izazova - Friedrich Ebert Stiftung

4 VREME IZAZOVA // CIVILNA KONTROLA POLICIJE
2001
će čuvati čuvare? Postoje razni načini, o tome će naši gosti reći
Miloš Vasić: KO ĆE ČUVATI ČUVARE
nešto više, moje je samo da izrazim nadu da će policija u Srbiji
Srbija je u tenutku prevrata iz 1987. godine, kada Milošević konačno doći pre svega pod nadzor parlamenta kao najznačaj-
dolazi na vlast, imala pristojnu i efi kasnu policiju i u brojnije demokratske institucije.
čanom i u kvalifi kacijskom smislu, u smislu dobrih statistika
itd. Sa dolaskom Miloševića na vlast, zahvaljujući prvo kosov- Dr Andrej Anžič: NEMA IDEALNOG MODELA
skoj krizi pa kasnijim krizama i ratovima, srbijanska se polici- Ja sam ovde kao docent ljubljanskog fakulteta iako sam u
ja pretvarala polako u armiju građanskog rata. Došlo je do nje- isto vreme i zamenik direktora slovenačke policije. Nemam prane
militarizacije i upotrebe policije van teritorije države, što je vo na recepte, imam samo obavezu da prenesem saznanja do
protivustavno. Nećemo se zavaravati, znamo vrlo dobro šta se kojih sam došao za deset godina naučnog istraživanja proble-
radilo i kako se radilo, da bi se na kraju ta ista policija pretvoma kontrole nad policijom.
rila u jednu vrstu preraslog, velikog represivnog aparata. Za to Hteo bih upozoriti da u Evropi nema idealnog modela kon-
isto vreme, statistika rasvetljavanja krivičnih dela, što je najbittrole, da svaka zemlja gradi svoj vlastiti model, ali u isto vrenija
stvar, drastično je padala. Mi ovoga trenutka, da navedem me moram naglasiti nešto: svaki od tih modela mora uvažavati
najbanalniji primer, imamo trideset veoma zanimljivih ubista- neke univerzalne principe. Ti univerzalni principi su: poštivava
od 1991. do danas, koja nisu rasvetljena. Da vas podsetim, nje ljudskih prava, istovremena stručna, sudska i parlamentar-
među žrtvama tih ubistava su jedan vršilac dužnosti ministra na kontrola, itd. Kontrola nikada nije statična, niti sme biti sta-
unutrašnjih poslova, jedan generalni sekretar vladajuće stranke, tična, nego je to dinamička komponenta. Još nešto bih hteo reći,
dva ili tri policijska pukovnika, još nekoliko policajaca. Reč je a to je da demokratska kontrola nad policijom mora biti pret-
dakle o trideset ubistava iza kojih očito stoji ruka zločinačke orhodna, znači za vreme priprema zakonskih nacrta i naknadna,
ganizacije, jer su sva rađena na isti način i istim rukopisom, od- tu mislim na izvršavanje policijskih ovlasti.
nosno taktičko-operativnim metodom. Po procenama iskusnih Rekao sam da ću najpre reći nekoliko reči o teoretskim okvi-
kriminalista, koji su proveli u tom poslu trideset-četrdeset gorima. Šta je za mene civilno-bezbednosni odnos između policidina,
iza svakog od tih ubistava stajalo je najmanje četvoro-peje i društva? Na čemu se on temelji? Treba proučiti legitimnost
toro ljudi, barem dva-tri automobila i barem dva sigurna stana, policije, i to je jedan od najboljih metoda. Demokratsko druš-
da ne govorimo o obaveštajnoj pripremi, o telekomunikacijatvo sve više povećava kritiku na račun svojih organa i službi, nama,
o oružju za jednokratnu upotrebu i o merama zaštite počiročito policije. Policija nije više najvažniji činilac nacionalne sinilaca.
Ja se nadam da će barem neka od tih najvažnijih ubistagurnosti. Dolazi do određene krize legitimnosti policije. Kriza
va biti rasvetljena u ovoj novoj fazi. Da bi se policija dovela na legitimnosti policije ujedno je i upozorenje da može doći do
mesto i da bi povratila onu ulogu koju mora da ima u normaloj krize legitimnosti političkog sistema ako politički sistem nije
demokratskoj državi, potrebna je temeljita reorganizacija, i tu spreman srediti odnose do tih organa i službi. Proučavanje legi-
se postavlja ono pitanje koje se postavlja od samog početka: ko timnosti organa i službi bezbednosti uvek prate određene emo-
IVAN HRAŠOVEC