i da su one

te provokativno-intrigantne,

neodoljivo privlačne da nateraju

putnika spremnog da krene

negde samo ne zna gde, da

izabere pravu destinaciju.

59

Četvrt veka Folklor

Svečanim koncertom Folklornog ansambla „Vila“

Srpskog Kulturno-umetničkog društva „Železničar“

iz Novog Sada u Velikoj dvorani SPC „Vojvodina“

pod nazivom „Tradicija BEZGORDA“, obeležano

je četvrt veka rada Ansambla, predvođenog Miloradom

Lonićem, umetničkim direktorom. Formiran 1998. godine

na Dan Sv. Petke, kao integralni deo SKUD „Železničar“,

stastao je u kultnu instituciju sveukupne narodne

tradicije ovog humskog prostora.

Današnje poimanje tradicionalnog narodnog

stvaralaštva

- Obeležili smo četvrt veka postojanja i rada, pre svega

zbog našeg tima koji je 25 godina od kada smo preuzeli

ovaj ansambl, učestvovao u njegovoj reorganizaciji,

prilagođavanju modernijem načinu organizovanja i današnjem

poimanju tradicionalnog, narodnog stvaralaštva

- objasnio je gospodin Lonić.

Tim povodom Ansambl „Vila“ je održao čitav niz

koncerata. Samo dva dana nakon spektakla prikazanog

na SPENS-u 19. novembra, sa preko 300 izvođača svih

uzrasnih kategorija, u Kulturnoj stanici „Barka“ u Novom

Sadu održan je koncert hora i orkestra folklornog

ansambla „Vila“ i etno-grupe „Vasilis“ za pamćenje,

dok je istovremeno, sa novom postavom, nastupio u temišvarskoj

Filharmoniji „Banatul“, 25. novembra, na

oduševljenje tamošnje publike, dokazavši da „Vila“ ima

kapacitet da istovremeno na dva - tri mesta pruži sadržaje

koji mogu da zadovolje visok nivo i očekivanja publike.

Suština narodnog stvaralaštva je u njegovoj društvenosti.

Jer, kako ističe gospodin Lonić, ovde se puno igra

i peva, svuda su nasmejana lica koja slave život. Međutim,

negovanje zajedništva, upućenost jednih na druge,

po njegovom mišljenju je najvredniji dar koji potiče iz

ovakvih mesta:

- Ne može jedan čovek sve da iznese, uvek je važno

napraviti tim, ne samo od onih koji su lojalni, već i onih

koji umeju ili znaju. Za to su potrebne male pripreme,

obuke. Zato smo iznad svih vrata postavili natpis: „Ovo

je nedelja tolerancije i strpljenja“ i na tome insistiramo,

da ne pravimo gužvu, već kontrolisani „haos“, neizbežan

zbog broja učesnika i nošnji koja se sastoji iz sedam delova,

a samo izvođačka grupa na ovom koncertu nastupala

je pet puta u različitim igrama, odnosno nošnjama. I bez

obzira na veliki broj neposredno i posredno angažovanih

za koncert, kao i bilo koji drugi, stvorili smo atmosferu

da se svako oseća bitnim, i sebi i drugima, uvek nalazeći

i vreme i priliku da međusobno razmenimo lepe reči. Veliku

pažnju pridajemo slabijima, pomažemo onima koji

nešto ne mogu. Svesni su i učesnici i roditelji velikog

napora koji se ulaže u čitav ovaj koncept, izgrađen na

strpljenju, volji i ljubavi. I zato disciplina postignuta na

taj način besprekorno štima i prihvaćena je od svih generacija.

Milorad Lonić (levo) i Dragan Narandžić na obeležavanju jubileja

Veliki značaj podrške Srpske pravoslavne crkve

Detalj sa velikog koncerta u nvosadskom SPENS-u

60

nog ansambla VILA

Najveća sreća za sve folkloraše, pevače, muzičare ovog

ansambla je izazak pred publiku, da pokažu šta umeju. A

tu su i oni koji im pomažu: Miljana Romić, Milorad Mirčić,

Jovana Vasin, Luka Vojinović, Aleksandar Ubović,

Vanja Vujičić, Dragan Narandžić i malo starijih, takođe

zadovoljnih da mogu da se iskažu kroz stvaralaštvo, pedagozi,

da vide rezultate svoga rada i u njima uživaju.

Odraz našeg vremena ostavljamo sledećim

pokolenjima

- Čovek koji radi potrebno je da oseti neko zadovoljstvo,

a to može u potpunosti samo kroz osećaj zajedništva,

sabornosti. Meni je u ovom našem nastupu najviše

imponovalo što smo izbegli zamku „dresure“, da su svi,

od namlađih do seniora, bili sponatani i pokazali svoju

ekspresiju i uživali u tome. Svako vreme nosi svoje breme.

Tradiciju u „Vili“ sagledavamo kao dinamičnu formu

u koju se ugrađuje živ čovek. Tradicija bez čoveka nema

smisla. Suština nije u oranju nego u žitu i hlebu koji jedemo.

I inovacije kojima ponekad pribegavamo odraz su

našeg vremena koji ostavljamo sledećim pokolenjima -

istakao je naš sagovornik.

Folklor se može posmatrati kao segment fizičke kulture,

neko bi rekao i sporta, neizostavno uzvišen zbog sadržaja

koji sobom nosi i koji deluje na ceo kognitivni sistem. Produkt

naših aktivnosti i rada, na mlade ljude ostavlja trajne

pozitivne posledice, kao i na društvo u celini. Zbog toga

se plan rada KUD-a realizuje kroz godišnji ciklus i ispunjenje

tzv. malih ciljeva, stanica u kojima se vrši provera

šta se od nastupa do nastupa uradilo, koliko napredovalo,

i pojedinačno i u celini, u isto vreme to je ne mali izazov

i za učesnike, i za roditelje, i za umetničke rukovodioce.

Zbog tog i takvog odnosa prema sebi i drugima, svaki

nastup Ansambla „Vila“ ispoštuju i roditelji, i predstavnici

lokalne zajednice i svih relevantnih institucija. Po prvi put

ove godine osim Grada, koji je uvek podržavao rad Društva,

priključili su se i Pokrajinska vlada i Ministarstva Republike

Srbije, što je po rečima umetničkog rukovodioca

znak brige za perspektivu generacije kadrova koja dolazi,

za zemlju i narode koji žive na njenoj teritoriji.

- Načinom našeg rada i odnosa nastojimo da stvorimo

plemenite ljude, kvalitetne kadrove u institucijama države.

Međutim, imamo malo medijskog prostora, malo

tema koje se bave ovim pitanjima, a to nije dobro. S druge

strane, neizmerno nam znači podrška Srpske pravoslavne

crkve, Eparhije Bačke, naše parohije Almaške crkve, čiji

duhovni sadržaji imaju pozitivan uticaj na rad sa mladima.

S toga se lično zalažem da u svim KUD-ovima širom Srbije

budu prisutne verske zajednice, pravoslavna, islamska,

bilo koja druga, jer u suštini sve veličaju ljubav, dobrotu,

razumevanje, toleranciju. Sve tradicije koje poznajem zasnovane

su na ljubavi a nje nema bez oplemenjivanja i

duhovne dimenzije - rekao je na kraju Milorad Lonić.

Priznanja zaslužnim članovima FA Vilea

Porasla deca pa postala pravi ljudi

Zajednički snimak članova orkestra FA Vila

61

Ispred vremena

Kuća porodice Katić (1878), u ulici

Jovana Cvijića 15, jedno je

od najreprezentativnijih zdanja

u urbanom centru stare Loznice i jedna

od malog broja sačuvanih iz tog vremena,

Na gornjem spratu te, i po današnjim

standardima, raskošne kuće, odsedali su

kralj Aleksandar Obrenović (1901) i kralj

Petar Karađorđević (1904) za vreme svog

boravka u Loznici. Gradske vlasti su ovaj

prostor, koji je nakon Drugog svetskog

rata preinačen u društvenu svojinu, opredelili

za Legat supružnika Miće Popovića

i Vere Božičković Popović u okviru Kulturnog

centra „Vuk Karadžić“. Svečano

otvaranje održano je 28. oktobra 1989., da

bi početkom 2010. godine prostor Galerije

renoviran i modernizovan.

Mića Popović, slikar i akademik, likovni

kritičar i teoretičar umetnosti, književnik,

filmski i pozorišni reditelj, scenograf, na

kraju i pedagog, neumoran putnik, čovek

koji je prihvatao izazove novog, kultna

ličnost srpske i jugoslovenske avangarde,

shvatajući da je umetnost najbrži način

menjanja postojećeg..., rođen je u Loznici

pre sto godina (12. juna 1923). Iako

je u Loznici proveo samo prve četiri godine

života, Lozničani su na Dan otvaranja

Legata, odajući poštovanje njegovom

nemerljivom doprinosu kulturi prostora

Mića Popović ispred kuće Katića

Mića Popović i Vera

Božičković Popović ispred

portreta njegove majke

ateljea, a posle njene (2002.), zahvaljujući

njihovom sinu Jovanu, Galerija je postala

bogatija za vredan bibliotečki fond.

Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu

Mića Popović je pohađao kod profesora

Ivana Tabakovića, da bi 1947., sa

grupom kolega, među kojima je bila i Vera

Božičković, kao organizator formirao „Zadarsku

grupu“, koja je završena njegovim

isključivanjem sa Akademije, i nastavkom

rada kao „slobodnog umetnika“.

Od 1949. izlagao je na brojnim kolektivnim

izložbama u zemlji i inostranstvu,

Barka

Ja sam pao (slika levo) i Mali gastarbajter (desno)

u kojem je živeo i stvarao, proglasili ga

počasnim građaninom. Zauzvrat, jedan od

najuticajnijih slikara druge polovine XX

veka, poklonio je sva dela koja čine današnju

zbirku stalne postavke, prethodno

se upoznavši sa ambijentom, sam odabrao

slike za njega. Tri godina kasnije u istom

prostoru nalazi se i legat njegove supruge

Vere Božičković Popović.

Fond koji je izložen sadrži radove raznih

tehnika, lične predmete, knjige koje

je sam pisao i knjige koje su drugi pisali o

njemu. Slikar je Galeriji poklonio 20 slika,

među kojima je „Čukundedova kuća“

(1936) koju je naslikao sa svega trinaest

godina, i „Velika mrtva priroda“ (1989)

„u kojoj harmonijom, koloristikom, svetlošću,

finim kontrastima pokazuje svoju

zrelost u slikarstvu“, 18 grafika, crteže i

mape. Postavku čine i monografije, katalozi

sa raznih izložbi, fotografije, pisma.

Legat njegove supruge čini šest slika

nastalih u intervalu od 1964 - ’77. godine.

Nakon njegove smrti (22. decembra

1996), Vera Božičković Popović je poklonila

štafelaj i lične predmete iz slikarevog

a prvi put samostalno izlaže u Umetničkom

paviljonu na Kalemegdanu 1950. sa

160 radova. U katalogu povodom izložbe

štampa svoj programski tekst o slikarstvu

i savremenoj umetnosti.

Godine 1951. sa Verom Božičković sa

62

- iznad prostora

Čukundedina kuća u Loznici

Mrtva priroda

kojom se oženio dve godine ranije, odlazi

u Pariz gde u nekoliko navrata boravi

do 1959. Godine 1952. priređuje izložbu

„Selo Nepričava“ u Muzeju „Vuka i Dositeja“;

1954. izdaje knjigu „Sudari i harmonije“;

priređuje izložbu „Od magle, od

kostiju“... Šezdesetih godina počinje da se

bavi režijom i pozorištem. Završava prvi

dugometražni igrani film „Čovek iz hrastove

šume“ (1963), režira komad „Viktor

ili deca na vlasti“ (1965); slede filmovi:

„Roj“, „Kameni despot ili jedina mogućnost

narodne pesme, Hasanaginica“, „Delije“

i „Burduš“. Sedamdesetih putuju u

Kinu, Tajland, Indiju i Iran. Pored brojnih

uspešnih izložbi, izložba 1974. u Kulturnom

centru Beograda je zabranjena pred

samo otvaranje. Pored obilaska SAD, od

1980-82. radio je kao gostujući profesor

slikanja i crtanja na Njujorškom državnom

univerzitetu u Olbaniju (University

at Albany).

Prolazio je kroz nekoliko slikarskih faza

od kojih su najpoznatije „enformel“ (franc.

informel - bez forme) od 1959 - 1969, da

bi se u poslednjoj fazi vratio u figurativno

„slikarstvo prizora“ i angažovanom slikarstvu

kao odgovoru na društvena kretanja,

jer je kao i uvek, bio u žiži događanja.

Mića Popović je izgradio jedinstven

status u srpskoj likovnoj umetnosti, kako

zbog uticaja na istorijske tokove vremena

u kojem je živeo, tako i zbog izuzetne

umetničke vrednosti njegovih ostvarenja

koje prevazilaze granice vremena i prostora

u kojima je stvarao.

Svakog juna od 2001. Loznica je domaćin

„Mićinim i Verinim danima“, vezanim

za Legat Miće Popovića i Vere Božičković

Popović a povodom umetnikovog rođendana.

Od 2002. godine izlazi i časopis

„Prizor“ (Centar za kulturu „Vuk Karadžić“),

koji se bavi kulturnom istorijom

Jadra sa posebnim osvrtom na umetnost

Miće Popovića.

Pored niza nagrada koji je ovaj umetnik

dobio za slikarstvo, 1997. godine ustanovljena

je nagrada koja nosi njegovo ime i

koja se svake druge godine na njegov rođendan

dodeljuje u beogradskoj Galeriji

„Haos“ pojedincima, nastavljačima njegove

„kritičke aktivnosti i kao umetnika i

kao angažovanog intelektualca“. Nagradu

za umetnost „Mića Popović“ dodeljuje

Štafelaj Vere Božičković Popović

Marina Cvetković, istoričarka umetnosti pored

Mićine slike "Građani"

Fond za afirmaciju stvaralaštva iz Beograda

u oblasti slikarstva, književnosti, pozorišta

i filma.

(Tekst nastao na osnovu kustoskog vođenja

kroz Legat Marine Cvetanović, istoričarke

umetnosti.)

63

Od mašte d

Ponekad je sam život inspirativniji od

onog opisanog u romanima poznatih

i priznatih pisaca. Bez preterivanja

i nadograđenih emocija junak ove priče,

Rajko Nikolić, podelio je sa nama svoj,

nepredvidljiv, privlačan i sve u svemu lep.

Sredinom maja 2024. godine, nakon

30 godina porovedenih na mestu čuvara

zaštićenog područja Nacionalnog parka

„Kopaonik“, naš junak odlazi u penziju.

Epitet „zasluženu“ zavredeo je posvećenim

radom, časno, i svako ko ga poznaje

slaže se da mu pripada.

Životni put Rajka Nikolića

Rođen je u Zelinji Gornjoj na Trebavi

(Trebavac) u Bosni, u selu koje ni danas

nema asfaltni put. Diplomirao je na Fakultetu

političkih nauka u Beogradu, a nakon

Vazduhoplovne (vojne) gimnazije u Mostaru,

kao pitomac Vazduhoplovne vojne

akademije u Zadru, pilotirao je mlaznim

avionom. Dan nakon raskida Ugovora sa

NP „Kopaonik“, i ispunjenja jednog od

uslova za penziju, navršenih 65 godina

života, 16. maja započinje treću karijeru

posvećenu proučavanju gljiva, za koju se

godinama unazad pripremao.

Čudne su staze Gospodnje i čudan je

životni put Rajka Nikolića, devetog sina i

najmlađeg od desetoro dece u porodici Nikolić.

Preletanje dva mlaznjaka u niskom

letu u pravcu Travnik - Beograd, potom

još dva, od kojih je jedan nosio broj 006,

uspaničeno stado ovaca razbeženo po padinama

na brdu Milarevac koje je čuvao,

kod učenika trećeg razreda osnovne škole

nije izazvao strah već probudio želju

da njima upravlja. Po završetku četvrtog

razreda, poslednjeg u selu, prepoznavši

višestruke talente svog sina, roditelji

ga šalju kod starijeg Steve, zaposlenog u

Beočinskoj cementari. Tog dana, kada je

iz rodne Zelinje Gornje krenuo ka Beočinu,

prvi put je seo u automobil, autobus i

voz, da bi desetak godina kasnije pilotirao

mlaznjakom na 12.000m. U školi je osim

lepih uspomena „pokupio“ i naglasak i do

danas ostao Vojvođanin. Tu je saznao za

konkurs za prijem u Vazduhoplovnu gimnaziju

„Mašral Tito“ u Mostaru, gde je

konkurisao i bio primljen. Iz prve. Potom i

u Vazduhoplovnu vojnu akademiju Zadar.

- Prve, pripremne godine, učili smo teoriju,

da bi se druge posvetili praktičnom

Rajko Nikolić

pilotiranju. Slučaj je hteo da kada sam išao

na laširanje - prvi samostalni let, avion koji

je meni bio raspoređen, prethodni pitomac

je u izveštaju naveo da je avion kasnio u

poluprevrtanju, pa sam trčao do drugog. I

kako sam mu prilazio, tako sam zapazio da

je obeležen brojem 006. Imao sam nesreću

da sam se na trećoj godini, tokom jednog

leta preforsirao i doživeo trajno oštećenje

između 4 i 5 pršljena. Diskus hernija me je

trajno udaljila od dečačkog sna da postanem

pilot. U situaciji u kojoj sam se našao,

vojska je bila u obavezi da mi omogući

dalje školovanje u civilnom sektoru istog

stepena. Tako sam diplomirao na Fakultetu

političkih nauka u Beogradu gde sam

upoznao buduću suprugu Draganu. Zbog

nje se nisam dokazao na polju politikologije,

ali sam zbog nje došao na Kopaonik.

Od svih poslova koje sam mogao tada da

biram, izabrao sam posao čuvara zaštićenog

područja NP „Kopaonik“, jer je davao

obilje različitih mogućnosti uživanja dok

se radi. I dan danas, kad god dođe teško,

naiđe neki problem, sam sebe tešim:

- Čoveče, nemoj da se nerviraš. Drugi

dolaze na Kopaonik i plaćaju da bi uživali,

a tebi se plaća i uživaš“ - priča naš sagovornik,

Rajko Nikolić.

Minulih 30 godna Rajko je uz uživanje

posvećeno radio na konstantnom unapređenju

statusa NP. Zasluge za to ima i

tadašnji direkor, koji je prihvatio Rajkov

uslov - da mu se niko ne meša u posao, a

ako nešto zgreši da momentalno dobije otkaz.

Uslov niko nije prekršio, a naš Rajko,

bio i ostao čuven po svojoj doslednosti i

nepotkupljivosti, Kako prema sebi tako i

drugima. I danas se prepričava anegdota o

mesnom prekršiocu, koji je videvši Rajka

bez pogovora na licu mesta platio kaznu,

jer je čuo od kolega da ovaj ne prima mito

i ne prašta onima koji zgreše.

Rako Nikolić na determinaciji gljiva sa Stevanom Balubanom

64

o stvarnosti

Treća karijera posvećena gljivama

Ova pozicija ga je zbližila sa gljivama, a potom

i sa gljivarima. Budući da je planina prebogata

raznim vrstama gljiva, kao uostalom i

drugim zaštićenim i retkim biljnim vrstama,

Rajko Nikolić se posvetio ne samo njihovom

čuvanju već i izučavanju. Osnivanjem Mikološko-gljivarskog

saveza Srbije, 2015. godine

na Kopaoniku, odlučio je da iskoristi prisustvo

i znanje vrhunskih poznavalaca ovih organizama,

koje posebno ceni, ne bez razloga.

- Gljive su jedini orgnizami, koji zahvaljujući

svojim snažnim enzimima, imaju sposobnost

da razlažu otrovne materije i tako zaštite

čoveka od njega samoga. Na svaki problem

koji čovek napravi u prirodi gljive spremno

intervenišu, uključe se u proces razgradnje,

pre svega prirodnih otrova, koje bez greške

detektuju i uklanjaju, ali je primećena i njihova

sposobnost da razlažu, potom uništavaju i

veštačke. Sposobnost gljiva da intuitivno kada

detektuju i prepoznaju problem, isti napadaju

i uništavaju, odredila je da razvijem poseban

odnos prema njima, i rešenost da svoju treću

karijeru posvetim ne ljudima, ne prirodi, već

gljivama u prirodi i da pokušam da ih proučim

i ostavim svoj trag u buđenju svesti i približavanju

ljudi da se na civilizovaniji način ponašaju

prema gljivama. Za to će mi biti potrebno

25-30 godina, dovoljno da postignem ono što

Na gljivarima na izložbi u Banji Koviljači

Kopaonik - planina Rajkovog života

sada želim - objasnio je gospodin Nikolić, koji

se dugo vremena klonio gljiva, uveren da o

njima ne zna dovoljno. Kada je 2015. formiran

Mikološko-gljivarski savez Srbije (MGSS), u

okviru kojeg je uspešno organizovana

„škola za zvanje gljivar“,

koju zbog obaveza nije mogao da

pohađa, ispit je položio iz prve.

Kada je učeći saznao stvari za

koje do tada nije čuo, upregao se iz

petnih žila i prijavio za polaganje

za sledeći nivo - zvanje determinatora.

Videvši građu, ćerka mu

je sugerisala da odustane, da se ne

bruka, a latinski nazivi gljiva, na

jeziku koji do tada nije učio, pričinjavali

ogroman problem, produžili

su vreme pripreme za ispit na

dve i po godine, ali nikako ga nisu

odvratili od nauma da to savlada.

Učinio je to iz prve. Kada je u Savezu

doneta odluka da se počnu

proučavati i tartufi, bio je jedan od

prvih koji je savladao i program

zaštite i kontrole njihove komercijalne

eksploatacije. A kada mu je

prijatelj poklonio labradorku Reu

- obučenog tartufara, njegovoj

sreći nije bilo kraja. Toliko su se

zbližili da ona svoj rad na terenu

prilagođava njemu, i jedini je pas

u svetu koji ima firmu, broj telefona,

email adresu i svoj proizvod

- Reine rendane tartufe. Izlišna je

napomena da je Rajko jedini ovlašćen

za komunikaciju sa tržištem i

medijima.

Tako je Rajko Nikolić, za nepunih

osam godina prešao ogroman

put od osnovnih informacija do

verifikovanog gljivara - determinatora

i tartufara. Od studenta do

ispitivača, člana komisije, ravnopravnog

sa onima od kojih je

„skupljao“ znanje „i dalje ih poštujući

kao da ništa nisam napravio“.

Do daljnjeg Rajko Nikolić ostaje

dosledan svom zvanju čuvara staništa

i kontrolora primene pravila

ponašanja u prirodi. Rigorozan,

kao i do sada. Prema drugima, ali

i prema sebi. I jedva čeka trenutak

kada će sve svoje potencijale i dosadašnja

znanja iz raznih oblasti,

sublimirati na polju kojem je odlučio

da se posveti u svom trećem

dobu života: gljivama i odnosu čoveka

prema njima.

65

Božansko piće koje se miriše,

degustira i kojim se slika

Vino veseli i telo i dušu. Ono

je čudo, unutrašnja vatra i

tečnost koja živi. U njemu je

sublimirana sva istina ovoga sveta.

Vino govori mnogo o onima koji su ga

stvarali, i onima koji ga piju. Uz vino

mislima rastu krila, rađaju nove ideje,

a srce prosvetljuje. Zato je vino umetnost.

Umetnost onoga ko ga stvara i

onoga podstaknutog da je stvara dok

ga degustira.

Mira Kovačević, slikar i ljubitelj

vina spojila je dve svoje ogromne ljubavi,

prema slikanju i prema vinu, posvetivši

se vinorelima, tehnici u kojoj

su samo najodvažniji pokušali da se

izraze. Kako kod nas, tako i u svetu.

A ona joj se posvetila. U traganju za

novim izazovom u slikarstvu, prezasićena

štafelajskog slikarstva, za vreme

jednog vinskog festivala u Hercegovini,

ideja joj se nametnula sama. Slikanje

vinom je stara, gotovo zaboravljena

tehnika kojom se ova umetnica bavi

poslednjih šest godina, zadovoljna

učinkom, neobičnim, drugačijim od

bilo kojih drugih tehnika kojima je ranije

radila.

- Vinoreli su čudnovato živi, kao i

vino. Menjaju se vremenom, presvlače

Mira Kovačević

nekom vrstom patine i stare. Dominantnih

ljubičastih tonova i rubin crvene

boje, u zavisnosti od sorte i starosti

vina. Sa protokom vremena i slike se

menjaju da bi nakon godinu dana poprimila

„konačan“ izgled i oblik, i preovlađujuće

smeđim i oker tonovima,

kada možemo da kažemo da je proces

sazrevanja slike uglavnom dovršen.

Promene traju i dalje, sporije su i ne

tako vidne, i uz čuvanje na adekvatan

način, kao i vino, na tamnim mestima, bez direktnog

dodira sa suncem i veštačkim izvorima svetlosti,

nikada neće nestati. Samo će se promeniti, i

to je neizbežno - kaže Mira.

Motivi vinorela mogu biti najrazličitiji. Ako

odgovara željama klijenata, to su portreti. Za svoju

dušu na vinorelima je istaknuta neka poetika,

uvek vezana za žene, jer smatra da su žene i vino

jedinstven spoj prefinjenosti, elegancije i stila, od

romaničkih dama u lepršavim haljinama, izazovnih

u provokativnom rublju, nagih sa čašom vina

prepuštenih mislima.

Iskustvo je potvrdilo da se može slikati sa svim

vrstama vina. Mira Kovačević se opredelila za

crveno, tek ponekad rose vino, jer belo ostavlja

prozračne i tonove slabog intenziteta koji se procesom

oksidacije tek blago pojačavaju, što je još

uvek nedovoljno. Po njenim rečima crvena vina

su najzahvalnija i to određene sorte. Tipične za

njen rad su autohnone sorte iz regiona, poput:

Blatine, Vranca, Prokupca, Plavca malog....

Ovim umetničkim delima idealno mesto je u

vinarijama, objektima koji neguju vinsku kulturu.

Upravo je sa njima umetnica ostvarila do sada

skroman kontakt, a kupci su uglavnom ljubitelji

vina, koji kupuju ili naručuju za svoj prostor ili

kao poklon. Brojne vinarije koriste njene vinorele

za dizajn svojih etiketa. U Srbiji jedna vinarija,

u BiH nekoliko, takođe u Brazilu, Francuskoj i

Nemačkoj, svoja vina predstavljaju ovim njenim

potpisom.

U želji da upozna što više ljudi sa ovom tehnikom,

umetnica svoje radove izlaže na dve-tri

odabrane vinske manifestacije godišnje (ove godine

izlagala je u okviru Župske berbe, u Muzeju

vinogradarstva i vinarstva, u Aleksandrovcu; na

WINE VISION BY OPEN BALKAN).

Organizuje i radionice slikanja vinom za polaznike

- amatere. Da se zabave i uz degustaciju vina

upoznaju sa osnovama ove rafinirane tehnike.

- Ovakve susrete sam shvatila kao deo moje misije

da ljubitelje vina upoznam sa vinom na neki

nov način, ne samo pod nepcima, nego i na papiru

i da kući odu sa malim „umetničkim“ delima, da

probaju vinsku umetnost i priđu joj bez predrasuda.

Vinske slike su kao i sve druge, lep ukras

za dom, autentičan poklon i zaista bi bilo lepo da

svaka vinarija od svojih vina ima po neki vinorel

- objašnjava Mira Kovačević, slikarka koja živi u

Pančevu, majka jednog dečaka, koja se isključivo

bavi slikarastvom u potrazi za suštinskim ja.

66

STIPENDIJSKI PROGRAM ZNANJE SE ISPLATI

I STIPENDIJA U IZNOSU OD 6.000 EVRA

U DINARSKOJ PROTIVVREDNOSTI

Uslovi za ostvarivanje prava na ovaj iznos stipendije su:

• Odličan ili vrlo dobar uspeh ostvaren u srednjoj školi,

sa prosečnom ocenom koja nije niža od 4,30;

• Završena gimnazija ili srednja ekonomska škola;

• Fakultet upisuje u godini u kojoj je završio/la predviđenu srednju školu;

• Državljanin/ka Republike Srbije

II STIPENDIJA U IZNOSU OD 3.000 EVRA


Uslovi za ostvarivanje prava na ovaj iznos stipendije su:

• Odličan ili vrlo dobar uspeh ostvaren u srednjoj školi,


• Završena srednja škola (izuzev gimnazije i ekonomske škole);



Info na: www.pravni-fakultet.edu.rs

ili na: info@pravni-fakultet.edu.rs

ili na: 021/469 513

I STIPENDIJA U IZNOSU OD 6.000 EVRA


Uslovi za ostvarivanje prava na stipendiju:

• Odličan uspeh ostvaren u srednjoj školi,


• Završena srednja škola u trajanju od četiri godine;


• Maksimalan broj bodova na prijemnom ispitu


Info na: www.fimek.edu.rs ili na: info@fimek.edu.rs ili na: 021/469 513

srednjaskolamcvision

srednja_skola_mc_vision

52

Akademac

Topsrbija br39

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?