PLACANjE ROBA I USLUGA KARTICAMA U SRBIJI OD ... - Vibilia

PLACANjE ROBA I USLUGA KARTICAMA U SRBIJI OD NOVE
GODINE
Oprostaj od ceka
Od ovog meseca cek se koristiti samo za bezgotovinska placanja i odmah dospeva na naplatu. –
Savremeni model placanja na odlozeno samo uz kreditne kartice
Omiljeni srpski nacin kupovine na odlozeno placanje cekovima odlazi u istoriju. Od decembra ove
godine cek ponovo postaje instrument placanja kako je predvidjeno zakonom o ceku, a poslednji
rok naplate ceka na pocek koji su trgovci primali i u novembru od gradjana je 28. decembar. Od
prvog dana 2006. godine popularno i visegodisnje uobicajeno placanje cekovima na odlozeno
nece vise biti moguce. Cekovi ce se i dalje koristiti za bezgotovinska placanja, ali ce odmah
dospevati za naplatu. Cek ce biti samo sredstvo placanja a ne i podloga za kratkorocne kredite.
Zemenice ga kartice. Kartica je zamena za gotovinu ili cekove i omogucava korisniku da lakse
raspolaze novcem ali i da koristi kredit.
Gradjani su imali godinu dana da se pripreme za prelazak sa ceka na kartice, a u decembru je
pocela cetvrta zavrsna faza postepenog ukidanja funkcije ceka na pocek kao instrumenta
kreditiranja. Gradjani koji i dalje budu zeleli da placaju na odlozeno, morace da uzmu kreditne
kartice, jer sa debitnom moze da se potrosi samo onoliko koliko imaju na racunu. Nasi gradjani se
polako navikavaju na prednosti „plasticnog novca” i o pogodnostima koje ima ovakav vid
bezgotovinskog placanja sticu se sve veca iskustva.
Sve poslovne banke na teritoriji Srbije izdaju nacionalnu platnu karticu „dinu”, a pored nje tu su i
„viza” i „masterkard” platne kartice. „Juba” i „dajners” kartice spadaju u nebankarske kartice. Od
kreditnih kartica tu su charge i rivolving kreditne kartice. Po broju izdatih kartica i transakcija po
stanovniku Srbija se nalazi ispred Makedonije i BiH i moze se uporediti sa Bugarskom i
Rumunijom. U odnosu na Hrvatsku i Sloveniju Srbija jos uvek malo zaostaje po broju izdatih
kartica, ali znatno manje nego sto je to bilo 2003. godine.
U Nacionalnom centru za platne kartice Narodne banke Srbije kazu da u Srbiji trenutno postoji
nesto manje od 3,5 miliona izdatih platnih kartica. Imajuci u vidu podatak da je pocetkom 2003
godine u Srbiji bilo manje od 400.000 izdatih kartica moze se zakljuciti da je karticarstvo u
poslovnima bankama u poslednje dve godine dozivelo snazan razvoj. Trenutno se platnim
karticama mogu placati roba i usluge na preko 25.000 prodajnih mesta i podizati gotovina na preko
700 bankomata.
Placanje „plastikom”
Postoje dve vrste platnih kartica: debitne i kreditne, koje se razlikuju po uslovima izdavanja.
Debitne se uglavnom izdaju uz svaki tekuci racun i ne postoje dodatna sredstva obezbedjenja jer
korisnik kartice moze da trosi sredstva koja iskljucivo poseduje na tekucem racunu. U nekim
slucajevima korisnik moze putem debitne kartice da raspolaze i sredstvima koja su omogucena
dozvoljenim minusom na tekucem racunu. Za izdavanje kreditnih kartica banke mogu da traze
dodatne mere obezbedjenja s obzirom na to da prilikom izdavanja kreditne kartice banka kreditira
korisnika odredjenom sumom novca koju on u tom trenutku ne poseduje.
Trenutno u Srbiji ima najvise izdatih dinakard kartica (oko1,8 miliona), a zatim viza (oko1,2 miliona)
i masterkard (oko 300.000).
Sa stanovista naknada koje se placaju za izdavanje kredtine kartice dinakard je trenutno
najpovoljnija, a uslovi za izdavanje debitnih kartica uglavnom su ujednaceni bez obzira na to o kom
se brendu radi. Za domacu dina karticu banke naplacaju prosecno 250 dinara. Debitne katice su
klasican instrument placanja kao i cek, vezane su za tekuci racun korisnika i njom se se mogu
platiti roba i usluge samo do iznosa sa kojim se raspolaze na racunu. Mogu se koristiti iskljucivo na
elektronskom uredjaju POS terminalu ili bankomatima koji rade 24 sata i novac sa racuna je u

svakom trenutku na raspolaganju korisnku bez cekanja u redu ili na selteru banke. Ona je imanje
rizicna od koriscenja gotovog novca, jer slucaju kradje ili gubitka kartice rizik je minimalan. Kradja
se odmah prijavi, kartica biva blokirana i mogucnost zloupotrebe ne postoji. Istovremeno, kartice
su za banke kao izdavaoce jevtinije i efikasnije jer smanjuju troskove i rizike pri rukovanju
gotovinom, a trgovci mogu da ocekuju sigurniju i brzu naplatu, povecanje prometa i manje trskove
poslovanja.
Na rate sa karticama
Banke intenzivno rade na uvodjenju novih modela kreditnih kartica u poslednjih pola godine, kao
savremenog modela placanja na odlozeno. Postoje charge i rivolving kreditne kartice. U prvom
slucaju korisnik karticom placa racune, pa banka jednom ili dva puta mesecno ispostavi racun za
raniju potrosnju, koju u celosti krisnik treba da izmiri i to u odredjenom roku. To je ustvari
beskamatni kredit. Takva je npr. dajners kartica za koju je potreban depozit od 500 evra.
Za rivolving se kaze daje to kredit poput „protocnog bojlera” sa otvorenim krejem. Korisnik ne mora
da plati ceo iznos nego deo koji banka odredi a to moze da bude od 5 do 50 odsto iznosa na
racunu. Ostatak se prenosi u sledeci mesec kojem se na kraju dodaju racuni iz tog perioda a
korisnik treba da plati samo minimalni iznos koji banka odredi. Takve su strandardna masterkard,
viza i ameriken ekspres. Dok god se izmiruju obaveze u visini troskova minimalnog iznosa, klijent
ima karticu, a ostatak je kredit na koji se zaracunava bankarska kamata.
Najcesci model kreditnih kartica u dinakard sistemu u kojem su sada sve poslovne banke su tzv.
dinakard 3, 6 i 12 kreditne kartice, koje treba da zamene placanje cekom na 3, 6 ili 12 rata. Ova
kartica je rivolving model gde korisnik otplacuje trecinu, sestinu ili dvanaestinu duga. Posle svake
otplate korisniku se za taj iznos ponovo povecava limit. Korisnik ima mogucnost da deo duga ili
cak ceo dug otplati odjednom ukoliko mu tako odgovara u nekom trenutku i da nakon nekog
vremena ponovo u potpunosti iskoristi svoj kreditni limit, kazu u Nacionalnom centru za platne
kartice NBS.
Promet kreditnim karticama iz meseca u mesec se povecava za oko 50 odsto, a sa debitnim oko
20 odsto sto pokazuje da se kartice sve vise koriste za odlozeno placanje.
Smanjenje kamata
Nezaobilazan element kreditiranja su kamate. Kamatne stope na preostali iznos duga za kredite
uzete na osnovu dinakard kartica je oko 1,5 procenta mesecno. Kamate za ostale medjunarodne
kartice u Srbiji su i do tri odsto mesecno, pa u proseku prosecna kamatna stopa na preostali iznos
duga za kredit na karticu iznosi oko dva odsto. Ti izdaci nisu mali ako se taj trosak uporedi sa
drugim zemljama. Razlog za to je inflacija i plivajuci kurs dinara u odnosu na evro.
U Nacionalnom centru za platne kartice kazu da kamatu po kreditnim karticama odredjuju banke u
skladu sa poslovnom politikom i kretanjima na trzistu. Potencijalno smanjenje kamata zavisice od
opstih uslova na trzistu bankarskih proizvoda. Gradjani su i do sada placali „kamatu” prilikom
koriscenja cekova na odlozeno placanje, jer su trgovci cesto naplacivali robu i usluge skuplje u
odnosu na placanje u gotovini ili putem kartice. Placanje na ovaj nacin cesto je ukljucivalo i
popuste do 10 odsto u odnosu na cenu koja je obracunavana za placanje cekovima na odlozeno.
Za domace DINA kartice banke naplacuju razlicitu visinu godisnje clanarine, koja se krece od 200
do 500 dinara i nije potreban depozit. Clanarina i depozit za internacionalne platne kartice je veca i
to zavisi od banke od banke. Sve vise platnih kartica u Srbiji doprinelo je da elektronka placanja u
trgovini i uslugama u mobilnoj telefoniji beleze konstantan rast u protekle tri godine. Ipak,
procenjuje se da je sa tolikim brojem aktivnih platnih kartica prosek transakcija svega 2,5 odsto
mesecno po jednoj kartici, sto je veoma malo. Strucnjaci kazu da je razlog retke upotrebe kartice u
tome sto ovde jos preovladava kes i jos je jaka siva ekonomija u cijim se tokovima nalazi oko 35
odsto gotovine u platnom prometu Srbije.

Jesen stize
Sve banke koje posluju na teritoriji Srbije pripremile su se za oprostaj sa cekom kao sredstvom
odlozenom placanja. Medju njima je i Metals banka iz Novog Sada koja vec dve godine izdaje dina
debitne kartice. Gradjanima nude i po tri vrste platnih kartica iz dina i viza paketa. Iz oba paketa u
Metals banci korisnici kartica mogu dobiti debitne kreditne i poslovne kartice.
Verica Jankovic, direktor Sektora za poslove sa stanovnistvom, kaze da se broj izdatih kartica u
ovoj banci priblizio broju od 11.000. Gradjani su najvise zainteresovani za dina kreditnu karticu,
kojoj je posvecena i posebna promotivna kamanja, zbog interesovanja koje je izazvala, pod
nazivom „Jesen stize dina moja”.
Najveca pogodnost ove kartice je da se do nje lako i brzo dolazi, kao i to da na dug iz prethodnog
meseca, otplacen u celosti do 10-tog u tekucem mesecu, ne obracunavamo kamatu. Za poslovne
ljude predvideli smo dina poslovnu i viza biznis karticu. Veoma smo prijatno iznenadjeni brzinom
kojom gradjani usvajaju koriscenje platnih kartica, sto je narocito vidljivo u poslednjih par meseci.
Pripremni period za oprostaj od ceka dobro je iskoriscen a garancija za to su velika ponuda
razlicitih vrsta kartica, ukljucenost gotovo svih banka i sve veci broj bankomata. Ceku ce napokon
biti vracen osnovni smisao i uloga koja mu je i zakonom odredjena – predstavljace sredstavo
placanja, kaze Verica Jankovic.
Mesecna kamata na dina kartice Metals banke iznosi 1,85 odsto ili 1 odsto uz valutnu klauzulu.
Visinu kamatnih stopa za kartice ova banaka periodicno procenjuje, da bi se snizavala, u skladu sa
promenama na trzistu. Nasa sagovornica podseca da su gradjani i do sada placali kamatu prilikom
odlozenog placanja putem ceka, a ta kamata im je bila pripisivana kroz finalnu cenu placene robe.
Kupci su placali nepoznat iznos nevidljive kamate trgovcima.
Nasa sagovornica kaze da dosadasnja iskustva Metals banke pokazuju da stepen zloupotreba
kartica nije alarmantan. Pracenje putem kamera i sistem zastite PIN koda sasvim je dovoljna
garancija da klijenti banke mogu bez brige da koriste kartice i mirno spavaju, jer na treci pogresno
unet PIN kod, bankomat blokira karticu. U Metals banci smatraju da uvodjenje kartica u Srbiji
medju poslednjih u Evropi svakako ne moze biti prednost, ali ukoliko se na pravi nacin iskoriste
iskustva drugih koji su ranije krenuli sa karticarstvom mogu se izbeci sve pocetnicke greske.
Paketi od tri kartice
I Meridian banka je pripremila bogatu ponudu kartica za gradjane i firme. Izdaju tri vrste platnih
kartica, nacionalnu platnu karticu dinakard i dve vrste internacionalnih- viza i masterkard. Ponuda
Meridian banka se zasniva na paketima od tri platne kartice. Od debitnih kartica u paketu nude
dinakard klasik, viza elektron i maestro masterkard i to besplatno ako klijent prima platu preko
racuna ove banke. Klijenti debitnim karticama mogu trositi do visine sredstava na racunu ili do
visine dozvoljenog minusa na tekucem racunu.
Najtrazeniji proizvodi banke su paketi kreditnih kartica. U dva paketa kreditnih kartica banka nudi
po tri kreditne kartice. U „Premium paketu” klijent dobija dinakard kreditnu, viza klasik i masterkard
standard platne kartice. Prestizni, Gold paket sacinjavaju dinakard kreditna, viza gold i masterard
gold kreditne kartice.
– Klijenti cija plata dolazi na racun u Meridian banku odmah imaju pravo na kreditnu karticu sa
limitom potrosnje do tri plate, bez depozita, uz jednog jemca, a otplata je na 12 rata. Nakon 6
meseci limit potrosnje se povecava na 4,5 plate, a rok otplate je 18 meseci, a za 12 meseci klijent
stice pravo na limit od 6 plata i rok otplate na 24 rate. Izmirivanje obaveza po kreditnim karticama
moguce je uplatom na salteru, putem elektronskog bankarstva ili trajnim nalogom, automatski sa
tekuceg racuna, objasnjava Dragan Radovancev direktor Sektora plasticnih kartica Meridian
banke. On kaze da korisnici osnovnih kartica mogu ovlastiti druga lica za koriscenje dodatnih
kartica.
Meridian banka nudi i paket platnih kartica namenjen pravnim licima, firmama i radnjama, uz
otvoren tekuci racun, bez depozita i bez jemaca. Biznis paket obuhvata tri biznis karitice: dinakard

poslovnu, viza biznis i masterkard biznis platne kartice. Biznis kartice omogucuju placanje putnih
troskova, goriva, troskova reprezentacije, placanje robe i usluga, podizanje gotovine u zemlji i
inostranstvu. – Sirokom ponudom kreditnih kartica Meridian banka gradjanima je dala mogucnost
kreditiranja bez ceka. Gradjani se polako navikavaju na upotrebu kartica za placanje robe i usluga i
podizanje gotovine na bankomatima. Meridian banka ima 100 bankomata sirom Srbije, a do kraja
2006. godine instaliracemo ukupno 300 bankomata. Bankomati su najnovije tehnologije i pruzaju
pogodnosti pri podizanju gotovine uz maksimalnu sigurnost, a pri tome svi su opremljeni
kamerama za video nadzor, kaze Radovancev. U banci kazu da korisnici svih dinakard,
masterkard i viza proizvoda iz zemlje i inostranstva mogu podizati gotovinu na bankomatima
Meridian banke.
Kada je rec o kamata koje se mesecno obracauvaju u ovoj banci kazu da su kamate i ranije
obracunavane prilikom kupovine na pocek i da je gradjanima dobro poznato da je cena za
gotovinu uvek bila niza od one na pocek. Razlika je sto se sada placa „gotovinska” cena trgovcu, a
kamata izmiruje na kreditnom racunu.
Desavaju se i zloupotrebe kartica ali su to jos uvek sporadicni slucajevi gde se pocinioci, najcesce,
brzo pronadju. U banci kazu da je Srbija na dobrom putu da platna kartica zameni gotovinu, a
pozitivna iskustva sa upotrebom kartica na ovim prostorima postoje i iz perioda pre uvodjenja
sankcija. Ovoj tvrdnji u prilog govori i interesovanje trgovaca za POS terminale, uredjaje za prihvat
platnih kartica. Meridian banka ima razagranatu prihvatnu mrezu po celoj teritoriji Srbije, oko 3 000
prihvatnih mesta i nudi besplatnu instalaciju zainteresovanim klijentima. U Srbiji je predvidjena
kazna za fasifikovanje kartica. Za krivicno delo falsifikovanja kartica predvidjena je kazna od tri
meseca do pet godina. Za stampanje laznog novca najveca kazna je do 20 godina zatvora, ali
samo u slucaju da su fasifikatori izazvali tezak poremecaj u ekonomiji zemlje.
izvor: “Politika”