izazova - Friedrich Ebert Stiftung

More documents

Recommendations

Info

50 VREME IZAZOVA // DA LI SU SRBIJI POTREBNI PARLAMENTARNI IZBORI PARLAMENTARNI IZBORI da ili ne ? tribina ZBUNJENOST U GLAVI, STRAH U SRCU Da li su Srbiji potrebni (i) vanredni parlamentarni izbori Pitanje jesu li Srbiji potrebni i vanredni parlamentarni izbori postavljamo nedelju dana pre no što će građani birati predsednika Srbije. Pitanje za raspravu nije prerano postavljeno, ako se ima u vidu da većina analitičara prevremene parlamentarne izbore već dugo smatra nužnim, naročito otkako je u leto 2001. rascep DOS-a postao defi nitivan. S druge strane, većina ispitivanja javnog mnjenja beleži snažno raspoloženje građana da se politička scena Srbije preuredi – ili konsoliduje – novom “deobom” glasova. Najzad, i one političke snage koje su do juče kategorički odbacivale mogućnost prevremenih parlamentarnih izbora danas – ne s jednakom odrešitošću, naravno – potvrđuju mogućnost održavanja prevremenih parlamentarnih izbora. Miroslav Prokopijević: KO GOD POBEDI, BIĆE ISTO Ja imam, čini mi se, najduži staž među onima koji su se od početka, još otkad je Milošević odjuren, zalagali za održavanje novih parlamentarnih izbora. Razlog za to, kao što možete pretpostaviti, vrlo je jednostavan. Izbori u decembru 2000. godine 21.Septembar,16h,SKC 2002 Učesnici: politički analitičari SLOBODAN ANTONIĆ, DUŠAN PAVLOVIĆ i MIROSLAV PROKOPIJEVIĆ i istraživač javnog mnjenja SREĆKO MIHAJLOVIĆ. Razgovor je vodio ALEKSANDAR ĆIRIĆ, novinar “Vremena”. služili su tome da DOS defi nitivno preuzme vlast, znači da se odjuri Milošević, a ne tome da političke stranke podele političku odgovornost za period koji predstoji. Da bih bio pregledan i koliko-toliko koristan za dalji tok razgovora, ukratko ću reći koji su osnovni razlozi za i protiv izbora. Protiv parlamentarnih izbora govori okolnost da se oni održavaju po pravilu svake četiri godine i da te četiri godine od poslednjih izbora 2000. godine nisu istekle. Drugi razlog protiv je to što vlada ima većinu – ako je ima, kao što ćemo videti. Najzad, treći razlog – koji nije proceduralan, ali koji može da bude sadržinski, jeste to što vlada radi dobro. S druge strane, razlozi koji govore u prilog održavanju parlamentarnih izbora sada bi bili da su, kao što sam malopre rekao, izbori 2000. služili tome da se raskrsti sa Miloševićem, a ne da se podeli politička odgovornost. Drugi razlog mogao bi da bude izveden – pošto takvih novih izbora da se podeli odgovornost nije bilo, onda su stranke, naravno, koristile praktično čitav taj period za jednu vrlo, vrlo produženu kampanju za naredne izbore, znajući da će oni biti odlučujući. Ta kampanja, kao što znate, delom je IVAN HRAŠOVEC
VREME IZAZOVA // DA LI SU SRBIJI POTREBNI PARLAMENTARNI IZBORI 51 imala, i još uvek ima, poprilično patološke forme. Toga bismo se rešili da je izbora bilo. Treći razlog u prilog vanrednim parlamentarnim izborima bilo bi to što u očekivanju tih novih izbora sve stranke DOS-a žele da se što bolje pozicioniraju prema biračima. Znači, onim strankama koje čine Vladu Srbije i koje odlučuju u Vladi Srbije nije u interesu da rade na reformama. Zašto? Iz jednostavnog razloga što reforme koštaju. Znači, da bi se Demokratska stranka pozicionirala jednako dobro kao druge stranke u predstojećim parlamentarnim izborima, njen interes je – dakle, racionalan interes bez bilo kakvog konstruktivizma – da se ti izbori ne održe. Četvrti razlog u prilog održavanju novih izbora je to što se kod nas, umesto da se stvari u parlamentarnom životu i uopšte u institucionalnom smislu stabilizuju, događaju vrlo čudne pojave koje neodoljivo podsećaju na prošlost – prekrajanje parlamenta, naknadno prekrajanje parlamenta i izborne volje građana. To je praksa koja podseća na ono izjurivanje neposlušnih iz nekadašnjeg Centralnog komiteta i slične stvari. I, konačno, peti, supstancijalni razlog je to što u međuvremenu nije bilo reformi, ergo nemamo razlog da tolerišemo ekipu ma koja da je trenutno u ofi su, nego da požurimo sa izborima i da onda vidimo šta će ona ekipa koja prvi put dobije jedan normalan mandat učiniti u predstojećem periodu. Ja bih rekao da je poprilično svejedno koja će od ovih grupacija u i oko DOS-a formirati narednu koaliciju, jer mislim da će se, nezavisno od toga ko bude na vlasti, voditi vrlo slična politika. Dakle, od te neke tri-četiri koalicije ja vidim Demokratsku stranku sa nekoliko manjih partija kao jednu grupaciju, vidim Demokratsku stranku Srbije kao drugu, G-17 PLUS kao treću, koaliciju DAN kao četvrtu i, možda, još neku sitniju partiju kao petu grupaciju. Njihove ekonomske politike, spoljna politika itd. biće vrlo slične i mislim da birači u tom pogledu pre mogu da se zabrinu zbog onoga što dolazi. Pomenute politike biće slične jer je Srbija od onih prošlih izbora napustila takozvanu tvrdu verziju socijalizma sa Miloševićem i Šešeljem, ali se zato sada okrenula nekoj verziji socijalizma, ili etatizma koji se graniči sa socijalizmom, koji praktično zastupaju sve pomenute grupacije. Naravno, postoje personalne razlike, postoje lični resantimani itd., ali to je u političkom i načelnom smislu nebitno. Dakle, ma ko da dođe vodiće vrlo sličnu politiku i rezultati će biti vrlo slični, odnosno biće ih veoma malo. Srećko Mihajlović: GOLEME BROJKE Očigledno, Miroslavu ne treba dozvoliti da govori prvi jer uvek ispriča sve na početku. Meni je ostalo da kažem ipak nešto do čega on nije došao ili se nije setio – šta građani misle o svemu tome. To mi, nekako, spada u posao, s obzirom na to da se bavim istraživanjem javnog mnjenja. Prema jednom istraživanju koje je Centar za proučavanje alternativa obavio u julu, dve trećine građana smatra da izbore treba raspisati odmah ili najkasnije na proleće sledeće godine. Samo jedanaest odsto građana ili svaki deveti naš ispitanik ustvrdio je da izbore ne treba raspisati. Pri tom je veoma veliki broj građana neodlučan i kaže da ne zna, nije u stanju da odgovori na to pitanje. To je nekih 22 odsto. Ali, osnovni nalaz je da od tri građanina ove zemlje njih dvojica, dvoje ili dve smatraju da treba raspisati vanredne izbore. Ono što zapanjuje jeste to što mi ne možemo naći nijednu relevantnu društvenu grupu u kojoj bi većina bila protiv raspisivanja izbora. Kad pitamo i one koji kažu da će glasati za Demokratsku stranku – i tu je većina za vanredne izbore; kad pitamo ljude koji imaju povoljno mišljenje o Zoranu Đinđiću da li su za raspisivanje ili protiv raspisivanja vanrednih izbora, opet dobijamo da je većina za raspisivanje vanrednih izbora. Naravno, postoji statistički znatna razlika: oni koji su bliži Demokratskoj stranci Srbije i opo- zicionim strankama u većem broju zagovaraju vanredne izbore, a oni koji su bliski Demokratskoj stranci i Zoranu Đinđiću to čine u manjem broju – ali i dalje je većina građana za vanredne izbore. Ako je sve to tako, a brojke su tako goleme da se ne mogu osporiti, zašto Demokratska stranka koja očigledno – odnosno njeno rukovodstvo, odnosno njen lider – rukovodi ovom zemljom, ne ulazi u raspisivanje vanrednih izbora. Pitanje je utoliko važnije jer se može govoriti o trendu povećanja broja građana koji zagovaraju brzo raspisivanje vanrednih izbora. Da li to znači da Demokratska stranka i Zoran Đinđić rade protiv sebe? Ako je tako, to ne bi bila nikakva novost na političkoj sceni Srbije, ali bi ipak bilo pomalo čudno. Odakle taj nagon za samouništenjem – ne samo sebe kao političke fi gure već i koncepta reformi, ma kakve da su one? Slobodan Antonić: PARLAMENT, UGOVOR SA GRAĐANIMA Po mom mišljenju, postoje tri razloga zašto se mora ići na raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i svaki od ta tri razloga sâm je po sebi dovoljan. A još kad ih imate na gomili, onda možete zaključiti da bi neraspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora Srbiju uvelo u dosta ozbiljnu političku krizu i da ono predstavlja jednu vrstu nedemokratskog rešenja političkih problema. Prvi argument, prvi razlog je stanje s parlamentom. O tome je govorio kolega Prokopijević. Iz parlamenta su isključeni poslanici Demokratske stranke Srbije, njih 45, pri čemu se u ovom trenutku još ne zna ko je došao na njihovo mesto. Sve analize pokazuju da DOS ne može da popuni sva ta mesta, iako su i Čedomir Jovanović i ostali predstavnici DOS-a to negirali. Ali, zaista, ta mesta se ne mogu popuniti, što se može videti i po tome što se parlament uopšte ne sastaje od kad se desilo to izbacivanje. Čedomir Jovanović je najavio da će parlament raditi celog leta zato što ima 72 zakona koji čekaju na usvajanje, paket sistemskih, veoma važnih reformskih zakona i da će to samo po sebi pokazati kako parlament uspešno radi kad nema opstrukcije Demokratske stranke Srbije. Međutim, kao što vidite, parlament se celog leta nije sastao i u ovom trenutku se ne zna kada će se sastati. Imamo, dakle, parlament koji ne radi, a – ako bi i našli tih 45 poslanika, to bi svakako bio nelegitiman parlament s obzirom na to da je izbačena najjača stranka u političkom životu Srbije, pojedinačno uzev. Imate jedan nelegitimni parlament, imate jedan parlament koji zaista ne može ozbiljno da vlada zemljom, pogotovu zemljom koja se nalazi usred reformi, reformskih napora. Drugi razlog pomenuo je kolega Srećko Mihajlović, a to je da većina građana Srbije traži vanredne parlamentarne izbore. Ima drugih podataka koji su veoma slični. Recimo, taj isti Centar za istraživanje javnog mnjenja i politikološka istraživanja Instituta društvenih nauka je u aprilu ove godine obavio jedno istraživanje sa istim pitanjem. Prema njemu je 55 odsto građana reklo da je za vanredne izbore, 21 odsto je bilo protiv i 24 odsto neodlučno. Nekako u isto vreme kad je rađeno ovo istraživanje, i Centar za istraživanje javnog mnjenja Medium Srbobrana Brankovića imao je isto pitanje i dobio je gotovo u dlaku isti odgovor – 65 odsto građana Srbije bilo je za vanredne izbore. I, budite sigurni, u većini ostalih istraživanja javnog mnjenja takođe se postavlja isto pitanje. Recimo, Stratedžik marketing radi trideset istraživanja mesečno, po njihovim sopstvenim izjavama. Nekada se radilo jedno političko istraživanje nedeljno i, siguran sam, mora da je postavljeno i jedno takvo, kao jedno od glavnih pitanja našeg političkog života. Međutim, naša javnost ne zna rezultate. Čak i kada su ljudi govorili o tome
Page 1 and 2: SPECIJALNO IZDANJE NEDELJNIKA VREME
Page 3 and 4: VREME IZAZOVA // 3 POLITIKA OTVOREN
Page 5 and 6: VREME IZAZOVA // CIVILNA KONTROLA P
Page 11 and 12: IVAN HRAŠOVEC VREME IZAZOVA // KOJ
Page 13 and 14: VREME IZAZOVA // KOJI MODEL PRIVATI
Page 19 and 20: IVAN HRAŠOVEC VREME IZAZOVA // REF
Page 21 and 22: VREME IZAZOVA // REFORMA SISTEMA OS
Page 23 and 24: VREME IZAZOVA // REFORMA SISTEMA OS
Page 25 and 26: VREME IZAZOVA // KUDA IDU SRBIJA I
Page 33 and 34: VREME IZAZOVA // KOS I DOS 33 litik
Page 35 and 36: A. ANĐIĆ VREME IZAZOVA // KOS I D
Page 37 and 38: VREME IZAZOVA // KOS I DOS 37 sano
Page 39 and 40: VREME IZAZOVA // KOS I DOS 39 menta
Page 41 and 42: IVAN HRAŠOVEC VREME IZAZOVA // DOK
Page 43 and 44: VREME IZAZOVA // DOKLE SU STIGLE SR
Page 49: VREME IZAZOVA // DOKLE SU STIGLE SR
Page 53 and 54: VREME IZAZOVA // DA LI SU SRBIJI PO
Page 55 and 56: A. ANĐIĆ VREME IZAZOVA // DA LI S
Page 57 and 58: VREME IZAZOVA // DA LI SU SRBIJI PO
Page 59 and 60: VREME IZAZOVA // KAKAV JE USTAV POT
Page 67 and 68: VREME IZAZOVA // DOMETI AKCIJE "SAB
Page 75 and 76: VREME IZAZOVA // STVARNOST I TELEVI
Page 81 and 82: VREME IZAZOVA // SRBIJA PRED IZBORO
Page 89 and 90: VREME IZAZOVA // MEDIJSKA ETIKA 89
Page 95 and 96: VREME IZAZOVA // KOSOVO - POGLED IZ
Page 101 and 102:
VREME IZAZOVA // KOSOVO - POGLED IZ
Page 103 and 104:
VREME IZAZOVA // KADA ĆEMO ŽIVETI
Page 105 and 106:
Page 107 and 108:
Page 109 and 110:
Page 111 and 112:
Page 113 and 114:
Page 115 and 116:
show all

izazova - Friedrich Ebert Stiftung

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?